Grafovi I

Sadržaj
Uvod 3
1 Osnovni pojmovi i definicije grafa 13

1.1 Važni momenti u razvoju teorije grafova . . . . . . . . . . . . 13
1.2 Intuitivno shvatanje pojma graf . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.3 Definicije grafa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.4 Prikazivanje grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2 Stepeni čvorova. Putevi. Matrice. Izomorfizam 21

2.1 Stepeni čvorova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.2 Matrice. Delovi grafa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
3 Ojlerovi i Hamiltonovi grafovi 49
4 Komplement. Graf grana. Bipartitni graf 63
5 Algoritmi za nalaženje najkraćih puteva u grafu 75
6 Testovi i zadaci za rekreaciju 93

6.1 Test 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
6.2 Test 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
6.3 Zadaci za rekreaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Literatura 98
1
2 SADRŽAJ
Uvod
Za razumevanje i usvajanje osnovnih pojmova iz Teorije grafova potrebno je

minimalno matematičko predznanje. Za osnovce to je sposobnost za logičko
povezivanje činjenica i shvatanje pojma zavisnost. Na osnovu toga usvo-
jena znanja iz grafova potpuno su im dovoljna za rešavanje brojnih zadataka,
uglavnom, rekreativno-kombinatornog karaktera. Onim, nešto starijim, ko-
jima je cilj da primenom grafova rešavaju složenije zadatke, ne samo iz
matematike, neophodna su predznanja iz naivne teorije skupova i matričnog
računa. Pretpostavljamo da ga oni poseduju. Ipak, u ovom uvodu, podset-
icemo se nekih osnovnih pojmova iz naivne teorije skupova. Ukazaćemo na
njihovu suštinu, koju nikad ne smemo gubiti iz vida, jer možemo ”upasti” u
velike probleme.
Fundamentalni pojmovi u teoriji skupova su skup i element skupa. Nagla-
šavamo da se ovi pojmovi ne definišu.
Intuitivno se podrazumeva, mada intuicija može i da prevari, da je skup
proizvoljna,lepo opisana, sveukupnost objekata koji su tog trenutka predmet
interesovanja. Naravno, može da se postavi pitanje: a šta je to sveukup-
nost, ali to nećemo učiniti. Naime, nije ovo usamljeni slučaj u matematici da
se neki nepoznati pojam definiše koristeći pojmove koji su takod̄e nedefin-
isani. Da bismo čitaocu malo približili pomenutu intuitivnost u shvatanju
pojma skup i element skupa navešćemo razmišljanje nemačkog matematičara
Dedikinda (Julius Wilhelm Dedikind, 1831-1915), na ovu temu:
” Stvar je svaki predmet našeg razmišljanja. Da bismo komotnije

govorili o stvarima obeležavamo ih simbolima, na primer slovima.
Kada govorimo o a mislimo na stvar a, a ne na slovo a. Jedna
stvar je potpuno odred̄ena svim onim što će o njoj biti rečeno i
iskazano. Često se dešava da se, iz nekog razloga, različite stvari
a, b, c, . . ., obuhvataju jednim zajedničkim gledištem, da se u umu
3
4 UVOD
one udružuju i tada se kaže da one obrazuju jedan sistem S,

tj. skup. Stvari a, b, c, . . ., se zovu elementima skupa S i oni su
sadržani u S. Obrnuto, S se sastoji od tih elementa. Jedan takav
skup je kao predmet našeg razmišljanja takod̄e neka stvar”
Da bismo pojmovno graf razlikovali od svojih rod̄aka, neophodno je da
pojam skup razlikujemo od svojih srodnika, bar od onih osnovnih kolekcije
i familije. Prilikom opisa nekog skupa, na primer nabrajanjem njegovih el-
emenata, svaki element može da se javi samo jednom. U protivnom bi to
bila kolekcija. Takod̄e, element skupa ne može biti neki drugi skup. U pro-
tivnom to bi bila familija. Familija se u literaturi javlja i pod nazivom skup
skupova, multistep i konfiguracija. Neka su a, b i c med̄usobno različiti ele-
menti. Strukture A = {a, b, c}, A = {a, a, b, c, c, c} i A = {∅, a{a}, b} su,
redom, skup, kolekcija i familija. Podvucimo da je zajednička karakteristika
ovih struktura neured̄enost, mada se u zavisnosti od potrebe može uvesti
neki oblik ured̄enosti.
Ako skup A, ili njemu srodna struktura, sadrži konačan broj elemenata
naziva se konačnim. U protivnom je beskonačan. Broj elemenata strukture
A, ako je konačan, tj. kardinalnost ako je beskonačan, označava se sa |A| .
Ako već ne možemo da definišemo skup u opštem slučaju, poželjno je u
svakoj konkretnoj situaciji da ga što preciznije opišemo, tj. predstavimo, ili
pomoću svojih elementa ili pomoću njihovih karakteristika. Kažemo poželjno,
jer postavlja se pitanje da li je to uvek moguće i da li se to uvek radi u realnom
životu. Odgovor je svakako ne. Često se priča o nekom skupu, a da pojma
nemamo o karakteristikama njegovih elemenata, ili što je još gore, mislimo da
o nima nešto znamo. Primera radi, pričamo o skupu šumskih vila, demona
ili and̄ela na nebu. Izbegavaćemo ovakve skupove.
Skupovi se, najčešće, predstavljaju nabrajanjem svih svojih elemenata,
opisnom rečenicom, pomoću predikata i procedura.
Predstavljanje skupa nabrajanjem svih njegovih elemenata je moguće
samo kod konačnih skupova. Neki beskonačni skupovi mogu se predstaviti
”nabrajanjem” beskonačnog broja elemenata, ali ni jedan nabrajanjem konačnog
broja elementa. Na primer
A = {1, 2, 3, 5, 7, 11}
je skup prvih pet prostih brojeva, a
A = {1, 3, . . . , 2n − 1, . . .}
UVOD 5
skup neparnih prirodnih brojeva, koji je svakako beskonačan.

Interesantno je pitanje da li se svaki konačni skup može predstaviti nabra-
janjem svih njegovih elemenata. Ogovor je ne. Tako, na primer, u reci Nišavi
živi konačan broj riba, ali se njihov skup ne može predstaviti njihovim nabra-
janjem. Skupovi se, često, precizno mogu predstaviti opisom svojih eleme-
nata, ili osobina tih elemenata, pomoću jezičkih rečenica. Problem je što
takav način predstavljanja skupova može biti neoperativan. Takod̄e, jedan
isti skup može se opisati pomoću različitih rečenica. Tako, na primer, skupovi
A = {skup svih trouglova koji imaju sve jednake stranice},
i
B = {skup svih trouglova koji imaju sve jednake uglove}
opisuju jedan te isti skup, skup jednakostraničnih trouglova.
Opšti oblik predstavljanja skupa pomoću predikata je
A = {x|x ∈ P (x)},
i čita se ”A je skup elemenata x sa osobinom P (x)”. Primer ovakvog načina

predstavljanja je
A = {x|x = 2k − 1, k ∈ N},
što predstavlja skup svih neparnih prirodnih brojeva. Već smo napomenuli da
se svaki skup ne može predstaviti pomoću predikata, tj. nabrajanjem osobina
njegovih elemenata. Primer za to je skup šumskih vila. Ovo predstavljanje
ne mora biti jedinstveno, te se javlja problem izbora minimalnog predikata i
može da podleže subjektivizmu onih koji ga predstvljaju. Tako, na primer,
pojam ”gladan čovek” se u znatnoj meri razlikuje u Danskoj i Somaliji, te
će se i skupovi opisani pomoću njega u ovim državama med̄usobno značajno
razlikovati. Napomenimo da se predstavljanje skupa pomoću radikala često
koristi u mtematici za definisanje nekog pojma.
Kod predstavljanja skupova prisutan je sledeći veoma važan, a ni malo
jednostavan, problem: skup koji je predstavljen nabrajanjem svojih eleme-
nata ili opisnom rečenicom, predstaviti pomoću radikala. U velikom broju
slučajeva to je nemoguće. Na primer, skupovi
√
A = {1, 2, e, π, i} i A = {skup svih prostih brojeva}
su lepo opisani, ali ih je nemoguće predstaviti pomoću radikala.

6 UVOD
Svakako sa stanovišta programiranja, a i prakse, najznačajnije je pred-

stavljanje skupova pomoću procedura. Opšti oblik ovakvog načina predstavl-
janja je
A = {x|x := f }
i čita se: ”A je skup elemenata x koji se generišu pomoću procedure f ”. Na
primer, skup neparnih prirodnih brojeva predstavlja se pomoću procedure na
sledeći način
A = {x|x := 1, x := x + 2}.
Neka je dat skup A. Karakteristična funkcija ovog skupa definisana je sa

1, a ∈ A,
χA (a) = ,
0, a ∈ A
nam ukazuje da li posmatrani element a pripada, ili ne, skupu A. Izgleda

veoma jednostavno. Med̄utim, u praksi je često veoma teško ili nemoguće
proveriti da li neki element pripada, ili ne, datom skupu, i ako je on dobro
predstavljen. Ilustrovaćemo to sledećim primerom.
Veliki francuski matematičar Ferma (Pierre de Ferma, 1601-1655) bio je
ubed̄en da je broj F5 = 4294967297 prost. On se dobija na osnovu jednakosti
n
Fn = 22 + 1
za n = 5. Šta više, Ferma je smatrao da su svi brojevi Fn , n ∈ N, prosti.

Veliki ruski (švajcarski, nemački) matematičar Ojler (Leonhard Paul Euler,
1707-1783) dokazao je da F5 ipak nije prost broj. Naime, F5 = 641 · 6700417.
Napomenimo da je i dan danas otvoreno pitanje da li postoji prirodni broj
n, n ≥ 6, za koji je broj Fn prost.
Rešavanje mnogih zadataka se svodi na dokazivanje da su neka dva skupa
jednaka. Jednakost dva skupa se definiše veoma elementarno. Dva skupa su
jednaka ako svaki element jednog skupa pripada drugom, i obrnuto. Med̄utim
može biti veoma komplikovano, pa i nemoguće, da se u konkretnim slučajevima
to pokaže. Ostavljamo čitaocima da dokažu, ili opovrgnu, du su skupovi A i
B
A = {1093, 3511}
i
B = {skup svih prostih brojeva k za koje je broj 2k − 2 deljiv brojem k},

UVOD 7
jednaki.
Dva osnovna skupa su prazan skup i univerzalni skup, koje ćemo označiti
sa ∅ i U, respektivno.
Prazan skup je skup koji ne sadrži nijedan element. Ono što treba prvo
podvući je nemešanje praznog skupa A1 = ∅, i familije A2 = {∅}, koja sadrži
prazan skup kao svoj element. Važi |A1 | = 0 i |A2 | = 1. Šta više, prazan
skup je podskup svakog skupa, ∅ ⊆ A, ali ne postoji skup čiji je prazan skup
elemenat, ∅ ∈ A. Ako bi važilo ∅ ∈ A, A ne može biti skup, već familija.
Nije uvek lako, u konkretnim situacijama, pokazati da li je posmatrani
skup prazan. Ilustrovaćemo to konkretnim primerima.
Neka je
π = 3.14159265358979323846 . . .
prezentacija broja π pomoću beskonačnog decimalnog broja. On nije pe-
riodičan. Lako je uočiti da u ovom broju učestvuju sve cifre od 1 do 9.
Označimo sa A skup svih cifara koji se u datoj prezentaciji javljaju konačan
broj puta. Da li je A prazan skup? Koliko je nama poznato ova činjenica
nije dokazana.
Na osnovu iste prezentacije broja π, formiramo sledeći niz brojeva
3, 31, 3141, 314159, 314159653, . . .
Nije teško primetiti da se on formira od početnih cifara prezentacije broja π,

pri čemu se nijedan član niza ne završava parnim brojem ili peticom. Neka
je A skup svih članova ovog niza koji nisu prosti. Postavlja se pitanje da li
je A prazan skup. Ni na ovo pitanje mi nemamo odgovor.
Pokazali smo da je prazan skup podskup svakog skupa. Ovu činjenicu
ne smemo gubiti iz vida, bez obzira na činjenicu da prazan skup može biti
predstavljen na ”čudan” način. Na primer, neka su skupovi A i B, redom,
definisani sa
A = { skup svih krava koje trenutno pasu na Mesecu }
i
B = {skup svih matematičara Srbije}
Postavlja se pitanje da li je svaka krava koja trenutno pase na Mesecu
matematičar iz Srbije? Odgovor je da. Naime, skup A je prazan skup,
te važi A ⊂ B.
8 UVOD
Uočimo sada skup A definisan sa
A = {skup svih krokodila koji nisko lete}.
Jasno je da je A prazan skup, ali treba odgovoriti na pitanje šta je komple-

ment, Ā, ovog skupa. Najčešće učenici daju različite i čudne odgovore, mada
odgovor glasi: Ne znamo! Razlog leži u prostoj činjenici što nije definisan
univerzalni skup. Treba napomenuti, da prilikom rešavanja odred̄enog prob-
lema pomoću skupa, ako univerzalni skup nije precizno odred̄en, rešavanje
je, najčešće, nemoguće, ili, u najmanju ruku, veoma rizično.
Zbog potreba u Teoriji grafova mi naivnu teoriju skupova posmatramo u
tradicionalnom Aristotelovom smislu, a ne nekom drugom. Jedan od principa
na kojima se ona zasniva, je da svaki element ili pripada ili ne pripada pos-
matranom skupu, tj. ne može istovremeno i pripadati i nepripadati skupu.
Sledećim paradoksom, do koga je došao britanski filozof i matematičar, do-
bitnik Nobelove nagrade za književnost, Rasel (Bertrand Rasel, 1872-1970),
ilustrovaćemo situaciju koja može nastati kada se ovaj princip naruši.
Jedan vojnik dobio je nared̄enje od pretpostavljenog da u svojoj

četi obrije sve vojnike koji ne briju sami sebe. On je prihvatio
nared̄enje, ali je ubrzo shvatio da ga ne može izvršiti. Zašto?
Razlog leži u prostoj činjenici što ništa ne može da učini sa samim sobom.
Ako, na primer, označimo sa A skup svih vojnika koji ne briju sami sebe, on
istovremeno i pripada i ne pripada ovom skupu.
Sledeći paradoks koji takod̄e pripada Raselu, ukazuje na to šta se može
dogoditi ako se pomešaju pojmovi skup i familija.
Neka je Y skup svih skupova koji ne sadrže samog sebe kao ele-
ment,
Y = {X|X ∈ X|}
Postavlja se pitanje da li sam skup Y pripada ovom skupu, tj. da
li ne sadrži samog sebe kao element.
Ako pretpostavimo da Y ne sadrži samog sebe kao element, Y ∈ Y , tada

po samoj definiciji skupa Y on pripada skupu Y , tj. samom sebi, Y ∈ Y .
Obrnuto, ako pretpostavimo da Y ∈ Y , tada po istoj definiciji važi da Y ∈ Y .
U oba slučaja se dolazi do neotklonjivog paradoksa.
UVOD 9
Na kraju ove priče potsetićemo se, za nas, važnih skupova, Dekarovog

proizvoda (Kartezijevog), binarne relacije i funkcije.
Neka su A i B dva data skupa. Dekartov proizvod ova dva skupa, u oznaci
A × B, je skup svih ured̄enih parova (a, b), pri čemu a pripada skupu A, a b
skupu B,
A × B = {(a, b)|a ∈ A i b ∈ B}.
U opštem slučaju važi da je A × B = B × A, a često i svako pored̄enje nema

nikakvog smisla. Ako je A = B, Dekartov proizvod skupa A sa samim sobom
definiše se skupom
A × A = A2 = {(a, b)|a ∈ A i b ∈ A}.
Neka su A i B dati neprazni skupovi. Binarna relacija na skupovima A i

B, u oznaci ρ, je svaki podskup Dekartovog proizvoda A × B, ρ ⊂ A × B.
Neka je A dati neprazan skup. Binarna relacija ρ na skupu A, ρ ⊂ A2 , je
svaki podskup skupa A × A = A2 .
Binarna relacija ρ, ρ ⊂ A × B, ima funkcionalno svojstvo ako za svako
a ∈ A i b1 , b2 ∈ B važi implikacija
(a, b1 ) ∈ ρ ∧ (a, b2 ) ∈ ρ ⇒ b1 = b2 .
Ona se naziva funkcijom iz skupa A u skup B, i označava se sa
f
f: A→B ili A−
→ B.
Ako ured̄eni par (a, b) ∈ f to se označava sa b = f (a).

Funkcija f : A → B je injektivna, ”1-1”, ako za svako a1 , a2 ∈ A i
b ∈ B važi implikacija
b = f (a1 ) ∧ b = f (a2 ) ⇒ a1 = a2 .
Funkcija f : A → B je surjektivna ”na”, ako za svako b, b ∈ B, postoji

a, a ∈ A, tako da je b = f (a).
Funkcija f : A → B je je bijektivna ako i samo ako je injektivna i
10 UVOD
surjektivna.
A B
a1 b1
r ={(a1,b1), (a2,b2 ), (a2,b1), (a4,b3)}
a2 b2 Binarna relacija iz skupa

A u skup B koja nije funkcija
a3 b3
a4
r
A B
a1 b1
f = {( a1,b1 ), (a2,b1 ), (a4,b3 )}
a2 b2 Funkcija iz skupa A u skup B koja

nije ni injektivna ni surjektivna
a3 b3
a4
f
A B
a1 b1
f = {( a1,b1 ), (a2,b3 ), (a3,b2 )}

je injektivna a nije surjektivna
a3 b3
b4
f
UVOD 11
A B
a1 b1
f = {( a1,b1 ), (a2,b2 ), (a3,b2 ), (a4 , b3 }

je surjektivna a nije injektivna
a3 b3
a4
f
A B
a1 b1
f = {( a1,b1 ), (a2,b2 ), (a3,b3 )}

je i injektivna i surjektivna, tj. koja je
a3 bijektivna.
b3
f
Još jednom podvlačimo, i to nikad ne treba gubiti iz vida, da su Dekartov

proizvod dva skupa, binaran relacija i funkcija, skupovi.
12 UVOD
1
Osnovni pojmovi i definicije

grafa
1.1 Važni momenti u razvoju teorije grafova

Motivi za nastanak i razvoj neke matematičke discipline mogu biti veoma
različiti. Tako, na primer, Teorija brojeva, koja vuče svoje korene od samog
začetka ljudskog roda, nastala je zbog osnovne potrebe čoveka da nešto izbroji
ili izmeri. Numerička matematika nastanak i razvoj duguje razvoju tehnike,
jer za brojna neophodna izračunavanja u klasičnoj matematici ne postoji
odgovarajući aparat. Verovatnoća i Statistika su plod ljudske pohlepe i želje
za brzim bogaćenjem na lak način. Svoj nastanak svakako duguju pojavi
kockarnica, lutrija, igara na sreću i slično. Za Teoriju grafova, mada to
važi i za Topologiju, možemo reći da svoj začetak, ali i razvoj, duguju ljud-
skoj potrebi za razonodom koja uključuje i rešavanje logičko-rekreativnih
zadataka.
Rad̄anje Teorije grafova, a i Topologije, jer su nastale istovremeno, direk-
tno se vezuje za već pomenutog, bez premca najvećeg matematičkog genija,
Ojlera. Današnji ruski grad Kaliningrad, koji se u Ojlerovo doba zvao Ken-
inzberg i pripadao Istočnoj Pruskoj, smešten na ušću reke Pregl u Baltičko
more. Na reci se nalaze dva naseljena ostrva, koja su med̄usobno i sa obalama,
povezana sa sedam mostova. Priča se da se med̄u intelektualcima pojavilo
pitanje da li je moguće u jednoj šetnji preći preko svih sedam mostova a da
se pri tome ni jedan most ne prelazi dva ili više puta. Ovaj problem poznat
je u literaturi pod nazivom Problem Keninzberških mostova.
13
14 1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE GRAFA
Postoje mišljenja da je ovaj problem izmislio sam Ojler, što nije tako važno,
ali ga je on rešio. Odgovor je ne, ali ono što je najbitnije je način na koji je
Ojler došao do ovog odgovora. On je uveo novi matematički pojam GRAF i
razradio matematički aparat za rad sa grafovima. Svoje rešenje je saopštio u
Sankt Petersburškoj Akademiji nauka 26. avgusta 1735. godine. Ovaj dan je
datum rod̄enja dve nove matematičke discipline Teorije grafova i Topologije.
Napomenimo, da su grafovi i rad sa njima oduševili Ojlera, te im je posvetio
znav̧ajan deo svog naučnog rada. I dan danas fundamentalni rezultati u
Teoriji grafova su plod njegovog rada.
U razvoju teorije grafova značajnu ulogu imalo je rešavanje drugih logičko
-rekreativnih zadataka. Pomenućemo neke od njih.
Problem osam dama

Problem glasi ovako: ”Na koliko različitih načina može da se rasporedi
osam dama (kraljica) na šahovskoj tabli (8 × 8), tako da se nikoje dve
med̄usobno ne ugrožavaju ” Rešenje ovog zadatka, koje glasi 92, dao je
nemački matematičar Nauk 1850. godine. Interesantno je da se rešavanjem
ovog zadatka bavio i veliki nemački matematičar Gaus, ali je pronašao samo
72 rešenja. Napomenimo da je rešenje ovog zadatka usko povezano sa prob-
lemima vezanim za unutrašnju i spoljašnju stabilnost grafova.
Problem trgovačkog putnika (Vilijam Hamilton, 1805-1865)

Trgovački putnik polazi iz mesta boravka, obilazi sve predvid̄ene gradove
i vraća se u mesto boravka. Treba odrediti maršutu tako da u svakom gradu
boravi samo jednom i da je cena prevoza minimalna.
Rešavanje ovog zadatka, a svodi se na pronalaženje Hamiltonovih cik-
lusa, zbog aktuelnosti u raznim sferama nauke i ljudskog života, i dan danas
okupira pažnju velikog broja istraživača. Na žalost u opštem slučaju ne pos-
toji teorema koja daje potrebne i dovoljne uslove za egzistenciju Hamiltonovog
1.2. INTUITIVNO SHVATANJE POJMA GRAF 15
ciklusa. Samim tim ne postoji ni algoritam koji bi odred̄ivao Hamiltonov cik-

lus minimalne dužine u datom težinskom grafu.
Problem četiri boje (F. Guri)

Data je geografska karta, ili njen deo, pri čemu se ni jedna država ne
sastoji od dve ili više celina. Treba obojiti ovu kartu pomoću četiri boje tako
da nijedne dve susedne države ne budu obojene istom bojom.
Rešavanje ovog zadatka ima veoma interesantnu istoriju. Konačno su tek
1976. godine ovaj zadatak rešili američki matematičari.
Problem tri kuće i tri bunara

Tri kuće treba povezati stazama sa tri bunara pri čemu se staze ne smeju
ukrštati.
Rešenje ovog zadatka, koje je negativno, a do koga je došao poljski matematičar

Kuratovski, omogućilo mu je da formuliše teoremu koja daje potrebne i do-
voljne uslove za egzistenciju planarnih grafova.
1.2 Intuitivno shvatanje pojma graf

Intuitivno, ”graf” je neki skup tačaka, konačan ili beskonačan, u ravni (pros-
toru, na sferi i slično), pri čemu neke mogu biti med̄usobno povezane punim
linijama. Ove tačke se nazivaju čvorovima (vrhovima, temenima), a linije
granama (potezima, bridovima, lukovima) grafa.
Čvorovi se najčešće označavaju malim slovima nekog alfabeta, indeksir-
anim ili ne, prirodnim brojevima, kao na primer {a, b, . . .}, {x1 , x2 , . . . , } ili
{1, 2, . . .}, zatim promenljivima, kodovima, nekim simbolima, kao na primer
(◦, , , , . . .} ili se uopšte ne označavaju.

