*ПРОЦЕС*

ГЛАВА ПРВА

Неко мора да је оклеветао Јозефа К., јер је, иако није учинио никакво зло, једног јутра
био ухапшен. Куварица госпође Грубах, његове газдарице, доносила му је сваког дана
доручак око осам часова, али тог јутара није дошла. То се још никад није десио. Чуо је
куцање на вратима и у собу уђе неки човек кога он у свом стану још никад није видео. Био је
витак и чврсто грађен и на себи је имао припијено црно одело на коме је било много набора и
џепова. ,,Ко сте ви?'' упита К. и упола се усправи у постељи. К. је, када је чуо да испред врата
има још људи устао из постеље и рекао да ће госпођа Грубах оправдати то што су га
узнемиравали. ,,Ја нити желим да останем овде нити желим да ми се ви обраћате докле год
ми се не представите''. Ушао је у собу госпође Грубах,. Ту је био неки човек са књигом са
које је сад подигао очи. Називао их је странцима. К. је желео да оде али је онај човек бацио
књигу и рекао: ,,Ви не смете да одете, ви сте ухапшени!'' ,;Тако изгледа'', примети К. ,,А
зашто?'' упита затим. ,,Ми нисмо позвани да вам то кажемо. Идите у своју собу и причекајте.
Поступак је покренут, и ви ћете све на време сазнати. Ова двојица су испитивала К. Рекли су
му да мора да обуче много лошију кошуљу. Рекли су му да ће му ту кошуљу коју сада носи
вратити ако се његова ствар повољно сврши. ,,А колико само трају такви процеси, нарочито
у последње време!'' К. је видео суво кошчато лице с великим, накриво насађеним носом које
уопште није пристајало уз ту гојазу телесину и које се преко К.-ове главе споразумевало с
другим стражарем. Какви су то људи? О чему говоре? Којој власти припадају? Али К.живи у
држави у којој постоји право, свуда влада мир, сви закони су на снази, ко се, дакле, усуђује
да у његовом стану изврши препад на њега? Њему је изгледало као да су му колеге
приредиле шалу из банке. Можда зато што му је данас био тридесети рођендан. Видео је
стражара Франца (оног који је био ту). Једва је нашао своје личне исправе у соби. Госпођа
Грубах је само привирила и вратила се. Стално су му понавали да је ухапшен. Ови му кажу
да је закон њих послао да га ухапсе јер је учинио кривицу. Он није хтео да разговара са
најнижим службеницима. Они очигледно нису размели шта су говорили. К. је захтевао да га
одведу претпостављеном. Они га саветују да оде у собу и буде миран и сачека оно што се
буде решило о њему.

Саветују га и да се прибере. Спремни су чак и да му донесу мали доручак из кафане ако има
новца. Отиде К. у своју собу. Бацио сае на кревет и узео једну јабуку. У банци је, изостао из
службе. Он се чудио зашто су га послали у собу када би тамо могао да се убије. У исти мах
се питао, овога пута са свог гледишта, какав би разлог имао да то учини. Било би толико
глупо да се убије да, и када би то хтео да учини, не би могао зато што је бесмислено. Узео је
и ракију. Чу оје гласан узвик да га надзорник ове. Он се уплашио од тог узвика. Рекли су му
и да не сме пред надзорника у кошуљи и капут мора да буде црн. К. на то баци капут на
земљу и рече а да ни сам није разумео смисао својих речи: ,,Али ово још ниеј главна
расправа''. Стражари су били при свом: ,,Капут мора да буде црн''. Виљем је послао Франца
ка каже надзорнику да се К. облачи. Надзорник га је чекао у стану госпођице Бирстнер.
,,Јозеф К.?'', упита надзорник. К. потврђује да је изненађен јутрошњим догађајима.
Надзорник каже: ,,нисте веома изенађени'', иако је овај рекао да је изненађен. К. каже да не
може да пронађе ни најмању кривицу због које би га моглои оптужити. Каже да је главно
питање ко га је оптужио. Надзорник му каже да у говору мора да буде уздржљивији. К. се
питао: Зар да добијам поуке од човека млађег од себе? Он о разлогу свог хапшења и
наредбодавцу не зна ништа. К. каже да је државни тужилац Хастерер добар његов пријатељ и
желео би да телефонира. ,,Наравно'', рече надзорник, ,,али не знам каквог би то смилса
имало, осим да разговарате с њим о некој приватној ствари''. К. је био више запањен него
љут. ,,А ко сте ви?''

