Professional Documents
Culture Documents
Moja Zemlja
Moja Zemlja
Moja Zemlja
МОЈА
ЗЕМЉА
МОЈА ЗЕМЉА
Средином 1949. А лбер Ками је прочитао код Галима- ЕМИЈ1 СИОРАН / МОЈА ЗЕМЉА
ра рукопис прве Сиоранове књиге на француском: К ра-
так преглед распадањ а (Р ге а з <1е АесотрозШ оп) и узвик-
нуо: „Сада је време да уђете у крвоток идеја!“ То је Сио-
рана страшно разбеснело па је у себи рекао: „Зар он да ми
дели своје учитељске лекције, као да сам ја неки уче-
ник?!“ Није случајно што је одмах по изласку из штампе
ову чувену његову књигу превео на немачки нико други
до знаменити песник Паул Целан.
3
Једна Либанка је за време бомбардовања Бејрута у
подруму читала Сиоранове књиге, сматрајући да ће је чи-
тање таквих књига утешити. А једна Јапанка, која је хте-
ла да прекрати себи живот, откривши Сиоранове тексто-
ве о самоубиству, одустала је од те идеје и почела да пи-
БИБЛИОТЕКА НЕСАНИЦА *
Библиотека Емил Сиоран
НЕСАНИЦА
МОЈА
ЗЕМЉА
С француског превео
П етр у К рду
ВРШАЦ
1998.
Н аслов изворника
САДРЖАЈ
Егш1 Сшгап
Моп раув
7
нак са прошлошћу, коју је ж ел ео да одбаци, већ
же ући само погнут. Ту је било торби, картон-
растанак са језиком који је напустио. Прва ње-
ских кутија, кофера; налазио се и један велики
гова књига на француском, Р геси с1е десотром-
кофер који је Сиоран донео када је дошао у
поп, штампана је 1949, а пут којим је Сиоран
Француску, почетком 1941, заувек напустивши
кренуо у то време био је пут без повратка. По-
Румунију - толико очајан, као што је често при-
кушамо ли да датирамо овај текст, требало би
чао, да није имао снаге да купи чак ни пертле за
да га сместимо на почетак педесетих година.
ципеле.
Сиоран је тада имао четрдесетак година и гово-
У том коферу налазило се мноштво руком рио је о себи: „Ја сам као оне ж ене за које се ка-
исписаних страница, неке у мапама, у смотуљци- ж е да имају прошлост.“
ма или у листовима... и велики смеђи коверат на
Симон Буе
којем је плавим мастилом било написано: М оја
земља, и истом бојом подвучено. Унутра је било
једанаест пажљиво пресавијених страница испи-
саних мастилом. Сиоран ће се свог налив-пера
одрећи много касније, после појаве хемијске
оловке - мастило, као и сгил овог текста упућују
на давнашња времена. Несумњиво је да Сиоран
није написао овај текст у собици, у улици О деон
у којој се настанио 1960, већ у хотелу Мајог, у
улици Моп 81еиг 1е Рппсе, где је, такође, стано-
вао у поткровљу, у малој соби пуној сунца која
је пре личила на бродску кабину него на хотел-
ску собу. И з ње се видело небо изнад дворишта
са жутим зидовима и округлом воћком у коју су,
као у део неког позоришног декора, гледали
плави засвођени прозори једног атељеа.
С погледом на овај апсолутно цивилизовани
декор, написана је М оја земља. Сиорана је мучи-
ла мисао на своју земљу и своју прошлост, по
којој је непрекидно копао; али ове пожутеле
странице као да су биле растанак, и то не раста-
М ОЈА ЗЕМ Љ А
14 15
или игнорисани од целог света, хтели смо нечије т уђе године. Тог другог сада пори-
да се говори о нама. Да би успели, једни су чем, све што сам био „ја“ сада је негде дру-
корисгили револвере, други се служили нај- где, хиљадама миља далеко од мене.
већим апсурдностима и најчудноватијим И када ми падну на памет све страсти,
теоријама. Хтели смо да избијемо на повр- сви делиријуми некадашњег ја, све грешке
тттину историје: дивили смо се скандалу, као и хтења, сви моји снови нетолеранције,
једином начину, веровали смо да се свети- жеља за влашћу и крви, натприродни цини-
мо апсурду људске судбине, нашој пра- зам који је завладао мноме, мучења у Ни-
историји и непознатој прошлости и пони- штавилу, моја узрујана бдења, чини ми се
жењу у садашњости. „Правитиа историју да се нагињем над опсесијама неког странца,
била је реч-наредба. Импровизовали смо запрепашћен што сам тај странац био ја.