1 a x1 00 01
c b
3 x3 x2 11 10
2
Grane grafa se pored slovnih oznaka, ako se uopšte označavaju, pred-

stavljaju pomoću oznaka čvorova koje povezuju. Mogu biti orjentisane i
neorjentisane. Ako neorjentisana grana l povezuje čorove a i b predstavlja
se pomoću neured̄enog para l = {a, b}. Ako orjentisana grana l polazi iz
čvora a a završava u čvoru b, tada se ona predstavlja pomoću ured̄enog para
l = (a, b). Grana koja povezuje čvor a sa samim sobom naziva se petljom.
Potpuno je svejedno da li se predstavlja kao orijentsana ili neorijentsana,
l = (a, a) = {a, a}. Grane l1 = (a, b) i l2 = (b, a) nazivaju se paralelnim.
l l l
a b a b a b a a a
l={a,b} l={a,b} l={a,b} l={a,a} l={a,a}
1.3 Definicije grafa

Definicija 1.1. Neka je V, V = ∅, dati skup i E kolekcija neured̄enih (ured̄enih,
mešovitih) parova elemenata iz V . Ured̄eni par G = (V, E) naziva se neori-
jentisani (orijentisani, mešoviti) pseudograf. Elementi skupa V su čvorovi, a
kolekcije E su grane.
Primer 1.1 Ured̄eni par G = (V, E) definsan je skupom V = {a, b, c} i

kolekcijom E
a) E = {{a, a}, {a, b}, {a, c}, {a, c}, {a, c}, {b, c}};
b) E = {(a, a), (a, b), (a, c), (c, a), (c, a), (c, b)};
c) E = {(a, a), (a, b), (a, c), (c, a), (c, a), (c, b)}.
1.3. DEFINICIJE GRAFA 17
Pseudografovi definisani kolekcijom E pod a), b) i c) su, redom, nerijentisan,

orijentisan i mešovit. Prikazani su na sledećoj slici.
a a a
c b c b c b
a) b) c)
Primetimo da je veoma jednostavno preći od mešovitog pseudografa pod c) na

orijentisani zamenom neorijentisane grane {a, c} sa dve orijentisane paralelne
grane (a, c) i (c, a).
c b
Definicija 1.2. Neorijentisani (orijentisani, mešoviti) pseudograf koji ne

sadrži petlje naziva se (orijentisani, mešoviti) multigraf.
Primer 1.2 Ured̄eni par G = (V, E) definisan je skupom V = {a, b, c} i

kolekcijom E
a) E = {{a, b}, {a, c}, {a, c}, {a, c}, {b, c}}
b) E = {(a, b), (a, c), (c, a), (c, a), (c, b)}
c) E = {(a, b), (a, c), (c, a), (c, a), (c, b)}.
Odgovarajući multigrafovi, koji su redom, neorijentisani, orijentisani i mešoviti,

prikazani su na sledećoj slici
a a a
c b c b c b
a) b) c)
Definicija 1.3. Neka je V neprazan skup i E skup neured̄enih (ured̄enih,

mešovitih) parova iz V . Ured̄eni par G = (V, E) naziva se graf (orijentisani,
mešoviti).
Primetim da se za neorijentisani graf kaže samo graf, dok se za orijentisani

i mešoviti dodaje prefiks. Takod̄e, primetimo da je graf (orjentisani graf)
neorijentisani (orjentisani) multigraf koji ne sadrži višestruke grane.
Definicija 1.4. Orijentisani graf koji ne sadrži paralelne (simetrične) grane

naziva se usmereni graf.
Ako se u proučavanju neke pojave koriste grafovi sa petljama to se posebno

naglasi.
Primer 1.3 Ured̄eni par G = (V, E) definisan je skupom V = {a, b, c} i

skupom E
a) E = {{a, b}, {a, c}, {b, c}} ,
b) E = {(a, b), (a, c), (c, a), (c, b)},
c) E = {(a, b), (a, c), (c, b)}.
Odgovarajuće strukture su redom graf, orijentisani graf i mešoviti graf, prikazani

na sledećoj slici
a a a
c b c b c b
a) b) c)
Ako se umesto skupa, tj. kolekcije E, posmatra familija, dolazimo do

uopštenja pojma pseudograf.
Definicija 1.5. Neka je V neprazan skup i E familija nad njim. Tada se

ured̄eni par G = (V, E) naziva hipergraf.
Navedene definicije spadaju u apstraktne. Često su mnogo operativnije

tvz. algebarske definicije.
1.4. PRIKAZIVANJE GRAFOVA 19
Definicija 1.6. Neka je V neprazan skup i ρ binarna relacija na ovom skupu,

ρ ⊂ V 2 . Ured̄eni par G = (V, ρ) naziva se orjentisani graf sa petljama.
Definicija 1.7. Neka je V neprazan skup i f preslikavanje (funkcija) skupa

V u samog sebe, f : V → V . Ured̄eni par G = (V, f ) naziva se orijentisanim
grafom sa petljama.
U obe ove definicije za ured̄eni par G = (V, ρ), tj. G = (V, f ), rekli
smo da je orijentisani graf sa petljama. To smo učinili jer neznamo osobine
binarne relacije ρ, tj. preslikavanja f , koje direktno utiču na karakter struk-
ture. Tako, na primer, ako je binarna relacija ρ, ρ ∈ V 2 , antirefleksivna i
simetrična, ured̄eni par G = (V, ρ) je graf. Ako je binarna relacija ρ antire-
fleksivna i nije simetrična, tada je ured̄eni par G = (V, ρ) orijentisani graf.
Ako je binarna relacija ρ antirefleksivna i asimetrična, ured̄eni par G = (V, ρ)
je usmereni graf.
1.4 Prikazivanje grafova

Graf se može prikazati u prostoru, 3D, u ravni, 2D, u nekom koordinatnom
sistemu, na nekim površima (sfera, torus, ...). Ono je veoma važno, za rad sa
grafovima, i najčešće zavisi od iskustva onoga ko to čini, mada se u zavisnosti
od konkretnih potreba razvijaju algoritmi za ”dobro” prikazivanje grafova.
Razmotrimo to na konkretnim primerima.
Primer 1.4 Poznato je da se pod planarnim grafom, u ravni, podrazumeva

graf čije su grane ne seku van čvorova. Na sledećoj slici su data četiri načina
prikazivanja jednog te istog grafa.
a) b) c) d)
Na osnovu slike pod a) moglo bi se doći u zabludu da dati graf nije planaran,
što je demantovano slikom pod b). Na osnovu slike pod b) teško bi se moglo
zaključiti da dati graf može u ravni da ograniči tri jednake figure, što se lepo
vidi na slici pod c). Da bi se planarni graf iskoristio u proizvodnji štampanih
ploča, njegove grane moraju da se seku pod uglom od 90o ili 180o stepeni.
To se teško može uočiti nja osnovu načina prikazivanja pod a), b) i c). Na
osnovu slike pod d) vidimo da su ispunjeni svi traženi zahtevi.
Primer 1.5 Ako dati graf nije planaran, kažemo da je on dobro prikazan
ako je prikazan tako da ima minimalno mogući presek grana van čvorova. Na
sledećoj slici prikazan je jedan te isti graf, poznat pod nazivom kompletan
bipartitni graf, K33 . Na silci pod b) on je dobro prikazan.
1 2 3 1
6 5
4
x 2
4 5 6 3
a) b)
Napomenimo da se način prikazivanja grafa K33 pod b) može iskoristiti u

proizvodnji dvoslojnih štampanih ploča premošćavanjem presečne tačke x.
To je prikazano na sledećoj slici
1 5 1 5 1 5
6 6 6
8 8 8
4 7 4 7 4 7
9 2 9 2 9 2
10 => 10 + 10
3 3 3
2
Stepeni čvorova. Putevi.

Matrice. Izomorfizam
2.1 Stepeni čvorova

Posmatraćemo graf (neorijentisani) G = (V, E) definisan skupom čvorova
V = {x1 , x2 , . . . , xn } i skupom grana E = {l1 , l2 , . . . , lm }, |V | = n, |E| = m.
Dva čvora xi i xj , iz skupa V, grafa G = (V, E), V = {x1 , x2 , ... , xn },
E = {l1 , l2 , ... , lm }, su susedna ako grana {xi , xj } pripada skupu E. Dve
grane li i lj , iz skupa E, su susedne ako imaju zajednički element iz V,
li ∩ lj = {x}, x ∈ V. Čvor x, x ∈ V, i grana l, l ∈ E, su incidentni ako x ∈ l.
Skup svih čvorova skupa V, koji su susedni sa čvorom x, x ∈ V, naziva se
njegovom zvezdom, z (x) ,
z (x) = { y| y ∈ V i {x, y} ∈ E} .
Ukupan broj svih čvorova grafa G = (V, E) koji su susedni sa čvorom

x, x ∈ V, tj. ukupan broj svih grana grafa G koje su incidentne sa čvorom
x, je stepen ovog čvora i označava se sa d (x). Nije teško primetiti da je
d(x) = |Z(x))|. Kod struktura srodnih grafu (multigraf, pseudograf), stepen
čvora se vezuje strogo za incidentne grane. Svaka višestruka grana se broji
posebno i svaka petlja se broji dvostruko. Najmanji stepen čvora u grafu
G = (V, E) označava se sa δ (G) , a najveći sa Δ (G) ,
δ (G) = min d(x) i Δ (G) = max d(x).

x∈V x∈V
21
22 2. STEPENI ČVOROVA. PUTEVI. MATRICE. IZOMORFIZAM
Srednji stepen čvorova datog grafa G = (V, E) , V = {x1 , x2 , ... , xn }

definiše se sa
n
d (xi )
i=1
s (G) = .
n
Važe jednakosti
0 ≤ δ(G) ≤ S(G) ≤ Δ(G) ≤ n − 1.
Niz nenegativnih celih brojeva D = (d1 , d2 , ... , dn ) naziva se grafičkim
(grafovskim) ako postoji graf G = (V, E) , V = {1, 2, ... , n}, tako da je za
svako i, d (i) = di , i = 1, 2, ... , n.
Veoma je bitno za dati niz D = (d1 , d2 , ... , dn ) ustanoviti da li je grafički
(grafovski), tj. da li postoji graf koji ima n čvorova čija je raspodela po ste-
penima definisana ovim nizom. Pre nego što damo postupak za to, definišimo
pravilni (valjani) niz.
Niz nenegativnih brojeva D = (d1 , d2 , . . . , dn ) je pravilan (valjan) ako
važe nejednaokosti
n − 1 ≥ d1 ≥ d2 ≥ ... ≥ dn ≥ 0.
Za pravilne nizove važi sledeći rezultat.

Teorema 2.1. Ako je D = (d1 , d2 , ... , dn )pravilni niz i niz D1 = (d2 −1, d3 −
1, ... , dd1 +1 − 1, dd1 +2 , ... , dn ) izveden iz njega, tada je niz D grafički ako i
samo ako je niz D1 grafički.
Na osnovu Teoreme 2.1 možemo da formiramo sledeći algoritam pomoću
koga ispitujemo da li je dati niz grafički ili nije.
Algoritam 2.1
Neka je dat niz D = (d1 , d2 , . . . , dn ).
Korak 1. Proverava se da li je dati niz pravilan. Ako nije, prelazimo nakkorak 4.

Ako jeste prelazimo na korak 2.
Korak 2. Formira se niz
D1 = (d2 − 1, d3 − 1, . . . , dd1 +1 − 1, dd1 +2 , . . . , dn ).
Proverava se da li je niz D1 pravilan. Ako nije prelazi se na korak 4.

Ako jeste, prelazi se na korak 3.
2.1. STEPENI ČVOROVA 23
Korak 3. Proverava se da li je niz D1 nula niz. Ako jeste prelazi se na korak 5.

Ako nije, obavi se supstitucija D := D1 i prelazi na korak 1.
Korak 4. Dati niz D nije grafički.
Korak 5. Dati niz D je grafički.
Algoritam se praktično bazira na operaciji uklanjanja čvora iz grafa.

Naime, čvor se uklanja iz grafa tako što se ukloni on i sve sa njim incidentne
grane. To je prikazano na sledećoj slici
x1
x2 x2
x5
x5 Þ
x4 x3 x4 x3
Uklanjanje čvora X1 iz grafa
Napomenim da se grana uklanja iz grafa tako što se samo ona ukloni, pri
čemu se incidentni čvorovi ne diraju.
Za odnos broja grana i broja čvorova, tj. njihovih stepena, u datom grafu
G = (V, E) važi sledeći rezultat:
Teorema 2.2. Za dati graf G = (V, E), V = {x1 , x2 , . . . xn } i E = {l1 , l2 , . . . , lm },

važi sledeći rezultat

n
2m = d(xi ). (2.1)
i=1
Važno je uočiti da je na levoj strani u jednakosti (2.1) paran broj, 2m,

pa mora biti i na desnoj. Sledeću posledicu Teoreme 2.2 ne smemo nikada
gubiti iz vida.
Posledica 2.1. Broj čvorova neparnog stepena u grafu je paran broj.
Dati graf G = (V, E) je r−reuglaran, r ≥ 0, ili stepena regularnosti r,

ako za svako i, i = 1, 2 . . . , n, važi jednakost d(xi ) = r. Maksimalni stepen
regularnosti je r = n − 1. Takav graf se naziva kompletnim.
Posledica 2.2. Ako je dati graf G = (V, E) r−regularan, tada važi jednakost
r·n
m= . (2.2)
2
Ako je dati graf G = (V, E) kompletan tada važi jednakost
n(n − 1)
m= . (2.3)
2
Važno je uočiti u jednakosti (2.2), da zbog činjenice da parametar m mora
biti prirodan broj, bar jedan od parametara r ili n mora biti deljiv sa 2, tj.
biti paran. To znači da za proizvoljne parametre r i n ne mora da postoji
r−regularan graf.
Na sledećoj slici prikazani su 2-regularni grafovi za n = 3, 4, 5 i 6.
n=3 n=4 n=5 n=6 n=6
Na sledećoj slici prikazani su kompletni grafovi za n = 3, 4, 5 i 6.
n=3 n=4 n=5 n=6
Primer 2.1 Proveriti da li su sledeći nizovi grafički
a) (7, 5, 4, 4, 3, 3, 2),
b) (5, 4, 4, 4, 3, 3, 2),
c) (6, 4, 4, 4, 2, 1, 1),
d) (5, 4, 4, 3, 2, 2, 2).
U slučaju potvrdnog odgovora skicirati odgovarajući graf.

Rešenje
a) Ako bi postojao, odgovarajući graf bi imao 7 čvorova. Najveći stepen

nekog čvora bio bi 6. Dati niz sadrži čvor čiji je stepen 7, te odgo-
varajući graf ne postoji. Dati niz nije grafički.
Mogli smo i drugačije. Pretpostavimo da dati graf postoji i označimo
njegove čvorove, redom, sa x1 , x2 , x3 , x4 , x5 , x6 , pri čemu je d(x1 ) = 7,
d(x2 ) = 5, d(x3 ) = d(x4 ) = 4, d(x5 ) = 3 i d(x6 ) = 2. Takav graf bi
imao
1 25
m = (d(x1 ) + . . . + d(x6 )) =
2 2
grana, što je nemoguće. Primetimo, da smo mogli uočiti da bi dati graf
imao tri (neparan broj) čvora ňeparnog stepena, što je nemoguće.
b) Kao pod a).
c) Pretpostavimo da je dati niz grafički, tj. da postoji graf koji ima 7

čvorova i dati niz definiše njihovu raspodelu po stepenima. Označimo
ove čvorove sa x1 , x2 , x3 , x4 , x5 , x6 , x7 , pri čemu je d(x1 ) = 6, d(x2 ) =
d(x3 ) = d(x4 ) = 4, d(x5 ) = 2, d(x6 ) = d(x7 ) = 1. Graf bi imao samo
dva čvora neparnog stepena i
1 22
m = (d(x1 ) + . . . + d(x7 )) = = 11
2 2
grana, te ništa ne možemo zaključiti o njegovoj egzistenciji. Isko-
ristićemo Algoritam 2.1 da ispitamo da li je grafički.
Na osnovu niza D
x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7
D=
( 6, 4, 4, 4, 2, 1, 1 )
formiramo niz
x2 x3 x4 x5 x6 x7
D1 = .
( 3, 3, 3, 1, 0, 0 )
Ovaj niz je pravilan, ali ne možemo zaključiti da li je i grafički. Na

osnovu njega, ponavljanjem istog postupka iz Teoreme 2.1, formiramo
niz D2
x3 x4 x5 x6 x7
D2 = .
( 2, 2, 0, 0, 0 )
Na osnovu niza D2 , koji je pravilan, formiramo niz D3
x4 x5 x6 x7
D3 = .
( 1, −1, 0, 0 )
Ovaj niz sadrži negativan broj, te nije grafički. Samim tim, ni polazni
niz D nije grafički, te odgovarajući graf ne postoji.
d) Primenom Algoritma 2.1 proverimo da li je dati niz D
x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7
D=
( 5, 4, 4, 3, 2, 2, 2 )
grafički. Na osnovu njega, koji je pravilan niz, formiramo niz D1
x2 x3 x4 x5 x6 x7
D1 = .
( 3, 3, 2, 1, 1, 2 )
On nije pravilan, ali se lako transformiše u pravilan niz D̄1
x2 x3 x4 x7 x5 x6
D̄1 = .
( 3, 3, 2, 2, 1 1 )
Na osnovu njega formiramo niz D2
x3 x4 x7 x5 x6
D2 = .
( 2, 1, 1, 1 1 )
Niz D2 je pravilan. Na osnovu njega formiramo niz D3
x4 x7 x5 x6
D3 = .
( 0, 0, 1, 1 )
On nije pravilan, ali se transformiše u pravilan niz D̄3
x5 x6 x4 x7
D̄3 = .
( 1, 1, 0, 0 )
Na osnovu ovog niza formiramo niz D4
x6 x4 x7
D4 =
( 0, 0, 0 )
To znači da je niz D̄3 grafički, te je i dati niz D grafički.

