БРАН КО ЋОПИЋ 17

УВОД

Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових

пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз
помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће
кућице чувеног буволовца Жуће, под самом крошњом
једне трешње. На трешњином стаблу познавао се оти­
сак оштрих канџи. Значи да је Жућо изненада потјерао
неопрезног Ташу, а овај, клиснувши уз дрво, изгуби
СВОЈ дневник.
Дневник је био прилично оштећен. Види се да (а је
газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву
и по прашњавим таванима. Осим тога био је умазан
сланином, нагризен од мишева (колике срамоте за јед­
ног мачка!), а на посљедњој страни писало је крупно,
псећом азбуком:
Овај днеrтик зайлијенио је и йрочишао Жућо йас,
овдашњи чувар ,суће и исећи кнез. Нишша ми се не
свиђа, йрави лш<!Ји ка�иаљ. Не вриједи једне чссшише
коске! У мравињак с йисцел-1!
ЖУЂО,
велики исећи кнез,
носилац Зечје медаље
с укриtшени.м коскама.
18 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ПРВА ГЛАВА
Тајансiивена кола, joiu йlајанс�ивенији џак и
врло йlајансшвено мицање у џаку - Да ли је
џак госйодин, свиња или разбојник? - Вож­
ња у. йогибuју
- Чок-ток, чок-то-рок! - лупкају друмом четири
непоткована копита, насађена на четири танке ноге.
Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за со­
бом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и
један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто
љутито разговара са џаком. Џак, само ћуrи, можда
због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да
говори.
Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним
џаком? Да можда није луд или пијан? Хајде да га чу­
Јемо.
- Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој! - гунђа
чича окрећући се џаку, а на то се господин џак само
мало помакне као да немарно слеже раменима.
· - Па шта ја ту могу - смркло, па смркло.
Мора да неко· има у џаку док се он тако миче. А тај
Неко сигурно мисли:
- Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не
види.
Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи,
путују крај неке ријеке.
- Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! - гунђа
чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да
се уплашио, али ништа не одговара.
БРАНКО ЋОПИЋ [9
Чича сваки час силази с кола и својим зеленим
очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан,
од њих не допада.
- Ето - каже он - у онај горе нисам те бацио, јер је
много плитко, а овде, опет, много је дубоко. У слиједе­
ћем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље,
враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или
тако нешто слично. Тако ћу, најзад, стићи и до краја
ријеке, а посао неће бити готов.
Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а
кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џа­
ку, жалостиво климне главом и вели:
- Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те ба­
цио. Хајде, опет ћемо даље, разбојниче један!
Разбојник џак само ћуrи, и на то чича жалостиво
закључуЈе:
- Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико ми­
шева у млину ти ипак изједе моју сланину?
Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну.
Хоп, сад знамо тајну. Завезани џак није ни госпо­
дин, ни свиња, ни разбојник, већ се у џаку налази неки
мачак, а тај злосрећни мачак... он је свакако и велики
господин, и страшан разбојник, и грдна свиња, а име
му је Тошо.
Тако је заиста.
У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тра­
жи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу,
али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов мачак чи­
ни му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови по­
стају дубљи, чича изгледа све тужнији.
 / 1
20 Сl'ПСКЛ КIЬИЖЕВНОСТ ЗЛ ДЕЦУ
ДРУГА ГЛАВА
Из које се ниutша 1-te види, јер се налази.мо у
џаку, али се зашо йо1-tешшо чује
(ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА)
Јао мени, црну и кукавну, ево ме ухватише и у
"
џак завезаше. Сад ме мој чича Триша некуд вози, а си­
гурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао сам,
надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на ши­
љак! Горе ми је него да сам се нашао у кућици пса Жу­
ће, старог буволовца и мог љутог душманина.
- Зашто су ме спремили у џак? - питаш ме прија­
тељу мој!
Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам
живио код �вога газде, чича-Трише, млинара. Мишеве
сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео
се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по
виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али
се још ужасније бојим воде! Пробао сам свакако да
коју рибу намамим да изиђе на копно, али ми то није
пошло за ногом. Звао сам их да им нешто пришапћем
на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе
ствари којих ни �ам немам, али узалуд. Рибице ми
ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају
својим округлим очима и врте репом. Охо, реп им
љубим, алај су слатке!
- Дедер, зашто си у џаку? - опет ви питате.
Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога
што је из млина нестајало многих ствари за јело, па
мене за то окривише.
БРАНКО ЋОПИЋ 2]
Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко
крао? Ја?
Вјерујте ми, никад ми крађа ни на ум није падала.
Ј а само приђем комаду сланине, додирнем га брком и
- хоп! - њега нестане. Шта се с њим деси, нек сам ђаво
зна. Тек ти само чујем свог чича-Тришу:
- Овамо, разбојниче бркати, камо сланина?!
- Однио је миш - кажем ја.
- А зашто је ниси отео? - пита чича.
- Отео сам је, ево је у трбух у! - одвратим ја, а чича
на то млац, млац! брезовим пругом. Ето, тако ти ја
прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одјед­
ном створила у мом трбух у, то ти ни ја не бих знао
казати.
Деси се, опет, да чича Триша улови рибу, а ја само
приђем да је омиришем и - гле чуда! - одједном видим
себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се
и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам
ли - не знам, образа ми!
Сира, опет, нестане чим се моја сјенка над њега
наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што
ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста?
Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу
Жући, па ми је кожа све до данас здрава и читава.
Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?"
22 сrпскл Юl,ЮКЕВI-ЮСТ ЗА ДЕЦУ
ТРЕЋА ГЛАВА
Млин код кога не до лази йодне - Од йилеће
до слоновске џигерице - Пуна кола лойов­
лука -:- Мириси из нейознаше крчме
- О, баш морам да умлатим овога свога крадљив­
ца, овога љенчину, овога неваљалог мачка, кога мише-
ви већ и за бркове вуку!
Тако се сам са собом разговарао чича Триша, а
баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог
мачка, чичиног јединог друга у усамљеној пустој во­
деници.
Тришин млин био је тако далеко од села, на самом
улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне
није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и
чича и мачак знали по непогрешивом сату - трбуху,
старац би само рекао:
- Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад про­
шло тамо преко онога брда.
Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин,
сељани би обично -одговорили:
- А, чича-Тришин млин?! То ти је тамо гдје је ђаво
реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, та­
мо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу
иза млина. Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је
тамо негдје.
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псе­
ћи кнез Жућа одлази тамо сваки дан да прави засједу
мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће
или телеће, то се већ давно заборавило каква је била,
БРАНКО ЋОПИЋ 23
али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је
то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа,
треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а
буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо
видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче:
- Лопове, лоповски, овамо дај ону цигерицу од
слона!
Ето, у таквој самоћи живио је чича Триша, и зато
не треба да се чудите зашто је толико волио свог једи­
ног друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучи­
вао да га баци у ријеку.
- Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука оста­
ћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те
бацим у воду - гунђа Триша и окреће се џаку.
- А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право
у воду: пљус! - гунђа жалостиво мачак.
- Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па
би ме стално подсјећао на тебе и растуживао.
- А зашто ме возиш у колима? Могао си да ме упр­
тиш на лећа.
- Ехе, мој Тошо, ти на своме врату имаш толико
тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и
масних превара да то једва може стати у једна добра
кола. Још сам те мале гријехе оставио код куће да ма­
гарету које нас вози не буде превише тешко.
Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору,
док мачак не повика из џака:
- Стој, осјећам чаробни мирис пржене рибице!
- И мени мирише вино! - узвикну чича Тришо -
сигурно је близу нека крчма.
- А мени вјетар наноси дах планинског сијена.
Значи да та крчма има и шталу - досјети се магарац.
24 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРЛI-IКО ЋОПИЋ 25

-Напријед, јунаци! - командова чича. ЧЕТВРТА ГЛАВА

-И прве и задње ноге у трк! - њакну магарац.
-И мој џак укорак! -фркну мачак.
Кола са чичом и џаком у облаку прашине
замакоше иза друмске окуке.
Необична крчл1.а без шрећег магарца - Лов­
љење .мјесеца. Џаче, баци ме у ријеку! Ко је
крчмар, а ко чича Триша, шо зна сам.о ма­
чак - Несшанак џака

Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред јед­

ну врло стару крчму, над чијим су вратима била насли­
кана два магарца, испод којих је писало крупним сло­
вима:

КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА

Чича Тришо избечи очи на слику:

