PSIHIČKE FUNKCIJE

Dr sc.dr med.Jelena Krstić

 Psihički status

•Procena svih psihičkih funkcija na osnovu postavljanja ciljanih pitanja-

strukturisani intervju i observacija
-Svest
-Opažanje
-Pažnja
-Pamćenje
-Mišljenje
-Inteligencija
-Emocije
-Volja
-Nagoni
-Moral
•Stav i način vođenja intervjua
 Opažanje
•Informacije iz sp.sredine čovek dobija pomoću čula
•Draž-receptor čulnog organa-nadražaj-primarni čulni centri u mozgu-osećaj
-Draž-fizički proces
-Nadražaj-fiziološki proces (depolarizacija ćel.membrane)
-Osećaj-psihološki proces
•Osećaj je subjektivni psihički osećaj odražavanja draži (osobina
informacije);svi slušamo muziku,ali osobe diferenciranijeg sluha dobiju više
informacija
•Opažanje je spoj psihičkog iskustva (engrama) i osećaja,što se dešava u
sekundarnom čulnom cenntru koji se nalazi oko svakog primarnog čulnog centra
•Opažanje je psihička funkcija kojom se postiže prepoznavanje
informacije,predmeta kao celine i njegove upotrebne vrenosti-kompletnog
predmeta
-osecaj ’vidim okrugao predmet sa kockicama`;
-opažanje-`to je fudbalska lopta`
-Opažanje je čulno saznanje,preduslov je logičkog mišljenja (saznanja)
 Poremećaji opažanja

•Agnozije-nemogućnost prepoznavanja informacije pri očuvanosti primarnog

čulnog centra
-organske promene mozga-tumori
-npr.ako ima optičku agnoziju(leziju u psihočulnom centru),predmet prepoznaje
drugim čulima
• Iluzije-pogrešno prepoznavanje informacije
-registruje informaciju,ali je pogrešno prepoznaje
-kod afektivnih stanja straha,loših uslova za opažanje,pod dejstvom alkohola i
PAS,sumračno epileptično stanje
• Halucinacije-opažanje bez prisustva informacija
-uvek su znak otuđenja od realnosti-psihoze;česte i kod MOPS-a
-moguće u oblasti svih čula:vizuelne,akustičke,taktilne,cenestetičke,olfaktivne,ukusa
-pseudohalucinacije-izvor halucinacije nije spolja,nego unutra
-halucinacije kod zdravih:hipnagogne,sc.scintilans(migrena)
 Halucinacije
•Optičke:
-fotomi
-halucinacije dugih niti,konaca,paučine,miševa
-vizije-složene halucinacije
-ekstrakampalne halucinacije
-autoskopske halucinacije
-negativne halucinacije
• Akustičke:
-akoazmi i foneme
-prijatne,neprijatne,naredbodavne,preteće,pogrdne,savetodavne,imperativne
• Taktilne
• Olfaktivne
• Gustativne
• Cenestetičke
• Refleksne halucinacije
 Pažnja

•Psihička funkcija pomoću koje se usmerava i usredsređuje psihička energija

na neku informaciju
•Usmerenost-vigilnost;usredsređenost-tenacitet
•Informacije nisu samo predmeti i pojave,već misli,predstave,sećanja
•Čovek je svakog trenutka bombardovan različitim informacijama
•Zdrava osoba vrši selekciju informacija i aktivira čas vigilnost,čas tenacitet
•Vigilnost i tenacitet su u obrnutoj srazmeri
•Aktivna pažnja i pasivna pažnja
•Pasivna pažnja je slabija što je tenacitet veći
•Pitanje višefokalne pažnje
•Obim pažnje
 Poremećaji pažnje

•Pojačana vigilnost-deca,manični,anksiozni
•Hipovigilnost-depresija,MOPS (uz hipotenacitet)
•Pojačan tenacitet a slaba vigilnost-paranoidne psihoze,depresija (globalni
pad pažnje)
•Hipotenacitet-slabost koncentracije-umorni,anksiozni,bezvoljni
•Rasejanost tipa naučnika i rasejanost tipa učenika
 Pamćenje

•Upamćivanje-stvaranje engrama-ultrakratko i kratko pamćenje

-namerno i nenamerno
•Pamćenje u užem smislu-skladištenje engrama usled ponavljanom izlaganju
informacijama-trajno upamćivanje
•Sećanje-prepoznavanje engrama pri ponovnom susretu sa informacijom
•Reprodukcija upamćenog bez ponovnog opažanja informacije-`kozmetika
sećanja`,fiziološko zaboravljanje
•Za pamćenje su neophodni:očuvana svest,pažnja,volja,emocije,asocijacije
-afekti mogu i da parališu upamćivanje
 Učenje