своју судбину и били у отвореном револту Треба да додам и то да сам тада био почет-
против наше празнине. Нисмо се плашили ник у опсесијама и тек почињао да се нави-
да ћемо бити смешни. Међутим, наша је кавам на њих; да сам се ваљао у сигурно-
спознаја била недовољна, а искуство - илу- сти која је и порицала и афирмисала све
зорно; све што се касније догодило донело безмерно. Написао сам тада књигу о својој
нам је трајно и непроменљиво разочара- земљи: вероватно нико никада није напао
ње. А окончало се тако што је постало своју земљу сличном жестином. Био је то
наш закон... Спустили смо се на ниво своје мучан рад једног лудака. Али у мојим по-
земље. рицањима било је толико жестине да сада,
... Што се мене тиче, изгубио сам чак и после толико година, тешко могу да пове-
укус за игру махнитости, грча, лудила. Не- рујем да то није обрнута љубав, наопака
кадашње моје екстравагантности биле су идолатрија. Била је то књига попут химне
ми сада несхватљиве; нисам више могао ни једног убице, теорија јаука патриоте без
да замислим своју прошлост. А када вра- домовине. Ове претеране странице, које
тим поглед уназад, чини ми се као да су то су омогућиле другој земљи, непријатељ-
16 17
ској према мојој, да их злоупотреби у кле- мржња, у потрази за објектом, поверовала
ветничкој али, можда, и кампањи за исти- је да је нашла један: гробља... Опијен бе-
ну. Не тиче ме се! Био сам жедан неми- сом против својих предака, нисам знао ка-
лосрдности. И до одређене тачке био сам ко да их још једном, и коначно, убијем.
захвалан својој земљи јер ми је дала изузе- Мрзео сам њихову немост, неефикасност
тан разлог за патњу. Волео сам је иако ни- и све векове које су они испунили својим
је испунила моја очекивања. Био је прави абдикацијама. Идеја ми је била да гробља,
час: веровао сам у величину несрећних стра- и кости мртваца, треба дићи у ваздух, ос-
сти. Неизмерно сам волео да будем дово- крнавити њихов мир, осветити им се, нару-
ђен у искушење: а коначним питањем чи- гати се њиховим поразима, претворити све
нило ми се управо то што сам рођен у својој „негдашње“ у прах и пепео, и ништавило
земљи. Међутим, истина је да сам тада наше на веке векова... Ова моја идеја -
имао неодољиву потребу за лудилом, треба ли рећи - није изазвала чак ни кр-
удруженим са акцијом. Осећао сам потре- сташки рат. Извесно време ме је задово-
бу да рушим. Проводио сам дане замиш- љавала. Потом ме је обузело одвратно осе-
љајући слике потпуног уништења. А кога ћање узалудне мржње и још већа мржња
уништити? Нисам мрзео никога конкрет- коју су сви разумели, која се простирала
но. У мојој земљи постојале су само две од презира према суседу до космичке анар-
категорије људи: сиромаси који су чинили хије. Уистину, осећао сам потребу за луди-
већину и неколико превараната и парази- лом као што други осећају потребу за му-
та који су експлоатисали беду прве. Уни- дрошћу или новцем. Идеја да једна ствар
штити ове друге чинило ми се веома лако: постоји или би могла постојати, без обзи-
био је то сасвим остварив задатак. Али то ра на моју тежњу за рушењем, изазивала је
нису биле моје амбиције. То би значило ла- у мени наступе беса и чинила да ноћима
тити се нечега без ширине духа, расипати дрхтим. Тада сам схватио зашто људско зло
се, одговорити генералном захтеву. Моја умногоме превазилази животињско: јер
18
19
наше, без могућности да се одмах оствари
и смири, расте, акумулира се, интензивира
и превазилази. Присиљено да чека, добија
у интензитету, захваљујући рефлексији,
постаје све суровије. Оно обухвата све, за ‘— >
разлику од животињског, које траје само
гг- р*-
тренутак, усмерено само на један објект,
* јш I*.,' ј ^ 1 ~ ‘ л* '
не стижући да захвати оног који га чини.