- Како то: три магарца, а само су два насликана?
Гдје је трећи?
-Трећи си ти који улазиш овамо! -прошапута сам
за себе дебели крчмар, а онда гласно додаде:
-Трећег сам послао по ракију. Сад ће се вратити.
Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сије­
на, остави га с мачком у колима и крену у крчму гун­
ђајући:
- Најприје ћу се добро напити да _растјерам тугу,
па ћу тек онда бацити овога мог неваљалца у воду.
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчма­
ром. Славна је то пијанка била. Толико су шљемали
некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им с
неба намигује мјесец, па су истрчали у двориште и
стали да вичу:
-Хеј ти, силази овамо да те частимо!
26 СРПСКЛ КЊИЖЕВНОСТ ЗЛ ДЕЦУ
Мјесец се на то само лукаво смјешкао, па су се
старци наљугили на ту његову дрскост и ријешили да
се попну на небо и да га измлате. Узеше зато некакве
дугачке љестве и прислонише их уз велики орах, иза
чијих ј� грана вирило сјајно мјесечево лице.
- Придржи ти само земљу да се толико не љуља -
рече пијани чича Тришо крчмару _: а ја ћу се зачас по­
пети на дрво и њега зграбити.
Тек што је чича закорачио на прву грану, он се
раздера:
- Шта је ово, побратиме? Ено још једног мјесеца,
вири из ријеке!
-А ја опет видим један како гледа кроз прозор мо­
је крчме! - повика крчмар гледајући у прозорском ста­
клу слику мјесеца. - Брже унугра да нам не попије ра­
кију!
Загријани старци трком упадоше у крчму, али тамо
од мјесеца :н:и трага. Појурише онда на ријеку, која је
текла поред самог дворишта, али како је мјесец био
већ зашао за нови бријег, не видјеше га ни у ријеци ни
на самом небу.
- Нема· их, побјегла сва трQјица! - уздахну чича­
Тришо. -Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ће­
мо наставити да пијемо.
У току даље пијанке чича Тришо одједном се при­
СЈети:
-Чек, чек, побратиме, па ја треба да бацим у воду
џак с мачком или, можда, џак треба да баци мене?
Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да
баци.
Тетурајући, чича доће до кола, упрти џак на лећа и
спусти се на обалу, па се тужно развика:
БРАНКО ЋОПИЋ 27
-Хајде, џаче, баци ме у воду! Баци ме, Тошо, ста­
ри друже!
Ни џак ни мачак Тошо нису се мицали с мЈеста.
Чича на то мудро закључи:
- Поштедио си ми, значи, живот. Ехе, онда и ја
обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато
идем поново пити.
- Ура! Имаш право, брате наш! -· повикаше она
два магарца изнад врата крчме.
До поноћи се крчмар и чича Тришо толико напише
да су заборавили ко је од њих крчмар, а ко је чича­
Тришо.
- Ја сам крчмар, а ти си млинар! - тврдио је чича
Тришо.
- А можда смо обојица млинари -викао је крчмар.
-Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати -
предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци,
гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда -џак
бијаше ишчезао!
- Уф, уф, сад смо обрали бостан! - закука чича. -
Ко ће нам сада казати који је од нас крчмар, а који
чича Тришо, стари млинар?
28 , Сl'ПСКЛ КЉИЖЕ13НОСТ ЗА ДЕЦУ
ПЕТА ГЛАВА
Тра:жеље - Шша ка:Ј1се солt1 - Пуна кола йу­
юtх џакова - Двије киле йроса за шри царе­
вине - Kuuta од ракије - Мудри оглас и йро­
гll(ЈС
Yjyrpy, кад се добро разданило, чича Тришо пође
низ ријеку да тражи свога мачка. Завиривао је од вира
до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води
видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћут але и
ћутке мудровале бљескајући својом сребрном одјећом.
Појави се чак и један стари сом с огромним брковима,
па кад чу чичино питање, он одречно завесла репом, а
то је на његовом немуштом рибљем језику значило, по
прилици ово:
- Зар ти, чича, мислиш да смо ми баш толики со­
мови па да ловимо тамо неког мачка у џаку? Да је неки
честит мачак, хајде де, али онај твој објешењак Тошо,
који се пење на врбе и одозго буљи у рибе и облизује
се!
- Нема га, :шачи, у води, јадан ја и кукаван! - от­
хукну чича - мора бити да је још гдјегод на земљи.
У свих пролазника уз пут Триша се пропита нису
ли негдје сусрели џак с мачком, али и ту је био лоше
среће. Једни трком побјегоше од њега мислећи да је
млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког
мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава ко­
ла џакова, али у њима је било само брашно, жито, ву­
на, а тек у једном неки рогови који су се читаво ври­
јеме гложили и свађали.
Чича је само уздисао:
БРАНКО ЋОПИЋ 29
- Да ta нису птице однијеле кад га већ нема ни у
води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или,
наопако, сједи у ваздуху!
Лакомислени врапци узеше се клети да никад у
животу нису видјели џак с мачком, а да су га, кажу, и
видјели, они би му, богме, показали пошто је ока про­
са.
- Ех, то вам знам и ја - рече чича. - Ока проса ври­
једи осам динара, али један мачак Тошо ваља три ца­
ревине.
- Један крадљиви мачак три царевине?!
заграјаше врапци. - Та за ту би се цијену добиле,
можда, и двије оке проса и још која конопље приде.
Безазлени врапци ипак утјешише чича-Тришу цвр­
кућући да је мачак "жив-жив", а увече припријетише
својој дјеци:
- Пазите добро, чим видите да се уз дрво пење не­
ки џак, одмах бјежите! Унутра је мачак Тошо!
Чича Триша врати се у ону крчму невесео; несре­
тан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа,
смркнут а чела и празних шака.
- Шта да радимо, брате крчмару? Нема мачка.
- Богме нам сада ваља прописно лупати главу док
се нечем паметном не досјетимо - рече крчмар, газда
"Крчме код три магарца", па и себе и чича-Тришу лу­
пи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало
разбистре и узвикну:
- Аха, сјетио сам се! Написаћемо оглас да је изгу­
бљен мачак у џаку и прилијепићемо га на зид моје
крчме. Ту долази доста људи, можда ће ко знати да
нам што каже.
- А има ли на твојој крчми сличних огласа?
30 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
- Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шаре­
ни ОД ЊИХ.
Крчма је заиста била облиј епљена најразличитијим
огласима. Био је ту оглас једног чиче који је јављао да
је негцј е у ракиј и изгубио памет, па потјерница за не­
ком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас
неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па
онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за
неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који
јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога
ко о њему нешто зна да му одмах јави.
- Хајде онда да и ми нешто слично саставимо за
мога доброг мачка - рече чича Тришо.
- Врло радо, само сам ти ја слаб писменко - одго­
вори крчмар, па однекле донесе огромну мастионицу,
бијело гушчје перо и хартију за паковање сјекира и све
постави на велики крчмарски сто. На томе столу, кроз
дуги низ годнна, било је попијено толико ракије да би
се од ње могла начинити једна добра киша за читаву
. .
државу, окретати чичин млин читав Мјесец дана, и ЈОШ
би преостало таман толико да се окупа једна стара
свиња са шеснаесторо шарених прасића. За тим сто­
лом заиста је. било тешко саставити неки потпуно три­
језан оглас.
Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у
помоћ и једну боцу_ ракије траварице и послије многог
знојења, уздисања, штуцања, зијевања и лупања по
челу, саставише овакво писаније:
О ГЛ АС И ПРОГЛАС
Из. кога ће сваки човјек који ово буде прочитао са­
знати шта је у њему написано, а написано је баш _оно
БРАНКО ЋОПИЋ 31
што доље пише, а доље пише оно што ћеш прочитати,
и ништа друго.
Саставили чича Тришо, млинар и Винко Шљивић,
крчмар, уз помоћ пуне боце и гушчјег пера.
У огласу оглашујемо и проглашујемо ово:
Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо
мјесец, чича Триша изгубио је џак и мачка, и то џак на
мачку и мачка у џаку. Мачка ћете познати по томе што
се налази у сивом џаку и воли сланину, сир и рибу, а
џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу,
а у њему се налази један шарен мачак. Ако вам ни ово
није довољно за препознавање, онда вам дајемо и овај
опис и ознаке:
М а ч а к Т о ш о у цјетињству био је врло мален,
што зна и ћорава квочка која је ишчезла у лањској по­
плави. Некад је имао бува, а можда их и сад има. Кад
је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се
изгуби, не знамо гцје сједи. Сприједа има главу, поза­
ди реп, ноге су му дугачке до саме земље, а кад легне
на леђа, онда му нису до неба.
С и в и џ а к личи на сваки други џак и по томе
ћете га најлакше препознати. Може се извратити, и он­
да личи на извраћени џак, а кад се не изврати, личи
потпуно на самог себе. Ако је празан, у њему баш ни­
шта нема. Иако је ишчезао, нема ногу нити му требај у.
Ко ово двој е пронађе, добиће од чича-Трише пуну
боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије.
Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље!
Састављен за столом, чита се на зиду крчме.
О.жалоиtћен: ЧИЧА ТРИШО,
а йоЈ1ю:же му: КРЧМАР ВИНКО.
32 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ШЕСТА ГЛАВА
Muiu ми се йење уз леђа - Јуриш зечева -
Кораци нейозна�иог - Ди жем се у ваздух
(ПРЕПИ С АНО ИЗ ТОШ ИНА ДНЕВНИКА)
"Изгледа да је мој чича Тришо страшно пијан, јер
је узео џак заједно са мном, размахивао њиме и викао:
-Хајде, џаче, баци ме у воду!
Сад сам олет остављен на миру. Чујем поред мог
џака плускање таласа и зрикање попаца. Значи да се
налазим поред саме ријеке и да је ноћ. Јао, да ме ко не
украде заједно с џаком!
Пст, шушти трава, неко долази! Ево га, зауставља
се поред самог џака. .
- Здраво, рођаче! - чује се један дебели глас. Аха,
то је воденй миш.
· - Здраво, · здраво! - цијуче неки танак гласић. До­
бро га знам, то је сиви пољски миш. - Има ли шта но­
во? - пита он.
- Има· само то да је неки човјек оставио на обали
моје ријеке неки џак -вели водени миш.
-Е, онда је у њему посигурно нешто за јело -обја­
шњава пољски миш. - Биће, ваљда, ,неко жито или,
можда, чак и само месо.
- Охо-хо, добро .би било да га онда опљачкамо!
узвикује водени миш и чујем га како се лупка по тр­
буху.
-Хајде да мало попипамо и да омиришемо џак -
предлаже пољски миш, и ја већ осјећам његове ситне
БРАНКО ЋОПИЋ 33
шапице како ме голицају по кичми. Рђа једна пољска,
пење се на џак баш уз моја леђа. Ух, ух, како то голи­
ца, како то шкакљи, просто бих скочио до неба!
- Не би било згорега да га прогриземо - рече во­
дени миш. - Тако ћемо најлакше сазнати шта је уну­
тра.
Ево га, почео је да гризе џак, и то управо уз моје
лице. Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Мо­
рам да зауставим дах, јер ... јер ...
Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша:
- Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде ни­
су чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.
Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе,
помириса само моју њушку и престрашено промуца:
-Па ово мирише ... Стани, стани ... Ово мирише...
- Јест, јест, и мени се чини - пропишта водени
миш. -Ово је унутра главом и брадом сам ... сам ...
- Мачак! - дрекнух ја из свега гласа и поскочих у
џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како не­
што бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку.
Смијао сам се и смијао док ме трбух није заболио, а
тек онда се нешто досјетих и почех сам себе да грдим:
-Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси пу­
стио да се увуку у сам џак, па их онда мирне душе по­
ловио? Тошо, луђи си од сваког миша, глуп си као сам
Жућо, шашав си као сланина која сама улијеће у твоја
уста!
Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога.
Била су то два зеца. Познао сам их по гласу.
- Брате мој слатки, треба одавде што прије да бје­
жимо - рече један од њих. - Овамо сваке ноћи долази
Жућо пас да јури крчмареве мачке.
34 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени
ако ме Жућо нађе овако у џаку!
Одједном онај други зец пропишта најтишим ша­
патом:
- Шшш, буразеру, ево једног џака! Кладим се да је
унутра купус.
-Овамо га! - дочека други, и isao по команди обо­
јица скочише право на мој џак. Од бола и страха ја
крвнички дрекнух, а они... Чуо сам само фијук вјетра
кроз високу траву поред ријеке. Ехеј, да су мени тако
брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп.
Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шу­
мом успављује рибе, иако оне то не чују. Врбе се не­
што сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја
почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је
то? Знам само толико да није мој чича Тришо. Његове
кораке и одвише добро познајем.
-Ехе, шта ли је сад ово? - узвикну непознати и за­
стаде сасвим·близу мене. -Биће, канда, неки џак, а?
· Нико му не одговори. Непознати онда гурну џак
ногом, дохвати мене управо у слабине и гласно се на­
СМИЈ а :
- Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да
сам· нашао мачка у џаку. Уосталом, шта било да било,
носим га са собом. Ваљаће бар за ракију.
Истог тренутка осјетих како се џак заједно са
мном диже у ваздух."
БРАН КО ЋО ПИЋ 35
СЕДМА ГЛАВА
Необичан вашар - Миш йророк - Продајем
лава! - Пророк у лављем џаку - Ваш.ру
шабанима, народе! - Лав чека медвједа
На чувеним вашарима у мјесту Прева�антовцу
продај е се све на свијету и вара се и под�аљуЈе на �ве
могуће начине. Ту се продаје лањски сниЈег, вук у Јаг­
њећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови ум­
јесто свијећа, бурад без дна_ и слична чу�а. Ту се, :11а­
равно, увијек налази и онаЈ грлати човЈек с кутиЈом
срећака и бијелим мишем. Он поваздан промукло ви-
че:
- Миш бијели срећу дијели! Још као дијете дошао
с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат!
Једнога дана стиже на тај вашар бос и необријан
скитница са џаком преко рамена. Дрско се угура поред
самог човјека с мишем и поче да виче:
-Овамо, народе, да чудо видиш! Младог лава про­
дајем, дивно лавље маче! Није већи од лакта, а већ се
пење по дрвећу, лови птице, мишеве и зелембаћ�, на
крову дјецу гледа. Кад понарасте, хватаће медвЈеде,
вукове, зечеве, коње и остале звијери. Људи ће од њега
по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор У кућу
завлачити и под креветом спавати.
Око необичног човјека окупи се зачас велика го­
мила људи. Неко зачуђено повика:
- Пази, пази, бијели миш пророк сакрио се међу
своје срећке! Уплашио се лава.
 Зб сrпскл КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
- Тако је, тако! - потврди скитница. - И он је од­
мах прорекао да Је лав у џаку, па га спопао страх.
- Ама да то не буде каква подвала? - упита један
од присутних. - На овоме вашару много се подваљује,
па би се могло десити и то да нам продајеш мачка у
џаку.
- Ко, зар ја?! - развика се скитница. - Погледај са­
мо моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам
овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од
малих лавића. Бацају их у воду по пуне џакове само да
их се некако отарасе.
- А може ли у тај твој џак да се завири малко, само
малчице? - упита човјек с бијелим мишем.
- Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи -
пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се
унутра могла завући ,цјечја рука. Човјек с мишем нагну
се над отвор, спази _ у мраку џака некакву необичну
длаку, узвикну и - тога истог трена деси се страшна
ствар!
· Бијели миш омаче се из свог �андука и упаде у сам
џак!
- У помоћ! - дрекну његов газда и поскочи пола
метра увис, а околни радозналци помислише да се то
лав извлачи из џака и зачас прснуше на све стране
дерњајући се:
- Лав, лав ! Спасавај се ко може!
- Ватру табанима, народе! Ево лава!
Узбуни се и у бијег нагну читав вашар. Водич мед­
вједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни
узјаха његова медвједа умјесто свог магарета и зажди
друмом. Продавац колача натисну низ вашариште, а
његова мала шатра закачи се за нечија кола и отпрати
БРАНКО ЋОПИЋ 37
на сасвим другу страну. Стражар с високе сахат-куле
раздера се колико га грло носи:
- Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте вра­
та и прозоре!
Читав се градић закључа, замандали, затвори, зако­
ва, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице,
пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачка­
лице. Улице опустјеше. Каменитом калдрмом јурила
су само два пара потковица и једне старе цокуле, све
што је остало од једног коња и јахача који су исувише
брзо стругнули из града.
А шта је било с чудним џаком и бијелим миши­
ћем?
У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак ко­
ме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њи­
ве под планином. Он је у забуни помислио да је то ње­
гов џак с малим прасетом, али кад је већ стигао под са­
му планину, сусретоше га други бјегунци с вашара и
ужаснуто повикаше:
- Еј, чича, па ти носиш онај џак с малим лавом!
Чича од страха само зажмири заборавлајући да
скине џак с леђа, а кад је поново отворио очи, око њега
је све било пусто. Разбјежали се и путници, и чобани,
па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и
дозивање:
- Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте
се!
Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима
одшуља се до своје њиве под планином и ту га опрез­
но спусти у кукурузе. Онда се, опет на прстима, поиз­
маче далеко преко поља и отуд повика:
38 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦ У
БРАНКО ЋОПИЋ 39
- Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у
кукурузе! Молим те, поједи га заједно с кожом! ОСМА ГЛАВА
И чича тако брзо стругну према својој кући да су
га једва сустизале његове властите ноге. Савезници липи и мачак - Из мрачног џака
йод йосйане звијезде - Јављање шрећег са­
везника - Кру�икошрес Кукурузовић - Тајан­
сшвени план

