Уводни део

Данас радимо историју Црне Горе. Најпре бих се у уводном делу часа кроз дијалошку методу, постављањем
питања ученицима, осврнула на средњовековну Црну Гору и њено потпадање под турску власт.

1. Када је Црна Гора пала под власт Турака? (1496. године)

2. Који је средњовековни назив за Црну Гору? (Зета)
3. На које две области је подељена Црна Гора? (Стара Црна Гора и Брда)
4. Који град је у том периоду био престоница Црне Горе? (Цетиње)
5. Која династија је владала Црном Гором пре њеног потпадања под турску власт? (Црнојевићи)
6. У ком граду је основана прва ћирилична штампарија? (Цетиње 1493. године)
7. Које је прво одштампано дело? (Цетињски октоих првогасник)

Након освајања Црне Горе, она је постала део Скадарског санџака. Црногорска племена се никада нису помирила
са османском влашћу, што су показивала учесталим побунама, нарочито током 17. века. Црна Гора је тада била
теократска држава. Теократија је облик владавине у коме власт припада свештенству, односно тада је власт у
Црној Гори држао владика на челу цетињске митрополије. Управо у том периоду појављује се у Црној Гори једна
династија која ће владати Црном Гором све до краја Првог светског рата и оснивања Краљевине Југославије. Која
је то династија? (Петровић Његош) Први владар из ове династије био је Данило I, а након њега владао је Сава
Петровић Његош, током чије владавине је у једном периоду власт преузео Шћепан Мали, представљајући се као
руски цар Петар III. Поред владике на власти је био и један гувернадор кога је у почетку постављала Млетачка
република, али је временом прерасла у црногорску државничку титулу и њему је припадала световна власт.
Након Савине смрти владика је постао Арсеније Пламенац који није био из династије Петровић Његош.

Главни део

Наслов нове лекције је Теократска заједница племена.

Крај 18., почетак 19. века био је буран период за Европу. Француска револуција је изазвала немире широм
Европе и делимично захватила и црногорска племена окупљена око Цетињске митрополије. Током владавине
Петра I и његовог наследника Петра II црногорска племена нису била уједињена па се тежило ка томе да се она
уједине како би од једне теократске заједнице племена настала уједињена црногорска држава.

Петра I Петровић Његош (1784-1830)

Петар I Петровић Његош је рукоположен за владику након смрти претходног владике Ареснија, а рукоположио га
је карловачки митрополит Мојсије Путник 1784. године у Сремским Карловцима.

На почетку владавине боравио је у Русији како би успоставио добре односе са њом. За то време Црну Гору напада
скадарски везир Махмуд паша 1785. године када је спалио цетињски манастир, што је било четврто спаљивање
овог манастира од стране Турака. Уследиле су још две битке 1796. године, на Мартинићима и на Крусима које су
се завршиле турским поразом и смрћу Махмуд паше. Са новим скадарским везиром је успостављен мир 1808.
године који је трајао све до 1820. године, када је босански паша Џелалудин напао племе Морачана.

Петар I имао је намеру да присједини Боку Которску која је након пропасти Мелатчке републике 1797. године
припала Хабзбуршкој монархији. За то је имао подршку Руса. Пожунским миром из 1805. године, након
завршетка рата између Француске и Аустрије(Трећа коалиција) Бока Которска је припала Французима. Руско-
црногорско-бокељске трупе ратовале су против Француза на Јадрану, али су Французи 1807. године запосели
Боку Которску, а Црногорци побегли у планине. После француског пораза против Русије 1813. године Бока је на
скупштини у Доброти уједињена са Црном Гором, али је Париском мировним уговором 1814. године дата
Хабзбуршкој монархији.

Током Првог и Другог спрског устанка Црногорци нису имали неких већих битака у борбама против Турака, али је
владика Петар одржавао добре односе са Карађорђем, касније и Милошем. Једини краткотрајни прекид
пријатељства био је када се владикин секретар Сима Милутиновић Сарајлија умешао у динстичко питање у
Србији.