Skiciranje grafa koji odgovara nizu D obavićemo sukcesivno na osnovu
nizova D̄3 , D2 , D̄1 i D.
Nizu D̄3 odgovara graf koji ima četiri čvora, x4 , x5 , x6 , x7 , pri čemu je
d(x4 ) = 0, d(x5 ) = d(x6 ) = 1 i d(x7 ) = 0. On je prikazan na sledećoj
slici. x x x x
4 7 5 6
Dodavanjem čvora x3 ovom grafu, na osnovu niza D2 dobijamo sledeći

graf
x4 x7 x5 x6
x3
Vraćanjem čvora x2 u ovaj graf na osnovu niza D̄1 , dobijamo sledeći

graf
x4 x7 x5 x6
x2 x3
Definitivno vraćamo u ovaj graf čvor x1 , te na osnovu niza D dobijamo

traženi graf
x4 x7 x5 x6
x2 x3 x1
Primer 2.2 Da li može da postoji graf G = (V, E) čiji je raspored stepena

po čvorovima
a) (2, 2) = 22 ,
b) (2, 2, 2, 3, 4, 5, 5, 5, 7, 7) = 32 13 14 35 27 ,
c) (2, 2, 2, 3, 5, 5, 5, 7, 7, 7) = 32 13 35 37 .
U slučaju potvrdnog odgovora skicirati odgovarajući graf.
Primer 2.3 Na šahovskom turniru koji se održava po kružnom principu

tako što svaki odigra po jednu partiju sa preostalim, učestvuje 7 takmičara:
Milan, Marko, Ivan, Nenad, Goran, Olja i Vera. U jednom trenutku Milan
je odigrao 6 mečeva, Marko 5, Ivan i Nenad po 3, Goran i Olja po 2 i Vera
jedan meč. Odrediti sa kim je do ovog trenutka svoje partije odigrao Ivan.
Rešenje
Datom zadatku pridružićemo graf koji ima sedam čvorova x1 , x2 , . . . , x7 ,
pri čemu čvor x1 odgovara Milanu, x2 Marku, x3 Ivanu, x4 Nenadu, x5
Goranu, x6 Olji, i x7 Veri. Dva čvora u ovom grafu su susedna ako su
odgovarajući šahisti odigrali med̄usobni meč. Stepen svakog čvora definiše
po koliko je svaki igrač odigrao mečeva, te datom grafu odgovara grafički niz
x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7
D= .
( 6, 5, , 3, 3, 2, 2, 1 )
Koristeći Teoremu 2.1, tj. Algoritam 2.1, formiramo nove grafovske nizove
udaljavanjem odgovarajućih čvorova. Tako, redom, dobijamo nizove
x2 x3 x4 x5 x6 x7 x3 x4 x5 x6 x7
D1 = , D2 = .
( 4, , 2, 2, 1, 1, 0 ) ( 1, 1, 0, 0, 0 )
Grafovskom nizu D2 odgovara graf prikazan na sledećoj slici

x3 x4 x5
x6 x7
Vraćamo čvor x2 u ovaj graf, te na osnovu niza D1 dobijamo novi graf

x3 x4 x5
x2 x6 x7
Definitivno, vraćamo u ovaj graf čvor x1 , te na osnovu niza D dobijamo graf

koji odgovara postavljenom zadatku
x3 x4 x5
x1
x2 x6 x7
Na osnovu dobijenog grafa uočavamo da je čvor x3 susedan sa čvorovima

x1 , x2 i x4 , te je Ivan odigrao partije šaha sa Milanom, Markom i Nenadom.
Primer 2.4 Na šahovskom turniru učestvuje 7 takmičara. Može li nas-

tupiti trenutak da je
a) jedan takmičar odigrao 7 partija, drugi 5, treći i četvrti takmičar po 4
partija, peti i šesti po 3, a sedmi takmičar 2 partije,
b) jedan takmičar odigrao 5 partija, drugi, treći i četvrti takmičar po 4,

peti i šesti po tri, a sedmi dve partije,
c) jedan takmičar odigrao 6 partija, drugi, treći i četvrti po 4, peti 2, a

šesti i sedmi takmičar po jednu partiju.
Primer 2.5 Da li može postojati šahovski turnir, tako da u jednom trenutku

postoje takmičari koji su odigrali po 7, 5, 3 i dve partije? Koliki je mini-
malni broj takmičara koji mora da učestvuje na ovakvom turniru? Koliki je
minimalni broj takmičara koji bi morao da učestvuje na ovom turniru, ako
u posmatranom trenutku postoji samo po jedan takmičar koji je odigrao 7,
5, 3 i dve partije?
Rešenje
Odgovor je pozitivan. U prvom slučaju minimalan broj šahista je 8, a u
drugom 11.
Primer 2.6 Grupa od 15 turista, u kojoj je bio i Maksim, letovala je u

Antaliji. Vrativši se kući Maksim je saopštio da je svaki od članova grupe
bio od ranije poznanik sa petoricom iz grupe. Da li je to moguće?
Rešenje
Pridružimo zadatku graf. Svakom turisti odgovara po jedan čvor ovog
grafa G = (V, E), |V | = 15, pri čemu su dva čvora susedna ako i samo ako su
se turisti poznavali od ranije. To znači da bi ovaj graf bio regularan, stepena
regularnosti
n·r 15 · 5 75
|E| = = =
2 2 2
grana, što je nemoguće. Maksimova izjava ne može biti istinita.
Primer 2.7 Da li je moguće 77 telefona umrežiti pomoću nezavisnih veza

tako da svaki od njih bude direktno povezan sa 15 telefona, od preostalih?
Primer 2.8 Dokazati da u odeljenju od n učenika, n ≥ 2, postoje bar dva

učenika koji imaju jednak broj prijatelja med̄u preostalim.
Rešenje
Pridružimo zadatku graf G = (V, E), V = {x1 , x2 , . . . , xn }, koji ima n
čvorova, pri čemu svaki čvor odgovara jednom učeniku. Dva čvora su susedna
ako i samo ako su odgovarajući učenici prijatelji. Pretpostavimo suprotno
tvrd̄enju u zadatku da ne postoje dva učenika u odeljenju koji imaju isti broj
prijatelja. To znači da su svi čvorovi u grafu različitog stepena, tj.
0 ≤ d(x1 ) < d(x2 ) < . . . < d(xn ) ≤ n − 1.
Kako su svi brojevi d(xi ) med̄usobno različiti, a ima ih n, to postoje čvorovi
sa osobinom d(x1 ) = 0 i d(xn ) = n − 1. To bi značilo da postoji čvor koji
nije susedni ni sa jednim čvorom i čvor koji je susedan sa svakim, što je
nemoguće. U prevodu, postojao bi učenik koji je prijatelj sa svima, i učenik
koji nije prijatelj nisakim, što je nemoguće.
Primer 2.9 Na jezeru se nalazi 9 ostrva, pri čemu su neka med̄usobno

povezana mostovima. Sa svakog od ostrva polazi po jedan, tri ili pet mostova.
Dokazati da bar jedan od njih vodi ka obali jezera.
Rešenje
Pridružimo zadatku graf G = (V, E), koji ima 9 čvorova, pri čemu svaki
čvor odgovara jednom ostrvu. Dva čvora u grafu su susedna ako i samo ako
2.2. MATRICE. DELOVI GRAFA 31
postoji most koji povezuje odgovarajuća ostrva. Ako bi takav graf posto-
jao, tada bi on sadržao neparan broj čvorova (9), neparnog stepena, što je
nemoguće. To znači da bar jedna grana ne pripada grafu, tj. ne povezuje
dva čvora u grafu. Samim tim odgovarajući most vodi ka obali.
Primer 2.10 Po završetku mature učenici jednog razreda su med̄usobno

čestitali jedni drugima, tako što je svaki učenik čestitao preostalim. Ako je
ukupno bilo 105 čestitanja, koliko je bilo učenika u ovom razredu?
Rešenje
Pridružimo zadatku graf, tako što svakom učeniku pridružimo po jedan
čvor. Dva čvora u grafu su susedna ako su odgovarajući učenici čestitali
jedan drugom završenu maturu. Kako su svi završili maturu, tj. čestitali
jedan drugom, graf je kompletan. Kako je broj grana u grafu m = 105, na
osnovu jednakosti 210 = n(n − 1) dobijamo da je u razredu bilo 15 učenika.
Primer 2.11 Iz kompletnog grafa koji ima 20 čvorova, odstranjeno je njih

nekoliko. Dobijeni podgraf ima 66 grana. Koliko je čvorova odstranjeno?
Koliko je grana odstranjeno?
Rešenje
Kompletan graf koji ima 20 čvorova ima 190 grana. To znači da je
odstranjeno 124 grana. Dobijeni podgraf je kompletan. Kako on sadrži 66
grana, ima 12 čvorova. Iz kompletnog grafa je odstranjeno 8 čvorova.
2.2 Matrice. Delovi grafa

Neka je dat graf G = (V, E) definisan skupovima V = {x1 , x2 , . . . , xn } i G =
{l1 , l2 , . . . , lm }. Od većeg broja matrica koje mogu da se pridruže ovom grafu,
definisaćemo ovom prilikom tri: matricu incidentnosti,matricu susedstva i
matricu susedstva po granama.
Matrica incidentnosti grafa G = (V, E) , V = {x1 , x2 , ... , xn } , E =
{l1 , l2 , ... , lm } , je pravougaona binarna matrica B = (bij ) , reda m × n, pri
čemu je

1, ako su grana li i čvor xj incidentni
bij =
0, u ostalim slučajevima.
Matrica susedstva grafa G = (V, E) , je kvadratna binarna matrica A =

(aij ) , reda n × n, pri čemu je

1, ako su čvorovi xi i xj susedni,i = j
aij =
Matrica susedstva po granama grafa G = (V, E) je kvadratna binarna

matrica C = (cij ) , reda m × m, pri čemu je

1, ako su grane li i lj susedne,i = j
cij =
Za navedene matrice važe sledeće osnovne osobine
1. C = B · B T − 2Im , gde je Im jedinična matrica reda m × m.
2. A = B T · B − D, gde je D dijagonalna matrica reda n × n, pri čemu su

dijagonalni elementi dii = d(xi ), za i = 1, 2, . . . , n.
3. Za svako j = 1, 2, . . . , n važi jednakost

n
d(xj ) = bij .
i=1
4. Za svako i = 1, 2, . . . , n važe jednakosti

n
n
d(xi ) = aij = aji .
j=1 j=1
5. Svaka vrsta matrice B sadrži dve i samo dve jedinice. Matrica B ne

sadrži nijednu podmatricu reda 2 × 2 oblika

1 1
.
1 1
6. Matrica A je simetrična i na dijagonali ima samo nule.

Svaki graf Γ = (U, W ), U ⊆ V i W ⊆ E naziva se delom grafa G = (V, E).

Graf Γ = (U, W ), pri čemu je U ⊆ V i W = E ∩ (U × U), naziva se
podgrafom grafa G = (V, E).
Graf Γ = (V, W ), W ⊆ E, naziva se delimičnim grafom (sprežnim pod-
grafom) garfa G = (V, E).
Za dva grafa G1 = (V1 , E1 ) i G2 = (V2 , E2 ) kažemo da su izomorfni ako i
samo ako postoji obostrano jednoznačno preslikavanje (bijekcija) skupova V1
i V2 , ϕ : V1 ↔ V2 , tako da se očuvava susedstvo čvorova, tj. važi ekvivalencija
∀x, y ∈ V1 , {x, y} ∈ E1 ⇔ ϕ(x), ϕ(y) ∈ V2 , {ϕ(x), ϕ(y)} ∈ E2 .
Ako je G1 = G2 , bijekcija ϕ je auotomorfizam.

Graf G2 = (V2 , E2 ) je epimorfan grafu G1 = (V1 , E1 ) ako postoji epimor-
fizam skupa V1 u V2 pri čemu se očuvava susedstvo čvorova.
Primer 2.15 Neka je graf G = (V, E) definisan skupovima V = {x1 , x2 , x3 , x4 , x5 }

i E = {{x1 , x2 }, {x2 , x3 }, {x2 , x4 }}. Kako je |V | = 5, matrica susedstva je bi-
narna matrica A = (aij ), reda 5×5, i na osnovu skupa E ona je ”jedinstveno”
odred̄ena:
x1 x2 x3 x4 x5
⎡ ⎤
0 1 0 0 0 x1
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥ x2
⎢ ⎥
A = ⎢ 0 1 0 0 0 ⎥ x3
⎢ ⎥
⎢ 0 1 0 0 0 ⎥
⎣ ⎦ x4
0 0 0 0 0 x5
Kada želimo da odredimo matricu incidentnosti, B, i matricu susedstva po

granama, C, javlja se ”problem”. Skup grana E je neured̄en te neznamo koje
su grane l1 , l2 i l3 . Ako, na primer, usvojimo da je l1 = {x1 , x2 }, l2 = {x2 , x3 }
i l3 = {x2 , x4 }, matrica incidentnosti, B1 , i matrica susedstva po granama,
C1 , su
x x x x x5 l l l
⎡ 1 2 3 4 ⎤ ⎡ 1 2 3⎤
1 1 0 0 0 l1 0 1 1 l1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
B1 = ⎢⎣ 0 1 1 0 0 ⎥ l2 i C 1 = ⎢ 1 0 1 ⎥ l2
⎦ ⎣ ⎦
0 1 0 1 0 l3 1 1 0 l3
Ako pak usvojimo da je l1 = {x1 , x2 }, l2 = {x2 , x4 } i l3 = {x2 , x3 },

dobijamo da je
x1 x2 x3 x4 x5 l l2 l3
⎡ ⎤ ⎡1 ⎤
1 1 0 0 0 l1 0 1 1 l
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ 1
B2 = ⎢ ⎥
⎣ 0 1 0 1 0 ⎦ l2 i C 2 = ⎣ 1
⎢ 0 1 ⎥
⎦ l2
0 1 1 0 0 l3 1 1 0 l3
B2 .
Nije teško uočiti da je C1 = C2 i B1 =
Primer 2.16 Za graf prikazan na sledećoj slici naći matricu susedstva,

matricu incidentnosti i matricu susedstva po granama.
Rešenje
Dati graf G = (V, E) ima 5 čvorova, |V | = 5, šest grana, |E| = 6,
i i odgovara mu grafovski niz D = (3, 3, 2, 2, 2). Možemo uvesti da je
V = {x1 , x2 , x3 , x4 , x5 } i E = {l1 , l2 , l3 , l4 , l5 , l6 }, i to je gotovo sve što možemo
zaključiti o datom grafu. Da bismo odredili tražene matrice, koje odgo-
varaju datom grafu, moramo normirati (označiti) njegove čvorove i grane.
Kako čvorove možemo označiti na 5!, a grane na 6! različitih načina, to
graf možemo označiti na 5! · 6! različitih načina. Postavlja se pitanje koji
izabrati. Odgovor je: bilo koji. To ćemo ilustrovati na konkretnom primeru.
Obeležimo graf G na dva proizvoljna načina, kao što je prikazano na sledećoj
slici. Jedan označima sa G1 a drugi sa G2
x1 l1 x2 l2 x3 x5 l1 x1 l3 x2
l5 l4 l4 l5
l3 l2
l6
l6
x5 x4 x4 x3
G1 G2
Označimo sa A1 , B1 i C1 , redom, matricu susedstva, matricu incidentnosti i

matricu susedstva po granama, koje odgovaraju grafu G1 , a sa A2 , B2 i C2 ,
odgovarajuće matrice za graf G2 . tada je

⎡ ⎤ ⎡ ⎤
⎡ ⎤ 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 1
0 1 0 1 0 ⎢ ⎥ ⎢ 1 ⎥
⎢ 1 0 1 0 1 ⎥ ⎢ 0 1 1 0
⎥ 0 ⎢ 0 1 1 1
⎥ 0
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 1 1 0 ⎥ ⎢ 0 1 0 1 0 1 ⎥
A1 = ⎢ 0 1 0 1 1 ⎥ , B1 = ⎢ ⎥ , C1 = ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 1 0 1 ⎥ ⎢ 0 1 1 0 1 0 ⎥
⎣ 1 0 1 0 0 ⎦ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 1 0 0 1 ⎦ ⎣ 1 1 0 1 0 0 ⎦
0 1 1 0 0
1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 0
i
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
⎡ ⎤ 1 0 0 0 1 0 1 1 1 0 0
0 1 0 1 1 ⎢ ⎥ ⎢ 1 ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥ ⎢ 0 0 1 0
⎥ 1 ⎢ 0 0 0 0
⎥ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 1 1 0 0 0 ⎥ ⎢ 1 0 0 1 1 1 ⎥
A2 = ⎢ 0 1 0 0 1 ⎥ , B2 = ⎢ ⎥ , C2 = ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 1 0 0 1 0 ⎥ ⎢ 1 0 1 0 1 0 ⎥
⎣ 1 1 0 0 0 ⎦ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 1 0 1 0 ⎦ ⎣ 0 0 1 1 0 1 ⎦
1 0 1 0 0
0 1 1 0 0 0 1 1 0 1 1
Matrice A1 i A2 , B1 i B2 , C1 i C2 su istih dimenzija, ali se med̄usobno

razlikuju. Med̄utim lako je zapaziti da imaju isti broj jedinica, tj. nula, koje
su sano različito raspored̄ene. To znači da se promenama rasporeda vrsta i
kolona iz jedne matrice može preći u drugu. Za to su potrebne odgovarajuće
permutacione matrice, tj. matrice koje u svakoj vrsti i svakoj koloni imaju po
jednu i samo jednu jedinicu, a svi ostali elementi su nule. tako, ako uočimo
matrice
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
0 1 0 0 0 0 0 0 0 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 0 1 0 0 ⎥ ⎢ 1 0 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
P1 = ⎢ 0 0 0 1 0 ⎥ i P2 = ⎢ 0 1 0 0 0 ⎥, P2 = P1T ,
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 0 1 ⎥ ⎢ 0 0 1 0 0 ⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦
1 0 0 0 0 0 0 0 1 0
lako je pokazati da je
A2 = P1 A1 P2 .
Ako uočimo permutacione matrice

⎡ ⎤
1 0 0 0 0 0 ⎡ ⎤
⎢ ⎥ 0 0 0 0 1
⎢ 0 0 0 0 0 1 ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 1 0 0
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 ⎥
⎥
⎢ 0 1 0 0 0 0 ⎥ ⎢ ⎥
P3 = ⎢
⎢
⎥
⎥ i P4 = ⎢ 0 1 0 0 0 ⎥
⎢ 0 0 0 0 1 0 ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 0 1 0 0 ⎥
⎢ 0 0 0 1 0 0 ⎥ ⎣ ⎦
⎣ ⎦ 0 0 0 1 0
0 0 1 0 0 0
važi jednakost
B2 = P3 B1 P4 .
Ostavljamo čitaocima da pronad̄u permutacione matrice pomoću kojih se
matrica C1 transformiše u matricu C2 , ili obrnuto.
Navedena priča nam ukazuje na prostu činjenicu da su grafovi G1 i G2
izomorfni, pa su sa stanovišta rada sa njima ”isti”. Formalno, izomorfizam
grafa G1 u G2 , tj. preslikavanje ϕ : V1 → V2 , definiše se sa

x1 x2 x3 x4 x5
ϕ= .
x2 x3 x4 x5 x1
U sledećem primeru razmotrićemo kakve informacije nose matrice sused-
stva, incidentnosti i susedstva po granama, o odgovarajućem grafu.
Primer 2.17 Naći karakteristike i skicirati graf čija je matrica susedstva
⎡ ⎤
0 1 1 1 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
A=⎢ 1 1 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 1 1 0 0 0 ⎥
⎣ ⎦
0 1 0 0 0
Rešenje
Kako je matrica A reda 5 × 5, odgovarajući graf ima n = 5 čvorova.
Neka je V = {x1 , x2 , x3 , x4 , x5 } skup odgovarajućih čvorova. Bez smanjenja
opštosti, na osnovu matrice A, važi
d(x1 ) = 3, d(x2 ) = 4, d(x3 ) = 2, d(x4 ) = 2, d(x5 ) = 1.
Datom grafu odgovara grafovski niz
x2 x1 x3 x4 x5
D= .
(4 3 2 2 1)
Na osnovu njega formiramo novi grafovski niz, odgovarajućeg podgrafa
x1 x3 x4 x5
D1 = .
(2 1 1 0)
Ovaj podgraf ima 4 čvora x1 , x3 , x4 , x5 , čiji su stepeni, redom d(x1 ) = 2,

d(x3 ) = 1, d(x4 ) = 1 i d(x5 ) = 0. On je prikazan na sledećoj slici
x1
x3 x4 x5
Vraćanjem čvora x2 , u ovaj podgraf, koji je susedan sa svim preostalim

