Новчарство средњовековне Србије

Монетарни систем
- Основе монетарне политике
Новац је повлачен из оптицаја и извожен у тренуцима неповољног трговачког баланса.
што је отварало пут смањењу оптицаја новца, дотоку инфериорног страног новца и појави
фалсификата. У случају поплаве страног кованог новца и могуће појаве фалсификата
држава је приступила и ковању мање вредних номинала, које су избацивале страни новац.
Ковнице су најчешће биле постављене у рударским центрима или пограничним
местима где је прикупљан страни новац.
- Монетарни систем
Монетарни систем почивао је на 2 темеља: византијском и западноевропском.
Византијски новчани систем темељио се на римском, чији је основу чинио солид –
номинизма. Солид 4.54 г представљао је реалну новчану јединицу, стандардне финоће од
24 карата. Монетарном реформом Алексија I уведени су нови номинали. Уведени су
електрон аспрон трахеј (од легуре сребра и злата), билон аспрон трахеј (од бакра) и
тетартерон и полутетартерон.
1 иперпирон = 3 електрон аспрон трахеја = 48 билон аспрон трахеја = 864 тетартерона
У највећем делу средње и западне Европе новац је почивао на основама каролиншког
монетарног система. Основу је чинио денар, који је тежио 1/192 римске либре од 12 унци.
Тежона денара била је нешто преко 1.70 г.
У Венецији је око 1200. г. уведен грош, тежине 2.178 г.
- Појам вредности
Вредност новца у средњем веку одређивала се садржајем племенитих метала.
Вредност су сачињавала 4 елемента – вредност метала, трошкови производње, званичне и
утилитарне вредности, које заједно формирају мењачку вредност.
Вредност новца у 14. и 15. веку била је одређена: ценом производње, курсом
одређеним од стране владара, курсом одређеним од стране мењача и куповном моћи
новца.
Обележавање вредности на новцу у средњем веку није практиковано.
 Развој монетарног система у Србији
- Први српски новац – византијски новчани стандард
Подлогу за ковање новца краља Радослава представљао је новчани систем, чији су
темељи постављени монетарном реформом Алексија I 1092. г. Новчани систем краља
Радослава био је врло близак ковањима Солунског царства. Први српски новац био је
заснован на биметализму: електрон (сребром трахеју) и билон (бакарном аспрон трахеју).
- Обнова ковања – венецијански новчани стандард
У Србији је ковање новца обновљено око 1276. г. увођењем динара по узору на
венецијанске гроше. Подлогу за ковање чинила је сребрна руда из Брскова. Разлози за
увођење венецијанског новчаног стандарда јесу ти што је венецијански новац представљао
основну номиналу у циркулацији у залеђу јадранског басена и централног Балкана.
Обрачунски систем је почивао на венецијанском грошу.
- Основни правци развоја
Корени монетарног система средњовековне Србије почивали су на експлоатацији
сребрне руде. Ова основа задражала се до 1458. г. Појава првих динара повазана је са
радом рудника сребра у Брскову, где су исковане прве емисије новца за време краља
Драгутина око 1276. г.
У Србији је било забележено више покушаја стварања и мањих новчаних јединица –
полудинара. Реч је о једном ковању Милутина и Владислава II и 3 типа цара Душана.
Током целог раздобља ковања, ковани су углавном динари као најважнија и једина
номинала. Монетраном реформом деспота Стефана Лазаревића подигнута је њихова
вредност – тежина динара и започето је ковање полудинара и обола. Ове нове номинала
коване су у рударским центрима и градовима: Смедереву, Руднику и Новом Брду. Ове
промене изведене су под утицајем угарског новчаног система.
У Приморју је кован бакарни новац – фолар, који је коришћен као ситнина и замена за
вредније номинале.
Краљ Драгутин је у северним српским земљама реконструисао новчарство ковањем
динара веће финоће и тежине, чиме су створена 2 одвојена новчана система: ``Рашки`` у
јужним и централним деловима и ``Српски`` у северним деловима.
Реформом цара Душана финоћа динара је подигнута на 93.4 %.
 Деспот Стефан Лазаревић је такође реформисао монетарни систем, тако што је
подигао тежину динара на 1.22 г. По први пут уведене су и фракције – оболи који су
служили као ситан новац за локалну употребу.
Око 1435. г. деспот Ђурађ Бранковић је изменио новчани систем. Уведено је
обележавање ковница на новцу, подигнута је тежина динара, смањена је његова величина
и промењен је стил на новцу. Оболи су и даље ковани.