Била је тишина као у некој забаченој канцеларији. ,,Дакле, господо'', викну К. и један часак
чинило му се као да их све носи на плећима, ,,судећи по вашем изгледу, моја је ствар
завршена''. Он пружи руку надзорнику, а надзорник само погледа испружену руку. К. се још
увек надао да ће је надзорник прихватити. Надзорник каже да то не иде тако лако. Надзорник
каже да он може ићи у банку, да се само привремено растају и да је видео како је овај ово
примио. К. се сада питао како може да иде убанку када је ухапшен. Надзорник каже да мју
оставља ону тројицу, његове колеге. Они су потрчали да му дају његов шешир из соебе. Он
их у први мах није био препознао. К. је каснио поча часа и узео је кола да пожури.

Тог пролећа К. је обично проводио вечери тако шт оби после рада, ако још ниеј било сувише
касно седео је већином до девет часова у канцеларији, одлази мало у шетњу, сам или са
чиновницима, свраћао у пивницу и ту седео до једанаест часова. Он је одлазио и својој
девојци једном недељно званој Елза, која је радила у крчми као келнерица, а дању примала
посете само у постељи.

Око пола десет је ушао у собу госпође Грубах пошто је желео са њом да разговара. Она је
потврдила да се више оно од јутрос не може десеити. Рекла му је да ствар не прима к срцу.
ШТа се све не дешава на свету!Она му каже да јеп рислушкивала и каже ну да је он ухапшен,
али не као што се хапси лопов. Међутим, ова као да је говорила са жаљењем према њему. К.
је азтим хтео да се извини госпођици Бирстнер што је јутрос користио њену собу. Грубах
каже да је госпођицу Бирстнер видела два пут овог месца у забаченим улицама и то увек са
другим господином. Грубах ипак хоће да одржи добар глас пансиону. Њему се није спавало и
желео је да сачека госпођицу Бирстнер и пита је нешто. Он је одустао од намере да посети
Елзу. Дође и госпођица Бирстнер око једнаест и по увече. Он ју је позвао кроз своја
одшркинута врата. Она му кажеда дође код ње у собу како не би ту код њега пробудили
друге и да разговарају. Он каже да је јутрос у њеној соби направљено мало нереда. Он је
дошао да је замоли за извињење јер је то било против његове воље, али ипак, рекох, мојом
кривицом. Она прихвата извињење. Она каже да су њене фотографије стваро испретуране. К.
каже да је то вреоватно била истржна комисија. К. каже да је можда истражна комислија
увидела да он у ствари није крив. Госпођицу Бирстнер занимају те судске ствари баш
необично. Она ћем у помоћи мало у његовом процесу јер идућег месеца ступа код једног
адвоката као канцеларијски службеник. Ипак, она мора да зна због чега. А он каже да је то
зачкољица јер и сам не зна. Он каже да не тера шегу са њом што она мисли. Он и не зна да ли
је оно заиста била истражна комисија. Бирстнер каже да је уморна, али овај хоће да стави
сточић насред собе њене и покаже како је то било јутрос. Он сад описује како је овај седео,
они стајали... К. се уживео имитиарјући ове и показујући како је било саслушање. Бирстнер
једва побегну у предсобље од њега. К. истрча за њом, пољуби је у уста и стаде да јој љуби
читаво лице. Мало касније је К. лежао у совјо јпостељи и размишљао. Капетан је био ту
близу у соби суседној.

ДРУГА ГЛАВА
 ПРВО ИСЛЕЂЕЊЕ

К.-а су телефоном известили да ће се у његовој ствари идуће недеље одржати кратко

ислеђење. Упозорили су га да ће се ова ислеђења одражвати редовно, ако не баш сваке
седмице, а оно ипак почешће. С једне стране, у општем интересу да се процес брзо оконча, а
а друге стране потребно је да ислеђења буду темељна у сваком погледу, и да ипак збо
напореа које она захтевају никад не трају сувише дуго. Стога је решено да ислеђења буду
чешћа али да кратко трају. Као дан за ислеђења одређена је недеља да К.-а не би ометали у
вршењу службеног посла. Ислеђења би сем огла одражвати и ноћу, али тада К. није
вероватно довољно свеж. Назначен му је и број куће у коју треба да дође. Била је то кућа у
једној забаченој улицу предграђа у којем К. још никада није био. Заменик директора је питао
баш када су му јавили за недељу да К. крене са њим на излгет његовом једрилицом. К. није
био са њим баш у најбољим односима и то је показивало колико је К. постао важан сада у
банци. Сви су сада желели његово друштво. К. каже да има једну обавезу у недељу. К. каже
да су заборавили да му кажу у колико сати треба да оде. Он је мислио да би најбоље требало
да оде у 9, тј. у време када радним данима судови почињу да раде.