čvorovima, dobijamo traženi graf koji je prikazan na sledećoj slici
x1 x2
x3 x4 x5
Na osnovu ove slike, a mogli smo to uraditi i na osnovu date matrice A,

zaključujemo da graf ima m = 6 grana. Naravno, do istog zaključka smo
mogli doći i na osnovu jednakosti
2m = d(x1 ) + d(x2 ) + d(x3 ) + d(x4 ) + d(x5 ) = 12.
Označimo ih sa l1 , l2 , l3 , l4 , l5 , l6 . Do izomorfizma, možemo usvojiti da je
l1 = {x1 , x2 }, l2 = {x1 , x3 }, l3 = {x1 , x4 },

l4 = {x2 , x3 }, l5 = {x2 , x4 }, l6 = {x2 , x5 },
što je prikazano na sledećoj slici

x1 l1 x2
l2 l3
l5 l6
l4
x3 x4 x5
Nakon ovakvog obeležavanja dobijenog grafa, njemu odgovaraju matrica in-
cidentnosti, B, i matrica susedstva po granama, C, definisane sa
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 0 0 ⎥ ⎢ 1 0 1 1 0 0 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢
⎢ 1 0 0 1 0 ⎥
⎥
⎢
⎢ 1 1 0 0 1 0 ⎥
⎥
B=⎢ ⎥ i C=⎢ ⎥
⎢
⎢ 0 1 1 0 0 ⎥
⎥
⎢
⎢ 1 1 0 0 1 1 ⎥
⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 0 1 0 1 0 ⎦ ⎣ 1 0 1 1 0 1 ⎦
0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0
Primetimo da smo matricu C mogli naći i na osnovu jednakosti

C = B · B T − 2I6 .
Primer 2.18 Naći karakteristike i skicirati graf čija je matrica incident-

nosti ⎡ ⎤
1 0 1 0
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
B=⎢ 1 0 0 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 0 1 1 ⎥
⎣ ⎦
0 1 0 1
.
Rešenje
Na osnovu matrice B
x1 x2 x3 x4
⎡ ⎤
1 0 1 0 l1
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥ l2
⎢ ⎥
B = ⎢ 1 0 0 1 ⎥ l3
⎢ ⎥
⎢ 0 0 1 1 ⎥
⎣ ⎦ l4
0 1 0 1 l5
zaključujemo da graf G = (V, E) ima n = 4 čvora i m = 5 grana, koje

smo obeležili sa x1 , x2 , x3 , x4 , i l1 , l2 , l3 , l4 , l5 , respektivno. Na osnovu kolona
matrice B nalazimo stepene čvorova grafa
d(x1 ) = 2, d(x2 ) = 2, d(x3 ) = 3, d(x4 ) = 3.
Grafu G = (V, E) odgovara grafovski niz
x3 x4 x1 x2

D = 3 3 2 2 ,
te u nastavku možemo iskoristiti prethodni zadatak. Formiramo grafovski
niz D1
x4 x1 x2

D1 = 2 1 1 ,
kome odgovara podgraf prikazan na sledećoj slici
x4
x1 x2
Vraćanjem čvora x5 u ovaj podgraf i koristeći niz D, dobijamo traženi graf

G
x4 x3
x1 x2
Grane ovog grafa obeležićemo koristeći matricu B
x4 l4 x3
l3
l5 l2
l1
x1 x2
Na osnovu poslednje slike, možemo uočiti da dobijenom grafu odgovaraju

matrice susedstva i susedstva po granama, definisane sa
⎡ ⎤
⎡ ⎤ 0 1 1 1 0
0 0 1 1 ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 1 0 0 1 1 ⎥
⎢ 0 0 1 1 ⎥ ⎢ ⎥
A=⎢ ⎥ i C=⎢ ⎢ 1 0 0 1
⎥
1 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ 1 1 0 1 ⎦ ⎢ 1 1 1 0
⎣ 1 ⎥
⎦
1 1 1 0
0 1 1 1 0
Primetimo da smo matrice A i C, poznavajući matricu B, mogli naći na

osnovu jednakosti
A = BT · B − D i C = B · B T − 2I 5
pri čemu su matrice D i I5 definisane sa

⎡ ⎤
⎡ ⎤ 1 0 0 0 0
2 0 0 0 ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ 0 1 0 0 0 ⎥
⎢ 0 2 0 0 ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥
D=⎢
⎢
⎥
⎥ i Ir = ⎢ 0 0 1 0 0 ⎥.
⎣ 0 0 3 0 ⎦ ⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 1 0 ⎥
⎣ ⎦
0 0 0 3
0 0 0 0 1
Primer 2.19 Naći karakteristike i skicirati graf čija je matrica susedstva

po granama definisana sa
⎡ ⎤
0 1 1 0 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
C=⎢ 1 1 0 1 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
0 0 1 1 0
Rešenje
U prethodnim primerima smo pokazali da matrica susedstva i matrica in-
cidentnosti, do izomorfizma, jedinstveno odred̄uju odgovarajući graf. Prove-
rimo da li je to slučaj i sa matricom susedstva po granama. Na osnovu
matrice
l1 l 2 l 3 l 4 l 5
⎡ ⎤
0 1 1 0 0 l1
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥ l2
⎢ ⎥
⎢ ⎥
C = ⎢ 1 1 0 1 1 ⎥ l3
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 1 ⎥l
⎣ ⎦ 4
0 0 1 1 0 l5
zaključujemo da odgovarajući graf G = (V, E) ima m = 5 grana. O broju

čvorova ne možemo ništa reći, jer ako pretpostavimo da je |V | = n, neumemo
jednoznačno da rešimo jednačinu
10 = d(x1 ) + d(x2 ) + · · · + d(xn ).
Takod̄e, na osnovu jednačine
C = B · B T − 2I5
ne možemo naći matricu incidentnosti B. Zbog toga sprovodimo sledeći

postupak.
Grana l1 je susedna sa granama l2 i l3 , te sa njima ima zajednički čvor,
recimo, x1 , pa je
l1 = {x1 , ·}, l2 = {x1 , ·}, i l3 = {x1 , ·}
Grana l2 je susedna sa granama l1 , l3 i l4 . Grana l4 je susedna sa granama

l2 , l3 i l5 , ali nije susedna sa granom l1 , te mora biti
l4 = {x2 , x3 }, l2 = {x1 , x2 }, i l3 = {x1 , x3 }.
Grana l5 je susedna sa granama l3 i l4 , ali nije sa granama l1 i l2 , te je
l5 = {x3 , x4 }
Kako čvorovi x2 , x3 i x4 nisu incidentni sa granom l1 , mora postojati novi

čvor, x5 , tako da je
l1 = {x1 , x5 }.
Na prvi pogled rešili smo zadatak i odgovarajući graf je prikazan na

sledećoj slici
x5 l1 x1 l2 x2
l3 l4 x6
x3 l5 x4
Med̄utim, možemo dobijeni graf proširiti proizvoljnim brojem izolovanih čvorova,

i svi novodobijeni grafovi bi imali istu matricu susedstva po granama, C.
Zadatak bi imao jedinstveno rešenje, do izomorfizma, ako bi se tekst
zadatka proširio uslovom da traženi graf ima minimalan broj čvorova.
Primer 2.20 Nije teško pokazati da su grafovi na sledećim slikama pod

a) i b) med̄usobno izomorfni.
a)
G1 G2 G3 G4
b)
G1 G2
Takod̄e, grafovi G1 = (V1 , E1 ) i G2 = (V2 , E2 ) prikazani na sledećoj slici

su izomorfni
1
1
2 5
5 2
3
4 4 3
Izomorfizam ϕ, ϕ : V1 → V1 , V1 = {1, 2, 3, 4, 5} definisan je sa

1 2 3 4 5
ϕ= = (1) (2354) = (2354) .
1 3 5 2 4
Pre nego što se još malo osvrnemo na izomorfizam garfova, definišimo

puteve u grafu.
Neka je G = (V, E), V = {x1 , x2 , . . . , xn } i E = {l1 , l2 , . . . , lm } dati graf

(multigraf, pseudograf). Niz čvorova i grana
x1 − l1 − x2 − l2 · · · − lp−1

− xp ,
pri čemu xi ∈ V ili li = {xi , xi+1 } ∈ E, naziva put u grafu (multigrafu,
pseudografu) G koji povezuje čvorove x1 i xp . Ako je u pitanju graf, ili nema
zabune, grane u označavanju puta se izostavljaju
l1 l2 l1 l2
x1 x2 x3
x1 x2 x3
l3 l4
x1 l1 x2 l3 x3 x1 l1 x2 l2 x3
x1 x2 x3
Put koji prolazi med̄usobno različitim granama naziva se prost put ili lanac.
Put koji prolazi med̄usobno različitim čvorovima naziva se elementarni
put ili prost lanac. Svaki elementarni put je i prost put, ali obrnuto ne mora
da važi.
5 4
1 2 1-2-3-4-5-3-2-6
3 složen put
4
1-2-3-4-2-5
1 2 3 prost put koji nije elementaran
Ako je x1 = xp put je zatvoren (kružni). Zatvoren prost put naziva se ciklus.
Zatvoren elementarni put naziva se prost ciklus. Graf koji ne sadrži ni jedan
ciklus naziva se aciklični.
Vratimo se sad na trenutak pojmu izomorfizma dva grafa. Često je
pogodno prilikom provere da li su dva data grafa G1 = (V1 , E1 ) i G2 =
(V2 , E2 ) izomorfna otkriti da oni nisu izomorfni. U tom cilju redom se ispituje
da li nije zadovoljen neki od sledećih potrebnih uslova egzistencije izomor-
fizma ϕ.
1. |V1 | = |V2 | ,
2. |E1 | = |E2 | ,
3. Za svako x ∈ V1 mora postojati y ∈ V2 tako da je d(x) = d(y), pri čemu

je y = ϕ (x) . Drugim rečima, imaju iste grafovske nizove.
4. Ako postoji ciklus dužine n u grafu G1 , x0 , x1 , ... , xn−1 , x0 , tada mora

postojati ciklus dužine n u grafu G2 , y0 , y1 , ... , yn−1 , y0 , pri čemu je
yi = ϕ (xi ), za i = 0, 1, ... , n − 1.
5. Neka je G = (V, E) podgraf grafa G1 = (V1 , E1 ) , V ⊆ V1 . Tada

u grafu G2 = (V2 , E2 ) mora postojati podgraf, sa skupom čvorova
ϕ (V ) , ϕ (V ) ⊆ V2 , izomorfan podgrafu G.
Posmatrajmo parove grafova G1 i G2 prikazanih na sledećoj slici
G1 G2 G1 G2 G1 G2
a) b) c)
G1 G2 G1 G2
d) e)
a) Grafovi G1 i G2 nisu izomorfni jer je |V1 | = |V2 |.
b) Za grafove G1 i G2 važi |V1 | = |V2 | = 3. Kako je E1 | = |E2 |, ovi grafovi

nisu izomorfni.
c) Za grafove G1 i G2 važi |V1 | = |V2 | = 3 i E1 | = |E2 | = 3. Kako im se

razlikuju grafovski nizovi, D1 = (2, 2, 1, 1, ) i D2 = (3, 1, 1, 1), oni nisu
izomorfni.
d) Za grafove G1 i G2 važi |V1 | = |V2 | = 6, E1 | = |E2 | = 6, D1 = D2 =

(3, 2, 2, 2, 2, 1). Kako u grafu G1 postoji ciklus dužine 5, a takav u grafu
G2 ne postoji, oni nisu izomorfni. Naravno, da nisu izomorfni mogli
smo zaključiti na osnovu činjenice da u grafu G2 postoji ciklus dužine
4, ali takav ciklus u grafu G1 ne postoji.
e) Grafovi G1 i G2 imaju isti broj čvorova i grana, isti grafovski niz, i isti
broj ciklusa istih dužina. Kako graf G1 sadrži podgraf G prikazan na
sledećoj slici, koji ne postoji u grafu G2 , ovi grafovi nisu izomorfni.
Neka je G = (V, E), V = {x1 , x2 , . . . , xn } dati graf. Pod dužinom puta

izmed̄u čvorova x i y ovog grafa podrazumeva se ukupan broj grana puta koji
ih povezuje, ako postoji i ako graf nije težinski. Graf kod koga za bilo koja dva
njegova čvora postoji put koji ih povezuje, naziva se povezanim. U protivnom
je nepovezan. Povezani delovi grafa koji su med̄usobno nepovezani nazivaju
se komponentama poveaznosti datog grafa. Neka je A = (aij )n×n , matrica
(k) (k)
susedstva datog grafa i Ak = (aij ) njen k-ti stepen. Element aij označava
ukupan broj puteva dužine k izmed̄u čvorova xi i xj . Dijagonalni element
(k) (3)
aii , i = 1, 2, . . . , n, označava stepen čvora xi , a element aii , i = 1, 2, . . . , n,
označava dvostruki broj ciklusa dužine 3 koji sadrže čvor xi .
Primer 2.21 Graf G = (V, E) definisan je skupom čvorova V = {2, 3, 4, 5, 6}

pri čemu su dva čvora susedna ako i samo ako su odgovarajući brojevi uza-
jamno prosti. Naći matricu susedstva datog grafa. Naći i sve puteve dužine
3 koji povezuju čvorove 3 i 5. Naći stepene svakog čvora i broj ciklusa, kao i
sve cikluse dužine 3 koji sadrže čvor 5.
Rešenje
Označimo sa x1 = 2, x2 = 3, x3 = 4, x4 = 5 i x5 = 6 čvorove datog grafa.
U sledećoj tablici oznakom + označili smo parove čvorova koji su susedni, na
osnovu uslova da su odgovarajući brojevi uzajamno prosti
x1 = 2 x2 = 3 x3 = 4 x4 = 5 x5 = 6
x1 = 2 + +
x2 = 3 + + +
x3 = 4 + +
x4 = 5 + + + +
x5 = 6 +
Na osnovu ove tablice matrica susedstva grafa je

⎡ ⎤
0 1 0 1 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
A=⎢ 0 1 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 1 1 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
0 0 0 1 0
Stepeni čvorova su d(x1 ) = 2, d(x2 ) = 3, d(x3 ) = 2, d(x4 ) = 4 i d(x5 ) = 1.

Skup garana je definisan sa
E = {{x1 , x2 }, {x1 , x4 }, {x2 , x3 }, {x2 , x4 }, {x3 , x4 }, {x4 , x6 }}.
Sam graf prikazan je na sledećoj slici

x1 x2 x3
G
x4 x5
Matrice A2 i A3 su
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
2 1 2 1 1 2 5 2 6 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 3 1 2 1 ⎥ ⎢ 5 4 5 6 2 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
A2 = ⎢ 2 1 2 1 1 ⎥ i A3 = ⎢ 2 5 2 6 1 ⎥
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 1 2 1 4 0 ⎥ ⎢ 6 6 6 4 4 ⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦
1 1 1 0 1 1 2 1 4 0
Na osnovu dijagonalnih elemenata matrice A2 važi da je d(x1 ) = 2, d(x2 ) =

3, d(x3 ) = 2, d(x4 ) = 4 i d(x5 ) = 1. To je, možda, neka provera da smo tačno
odredili stepene čvorova ili matricu A2 .
(3)
Kako je a24 = 6, postoji 6 puteva dužine 3 koji povezuju čvorove x2 = 3
i x4 = 5. Odredićemo ih pomoću potpunog pretraživanja
x2 =3
x1 x4
x3
x2 x4 x2 x4 x1 x2 x3 x5
x4 x4 x4 x4 x4 x4
Traženi putevi su
x2 − x1 − x2 − x4 x2 − x3 − x2 − x4 x2 − x4 − x1 − x4
x2 − x4 − x2 − x4 x2 − x4 − x3 − x4 x2 − x4 − x5 − x4
Da li med̄u ovim putevima ima prostih ili elementarnih puteva?

(3)
Kako je a44 = 4, postoje dva ciklusa dužine 3 koji sadrže čvor x4 . Za
njihovo nalaženje primenićemo opet metod potpunog pretraživanja
x4
x1 x2 x5
x3
x2 x4 x1 x3 x4 x2 x4 x4
x4 x4 x4 x4
Traženi ciklusi su
x4 − x1 − x2 − x4 i x4 − x2 − x3 − x4 .
3
Ojlerovi i Hamiltonovi grafovi
Multigraf (graf) je poluojlerov ako u njemu postoji prost put, koji se naziva
Ojlerovim, koji sadrži sve njegove grane. Ako je ovaj prost put zatvoren, tj.
ciklus, naziva se Ojlerovim ciklusom, a multigraf (graf) Ojlerovim.
Dva Ojlerova ciklusa (puta) u multigrafu (grafu) su različita ako im je
različit raspored grana.
Teorema 3.1. Povezani multigraf (graf ) je Ojlerov ako i samo ako je stepen
svakog njegovog čvora paran broj.
Teorema 3.2. Povezan multigraf (graf ) je poluojlerov ako i samo ako sadrži
samo dva čvora neparnog stepena.
Veoma je važno da postoji teorema koja sadrži potrebne i dovoljne uslove

za egzistenciju Ojlerovog ciklusa (puta) u multigrafu (grafu). Naime, sledeću
činjenicu nikada ne treba gubiti iz vida:
Ako za egzistenciju rešenja nekog posmatranog problema ne postoji teo-

rema koja sadrži potrebne i dovoljne uslove, tada ne postoji ni efektni
algoritam koji u zatvorenom obliku rešava ovaj problem.
Za nalaženje Ojlerovog ciklusa u datom multigrafu (grafu) koji zadovol-

java uslove Teoreme 3.1 postoji veoma efikasan algoritam. U literaturi je
poznat pod nazivom Flerijev algoritam.
Neka multigraf (graf) G = (V, E) , |V | = n, |E| = m, ima sve čvorove
parnog stepena. Za odred̄ivanje Ojlerovog ciklusa može da se iskoristi Flerijev
algoritam, opisan sledećim koracima:
49
50 3. OJLEROVI I HAMILTONOVI GRAFOVI
1. Izaberemo proizvoljni čvor x1 , x1 ∈ V, i formiramo inicijalni ciklus

(put)
ω1 := x1 .
2. Ako je put
ωi := x1 − l2 − x2 − ... − li − xi , i > 1,
već odred̄en, biramo granu li+1 , li+1 ∈ Ei = E\ {l2 , l3 , ... , li } na osnovu

sledećih kriterijuma:
a) grana li+1 je incidentna sa čvorom xi ,

b) grana li+1 nije most multigrafa (grafa) Gi = (V, Ei ) , osim ako
nemamo drugi izbor.
3. Preći na korak 2. Ako je to nemoguće, to je kraj.
Dužni smo da definišemo pojam mosta u grafu. Grana u povezanom grafu

(multigrafu) je most ako njenim udaljavanjem on postaje nepovezan. Ako je
most incidentan sa čvorom koji je stepena 1, on se naziva visećim mostom.
Multigraf (graf) je poluhamiltonov ako postoji elementarni put koji sadrži
sve njegove čvorove. Ako je zatvoren, tj. prost ciklus, on je Hamiltonov.
Elementarni put, tj. prost ciklus, takod̄e su Hamiltonovi.
Dva Hamiltonova puta (ciklusa) su različita ako je raspored čvorova u
njima različit.
Važno je napomenuti da ne postoji teorema koja sadrži potrebne i do-
voljne uslove za egzistenciju Hamiltonovog ciklusa (puta) u grafu. Samim
tim ne postoji efektni algoritam koji, u zatvorenom obliku, nalazi Hamiltonov
ciklus (put) u datom grafu.
Navešćemo dve teoreme koje sadrži dovoljne, ali ne i potrebne uslove, za
egzistenciju Hamiltonovog ciklusa u grafu.
Teorema 3.3. Povezan graf G = (V, E), |V | = n ≥ 3, je Hamiltonov ako

stepen svakog njegovog čvora nije manji od n2 .
Teorema 3.4. Povezan graf G = (V, E), |V | = n, je Hamiltonov ako za bilo

koja dva njegova nesusedna čvora x i y važi d(x) + d(y) ≥ n.
51
Pre nego što definišemo dva problema koja su usko vezana za Ojlerove i
Hamiltonove grafove, moramo uvesti pojam težinskog grafa.
Pored oznaka (labela) čvorovima i granama datog grafa možemo dodelji-
vati i odred̄ene, najčešće numeričke, vrednosti, tj. težine. Takvi grafovi su
težinski. Težine su uglavnom, pozitivni realni brojevi, mada mogu biti i
negativni. Mogu da definišu različite veličine: dužine, težine, propusnost,
kapacitet, otpornost,... Razmotrimo graf kod koga su granama dodeljene
težine.
Neka u grafu (multigrafu) G = (V, E), V = {x1 , x2 , . . . , xn } svakom paru
čvorova {xi , xj } pridružimo težine ωij , pri čemu je to neki realan broj ako
{xi , xj } ∈ E, a u protivnom je +∞. Kvadratna matrica T = (tij ), reda n×n,
definisana sa
ωij i = j
tij =
0, i = j
naziva se težinskom matricom grafa G.