Ковање новца
- Рудници
Експлоатација руде у Србији започиње средином 13. века, отварањем рудника у
Брскову. 1293. г. први пут се спомиње Рудник, а 1303. г. Трепча, Рогозна и Грачаница.
Ново Брдо отворено је између 1304 – 1319. г. До средине 14. века отварају се рудници и у
Копаоничкој области. У другој половини 14. века са радом је започео и рудник Железник
код Кучева у Источној Србији.
- Организација ковница
Ковнице су даване углавном у закуп предузетницима који су очекивали добит од
посла. Закупци ковница су водили прописану монетарну политику водећи рачуна о
финоћи и тежини емисија. Да би се смањиле самовоље у ковницама и ради контроле
ковања, емисије новца биле су обележеване сиглама у виду разних знакова и слова. Прве
сигле јављају се већ на првим емисијама.
Новац је у српским ковницама био кован тако што је тежина одређивана за групу
новца, а не за сваки појединачни примерак. Дакле, није се водило рачуна о уједначавању
тежине новца.
- Израда калупа
Средњовековни калупи били су од гвожђа и састојали су се од 2 дела: доњег
нпокретног, који је био причвршћен за постоље и горњег покретног на који се ударало
чекићем. Доњи калуп носио је отисак аверса, а гроњи реверса.
Средњовековни калупи српског новца нису октривени, јер су они уништавани након
употребе да би се спречило фалсификовање новца.
Код српског новца на реверсу је била представа владара, а на аверсу представа Христа.
Из времене ковања кнеза Лазара овај распоред је обрнут.
- Ковнице
Прва ковница српског средњовековног новца налазила се у тврђави Рас, где је кован
новац краља Стефана Радослава. Њено постојање потврђују полуотковани трахеји,
плочица за новац и слитци. Појава ковнице у тврђави Рас, везана је за краљеву ризницу.
Ковнице прве категорије везане су за руднике – Брсково, Рудник, Ново Брдо, Трепча.
Сребреница. Друга категорију чиниле су ковнице у урбаним центрима – Скопље, Призрен,
Звечан, Охрид, Трговиште, Пећ, Приштина, Скадар, Бар и Смедерево. Посебну категорију
чине аутономни градови у Приморју – Котор и Улцињ.
Ковање динара започето је у Бркскову 70 – их година 13. века. Први подаци о
динарима из Рудника потичу из 1315. г. Динари из новобрдске ковнице су посведочени од
1350. г. За време цара Уроша отворена је и ковница у Звечану.
У првој половини 15. века ковнице се срећу у Приштини (око 1410. г.) и Трепчи (1410
– 1423. г.). 1411. г. Србији је припојена и Сребреница, а у другој четвртини 15. века су
започеле ковнице у Смедереву и у Рудишту код Београда.
 Краљевски период 1228 – 1346. г. – Наслеђе Византије и окретање ``новом``
европском новцу
Прво раздобље ковања новца у средњовековној Србији носило је обележје 2 новчана
система. Прва монета је настала по угледу на ковања Византије и представљена је својим
златником номизмом.
Почетак ковања новца у Србији везује се за краља Стефана Радослава (1228 - 1234).
Узор за ковања краља Радослава чинио је византијски новац. У северним областима, у
Подунављу византијски новац уступао је место средњоевропском, са емисијама угарског и
фризашког новца, кованог од сребра.
Новчани систем краља Радослава почивао је на биметализму. Коване су 2 номинале –
електрон (сребрни аспрон трахеј) и билон (бакарни аспрон трахеј). Главни ареал оптицаја
новца краља Радослава је централни део земље са облашћу у Расу.
Силаском са власти Радослава, прекинуто је са ковањем новца. Његови наследници
Владислав I (1234 - 1243) и Урош I (1243 - 1276) нису ковали новац.
Ковање новца обновио је српски краљ Драгутин, а за подлогу узео је венецијански
грош. Био је тежине 2.178 г и финоће 0.965. Имитирање венецијанског гроша трајаће без
прекида до око 1310. г., када ће заставу заменити двоструки крст.
Краљ Драгутин започео је ковање динара са мачем. Овим су новчани системи
раздвојени на 2 посебна система: ``Рашки`` са крстастим динарима и ``Српски`` са
рудничким емисијама. ``Рашки`` је био ограничен на јужне и централне делове земље са
центром у Брскову, а ``Српски`` на северне области са цнетром у Руднику.
Краљ Душан је за време своје владавине увео нову врсту динара са шлемом.
На имитацијама венецијанског гроша, на аверсу је представа Христа, а на реверсу Св
Стефан који предаје заставу краљу. У овом раздобљу срећу се и прикази владара.