У недељу је било тмурно време. К. беше веома уморан. Ишао је журним кораком
према Јулијусовој улицу којој је кућа требало да буде и на чијем је почетку за тренутак зстао.
К. зађе дубље у улицу, поалако као да сад већ имавремена или као да га истражни судија
види са ко прозора па зна да је наишао. Беше тек прошло девет. Кућа је била причично
широка, готово необично се протезала, нарочито је капија била висока и широка. Близу њега
седео је на сандуку један бос човек и читао новине. Пред чесмом је стајала мршава млада
деовјка у ноћној рекли. Гомила деце се на степеницам гледала док је пролазио. Није знао у
коју собу треба да уђе. Он се распитује за неког столара Ланца... свуд редом. Ушао је у собу
где је била нека гунгула. Један младић је водио К-а. Младић каже К.-у да је требало да дође
пре сат времена и пет минута. Био је ту и иследни судија. Сви људи су се смејали када је
рекао да није молер већ први прокуриста у банци. Јозеф К. је знао да повиси глас ито се
публици на галерији свидело.

Он каже да је ухапшен пре десет дана. Сама чињеница да је ухапшен му је смешна. Прича
догађај са тројицом и надзорником. Каже да су чак и његова газдарица и други имали да
разгласе по граду и да им униште положај у банци. К. каже да примећује како судија даје
знак некоме из публике. Судија се мешљкоио на столици. Он сматра да се иза хапшења и
данашњег ислеђења крије велика организација. То је организација у којој не раде само
подмитљиви стражари, тупоглави надзорници и истражен судије, које у најбољем случају,
скромне памети имају, него и судије високог и највишег ранга. Говори да су сви
корумпирани.

К.-а прекиде врисак са дна дворане. Светлост му је засењивала очи. Била је то праља коај му
је била као кост у грлу чим је ушла. Видео је како ју је један човек одвукао у једна угао крај
врата и тмао је привео к себи. Али није она вриснула већ човек. ОН је широко разјапљених
уста гледао у таваницу. Он се обраћа и публици и каже да нису они џаба овде, већ да би га
искушали и завели невиног човека. Задржали су га и нисњу му дали да ие. Судија му каже да
је данас лишен преимућства које ухапшеноме увек пружа саслушање. К. се насмеја. ,,Ви,
хуље једне'', викну, ,,поклањам вам сва саслушања'', отвори врата и похита низ степенице.
Иза њега подиже се галама поново оживелог збора...
 ГЛАВА ТРЕЋА.

У ПРАЗНОЈ ВЕЋНИЦИ, СТУДЕНТ. КАНЦЕЛАРИЈЕ.

К. је идуће седмице из дана у дан чекао да га поново позову. Није могао да верује да
су дословно схватили његово одрицање од саслушања. А када позив који је очекивао није
стиога ни до суботе увече, петпостављао је да је прећутно позван у исту кућу у исто време.
Тако се у недељу поново упутио тамо. Једна жена му је рекал да данас нема седнице, а он се
питао што не би било. К. каже да је карактер овог судства не само да невини буду осуђени,
већ да буду осуђени и без њихова знања. Жена је познавала судију и питала К. да ли да му
каже нешто. Њен муж је био судњки послужитељ. Женин је стан у коме се одржавају
седнице. Жена му каже да јој се свидео његов говор од прошле недеље. Он је питао жену да
му покаже оне књиге на столу истражног судије. Жена му ппоказује. Беху то старе, излизане
књиге. К. је отворио најгорњу књигу. Појави се једна непристојна слика. Један чове и једна
жена седели су голи на канабету. Жена хоће да му помогне. (Она је била она коју је студент
био напао за време К.-овог говора). Жена каже да познаје иследног судију. Она му прича
причу како су она и муж спавали а иследни судија је ту у њиховом стану читаве ноћи писао
извештај о К. Истражни судија јој се чак и удварао. Она може имати утицај на њега. Жена је
и К-а првилачила. Можда би се најбоље осветио судији и иследницима ако би им преотео ту
жену. Међутим, можда би се десило да иследни судија после напорног рада на лажним
извештајима о К.-у затекне у касној ноћи женин кревет празан. А празанб зато што је она
припадала К.-у. Студент је дошао и тиранисао жену. ПОчео је да је љуби у врат. К. је
ухватио био студента, али је морао да га пусти. Студент је носио жену. К. је остао сам на
вратима. Студент ју је однео на таван. Послужитељ је утом дошао и питао К. да ли је видео
ту неку жену. Он каже да је разговарао са његовом женом. Овај каже да његова жена је
најлпеша у целој кући и, ето, баш ја не смеме да се браним. Он не сме да пребије студента
који је кукавица, јер се сви плаше његове моћи. Обраћа се К.-у и каже: ,,Само човек као ви
могао би то да заврши!'' К. каже да ће пропустити студента кроз шаке. К. је ухватио овг
послужитеља са два прста и овај је почео да вришти. Доашо стражар са сабљом да упита шта
се десило. К. као да је клонуо од загушљивости. говорио је са једном девојком. К. само жели
да оде напоље. К. зна да данас не може добити решење на његове предлоге, али је ипак
дошао. К. се чинило као да има морску болест. к. се нашао пред излазним вратима која је
девојка отворила. Осетио је као да му се одједном вратила сва снага и да је оксио слободу.