Наша, пак, мржња добија такве размере
да се немајући кога да уништи, ,,фиксира“
на нас саме. Тако је било и самном: постао [јЛ&рг... ~и ј«^"' ^
р к *'I Д /^чЈј Ј ‘М^г •
сам средиште своје мржње. Мрзео сам зем- А Ј‘СА^/ (/“**■
љу, цео свет и васцелу васиону: преостала
а * ,' ;С р '-~ Ј » Ј
ми је само мржња према себи, коју сам ус- ^>ч« ) Г '~ '/* Ј"‘Л'
меравао околишним путевима разочарања.
СЛ*«
/< / ; > /и / > .•
Л г •/-** Ј ) * - 6 / 'Ј'Г~
уг- ' ' .. .♦ « 2 « (»ИИ/
шф шхГ^- ■*“ , /
Л/^/Чк/-ук ^ јШ2р* , .■
>•»•*- *-/• / ^
<*Ч^ / ' ЈЊ^и/6, Ј,Л.У^ р4л А<• ^
'(^уАу9'с/ ■ -/■- ,
20
1//^~Ј**Ј'.
/1<ј О^. ^ **— Ј-4
Јт ђЈ; а^-л /ч ^ Ј-.^а^
у ^ /и ^»4 ,*»- /**■—
■« Ј ' <*~'л/^ / г‘ -
* / —ч Ј< Л е*~,^ . , - ^ ј Ј/ш & . М'сГчУг^ ^Л/и 4 ф*/**'-* А /Тл-Г-*. /л~
;Х , Ј Л »тД .1 / " " '' р*Ј1ч*С & 1 р * ’/ / Л * ■^ г / ^ С Л ^ / - ■/*
/\Л\А- /*" ^ '-^\/^^{а "I ^,*-» •—^ , /*~~/ г^.</Си'ј^ - ^ /ТГ ✓/" , /V ' ' Ј/~~ ' --^•«~г«
« ,у .^
у -С&к. &. ^^е^Лл, ^ јУ ,'У /7“~'/0 / Ј/^игбЛ - Ј '°^~ЛЛлг ,—- у * Ј - .- (<4, .и
/ ' Г4 ^ ^ /*•- <*~.</
) ^ ~ '“' ^ иА' /~~л- ^ Л Л ^ * <-~ -
/^7 ' ^ 'лл~’ј У^* и*и14—&, *г'« г<^%\ -/-.'—^1Л.Ј'^ ј^^/тЛ^-ш ^ј^/к /*~+јМ* 0-^
чјј*«11?**~^^&-^>-с. ^ У/ /1*м -• ј '? * - * * / ' 3 ■** л-’Ј /'Л /к . \ / ^ -с у 'е ^>1^ ~ г' ■ 1С~ '^ -^ ~ Ј -
Ј ј '1 /1',)л ~ :~ < ' »(* Ј**«*- //( * • < /"& ~> /~ ~ -1
4Л / ^ . Л Ј ^ Ј' Р&-
Чг* & еЈ&у. /№ ' ј/Ј Љ ^ Ју / * и~' ^сл^Х X Л'*>уш ^ О*^- ^ /} - гЛ/-г /л
А/&*л- /и^ ДСг^л^^у^/л^ . / , ' / / * ~ * - ■>’*~~>%- / '^' / 2«к/ ^ У ' ; ' / р*~Ж. <с^‘ <//*-*
^Љ .
22 23
,/^ГЛ ]/•*>' *С /■/1л'/*и*'1 /С „ /'/.< & ,
, // < —<"'*€'/ / / ^ Ј~~
У* 1 /** А/* &■&^г+г г6'ј~~^ 2/ СП.,«.»4& . 0 -Г 4* Ј /V*-/
~
(к < и ј ,и . Ј ј к ^ -4 л _ У 1л С Л ч / Д и ^ Ј-, -ц,
^ А - СГ?а' Ј ^ Ц у е ^ I* Х^/ Ј ^ .& '
Ч ^ И . & * у * ^ < А '6 т
Лч. Љ ,'М ^^/А^- и /•'А г^/ <и^ Л^'д-с* / '
------- ^ Ј И ^ .- * у / ћ < ћ * 4
Сл* Л^>кл#
/*-<и^ ^ /^л /*- ...