Кад замрије тутањ чича-Бркиних корака, страшна

тишина леже на њиву с кукурузом и на остављени џак,
чинило се да се све утишало само да би се за који тре­
нутак могло што боље чути како у планини пуцкетају
суве гранчице под корацима великог мрког медвЈеда.
Мачак Тошо најзад се једва усуди да се макне у
своме џаку и да се обрати бијелом мишу, који је сједио
шћућурен уз његово бедро.
- Мишу пророче, обећавам ти, прије свега, да те
нећу дирата, јер сад нам пријети иста опасност: стра­
шни медвјед ждероња. Треба зато да удружимо снаге и
да смислимо како ћемо из ове невоље извући главу и
репове.
У срећки број осам стоји пророчанство: "Невоља
ће здружити мачку и миша" - рече Миш пророк и
скромно се накашља.
- А пише ли тамо како ће се они извући из те не­
воље? - забринуто упита мачак Тошо.
- То баш не пише, али ја ћу и сам то да прорекнем
- рече миш и умири се, а то је био знак да дубоко ми-
сли, толико дубоко да би таквим размишљањем досе­
гао до дна каквог бун ара.
- Дедер, брзо прореци! - узе да се врпољи мачак.
 40 СРПСКА КЊИЖЕВНОСГ ЗА ДЕЦУ
- Из невоље се можемо извући само кроз рупу на
овоме џаку, а ту рупу треба проширити - скромно за­
кљ учи миш. -Ево, ја ћу се подухватити тога посла.
Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприј е
начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда
узе да даље гризе џак, све док се није начинио толики
отвор да је и мачак Тошо могао провући своју велику
главу и коначно се сасвим извући напоље, под прве
вечерње звијезде.
- Охо-хо, мијау! - протегну се он колико је више
могао, а тога истог тренутка пролетј е преко неба једна
_
звиЈезда падалица тако да се мишу учинило да је то
истегнути мачак загребао шапом само небо. Због тога
он опрезно напомену:
- Молим те, лакше мало с тим твојим ноктима,
страх ме је!
-А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушки­
цом испред . мог носа, јер, знаш како је, могу се ја ова­
ко у мраку заборавити -искрено признаде мачак.
Како рекосмо: на небу су већ трепериле прве зви­
језде, трепериле су да не би заспале у тихој љетној но­
ћи. А кад би нека од њих задријемала, она би се омак­
ла _и разрогачених очију клизнула низ глатко небо. Тек
мало послије видјели бисмо је како се поново опрезно
пење иза тамног уснулог бријега.
Веома окрњен мјесец, поспан и назебао, слабо је
обасјавао предио под планином. Из неке удаљене лок­
ве на њ се дерњао читав хор грлатих жабаца:
-Рега-рега, гле ти њега! Зар ти мислиш да ћемо ми
пјевати у овако лоше освијетљеној дворани?!
БРАНКО ЋОПИЋ 41
Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним там­
ним стазама већ се шуњао и кукурузима се примицао
мрки медо.
Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало од­
макли од свога џака кад се с другог краја њиве јави је­
дан жалостив псећи глас:
- Аууу-ваууу! - завијао је непознати - ко ли ће ме
ноћас заштитити од мрког меде! Ау-вау, тражим при­
јатеља!
- Ено још једнога који је у невољи - прошапута
Миш пророк. - Колико чујем, то је неки пас.
- Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?! - зачу­
ди се Тошо. - Кад си ти још чуо да мачак помаже псу?
-У срећки број девет стоји мудра изрека: "Кад на­
стану тешки дани, пас и мачка спаваће на истом уз­
глављу."
- Па добро, хајдмо до тога пса - пристаде мачак
Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом
крају њиве.
Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара
од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се зачу
плашљиво псеће цвилење:
-Јаооој, ко је то?
- Мачак лав и Миш пророк долазе ти у помоћ,
ништа се не бој! -охрабри га мачак Тошо најљубазни­
јим гласом који је могао да измијауче и испреде.
Пријатељи нађоше, везано за крушку, једно веома
тужно и забринуто шарено псето, које им се учтиво
представи:
- Част ми се представити и од вас врло престра­
шити: ја сам чича-Бркин Шаров, овчарски пас. Имам
пет година службе, седам пута борио сам се с вуком.
42 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Прије мјесец дана прекомандован сам овамо и отада
почиње моје страдање.
-Какво то страдање? - упита мачак Тошо.
- Још питаш, брате мачколаве! Свако вече овамо
се из планине спушта страшни медвјед Крушкотрес
Кукурузовић, грдна изјелица. Натресе крушака, наједе
се кукуруза, а онда запријети да ћ� на крају појести и
мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег ку­
куруза. Поваздан зато бројим крушке на дрвету и ку­
курузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да жи­
вим. Остаје ми још највише десетак дана, и онда се
медвјед мирне душе може назвати Крушкотрес Куку­
рузовић Псетождер.
- У срећки број десет стоји пословица : "Јача су
тројица него сам Радојица" - мирно рече Миш пророк.
- Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога
ждероњу.
- Ехе-хе, богме ћемо ми њега напсетити, намачки­
ти и намишmи! -весело повика мачак Тошо.
· Међу тројицом савезника настаде повјерљиво ша­
путање и договарање, а кад се из мрака, од планине,
зачу медвјеђе гунђање, план је већ био готов. Мачак
Тошо и Миш пророк стругнуше уз крушку и одозго
повикаше везаном шарову:
- Тако, дакле, као што смо рекли! Само се храбро
држи!
БРАНКО ЋОПИЋ 43
ДЕВЕТА ГЛАВА
Вал cilipaxa йред медвједом - Продрмусане
реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе
мјесец - Насмијана кру�ика - С неба йадају
мачке
Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Круш­
котрес Кукурузовић великој крушци. Око њега се на
све стране ширио леден вал страха тако да је лишће у
околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице са­
њале су зимски дан и дрвеће под ињем. Узнемири се
чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну:
-Уху-ху, ко је ту?
Тога дана Крушкотреса су негдје у планини гадно
изболе пчеле, па му је у глави још увек зујало и бучало
као да у њој брује најмање двије кошнице пчела и
меље једна воденица. Због тога је био веома зле воље,
па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га
продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и
свака мисао у мозгу. Збркаше се и пореметише све ре­
ченице које је Шаров смислио за свој ратни план, па
му из уста излетјеше само неке неповезане реченице:
-Лав ... мачак... бјежи... крушка... мјесец ...
- Шта то бунцаш? - забрунда Крушкотрес. - Да
ниси пошашавио од страха?
На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро
протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака
ријеч опет вратише опет на своје право мјесто и он по­
вика:
- Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге
носе, јер те траже двије страшне делије!
44 сrпскл КЊИЖЕВНОСТ зл ДЕЦУ
- Какве делије? - узнемири се медо.
- Мачак лав и Миш пророк! Вау, колики су и ка-
кви су!
- Какви, какви?! - препаде се Крушкотрес.
- Боље ти је да не знаш! - плашио га је Шаров. -
Могу ти само толико рећи да је Мачак лав јуче растје­
рао читав један вашар и опустио цијели град. Спасла
се само једна бува која се сакрила у његов чупави реп.
А његов савезник, Миш пророк, онај што се довезао
овамо на репатој звијезди, то ти је тек сила. Прориче и
погађа и унапријед и уназад. За тебе је већ прорекао
страшне ствари.
- А шта је прорекао?
- Казао је, ако још икада навратиш у ову њиву, би-
ћеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо
пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за по­
једене кук урузе с тобом обрачунати. Узеће ти само
кожу и од ње начинити бунду и шубару.
- Е, онда"ј а више не долазим овамо да се то проро­
чанство не би испунило - лук аво закључи медвјед.
- Пророчанство се неће испунити - утј еши га Ша­
ров - зато щто је Мачак лав обећао да ће те још вече­
рас појести ако те само улови .
.:_ Ум-ум, брр, . а гдје је сад Мач_ак лав?! - сав се
стресе Крушкотрес Кукурузовић и стаде се обзирати.
- Баш се малоприје попео уз ову крушку заједно с
Мишем пророком. Отишли су да поједу мјесец, па да
те онда лакше сачекају_ негдје у мраку.
Крушкотрес Кукур узовић погледа у окрњен мјесец
и ур ликну:
- Ајаој, готово је, појели су већ пола мјесеца! Бје­
жим!
БРАНКО ЋОПИЋ 45
Онако неспретан и трунтав, он трком појури према
планини, али како се био исувише захук тао, заустави
се тек на другом крају шуме, провири иза последњег
дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он
зачуђено избечи очи:
- Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити. Тек
сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава!
Врло забринут, Крушкотрес баци поглед на звјез­
дано небо, али како је мјесец већ био зашао, он се још
више препаде.
- Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је
ред на мене! Морам да се сакријем у ону велику пе­
ћину, тамо ме, ваљда, неће наћи.
И док се тако Крушкотрес шуњао према мрачној
пећини усред планине, Мачак, Миш и Шаров узеше се
толико смијати да су заголицали и развеселили чак и
стару крушку. Она се грохотом стресе од силнога сми­
јеха тако да с њезиних грана суну читава киша круша­
ка и попут града сручи се на леђа Шарову.
- Ау-вау, прекидајте смијех, погибох од ове туче!
- запомага он трчећи око стабла.
Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један
·стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе
тренутку с гране . преда њ тресну мачак Тошо. Миш
уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе:
- Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава
туча од мачака! Гле, алај тутњи! Смак свијета, готово
је!
46 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ДЕСЕТА ГЛАВА
Ойеш у џаку - Бркин,а чађава слан,ин,а -
Орахове цийеле - Клизави свијеш - Коњ
скаче н,а миша - Киломешар ;жuвoflla за два
йрсша канайа!
(ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА)
"Кад сам се оно треснуо с оне велике крушке, паде
за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече
ми:
- Пријателу Тошо, идем да видим ко има унутра, а
ти погледај да ли је Шаров остао жив послије ове туче
од крушака.
Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Ша­
рова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио:
- Ето, не1а<ом смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се,
како видиш, просу по леђима.
У кукурузима је шапутао повјетарац јављајући да
се примиче зора. Тај ме шапат превари и уљуља, ја се
савих у клупко и заспах поред самог Шарова. Заспах
тврдо као топ_.
Колико сам спавао, не знам ни сам, али кад се
пробудих . ..
... куку мени, опет сам био у џаку!
Док сам спавао; неко ме је стрпао у џак и тај Неко
сад ме је некуд носио· на својим леђима. Сад сам до­
лијао!
- Ја ћу теби показати како се тресу туђе крушке! -
гунђао је тај Неко носећи ме.
БРАНКО ЋОПИЋ 47
Послије кратког времена чујем шкрипу врата и ос­
јетим примамљив мирис чађаве сланине. Значи, стигли
смо у неку кућу.
Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и
развеза га. Угледах над собом човјека великих бркова,
а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сла­
нине.
- Ево, жено, донио сам ти једног ловца мишева -
забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа
и викну:
- Па то је неки стари препредени мачор, лопов од
главе до пете, по носу му се познаје! Кладим се да ће
. тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не
лови мишеве!
- Не бој се ти ништа за сланину! - гукну Брко. - Ја
ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под
кров.
- Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? -
сјетих се ја. - Дођи да видиш како твог Тошу потки­
вају попут коња!
Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од
ораха и навуче их на моје шапе, па их још около зали­
јепи воском тако да сам сад био обувен у праве ора­
хове ципеле. Кад сам покушао да потрчим, оклизнух
се и треснух на нос. То ме је опаметило, па сам почео
да ходам сасвим лагано, али су ми моје злосрећне ци­
пеле тако лупале да би ме морао чути миш чак из
сусједне куће.
- Так, так, так-та-рак! - куцкале су орахове ципеле
док се чика Брко превијао од смијеха и викао:
- Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само!
48 сrпскА КЈ ЬИЖЕЈЗНОСТ ЗА ДЕЦУ
Тако у ораховим ципелама, затворен у Бркиној ку­
ћи, дочеках и ноћ. Сви одоше да спавају, а ја остадох
сам поред огњишта с чађавом сланином, објешеном
високо изнад главе.
Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано по­
кушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се
сланине, али све је било узалуд. Моје орахове ципеле
клизиле су низ дрво као по леду. Откад сам добио ове
проклете ципеле, читав свијет уопште постао је клизав
и несигуран. Нестало је онога занимљивог пењања,
пентрања и гребења и све се претворило у глатко и
опасно клизање.
- Мијау, збогом бајна и чаробна сланинице, никад
се више до тебе попети пећу! - уздахнем ја и станем да
се шеткам по пустој кући: так, так-та-рак!
Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном,
зачујем некакво тихо цијукање и шуштање. То су раз­
говарали миши.
- Хеј, Сланинко, шта оно тапка по кући? - чуо се
један забринути гласић. -Да није случајно мачак?
- Е, мој Брашнове, види се да немаш искуства -
одговори му Сланинко. - Мачак иде нечујно као сјен­
ка, а то што лупка у мраку кроз кућу ... то ће прије бити
неки мали, малени коњић с тврдим копитима.
-Па хајде 01-iда, Сланинко, пењи се уз брвна -рече
Брашнов.
Шћућурих се поред самих брвана, а кад сам чуо
како миш Сланинко гребе шапицама пењући се уз
њих, ја се згрбих, прикупих сву снагу и -ђип! Тек што
хтједох да скочим, кад истог трена ноге нзлетјеше
испод мене, а ја, колико сам дуг, прућих се по земљи и
главом бубнух о брвна.
БРАНКО ЋОПИЋ 49
Истог часа Сланинко престрашено цијукну:
-У помоћ! Скочи коњ на мене!
- Позор, браћо, ево коња мишоловца! - дочека с
вреће миш Брашнов. - Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче
на миша! ! !
-Јесам ли ја казао: ко ј е мој, близу рупе стој ! -за­
чу се из најмрачнијег угла гунђање неког старог миша.
У току ноћи још сам три-четири пута покушао да
се попнем до сланине, али без успјеха. Све се завр­
шило с великом лармом.
Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву
ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме
брани.
- Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио ми­
шеве, зато је и лупао. Скини му ове ципеле, па више
неће бити буке.
- А он ће онда право на сланину! - лукаво зашки-
љи Брко.
-Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по чита­
вој кући, само да не може дохватити сланину -досЈети
се жена.
Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око вра­
та подугачак канап и причврстише га за јед�у врећу у
ћошку. Још су пажљиво измјерили да ли могу да до­
хватим сланину. Мањкало је само још· два прста кана­
па, јер сам већ брком могао готово да додирнем сла­
нину.
Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додиру­
јем је једном длаком брка, канап ми се затеже око вра­
та, а ј а бечим очи и уздишем:
-Дајем километар живота за два прста канапа!"
50 СУ! !СКА КЉИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА
Ево за, нас војводе! - Велика мишја скуй�и­
шина - Ко ће на .мачке сшављаши звона? -
Пошрага за Тоиюм - Чишава коњица йро­
шивједног војводе
Кад се Миш пророк растао од мачка Тоше и уву­
као у ону мишј у рупу, затече у њој читаву породицу
ј едног сивог пољског миша. Сви су били на смрт упла-
шени.
- Откуд ти жив, бијели странче? - зачуди се сиви
миш домаћин. - Па напољу пада читава киша од ма­
чака.
- Ја сам чувени Миш пророк - одговори бијели
миш. Имам доброг приј атеља мачка Тошу, и док је год
њега, не бојим се ни стотину мачјих киша.
- Види, па тн би могао да будеш наш војвода! -
досјети се 1-Iешто миш домаћин. - Сасвим си бијел,
пророк си, а још имаш за приј атеља ј едног мачка.
- У срећки број два стој и опомена: "Глас народа
треба послушати." Буде ли ме хтио мишј и- народ, при­
мићу се за војводу - скромно рече Миш пророк.
· У саму зору миш домаћин разасла своју породицу
по читавој околини да обј аве свима мишима нека доћу
на велику мишју скупштину код напуштене пастирске
колибе. Бираће се, . каже, мишј и војвода.
Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до
старе пастирс1<е колибе, око ње ј е све врило од кућних
и пољских мишева. Сви с одобравањем примише дола­
зак Миша пророка.
- А, како ј е бијел, па чист, па ружичастих очиј у!
БРАНКО ЋОПИЋ 51
Један стари ћорави миш, коме су мачке откинуле
.
пола репа, први се Јави за риЈеч:
'
- Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам
ј е у госте чувени бијели миш о коме причај у старе ми­
шј е приче. Њега треба да изаберемо за свога вој воду.
Тај ће нам показати како треба да се чувамо од мачака.
- У срећки број три стој и мудри савјет: "Бј егунова
мај ка не плаче." Треба, значи, од мачака бј ежати - ре­
че биј ели миш.
- Ура, тако ј е! - повикаше мишеви. - То је заиста
мудар савјет. Да није јуначких ногу, нико од нас не би
остао жив. Живио наш војвода!
- Мишу пророче, а како ћемо чути да мачка долази
па да на вријеме побјегнемо? - упита ј едан млади
миш.
Миш пророк замисли се дубоко, дубоко, па одго­
вори:
- Мачки треба објесити о врат звонце, па ћете је
увиј ек чути кад вам долази у госте.
- Тако је, тако! - заграј а читава скупштина.
- Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о
врат вј ешати? - упита онај ћорави миш.
У мишј ој скупштини настаде ледена тишина као
да ј е на њу пала сј енка некаквога огромног ма�ка. Ни­
ко се ниј е ј ављао за тај посао.
- Ето кад се договорите ко ће то радити, дођите па
ми ј авите - рече бијели миш. - Становаћу код свог
приј атеља близу старе крушке.
Миши се почеше разилазити врло забринути. Миш
пророк окрену према старој крушци да се нађе с мач­
ком Тошом, али тамо нађе само пса Шарова.
 52 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРАНКО ЋОПИЋ 53

- Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? - зачуди се Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали,
Миш пророк. Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче
- Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је исту­ се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше.
као и запријетио ми да ће ме убити чим обере куку­ - Сироти наш војвода! Можда ће га унутра на­
рузе. Погледај, молим те, јесу ли већ зрели? пасти читава коњица.
Миш се успуза уз кукурузову стабљику, омириса
један клип и забринуто рече:
- Још који дан, и ти си готов, скоро су зрели.
-Па шта да радим? -препаде се Шаров.
- У срећки број четири каже се: "Не губи наду ни
кад си везан." Ако некако пронаћемо мачка Тошу жи­
ва и здрава, наћи ћемо и за те спас -рече Миш пророк.
Тошо је лукав и мудар. Идем да се код мишева за њ
пропитам.
Читав дан и ноћ Миш пророк пропитивао се за ма­
чка Тошу, али му нико ништа не знаде о њему казати.
Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио То­
шу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да
се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови
мишеве и читаве ноћи каска по кући.
- Шта би то могло бити? -зачуди се Миш пророк.
-Морам поћи да то извидим.
За једн.им плотом поред Бркине куће Миш пророк
пронаће увече ми.шеве Сланинка и Брашнова, који му
испричаше да су још прошле ноћи побјегли из куће
пред неким коњићем који скаче на мишеве. Не би се,
вели, више усудили да завире у кућу па да им неко
поклони брдо од брашна и кулу од сланине.
- У срећки број пет има мудар запис: "У страха су
велики очи" - рече Миш пророк. - Можда се тако и
вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то про­
ВЈерим.