ГЛАВА ЧЕТВРТА

ПРИЈАТЕЉИЦА ГОСПОЂИЦЕ БИРСТНЕР

Следећих дана К. није нашао могућност да проговори с госпођицом Бирстнер ни

неколико речи. Покушавао је на најразлиитије начине да јој приђе, али она је увек умела да
то спречи. Он је одмах после канцеларије долазио кући, остајао је у својој соби и не палећи
светлсот сеео на канабету, нетремице гледајући у предсобље. Он није могао да остане насамо
са госпођицом Бирстнер. Он јој је чак писао писма да ће учинити све за њено задовољење и
да неће прекорачити границе. Одговор, међутим, није дошао. У недељу ујутру једна
наставница француског језика, родом иначе Немица, по имену Монтаг, слабуњава, бледа
девојка, малко шантава, која је досад имала совју собу, пресељавала се у собу госпођице
Бирстнер. Госпођица Грубах каже да она не оговара своје станаре. Госпођа Грубах је срећна
што ова се сели у собу госпођице Бирстнер, јер ће сада моћи да свог капетана, нећака да
смести у собу. То је онај капетан који је био у соби до њих. К. ништа није јео. Он у
трпезарији прича са овом госпођицом Монтаг. Монтаг каже да њена пријатељица (ова
Бирстнер) неће да прича са њим јер не зна на шта треба да се односи тај разговор. Затим се
пред вратима створи човек кога је први пут К. видео изблиза. Имао је четрдесет година,
опаљена, месната лица. Он је Монтаг пољубио руку. Покрети су му Гипки. То је био капетан
Ланц. Госпођица Монтаг се смејала и он је њима желео да приреди изненађење. Погледа око
себе и ослушну неће ли се појавити неко из околних соба. Прилика је, изгледа, била повољна
и К. се упути вратима собе госпођице Бирстнер па тихо закуца. Пошто се ништа не помаче,
он закуца још једном, али одговора није још било. Он отвори врата, опрезно осећајући да
чини нешто неприлично. У соби никог није било.

ГЛАВА ПЕТА

БАТИНАШ

Пролазећи ходником који је раздвајао његову канцеларију од главног степеништа, он

чу уздахе иза брата. Он запањен, застаде и ослушну још једном. БИла је то стварно собица за
стареж. Ту су лежали неупотребљиви стари формулари. У самој собици стајала су три
човека, погнута у ниској просторији. ,,Шта радите ви овде?'', оте му се питање, али не гласно.
Били су одевени у тамно кожно одело. Ова друга двојица одговорише: ,,Господине, хоће да
нас избатина зато што си се жалио на нас иследном судији''. К. тек сада примети да су то
стварно стражари Франц и Виљем и онај трећи држи у руци шибу да би их батинао. К. каже
да се није жалио,већ само испричао шта се десило у мом стану. Ови му одговарају да су
слабо плаћени: Виљам има породицу, а Франц је хтео да се ожени. Човек се не може
обогатити само поштеним радом. Кажу да је сада свршено са њиховим напредовањем у
служби. Баљтинаш је рекао К.-у да нема шанси да се ова двојица ослободе батина. К. жели да
плати батинашу да их пусти. Једино му не би платио када би под шибом имао неког судију,
него би му још и платио да их бије. К. се пита ,,кад је све ниже чиновништво олош, зашто би
баш батинаш који има најнечовечнији псоао чинио изузетак''. Овај је батинао голе стражаре.
Ударао их је песницама.