Л * Л /^ јЈ ./,ц 6 *Јј6 'С*. }**■
} { <л ј / л / /л * * и ј /и^ љчЈ & л**4 /* ^ '/* у , 6 г * (г (/**4?Ч4. / |*-|1тгIГј' /л ,/ /'А&г јС (Л-^-1
л { Јл !& /^ Ј ^ У и< * ( /* **А *н ,Л
Ј ^ /^ А * '1 м / * / > л /^ с Х + К * . Љ + Л г} ^ ^ ,6, ^
Ч АЛ-* Ј/А*«л&/. &*.Л, / / * ^-л/ '^~~ џ Х Ј > ^ ,- .* -
</^41*Г~ //( С^. -< *-*»>*/****■ ” А~ ^< ~Ј, Ј / / ^ //-~''>У*л-'‘
(и М и > и _ Т*~< /2 * '^ / ^
и /*-^< /њ //< л &(/ •*■ /** /** &~Ј
/и/ ал^~лд,- ,0 очл»«б<А. &
' Ј Ј и ’/ ' /« и ^ • < ^* ■ * * -^ л Ј Ј ~ * (-* -• // ! & * * '
с*-* & , ( ^ / ^ Ј . уи,
Јц у«, М > ^ * ^ / А /2 * * ^ ^ ***** *^М/ И ^ / /Ссл^с /л*Ж~А*Ц Ј -* к~ј
Ач /~ * •&* //* * * ' &•*. ј ^^Ч^и^сЛ— г •»*Сг/!‘-_
С< ј ^ Ј и / Ј Ј Н О К * ? у /и У * * Ј> . /&
> / /^ —- /{/^.С/ '*'/&-. $/*. {и јЈ / ^ * ^ Ј /1"
<**<- : Л*а Ј/> /^ л .
*ј/+ А ^ и < , ( ? С ' Ј ~ ~ А Л -^-Л ^ , Ј ^ ~ ј/1 * А /& * * г —
’//* * . <■& / л*^ЈТ 1^ . ^./ј^ ц)^шт /\ (*'1'Ј^
/ ’ ллл/и^-и. ^лл’1/ј ал^л-/~^ С/^~^~^ јЈ Д /ч у'# Ј1 , <3 У '^/'
25
(Ј!/\Ј/с*С' ј / & /и Ј >ч /у ^ ' Ј’*(?'' * ^ Ј*//~*^-<- у.
Сс~ /Л ^ 4^-к- Јц ; —^/Ј*’/** 06 ^ ./''✓К/У^-Се .■ ^/кги-г / 4?
#(г / / /**ј*ј/& / / / . 0_
^ Л ^ - т Ј .^ / Л ‘
^ /^ 1Г' Ј 1 у ~ /,
в[ ј Алп./\лЈ Ј К ј / с I Ј ’/п * у, /си ^^Ју.иЈ^ Ј
Је (| јГ ^ к X
/*. јЈг& $Ј ^ , си^г јЈ^а*'А*‘' */'/?& , Јс-^/к4г М ^~лТ ^с*->' и, №*+'/ сл^/^и /*,*■
ч си ј/АЛ* -*г~—^ , - ^ и / / 4 / л ‘ р '/ ^Ј ^и л, /I* -* * р ^ ^{//1~ <
гС/*~ . ј / / . ^ /. 1 / ^ '/У Ж
1>;/м *4 » Л*4Љ/^ј /'&п •**■
<1гч/ /и, Суу\ $Г/4**+, /■'^* / " » ( ' * *
- •>г\**4 <Р* г*К& 0 ~ Ј & / ^ Г ^ г 'л ~^7~~' У ^ -у ^ гш /~± ~-
Џ С~ Г — ~ Л / ' г —у ^ ^ с ф / (\^- ^л*у у& Л4* //14'//1, 0*ј* /а^./С. ✓«/1»ц
и *У , ;* *« /Тл,/ /.'Ч->'«/^'/*Ч// , /И-*Хс јСу//г'^ 4МС /Ј^&//**«_
^Т <Л— л /&&$/
■^вг / 0*с*л ^-//л^/ли 1//ЈпР*-1
ј! ’ј^иЛЈл^б*. {*'У/Си/- Ј> ~ & / ~ . & Г > Ј ј^ п ^ ... -
р Х * * и '/ ~*т. / « 4 /л л . СИ/Ч У ' /-</^1-, / и~ /* '* ‘ > 'Ч гу^ /^С. .