Законодавство

Било је неразвијено и заснивало се највише на племенским обичајима. Први правни акти су били „Заклетва“ и
„Стега“ владике и главара Катунске нахије који су прокламовали заједничку борбу свих племена против Турака.
На скупштини у Стањевићима донет је први део „Законика опшчег црногорског и брдског“ 1798. године, а други је
донет на скупштини у Цетињу 1803. године. Познат је и под називом „Законик Петра I“ којим су санкционисана
кривична дела, дате су одредбе о судском поступку и напалти пореза.

Трећа државна установа, поред владике и гувернадора, био је Правитељство суда црногорског и брдског или
Кулук основан 1798. године. Доминирала је племенска анархија, четовање, плењење стоке, нарочито током
гладних година и крвна освета. Петар то није успео да искорени и његово главно оружје против тога биле су
клетве. Умире 1830. године, а сахрањен је у цетињском манастиру и проглашен за светитеља.

Петра II Петровић Његош (1830-1851)

Наследио свог стрица Петра I који га је тестаментом одредио за наследника. Право име било му је Раде Томов
Петровић. Рукополжен је за владику 1833. године у Русији, чиме је прекинута традиција да цетињске
митрополите постављају на трон пећки патријарси и карловачки митрополити. Био је доста необичан владика,
који је, иако је био калуђер, носио световну одећу и био је песник. Које његово дело је најпознатије? (Његово
најпознатије дело је Горски вјенац.)

Чим је преузео дужност владике, сукобљавао се са османским властима. Два пута је безуспешно покушавао да
освоји Подгорицу. Велики везир Мехмед Решид-паша га је позвао да призна султана и обећао му берат, али је
Петра то одбио, па га је везир напао 1832. године, али без неких већих успеха.

Највише проблема задавали су му херцеговачки муслимани које је предводио везир Али-паша Сточевић
Ризванбеговић. Црногорци су поражени приликом напада на Грахово 1836. године. Црногорци и племе
Дробњака предвођено Новицом Церовићем, осветили су се Турцима на Мљетичку где су погубили Смаил агу
Ченгића 1840. године. Скадарски паша Осман-паша Скопљак заузео је два црногорска острва у Скадарском језеру
Врањину и Лесендру 1843. године.

Што се тиче односа са другим државама, разграничење између аустријских и црногорских територија завршено је
1841. године. Са Русијом су успостављени дорби односи. Тамо је владика боравио у два наврата 1833. и 1837.
године. Одржавани су и добри односи и са кнезом Милошем и са кнезом Александром Карађорђевићем, као и са
Илијом Гарашанином.

Петар је након доласка на престо укинуо гувернадурство и протерао породицу Радоњић из Црне Горе, која је
држала ту титулу. Тиме је приграбио сву власт и изграђивао држане установе. Основао је Правитељствујушчи
сенат 1831. године, што је био зачетак будуће владе. Установио је гвардију (полицију) извршени орган сената.
Део гвардије назван је перјаницима и служили су као владикини телохранитељи. Постојала је и установа
племенских капетана која имала је судску, војну и управну власт на племенској територији. Није у потпуности
искоренио крвну освету.
Кнежевина

Кнез Данило (1851-1860)

Петра II оставио је владичанство синовцу Данилу и послао га у Русију да стекне духовно образовање. Старијем
брату Петру, председнику сената, подарио је световну власт, те га је скупштина прогласила за господара и књаза
Црне Горе. Овим чином као да се враћала стара подела власти на владике и гувернадуре. Руски цар је том
приликом дао подршку Данилу. Народна скупштина је потврдила Данила за владара Црне Горе. Скупштина на
Цетињу донела је 13. марта 1852. године акт о увођењу монархистичког облика владавине у Црној Гори. Првим
чланом овог документа Црна Гора постаје световна и наследна кнежевина, другим је Данило проглашен за кнеза,
с правом наследства и трећим је прописано да се цетињски епископи бирају из реда породице Петровић Његош.
Овим чином је одвојена световна од духовне власти.

Његова владавина почела је ратом са Турцима, крајем 1852. године, а повод је био увођење световне власти у
Црној Гори. Црногорци су на кратко осовојили Жабљак на Скадарком језеру, а затим су се бранили. Румелијски
сераскер Омер-паша Латас предузео је напад од Бара, Подгорице, Никшића и Требиња. Покорио је Пипере и
Бјелопавловиће и запретио освајањем Цетиња. Уз интервенцију Русије и Аустрије обуставио је даље
напредовање.