ГЛАВА ШЕСТА.

УЈАК. ЛЕНИ

Једног поподнева К. је баш био у највећем послу завршавајући преписку и у собу уђе,
угуравши се између два послужитеља који су уносили списе, К.-ов ујак Карл, мали сеоске
поседник. Он је знао да ујак мора доћи, иако се пре плашио од његовог доласка. Ујак је био у
журби увек да позавршава све псолое у главном граду. К. је морао да га прими на
преноћиште. Он му је као свом бившем тутору дуговао нарочиту захвалност. Ујак га је питао
за његов процес. Он је од Ерне то чуо. То је она девојка која је као са њим у вези. Допутовао
је само из тог разлога. Она је сазна.а у банци да је то тежак процес (једном га је чекала док је
био на послу, али га није видела, морала на часове клавира). Ујак му говори да је до сада он
(К.) био њихов понос, па не сме да постане њиова срамота. К. му каже када су кренули ван
банке да се не ради о процесу пред обичним судом. Ујак га зове код њих на село, јер је мало
ослабио. На селу ће оснажити. Не прихвата ујакову помоћ. Везе са личностима ујака су
ослабиле јер двадесет година живи непрекидно на селу. ујак ће га водити адвокату Хулду
који је био његов школски друг (ујаков). Он је сиротињски адвокат и има поверење у њега. к.
му је све испричао не прећутавши ништа. Одједном су се нашли испред мрачне куће. Ујаку
говоре да је господин адвокат болестан. Овај је боловао од мане срца. Ипак их пуштају. Једна
девојка је носила свећу испред њих. ,,Ја сам, Алберт, твој стари пријатељ'', рече ујак. Имао је
само срчани напад адвокат. Лени, девојка која је отворила врата, га негује. БОлесник је рекао
да може пред Леном све да каже. Ујак није баш волео ову болничарку. Мислио је да ће
преслушкивати па трчи до врата да провери. Адвокат је већ био упознат са К.-овим процесом
јер се он креће по судским круговима. Био је ту у соби још један старији господин који је
седео у мрачном делу собе.

Болничарка је бацила тањир, како би К. изашао из собе и дошао до ње. Она га уводи у једну
адвокатову собу за рад. Она му се представља као Лени. Лени му показује слике на зиду и
објашњава ко је истражни судија. Она га саветује да не буде више тако непопустив. Овом
суду се човек не може одупрети. Потребно је признати. Молим вас, признајте идућом
приликом. Тек онда ћете моћи да се извучете, тек онда. Он посади ову Лени на крило. Она га
загрли и залгеда се у њега. Она га је питала да ли има љубавницу. Он каже не, она каже ,,О
да''. Он каже да се одрекао ње и показа јој Елзину фотографију. Она је проучавала њену
слику. Он каже да Елза ништа не зна о његовом процесу. Она му показује телесну ману јер је
између средњег и домалог прста на десној руци имала спојну кожицу. Она му је гризла и
љубила врат.Она му даје кључ од капије да дође кад хоће. Ујак га крикикује то што се
завукао са адовкатовом љубавницом у собу. Критикује га док он разговара са адвокатом овај
му преотима љубаницу. Адвокат се толико узнемиро да није могао ни да говори. Сатима га је
чекао ујак на киши.

ГЛАВА СЕДМА.