Jedan od problema čije je rešavanje direktno vezano za Ojlerove grafove
je ”Problem kineskog poštara”.
Problem kineskog poštara.
Poštar svakog jutra polazi iz pošte, raznosi poštu po kućama svog reona
i nakon toga se vraća u poštu. Kuće u njegovom reonu nalaze se u ulicama
različitih dužina i on neke mora proći više puta. Problem je kako organizovati
raznošenje pošte tako da ukupna dužina njegovog puta bude minimalna. Pri
tome, naravno, sme da se kreće samo duž ulica.
Problemu kineskog poštara možemo pridružiti težinski graf. Kuće, u koje
se raznose pisma su čvorovi, a delovi ulica koje ih spajaju su grane. Dužine
ovih delova ulica su težine u grafu. Kada bi ovaj graf bio Ojlerov, postojalo
bi jedinstveno rešenje, u težinskom smislu, i njega bismo lako definisali Fler-
ijevim algoritmom. Naravno, u opštem slučaju to nije. Šta raditi? Treba
proširiti ovaj graf u mutigraf, dodavanjem ”novih” grana minimalnih težina,
tako da on bude Ojlerov. Drugim rečima odrediti delove ulica koje će poštar
preći više puta, ali da njegov put bude minimalno moguć.
Sa Hamiltonovim grafovima je usko povezan problem poznat pod nazivom
Problem trgovačkog putnika.
Trgovački putnik treba da obid̄e odred̄eni broj gradova i da se vrati u
polazni. Pri tome treba u svakom gradu da boravi samo jedanput i da ukupan
put obilaska bude minimalno moguć, tj. da na ovaj put utroši minimalno
vreme.
Kako ne postoji teorema koja sadrži potrebne i dovoljne uslove da neki
graf bude Hamiltonov, ne postoji egzaktni algoritam za nalaženje Hamiltonovog
ciklusa (puta) u multigrafu. (grafu). Samim tim, ne postoji egzaktni algori-
tam za rešavanje problema trgovačkog putnika. S druge strane, na problem
trgovačkog putnika svodi se ogroman broj problema iz raznih oblasti nauke,
tehnike i drugih ljudskih delatnosti. Primera radi, pomenimo putne mreže
(drumski, železnički, vodeni i vazdušni saobraćaj), telefoniju, umrežavanje
računara, video nadzor, raspored važnih resursa u gradovima i oblastima
(hitna pomoć, vatrogasna služba, trafo stanice, toplane, vodovod, kanal-
izacija, policijske ispostave), i još mnogo toga. Zbog toga imamo pojavu
velikog broja približnih, heurističkih i drugih algoritama, za rešavanje ovog
problema. Oni u principu daju kao rezultat suboptimalna rešenja. Navešćemo
jedan algoritam, poznat pod nazivom Algoritam najbližeg suseda, koji spada
u pohlepne (greedy) algoritme.
Neka je dat težinski graf G = (V, E) , V = {v1 , v2 , ... , vn }, E = {l1 , l2 , ...,
lm }, koji zadovoljava neki od dovoljnih uslova da je ovaj graf Hamiltonov.
Algoritam najbližeg suseda, koji spada u klasu pohlepnih algoritma, može

da se opiše sledećim koracima:
Korak 1. Inicijalno težinski Hamiltonov ciklus, ω, je prazan, ω := ∅, i njegova

težina je nula, |ω| = 0.
Korak 2. Pretpostavimo da smo formirali težinski put ω := v1 l2 v2 ... lk vk , čija je

težina |ω| , pri čemu vi ∈ V, i = 1, 2, . . . , k, lj ∈ E, j = 2, ... , k, i
lj = {vj−1 , vj }. Iz skupa V = V − {v1 , v2 , ... , vk } biramo čvor vk+1
koji je najbliži čvoru vk . Čvor vk+1 i granu lk+1 = {vk , vk+1 } pridružimo
ciklusu ω, a težinu grane lk+1 , |lk+1 | , dodajemo težini |ω| , |ω| := |ω| +
|lk+1| .
Korak 3. Ako je vk+1 = v1 to je kraj, a u protivnom prelazimo na korak 2.
Napomenimo da se navedeni algoritam može primeniti i kada je u pitanju

multigraf. U slučaju grafa oznake za grane u ciklusu ω mogu se izostaviti.
Vratimo se problemu keningzberških mostova.
53
Primer 3.1. Na sledećoj slici skicirana je reka Pregel, pri čemu su njene
obale označene slovima C i D, dva ostrva na njoj sa A i B, kao i odgovarajući
mostovi.Na narednoj slici
je skiciran multigraf, čiji su čvorovi obale reke i ostrva, a grane odgovarajući

mostovi.
B
C D
Ovaj multigraf ima četiri čvora neparnog stepena, d(B) = d(C) = d(D) = 3
i d(A) = 5. Na osnovu Teoreme 3.1 on nije Ojlerov, te ne sadrži Ojlerov
ciklus. Samim tim odgovor na postavljeno pitanje je negativan. Nije teško
primetiti da u ovom multigrafu ne postoji ni Ojlerov put, na osnovu Teoreme
3.2, tj. on nije ni poluojlerov. Samim tim, ne možemo započeti šetnju preko
mostova ka nekoj obali ili ostrvu, preći sve mostove samo jednom i završiti
šetnju na nekom drugom ostrvu ili obali.
Puštanjem mašti na volju, može da se formira veliki broj zadataka sličnih
problemu keningzberških mostova, a čije se rešavanje svodi na ispitivanje da
li je odgovarajući graf (multigraf) Ojlerov ili nije. Navešćemo nekoliko takvih
primera.
Primer 3.2 Na reci Mekong nalazi se šest ostrva koja su med̄usobno i sa

obalama spojena mostovima, kako je prikazano na slici dole. Može li Aki
šetnju započeti na nekom od ostrva, preći sve mostove, i to tačno jedanput, i
vratiti se na isto ostrvo? Šta se promenilo kada su izgradili novi most izmed̄u
ostrva 2 i 3?
obala
1
2
3 4 5 6
obala
Rešenje
Datom zadatku odgovara graf prikazan na sledećoj slici. On je poluo-
jlerov, ali nije Ojlerov, te zadatak nema rešenje.
A
1 2
3 4 5 6
Ako bi se izgradio novi most izmed̄u ostrva 2 i 3, odgovarajući graf bi bio

Ojlerov i mogao bi da se obavi postavljeni zadatak.
Primer 3.3 Maksim je posetio jedan arhipelag u Malajskom moru. Neka

ostrva, ovog arhipelaga, su med̄usobno povezana mostovima, tako da se pešice
može obići ceo arhipelag. Maksim je obišao, u jednoj šetnji, sva ostrva, pri
čemu je svaki most koristio samo jedan put. Primetio je da je na Ostrvu
Cveća boravio tri puta. Koliko mostova vodi sa ovog ostrva, ako Maksim
a) nije od njega započeo, niti je na njemu završio šetnju?
b) počeo je šetnju od njega, ali je nije završio na njemu?
c) započeo je i završio šetnju na njemu?
Utvrd̄ivanjem egzistencije Ojlerovog puta, tj. Ojlerovog ciklusa, u odgo-

varajućem grafu (multigrafu), lako se rešavaju zadaci sledećeg tipa.
Primer 3.4 Da li se mogu nacrtati figure, prikazane na donjoj slici, jednim

55
potezom olovke na hartiji, ne prelazeći nijednu liniju dva puta?

· ·
· · · ·
· ·
· ·
· · · · ·
· ·
·
a) b) c)
Sledećim primerom ilustrujemo jednu od mnogobrojnih praktičnih pri-

mena nalaženja Ojlerovog ciklusa (puta) u odgovarajućem grafu.
Primer 3.5 Galeriju slika čine lavirinti hodnika, sa donje slike, na čijim
su zidovima izložene slike. Da li posetilac može šetnjom da razgleda slike sa
svih zidova, a da pored svakog zida prod̄e samo jednom?
Rešenje
Datom lavirintu, tj. galeriji slika, možemo pridružiti multigraf prikazan
na donjoj slici pod a), kod koga su čvorovi mesta mogućih račvanja, u galeriji,
a grane zidovi hodnika. Ovaj multigraf sadrži sve čvorove, parnih stepena, te
na osnovu Ojlerove teoreme, postoji Ojlerov ciklus. To znači da se razgledanje
slika može obaviti na željeni način. Primer takvog načina razgledavanja slika
prikazan je na slici pod b).
· · ·
· ·
· · ·
· · ·
a) b)
U dosadašnjim primerima smo samo konstatovali da li u posmatranom

grafu egzistira ili ne Ojlerov ciklus. U slučaju da postoji nismo pokazali i
kako se oded̄uje. To ćemo uraditi u sledećem primeru.
Primer 3.6 Primenom Flerijevog algoritma naći Ojlerov ciklus u multi-

grafu prika-zanom na sledećoj slici.
2
6
4 5
1
7
3
Rešenje
Dati multigraf je Ojlerov jer je svaki čvor parnog stepena. U prvom koraku
Flerijevog algoritma ravnopravno se možemo opredeliti za bilo koji čvor.
Izaberimo, na primer čvor 3. Za formiranje niza čvorova i grana možemo
ravnopravno čvoru 3 pridodati ili granu {1, 3} ili {3, 4}. Izaberimo granu
{3, 4},
ω2 := 3, {3, 4} , 4.
Čvor 4 je incidentan sa granom {2, 4} i dvema granama {4, 5}. Granu {2, 4}
ne možemo izabrati jer je ona most u podgrafu G2 = (V, E2 ) , datog multi-
grafa, definisanog skupovima V = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} i E2 = {{1, 2}, {1, 3},
{2, 4}, {4, 5}, {4, 5}, {5, 6}, {5, 7}, {6, 7}}. Zbog toga nizu ω2 moramo pri-
družiti granu {4, 5} i čvor 5.
ω3 := 3, {3, 4} , 4, {4, 5} , 5.
Čvor 5 je incidentan sa granama {4, 5}, {5, 6} i {5, 7}. Grana {4, 5} ne
dolazi u obzir jer je most u podgrafu G3 = (V, E3 ) , definisanog skupovima
V i E = {{1, 2}, {1, 3}, {4, 5}, {5, 6}, {5, 7}, {6, 7}}. Zbog toga nizu ω3
možemo pridružiti ili granu {5, 6} ili {5, 7}. Izaberimo, na primer, granu
{5, 6}. Formirali smo novi niz
ω4 := 3, {3, 4} , 4, {4, 5} , 5, {5, 6} , 6.
U sledećem koraku je jedinstveni izbor, te nizu ω4 pridružimo granu {6, 7} i

čvor 7.
ω5 := 3, {3, 4} , 4, {4, 5} , 5, {5, 6} , 6, {6, 7} , 7.
57
Iz istih razloga, čvoru 7 je jedinstveno, preostala, incidentna grana {5, 7}.

Niz ω6 glasi
ω6 := 3, {3, 4} , 4, {4, 5} , 5, {5, 6} , 6, {6, 7} , 7, {5, 7} , 5.
Produžavajući ovaj postupak konačno dobijamo niz ω koji definiše Ojlerov

ciklus
ω := 3, {3, 4} , 4, {4, 5} , 5, {5, 6} , 6, {6, 7} , 7, {5, 7} ,

5, {4, 5} , 4, {2, 4} , 2, {1, 2} , 1, {1, 3} , 3.
U sledećem primeu razmotrićemo Problem kineskog poštara.
Primer 3.7 Poštar mora da raznese poštu po svim kućama svog reona,
koje su razmeštene duž ulica čija je šema prikazana na sledećoj slici. Na ovoj
šemi su naznačene dužine ovih ulica. Raskrsnice su označene brojevima od
1 do 7, a pošta slovom P. Naći najkraći put koji mora da prod̄e poštar ako
svoju šetnju započinje i završava u pošti.
260
2
1· 100
· 100
·P
140 140 120 140
3· ·4
100
240
140 120
·5 140 · 100
·
6 7
Rešenje
Šema data na prethodnoj slici predstavlja graf, pri čemu su raskrsnice
i pošta čvorovi, a ulice izmed̄u njih grane. Ako bi on bio Ojlerov postojao
bi jedinstveni, pa samim tim i minimalni, put koji bi polazio i završavao se
u čvoru P. S obzirom da u grafu postoji 4 čvora, a to su čvorovi 2, 3, 4 i
6, neparnog stepena, ovaj graf nije Ojlerov. Da bi postao Ojlerov multigraf,
moramo dodati nove grane, vodeći računa o minimalnosti njihovih dužina. U
tom cilju čvor 4 spojimo, redom, sa čvorovima 2, 3 i 6, sa po jednom granom,
istih dužina sa već postojećim. Dobijeni multigraf, slika 3.1 a), je Ojlerov te
ima (Ojlerov) ciklus. On je dužine 2148, i označen je, na slici 3.1 b).
260
2 2
1· 100
· 100
·P 1· · ·P
140 140 120 120 140
3· ·4 3· ·
100
240 4
100
140 100 100
·5 140 · 108 · ·5 · ·
6 7 6 7
a) b)
Slika 3.1:
Sam obilazak ulica je predložen na sledeći način
P →2→4→2→1→P →4→3→
→ 1 → 4 → 3 → 5 → 6 → 4 → 6 → 7 → P.
Osvrnimo se sada malo na Hamiltonove (polu-Hamiltonove) grafove.
Primer 3.8 Numerisati čvorove grafa prikazanog na slici, prirodnim bro-

jevima od 1 do 7, koji označavaju Hamiltonov put. Da li Hamiltonov put
može krenuti iz čvora neparnog stepena ovog grafa?
· · ·
·
· · ·
Rešenje
Označimo čvorove slovima a, b, c, d, e, f, g, kao što je urad̄eno na sledećoj
slici
a b c
f d
e
Izaberimo proizvoljan čvor parnog stepena, recimo a, i potražimo Hamiltonove

59
puteve koji polaze iz njega, potpunom pretragom.

a
1
b f 2
c e 3
g
d e g d 4
e f b c 5
d
g f b 6
c c
d g 7
Otkrili smo dva Hamiltonova puta koja polaze iz čvora a. Redom zamenimo
slova brojevima od 1 do 7.
1 5 6 1 6 5
4 7
2 3 7 2 3 4
Graf je potpuno simetričan u odnosu na čvorove b i e, koji su jedini čvorovi

u grafu neparnog stepena. Potražimo Hamiltonove puteve, opet potpunim
pretraživanjem, koji polaze iz jednog od njih, recimo iz čvora b
b 1
a g c 2
f e d 3
e f d e 4
g d a c g f 5
c a 6
Nismo pronašli ni jedan Hamiltonov put, jer on i ne postoji.

Primer 3.9 Primenom Algoritma najbližeg suseda naći težinski Hamiltonov

ciklus u grafu prikazanom na sledećoj slici
A 5 B
8 7
6 10
D 3 C
Rešenje
a) Kako biramo proizvoljni čvor, izaberimo na primer čvor D. Tako je

ω := D, |ω| = 0. Čvoru D je najbliži čvor C, te je ω := D − C, |ω| = 3.
Čvoru C, od preostalih čvorova, je najbliži čvor A, te je ω := D −C −A,
|ω| = 3 + 8 = 11. Čvoru A je najbliži, od preostalih, čvor B, te je
ω := D−C −A−B, |ω| = 11+5 = 16. U poslednjem koraku Hamiltonov
ciklus formiramo dodavanjem polaznog čvora D, ω := D−C−A−B−D,
čija je dužina |ω| = 16 + 7 = 23. To je i optimalno rešenje.
b) Izaberimo kao početni čvor C. Tako je ω := C, |ω| = 0. Čvoru C je

najbliži čvor D, te je ω := C − D, |ω| = 3. Čvoru D, od preostalih,
najbliži je čvor A, te je ω := C − D − A i |ω| = 3 + 6 = 9. Čvoru A
je najbliži, od preostalih, čvor B, te je ω := C − D − A − B, |ω| =
9 + 5 = 14. U poslednjem koraku dobijamo ω := C − D − A − B − C,
|ω| = 14 + 10 = 24. Ovo nije optimalno rešenje, ali je prihvatljivo.
Veoma su popularni zadaci vezani za Hamiltonov ciklus (put) koje ćemo

ilustrovati u sledeća dva primera.
Primer 3.10 Naći Hamiltonov ciklus kojim skakač obid̄e sva polja na
šahovskoj tabli, dimenzije 8 × 8, pri čemu svako polje obid̄e samo jedanput,
osim početnog.
Rešenje
Na sledećoj šahovskoj tabli Hamiltonov ciklus, koji je otkrio Ojler 1759
godine, označen je brojevima 1, 2, 3, ... , 64.
61
56 41 58 35 50 39 60 33
47 44 55 40 59 34 51 38
42 57 46 49 36 53 32 61
45 48 43 54 31 62 37 52
20 5 30 63 22 11 16 13
29 64 21 4 17 14 25 10
6 19 2 27 8 23 12 15
1 28 7 18 3 26 9 24
Primer 3.11 Naći Hamiltonov ciklus kojim skakač obid̄e sva polja na šahovskoj
tabli, dimenzija 4 × 4, pri čemu svako polje obid̄e samo jedanput, osim
početnog.
Na kraju ovog odeljka konstatujemo da postoji teorema koja sadrži potrebne

i dovoljne uslove egzistencije Ojlerovih grafova. To omogućuje egzistenciju
algoritama za egzaktno nalaženje Ojlerovog ciklusa u Ojlerovom grafu. Kada
su u pitanju Hamiltonovi grafovi, odgovarajuća teorema ne postoji. To znači
da ne postoji egzaktni algoritam za pronalaženje Hamiltonovog puta u datom
grafu. Ali, da ironija bude veća, Ojlerovih grafova je zanemarljivo malo u
odnosu na Hamiltonove. Naime, ako sa G(n) označimo skup svih grafova
sa n čvorova, a sa O(n) skup svih Ojlerovih grafova sa n čvorova, tada važi
jednakost
|O(n)|
lim = 0.
n→+∞ |G(n)|
S druge strane, ako označimo sa H(n) skup svih Hamiltonovih grafova sa n

čvorova, važi jednakost
|H(n)|
lim = 1.
n→+∞ |G(n)|
To znači da su skoro svi grafovi Hamiltonovi.

4
Komplement. Graf grana.

Bipartitni graf

Neka je dat graf G = (V, E) . Njegov komplement je graf Ḡ = V, Ē , pri
čemu je Ē = V ×V \E. Drugim rečima grafovi G i Ḡ sadrže isti skup čvorova,
pri čemu su dva čvora susedna u grafu Ḡ ako i samo ako nisu susedna u grafu
G.
Graf G je samokomplementirajući ako i samo ako je izomorfan svom kom-
plementu Ḡ.
Neka je dat graf G = (V, E) , E = {l1 , l2 , ... , lm } . Graf L (G) = (V , E ) ,
V = {l1 , l2 , ... , lm }, pri čemu su dva čvora iz V susedna ako i samo ako su

odgovarajuće grane susedne u grafu G naziva se graf grana grafa G.