54 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ДВАНАЕСТА ГЛАВА
Састанак у кући - Слобода и сланина - Ве­
лика гозба - Jaiuu .ме, йророче! - Зачуђени
сунцrжрети - Одлазак у војводство - Сшра­
шан .глас и шољага
Чим се Миш пророк увукао у Бркину кућу, чуо је
горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше:
- Мила и драга сланинице, примакни се још само
за два прста да ти нешто шапнем на увенце.
- Ох, жив ј е он, дакле! - обрадова се Миш пророк,
па се хитро успуза уз брвно и повика:
- Савезниче Тошо, ево ме у помоћ! Шта ти треба?
Мачак Тошо трже се тако обрадован као да му је
.
наЈвећа сланина пала ни главу:
- Ту ли си, вјерни друже! Молим те, брзо овамо,
па примакни сланину мени цли мене сланини.
· Миш пророк попе се на попречну греду и запе из
све снаге да сланину помјери до Тоше, али све је било
узалуд. Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена,
толико се трудио.
· - Не иде овако - рече он сав задуван. - Сад морам
покушати да покренем Тошу.
Миш пророк примаче се мачку Тоши и тек што га
додирну шапицама, кад ли га Тоша омириса и поче да
се облизује:
- Ау-мијају, мили· мој, алај ми миришеш на слани­
ницу! Како би било да те малчице грицнем, само мало
за увенце?!
GРЛНКО ЋОПИЋ 55
- Боље би било да ја грицнем овај канап око твога
врата! - досјети се Миш пророк. - Онда ћеш добити и
слободу и сланину.
Миш пророк снажно загризе у канап, и чим веза
попусти, мачак Тошо заборави на слободу и баци се на
сланину као . ..
. . . као вук на јагње,
,шо во на куйус,
,шо лав на люгарца,
као Турчин на Беч,
као скакавци на Банаш.
Држао се сланине са све четири шапе и само кроз
нос гунђао:
- Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, за­
грлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице због
нашег поновног састанка.
Ваља знати да мачак-Тошо у посљедњих неколико
дана није готово ништа јео па му се може опростити
ова његова халапљивост.
И Миш пророк ваљано се прихвати сланине, па
кад се обојица добро наједоше, мачак Тошо предложи:
- Сад хајде да подбрусимо шапе и да се што прије
изгубимо одавде, јер кад Брко види начету сланину,
обрали смо бостан.
Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кро­
вом, а кад су већ били у дворишту, мачак-Тошо ко­
мандова:
- Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо брзо бјежати!
Миш пророк узјаха, па и он командова:
- Правац велика крушка под којом лежи Шаров!
Трком!
 56 СРПСКА КЉИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Ово командовање прислушкивали су у мраку иза
плота мишеви Сланинко и Брашнов. Слушали су и од
чуда бечили очи.
- Видиш да је унутра био коњ мишоловац: Ено га
Миш пророк узјахује -рече Сланинко.
- Ала је тај храбар! - забезекну се Брашнов. - Чу­
јеш ли, одјаха да улови Шарова!
Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и
Миш пророк јурили кроз ноћ према њиви под пла­
нином. Звијезде су зачуђено жмиркале гледајући нео­
бичног јахача на мачку. Чак су се и млађи сунцокрети
за њима радознало окретали, иако то није протрчало
сунце него мачак, па их је због тога један старији сун­
цокрет почео да кори:
- Будете ли се тако за сваким окретали, ви нећете
више бити само сунцокрети него и мачкокрети, па кра­
вокрети, па коњокрети, па ћете на концу стићи и до
магараца.
Посљедњи који се зачудио необично мишу јахачу
и мачку коњу био је неки мачор скитница који се вра­
ћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца ми­
ша домаћина. Скитница од изненађења зину и пусти
миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну:
· - Бај-бај; мачору, до виђења! Желим ти други пут
бољу срећу!
· Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе
цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже
око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти
Шаров није имао још од раног дјетињства.
-Куд ћемо сад? - упита Шаров. - Ја више не сми­
јем Брки на очи, јер ће ме убити.
БРАНКО ЋОПИЋ 57
- Ја идем с мишем домаћином да обиђем читаво
моје војводство - рече Миш пророк. - Будем ли вам
кадгод потребан, само залајте или мијаукните под
овом крушком, одмах ћу доћи. До виђења, пријатељи,
али никако више у џаку!
Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и
крену на пут пјевајући неку стару пјесму ПО[ЬСКИХ ми­
шева:
- П 1џеничн.а йоља амбар су xroj,
класова имам - н.е зн.ам им број.
Над йо.љем облак йушујеvvtрк,
бисерном кишом кваси ми брк.
Кад облак йрође, синуће зрачак...
О, ши�ие, шише, чуће н.ас мачак!
Док су Тошо и Шаров слушали пјесму Миша про­
рока, од села се заори један страшан глас:
- А, ту ли је онај крадљиви мачак сланинар и ње­
гов савезник Шаров! Сад ћете ми обојица платити!
Према Шарову и Тоши јурио је разјарени чича Бр­
ко с големом тољагом у руци.
58 СРПСКА К ЉИЖЕВНОСТ ЗЛ ДЕЦУ
ТРИНАЕСТА ГЛАВА
Трка за јаком и ишреним шорбако.м - Н( о
диlие у мрачној йећини - Очи у очи с Kpy­
Ull(OlYipecoAt - Два йушника и двије сјенке
Видећи разјареног чича-Брку, Тошо и Шаров окре­
нуше да бјеже према планини. Чим су замакли између
првог дрвећа, лукави мачак предложи:
- Склонимо се у ону високу папрат, а чича-Брко ми­
слиће да смо побјегли стазом, па ће пројур ити крај нас.
Тако се заиста и догоди. Чим се њих двојица заву­
коше у папрат, стазом крај њих појури чича-Брко ви­
чући:
- Чекајте, Шарове и мачору, од ваше коже начи­
нићу себи јаку за капут и шарен торбак!
Јурећи тако, чича Брко стиже до оне велике пећине
у коју се сакри_о медвјед Крушкотрес Кукур узовић.
- Аха, овдје су се сакрила она двојица! - злур адо
прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња
све дубље у мрачну пећину. Кад је већ далеко зашао
ун:угра, учини му се да чује нечије дисање. То је дубо­
ким сном спавао старина Крушкотрес Кукур узовић,
преморен од бјежања.
- Охо, ево! Гле како крупно дишу, сигурно од
страха!
За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, на­
пипа нечију длаку и весело прошапута:
- Они су, они! Сад ћу да их распалим тољагом!
БРАНКО ЋОПИЋ 59
Чича-Брко високо подиже тољагу, тако високо да
би сигурно дохватио до звијезда само да му није сме­
тао камени свод пећине.
- Предајте се лопови! - дрекну он, па из све снаге
расп_али тољагом по медвједу.
Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије не­
го што је стигао да урликне, зачу из мрака Бркин глас:
- Начинићу од ваше коже јаку за капут и шарен
торбак!
- Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде
праве шарени торбаци! - урликну Крушкотрес и пропе
се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у
пете да боље може потрчати, па се стушти према из­
лазу из пећине. За њим појури и Крушкотрес урлајући:
- Чекај да ти ја измјерим јаку за вратом! Стани да
ти дам шарени торбак!
Тако су, праћени невидљивим репом вјетра, Брко и
Крушкотрес пројурили крај мачка и Шарова и изгу­
били се наниже, некуд у правцу Бркина села.
- Е, куд ћемо сад нас двојица? - забрину се Шаров.
- Останемо ли у планини, може нас појести вук.
- Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам
се зажелио жубора воде и клепета каквог млина - рече
мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог чича-Трише.
И тако двојица наших пут ника, један шарен, а дру­
ги сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи
са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне
и тамне.
 60 С РПС КА К ЉИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА
Крчмар грди Провалију - Чи�иање �ирагова
- Жућшю лагање и велико с�ирадање - Во­
деница н.ахерен.а од загрљаја - Пијан.и ка­
йуши
Полако се спуштајући споредним стазама кроз гус­
те шумарке, Шаров и мачак Тошо стигоше до ријеке,
баш у близину оне крчме гдје су нмавно пијанчили
чича Тришо и крчмар Винко Шљивић и писали онај
мудри Оглас и Проглас. Кад су њих двојица наишли
путељком поред крчме, у њој се управо разлијегао
громки глас крчмара Винка. Грдио је своју куварицу
Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући.
- Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фи­
не кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости
удебљао отк�д је нестало чича-Тришиног доброг мач­
ка�Тоше! Сад _се Жућо сваки дан шета испред Три­
шине воденице и хвали се кокошима и врапцима како
је он Тоши дошао главе. Хвали се, хвали и лиже браш­
но чим се чu:ча куд окрене .
.- Оно, изгледа, о теби причају? - упита Шаров чу-
лећи уши. ·
- Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу
Жући - рече мачак, док је крчмар и даље викао:
- Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.
Мачак-Тошо украден је испред моје крчме оне ноћи
кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на
небу, други у ријеци и трећи у прозору. Ево, слушај
што каже наш Оглас и йроглас!
БРАНКО ЋОПИЋ 61
Крчмар стаде гласно да сриче онај чувени Оглас и
йроглас, а кад га је завршио, мачак Тошо радосно ско­
чи.
- Мрњау-фрњау-крњау, мене још воли мој чича­
Тришо и примиће ме драге воље натраг! Хајдемо Ша­
рове!
- А можда мене неће примити? - забрину се Ша­
ров.
- Како да неће! - повика Тошо. - Њему баш треба
неко ко ће чувати млин од оног лопова Жуће, који му
лиже брашно.
Мачак Тошо и Шаров распалише да пјешаче уз ри­
јеку према ономе кланцу на чијем је улазу био чича­
Тришин млин. Уз пут се Шаров сваки час задржавао
читајући помоћу носа зечје трагове.
"Иди овим трагом - писало је мирисавим зечјим
шапама -и тачно гдје он престаје, тамо почиње зец."
У неким ижврљаним и тешко читљивим траговима
писало је различитим рукописима:
"Овуда је прошао зец ... и за њим два пса... Ту гдје
има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасе­
тине у торбаку."
Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских
мишева и по разним знацима, само њему видљивим:,
читао списак укућана.
"Овде живи пољски миш Живко Бркић са фами­
лијом и са хромим ујаком Цијукалом."
Што су се примицали ближе чича-Тришином мли­
ну, Тошино срце све је јаче ударало. Најзад се између
врба и јова показа сив млински кров.
-Ено га! -узвикну мачак Тошо.
 62 СРПСКА КЉИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
У истом тренугку Шаров помириса неки траг у
кукурузима и поче да режи:
- Опрезно, Тошо, овуда је малоприје прошао онај
твој Жућа!
Обојица добро отворише очи и полако кренуше
кроз кукурузе према млину, Шаров напријед, а Тошо
иза �ега. Тек што су изишли накрај њиве, угледаше на
малој заравни пред млином гомилу кокошака и вра­
баца и међу њима пса Жућу. Он се тамо кочоперио и
гласно се хвалио:
- Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка-То­
шу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз јед­
на врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета
и залупио врата.
- Жив, жив? - питали су врапци.
- Жив, жив, јакако! - шепурио се Жућа. - Ено га
сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче:
"Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!"
Док је т0 из I<укуруза прислушкивао, мачак Тошо
сав се накостријеши од велике љугине и дође сличан
великом јежу.
- Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза
мојих леђа,· па кад Жућо јурне овамо, скочи и дочекај
га. ·
Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо
стаде испред њега и повика:
- Мијау, изиђи ми на мегдан, буволовче Жућо, ла­
жове један, крадљивче брашна, зечја поруго, прасећа
њушко!
Изненађен, Жућо од великог чуда прогуга лаж коју
је управо хтио да каже, па онда, да се не би осрамотио
БРАНКО ЋОПИЋ 63
пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку­
Тоши урлајући:
- Опрости се с репом и ушима, више их нећеш ви­
дјети !
Попуг олује, Жућо се сручи до кукуруза, али ма­
чак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жу­
ћо се истог тренугка судари с великим Шаровом и . . .
. . . и настаде окретање, превртање, лајање, скичање,
прашење, котрљање и режање. Двије лопте муњевито
су се превртале и летјеле једна преко друге, све док
жуга лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у
Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку
према селу.
- Аха, држи га, држи га! - подругљиво повика за
њим Тошо.
Чича Тришо је видио из млина завршетак те вели­
ке борбе, а кад је још препознао и свог Тошу, скочио је
од радости као јарац, бацио увис брашнаву капу и по­
викао:
- Овамо, Тошо, стара хајдучино, да те твој чича за­
грли! Овамо и тога храброг Шарова, који је протјерао
крадљивца Жућу!
Ехеј, било је ту загрљаја да се од њих нахерио
млин, па суза радосница да се оросила читава ледина
пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне
врбе и јеле толико причања да о томе и данас брбљају
свраке и врапци.
У част мачкова повратка, чича Тришо приредио је
велику гозбу и на њу позвао крчмара Винка Шљивића.
Било је то славно весеље и пијанчење. Око поноћи, до­
бро поднапити, чича Тришо и крчмар Винко ријешили
су да се попну на небо и да виде зашто то нема
64 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРАНКО ЋОПИЋ 65

мјесеца. Попели су се до пола млинског крова и одозго ОПРОШТАЈНА ГЛАВА

се отиснули у ријеку, добро се окупали и опет на­
ставили да пију. Ујутру, видећи своје капуте потпуно
мокре, стали су да их бију вичући:
- Хеј, зашто сте пијанчили воду? Идите сад на
сунце да се добро испавате!
Врцјеме се иLуња, йролази и леши - Бра­
шњава глава - Необична слога - Жуша .мрља
на хоризоншу - Мјесец над ћелавом главом

Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају

као мачка кроз високу траву. Чича-Тришина воденица
без престанка меље и бруји као неки огромни бумбар.
На прагу сједи чича Триша и пуши лулу. Коса му је
већ сасвим бијела, ваљда од силног брашна које му већ
годинама пада на главу.
Шаров и мачак Тошо обично сједе удно чичиних
ногу или шетају око воденице и пазе на незнане госте.
Глас о њиховој слози и великом пријатељству допро је
чак и до медвједа Крушкотреса Кукурузовића, који је
важно прогунђао:
- И ја сам пола дана јурио чича-Брку да се с њим
спријатељим, па никако није ишло. У чиче су биле
превише сложне ноге.
Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом
хоризонту, покаже се нека жута мрља. То буволовац
Жућа заобилази далеко око Тошине куће.
Каткад мачка и Шарова поваздан код куће нема.
Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и
тамо под старом крушком воде дуге разговоре.
Једном годишње на дан мачкова повратка, чича
Триша и крчмар Винко Шљивић састају се код воде­
нице, пију као рибе и пријете мјесецу:
66 СРПСКА КlЬИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ

-Чекај ти само, ми ћемо те већ једном скинуrи, да

ти кажемо у брк! Кад већ не спаваш, ред је да пијеш
или да бар причаш нешто смијешно.
А мјесец се на то само смјешка, облијева сребром
чича-Тришину сиједу косу и крчмареву ћелу, огледа се
у води, у очима мачка Тотпе, који се пење уз врбу, и у
зјеницама Шарова, који почесто_ на њ завија као и
некад, кад Је СЈедио везан под старом крушком подно ДЕДА ТРИШИН МЛИН
планине.
 БРАНКО ЋОПИЋ 69

КОД СТАРОГ МЛИНА

Чим очи склопим, ја одмах видим

и поток Јапру, и врба ред,
ево и млина препуног лупе
и пред њим Триша, старина сед.
Око тог млина проскитах давно
детињство своје незаборавно ...

У тихом склопу измебу брда,

испод Јавора, у шуму лаком,
клобуча извор, студен и бистар,
и поток брза сребрном траком.
Гргољи вода кроз дивљу папрат.
Ту ти се рађа весела Јапра.

Поток -ј аренце скаче и ђипа,

на миру није ни једног трена,
по њему игра сенка од врба,
блиста и трепти одећа-пена.
Брзицом оштром ко муња шиба
пастрмка смела, ватрена риба.

Подно брегова Ј!араван мала,

ту Јапра није !]Оточић више,
стрмоглав јури у бадањ уски:
70 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ево ти млина старине Трише.
Л удује точак, весела чигра,
вртоглав танац речица игра.
Ех, чудна млина, шта да ти причам,
стотину лета и више има,
брвана белих, а крова с�ва,
завијен маглом брашна и дима.
Поваздан тутњи, пљуска и лупа:_
уклето место ћавољег скупа.
А чича Триша, господар млина,
старина сваком драга и знана,
прекрасне ћуди, с навиком чудном:
свађа се с мачком свакога дана.
Кад вика јекне над бучном водом,
лукав се пацов смешка под водом.
'"О, лењи Тошо, носачу бува,
крај ће ти бити тужан и мрк,
реп ће т и миши однети, слутим,
_а нека птица у гнездо брк.
Пропашћеш једном без трага, гласа,
у ропству паса! "
А Тоша жмирне и снено каже:
"Не бер.и бриге, слободно дремај,
препусти мени бригу о репу,
па рибу лови, ручак ми спремај.
Са мало речи, без много буке,
скувај ми данас чорбу од-штуке!"
БРЛНКО ЋОПИЋ 71
"Од штуке чорбу! - старина виче,
иа ноге скаче с великом буком.
- Ако ти спремим, брка ми мога,
опанак свој ћу појести с луком!
Нећу да ловим, нећу да спремам,
милости немам!"
Па ипак чича крену се крадом
крај врба старих, познатим путом,
логору рибљем, дубоком виру,
тамо се смести с дугачким прутом.
Удицу баци и викну: "Хоп! " -
па за трен-за два - заспа ко топ.
Крај млина, дотле, кроз густу траву,
пријашко неки, орошен сав,
тихо се шуља, подигну уво,
па истом лане опрезно: "Лв!
Нада ми блиста, весели трачак,
баш ћ е ми данас платити мачак! "
Шуњало тајни главом је Жућа,
краде се, гунlа: "Мачак је мој!"
А кад је стиго надомак млина,
из траве скочи, залаја: "Стој ! "
Прену се Тоша у сну затечен
и само дрекну: "Сада сам печен!"
А чича Триша, нагнуr над виром,
безбрижно хрче ко у свом дому
и сања санак, чудан и смео:
како уз Јапру јаше на сому.
72 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРАНКО ЋОПИЋ 73

Мамуза рибу и лулу чачка. Најлепше ту сам провео дане,

"Пожури, соме, чека те мачка!"
Наједном Тоша допаде трком,
у крило чичи лупи ко врећа.
"Помагај, стари, ако си другар,
долази, ево, најезда пседа!"
Поскочи чича, престрашен вас,
па истог трена у воду -пљас!
Промочен чича по води лупа,
ко би се у сну надао томе,
па очи бечи и громко виче:
"Што си ме с леђа збацио, соме?!"
Најзад му мачак додаде реп
и чичу спаси. Ала је леп!
понекад, богме, скоро настрадб,
истина све је о чему причам,
сваком јамчим главом и брадом.
И још од Трише и других чича
каквих се само наслушах прича!
...........................
Затворим очи и одмах видим
Јапру и шуме, неба језичак,
и млин, и Тришу, Тошу и Жућу,
у псећем репу повелик чичак.
У томе друштву проскитах давно
детињство своје незаборавно ...