Кнез се након тога окренуо решавању унутрашњих проблема. Претендент на кнежевску круну и председник
сената, Перо Петровић Његош је емигрирао, Ђорђије Петровић Његош је протеран, а сестрић Стефан Петровић
Цуца је убијен. Тиме је угушена опозиција, али је било проблема са племенима. Пипери 1852., а Бјелопавовићи
1854. године се буне, али су покорени. Уследила су два сукоба са Кучима 1856. и 1858. године. После њих су Кучи
привремено сједињени са Црном Гором.

После завршетка Кримског рата обратио се меморандумом великим силама 1856. године и тражио независност
за Црну Гора, територијално проширење, приступ мору преко Бар. Томе се успротивила Порта, подржана
Француском.

Црна Гора се први пут помиње у једном међународном уговору 1856. године на Париском конгресу. Турски
представник Али-паша изјавио је да је Црна Гора саствани део Турског царства, а кнез подржан Русијом није
признао султанов суверенитет.

Пошто су Црногорци подржали херцеговачке устанике Порта је наредила босанском везиру да нападне Црну Гору
и Црна Гора га је победила код Граховца 1858. године. Кнез је тражио разграничење са Турском. Разграничење
је извршено 1859. године утврђивањем граница Албаније, Херцеговине и Црне Горе. Све три области третиране
су као турске провинције.

Прогласио је „Законик Данила Првог Књаза и Господара слободне Црне Горе и Брда“. Кнежев секретар је написао
„Законик“ који је усвојила скупштина на Цетињу. Имао је 95 чланова, а у његов састав ушао је и „Законик Петра I“.
Част, иметак, живот, слобода свих Црногораца, гарантовани су овим закоником, а регулисан је и судски поступак.
Највише одредби посвећено је кривичном праву. Смртном казном кажњавала се крвна освета и издаја отаџбине.

Био је ожењен Даринком Квекић из Трста и имао је ћерку Олгу. Живот је окончао у Котору 1860. године пошто је
на њега извршен атентат. Повод за убиство била је породична свађа са Кадићима из племена Бјелопавловића.

Кнез Никола (1860-1910-1918)

Наследио је стрица Данила, владар је постао са 19 година. Владао је 58 година, а умро је са 80 година. У почетку
владао је уз оца војводу Мирка и то аутократски. Његова титула је гласила књаз Црне Горе и Брда.
Црна Гора пружала је помоћ херцеговачким устанцима Луке Вукаловића 1861. године, па их је Порта напала.
Турском војском опет је 1862. године командовао Омер паша Латас. Његов циљ био је освајање Цетиња.
Црногорце је предводио војвода Мирко. Латас је дошао до Цетиња, али је Црна Гора поново спашена
интервенцијом Русије, која је зауставила Латаса, али је књаз прихвато његов ултиматум. Мир је склопљен у
Ријеци Црнојевића након пет месеци рата. Пристали су да: удаље војводу Мирка из земље, отворе пут од Скадра
до Херцеговине кроз своју територију, да изграде заштине карауле, да не врше разбојништва и да не нарушавају
пограничну линију.

Након овог рата кнез Никола је извршио реформу војске Уредбом из 1871. године када је црногорска војска
сврстана у 30 батаљона редовне војске и 1 батерију топова, укупно 16.700 војника.

Односи Србије и Црне Горе су били добри и склопљена су два уговора 1866. и 1876. године. Тајни уговор о
сарадњи између Србије и Црне Горе склопљен је 5. октобра 1866. године којим је предвиђено да раде заједно на
ослобођењу и уједињењу свих Срба у једну државу. Владар те државе био би кнез Михаило, а кнез Никола би
носио титулу принца.

Избијање устанка у Херцеговини 1875. године приморало је Србију и Црну Гору да уђу у рат са Турском.
Сколпили су тајни уговор у Венецији о савезу и војну конвенцију 1876. године. Договорили су се о уједињење, а
питање династије ће расправљати касније. Србија им је послала помоћ од 40.000 дуката. Договорено је да Србија
помаже устанак у Босни, а Црна Гора у Херцеговини.