АДВОКАТ, ФАБРИКАНТ, СЛИКАР

Једног зимског поподнева напољу је у мутној светлсоти падао снег. К. је седео у

својој канцеларији крајње уморан, иако је још био рани час. Да би се одбранио бар од нижих
чиновника, наредио је послужитељу да никога од њих не пушта унутра пошто је заузет
једним важним послом. Он се вртео на столици, премештао је полако неке ствари по столу,
затим је, и несвесно, испружио целу руку на столну плочу, и непомично седео оборене главе.
Помисао на процес га није више напуштала. Често је размишаљао како би било добро да
састави одбрамбени спис и да га поднесе суду. Хтео је да у њему да и кратак опис живота и
да уз сваки иоле важнији догађај објасни зашто је тако поступио, да ли је тај поступак по
његовом садашњем схватању за осуду или одобравање и какве разлоге би аз овај или онај
случај могао да наведе. Нема сумње да је боље ако састави такав одбрамбени спис него да
препусти одбрану адвокату који и иначе није беспрекоран. Та К. и не зна шта је адвокат
предузео; много свакако није, јер га већ месец дана није позивао к себи, а ни при једном
ранијем разговору К. није имао утисак да тај човек може за њега много да постигне. Адвокат
га није ни испитивао. Понекад му даје неке празне поруке шта да чини са децом. Његови
говори били су колико јалови толико и досадни и за њих К. Закон, у ствари, не дозвољава
одбрану него је само трпи. Но спорно је да ли одговарајући став закона треба протумачити
тако као да се одбрана може бар трпети. И стога, строго узев, нема адвоката кога би суд
признао, сви они који пред овим судом иступају као адвокати само су буџаклијски адвокати.
То, наравно, представља понижење за читав сталеж, и првом приликом кад К. оде у судске
канцеларије, нека погледа субо за адвокате да би и ово видео. Већ сама собица пооказује
презир према тим људима. Адвокатска канцеларија налази се на другом тавану. Овакав
положај према адвокатима има своје образложење. Суд жели да, по могућству, одстрани
одбрану. Све треба да буде усресређено на самог оптуженог. То у основи није рђаво
гледиште, али било би потпуно погрешно из тога закључити да код овог суда адвокати нису
потребни оптуженику. Јер поступак је углавном тајан не само за јавност, него и за
оптуженог. Оптуженик је збњен, притиснут толиким бригама, губи главу. Браницои не смеју
присуствовати саслушањима. Међтум, постоје пукотине у том суду које неки адвокати
користие, подмићују, краду акте. На тај начин се за отпуженика тренутно могу постићи
повољни резултати. Њима се онда шепуре мали адвокати и маме нове клијенте, но за даљи
ток процеса ово не значи ништа, или бар ништа добро. Међут9им, неки адвокати имају личне
везе. Добро је учинио К. што је изабрао др Хулда. Само још један или два адвоката имају
добре везе као он. При томе, он и не мора да иде и тражи судије, већ они долазе код њега.
Прича се да су мали адвокати угрожени од чиновника који су раздражљиви. Причасе један
догађај који је могао бити истинит: Један стари чиновник, добар, тих господин, проучавоај е
читав дан и ноћ један тежак судски предмет – ти чиновници стварно су врепни да им пара
нема, који су нарочито запетљали адвокатови поднесци. И онда, пред зору, после рада од
двадесет и четири часа, рада не баш плодног, упутио се излазним вратима, заузео је тамо
бусију и почео да баца низ степенице сваког адвоката који је хтео да уђе. Адвокати су се
сакупили на подножју степеништа и стали да се саветују шта да ураде. Они нис умогли да
уђу у зграду. ОН ису се споразумели да старог господина треба заморити. и Они су трчали уз
степенице један по један. Тако за један сат су уморили старог господина. Онда су ушли.
Чиновници су као деца. Они често умеју да се толико увреде због безазлених ствари. Неки
адвокати воде дуго случајеве и деси им се да пред крај им процес измакне из руку. То је
најгоре што може да задеси адвоката. Оптужени који је изабрао адвоката мора да га задржи
до краја, па ма шта да се деси. Треба разговарати у К.-овом процесу са меродавним
чиновницима што је већ учињено. Адвокат је увек говорио да је тобоже ствар напредовала,
али никад се није могао саопштити карактер тог напретка. Стално је адвокат састављао први
поднесак, али он никада није био готов, што би се обично при идућој посети испостављало
као врло корисно, пошто је тобоже баш последње време било веома неповољно за предавање
поднеска, а то се није могло раније предвидети. К. је приметио да ствар врло споро
напредује. Он је посећивао и Лену. К. је било јасно да његова одбрана није у добрим рукама.
Први поднеска суду адвокат месецима није поднео. Неопходно је било да се К. лично умеша.

Његоб ранији презир према процесу је ишчезао.

К. је знао да се не сме играти мислима о некој кривици. Он је хтео да адвокату откаже

заступништво. Кад се једном отараси адвоката, онда ће одмах предати поднесак и
наваљиваће, по могућноству и сваког дана, да се он узме у обзир. Наравно да у ову сврху
неће бити довољно да К. седи у ходнику као други, ставивши шешир сипод клупе. Нека суд
наиђе једном на оптуженог који уме да брани своје право.

К. је знао да данас мора написати поднесак иако је то тешко. Ако не може да га састави ноћу
код куће, морае да узем одсуство. Човек не мора бити нарочито бојажљив па да увиди да је
немогуће икада завршити поднесак. Међутим, опет су његове мисли завршиле јадиковањем.
Било је једанаест часова. Провео је у сањарењу два часа, драгоцено време. У незгодно време
долазе двојица фабриканата. Он приам првог. Међутим, К. није слушао фабрикатна који је
имао послвонве проблеме. Заменик директора је доашо и овај фабрикант му је рекао да му је
жао што је овај К. показивао мало воље за сарадњу. Заменик зове фабриканта у своју
канцеларију да заврше посао. К. је остао сам.