Дуго су Триша и мачак Тоша

по густој трави тражили Жућу,
трљали шаке, оштрили канџе,
спремали куму попару врућу.
'�Платиће лопов!" -.клели се брком,
ал мудри Жућа заждио трком.

У млину тако свакога дана

џумбус је неки, одмора нема,
ту су ти Триша, мачак и Жућа,
све Један другом подвалу спрема.
Преваре неког, у воду свуку,
неког истуку...
74 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ГВОЗДЕНИ САВЕЗ
Муња над Јапром облаке шиба,
ватрене рибе блесак,
камџија врела небом се сплела,
сад ће се чути тресак.
Шапуће ветар; грома се боји,
врбама старим листове броји.
Облак се шуља, долину целу
прожима мрзлим дахом,
даљи без краја, препуне сјаја,
засипа модрим прахом.
Испод олујног мркога гуња
све се праћака рибица муња.
]Јагашан ветрић под врбе зађе,
копреном игра лаком,
запао мачак у сан дугачак,
прође му језа длаком.
Прену се Тоша и очи брише:
"Брка ми мога, ево нам кише!"
Светлица оштра небеса креше,
облаке модре пара.
Пожури, Тошо, потоп је дошб,
брже, СКИТНИЦО стара!
БРАНКО ЋОПИЋ 75
Не мрдај брком, не жмиркај оком,
олуја иде, напредуј скоком!
Кроз траву мачак окретно жури,
промиче стазом уском,
а за њим киша уз поље шиша,
засипа њиве пљуском.
Умаче Тоша, задихан, љут,
сакри се деди под широк скут.
У исто време ево и Жуће,
шуља се као зверка,
крај воде вреба, упорно кеба
јазавца, кума Ждерка.
Ваздан га тражи весели друг,
иште му неки прастари дуг.
Пови се врба, заигра листом,
откри се небо сиво,
долети чапља и прва капља,
пред Жућом блесну живо.
Трже се ловац као од гује:
"Спасавај кожу, ето олује! "
"Куда би, шта би? !" - Жућа се пита,
видокруг мери смрачен,
па јурну млину, кроз врата сину
као из топа бачен.
Покоран, миран по први пут
скромно се сакри под Тришин скут.
76 СРПСКЛ КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Два љуга борца под истим кровом
седе здесна и слева,
фркћу и реже, хрбате јеже,
а око муњом сева.
Још тренут само, па урнебес,
почеше дивљи ратнички плес!
Истога трена заигра м�а,
планула снагом свом,
просу се блесак, а за њим тресак,
удари моћан гром.
Легоше на под од пусте страве
Жућа и Тоша, глава до главе.
Од луда страха промуца Жућа:
"Ти си ми, Тошо, брат!
Громове чујмо, па савез кујмо,
нек ђаво носи рат!
Док сунца сија и један трачак
другови биће псето и мачак.
�олико пуга рибу ти отех
у свом налету грубом,
варка те многа и брза нога
спаси пред мојим зубом.
Било па прошло, нек буде мир,
секиру ратну бацам у вир!"
А Тоша вел.и : "Другару Жућо,
прихватам предлог твој,
у овом крају сви нека знају,
савезник ти си мој.
БРАНКО ЋОПИЋ 77
Нека наша љубав расте и цвета,
вечито иста, безбројна лета!"
А деда Триша заклетве слуша
и само гунђа: "Ето,
под мојим кровом, у млину овом
заволе мачак псето!
Гвоздени савез, вели вам Триша,
трајаће дуго -као и киша!"
Умину облак, ведрина сину,
на Јапри вал се мрешка,
капљица блиста са сваког листа,
видокруг плав се смешка.
А сунце врелу поплаву просу,
врбама суши зелену косу.
Изиђе Жућа, на сунце шкиљи,
смешка се сваком зрачку,
па онда вели: "Питам се, је ли,
шта ли то рекох мачку?
Тако ми репа и мудре главе,
бунцб сам нешто, шашав од страве!"
А мачак Тоша бркове глади,
годе му зраци врући
и све се чуди: "Чусте ли, људи,
савезник постах Жући?
Боље је ући у лављи кавез,
него са псетом правити савез !"
78 СР П СКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Одједном Жућа показа зубе,
погледа мачку мрко:
"Држи се, Тошо, лоше си прошо,
уговор наш је црко !"
Само што рече, избечи очи
погрби леђа, на мачка скочи.
Хитар је Тоша, нема му мане,
на ватру личи живу,
па за трен ока и у два скока
уз врбу стругну криву.
Вири одозго и злобно рече:
"Попни се, Жућо, риба се пече."
Пред млином стоји дедица Триша:
"Остадох опет сам.
Савеза јака у два лудака!
Како их није срам?!
Кад киша дође следећи пут,
опет ће оба под чичин скут."
Шумари Јапра, шибају рибе,
сунчани тече дан,
под врбом Жућа, на врби Тоша,
смишљаЈу ратни план.
БРАНКО ЋОПИЋ 79
ВЕЧИТО ЛЕТО
Високе трске зелена ћуба
њише се покрај реке.
Мочвара ту је, завичај драги
грлатог жапца Креке.
Ту Креко води весели хор,
слуша га месец одозгор.
Јутром се роса са трске круни,
за капљом блесне капља,
заплови патак водама сјајним,
корача важно чапља.
Понекад стакло мочваре мирне
лептирић модар крилима дирне.
У касну јесен кад магле спусте
над поља мртви вал,
из даљи сиве севера хладног
у госте дође ждрал.
Спусти се доле, зашуми трска,
ледена скрама на води прска.
Жалосно ветар у треци шуми
и зимска туга расте,
а ждрала пита осамљен патак:
"Да ли ћеш стићи ласте?
80 С:РПСКЛ КЉИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Одоше оне у топле земље,
ваљда су прешле и Средоземље."
До трске стиже брујање млина,
вредан је деда Триша,
ту је и Жућа, сањо о зецу,
а мачак сања миша.
Врти се жрвањ у сетном хуку,
облачни сати споро се вуку.
Једнога дана Жућа и Тоша
мочвари крену шетњом;
над њима облак, леден и тежак,
одише снежном претњом.
Трска се њише уз шапат благи:
свратише мало, шетачи драги.
У треци пусто, умукли жапци,
тишина легла нема,
тек у плићаку, у води мирној,
чудноват путник дрема.
Два су другара у чуду стала.
"Погледај, Жућо, високог ждрала."
"О здраво, мирно, делије с млина! -
ждрал се покрену сиви -
Меље ли жрвањ, шта ради Триша,
како се код вас живи?
Је ли вам добро код вашег деде,
да ли вам срце кудељу преде?"
БРАНКО ЋОПИЋ 81
"Шта да ти причам! - јави се Жућа -
Ево се зима спрема.
Читави свет сам прошао јуче,
радости нигде нема.
Јесења туга из магле роси,
невидљив косач пољима коси."
"Читави свет си прошао, велиш,
зар је могуће, друже?
Прошао пешке, у једном дану,
и још те ноге служе?
Кажи ми само, не буди љут,
Колико беше дугачак пут?"
О ждралу бајку причаху плаву,
и мени чежњом смутише главу.
Од тога дан;� немир ме снађе,
вечити путник постах,
ждраловим путем по свету тражим,
лето, неверна госта.
Никад га стићи, премда сам вредан,
измиче увек - за корак један. .
82 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ОГЊЕНА ВИЛА
У глувој ноћи, у кругу млина,
мећава густа повела коло,
у пустој шуми повише млина
дрвеће цепти, само и голо.
У млину старом бугиња ватра,
лепеће пламен, трепери кућа,
уз огањ седи познато друштво:
дедица Триша, мачак и Жућа.
Старом се млину темељи тресу,
напољу воде дивови бој,
чупају букве, њима се јуре.
Има их, богме, невиђен број.
Заспао деда, малко и хрче,
док пламен шару чудесну плете:
Лептири сјајни, ватрене птице
у њему ничу, трепте и лете.
Занесен Жrћа, мачак занесен,
зуре у сјајна пламена крила.
Одједном, ево, из ватре саме,
изиђе пред њих Огњена вила.
БРАНКО ЋОПИЋ 83
"Жућо и Тошо -тихо ће она -
умем да бајем и знам да чарам.
Замислиш само чудесну земљу
такву и такву и -ја је стварам.
Реците само шта бисте хтели,
вашу бих жељу одмах да знам,
У какву земљу да вас поведем?
Тражите само, све ћу да дам."
Жућа и мачак поспано трепћу,
велики ловци, малена деца.
"Води нас вило -тихо ће Жућа -
у бајно царство Великог Зеца.
Зечева тамо армија врви,
све је под сивом зечијом пеном,
обучен зека одраног јури,
варен се зека смеје печеном."
Истом ти мачак срдито скочи,
очима креше, варница киша.
"Нећемо зеца, Огњена вило,
хајдмо у царство Великог Миша!
Тамо су поља од самих рупа,
пред сваком седи домаћин с брком.
Рекнеш ли само да хоћеш друштва,
мишева ево, долазе трком."
Поскочи Жућа и громко лану:
"Живеле зеке, мишеве бриши!"
84 сrпскл КЊИЖЕВНОСГ ЗА ДЕЦУ
А мачак на то жестоко дрекну:
"Нећемо зеке, живели миши!"
У млину старом настаде свађа,
заори лавеж и мачја дрека.
"Живеле зеке! Живели миши!" -
из ћошка сваког враћала јека.
Огњена вила зачепи уши,
збуни је вика и двобој луд.
"Никуд не могу да вас поведем,
кад слоге нема, узалуд труд.
Најбоље да се сложите лепо
и прекинете препирку дугу,
маните зеца, пустите миша,
тражите земљу, ал неку другу."
На то ће Жућа: "Радо ћу поћи
у неко царство где се не пости,
где чува стражу печено прасе
рред царским двором од самих кости."
"Врагу .ти кости! -дере се Тоша -
Мрзим их више од Креке жапца.
Пронаћи, вило, Сланину-царство
где риба чува печеног врапца."
И опет свађа заори млином,
од снажне вике пламен се гиба:
"Хоћемо брда костију самих!"
"Нећемо кости, живела риба!"
БРАНКО ЋОПИЋ 85
Огњена вила смешка се тужно
и рече тихо у позни сат:
"И ове жеље узалуд беху,
ваша им свађа сломила врат."
Жућа и Тоша још десет пута
шапућу жеље у сутон снен,
и десет пуга жестока свађа
збриса им наде за један трен.
"Кад слога буде опет ћу доћи -
Огњена вила понови тише. -
А дотле, богме, као и досад,
живите тако код старог Трише."
Пропе се пламен у таму крова,
обави вилу веселим крилом.
Тишина затим завлада млином
као да никог није ни било.
Истога трена чича се прену,
очи му старе лукаво сјаје.
"Јесте ли, децо свршили причу,
спавати ваља, доста је граје.
Читаве ноћи тупите зубе,
лети вам језик у гневу љутом,
ако вас ниЈе сложила вила,
сложиће чича -врбовим прутом.
Шта ће вам царство Великог Зеца,
његова војска у силном броју?
86 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Најбољи зека увек се нађе
када га стигнеш трком, у зноЈу.
А моме мачку такођер велим:
мишева царство за њега НИ Је.
Зар не знаш, Тошо, изреку стару:
Најдебљи миш се код мџина крије."
То чича рече, обори главу,
води га Санак на далек пут,
над њим, у тами, под самим кровом,
ћути, савијен, од врбе прут.
А око млина, у лудом хуку,
мећава бурно ковитлац вије.
У тихом гнезду, под стрехом самом,
врабац се врапцу под крило крије.
Ватра се гаси. Мачка и Жућу
завија поноћ најцрњом свилом.
Понекад само канда затрепти ·
<;)гњена вила пламеним крилом.
Б РАНКО ЋОПИЋ 87
ЗИМА
Ех, што се магла згуснути уме,
завила поља, реку и шуме,
збрисала кланац, покрила село,
читавом свету обукла бело.
Кроз маглу само, путник занесен,
берући лишће, пролази јесен.
Чуди се Жућа на прагу млина:
"Гледајте, браћо, бели се тмина!"
Мачак се Тоша не слаже с њим
и каже мирно: "Ово Је. дим.t"
А деда Тришу спопада страх:
"Погледај, свуда од брашна прах!"
Пред зору магле нестаде сиње,
покри се земља мразом и ињем,
цакле се окца неравна друма,
бисером блиста невеста шума,
па чак и месец одозго гледа,
окружен пољем прозирна леда.
Од чуда Жућа да сиђе с ума:
"Гледајте чуда, цветала шума!"
А Тоша чеше сањиво ребро:
88 СРП СКА КЊИЖ ЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
"Ено и поља засута сребром!"
Дедица само замишљен каза:
"Ево нам јутрос у госте мраза."
Једнога јутра прамиња снег,
обели поља, сакрио брег,
свиле се врбе до речног _руба,
на сваком жбуну памучна ћуба.
Сипа и веје са свију страна,
чуЈе се тужно грактање врана.
Прозбори Жућа погледа сетна:
"Ох, алај сипа мећава цветна!"
А Тоша рече, сретан ко дете:
"Како ли бели лептири лете!"
Нато ће деда: "Све је то варка,
ово је зима, опасна старка!"
Студена вода под млином пљуска,
кричи у магли путница гуска,
бежи од мрзлог зимскога вала,
:3ове у друштво високог ждрала:
"Развијај крила, ако си друг,
крећемо ноћас на топли југ!"
Прогунђа Жућа крај топла пања:
"Дере се гуска, лисицу сања!"
Мачак се снено по врату гребе:
"Јавља се гусак, сањао тебе!"
А деда рече, мерећи кров:
"Оно је, децо, путнички зов."
БРАНКО ЋОПИЋ 89
Ево и буре са Мразом дедом,
окива поток дебелим ледом,
ексере оштре пажљиво куца,
смрзнуто дрво од студи пуца.
Водопад стао, утихла бука,
гњура се у муљ зубата штука.
Жућа се чуди, ушима мрда:
"Погледај воду, постала тврда!"
А Тоша каже: "Злослутан знамен,
постала вода студени камен!"
Дедица вели: "Зима је, роде,
в ећ ковач Север окива воде!"
Једног јутра, по ведру дану,
окова зима на млину брану,
престаде точак жрвњем да креће,
са њега висе дебеле св еће,
ледени оклоп на сунцу сину,
престаде хука у старцу млину.
Зачућен Жућа на прагу стао:
"Погледај млина, у сан је пао!"
А Тоша за њим повика брзо:
"Заспао није, него се смрзб!"
А деда Триша повири ван
и рече: "Пао у зимски сан!"
Текли су дани унедоглед,
на млину старом тишина, лед,
смрзла се вода, дрво и камен,
90 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
са свећа трепти плавичаст пламен,
застао жрвањ, вечита чигра,
Једино ватра дедина игра.
Текла је зима, студена, дуга,
напокон ево топлога југа,
ледене свеће на точку топи,
с� стреха капља за капљом шкропи,
ОЈача сунце, дани се дуже,
од1едном жрвањ - поче да струже.
Поскочи Жућа, повика: "Људи,
гледајте млина, ево се буди!"
И Тоша ђипи из лога уска:
"Чуј еш ли воду, по точку пљуска!"
А деда скочи, весео, млад:
"Устајте, момци, почиње рад!"
Разигран точак весело ђипа,
топло се брашно у сандук сипа,
деда се срећан по млину врти,
препуне вреће на леђа прти,
врти се жрвањ вртоглав,
а млин се тресе од буке сав.
Игра се Жућа, занесен, слеп,
упорно лови рођени реп,
вије се Тоша ко витак прут,
позива видру на мегдан љут,
а деда Триша задуван хуче,
ракију стару из боце срче.
БРАНКО ЋОПИЋ 91
И висибаба, кривога врата,
кроз снег се проби, сунца се хвата,
а ту и тамо весело сине
злаћано око јагорчевине,
падином брега, скроман и снен,
дукатом жутим осу се дрен.
Потрча Жућа, лаган и бос,
мирисом цвећа да части нос,
и Тоша креће, уз пуно славље,
да миша пита, како му здравље.
Пође и деда, запет ко пушка,
хоће да види цвета ли крушка.
П лави се небо ко шатор сведен,
одјури зима на север леден,
а наврх горе, у сами мрак,
сину још једном чудноват зрак:
остатак снега, блештав и бео,
путнице зиме подеран вео.
92 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
НОЋНА СТРАЖА
Повише млина, у камењару,
крије се чудна зверка,
тамо ћеш наћи у јами глувој
јазавца, кума Ждерка.
Свакога лета, добро се знаде,
кукуруз дедин Јазавац краде.
Грози се деда, жестоко прети:
"Тако ми мога брка,
платиће једном скитница ноћна
која кукуруз крка!
Погледај само проклетог типа,
смаза ми њиву до задњег клипа!"
А дедин стражар, весели Жућа,
грози се Ждерку глупом:
"Кад ли га једном скопам у мраку,
платиће кожом скупом!
У том је само невоља права:
он увек дође кад стража спава."
А мачак Тоша такођер прети:
"Скуваћу Ждерку чорбу!
Нека га само у њиви видим,
однеће празну торбу!
93
БРАНКО ЋОПИЋ
Кад ли га зграбим у мраку слепом,
платиће, богме, главом и репом."
Лопов се Ждерко у јами смешка:
"О, почуј, бели свете,
пазите само овога чуда,
три ми поспанца прете!
По сву ноћ хрчу, а њива сама,
чува ј е само - ветар и тама.
Ловити Ждерка, а сањив бити,
посао узалудан,
зато се мора опрезан бити
и врло, врло будан.
За тај су подвиг екипа лоша
дедица Триша, Жућа и Тоша."
Од свраке Брље дочуо Жућа
како се Ждерко руга,
па брзо трчи да савет тражи
код Тоше, свога друга.
Мозгају мудро читави дан,
спремају лукав ратнички план.
Лозинка паде: остати будан,
бдети читаву ноћ,
пазити оком, ухом и носом
када ће Ждерко доћ.
А чим га спазе где њивом тапа,
нека се нађе у осам шапа.
94 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Спусти се вече, овлада тама,
зрикавац тихо зриче,
а мачак Тоша сео крај Жуће,
прича му старе приче.
Везе од прича чудесан круг,
да само не би заспао друг.
Распреда Тоша: "У неког цара
рађала златна крушка... "
Па истом прену и Жућу пита:
"Шта то крај реке шушка?''
"То ветар шапће! -Жућа му виче -
Не бој се ништа, већ причај приче."
�аљубљен Жућа у бајке · старе,
Једну за другом иште,
а Тоша стане: "Пролази неко
нашим кукурузиштем!"
А Жућа на то: "То ветар њише
зелено перје и -ништа више."
Q цару глупом казује Тоша,
па тек што причу сврши,
упита Жућу: "Чујеш ли, друже,
кукуруз неко крши?"
"Какав кукуруз, ћути будало,
то цврчку пуче танко гудало!"
Жубори поток сребрних прича,
а Жућа, сав занесен,
у себи шапће: "Причај ми, Тошо,
причај читаву јесен.
БРАНКО ЋОПИЋ 95
Причај по дану, вези по ноћи,
не бој се, неће јазавац доћи."
А ево дотле лопова Ждерка,
ђаво му не да мира,
по њиви шета попреко-уздуж,
клипове зреле бира.
"Алај ћу ноћас набити врећу!
Овога хоћу, овога нећу!"
Најзад га ево код саме страже,
клизи тихо ко шајка,
напери уво, развуче уста:
"Ево се прича бајка!"
Хајдук је Ждерко и лопов голи,
а ипак приче безмерно воли.
Слушао Ждерко о жапцу Креки,
КОЈИ живи у шашу,
о диву Брки, о цару Шоњи,
о лисцу Мудријашу.
Зинуо глупо и очи бечи,
побожно гута мачкове речи.
Напокон зора завесу диже,
показа освит плави,
у мирном селу, тамо за реком,
први се певац јави:
"О, кукурику, зора је, друже,
ко је у крађи, нек хитро струже!"
96 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРАНКО ЋОПИЋ 97