•Aktivno,voljno,ponavljano upamćivanje sa ciljem da se informacija koja

se uči trajno zadrži
•Suština učenja je u ponavljanju-višestrukom opažanju iste informacije-ponavlja
se i sinteza proteina i RNK-višestruko utiskivanje engrama
•Faktori neophodni za produktivno učenje:
-inteligencija
-motivacija
-vremenski raspored učenja
-svesno postavljanje cilja učenja
-psihofizička dispozicija za učenje-auditivni,vizuelni,vizuomotorni tipovi
-retroaktivna inhibicija
-preslišavanje-naučna materija je na nivou reprodukcije bez prisećanja
 Poremećaji pamćenja

•Kvantitativni:
1.Amnezije-organske i psihogene;retrogradne,kongradne,anterogradne
-poseban vid amnezije kod demencije
2.Amnezija fiksacije-nesposobnost upamćivanja-kod demencija,alkoholizma
3.Hipermnezija-`zgusnuto sećanje`delirijumi,sumračna epileptična
stanja,stres,poseban dar za pamćenje(npr.brojeva,stihova)
•Kvalitativni:
1.Alomnezije-naknadno izvrnuto sećanje
-kod zdravih u slučaju umora,nepažnje,pod sugestijom;depresivnih i
paranoidnih pod uticajem bolesti
2.Kriptomnezije-nesvesni plagijat;
-pseudomnezije-halucinacije sećanja-seća se nečeg što se nikad nije desilo
3.Konfabulacije-praznine u sećanju popunjava izmišljenim
-demencije,sumanute psihoze,alkoholičari
4.Već viđeno i nikad viđeno-psihomotorna epi
 Mišljenje

•Psihička funkcija pomoću koje se koristeći misaone operacije sagledavaju realni

odnosi između predmeta i pojava i na osnovu toga donose zaključci (logičko
saznanje)
•Misaone operacije:analiza,sinteza,komparacija,apstrakcija,konkretizacija,indukcija,
dedukcija,izbor asocijacija,stvaranje hipoteza,donošenje zaključka
• Forma mišljenja:način izlaganja,logičnost i povezanost misli,tok i brzina
• Sadržaj mišljenja:tema,uzoročnost pojava,zaključci
•Mišljenje se odvija pomoću pojmova
•Pojam je odraz opštih i bitnih svojstava predmeta
•Konkretno mišljenje-brka uzrok i posledicu,formira sudove na osnovu predstava,a
ne misaonih operacija;kod dece,Sch,primitivnih
•Apstraktno mišljenje-pomoću pojmova;kauzalitet,misaone operacije,logički zaključci
 Poremećaji mišljenja

•PO FORMI: •PO SADRŽAJU:

-patološka opširnost -precenjene ideje
(demencije,oligofreni,epi) -prisilne ideje
-usporen misaoni tok do misaonog bloka -sumanute ideje-bolesna uverenja koja
mutizam(depresija,sch) za razliku od zabluda nisu podložna
-ubrzan misaoni tok-logoreja do salate od korekciji;podela:
reči(manija) prema strukturi
-rasulo misli,neologizmi(sch) prema sadržaju
-inkoherentno mišljenje-takođe prema mehanizmu nastanka
nepovezano mišljenje uz poremećaj
svesti(delirijum,demencija)
-mentalna konfuzija-opažanje
očuvano,bez shvatanja-toksiinfek.MOPS
-perseveracija-oštećeno upamćivanje
svojih izgovorenih reči-`embolusna reč`
 Inteligencija

•Sposobnost snalaženja u novim situacijama-razlikovanja bitnog od

nebitnog,shvatanja kauzaliteta događaja,shvatanja problema i
pronalaženja rešenja
•Opšta(G) i specifična intelektualna sposobnost (S)-moguće su velike razlike
•Ne zavisi od veličine i težine mozga,već od broja sinapsi
•Verbalna,manuelna,socijalna,praktična
 Poremećaji inteligencije