Ј> *Сл~1*>Ј/и*/*
9с /« /^ ^ /~ у у ј^ * * '**— а^/- $С />ч«. V / ^ ; ^ ''', *
(Дл.ЈЛјкЈ^ /лд К/оМ^*^ Хм л+с ^ с^јЈ[< \ , д А. <&*
к/ / « ^ ' ' Ж №<**■ Л уб * '* уу« * * г
р * Г \.\г* ~ Ј ^* 4ј 4 ' /^ ^ *■
26
27
; / Ј Ј Ј < ^ -Ј <г
ј
(иЉ Ј^-Ац ^*,Јч^ / а /^ /г л ^ и ^ ^ ;
,/ / ^ Л~~' л^ / ’"^ е Њ'** ^/К-Ли,—4*^7 ^и«.у еС ’Лл«1*/иЛ& . Ј ’( К. лЈс
/ 01л/*ф&Ј' Ј [с ‘Да' ^&лл— / / ( '-^ //* * \ вСц/ ~ г~ &ј ^ /~ ? * :ј - ^ / , А :
ј , л ^ « с ~ љ * ^ /*)ЈЧ* Д^Ил^ ^✓*-*--С^ ^ /1-^ч«*^^'*4—
М-^5- .
Л ^~ > ' $Л Сх ј ^ ' '■ *
^лУ У //^«ч/*-*//ч /и^. / л . ј/ћК4И-. б4(~и‘>
Л ^ ’ р Јр ^Ч "Џ I 1 ^ / / / , / / , Ј / б ^ р ^ ^ Ј ^ /г^Г
Ј м ^ л /Ј / Ј ј / јЛ / и С * /, Ј' ‘' иЈ>
к «6^ ✓>«/, г / /~ ј /* « у :^ , ,/
^/~ « - - ( / -• / - и^^и-^л^- л. г—
,/'*-*—,—ш^ј
2 Ј г^ > + г~~ ('јЦ лЖ'* Л~
4 Ј ј *. Ј//Л*ј
<М *у Ј - * Ј ~ -~ ~ Т «е * с ^ - ^ - х ' ^ _ о _ р ! ' ' ^ /Н м /Ч > > ^ * /г >
^ ) ^ 6^- (Ј а ^ Ј ^
28
29
I &■ ^ 'аЈЛ ^
'0*' /*и' лЈ^л^Ј ј^л- /*ч- Т^ул Ј / ^ ^ ј р-< &****-,
-*л' < ^ -^ г <_^ Ј ч /М /* и < . ><*ил-,
^ $ 4 ^ јЊр&^ јл** ^/ Х 7^-/ у^ ј**" Ј
Ж^и-Ј ^ ^ео^/и. ЈУ*~у&+' '** /** ‘ ~~^*>'с^.
Л* V ----'.уи*. . ,& /У" *<* *“
Ј , е ^ - Ј ,- Ј ^
/ , ^ >-
30
СИОРАН, СИМОН И РУМУНИЈА
33
ство на које се није одважио човек њеног живота,
ктуалаца владале су доктрине професора Нае Јо-
мада је себе сматрао „апологетом самоубиства“.
нескуа, фасцинантне личности румунске културе,
У пролеће 1994, годину дана пре него што је ал-
и у добру и у злу. Са својим идејама Сиоран није
хемичар безнађа умро, Симон Буе је пронашла, на био усамљен. Уз њега су били Мирча Елијаде, Пет-
тавану, у улици ЈГОдеон бр. 21, у Паризу, и 1996. ре Цуцеа, Мирча Вулканеску, Константин Нојка,
штампала, његов спис и: педесетих година у којем Никифор Крајник... Румунска десница између два
искрено и потресно говори о периоду из своје мла- рата хранила се утопијским романтичарским сно-
дости о којем се до тада ништа није знало! Ово је вима. У овој својој младалачкој трагедији Сиоран
био одговор његовим жестоким критичарима који је био најчистији глас тих снова.