Дуго је седео тако а да није знао шта му у ствари задаје бриге. Умивао се хладном водом.
Докле год је одбрана била препуштена адвокату, процес га се углавном мало тицао, он га је
посматрао издалека те га је процес мало занимао. Могао је да извиди како стоји његова
ствар, али је могао и да се повуче. А сада, пак, кад буде сам водио одбрану, мора потпуно
изложити суду. Успех мора да постигне сам. Он се питао да ли он то може издржати. Какве
су се препреке одједном појавиле у К.-овој каријери!

И зар сада да ради за банку? Док је његов процес у току. Он се плашио да заменик директора
то не злоуппотреби против њега. Директор је пак на његовој страни. Фабрикант се вратио у
К. ову канцеларију и рекао да је заменик директора сјајан човек, али не бих рекао да је
безопасан. Фабрикант га пита: ,;Ви имате процес, зар не?'' Има нешто да му каже. Није
много, али не сме се занемаривати ни најмања ситница. Он хоће да му као псолловном
пријатељу помогне. ,,О вашем процесу чуо сам од неког Титорелија. Он је сликар, и
Титорели је само његово уметничко име. Његово право име и не знам''. Он ради сликање
портрета и од тога живи и то ради за суд. И тако од Титорелија добија по неку новост са
суда. Он је брбљивко (Титорели). Он може посаветовати К.а о неком судији. Даје му писмо
са препоруком и адресу. Три господина су седела у ходнику на клупи. К. каже да нема
времена да их прими. Има службени посао. К. навлачи капут и жели да крене. Заменик
директора ће их прихватити уместо прокуристе К. Како је само заменик директора умео да
присвоји оно што је К. силом прилика морао да напусти. ,,Сада му нисам дорастао'', помисли
К., ,,али кад јендом уклоним личне тешкоће, онда ће он бити први који ће то осетити, и то
горко осетити''.

Одмах се одвезао сликару који је становао у предграђу. Био је то сиромашнији крај. Све је
било прљаво, калфе, деца која се деру.... Видео је неку девојчицу од тринаест година коај је
већ била покварена. Била је уз то и грбава. Она му је показала споредне степенице којима ће
доћи до Титорелија. Степенице су биле необично уске и врло дугачке. Ове девојчице које су
се играле по ходнику су сметале Титорелију, улазиле му у собу... Међутим, бесплатно су му
уступили атеље и он мора да буде ту. Титорели му прича о портрету који је још недовршен.
Тај портрет је био портрет неког судије. Он није видео судију, него му је наређено шта да
слика. Он мора да га тако слика јер су та господа сујетна. Сликар га је позвао да остане. У
сликаревој соби било је топло. Девојчице су испредврата стално приговарале да не слика
тако ружног човека. Сликар је рекао да ће му помои и то овде у атељеу. То се поклапало сао
ним што је К. чуо и од других људи. Сликар је говорио да је и његов отац био судски сликар.
Сликар га је питао какве од три могућности ослобођења жели: стварно ослобођење,
привидно ослобођење и одуговлачење. Стварно ослобођење је, наравно, најбоље, само што
на ову врсту одлуке ја немам никаквог утицаја. Нема човека који би могао да утиче на
стварно ослбоођење. Једино невини могу имати стварно ослобођење. Разлика између
стварног и привидног је у томе што се у привидном у било ком тренутку поново може
отпочети процес када нареде са врха. Одуговлачење се, пак, састоји у томе да се процес
стално одржава у најнижој фази. Процес се не може зауставити ако за ово не постоје бар
привидни разлози. И зато се у процесу мора бар с формалне стране нешто дешавати.
Оптужени се с времена на време јавља свом судији. К. је хтео да излети из атељеа. Он му
продаје две потпуно исте слике које овај ,,хоће'' да купи. Узима и трећу исту слику.
Договориће се следећи пут око цене. Он отвара врата до кревета која су водила до
судскихканцеларија. К. –а је то изненадило.

ГЛАВА ОСМА.

