Вече на шкољу

Песма Алексе Шантића „Вече на шкољу“ је социјалне тематике. Песма садржи две
слике. У првој слици је објашњено место радње, песник је користио персонификацију
истичући тугу и хладноћу. У другој слици створена је атмосфера људи који осећају јад,
патњу и јецај. Ту се јавља и мотив Бога који је попут човека који ћути, који је распет и
који не може ништа да уради.

Такође, песник упућује на битне карактеристике појава. Речи које најпотпуније

изражавају песниково лично виђење појава су: црне хриди, румени зрак, јеца звоно, дршће
звук, костури сури... У првој строфи преовладава самогласник А и Е. У другој строфи то
су О и Е. У трећој строфи су то И и О, и у последњој строфи самогласник Е.

У другој строфи песник је успео да прикаже тугу свог народа која је дуготрајна, као и
њихову највећу одлику а то је побожност. У јаду и сиромаштву пук је приказан у молитви,
која долази пре свега из очаја. Молитва је последња ствар коју могу да учине са надом да
ће им се небо смиловати и живот учинити лакшим.

Ритам пјесме је промењив зато што је рима испрекидана и утиче на динамику песме која
је брза али и често успорава. Стихови дочаравају хладноћу која надолази у сумраку.

Лука Јанковић