Rastvaranje jonskih jedinjenja u vodi

Jonska jedinjenja, npr. tipa A+B-, pri rastvaranju u vodi, pod uticajem dipola vode, raspadaju se na
slobodne (hidratisane) jone, što se naziva elektroliti ka disocijacija:

+ − + −
A B +nH2O⇔A(H2O) p +B(H2O)q

Ako se izostave molekuli vode (podrazumeva se da se hidratacija odvija, ali se voda izostavlja zbog
jednostavnosti jedna ine), tada važi:

+ − + −
A B ⇔A +B

Ako se rastvorena jonska supstanca u vodenom rastvoru nalazi samo u obliku hidratisanih jona, a ne
i u molekulskom obliku, takve supstance se nazivaju jakim elektrolitima. Ve ina neorganskih soli
(NaCl, KCl, K2SO4, NH4NO3, Mg(ClO4)2, i td.), kao i neke neorganske kiseline (HCl, HClO4,..) i
baze (NaOH, KOH,..), odli no se rastvaraju u vodi i u razblaženim rastvorima potpuno su
disocirane, pa predstavljaju jake elektrolite. Energija hidratacije jona proporcionalna je broju
molekula (dipola) vode koji hidratišu jon, kao i ja ine veze između jona i dipola vode, što opet
zavisi od naelektrisanja jona i jonskog radijusa. Veoma rastvorne soli imaju znatno ve e energije
hidratacije od energije kristalne rešetke, i obrnuto, kod slabo rastvornih supstanci, energija kristalne
rešetke prevazilazi energiju hidratacije jona koji nastaju disocijacijom.

Rastvaranje kovalentnih polarnih jednjenja u vodi

Neka jako polarna kovalentna jedinjenja se dobro rastvaraju u vodi i pri tome se ponašaju kao jaki
elektroliti. Na primer, gas hlorovodonik, koji pri rastvaranju reaguje sa vodom prema jedna ini:

HCl (g)+H2O←jonizacija→H3O+ Cl− (jonski par)←disocijacija→H3O+ (aq)+Cl− (aq)

Pod uticajem dipola vode, kod ovakvih jedinjenja najpre dolazi do heteroliti kog cepanja veze, tj.
do jonizacije polarnog kovalentnog molekula uz nastajanje jonskog para u kome su nastali joni još
uvek međusobno vezani elektrostati kim silama. Jonski par se, usled daljeg delovanja dipolnih
molekula vode, potpuno raspada na hidratisane jone, tj., dolazi do disocijacije, kao što je prikazano
jedna inom. U vodi, kao rastvara u visoke dielektri ne konstante, proces jonizacije i disocijacije
odvija se istovremeno jer su u takvoj sredini sile međusobnog privla enja jona u jonskom paru
+ −
nedovoljne da jonski par opstane, kao takav. Zato, u vodenom rastvoru, jonski par H3O Cl
+
prakti no ne postoji jer odmah disocira na (hidratisane) jone H3O i Cl− , pa se proces rastvaranja
HCl u vodi može jednostavnije pisati:

+ −
HCl + H2O → H3O (aq) + Cl (aq)



č
č
č
č
č

č

č
č
č

č
č
ć
ć

č

Neka druga, manje polarna kovalentna jedinjenja u kojim je kovalentni karakter veze izraženiji,
dobro se rastvaraju u vodi kao hidratisani molekuli jer imaju atome ili polarne grupe kojima se
vezuju sa vodom prelaze i tako u rastvor, ali pri tome slabo disosuju. Ovakva jedinjenja nazivaju se
slabi elektroliti, a u tu grupu spadaju mnoge neorganske i organske kiseline (HF, HCN, H2S,
H2CO3, H3PO4, HCOOH, CH3COOH, i td.), amonijak i mnoge organske baze, kao i neke soli
(Hg2Cl2, Hg(CN)2, CdBr2 i druge). Tako, sir etna kiselina i amonijak dobro hidratišu i rastvaraju
se u vodi, ali samo delimi no disosuju:

+ −
CH3COOH + H2O ⇔ H3O (aq) + CH3COO (aq)

+ −
NH3(aq)+H O⇔NH4 (aq)+OH (aq)

Na primer, u 0,1 mol/dm3 vodenim rastvorima, stepen disocijacije ovih supstanci iznosi tek oko
1,3%, što ih svrstava u slabe elektrolite. Kod organskih jedinjenja, zapaža se porast rastvorljivosti u
vodi sa pove anjem broja polarnih grupa u molekulu, i to: alkoholne grupe (- OH), amino-grupe (-
NH2), karboksilne grupe (-COOH), dok sa porastom sadržaja ugljenika u molekulu, rastvorljivost
organskih jedinjenja u vodi opada. Da bi se vrsta jedinjenja sa polarnom kovalentnom vezom
rastvorila u vodi, potrebna je ve a energija nego kod jonskih jedinjenja, jer kod ovakvih jedinjenja,
prvo, prelaskom elektrona mora da dođe do formiranja jonskog para, koji tek tada može da disosuje.
Iz tih razloga, rastvorljivost vrstih supstanci sa polarnom kovalentnom vezom u vodi je, po pravilu,
mala. Jonizacija kovalentnih jedinjenja je utoliko teža, što je manja polarnost veze, odnosno, što je
kovalentni karakter veze izraženiji, a što je zavisno od elektronegativnosti atoma koji grade vezu.
Tako, jedinjenja koja nastaju vezom dva elementa male razlike u elektronegativnosti su kovalentna,
uz malu polarnost veze (npr. sulfidi arsena, antimona, žive, bakra, srebra i platinskih metala).
Obrnuto, jedinjenja elemenata koji se po elektronegativnosti znatno razlikuju, grade jonsku vezu,
kao što su NaCl, KF, NaBr itd. (to su naj eš e elementi iz krajnjih grupa periodnog sistema).

2
ć
ć
č
č
ć
č

ć
ć
č