Ждерко се трже, погрби леђа, Ја сам те слушо са пажњом правом.

у небо зирну оком.
"Ево и дана, враг је у торби,
бјежати ваља скоком!"
То рече, врећу на леђа врже,
па јурну њивом што може брже.
Застаде мачак у пола приче:
"Чујеш ли, Жућа, друже,
тако ми репа, мени се чини,
кроз њиву неко струже.
Канда је нека крупнија зверка?
Озбиљно сумњам на кума Ждерка."
Освану јутро, ево и деде,
по њиви редом зађе,
о грдна чуда, о пуста лома,
читаву пустош нађе.
Трагови Ждерка свуда се виде,
последњи, ево, у шуму иде.
Кумашин Ждерко, с врећом и главом."
Тоша и Жућа у писмо буље:
"Е, овај знање знаде,
слушао бајке читаве ноћи,
па опет -и да краде!
Права је рђа и архилопов,
а ми смо глупи ко ћуран попов!"
Од тога дана на ноћној стражи
. .
ПОКОЈ царУЈе крути,
тишина мртва, причања нема,
Тоша заливен ћути.
Очију сјајних кроз таму мерка,
кад ли ће чути лопова Ждерка.

"С
. тражари амо, на испит строги! -
срдито деда дува -
Тако ли, дакле, лопов се вреба,
тако се њива чува!
Начини Ждерко у добру мом
Косово право, покор и лом!"

И најзад, брука да буде већа,

ту Је цедуља мала:
"Одлично причаш, мајсторе Тошо,
свака ти, брате, хвала.
98 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ДЕДА ТРИШИН САН
Поток се Јапра под селом пени,
вирова безброј ствара,
увек Је нова, несташна, млада
и вечно -Јапра стара:
хучи под млином дедице Трише,
од сунца плава, мокра од кише.
Сваког је чуда видела Јапра
у свом воденом веку,
хитајућ дању, журећи ноћу
у Сану, моћну реку.
Кад би нам тога казала пола,
била би пуна четвора кола.
Негде, на пример, на старом газу
заглиби турски топ,
а након_ тога, столећа другог,
упаде ПИЈаН поп.
Столећа трећег, овога данас,
тамо су дигли ћуприју за нас.
А јуче, куме, шта ли се деси,
да зинеш одистински!
Бабе ће причу о томе млети
брже него жрвањ млински.
БРАНКО ЋОПИЋ 99
Јуче је била - не питај више -
пијанка славна млинара Трише.
Ваздан су Триша и Винко Лазић
водили пијан плес,
у старој крчми повише Јапре,
названој "Земљотрес".
Кад Винко цврца и Триша пије,
пева се, игра, скаче и бије.
Код млина дотле скамуче Жућа,
жалосно мачак фрчи:
"Чујеш ли деду како се части,
а нама трба крчи.
Алај ме срце сланини вуче,
само је деда држи под кључем."
Код пете чаше дедица Триша
пијано буљи очи:
столица игра, врте се чаше,
риба из лонца скочи,
љуља се земља као да броди,
купа се Месец у Јапри води.
Поскочи деда, прстима пуцну,
врти се попут тигра:
"У коло, људи, дрвеће, звезде,
почиње светска игра!
Нек лија узме за руку ловца,
нека се с вуком загрли овца.1"
100 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Ђипао деда до пола ноћи
са Винком, старим вуком,
ветар им песме звиждао дивне,
махале врбе руком.
Уморни, најзад, од теревенке
заспаше старци, ветар и сенке.
Крај саме штале дедица хрче
и сања призор луд:
извести њега у некој шуми
пред прави лављи суд.
Везан је деда, тресе се сав,
док пред њим риче гривасти лав:
"Ви ли с;е Трифун, овдашњи млинар,
иначе назван Триша,
ви ли то мачка мучите Тошу
попуг најгорег миша?!
Зар нисте чули, зликовче први,
мачак је лаву рођак по крви?!
�ного је тужби, ко псећих бува,
на ваше срамно дело,
од ваш�г Тоше, доброга мачка,
вечно кријете јело:
сланину, рибу, и сир, дабоме,
и разне ствари подобно томе.
Прикане драги, доста је шале,
најзад је рачун сведен,
пошто си мачка мучио глађу,
ти ћеш бити поједен.
БРАНКО ЋОПИЋ 101
Параграф први, последњи став:
старог ће Тришу смазати лав!"
Следи се деда, шума занеме,
настаде страшан мук.
Одједном, с краја судијског стола,
зарежа мрки вук:
"У мени, браћо, од беса врије,
пресуда ова праведна није!
И ја сам јуче добио тужбу,
жестоку, оштру, врућу:
млинар је овај мучио глађу
рођака мога, Жућу.
Гласаћу зато за нешто слично:
дедицу ја ћу појести лично!"
Премудри лисац у том се јави
испред зверињег кола:
"Нек буде право лаву и вуку,
сваком дедице пола!"
Истом ти мечка забрунда нека:
"Навали, суде, старина чека!"
Ево ти лава, разјапи уста,
а и вук скочи брже,
прену се чича, на ноге ђипи -
па се иза сна трже!
Уместо вука и страшног лава,
над њим се бечи - Винко ва крава...
102 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Никад код млина видели нису
празника тако светла,
у славу спаса од страшног суда
испекб Триша петла .
Мачак и Жућа уз деду сели,
печеног петла заједно јели . . .
Над Јапром тако, ко црвен облак,
вечито срећа прши,
невоља свака буде и прође,
све се на добро сврши.
Тамо ни живот не буде кратак,
увек је дужи - за петлов батак.
БРАНКО ЋОПИЋ 103
МЛИН ЈЕ СТАО
Од рана јутра до мркла мрака
долином реке путује хука,
дане и ноћи између врба
дединог млина чује се бука.
У зелен точак с кашика десет
ту вода млазом студеним бије,
бисерни облак високо праши,
дугин се појас у њему вије.
Врти се жрвањ, зубат и тежак,
овијен лаког ветрића дахом,
водопад брашна безгласно сипи,
покрива деду памучним: прахом.
Прастаре даске крова се црне,
памтећи триста и један дим,
под стрехом: врабац, наравно, ћути
и још је безброј дечице с њим:.
Крај самог млина, у бистру виру,
тромога клена младица гони,
кроз леден брзак пастрмка шиба
и мудра видра нечујно рони.