Postupak za formiranje graf grana L (G) , datog grafa G, zasnovan je na
samoj definiciji grafa grana. Može da se opiše sledećim koracima.
1. U sredinu svake grane, datog grafa G, ucrtajmo čvorove novog grafa

L (G) .
2. Spajamo granama formirane čvorove, ako leže na susednim granama u

grafu G.
Graf G = (V, E) , |V | = n, V = V1 ∪ V2 , V1 ∩ V2 = ∅, kod koga je svaka

grana incidentna sa jednim čvorom skupa V1 i jednim čvorom skupa V2 naziva
se bipartitan (dvodelni). Ako je pri tome svaki čvor iz skupa V1 , |V1 | = n1 ,
susedan sa svakim čvorom iz skupa V2 , |V2 | = n2 , on je kompletan bipartitan
graf, i označava se sa Kn1 ,n2 .
63
64 4. KOMPLEMENT. GRAF GRANA. BIPARTITNI GRAF
Primer 4.1 Graf G = (V, E) definisan je skupovima V = {1, 2, 3, 4, 5}

i E = {l1 = {1, 2}, l2 = {2, 3}, l3 = {2, 4}, l4 = {3, 4}, l5 = {3, 5}}. Naći
komplement grafa G, graf L(G) i njihove matrice susedstva.
Rešenje
Graf G i njegova matrica susedstva, A, prikazani su na sledećoj slici
l1 2 l2
1 3
⎡ ⎤
l3 l4 0 1 0 0 0
l5 ⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 0 ⎥
⎢ ⎥
4 5 ⎢ ⎥
G A=⎢ 0 1 0 1 1 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 0 ⎥
⎣ ⎦
0 0 1 0 0
Komplement ovog grafa Ḡ = (V, Ē), definisan je skupom V i skupom
Ē = {{1, 3}, {14}, {1, 5}, {2, 5}, {4, 5}}. On i njegova matrica susedstva su
prikazani na sledećoj slici. Na istoj slici je prikazan i graf Ĝ = (V, Ê),
Ê = E ∪ Ē, koji se dobija preklapanjem grafova G i Ḡ, kao i njegova matrica
susedstva, Â.
1
⎡ ⎤
2 0 0 1 1 1
5
⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 0 1 ⎥
⎢ ⎥
4 _ 3 ⎢ ⎥
G Ā = ⎢ 1 0 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 1 0 0 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 1 0 1 0
1
⎡ ⎤
2 0 1 1 1 1
5
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 1 ⎥
⎢ ⎥
4 ^
3 ⎢ ⎥
G Â = ⎢ 1 1 0 1 1 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 1 1 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 1 1 1 0
Nije teško uočiti da je Ĝ kompletan graf. Na ovoj činjenici bazira se rešavanje
velikog broja zadataka.
65
Graf L(G) formiraćemo pomoću napred navedene procedure.
1 l1
l1
l3 2 l5 l2
5
l5 l2
4 l4
3 l4 l3
L(G) L(G)
On je definisan skupom čvorova V = {l1 , l2 , l3 , l4 , l5 } i skupom grana E =

{{l1 , l2 }, {l1 , l3 }, {l2 , l3 }, {l2 , l4 }, {l2 , l5 }, {l3 , l4 }, {l4 , l5 }, }. Matrica susedstva
grafa L(G) je ⎡ ⎤
0 1 1 0 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
L(A) = ⎢ 1 1 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
0 1 0 1 0
Datom grafu G odgovara matrica susedstva po granama, C,
⎡ ⎤
0 1 1 0 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 1 1 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
C=⎢ 1 1 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 1 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
0 1 0 1 0
Nije teško primetiti da je L(A) = C. Kako smo videli ranije, matrica C ne

karakteriše u potpunosti dati graf G, ali potpuno karakteriše, tj. jednoznačno
odred̄uje do izomorfizma, graf L(G).
Primer 4.2 Dokazati da je graf C5 = (V, E), V = {1, 2, 3, 4, 5}, E =

{{1, 2}, {2, 3}, {3, 4}, {4, 5}, {5, 1}}, samokomplementirajući.
Rešenje
Na sledećoj slici prikazani su grafovi C5 i njegov komplement C̄5 .
1 1
· ·
5· ·2 5· ·2
· · · ·
4 3 4 3
C5 C5
Izomorfizam izmed̄u grafova C5 i C̄5 definiše se sa

1 2 3 4 5
f= = (2 3 4 5) .
1 3 5 2 4
Primer 4.3 Ako je graf G = (V, E) , |V | = n ≥ 1, samokomplementi-

rajući dokazati da je
n ≡ 0 (mod 4) ili n ≡ 1 (mod 4).
Rešenje
Fizičkim preklapanjem
grafova G = (V, E) , |V | = n i njegovog komple-
menta Ḡ = V, Ē , po čvorovima koji su isto označeni, dobijamo komple-

n
tan graf, Ĝ = V, Ê . Ovaj graf ima Ê = grana. Kako je graf
2
G = (V, E) samokomplementirajući, tj. graf G je izomorfan grafu Ḡ, važi
1
jednakost |E| = Ē = 2 Ê , te je |E| = n(n−1)
4
. Dobili smo da je n = 4k ili
n = 4k + 1, k ∈ N, što je i trebalo dokazati.
Primer 4.4 Ako u grafu G = (V, E) , |V | = n ≥ 3, tačno dva čvora imaju

isti stepen, dokazati da tada jedan od grafova G ili Ḡ ima jedan izolovani
čvor.
Na osnovu ovog zadatka mogu da se formulišu interesantni zadaci, što
ćemo ilustrovati sledećim primerom.
67
Primer 4.5 U jednom razredu je n učenika, n ≥ 3. Ako u ovom razredu

postoje tačno dva učenika koji imaju isti broj prijatelja u razredu, tada pos-
toji jedan učenik u razredu kome su ili svi prijatelji ili nema ni jednog pri-
jatelja med̄u preostalim učenicima.
Primer 4.6 Naći primer 3-regularnog grafa koji ima 6 čvorova, a čiji je
komplement 2-regularan graf.
Rešenje
Traženi graf G = (V, E) definisan je skupovima V = {1, 2, 3, 4, 5, 6} i
E = {{1, 4}, {1, 5}, {1, 6}, {2, 4}, {2, 5}, {2, 6}, {3, 4}, {3, 5}, {3, 6}}, a
njegov komplement Ḡ = V, Ē , skupom Ē = {{1, 2}, {1, 3}, {2, 3}, {4, 5},
{4, 6}, {5, 6}}. Oni su prikazani na sledećoj slici.
1 2 3 1 2 4
· · · · · ·
· · · · · ·
4 5 6 3 5 6
G G
Primer 4.7 Dat je graf G = (V, E) , V = {x1 , x2 , ... , xn } i |E| = m = 0.

Dokazati da za graf grana L (G) = (V , E ) važe jednakosti
1 2
n

|V | = m i |E | = d (xi ) −m.
2 i=1
Rešenje
Po samoj definiciji grafa grana važi jednakost |V | = m. Neka je xi , i =
1, 2, ... , n, proizvoljni čvor grafa G. On je incidentan sa d(xi ) grana u ovom
grafu.
Naosnovu njih, kada postanu čvorovi u grafu L (G) , formira se tačno
d (xi )
susednih grana u ovom grafu. Ukupan broj grana u grafu L (G)
2
je

n
d (x ) n
d(xi )(d(xi ) − 1)
|E |
i
= = =
i=1 2 i=1
2
1 2 1 1 2
n n n
= d (xi )− d(xi ) = d (xi ) − m.
2 i=1 2 i=1 2 i=1
Svakom grafu koji ima bar jednu granu možemo pridružiti graf grana.
Interesantno je da obrnuto ne mora da važi. To ćemo ilustrovati sledećim
primerom.
Primer 4.8 Da li grafovi G1 , G2 , G3 i G4 prikazani na sledećoj slici mogu

biti grafovi grana nekih grafova?
·
· ·
· · ·
· ·
· · ·
· ·
· ·
·
· ·
· · ·
·
G1 G2 G3 G4
Rešenje
Razmotrimo slučaj grafa G1 . Označimo njegove čvorove na sledeći način
· l2
· l1
· ·
l3 l4
Čvoru l1 grafa G1 pridružimo granu u traženom grafu G, ako postoji, l1 =

{1, 2}. Čvorovi l1 i l2 su susedni u grafu G1 , te čvoru l2 pridružimo novu
granu, u grafu G, l2 = {1, 3}. Čvor l3 je susedni sa čvorom l1 , ali nije susedni
sa čvorom l2 , u grafu G1 . Odgovarajuće grane l1 i l3 imaju zajednički čvor,
u grafu G, a grane l2 i l3 nemaju, te je l3 = {2, 4}. Čvor l4 , u grafu G1 , je
susedan sa čvorom l1 , ali nije susedan sa čvorovima l2 i l3 . Zbog toga bi grana
l4 = {x, y}, u grafu G, morala da zadovoljava sledeće uslove
l4 ∩ l1 = ∅, l4 ∩ l3 = ∅ l4 ∩ l2 = ∅,
ali takva grana ne može da postoji. To znači da ne postoji graf G kome je

graf G1 graf grana.
Primer 4.9 Naći graf grana grafa G = (V, E) definisanog skupovima

69
a) V = {1, 2, 3} i E = {{1, 2}, {2, 3}};
b) V = {1, 2, 3, 4} i E = {{1, 2}, {2, 3}, {3, 4}};
c) V = {1, 2, 3, 4, 5} i E = {{1, 2}, {2, 3}, {3, 4}, {4, 5}}.
Rešenje
Na sledećoj slici prikazani su grafovi G i L (G) .
1 2 3 l1 l2 1 2 3 4 l1 l2 l3
· · · · · · · · · · · ·
l1 l2 l1 l2 l3
G L(G ) G L(G )
a) b)
1 2 3 4 5 l1 l2 l3 l4
· · · · · · · · ·
l1 l2 l3 l4
G L(G )
c)
Primer 4.10 Ako je Ln = (V, E) linearan graf, definisan skupovima V =

{1, 2, ..., n} i E = {{i, i + 1} |i = 1, 2, ... , n − 1 } dokazati da važi jednakost
L (Ln ) = Ln−1 .
Na osnovu ovog primera nije teško zaključiti da je
Lp (Ln ) = L(L . . . L(Ln ) . . .) = Ln−p , 1 ≤ p ≤ n.

p
Primer 4.11 Dokazati da su grafovi Cn i Lp (Cn ) izomorfni za svako p ≥ 1

i n ≥ 3.
U ovom primeru je Cn prost ciklus koji sadrži n čvorova, pa samim tim i
n grana.
Primer 4.12 Dokazati da kompletan bipartitan graf G = (V1 ∪ V2 , E)

ima ukupno |E| = |V1 | · |V2 | grana.
Rešenje
Kako je svaki čvor particije V1 susedan sa |V2 | čvorova particije V2 , on je
incidentan sa |V2 | grana grafa G. Broj čvorova particije V1 je |V1 | , te je po
principu proizvoda ukupan broj grana u grafu G |E| = |V1 | · |V2 | .
Primer 4.13 Naći ukupan broj čvorova kompletnog bipartitnog grafa
G = (V1 ∪ V2 , E), |V1 | > 1, i |V2 | > 1,
ako je
a) |E| = 143; b) |E| = 137; c) |E| = 105; d) |E| = 105 i |V1 | = 17.
Rešenje
a) Kako je 143 = |V1 | ·|V2 | , |V1 | > 1 i |V2 | > 1, jedino celobrojno pozitivno
rešenje ove jednačine je |V1 | = 11 i |V2 | = 13, te je ukupan broj čvorova
u grafu |V | = |V1 | + |V2 | = 24.
b) Kako jednačina 137 = |V1 |·|V2 | nema rešenja u skupu prirodnih brojeva,
pod uslovima |V1 | > 1 i |V2 | > 1, zadatak nema rešenja.
c) Jednačina |V1 | · |V2 | = 105, pod uslovom |V1 | > 1 i |V2 | > 1, ima tri
rešenja u skupu prirodnih brojeva. To su parovi: |V1 | = 15 i |V2 | =
7, |V1 | = 3 i |V2 | = 35, |V1 | = 5 i |V2 | = 21. To znači da postoje
tri bipartitna grafa koji imaju, |V1 | + |V2 | = 22, |V1 | + |V2 | = 38 i
|V1 | + |V2 | = 26, čvorova respektivno.
d) Jednačina 17 · |V2 | = 105 nema rešenja u skupu prirodnih brojeva, te

zadatak nema rešenje.
Primer 4.14 Naći broj čvorova svake od particija kompletnog bipartitnog

grafa G = (V1 ∪ V2 , E, |V1 | > 1, |V2 | > 1, |E| = 385, ako je
a) |V1 | + |V2 | = 46 b) |V1 | + |V2 | = 82
c) |V1 | + |V2 | = 77 d) |V1 | − |V2 | = 72
Primer 4.15 Na teniskom meču izmed̄u ”plave” i ”crvene” ekipe, svaki

igrač ”plave” ekipe odigrao je meč sa svakim igračem ”crvene” ekipe, pri
čemu su obe ekipe imale isti broj igrača. ”Plava” ekipa je ostvarila 4 puta
više pobeda od ”crvene”. Koliko je igrača bilo u ekipama?
71
Rešenje
Zadatku odgovara bipartitan graf G = (V1 ∪ V2 , E) , pri čemu čvorovi
particije V1 odgovaraju igračima ”plave,” a particije V2 igračima ”crvene”
ekipe. Kako je |V1 | = |V2 | = n, ukupan broj grana u ovom grafu je |E| =
n2 . Označimo sa x broj grana koje odgovaraju pobedama ”crvenog” tima.
Tada je broj grana koje odgovaraju pobedama ”plavog” tima 4x. Na osnovu
jednačine
x + 4x = n2
zaključujemo da je x = n = 5, tj. svaka ekipa je imala po 5 igrača.
Primer 4.16 Crvena, plava, bela i zelena olovka nalaze se u četiri kutije,
koje su, takod̄e, crvene, plave, bele ili zelene boje. Boja svake olovke se
razlikuje od boje kutije u kojoj se nalazi. Poznato je da se zelena olovka
nalazi u plavoj kutiji, a da se crvena olovka sigurno ne nalazi u kutiji bele
boje. Odrediti za svaku olovku boju kutije u kojoj se nalazi.
Rešenje
Datom zadatku pridružimo bipartitan graf G = (V1 ∪ V2 , E), pri čemu
je V1 = {c, p, b, z} skup čvorova koji odgovara olovkama, i V2 = {c, p, b, z}
skup čvorova koji odgovaraju kutijama. Oznake čvorova odgovaraju bojama
olovaka, tj. kutijama. Isprekidanim linijama povežemo čvorove skupova V1 i
V2 , ako se odgovarajuća olovka ne nalazi u nekoj kutiji, na osnovu uslova iz
zadatka, a punom ako se u njoj nalazi, što je prikazano na sledećoj slici
c· ·c
p· ·p
b· ·b
z· ·z
Zaključujemo da se crvena olovka nalazi u zelenoj kutiji, plava u beloj, bela

u crvenoj, a zelena olovka u plavoj kutiji.
Primer 4.17 U jednom razredu je više od 32, ali manje od 40 učenika.

Svaki dečak, iz ovog razreda, druži se sa 3 devojčice, a svaka devojčica sa 5
dečaka. Koliko ima učenika u razredu?
Primer 4.18 Deset radnika treba rasporediti u dve radne brigade, pri
čemu zbog osetljivosti posla koga moraju da obave mora u svakoj od njih
da postoji visok stepen kolektivizma. U tom cilju obavljeno je testiranje

med̄u radnicima na med̄usobnu trpeljivost. Rezultati testa su predstavljeni
matricom A = (aij ) , reda 10 × 10, pri čemu je aij = 1 ako se radnici i i j
ne tolerišu, a u protivnom je aij = 0. Formirati, ako je moguće, željene dve
brigade od po 5 radnika, na osnovu rezultata ovog testa.
⎡ ⎤
0 1 1 1 0 0 0 0 0 0
⎢ ⎥
⎢ 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎢ 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 ⎥
A=⎢ ⎢
⎥.
⎥
⎢ 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
0 0 0 0 0 1 1 0 1 0
Rešenje
Binarnoj matrici A, kao matrici susedstva, pridružimo graf G = (V, E) ,
V = {1, 2, ... , 10}, pri čemu su dva čvora i i j susedna ako i samo ako je
aij = 1. Graf G je prikazan na sledećoj slici. Zadatak ima rešenje ako graf
G možemo da predstavimo u obliku bipartitnog grafa G = (V1 ∪ V2 , E) , pri
čemu je |V1 | = |V2 | = 5.
2 5 8
· · ·
3 7
1· · · ·9
· · ·
4 6 10
Čvor 1 dodelimo particiji V1 , a čvorove 2, 3 i 4 particiji V2 . Čvorove 5, 6 i 7

dodelimo particiji V1 , a čvorove 8 i 10 particiji V2 , i na kraju čvor 9 particiji
V1 . Ovako formiran graf je bipartitan, i svaka particija ima po 5 čvorova,
videti sledeću sliku, te zadatak ima rešenje. Prvu brigadu činili bi radnici
kojima odgovaraju čvorovi 1, 5, 6, 7 i 9, a drugu radnici kojima odgovaraju
73
čvorovi 2, 3, 4, 8 i 10.
1 5 6 7 9 V1
· · · · ·
· · · · ·
2 3 4 8 10 V2
5
Algoritmi za nalaženje
najkraćih puteva u grafu
Flojd-Varšalov algoritam
Neka je G = (V, E) težinski orijentisani (neorijentisani) graf, pri čemu je
skup čvorova V = {1, 2, . . . , n}. Svakoj grani (i, j), (i, j) ∈ E ({i, j}, {i, j} ∈
(0)
E) pridružuje se težina dij . Težinska matrica D (0) = (dij ), reda n × n, ovog
grafa, definisana je sa
⎧
⎪
⎪ ako (i, j) ∈ E,
⎨ dij ,
(0)
dij = 0, ako je i = j,
⎪
⎪
⎩ +∞, u ostalim slučajevima
za svako i = 1, 2, ... , n i j = 1, 2, ... , n. Ako je graf G neorijentisan matrica

D (0) je simetrična.
(k)
Označimo sa D (k) = (dij ), 1 ≤ k ≤ n, težinsku matricu, reda n ×
(k)
n, pri čemu je dij dužina najkraćeg puta koji vodi od čvora i do čvora j
(n)
preko čvorova iz skupa {1, 2, ... , k}. Samim tim D (n) = (dij ) je težinska
(n)
matrica čiji su elementi dij dužine najkraćeg puta iz čvora i u čvor j. Sledeći
algoritam sukcesivno izračunava elemente matrica D (k) , k = 1, 2, ... , n.
Algoritam (Flojd-Varšalov)
for k := 1 to n do
for i := 1 to n do
75
76 5. ALGORITMI ZA NALAŽENJE NAJKRAĆIH PUTEVA U GRAFU
for j := 1 ton do
(k) (k−1) (k−1) (k−1)
dij := min dij , dik + dkj .
U slučaju da je graf G = (V, E) neorijentisan broj izračunavanja u ovom
algoritmu može značajno da se redukuje. Naime, zbog simetričnosti matrica
D (k) , izračunavanja po j obavljaju se samo za slučajeve i + 1 ≤ j ≤ n.
Takod̄e, u ovom slučaju ovaj algoritam može da se koristi za nalaženje matrice
rastojanja.
Dati algoritam odred̄uje dužine najkraćih puteva izmed̄u čvorova, ali ne i
same puteve, koji ne moraju biti jedinstveni. Med̄utim, analizom koraka za
nalaženje ovih dužina mogu da se rekonstruišu i sami putevi.
Primer 5.1 Koristeći Flojd-Varšalov algoritam odrediti najkraća rasto-

janja izmed̄u svih čvorova u grafu prikazanog na sledećoj slici
x1 2 x2
5
3
1 2 x3
2 2
x5 1 x4
Naći najkraći put koji povezuje čvorove x1 i x3 .