су неуморно копали по његовој биографији, тра- Откуда живо интресовање за бесмртног исцели-
жећи тамна места. теља скептицизма? По неким схватањима писци по-
Сиоранов случај је драматичан. Овај случај, у сле смрти иду у чистилиште због својих грехова.
четвртој деценији овога века, типичан је за румун- Тамо се Сиоран и данас налази јер му младалачки
ску културу и политику. Остварујући националне греси још нису опроштени.
идеале народа, Румунија, на жалост, није остала
непријемчива за идеје и ставове који су постојали
у тадашњој Европи. Румунска десница јавља се
првих година треће деценије као одговор на поли- Ро,& зспрТит: Телеграм Сиорану
тичке прилике у земљи. Данас знамо да румунска
Тешко ме је погодило ишчезнуће Сиомон Буе у та-
демократија између два рата није била оно што се ласима Атлантика. Тиме је она испунила Ваш завет.
очекивало да буде јер њени узори, француски и
Ваш СагЈи
англосаксонски, нису били на висини. Зато је ле-
гионаризам - због разочарања у политичке парти-
је - могао да нађе плодно тле.
Једна Сиоранова реченица из књиге Преобра-
жење Румуније (1936) гласи: „Могу волети Руму-
нију само у делиријуму“. Делиријум, који је сањао,
био је у ствари духовна егзалтација свим наци-
оналним вредностима које је политички живот де-
градирао и гушио. Сиоран је желео нову Румунију
која не прихвата позајмљену демократију. Осим
тога, читавом генерацијом десничарских интеле-
34
35
Библиотека НЕСАНИЦА
1. Душан Матић
М АРТОВСКЕ ИДЕ, Т ЕК ШТО НИСУ
2. Паул Целан
П РЕП И СК А И РУМУНСКЕ ПЕСМЕ
Ј )^ — и , 3. Ханс Магнус Енценсбергер
ВЕЛ И К А СЕО БА
4. Илди Ивањи
ј-^ јЈј е- !к К А П И ЈА ОПКЛАДЕ
^ ^ , мг ?Л / 9. Маргерит Дирас
БОЛЕСГСМРТИ
\ (^<-си^Ч* . ј^ .^ .,^ Ј ^ 1/*€. 10. Драгослав Срејовић
П Р А ЗН О ПОЈБЕ
Л -уб- Агции^ . 1 .1 Ј—
11. Живојин Павловић & Горан Милашиновић
ВОЛТИН ЛУК
—1(—I
12. Владета Јеротић
ПОСЕТЕ, ОДЛОМЦИ
$
„Кад год мислим на смрт, имам утисак да варам, да ва-
рам некога у себи“ записао је Сиоран у Н езГоди званој
д о л а за к на свет. И мени се чини да је његова смрт варка.
Али, председнику Француске Жаку Шираку није про-
макла Сиоранова шетња у влашко ништавило. Пожурио
је да изјави да је „ову велику фигуру Француска усвојила,
и ако је језик отаџбина, Сиоран је већи Француз од свих
нас. Велики писац, велики моралист имао је луцидни и
С1Р - Каталопг.ација у публикацији захтевни очај оних који схватају своје време. Његова је
Народна библиотека Србије, Београд смрт велики губитак за Француску и књижевну Европу."
Други се председници нису огласили, али су се огласили
840-4 најутицајнији дневни листови многих земаља, одајући
велико признање сину свештеника из села Рашинари.
СИОРАН, Емил
Моја земља / Емил Сиоран ; с француског превео Петру Крду. -
Вршац: Књижевна огпитина Вршац, 1998 (Београд : Жиг). - 40 стр.: факс.
; 20 ст. - (Библиотека Несаница ; 27) $
Превод дела: Моп рау$ / ЕтИ Стгап. - Стр. 7-9: Уводна реч / Симон Буе.
- Стр. 33-35: Сиоран, Сином и Румунија / Петру Крду. У петак 23. јуна 1995, у Румунској православној цркви
у Паризу одржано је опело док је Емил Сиоран напасао
1. Крду, Петру небеско стадо својих идеја, држећи се успут строго двеју
ИД=70433292 фиксних тема: Румуније и Бога.
БИБЛИОТЕКА НЕСАНИЦА