•Primarni intelektualni deficiti

- granično oštećenje inteligencije 70-84 poena na WB skali
-blago oštećenje inteligencije 55-69 poena
-srednje oštećenj einteligencije 40-54 poena
-teško oštećenje inteligencije 25-39 poena
-najteži oblik oštećenja inteligencije ispod 25 poena
• Sekudarni intelektualni deficiti
-demencije
-pseudodemencije
-razlika oligofrenije od demecije `bogataš koji je osiromašio`
 Emocije

•Psihičke funkcije koje označavaju specifičan odnos čoveka prema

informacijama i pojavama koje nas okružuju
•Emocionalni doživljaj,emocionalno ponašanje,fiziološke promene u telu
•Razlikuju se prema intenzitetu,impulsu ka aktivnosti,prijatnosti
•Većina emocija su složene,retko kad čiste
•Limbički sistem
1.Primarne emocije (radost,žalost,strah,gnev)
2.Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju
(bol,užas,odvratnost,uživanje)
3.Emocije koje se odnose na samoocenu (stid,ponos,osećanje krivice)
4.Emocije koje se odnose na druge ljude (ljubav,mržnja,sažaljenje)
5.Emocije koje se odnose na procenjivanje (lepota,humor,čuđenje)
 Afekti i raspoloženja

•Afekat-kratkotrajno intenzivno stanje emocija praćeno vidljivim telesnim

manifestacijama
•-afekat straha i afekat besa
•Remeti ostale psihičke funkcije-svest,logičko mišljenje,opažanje,pamćenje i
pažnja
•Projekcija afekta
•Abreagovanje-motorno pražnjenje afekta
•Potiskivanje afekta
•Kumulacija afekta
•Afektivna preosetljivost-senzitizacija
•Intelektualna obrada afekta-jedini zdrav mehanizam
•Raspoloženje-relativno trajna stanja emocija koja su rezultat osnovnog
emocionalnog biotonusa (temperamenta) i stalno dolazećih emocija
 Poremećaji emocija

• KVANTITATIVNI •KVALITATIVNI

-euforija -paratimija (ideoafektivna disocijacija)

-depresija -paramimija (afektivnomimička disocijacija)
-apatija -defekt emocionalne rezonance
-patološki afekat
-emocionlana labilnost
 Nagoni

•Složeni,nenaučeni obrasci ponašanja specifični za određenu vrstu

•Proističu iz fizioloških potreba
•1.Vitalni nagoni
-nagon za samoodržanjem (za življenjem i ishranom);nagon žeđi je najjači
nagon,može se odgoditi samo par dana,za razliku od drugih nagona
-za održanjem vrste (seksualni i roditeljski)
•2.Socijalni nagoni
-nagon čopora
-nagon za igrom,razonodom
-nagon za takmičenjem
-altruistički nagon
-nagon radoznalosti i saznanja
 Poremećaji nagona

•Poremećaji nagona za ishranom:kvantitativni (bulimija,anoreksija)

kvalitatitivni (pika,koprofagija,antropofagija,nekrofagija)
• Poremećaji nagona za življenjem
Suicidalne ideje i tendencije
• Poremećaji roditeljskog nagona:oslabljen(depresija);majmunska
ljubav(neurotični simptom,etničko obeležje)
• Poremećaji seksualnog nagona-psihoseksualne disfunkcije i parafilije
• Poremećaji socijalnih nagona-usamljivanje
 Volja

•Sposobnost čoveka da mobiliše svoju energiju u realizaciji nekog cilja,a sa

druge strane da se koče,odlažu ili odbacuju neprihvatljive želje
•Volja je jedna od funkcija svesti
•Nevoljne radnje:
1.Refleksne radnje-refleksni luk
2.Naučeni automatizmi-kada se svesno nauče,ponavljaju se i bez učešća svesti
3.Nevoljni mimični pokreti kao odraz emocionalnog stanja
4.Nagonske radnje-skok,bekstvo (atavizmi)
• Voljne radnje
-nagon,želja,borba motiva,donošenje odluke,planiranje izvršenja,izvršenje odluke
 Poremećaji volje