Rešenje
Dati težinski graf je neorijentisan, te su sve težinske matrice D (k) , 0 ≤
k ≤ n, simetrične. U sprovod̄enju Flojdovog algoritma dovoljno je posmatrati
gornji (donji) trougao ovih matrica. Težinska matrica datog grafa je
⎡ ⎤
0 2 +∞ 3 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 5 2 2 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (0) = ⎢ +∞ 5 0 2 +∞ ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ 3 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 +∞ 1 0
Na osnovu Flojd-Varšalovog algoritma dobijamo matricu D (1) na osnovu

sledećih koraka
(0) (0) (0) (1) (0)
Kako je d23 < d21 + d13 važi d23 = d23 = 5.
77
(0) (0) (0) (1) (0)

(0) (0) (0) (1) (0)
(0) (0) (0) (1) (0)
(0) (0) (0) (1) (0)
Kako je d35 < d31 + d15 važi d35 = d35 = +∞
(0) (0) (0) (1) (0)
(1)
Težinska matrica D (1) = (dij ) je
⎡ ⎤
0 2 +∞ 3 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 5 ⎥ 2 2
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (1) = ⎢ +∞ 5 0 2 +∞ ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ 3 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 +∞ 1 0
Kako je
(1) (1) (1) (2) (1) (1)
d13 ≥ d12 + d23 važi d13 = d12 + d23 = 7,
(1) (1) (1) (2) (1)
d14 ≤ d12 + d24 važi d14 = d14 = 3,
(1) (1) (1) (2) (1)
d15 < d12 + d25 važi d15 = d15 = 1,
(1) (1) (1) (2) (1)
d34 < d32 + d24 važi d34 = d34 = 2,
(1) (1) (1) (2) (1) (1)
d35 > d32 + d25 važi d35 = d32 + d25 = 7,
(1) (1) (1) (1) (1)
d45 < d42 + d25 važi d45 = d45 = 1.
(2)
⎡ ⎤
0 2 7 3 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 5 2 2 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (2) =⎢ 7 5 0 2 7 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 3 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 7 1 0
Kako je
(2) (2) (2) (3) (2)

d12 < d13 + d32 važi d12 = d12 = 2,
(2) (2) (2) (3) (2)
d14 < d13 + d34 važi d14 = d14 = 3,
(2) (2) (2) (3) (2)
d15 < d13 + d35 važi d15 = d15 = 1,
(2) (2) (2) (3) (2)
d24 < d23 + d34 važi d24 = d24 = 2,
(2) (2) (2) (3) (2) (2) (2) (2) (3) (2)
d25 < d23 +d35 važi d25 = d25 = 2, d45 < d43 +d35 važi d45 = d45 = 1.
(3)
⎡ ⎤
0 2 7 3 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 5 2 2 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (3) =⎢ 7 5 0 2 7 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 3 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 7 1 0
Kako je
(3) (3) (3) (4) (3)
d12 < d14 + d42 važi d12 = d12 = 2,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d13 > d14 + d43 važi d13 = d14 + d43 = 5,
(3) (3) (3) (4) (3)
d15 < d14 + d45 važi d15 = d15 = 1,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d23 > d24 + d43 važi d23 = d24 + d43 = 4,
(3) (3) (3) (4) (3)
d25 < d24 + d45 važi d25 = d25 = 2,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d35 > d34 + d45 važi d35 = d34 + d45 = 3.
(4)
⎡ ⎤
0 2 5 3 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 4 2 2 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (4) =⎢ 5 4 0 2 3 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 3 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 3 1 0
Kako je
79
(4) (4) (4) (5) (4)

d12 < d15 + d52 važi d12 = d12 = 2,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)

d13 > d15 + d53 važi d13 = d15 + d53 = 4,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)

d14 > d15 + d54 važi d14 = d15 + d54 = 2,
(4) (4) (4) (5) (4)

d23 < d25 + d53 važi d23 = d23 = 4,
(4) (4) (4) (5) (4)

d24 < d25 + d54 važi d25 = d25 = 2,
(4) (4) (4) (5) (4)

d34 < d35 + d54 važi d34 = d34 = 2.
(5)
Težinska matrica D (5) = (dij ), koja nam definiše dužine najkraćih puteva
izmed̄u bilo koja dva čvora, je
⎡ ⎤
0 2 4 2 1
⎢ ⎥
⎢ 2 0 4 2 2 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (5) =⎢ 4 4 0 2 3 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 2 2 2 0 1 ⎥
⎣ ⎦
1 2 3 1 0
Gledajući unazad sprovedeni postupak za nalaženje dužina najkraćih puteva

izmed̄u čvorova možemo identifikovati i same čvorove. Tako na osnovu jed-
nakosti
(5) (4) (4) (3) (3) (3) (2) (2) (2)
d13 = d15 + d53 = d15 + d34 + d45 = d15 + d34 + d45 =
(1) (1) (1) (0) (0) (0) (0) (0) (0)
= d15 + d34 + d45 = d15 + d34 + d45 = d15 + d54 + d43
zaključujemo da je najkraći put izmed̄u čvorova x1 i x3 , koji je dužine 4,

odred̄en sa
x1 ↔ x5 ↔ x4 ↔ x3 .
Primer 5.2 Pomoću Flojd-Varšalovog algoritma odrediti najkraća rasto-

janja izmed̄u svih čvorova orijentisanog grafa prikazanog na sledećoj slici

1
x1 x2
3
4 5
2
7
x5 x3
1
2
1 1
x4
Naći najkraći put koji vodi iz čvora x5 u čvor x3 .

Rešenje
(0)
Datom orijentisanom grafu odgovara težinska matrica D (0) = (dij ), reda
5 × 5, ⎡ ⎤
0 3 +∞ +∞ 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 +∞ +∞ ⎥
⎢ ⎥
(0) ⎢ ⎥
D = ⎢ 2 +∞ 0 +∞ +∞ ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ +∞ 2 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
7 +∞ +∞ 1 0
Kako je
(0) (0) (0) (1) (0)
d23 < d21 + d13 važi d23 = d23 = 5,
(0) (0) (0) (1) (0)
d24 < d21 + d14 važi d24 = d24 = +∞,
(0) (0) (0) (1) (0) (0)
d25 > d21 + d15 važi d25 = d21 + d15 = 1 + 4 = 5,
(0) (0) (0) (1) (0) (0)
d32 > d31 + d12 važi d32 = d31 + d12 = 2 + 3 = 5,
(0) (0) (0) (1) (0)
d34 < d31 + d14 važi d34 = d34 = +∞,
(0) (0) (0) (1) (0) (0)
d35 > d31 + d15 važi d35 = d31 + d15 = 2 + 4 = 6,
(0) (0) (0) (1) (0)
d42 < d41 + d12 važi d42 = d42 = 2,
(0) (0) (0) (1) (0)
d43 < d41 + d13 važi d43 = d43 = 1,
81
(0) (0) (0) (1) (0)

d45 < d41 + d15 važi d45 = d45 = 1,
(0) (0) (0) (1) (0) (0)
d52 > d51 + d12 važi d52 = d51 + d12 = 7 + 3 = 10,
(0) (0) (0) (1) (0)
d53 < d51 + d13 važi d53 = d53 = +∞,
(0) (0) (0) (1) (0)
d54 < d51 + d14 važi d54 = d54 = 1.
(1)
Težinska matrica D (1) = (dij ), reda 5 × 5,
⎡ ⎤
0 3 +∞ +∞ 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 +∞ 5 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (1) =⎢ 2 5 0 +∞ 6 ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ +∞ 2 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
7 10 +∞ 1 0
Kako je
(2) (1) (1) (2) (1) (1)
d13 > d12 + d23 važi d13 = d12 + d23 = 3 + 5 = 8,
(1) (1) (1) (2) (1)
d14 < d12 + d24 važi d14 = d14 = +∞,
(1) (1) (1) (2) (1)
d15 > d12 + d25 važi d15 = d15 = 4,
(1) (1) (1) (2) (1)
d31 < d32 + d21 važi d31 = d31 = 2,
(1) (1) (1) (2) (1)
d34 < d32 + d24 važi d34 = d34 = +∞,
(1) (1) (1) (2) (1)
d35 > d32 + d25 važi d35 = d35 = 6,
(1) (1) (1) (2) (1) (1)
d41 > d42 + d21 važi d41 = d42 + d21 = 2 + 1 = 3,
(1) (1) (1) (2) (1)
d43 < d42 + d23 važi d43 = d43 = 1,
(1) (1) (1) (2) (1)
d45 < d42 + d25 važi d45 = d45 = 1,
(1) (1) (1) (2) (1)
d51 > d52 + d21 važi d51 = d51 = 7,
(1) (1) (1) (2) (1) (1)
d53 > d52 + d23 važi d53 = d52 + d23 = 10 + 5 = 15,
(1) (1) (1) (2) (1)

d54 < d52 + d24 važi d54 = d54 = 1.
(2)
Težinska matrica D (2) = (dij ), je
⎡ ⎤
0 3 8 +∞ 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 +∞ 5 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (2) = ⎢ 2 5 0 +∞ 6 ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ 3 2 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
7 10 15 1 0
Kako je
(2) (2) (2) (3) (2)
d12 < d13 + d32 važi d12 = d12 = 3,
(2) (2) (2) (3) (2)

d14 < d13 + d34 važi d14 = d14 = +∞,
(2) (2) (2) (3) (2)
d15 < d13 + d35 važi d15 = d15 = 4,
(2) (2) (2) (3) (2)
d21 < d23 + d31 važi d21 = d21 = 1,
(2) (2) (2) (3) (2)

d24 < d23 + d34 važi d24 = d24 = +∞,
(2) (2) (2) (3) (2)
d25 > d23 + d35 važi d25 = d25 = 5,
(2) (2) (2) (3) (2)
d41 > d43 + d31 važi d41 = d41 = 3,
(2) (2) (2) (3) (2)

d42 < d43 + d31 važi d42 = d42 = 2,
(2) (2) (2) (3) (2)
d45 < d43 + d35 važi d45 = d45 = 1,
(2) (1) (2) (3) (2)
d51 < d53 + d31 važi d51 = d51 = 7,
(2) (2) (2) (3) (2)

d52 > d53 + d32 važi d52 = d52 = 10,
(2) (2) (2) (3) (2)
d54 < d53 + d34 važi d54 = d54 = 1.
83
(3)
⎡ ⎤
0 3 8 +∞ 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 +∞ 5 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (3) = ⎢ 2 5 0 +∞ 6 ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ 3 2 1 ⎥
⎣ 0 1 ⎦
7 10 15 1 0
Kako je
(3) (3) (3) (4) (3)
d12 < d24 + d42 važi d12 = d12 = 3,
(3) (3) (3) (4) (3)
d13 < d14 + d43 važi d13 = d13 = 8,
(3) (3) (3) (4) (3)
d15 < d14 + d45 važi d15 = d15 = 4,
(3) (3) (3) (4) (3)
d21 < d24 + d41 važi d21 = d21 = 1,
(3) (3) (3) (4) (3)
d23 < d24 + d43 važi d23 = d23 = 5,
(3) (3) (3) (4) (3)
d25 < d24 + d45 važi d25 = d25 = 5,
(3) (3) (3) (4) (3)
d31 < d34 + d41 važi d31 = d31 = 2,
(3) (3) (3) (4) (3)
d32 < d34 + d42 važi d32 = d32 = 5,
(3) (3) (3) (4) (3)
d35 < d34 + d45 važi d35 = d35 = 6,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d51 < d54 + d41 važi d51 = d54 + d41 = 1 + 3 = 4,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d52 > d54 + d42 važi d52 = d54 + d42 = 1 + 2 = 3,
(3) (3) (3) (4) (3) (3)
d53 < d54 + d43 važi d53 = d54 + d43 = 1 + 1 = 2.
(4)
⎡ ⎤
0 3 8 +∞ 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 +∞ 5 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (4) = ⎢ 2 5 0 +∞ 6 ⎥ .
⎢ ⎥
⎢ 3 2 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
4 3 2 1 0
Kako je
(4) (4) (4) (5) (4)
d12 < d15 + d52 važi d12 = d12 = 3,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)
d13 > d15 + d53 važi d13 = d15 + d53 = 4 + 2 = 6,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)
d14 < d15 + d54 važi d14 = d15 + d54 = 4 + 1 = 5,
(4) (4) (4) (5) (4)
d21 < d25 + d51 važi d21 = d21 = 1,
(4) (4) (4) (5) (4)
d23 < d25 + d53 važi d23 = d23 = 5,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)
d24 > d25 + d54 važi d24 = d25 + d54 = 5 + 1 = 6,
(4) (4) (4) (5) (4)
d31 < d35 + d51 važi d31 = d31 = 2,
(4) (4) (4) (5) (4)
d32 < d35 + d52 važi d32 = d32 = 5,
(4) (4) (4) (5) (4) (4)
d34 < d35 + d54 važi d34 = d35 + d54 = 6 + 1 = 7,
(4) (4) (4) (5) (4)
d41 < d45 + d51 važi d41 = d41 = 3,
(4) (4) (4) (5) (4)
d42 < d45 + d52 važi d42 = d42 = 2,
(4) (4) (4) (5) (4)
d43 < d45 + d53 važi d43 = d43 = 1.
(5)
Težinska matrica D (5) = (dij ) koja nam odred̄uje dužine najkraćih puteva
izmed̄u bilo koja dva čvora je
⎡ ⎤
0 3 6 5 4
⎢ ⎥
⎢ 1 0 5 6 5 ⎥
⎢ ⎥
⎢ ⎥
D (5) = ⎢ 2 5 0 7 6 ⎥.
⎢ ⎥
⎢ 3 2 1 0 1 ⎥
⎣ ⎦
4 3 2 1 0
Na osnovu jednakosti
(5) (4) (3) (3) (2) (2) (1) (1) (0) (0)
d53 = d53 = d54 + d43 = d54 + d43 = d54 + d43 = d54 + d43
85
najkraći put, dužine 2, koji vodi iz čvora x5 u čvor x3 je
x5 → x4 → x3 .
Primer 5.3 Koristeći Flojd-Varšalov algoritam naći dužine najkraćih puteva,

i same puteve izmed̄u svih čvorova u grafovima prikazanih na sledećoj slici
x1 x1 2 x2
7 6 5
3
x2 1 x6 1 2 x3
5 2
8 4 2 2
x3 x5
1 x4 7 x5 1 x4
a) b)
x1 3 x2 x1 4 x2 7 x3
4 3 7 8
x6
4 1 x8 7
3 4 12 4 6
1 8 x7 5
x4 3 x5 2 x3 9
c) x6 11 x5 10 x4
d)
2
x1 x2 3 x3 x1
1 2 3
10 6
4 4 3 4
5 x5 7 x2
4
x6 3 x5 5 x4 3 2
7
x4 1 x3
e) f)
Dijkstrin algoritam
Može da se koristi za nalaženje:
- najkraćeg puta izmed̄u dva zadata čvora,
- najkraćeg puta od jednog čvora (izvora) do svih preostalih,
- najkraćih puteva izmed̄u svih parova čvorova u grafu.

Svakom čvoru se pridružuje ured̄eni par (d, p), a sam par se označava punim
ili praznim kružićem, • ili ◦. Parametar d označava dužinu puta od izvora do
posmatranog čvora, a p oznaku predhodnog čvora, preko koga je ova dužina
ostvarena. Ako je ovaj par dodeljen čvoru označenom punim kružićem ovi
parametri su nepromenljivi, konačni, tj. pronad̄en je željeni najkraći put. U
drugom slučaju oni su promenljive. Algoritam se završava, kada sve oznake,
koje se još nazivaju labelama, postaju stalne.
Opisaćemo ovaj algoritam za slučaj nalaženja najkraćeg puta u težinskom
grafu G = (V, E) od fiksnog čvora s (izvora) do drugog čvora t (odredišta).
Opisuje se pomoću sledećih koraka.
Korak 1. (Inicijalizacija). Svakom čvoru, izuzev izvoru s, pridružuje se privre-

mena labela (+∞, ∗). Izvornom čvoru s se dodeljuje labela (0, ∗). Ova
labela je trajna i čvor s se označava punim kružićem.
Korak 2. (Promena labela). Ako čvor t ima stalnu labelu, preći na korak 3.
U protivnom pronaći čvor x, x ∈ V, koji ima privremenu labelu sa
najmanjom oznakom dužine puta d. Čvoru x dodeliti stalnu labelu.
Pronaći sve najbliže susede čvora x koji imaju privremene labele. Za
svaki takav čvor y, ispitati da li je d(y) > d(x) + ω(x, y), gde su d(x) i
d(y) dužine puteva od izvora s do čvorova x i y, respektivno, a ω(x, y)
dužina puta izmed̄u njih.
Ako gornja nejednakost važi promeniti labelu čvora y, d(y) := d(x) +

ω(x, y) i P (y) := x, gde je d(y) ≡ d i P (y) ≡ P. Ponoviti korak 2.
Korak 3. Kraj, pronad̄en je najkraći put od čvora s do čvora t.
Naravno, ovaj algoritam se veoma lako može podesiti za rešavanje i druga dva,
napred navedena problema. Takod̄e, ovaj algoritam, kao i algoritam Flojd-
Varšala, lako se mogu prilagoditi za nalaženje najdužih, kritičnih, puteva u
datom težinskom grafu.
Primer 5.4 Koristeći Dijkstrin algoritam naći dužinu najkraćeg puta izmed̄u
87
čvo-rova A i D u težinskom grafu prikazanom na sledećoj slici
B 7 C
2 2 3
E 3
2 F
A D
1 2
6 2
G 4 H
Rešenje
Korak 1. Čvoru A dodelimo labelu (0, ∗), a svim ostalim labele (+∞, ∗).
B(+¥, *) C(+¥, *)
A(0, *) E(+¥, *)
F(+¥, *) D(+¥, *)
G (+¥, *) H(+¥,*)
Korak 2. Čvor sa najmanjom oznakom za dužinu puta je čvor A. Njemu do-

deljujemo trajnu labelu. Njegovi susedi su čvorovi B i G. Kako je
d(B) > d(A) + ω(A, B) i d(G) > d(A) + d(A, G), +∞ > 0 + 2 i
+∞ > 0 + 6, čvorovima B i G dodeljujemo privremene labele (2, A) i
(6, A), respektivno.
B(2, A) C(+¥, *)
A(0, *) E(+¥, *)
F(+¥, *) D(+¥, *)
G (6, A) H(+¥,*)
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor B, (2, A). Njemu

dodeljujemo trajnu labelu (2, A). Susedi ovog čvora sa privremenim
labelama su C i E. Kako je d(E) > d(B) + ω(B, E) = 2 + 2 = 4 i
d(C) > d(B) + ω(B, C) = 2 + 7 = 9, čvorovima E i C dodeljujemo
privremene labele (4, B) i (9, C), respektivno.
B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(+¥, *) D(+¥, *)
G (6, A) H(+¥,*)
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor E te je prevodimo u

trajnu. Njemu su susedni čvorovi G i F. Kako je 6 = d(G) > d(E) +
ω(E, G) = 4 + 1 = 5 i +∞ = d(F ) > d(E) + ω(E, F ) = 4 + 2 = 6,
čvorovima G i F dodeljujemo, nove, privremene labele, (5, E) i (6, E),
respektivno.
B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(6, E) D(+¥, *)
G (5, E) H(+¥,*)
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor G, (5, E), te je pre-

vodimo u trajnu. Njemu je susedan čvor H, sa privremenom labelom.
Kako je +∞ = d(H) > d(E) + ω(G, H) = 5 + 4 = 9, čvoru H dodelju-
jemo privremenu labelu (9, G).
B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(6, E) D(+¥, *)
G (5, E) H(9, G )
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor F, (6, E), te je pre-

vodimo u trajnu. Njemu su susedani čvorovi, sa privremenim labelama
C i H. Kako je 9 = d(C) = d(F ) + ω(F, C) = 6 + 3, labelu čvora C ne
moramo da menjamo. A kako je 9 = d(H) > d(F ) + ω(F, H) = 6 + 2 =
89
8, labelu čvora H menjamo u privremenu labelu (8, F ).

B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(6, E) D(+¥, *)
G (5, E) H(8, E)
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor H, (8, E), te je pre-

vodimo u trajnu. Njemu je susedan samo čvor D. Čvoru D menjamo
labelu u, privremenu, labelu (10, H).
B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(6, E) D(10, H)
G (5, E) H(8, E)
Čvor sa najmanjom privremenom labelom je čvor C, (9, B), te je pre-

vodimo u trajnu. Jedini susedani čvor, čvoru C, sa privremenom labe-
lom je čvor D. Kako je 10 = d(D) < d(C) + ω(D, C) = 9 + 3, labelu
čvora D ne menjamo, te i ona postaje trajna.
B(2, A) C(9, B)
A(0, *) E(4, B)
F(6, E) D(10, H)
G (5, E) H(8, E)
Korak 3. Kako su sve labele u grafu postale trajne, najkraće rastojanje od čvora
A do čvora D je 10. Sam put je prikazan na sledećoj slici
B(2, A)
2 2
E(4, B) 2 F(6, E)
D(10, H)
A(0, *)
2 2
H(8, E)
Primer 5.5 Koristeći Dijkstrin algoritam naći dužinu najkraćeg puta izmed̄u
čvo-rova A i D u usmerenom težinskom grafu prikazanom na sledećoj slici
B 4 C 2 D
2
A 3 1 1
5
F 4 E
Rešenje
Primena Dijkstrinog algoritma, po koracima, prikazana je na sledećoj slici
B(+¥, *) C(+¥, *) D(+¥, *) B(2, A) C(+¥, *) D(+¥, *)
A(0, *) A(0, *)
F(+¥, *) E(+¥, *) F(5, A) E(+¥, *)
B(2, A) C(6, B) D(+¥, *) B(2, A) C(6, B) D(+¥, *)
A(0, *) A(0, *)
F(5, A) E(+¥, *) F(5, A) E(9, F)
B(2, A) C(6, B) D(8, C) B(2, A) C(6, B) D(8, C)
A(0, *) A(0, *)
F(5, A) E(9, F) F(5, A) E(9, F)
Dužina najkraćeg puta od čvora A do čvora D je 8. Sam put je prikazan na

sledećoj slici
B 4 C 2 D
2
A
91
Primer 5.6 Koristeći Dijkstrin algoritam naći najkraći put od čvora A do

čvora B u težinskim grafovima prikazanim na sledećoj slici
A 6 C A 3 C
2 2 7 4 3
2
1 3 F
F G H B 4 5
4 1 4
4 3 1 1
E 5 D E 2 D 3 B
a) b)
Primer 5.7 U grafovima prikazanim na sledećoj slici naći najkraće puteve

iz čvora E do svih ostalih.
G 2 H 3 A 2 B G 2 H 2 I 2 A 4 B
3 1 1 5 3 2
4 1
4 I 4 F C
F C
5 7
5 7 4
E 3 D
E 2 D
a) b)
Primer 5.8 Naći najkraća rastojanja izmed̄u svakog para čvorova u težinskim
grafovima prikazanim na sledećoj slici
2
A 1 B 4 C A 4 B C
3 2 2
4 1 2 4
3 3
E 3 D E D
a) b)
6
Testovi i zadaci za rekreaciju
6.1 Test 1
6.1 Da li je moguće 77 telefona povezati u mrežu pomoću nezavisnih veza,
tako da svaki od njih bude direktno povezan sa 15 drugih telefona?
6.2 Na šahovskom turniru učestvuje 7 takmičara. Može li nastupiti trenu-

tak da je
a) jedan takmičar odigrao 7 partija, drugi 5, treći i četvrti takmičar

po 4 partija, peti i šesti po 3, a sedmi takmičar 2 partije,
b) jedan takmičar odigrao 5 partija, drugi, treći i četvrti takmičar po
4, peti i šesti po tri, a sedmi dve partije,
c) jedan takmičar odigrao 6 partija, drugi, treći i četvrti po 4, peti
2, a šesti i sedmi takmičar po jednu partiju,
d) jedan takmičar odigrao 5 partija, drugi i treći po 4, četvrti 3, a
ostala trojica po dve partije?
6.3 Graf G = (V, E) definisan je skupom čvorova V = {2, 3, 4, 5, 6}, pri

čemu su dva čvora susedna ako i samo ako su odgovarajući brojevi
uzajamno prosti. Naći matricu susedstva datog grafa. Naći sve puteve
dužine 3 koji povezuju čvorove 3 i 5. Naći stepene svakog čvora i broj
ciklusa, kao i same cikluse, dužine 3 koji sadrže čvor 5.
93
94 6. TESTOVI I ZADACI ZA REKREACIJU
6.4 Dokazati da su grafovi G1 i G2 , prikazani na sledećoj slici izomorfni.