- Стефан Радослав (1228 - 1234)
Ковао је 2 номинале, електрон и билон. Узор за ове емисије представљају ковања
солунске државе. Почетак ковања ставља се у 1230. г.
Калупи су израђивани од солунских мајстора, а новац је кован у Србији.
На аверсу се срећу прикази попрсја арханђела Михајла, а на реверсу Христ који
благосиља.
- Стефан Драгутин (1276 – 1282 (1316))
По доласку на престо започео је ковање динара по угледу на венецијанске гроше.
Ковао је од 1276. до своје смрти 1316. г.
Главно ковање представља његов динар са заставом. Друга емисија по важности је
руднички динар са владаром који стоји и држи скиптар са крстом. Обе врсте коване су у
Брсковској ковници и обе ове емисије обележене су сиглама.
- Стефан Урош II (Милутин) (1282 - 1321)
Новчарство краља Милутина дели се у 2 раздобља – време динара са заставом (1282 -
1310) и време динара са крстом (1310 - 1321).
Најважније ковање у овом раздобљу је динар са заством. Налажен је на простру од ЈИ
Француске до обала Црног мора.
- Стефан Владислав II (1321 - 1325)
Ковао је 4 новчане врсте: 3 динарске и 1 полудинарску. Прве две динарске врсте имају
владара који стоји и држи скиптар са крстом и рађене су по угледу на новац његовог оца
Драгутина. Трећу врсту чини динар са владарем који седи на трону и држи скиптар са
крстом.
Полудинар има представу краља који седи и држи усправљени мач.
- Стефан Урош III Дечански (1321 - 1331)
Он је наставио монетарну политику претходника прихватањем 2 различите новчане
стопе, ``Рашке`` са крстастим динарима и ``Српске`` са рудничким динарима са мачем.
Главне емисије представљају крстасти динари са владарем који седи и прима
двоструки крст од Св Стефана и руднички новац са владарем који седи и држи скиптар са
крстом и мач положен преко крила.
Царски период 1346 – 1371 – Експанзија ковања и поечтак раслојавања новчаног
ситема
Стефан Душан је након крунисања за цара 1346. г. реформисао новчани систем
подизањем вредсности динара. Нови динари са владарем који стоји и кога крунишу
анђели (крунидбени динари), имали су средњу тежину 1.40 г и већу финоћу. Тад се
појављују и полудинари са представом главе владара на предњој страни.
У време цара Душана појавило се и самостално ковање једног феудалца – Бранка
Растислалића, који је држао Подунавље са Браничевом и Кучевом.
 Најзначајније емисије цара Уроша представљају динари са владарем који седи на
престолу и са представом шлема са челенком. Важну улогу имали су и дианри са владарем
на коњу и динари са царем и царицом који између себе држе крст. Ово су ковања из
централних и јужних области.
Урош је наставио и са ковањем полудинара, а из овог периода потичу и ковања са
именом цара Душана које представљају имобилизиране врсте, које су коване после његове
смрти. Реч је о динарима и полудинарима са представом Христа који седи на престолу и
цара и царице који држе крст.
У овом периоду новац су емитовали и обласни господари – царица Јелена, деспот
Угљеша, краљ Вукашин, краљица Јелена, жупан Никола Алтомановић и Ђурађ I Балшић.
Цар Душан је реформом из 1346. г. слику владар заменио представом шлема са
челенком (симбол освајања). На аверсу је слика Христа на престолу, а једно од обележја
новчарства цара Душана је врста са владарем који стоји и кога крунишу анђели.
Полудинаре цара Душана красила је глава владара са круном, а ова представа
пореклом је из Угарске.
Цар Урош наставио је ковање новца свог претходника. Посебно се издваја динар цара
Уроша, који је кован у Звечану. На предњој страни је шлем са челенком, а на задњој
страни град Звечан. Приказани су купола цркве, кула и купола једне грађевине.
Издвајају се и которски динари царева Душана и Уроша. На предњој страни је Св
Трипун, а на задњој цар који седи на престолу и држи скиптар.
- Стефан Душан (1331 - 1355)
Душан је напустио старе динаре са мачем и увео је нову врсту динара са шлемом и
челенком. После крунисања за цара у Скопљу 1346. г. Душан је изменио новчани систем
увођењем низа нових ковања. На крају његове владавине дошло је до пада вредности
динара.
Ковање новца Стефана Дуашана дели се у 2 основна раздобља: краљевски и царски.
Краљевски период карактерише наставак ковања крстастих динара, динара са мачем у
увођењем нове врсте динара са шлемом. За царски период издваја се которски динар
тежине 1.64 г.