•Hipobulija-abulija (depresija,sch,PL)
•Sugestibilnost (docilni debili,dementni,Hy,hebefrena sch-automatska poslušnost)
•Ambivalencija (depresija,sch,PL)
•Katatoni poremećaji (kod katatone sch)
Katatoni stupor;eholalija,ehopraksija,ehomimija;katalepsija;negativizam;stereotipija;
verbigeracija;manirovanost;bizarnost
• Impulsivne radnje (sch,epi,PL)
Kleptomanija,piromanija,poriomanija,dipsomanija;brutalna ubistva i samoubistva
• Prisilne radnje (OKP,sch)
Socijalno i moralno nedozvoljeno radnju pacijent sa OKP neće izvršiti,ali sa Sch
može
 Moralnost-1
•Sposobnost čoveka da sam sebi izriče norme kojih se pridržava i da sam sam
sebe kažnjava za nepridržavanje tih normi
•Instanca u ličnosti nadležna za realizaciju moralnosti je Super-Ego
•Oružje Super-Ega je griža savesti (osećanje krivice),kojom osoba zabranjuje i
kažnjava odrđeno ponašanje (unutrašnji progonitelj ili `kritički roditelj` u nama)
•Međutim,Super-Ego ima funkciju i da pohvaljuje i nagrađuje
prihvatljivo,pozitivno ponašanje (`negujući roditelj`)-zadužen za formiranje
vrlina-daje upustvo `kako valja nešto učiniti`
•Zaslužan za formiranje Idealnog-Ja (skup svih idealnih osobina kojima ličnost
teži)
•Moralnost se sastoji iz:moralnog rasuđivanja (mišljenja) I moralnog ponašanja
(delanja)
 Moralnost-2
•Moralno rasuđivanje-misaoni proces kojm se donose određeni moralni
sudovi
•U moralnoj dilemi zahteva se primena odgovarajuće moralne norme
•Znači da je osnova morlnog delovanja odnos sa drugom osobom,ili
društvom,što znači da je stepen socijalizovanosti osobe jedan od kriterijuma za
moralnost
•U moralnom rasuđivanju važnu ulogu imaju moralni principi:poštovanje
potreba drugog,pravda,jednakost i ravnopravnost,čovekoljublje
•Forma moralnog rasuđivanja-način na koji se donosi neki moralni sud
•1.rasuđivanje vođeno emocijama
•2.kognitivna orjentacija vođena internalizovanim proncipima
•Sadržaj moralnog rasuđivanja-vrednosni sistem jedike
•Moralno ponašanje-svaka akcija jedinke koja je regulisana moralnim
normama
•Moralno rasuđivanje i moralno ponašanje su u pozitivnoj korelaciji
 Poremećaji moralnosti
•1.Poremećaji moralnog rasuđivanja:
•A)poremećaji forme moralnog rasuđivanja:
-nezrelo moralno rasuđivanje:egoistično-hedonistička orjentacija,intuiitivno-
iracionalno donošenje odluka,socijalno-adaptirana orjentacija
-bezosećajno moralno rasuđivanje-nije došlo do razvoja skale emocija
značajnih za razvoj moralnosti-
praštanja,saosećanja,empatije,altruizma,a posebno-osećanja krivice
-Kod PL i nekih Sch (sa nivelacijom emocija)
-moral insanity
•B).Poremećaji sadržaja moralnog rasuđivanja-poremećen vrednosni sistem
jedinke koji nije u skladu sa humanim principima (koristoljiblje,egoizma,laž i
prevara u službi svoje koristi)
•2.Poremećaji moralnog delanja-moralno neprihvatljive radnje-
kraže,prevare,ubistva,silovanja
 Svest

•Najviša psihička funkcija

•Obezbeđuje jedinstveno i istovremeno funkcionisanje ostalih psihičkih
funkcija,a registruje i odvijanje psihe u celini
•Pomoću svesti čovek je svestan činjenice da misli i oseća
•Jedinstvena funkcija homo sapiensa (kompjuteri,životinje)
•Najviša saznajna funkcija
•Šira medicinska definicija-sposobnost održavanja budnog stanja
•Uža psihijatrijska definicija svesti-sposobnost davanja tačnih podataka o sebi,o
drugim ljudima,o vremenu,prostoru i sredini koja nas okružuje
•Svest o svome Ja,o jedinstvenosti,granici sa sp.svetom(integritetu) i
vremenskom kontinuitetu svoga Ja
 Poremećaji svesti

•KVANTITATIVNI •KVALITATIVNI
-somnolencija -dezorjentacija (konfuzno stanje)
-sopor -delirijum
-stupor -sumračno stanje
-koma (epi,patološko napito stanje,jaki afekti,Hy)
-poremećaj više psihičkih funkcija sa amnezijom
za taj period
-somnabulizam
-fuge-znak psihomotrne epi
-hipnoza
 Literatura:
Jovan Marić. Klinička psihijatrija.Naša knjiga.Beograd, 2005.