Керамика у средњовековној Србији

Први подаци о грнчарима у средњовековној Србији налазе се у повељама српских

владара 14. в. у пописима занатлија. Забележени су у Светостефанској хрисовуљи краља
Милутина (1313 - 1318), хрисовуљи властелинства Св Ђорђа – Горга код Скопља (1300) од
стране истог владара, у Дечанској хрисовуљи (1300)... Грнчарни су се налазили при
црквеним имањима.
Други извор су фреске у манастирима и црквама. Предмети од керамике јављају се на
фрескама од почетка 15. в. Приказују се лонци, крчази, бокали, амфороидни судови, зделе,
поклопци, пехари и путири.
- Типологија и хронологија керамике
Керамика нађена на тлу средњовековне српске државе дели се на: кухињску, трпезну,
култну и техничку керамику.
Кухињска керамика служила је за прављење јела и држању течности и намирница. У
ову групу спадају лонци, зделе, црепуље, поклопци, крази, амфоре и питоси.
У периоду 11 – 12. в. срећу се лонци ниског обода, кратког врата и издуженог трбуха.
Раме и горњи део тела украшени су урезаним таласастим линијама, хоризонталним
линијама и комбинацијом ова 2 мотива.
Лонци 13. в. имају кратак или благо разгрнут обод са хоризонталним канелурама.
Лонци су израђивани на ручном и ножном витлу, а на дну имају печате. Главни мотив код
печата је крст, круг и крст у кругу. Печати се јављају од 9. в.
У касном средњем веку јављају се и лонци са дршком и благо разгрнутим ободом. На
рамену и горњем делу трбуха срећу се хоризонталне линије.
Зделе 11 – 12. в. су коничног облика, заобљених зидова и равног дна. Украшене су
таласастим или хоризонталним линијама, као и низовима јамица. Срећу се и плиће зделе.
Црепуље су биле плитке и грубље фактуре. Употребљавале су се за печење хлеба.
Најчешћи тип поклопаца био је у виду купе, а среће се и у виду тањира.
Крчази су издуженог облика, суженог грлића и имају тракасту дршку. Она је украшена
дубоким, косим или усправним урезима. Оскудно су орнаментисани.
Амфоре су имале заравњено дно и грлић који је прстенасто задебљан.
Питоси су служили за држање житарица. На трбуху су имали појачања у виду
рељефних трака. Тело је биконично, а обод разгрнут. Ка дну тело се сужава.
 Трпезна керамика служила је за изношење и држање течности ма трпези. Код њих је
истакнута и декоративност. Служиле су и као украс стола. У ову групу спадају зделе,
покопци, крчази, бокали, купе (пехари), акваманиле и буклије.
Скромнији примерци здела монохромно су глеђосани, док су луксузнији примерци
имали геометријске и флоралне композиције. Срећу се плитке зделе заобљених зидова на
прстенастој стопи, дубоке зделе на шупљој нози, зделе чије су ивице извијене на спољну
страну...
Поклопци су били конкованог облика и украшени су као и зделе.
Код крчага се срећу они са уздигнутим вратом и који је декорисан на горњем делу
трбуха, крчази са узаним грлићем, једном дршком и бокастим трбухом... Крајем 14. и
почетком 15. в. украшавају се чак и дршке.
Код бокала се срећу они са широким отвором, кратким ободом, биконичним телом и са
1 дршком, као и бокали са кратким вратом, бокастим трбухом и 1 дршком.
Купе су имале проширен и заобљен отвор и наглашен трбух који се сужава при дну.
Стопа је некад заобљена. Могу имати 1 или 2 дршке.
Акваманиле су биле посуде за воду и прављене су од керамике и метала. Имале су
зооморфни облик.
Буклије су коришћене за преношење течности. Имале су сужен грлић, 2 наспрамне
дршке и спљоштено тело са полулоптастим испупчењима.
Култна керамика коришћена је за обављање црквених обреда. У ову групу спадају
путири, зделе и кандила.