 Код имобилизираних врста цара Душана издвајају се 2 групе. Прву чине емисије из
јужних области коване за време краља Вукашина, а другу чине ковања из централних
области с краја 1360 – их и почетка 1370 – их. Другој групи чине полудинари.
- Стефан Урош Нејаки (1355 - 1371)
За време Стефана Уроша Нејаког појављују се емисије обласних владара и феудалаца.
Новчарство цара Уроша наслања се на емисије цара Душана и може се сврстати у 3
групе: ковања јужних и централних области, ковања северних области и ковања
источнојадранских градова, Котора и Улциња.
На аверсу је представа владара који јаше на коњу, а на реверсу је шлем са челенком.
Полудинари су ковани у централним областима и потичу из Косова Поља.
Вредност которских динара била је приближна вредсноти дубровачког гроша. Средња
тежина била је 1.58 г. Поред динара у Котору се кују и полудинари са представом Св
Трипуна на аверсу и цара Уроша на реверсу.
У Улцињу се кују фолари, чија је тежина 2.15 г.
Раздобље обласних господара 1371 – 1402. – Феудализација новчарства и посртање
динара
Новчарство се у овом периоду може поделити у 4 групе. Прву чине ковања обласних
господара у македонским крајевима, а другој припадају емисије новца владара у
централним и северним областима српског простора. Трећу групу чине ковања Вука
Бранковића и његове властеле, а четврту чине емисије породице Балшић.
Узор за ковања господара у македонским крајевима су динари краља Вукашина са
представом Христа на престолу на аверсу и вишередним натписом на реверсу. Ова ковања
циркулисала су у централној и северној Македонији.
Новчарство кнеза Лазара чине динари са представом Христа на престолу на аверсу и
вишередним натписом на реверсу.
Динари Вука Бранковића имају представу Христа на престолу на аверсу и натпис са
именом властелина на реверсу. Новац Вука Бранковића циркулисао је на територијама по
управом кнеза Лазара, на тлу Македоније и Бугарске.
Новчарство Балшича у првој етапи уско је повезано са ковањем српских обласних
господара. На авресу је Христ на престолу, а на реверсу је вишередни натпис. Након
смрти Ђурђа I Балшића на аверсу је приказ Св Стефана, а на реверсу грб куће Балшића.
 У раздобљу обласних господара ковани су само динари. У Приморју су градови Котор,
Бар, Улцињ, Дриваст, Свач и Скадар ковали бакарни новац – фоларе.
Главна ковања представљају емисије кнеза Лазара и Вука Бранковића. На Лазаревом
новцу Христ је на аверсу, а на реверсу је слика кнеза са скиптром. Динар је кован у Новом
Брду. Вук Бранковић кује у Трепчи.
Међу главним мотивима у овом периоду је слика Христа на престолу, а потом и
попрсје Христа и глава Христа.
Представа главе Христа први пут је уведена на новцима кнеза Лазара. Ову представу
касније је преузео кнез Стефан Лазаревић. Кнез Лазар је своја ковања обогатио новом
представом шлема са роговима, која ће касније постати симбол његове породице.
Новитет је и увођење Св Стефана на новцима Вука Бранковића.
- Кнез Лазар (1371 - 1389)
Ковање кнеза Лазара може се поделити у 2 групе. Првој припадају емисије новца
коване на почетку његове владавине у централним и северним областима. Другој
припадају емисије новца коване у другој половини његове владавине.
- Вук Бранковић (1375 - 1396)
Ковања Вука Бранковића деле се у 3 групе. Првој припадају ковања на којима се Вук
Бранковић појављује као вазал кнеза Лазара. У другу групу спадају врсте са представом
свеца или владара који стоји. У трећу спадају динари на којима се налази натпис у 2 реда и
динари са представом Св Стефана, лава и штита.
Главну емисију представља динар са представом Христа на престолу и господина који
стоји и држи скиптар.
Деспотски период 1402 – 1458. – Успон рударства и трговине – реформа динара;
Државна криза и губљење територија – крај динара
Ово раздобље може се поделити у 2 периода – време деспота Стефана Лазаревића и
време деспота Ђурђа Бранковића и Лазара Бранковића.
Деспот Стефан Лазаревић реформисао је новчани систем увођењем новог тежег
динара. Ова реформа спроведена је између 1402 – 1407. г. Нови динари тежили су од 1.22
– 0. 82. г. Овом реформом уведена је и нова номинала обол, која је преузела тежину старог
динара. На оболима се срећу слике крста и шестокраке звезде и ковани су на Новом Брду.