2
1 2 ·
· ·
1· ·4
0· ·3 ·
3
· · · ·
5 4 0 5
G1 G2
6.5 Koliko ima čvorova Ojlerov graf koji je kompletan i ima 171 grana?
6.6 Primenom Flerijevog algoritma naći Ojlerov put u grafu prikazanom

na sledećoj slici.
7 6
1 5
3
2 4
6.2 Test 2
6.7 Da li je moguće 77 telefona umrežiti pomoću nezavisnih veza tako da
svaki od prvih 20 bude povezano sa po 5 telefona, svaki od narednih
37 bude povezano sa po 7 telefona, i svaki od preostalih 20 sa po 9
telefona?
6.8 Da li može postojati šahovski turnir, tako da u jednom trenutku postoje

takmičari koji su odigrali po 7, 5, 3 i dve partije? Koliki je minimalni
broj takmičara koji bi učestvovali na ovakvom turniru?
6.9 Graf G = (V, E) definisan je skupom čvorova V = {0, 1, ... , 7} , pri

čemu su dva čvora susedna ako i samo ako se njihove prezentacije u bi-
narnom brojnom sistemu razlikuju za jednu bit poziciju. Naći matricu
rastojanja, radijus, dijametar, centar i periferiju datog grafa.
6.10 Koliko najmanje puta moramo da odvojimo olovku od papira kada

crtamo kompletan graf koji ima 60 čvorova?
6.3. ZADACI ZA REKREACIJU 95
6.11 Dokazati da su grafovi L (G1 ) i L (G2 ) grafova G1 i G2 , prikazanih na

sledećoj slici izomorfni.
·
·
· ·
· ·
G1 G2
6.12 Rešiti problem kineskog poštara za šemu njegovog reona prikazanu na

sledećoj slici.
1 2
· ·
60
20 30
P· · ·3 ·7
10 50
70 6
30 20
·5 40
·4
6.3 Zadaci za rekreaciju

1. Tri bračna para došla su do obale reke, koju moraju preći, pored koje se
nalazio čamac. Čamac može da primi najviše dva putnika. Pod pret-
postavkom da svi šestoro znaju da veslaju, treba organizovati prelaz
preko reke, pri čemu nijedna supruga nesme biti u čamcu sa tud̄im
suprugom. Šta se dogad̄a ako jedna od supruga ne ume da vesla?
2. Tri bračna para vraćala su se sa piknika i naišli na reku koju je trebao

preći. Pored obale se nalazio čamac koji je mogao da primi najviše dve
osobe. Napomenimo, da supruge nisu znale da veslaju. Dogodilo se da
se na pikniku jedan od supružnika, Vladimir, posvad̄ao sa preostalom
dvojicom, pa je samim tim i njegova supruga, Jelena, prestala da opšti
sa preostale dve supruge. Zbog toga je nastala situacija da nikoje dve
osobe koje su u svad̄i nisu mogle biti istovremeno u čamcu. Takod̄e,
nijedan od supružnika, osim Vladimira, nije smeo biti na obali sam sa
dve dame. Da li su ova tri bračna para uspela da pred̄u reku?
3. Četiri veoma ljubomorna para krenula su na izlet. Na putu su naišli na

reku, koja je na sredini toka imala ostrvo, koju je trebalo preći. Pored
obale reke nalazio se čamac, koji je mogao da primi dva putnika, pri
čemu su svi znali da veslaju. Zbog ljubomore, nijedna od devojaka nije
smela biti u društvu sa jednim ili više mladića, bez prisustva njenog
mladića, a nijedan mladić nije smeo da vesla ka ostrvu, ili suprotnoj
obali, ako se tamo nalazila neka od devojaka, a da njegova devojka nije
bila prisutna makar u čamcu. Naći najkraći način, ako postoji, da se
svi parovi nad̄u na suprotnoj obali reke. Ako je širina reke 200 metara,
kolika je najmanja ukupna dužina puta koji je prešao čamac? Šta se
dogad̄a ako jedna devojka nezna da vesla?
4. Hektor je trgovački putnik koji živi u gradu A, videti sledeću sliku.

Polazeći iz grada A on mora da obid̄e gradove B, C i D, u kojima
boravi samo jedanput, i vrati u grad A. Pogledavši auto-kartu, i samo
med̄usobna
A 28 B
36
26 34
24
D 32 C
rastojanja izmed̄u pomenutih gradova, on je zaključio, što se kilo-

metraže tiče, da je potpuno sve jedno kojim će redosledom obilaziti
gradove. Kako je Hektor došao do svog zaključka?
5. Težine 1, 2, ... , 9 rasporediti čvorovima grafa prikazanog na sledećoj

slici tako da zbir težina susednih čvorova bude jednak težini zajedničke
grane
9 11
8 12 13
11 14
7 13 12
9 11
6.3. ZADACI ZA REKREACIJU 97
6. U grafu prikazanom na sledećoj slici dužina nekog puta jednaka je

A B C
· · ·
D
·
· · ·
E F G
zbiru težina čvorova kroz koje prolazi. Rasporediti težine 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,

po, datim čvorovima, tako da sledeći putevi
ω1 : A − B − C, ω2 : A − D − C, ω3 : B − D − F,
ω4 : E − F − G, ω5 : C − D − E
imaju dužine 12.
7. U grafovima koji su prikazani na sledećoj slici, dužina nekog puta jed-
naka je zbiru težina čvorova kroz koje prolazi. Rasporediti težine, po
čvorovima, iz skupa {1, 2, ... , 25}, tako da sledeći putevi
x1 x2 x3 x4 x5 x1 x2 x3 x4 x5
x6 x7 x8 x9 x10
x6 x7 x8
x9 x11
x10 x11 x12 x12 x13 x14 x15 x16
x13 x14 x15 x16 x17 x17 x18 x19 x20 x21
a) ω1 : x1 − x2 − x3 − x4 − x5 , ω2 : x1 − x6 − x9 − x12 − x17 ,
ω3 : x3 − x7 − x9 − x11 − x15 , ω4 : x5 − x8 − x9 − x10 − x13 ,
ω5 : x13 − x14 − x15 − x16 − x17
u grafu pod a) budu dužine 65,
b) ω1 : x1 − x2 − x3 − x4 − x5 , ω2 : x1 − x7 − x11 − x15 − x21 ,

ω3 : x3 − x8 − x11 − x14 − x19 , ω4 : x5 − x9 − x11 − x13 − x17 ,
ω5 : x6 − x7 − x8 − x9 − x10 , ω6 : x12 − x13 − x14 − x15 − x16 ,
ω7 : x17 − x18 − x19 − x20 − x21 ,
u grafu pod b) budu dužine 65.
8. U grafovima, prikazanim na sledećoj slici, dužina nekog puta jednaka je

zbiru težina čvorova kroz koje prolazi. Rasporediti težine, po čvorovima,
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, tako da sledeći putevi
A B C A B C A B C
· · · · · · · · ·
D
· K· ·H K· ·D ·H
· · · · · · · · ·
E F G E F G E F G
a) b) c)
a)
ω1 : A − B − C, ω2 : A − D − G, ω3 : B − D − F,
ω4 : C − D − E, ω5 : E − F − G
u grafu pod a) budu dužine 15,

b)
ω1 : A − B − C, ω2 : A − K − E,
ω3 : C − H − G, ω4 : E − F − G,
u grafu pod b) imaju dužine 15.

c)
ω1 : A − B − C, ω2 : A − K − E,
ω3 : B − D − F, ω4 : C − H − G,
u grafu pod c) imaju dužine 15.
9. Na fudbalskom turniru učestvuje 11 reprezentacija: Brazil, Argentina,

Urugvaj, Engleska, Nemačka, Holandija, Francuska, Španija, Italija,
Srbija i Rusija. Turnir je eliminatorni, poražena ekipa napušta turnir.
Formirati raspored održavanja turnira, tako da nakon odigravanja pr-
vog kruga, u naredna tri kruga ekipe Brazila, Argentine, Engleske,
Nemačke, Holandije, Italije, Srbije i Rusije mogu odlučivati o pobed-
niku turnira.
Literatura
[1] J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Računarski

fakultet, CET, Beograd, 2005.
[2] J. A. Aljpin, S. N. Iljin, Diskretna matematika: grafovi i automati,

Kazanjski Državni Univerzitet, Kazanj, 2006. (Na ruskom).
[3] R. Basaker, T. Satti, Konačni grafovi i mreže, Nauka, Moskva, 1974.

(Na ruskom).
[4] K. Berž, Teorija grafova i njena primena, Izdanja inostrane literature,

Moskva, 1962. (Na ruskom).
[5] V. P. Bitjuckij, S. S. Sokolov, Osnovi diskretne matematike, I - deo,

Uralski Državni Univerzitet, Jekaterinburg, 2005. (Na ruskom).
[6] V. A. Baranskij, V. V. Rasin, Grafovi i matroidi, Uralski Državni Uni-

verzitet, Jekaterinburg, 2008. (Na ruskom).
[7] E. A. Berzin, Elementarna rešenja neelementarnih zadataka pomoću

grafova, Tverski Državni Tehnički Univerzitet, Tver, 2005. (Na ruskom).
[8] D. Cvetković, Teorija grafova i njena primena, Naučna knjiga, Beograd,

1990.
[9] D. Cvetković, P. Rowlinson, S. K. Simić, Eigenspace of graphs, Cam-

bridge University Press, Cambridge, 1997.
[10] D. Cvetković, S. Simić, Diskretna matematika, Prosveta, Niš, 1996.
[11] D. Cvetković, S. Simić, Kombinatorika i grafovi, Računarski fakultet,

Beograd, 2006.
99
100 LITERATURA
[12] R. Deistel, Graph Theory, Electronic Edition, Springer - Verlag, New

York, 2000.
[13] E. B. Dinnin, S. A. Molčanov, A. L. Rozentalj, Matematička takmičenja:
aritmetika i algebra, Nauka, Moskva, 1970. (Na ruskom).
[14] E. B. Dinnin, S. A. Molčanov, A. L. Rozentalj, A. K. Tolpigo, Zadaci iz
matematike, Nauka, Moskva, 1971. (Na ruskom).
[15] Ć. B. Dolićanin, I. Z. Milovanović, E. I. Milovanović, Elementi kombina-
torne matematike - skripta, Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Novi
Pazar, 2009.
[16] Ć. B. Dolićanin, I. Z. Milovanović, E. I. Milovanović, T. Z. Mirković
Diskretna matematika - zbirka zadataka: Logika, skupovi, Nizovi,
Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, 2010.
[17] G. P. Gavrilov, A. A. Sapozenko, Zbirka zadataka iz diskretne matem-
atike, Nauka, Moskva, 1997. (Na ruskom).
[18] O. B. Gladkih, O. N. Belih, Osnovni pojmovi iz teorije grafova, Elickij
Državni Univerzitet, Ulan - Ude, 2008. (Na ruskom).
[19] I. P. Gulden, D. M. Jackson, Combinatorial Enumeration, A Wiley -
Publication, New York, 1983.
[20] R. Haggarti, Diskretna matematika za programere, Tehnosfera, Moskva,
2003. (Na ruskom).
[21] F. Harary, Graph Theory, Addison Wesley Publishing Company, Read-
ing, 1969.
[22] V. N. Kasatkin, Neobični zadaci matematike, Radjanska škola, Kiev,
1987. (Na ruskom).
[23] M. N. Kirsanov, Grafovi u MAPLU - zadaci, algoritmi, programi, FIZ-
MATLIT, Moskva, 2007. (Na ruskom).
[24] N. Kristofides, Teorija grafova, Mir, Moskva, 1978. (Na ruskom).
[25] J. U. Jerusalimski, Diskretna matematika, Vuzovska knjiga, Moskva,
2000.
LITERATURA 101
[26] O. I. Meljnikov, Neznalica u zemlji grafova, Kom Knjiga, Moskva, 2007.

(Na ruskom).
[27] E. I. Milovanović, D. Ć. Dolićanin, T. Z. Mirković, I. Ž. Milovanović,

Grafovi - Zbirka zadataka, Državni univerzitet u Novom Pazaru, 2011.
[28] G. V. Milovanović, I. Ž. Milovanović, Discrete inequalities of Wirtinger’s

type, J. Math. Anal. Appl., Vol. 88, 2 (1982), 378-387.
[29] G. V. Milovanović, I. Ž. Milovanović, Some discrete inequalitiesw of

Opial’s type, Acta Sci. Math., 47 (1984), 413-417.

type for higher differences, J. Inequal. Appl., Vol. 1, 1 (1997), 301-310.

type, Recent Progress in Inequalities, A Volume Dedicated to Professor
D. S. Mitrinović (1908-19950), (G. V. Milovanović, ed.) Kluwer, Dor-
drecht, 1998.
[32] I. Ž. Milovanović, E. I. Milovanović, Diskretna matematika, Univerzitet

u Nišu, Elektronski fakultet, Niš, 2000.
[33] I. Ž. Milovanović, E. I. Milovanović, B. M. Randjelović, Diskretna

matematika - zbirka zadataka, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet,
Niš, 2001.
[34] M. S. Petković, Zanimljivi matematički problemi, Naučna knjiga,

Beograd, 1988.
[35] M. S. Petković, Lj. Petković, Matematički vremeplov, Zmaj, Novi Sad,

2006.
[36] V. Petrović, Teorija grafova, Univerzitet u Novom Sadu, 1998.
[37] D. Stevanović, V. Baltić, S. Simić, M. Čirić Diskretna matematika -

osnove kombinatorike u teoriji grafova, DMS, Beograd, 2008.
[38] D. Stevanović, M. Milošević, V. Baltić, Diskretna matematika - zbirka

rešenih zadataka, DMS, Beograd, 2004.
102 LITERATURA
[39] M. A. Tajčin, Grafovi, Tverski Državni Univerzitet, Tver, 2000. (Na

ruskom).
[40] W. T. Tuttle, Graph Theory, Addison Wesley Publishing Company,

Reading, 1984.
[41] N. Ja. Vilenkin, A. N. Vilenkin, P. A. Vilenkin, Kombinatorika, MC

NMO, Moskva, 2006. (Na ruskom).
[42] T. V. Volčeskaja, V. S. Knjazkov, Kompjuterska matematika, II -

deo, Teorija grafova, Penziski Državni Univerzitet, Penza, 2007. (Na
ruskom).
[43] R. J. Wilson, Introduction to Graph Theory, Oliver and Boyd, Edin-

burgh, 1972.
[44] A. A. Zikov, Osnove teorije grafova, Nauka, Moskva, 1987. (Na ruskom).

Grafovi I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Grafovi I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadržaj

1 Osnovni pojmovi i definicije grafa 13

2 Stepeni čvorova. Putevi. Matrice. Izomorfizam 21

3 Ojlerovi i Hamiltonovi grafovi 49

4 Komplement. Graf grana. Bipartitni graf 63

5 Algoritmi za nalaženje najkraćih puteva u grafu 75

6 Testovi i zadaci za rekreaciju 93

Za razumevanje i usvajanje osnovnih pojmova iz Teorije grafova potrebno je

” Stvar je svaki predmet našeg razmišljanja. Da bismo komotnije

one udružuju i tada se kaže da one obrazuju jedan sistem S,

skup neparnih prirodnih brojeva, koji je svakako beskonačan.

A = {skup svih trouglova koji imaju sve jednake stranice},

i čita se ”A je skup elemenata x sa osobinom P (x)”. Primer ovakvog načina

su lepo opisani, ali ih je nemoguće predstaviti pomoću radikala.

Svakako sa stanovišta programiranja, a i prakse, najznačajnije je pred-

nam ukazuje da li posmatrani element a pripada, ili ne, skupu A. Izgleda

za n = 5. Šta više, Ferma je smatrao da su svi brojevi Fn , n ∈ N, prosti.

B = {skup svih prostih brojeva k za koje je broj 2k − 2 deljiv brojem k},

3, 31, 3141, 314159, 314159653, . . .

Nije teško primetiti da se on formira od početnih cifara prezentacije broja π,

A = { skup svih krava koje trenutno pasu na Mesecu }

Uočimo sada skup A deﬁnisan sa

A = {skup svih krokodila koji nisko lete}.

Jasno je da je A prazan skup, ali treba odgovoriti na pitanje šta je komple-

Jedan vojnik dobio je nared̄enje od pretpostavljenog da u svojoj

Ako pretpostavimo da Y ne sadrži samog sebe kao element, Y ∈ Y , tada

Na kraju ove priče potsetićemo se, za nas, važnih skupova, Dekarovog

U opštem slučaju važi da je A × B = B × A, a često i svako pored̄enje nema

A × A = A2 = {(a, b)|a ∈ A i b ∈ A}.

Neka su A i B dati neprazni skupovi. Binarna relacija na skupovima A i

Ona se naziva funkcijom iz skupa A u skup B, i označava se sa

Ako ured̄eni par (a, b) ∈ f to se označava sa b = f (a).

Funkcija f : A → B je surjektivna ”na”, ako za svako b, b ∈ B, postoji

a2 b2 Binarna relacija iz skupa

a2 b2 Funkcija iz skupa A u skup B koja

a2 b2 Funkcija iz skupa A u skup B koja

a2 b2 Funkcija iz skupa A u skup B koja

a2 b2 Funkcija iz skupa A u skup B koja

Još jednom podvlačimo, i to nikad ne treba gubiti iz vida, da su Dekartov

Osnovni pojmovi i definicije

1.1 Važni momenti u razvoju teorije grafova

Problem osam dama

Problem trgovačkog putnika (Vilijam Hamilton, 1805-1865)

ciklusa. Samim tim ne postoji ni algoritam koji bi odred̄ivao Hamiltonov cik-

Problem četiri boje (F. Guri)

Problem tri kuće i tri bunara

Rešenje ovog zadatka, koje je negativno, a do koga je došao poljski matematičar

1.2 Intuitivno shvatanje pojma graf

(◦, , , , . . .} ili se uopšte ne označavaju.

Grane grafa se pored slovnih oznaka, ako se uopšte označavaju, pred-

1.3 Definicije grafa

Primer 1.1 Ured̄eni par G = (V, E) deﬁnsan je skupom V = {a, b, c} i

Pseudografovi deﬁnisani kolekcijom E pod a), b) i c) su, redom, nerijentisan,

Primetimo da je veoma jednostavno preći od mešovitog pseudografa pod c) na

Definicija 1.2. Neorijentisani (orijentisani, mešoviti) pseudograf koji ne

Primer 1.2 Ured̄eni par G = (V, E) deﬁnisan je skupom V = {a, b, c} i

Odgovarajući multigrafovi, koji su redom, neorijentisani, orijentisani i mešoviti,

Definicija 1.3. Neka je V neprazan skup i E skup neured̄enih (ured̄enih,

Primetim da se za neorijentisani graf kaže samo graf, dok se za orijentisani

Definicija 1.4. Orijentisani graf koji ne sadrži paralelne (simetrične) grane

Ako se u proučavanju neke pojave koriste grafovi sa petljama to se posebno

Primer 1.3 Ured̄eni par G = (V, E) deﬁnisan je skupom V = {a, b, c} i

a) E = {{a, b}, {a, c}, {b, c}} ,

Ako pretpostavimo da Y ne sadrži samog sebe kao element, Y ∈ Y , tada

U opštem slučaju važi da je A × B = B × A, a često i svako pored̄enje nema

(◦, , , , . . .} ili se uopšte ne označavaju.