Црногорска војска упала је у Херцеговину и на Вучјем долу поразила Муктар-пашу 1876. Махумуд паша напао је
Куче, али је поражен на Фундини 1876. године. Мањих борби било је око Подгорице, Спужа, у долини Таре и у
Васојевићима. Турци су доживели пораз код Мораче 1877., али су освојили Острошки кланац и помогли
опседнутом Никшићу. Црногорци су заузели Никшић 1877. године, а 1878. Бар и Улцињ.

Санстефанским миром Црна Гора је добила независност и територијално проширење изласком на море, а
Берлинским конгресом су решена сва спорна питања. Кнез Никола је у Берлин послао Божа Петровића,
председника сената и Станка Радонића шефа канцеларије за спољне послове. Одредбама Берлинског конгреса
Црна Гора је постала независна држава и одређене су јој границе и територија. Црногорско проширење ишло
је на север до реке Таре и Берана (Никшић, Подгорица, Колашин, Жабљак), а на југ у правцу Приморја (Бар и
Улцињ).

Племенска привреда и друштво

Оба дела Црне Горе, и Стара Црна Гора и Брда су планински и неплодни крај. Гладне године су честа појава. Због
тога су желели да се прошире на плодније територије као што је Никшића.

Привреда Црне Горе била је неразвијена, обрадивог земљишта скоро да није било, па је привреда заостајала за
сточарством, које је било најразвијенија привредна грана. Гаји се ситна стока, козе и овце. Занатство је било
заостало, са неколико мањих радионица за производњу барута. Нешто прихода доносио је риболов.

До стицања независности Црна Гора је имала два градска насеља: Цетиње и Ријеку Црнојевића, а од тада још
Подгорицу и Никшић. Први бољи пут почео је да се гради 1884. године: Цетиње-Његуши. Црна Гора је сопствени
новац почела да кује тек 1906. године. Порез је увео Петар II, а редовно је убиран тек од 1853. године и
наплаћивао се на покретну и непокретну имовину. Уочи рата 1876-1878. године уведен је кулук, порез у натури.
Буџетска средства често нису могла да покрију расходе владара, његовог двора и чиновника. Црна Гора је
добијала помоћ од Млетачке републике, Аустрије, Русије и Србије.
У Цетињу су изграђени: двор кнеза Николе, болница Данила I, Женски институт, штампарија, основна школа,
Богословија и Девојачки институт, Гимназија. Телеграфска линија уведена је 1868., а поштански саобраћај 1873.
године.

Завршни део

У завршеном делу бих се осврнула на пређено градиво и кроз дијалог увидела колико су ученици усвојили и
запамтили оно што смо прешли. Поставила бих следећа питања, чији одговори би се већ налазили на табли како
би ученици могли лакше да одговоре:

1. Шта је то теократија? Облик владавине у коме власт припада свештенству.

2. Које две велике битке су вођене против скадарског везира Махмуд-паше на почетку владавине Петра
1? Битка на Мартинићима и битка на Крусима 1796. године.
3. Ко је наследио Петра I на месту владике? Наследио га је Петар II Петровић Његош, синовац.
4. Коју институцију је основао Петра II, која је била заечтак будуће владе? То је био Правитељствујушчи
сенат 1831. године.
5. Који облик владавине је успоствљен за време кнеза Данила? Монархистички облик владавине.
6. Када се Црна Гора први пут помиње у једном међунардом уговору? Први пут се помиње на Париском
конгресу 1856. године.
7. Које године је био Херцеговачи устанак? Био је 1875. године.
8. Када је вођен рат против Турака за време кнеза Николе? Од 1876-1878. године.
9. Када и где је Црна Гора стекла независност? Независност је стекла на Берлинском конгресу 1878.
године.
10. Која грана привреде јебила најразвијенија у Црној Гори? Најразвијенија грана привреде било је
сточарство.

Домаћи задатак: прочитати лекицију од 268. до 279. стране и научити је. Издвојити део лекције који је био
најзанимљвији или нејасан како би на следећем часу могли о томе да дискутујемо.