ТРГОВАЦ БЛОК. ОТКАЗИВАЊЕ АДВОКАТУ

Најзад се К. ипак одлучио да одузме адвокату заступништво у својој ствари. Додуше,

још није могао да се отресесумње поступа ли правилно, али ипак је превагнуло убеђење а је
ово потребно. Он је дошао код адвоката. Неки човек му је отворио врата. Лена у кошуљи
бежи. тај човек дошао да га адвокат заступа. ,,Да ли Лени ваша љубаница?'', кратко упита К.
Човек каже да није. То је био трговац Блок. Он сада у кухињи пита лени да ли је овај њен
љубавник. Она га хтеде пољубити, али је он одгурну. Она му говори да је он само јадан
тговац. Блок му прича да његов процес траје од срмти жене преко пет и по година. Међутим,
поред њега он има још пет буџаклијских адвоката. Сада преговара и са шестим. Он неће да
изгуби процес. Све што је имао потрошио је на процес. Тако је повукао цео новац из
трговине којом се бави. Блок каже да је потпуно немогуће да се тамо лично залаже и
преговара. Блок му говори када је његов процес имао само пола године. Ни он није имао
поверења у адвоката баш као ни К. Тада је адвокат састављао разне поднеске, а у његовом
случају није ни један, први. Међутим, поднесци овог блока како сам каже нису имали
вредност. Врешна су само саслушања која су већином била истог садржаја; одговоре сам
знао напамет као оченаш. Она објашњава да не може свако као К. да уђе код адвоката у 11
сати ноћу. Тако Блок мора ту да спава, па у које доба адвокат га позове да уђе. Трговац није
могао да верује када му је К. рекао да ће отказати адвокату. К. каже да му одузима
заступање. Адвокат зна да је овај нестрпљив. Адвокат само жели да му покаже Блоков
пример колико је тешко. ПОзивају га у собу. Блок је све потврђивао што би га адвокат питао
и био је његов пас. Лени је говорила да је Блок пажљиво читао док је био затворен у
девојачку собу. Адвокат каже да неповољно говоре о Блоку судије и његовом процесу. Блок
и не зна да његовпроцес још ниеј ни почео. Адвокат се тек сада први пут опширно обратио
Блоку. Ова глава није довршена....

ГЛАВА ДЕВЕТА

У КАТЕДРАЛИ

К. је добио налог да једном Италијану, важном пословном пријатељу банке, који је

први пут боравио у граду покаже неке уметничке споменике. Италијан је желео само да
разгледа катедралу. У катедрали је. Свештеник је узвикнуо: ,,Јозефе К.!'' К. застаде и обори
очи. Свештеник га прсто позва ближе. Свештеник је рекао да њега тражи јер је он тамнички
капелан. Свештеник га је питао да ли зна да његов процес рђаво стоји. К. каже да сумња да
ће се све добро завршити. Свештеник каже да сматрају да је крив. Твој процес можда неће
изаћи из делокруга нижег суда. Бар засада сматрају да је твоја кривица доказана. Али нисам
крив, рече Јозеф. Свештеник му каже да није добро да помоћ тражи код жена. Жене имају
велку моћ. Свештеник је био део суда.

ГЛАВА ДЕСЕТА

КРАЈ
 Уочи његовог тридесет првог рођендана – било је то увече око девет часова, дођоше
два господина у К.-ов стан. у реденготима, бледи и гојазни са цилиндрима који као да су
били приковани за главу. К.-у није била најављена ова посета. ,,Покушавају да на јевтин
начин сврше са мном''. Он их је питао у ком позоришту играју. Он није могао да види своје
пратиоце. Из једне ниже улице указа се сада пред њима госпођица Бирстнер. Једино што
могу да урадим је да сачувам хладно расуђивање. Одвели су га у каменолом. Један од њих
приђе К.-у и скиде му капут, прслук и кошуљу. Извадили су дуг касапски нож наоштрен с
оба страна. Подиже га и поче на светлости да испитује његову оштрину. Нож је изнад К.-а
прелазио из руке и руку. Као што светлост севне отворише онамо крила једог прозора и
појави се човек, на тој даљини и висини слабачак и мршав. Ко је то? Пријатељ? Добар човек?
Неко ко саучествује? Је ли то један човек? Јесу ли то сви? Има ли још помоћи... СИгурно да
их има. Логика је, додуше, непоколебљива, али она не одолева човеку који хоће да живи. Где
је судија кога он никада није видео? Где је високи суд до кога никад није дошао? Он подиже
руке и рашири све прсте. Али на К.-ов гркљан положише се руке једног од господе, а онај
други му зари нож дубоко у срце и двабут га окрете. Очима које су се гасиле К. вие
господу. ,,Као псето!'', рече он, и чинило се да ће га стид надживети.