Путири су коришћени за држање вина приликом причешћа. Били су у виду заобљене
чаше постављене на витку ногу проширену при дну.
Зделе су имале вертикалне зидове, који се сужавају изнад високе, шупље стопе
проширене на дну.
Кандила су купасто обликована, са левкасто проширеним ободом и шиљатим дном.
Техничка керамика употребљавана је за загревања, осветљавање и украшавање
стамбених просторија. У ову групу спадају судови за топљење метала, пећњаци и
акустични лонци.
Судови за топљење метала, пре 14. в. су реткост. Они имају широки отвор, а зидови се
сужавају ка дну.
 Пећњаци су били спољни омотач зиданих пећи. Срећу се у виду пехара са суженим
доњим делом тела, бокасти са заобљеним дном, пећњаци са четвртастим отвором...
Акустични лонци коришћени су за побољшање акустике. Тело им је било издужено,
бокасто или биконично. Никад није било глеђосано.
У остале врсте керамике спадају свећњаци, апотекарске посуде, касица за новац и
пршљенци.
Од орнаментике на керамици срећу се следећи мотиви: праве и преломљене линије,
спирале, грана са врежама, палмете, кругови, розете, латице, листови срцоликог облика,
таласна трака и преплет.
Посуде рађене на ручном витлу имале су несиметричне зидове, задебљања на
унутрашњој страни суда, задебљане рубове дна и отиске прстију.
Посуде рађене на ножном витлу биле су обликоване од једног комада глине. Имале су
танке, хоризонталне линије на унутрашњим зидовима, зидови су били исте дебљине, а
орнамент је наношен правилно. Ножно витло се код нас употребљавало од краја 13. века.
Ефекат декоративности и полихромности постизан је ангобом и глеђи. Сврха ангобе је
да спољној површини предмета да жељену боју. Била је подлога глазурама. Добијале су се
растварањем пречишћене глине у води.
Техника урезивања назива се зграфито. Просушена посуда премазивана је ангобом, а
преко ангобе урезиван је цртеж оштрим предметом.
Код шанлеве технике декорисање је изведено скидањем већег слоја ангобе пре
глеђосања. Посуде се декоришу после потапања у ангобу помоћу широког оруђа.
Радионице декорисане кермике биле су у Прилепу, Новом Брду, Нишкој тврђави,
Крушевцу, Сталаћу, Београду, код цркве Св Ахилија у Ариљу, Призрену...
- Увозна керамика
Византијска керамика у Србији дели се у више група. У прву групу спадају зделе са
представом лава који напада другу животињу. У другу групу спадају посуде са спиралом
око централног медаљона, а у трећу групу спадају посуде са орнаментима око централног
прстена. Од представа срећу се бршљанов лист, срцолики мотив и троугласти мотив.
Израђиване су у цариградским и коринтским радионицама.
Од увозне трпезне керамике највише се срећу зделе.
Керамика се увозила и из Угарске, Аустрије, Моравске, Чешке и Италије.
 Угарске посуде биле су квалитетно израђиване. Деле се у 2 групе – кухињску и
трпезну. Кухињску су чинили лонци и зделе на 3 ножице. Трпезна керамика је беле боје и
неглеђосана је. У ову групу спадају зделе, трпезни пехари и дубоки тањири.
У посебну групу спадају пећњаци (спољни делови зиданих пећи). Били су у виду
пехара или плиће зделе са четвороугаоним и троугаоним отвором.
Аустријској керамици припадају лонци чврстих зидова, сиве боје, са задебљаним и
повијеним ка споља ободом на коме је утиснут знак радионице. Били су без или са једном
кратком дршком. Налажени су у Подунављу.
Моравској керамици припадају лоштицки пехари. Металносиве боје су и по целој
површини имају ситне мехуриће. Трбух је издужен и висок, а обод је хоризонтално
канелован. Готичког су стила и служили су за држање пића.
Италијанској керамици припада бокал украшен урезаним гранчицама палмета. Има
глазуру жуте и зелене боје.