Ковани су и полудинари. Важни рударски центри били су Ново Брдо, Сребреница и
Рудник.
Ареал оптицаја динара деспота Стефана Лазаревића ограничен је на територије српске
државе.
Након преузимања престола 1427. г. деспот Ђурађ Бранковић је наставио политику из
претходног раздбоља. Увео је и нове емисије новца на мањим и дебљим плочицама.
Започело се и са обележавањем ковница. На иконографији доминирају религиозни
мотиви. Ова реформа спроведена је око 1435. г.
У првој фази ковања (1427 - 1435) главне емисије представљају динари са вишередним
натписом, монограмом и Христом на престолу на аверсу и лавом на реверсу. У овом
периоду ковани су и полудинари. У другој фази срећу се ознаке ковнице.
Са деспотом Лазаром Бранковићем се угасило и ковање српског новца у средњем веку.
Од 1456 – 1458. г., деспот је ковао 2 врсте новца, динар и обол.
Дакле, у деспотском периоду коване су 3 номинале: динар, полудинар и обол.
За време деспота Стефана Лазаревића главну емисију представљали су динари са
представом грба са штитом са двоглавим орлом и шлемом са 2 говеђа рога. Срећу се и
динари са вишередним натписом и динари са Христом на престолу на аверсу и деспотом
који стоји и држи скиптар на реверсу.
Главне емисије Ђурђа Бранковића имају представе Христа на престолу и лава на
реверсу.
Време деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића карактеришу религијске
представе са Христом и крстом, а време деспота Ђурђа Бранковића и Лазара Бранковића
карактеришу световне и профане представе.
По први пут се на једном динару деспота Стефана Лазаревића јавља слика владара који
држи руке на боковима. На оболу деспота Лазара Бранковића по први пут се јавља
представа љиљанове круне.
Главни мотив на новцу деспота Ђурађа Бранковића био је лав.
- Стефан Лазаревић (1389 – 1427)
Новац Стефана Лазаревића може се поделити у 2 основна раздобља: кнежевско од
1389 – 1402. г. и деспотско 1402 – 1427. г. Започео је ковање новца по угледу на емисије
свога оца.
 Нови динар уведен је у раздобљу између 1402 – 1407. г. Реформисани динари тежили
су од 1.22 – 1.00 г., а у каснијој фази 0.82. г.
За кнежевски период карактеристични су динари са преставом Христа на престолу на
аверсу и кнеза на реверсу. Среће се и динар са представом шлема са два говеђа рога на
реверсу.
У деспотском периоду стари динари су ковани по истој тежинској основи као ковања
кнежевског раздобља. Од представа срећу се крст и двоглави орао са раширеним крилима
и штит са двоглавим орлом на коме стоји шлем са овнујским роговима.
Код нових динара у деспотском периоду срећу се динари са представом Христа на
аверсу и деспотом који стоји на реверсу. Срећу се и представе са двоглавим орлом или
шлемом са два говеђа рога на реверсу. Има и динара са Христом на аверсу.
Оболи су имали натпис ДЕСПОТ и монограм.
- Ђурађ Бранковић (1402 - 1456)
Новчарство деспота Ђурђа Бранковића дели се на 2 раздобља – ковања обласног
господара од 1402 – 1427. г. и ковања деспота од 1427 – 1456. г. Спровео је и монетарни
реформу 1435. г. када су уведени нови динари који су ковани на мањој и дебљој плочици.
Раздобље обласног господара чине динари са представом Христа у мандорли на аверсу
и лавом на реверсу. Код осталих динара срећу се представе главе Ђурђа, монограм и крин.
Оболи су имали представу главе Христа на аверсу и натписом на реверсу.
Стари динари у деспотском периоду имали су предсзаву Христа, лава и натпис.
Нови динари деле се на опште емисије и емисије које су коване у Смедереву, Рудику,
Рудишту и Новом Брду.
На општим емисијама на аверсу се среће представа владара који стоји и држи мач, а на
реверсу је представа лава и вишередни натпис. На динарима из Смедерева среће се
представа владара на аверсу, а лав на реверсу. Динари из Рудника имају слику владара кој
седи на престолу и држи мач. У Рудишту и Новом Брду су ковани оболи.
- Лазар Бранковић (1456 – 1458)
Он је последњи српски владар који је у средњем веку ковао новац. Ковао је динар и
обол. Обе номинале коване су у Смедерву.
Динар је кован по угледу на новац његовог оца деспота Ђурђа Бранковића. Издваја се
динар са представом круне.