Гамзиград – Словенски град

Гамзиград (Феликс Ромулиана) се налази 11 км западно од Зајечара. Подигао га је

Галерије (305 – 311. г.) око 300. године. Изградња је прекинута након Галеријеве смрти.
Налазио се у провинцији приобална Дакија.
Утврђење се састоји од утврђење палате у самом Гамзиграду у којој је Галерије
боравио као август и од маузолеја.
Први опис Гамзиграда је из 1845. године у књижици Рударскиј пут по Сербии и од
барона Хердера је. Након њега Феликс Каниц 1860. године обилази овај локалитет и том
приликом га скицира. Систематска археолошка истраживања започета су 1953, 1955 –
1956 и од 1963 – 1969. године. Истраживања су вршили Ђорђе Мано – Зиси, Емил
Чершков, Ђ. Стричевић и Драгослав Срејовић.
Гамзиград је последњи пут оживео као слоенско насеље у 11. веку. У оквиру бедема
прво су подигнута полуукопана станишта.
На основу керамике издвајају се 2 слоја – старији и млађи. Полуукопана станишта и
покретни налази из старијег слоја су ретки.
Живот је нагло прекинут у последњим деценијама 11. века у раном сукобу за Бугарску.
Насеље је основано вероватно у време опсаде Видина за време Василија II (976 - 1025).
Станишта су била укопана од 0.2 – 1 м, четвороугаоне су основе и имале су пећ
каменку, која је била правоугаона са отвором бна ужој страни. Пећ је од слаганог камена.
Станиште 2 једно је од ретких, које је имало камене зидове. Налазило се уз западни
зид атријума палате I.
Станиште 4 било је испод пронаоса храма. Уз западни зид била је камена пећ.
Унутар бедема нађено је бише од 40 гробова. Сви су скелетни, без прилога, али се не
може рећи да припадају насељу из 11 века. Ван бедема није откривено гробље из 10 – 11 в.
Прва група гробова биле је поред зидова дворане Ц и перистила Ф палате I. У 9
гробова, покојници су без прилога, са рукама на грудима или карлици. Имали с камен или
опеке изнад главе или код ногу. Уз лобању једног скелета откривена је лобања коња.
Друга група од 9 гробова била је СИ од палате I. Скелети су били у опруженом
положају, а 3 скелета су у згрченом положају.
Остали гробови су били око великог храма и у кулама.
 Прва група делује хришћански јер нема згрченаца, а друга пагански због згрченаца.
Сахрањивање није вршено пре напуштања крајем 11. века.
Базилика II изграђена је изнад базилике I. Она је тробродна и олтарски простор
састоји се од правоугаоног дела и апсиде и припрате на западном делу. Постоје 3 фазе
градње. Изграђена је не пре осамдесетих година 6. века, а коришћена је и у 11. веку.

Овде су живели Словени у полуукопаним кућама, а главно занимање била је

пољопривреда и сточарство.
Од керамике за старији слој карактеристични су лонци наглашеног врата, рађени су на
спором витлу и украшени су чешљем и водоравним линијама. Из млађег периода, лонци
су здепастог тела, високог рамена и узаног дна. Украшени су водоравним линијама и
низим и низим јамица.
Зделе су коничне, а амфороидни крчази украшени су глачањем и смеђе су боје.
Среће се још и ромбоидно прстење, тракасто прстење, 3 наушнице, од којих је једа са 4
јагоде, а остале 2 са ливеним привеском. Нађено је 6 крстова привезака, копча типа лира,
срцаст оков, 2 оставе гвоздених предмета. Остава 1 садржала је ковачко оруђе, а Остава 2,
која је откривена уз јужни зид палате I, део је оставе ковача који је сакупљао старе
гвоздене предмете.
Од оружја и коњаничке опреме срећу се стрелице са тулцем, 2 бојне секире, 2 мача,
узенгије, оков коњске орме и жвале.