104 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Пред млином раван, сунчани кугак,
трагова безброј по њему има,
ту помељари лулама диме
и коњче главом сањиво клима.
Мачак се Тоша на сунцу грије,
мије га киша сунчана врућа,
а мало даље, под врбом кривом,
у хладу чмава делија Жућа.
А млин се врти, пева и бруји,
бескрајну пређу испреда вредно,
на.мата клупко, огромно сиво,
на њему има столеће једно.
Да није млина с његовом хуком
поља и стазе биле би неме,
дан и ноћ постали глуви,
на своме точку стало би време.
Пролећа једног, у јутро тихо,
док златан дрен је на сунцу цвао,
млин је три пуга уздахно тужно,
пљуснуо водом, а затим -стао.
С::-�ирен је жрвањ још топал био
� мирисао на брашно меко.
Пl)ену се деда, подиже главу:
"Млин је заспао!" - тихо је реко.
Старина кожух пригрну дуги,
нешто му нагло постаде зима,
БРАНКО ЋОПИЋ 105
као да штеди сањива госта,
изиђе тихо, на прстима.
Дедин је радник ћугао вредни
брвана белих и крова стрма,
зелен је точак стајао мирно,
блистала само капљица срма.
Около свуда тишина пала,
само се птица огласи коЈа,
а деда рече са тихом тугом:
"Уморила се старина моја.
Кад је почео, ко ће да памти,
и мене, богме, сећање вара,
саградише га мајстори вешти
у давно доба Пекмеза цара.
Сад је уморан како и не би,
и њему малко дремнуrи треба,
изамљео је разнога жита
високо брдо, до сама неба."
И ту се деда за леђа прими,
застаде часком, па ће ти рећи:
"И ја сам, канда, уморан мало,
ваљаће негде зеричак лећи."
Полако иде дедица Триша,
простире кожух под први дрен,
па гласно зевну, а онда леже
с руком под главом, сетан и снен.
106 БРАНКО ЋОПИЋ 107
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ

У пољу дотле Жућа и Тоша поскочи Жућа, побеже Тоша,

стали, не чују са млина хук.
"Шта ли је са њим? -трже се Жућа
Није га, ваљда, појео вук?!"
Стаде и Тоша, напери уши:
"Не чујем његов радосни- бруј.
Ил је промукб ил можда спава
или је некуд побего, чуј!"
Препуни брига другари журе,
уз ноге расту ледени жмарци,
а када стигли, повика Жућа:
"Погледај, Тошо, заспали старци!"
Жућа и Тоша силазе брзо
староме точку, у таман јаз,
нађоше тамо зачепљен бадањ,
из њега јаки не бије млаз.
"Погледај, Жућо, видим ли добро,
овде је неки упао џак?
Припреми зубе, па га извуци.
Увек се хвалиш како си јак."
оба их зали несташна чигра.
А млин забруја ко никад прије,
полете жрвањ ко коњиц пропет.
Прену се деда, весело викну:
"Чујеш ли млина, будан је опет!"
Поново одјек низ реку пQђе,
испуни хука предео вас,
опет су срећни код млина старог
дедица Триша, мачак и пас...
Једино, друже, у моме крају,
на реци Јапри, код чича-Трише,
скривени живе другари мудри,
Жућа и Тоша -и нигде више.
Тамо ти срећа вечито плови
по тихој води, у малој барци.
На Јапри никад не стану млини,
никада добри не умру старци.

Прискочи Жућа, зубима шкљоцну,

ко да је ђаво ушао у њ,
повуче једном, цимну из пета,
извуче стари сељачки гуњ.

Истога трена провали вода,

весело точак поче да игра,
108 С РПСКА КЊ ИЖ ЕВНОСГ ЗА ДЕЦУ
ЧУДА У МАГЛИ
Дебела магла вуче се рек9м,
пена од снега мешана с млеком,
завија врбе копреном лаком,
пернату чавку, зеца са длаком.
Стазом се ваља, нај езда права,
зави у бело путника мрава.
Дедица Триша код млина, веле,
по таквој магли тражио теле,
кад ево меде у руху мрком.
"Ту ли си! - чича заигра брком. -
Сад ћеш чути пошто је лук! " -
повика старац, по штапом - пук!
Причали после, уз тиху кишу:
-_Истукло теле старину Тришу,
врућу му, богме, скувао чорбу
и још му, кажу, отело торбу,
у торби било, још и то зна се,
печено прасе.
У тој су магли сусрели Жућу,
тражио своју штенару - кућу.
Идући тако, бистар ко овца,
уђе у торбу Илије ловца,
БРА НКО ЋОПИЋ 109
кад тамо, гледај, тако ми свеца,
улови зеца.
И тога дана деси се, ето,
ловац у торби донесе псето
зграби га за реп, извуче ван,
па викну громко:
"Ово је сан!
Маскиран зека у псећи фрак!
Сад видим и ја: свету је смак!"
На свадбу крчмар креће код знанца,
оседла краву уместо вранца,
па на пут крену у пуноЈ слави,
кроз маглу јаше на брзој крави.
Чудан му коњиц не иде касом,
ал зато муче дубоким басом.
Успут на свадби, због чудна госта,
друштво од смеха попада с моста,
једва из воде изишли живи.
- Томе су крчмар и крава криви! -
Пребише зато, од гнева злог,
крчмару леђа, а крави рог.
Тражећи гнездо, весела чавка
на главу слети чупавог Славка.
"Гле мога гнезда, ала је меко
и још је топло, грејс га неко! " -
ускликну птица, ал у том трену
гнездо се крену.
1 10 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ БРАНКО ЋОПИЋ Ј 11

Чупави Славко убрза ход, Опет си капут пропио, авај!

љуља се гнездо, пијани брод.
Сирота чавка у чуду била:
кроз маглу гнездо плови без крила
ил можда под њим креће се пањ?
"Зашто сам гнездо стављала на њ? !"
Бескрајном траком путање уске
у густу маглу кренуле гуске.
И како иду, од прве стопе,
нестају брзо, просто се топе.
Зачуђен газда прогунђа на то:
"Истопи магла гусака јато!"
Касније газда у гневу љутом,
по густој магли шибао прутом:
"Ни од кога ја се вара�и не дам,
врати ми, магло, гусака седам! ... "
У ·подне у вис магла се диже,
одн�се гуске месецу ближе.
У шталу иди, па тамо чмавај!
Угаси лулу, јадна ти мама,
бојим се да нам не плане слама.
Из једне књиге, препуне слика,
девојче неко, чаробног лика,
изиђе крадом, у руху белом,
зави Је магла прозирним велом.
Девојче лута и куда крочи
путнику сваком засени очи.
А свирач неки, сањало будни
сав Је од песме и речи чудних,
скитница вечна, занет и смео,
у магли спази девојчин вео
и за њим пође - шта ли тај не сме!
Незнанку тражи и пева песме.

Пијан од магле као од вина

воз, мали Ћира, скрену са шина,
пусти се шором, па равно иде
пред кућу трошну старице Виде,
до самог прага споро се пење,
шиштећи дими, хукће и стење.

Повика баба:
"Јадна ми срећа,
ето му старог,
пијан ко врећа!
1 12 С РПСКА К Њ И ЖЕ ВНОСТ ЗА ДЕЦУ
ЖУЋИН ОДЛАЗАК
Откуда, ни сам не знам :rи рећи,
туга ми у сан долеће.
Откуда? Сад се присећам, куме:
долази, ваљда, пролеће.
По сву ноћ сањам скривену стазу
испод Бабића гаја,
гнезда у грању и лаку свраку
којој сам крао јаја.
Сећају ме се другови стари -
откад заједно нисмо! -
и јутрос, ево, из краја родног,
овакво добих писмо:
. "Мој стари знанче, шта ли ми радиш,
одавно од нас оде?
Пише ти Шаров, познаник Жућин,
са Ј апре, хладне воде.
Док ово нижем, веруј ми, друже,
проливам _сузе вруће,
хоћу да причам потанко, редом,
како нам неста Жуће.
БРАНКО ЋОПИЋ 1 13
Добро га знадеш, у псећем свету
никада таквог више,
стотину пута ово сам чуо
из уста деда-Трише.
Тај ти се свуда десио први
за зецом где се мајало,
кад смо јурили мачке и врапце,
на вука кад се лаЈало.
Једино кад би дошао млину
било је среће лоше,
ту би насео подвали некој
лукавог мачка Тоше.
У сваком лову, игри и борби
тај ти је био спретан ...
Кад прошлог лета, приметих јасно,
постаде Жућа сетан.
Поваздан ћути, па истом пита,
очи му тужно круже:
- Некад је било толико паса,
куд ли одоше, друже?
У траву гледа и мрмља тужно
док пада снено вече:
-Куда се вију трагови твоји,
преклањски стари зече?
У росно јутро, још нигде сунца,
он се дигао рано.
1 14 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
-Кад ове стазе оставим -каже -
сећај се мене, врано.
Крај реке луња и гунђа тужно
ко касни пијан гост:
-Још лок сам био малено штене
изгубих овде кост.
У стазу зури као да тражи
залогаЈ неки драг.
-Еј, зашто више не мирише
ни једне зверке траг?
Понекад само, више у шали,
почеше шапом уво.
- Сели се, каже, код мачка Тоше,
а ја путујем, буво!
Прошета некад за ведре ноћи,
иде споро, без хитње.
-Месече друже, пуrниче вечни,
одоше наше скитње.
У сутон често у небо гледа,
тужно му сјаје зене.
-Облаче, пловиш у незнан модру,
лакше, причекај мене!
За првог снега одједном живну,
поспану збаци мрену,
подиже главу, залаЈа гласно,
у пустош белу крену.
БРАНКО ЋОПИЋ 1 15
-На далек пуr вам одлазим, каже,
испод небеског лука,
где вечно Псето, пољем без краја,
јури вечитог Вук а!
Од тога дана пуrује време,
бескрајни теку сати,
а Жуће нема, заувек нема,
никада да се врати.
Понекад само угледам сенку
пољем се снежним жури.
Све ми се чини: вечити Жућа
"
вечитог Вука јури...
Прочитах писмо, на њему оста
од суза безброј мрља,
па склопих очи: завичај видим,
пролеће тамо шврља.
Кишица топла по гају шкропи
и тугу зимску сапра,
у родном крају и у мом срцу
весело блесну Јапра.
Шума малена тананих бреза
просипа шапат речит,
а тамо негде, кроз росну траву,
промаче Жућа вечит.
116 СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ
(БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ)
УВОД
Оглас по оглас ево се ређа
у славном дисту "Мачкова пређа".
Читам их редом пред први мрачак,
пишу их: деда, псето и мачак.
Код чича-Трише, у млину старом,
планула свађа највећим жаром.
Како, због чега, јесу ли луди?
Читај их редом па онда суди.
ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ
Продајем газду, млинара Тришу,
доброме купцу, макар и мишу.
Цена је скромна: ребарце суво,
комад сланине, прасеће уво.
Строг ми је стари, за крађу бије,
такав ми газда по ћуди није.
Уз чичу дајем -врло сам љут! -
машице, чибук и брезов прут.
1 17
БРАНКО ЋОПИЋ
ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС
Јефтино врло, за цену лошу,
продајем мачка, лопова Ташу.
Поспанци такви ретко се легу,
мишеви са њим терају шегу.
Има ли неки трговац глупи
који ће мог мачка да купи?
Ако се нађе, много му хвала.
баш је будала!
ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ
Ево вам једне понуде вруће
Тришиног џукца, скитнице Жуће:
Већ ми се на врат попео пост,
продајем чичу за добру кост,
само нек буде повећа она,
може од вола, кита ил слона.
И још да додам примедбу ову:
примам и саму мамутску кљову.
ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА
Новине читам, чудом се чудим:
овај ме Жућа за кости нуди!
Е, кад је тако, ставићу тачку:
продајем Жућу, купићу мачку!
Другар је маца; душица права,
нек са мном једе, пије и спава,
1 18 СРПСКА КЊИЖ ЕВНОСТ ЗА ДЕЦ У

нека ми преде и чува кућу.

Бришем из душе ждероњу Жућу!

ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС

Жућа и Тоша, главом и щапом,

ево се куну дединим штапом:
бићемо добри лети и зими,
нека нас натраг старина прими.
До звезда Жућин ориће лавеж,
Тоша ће бити за мише давеж!
Неће ни један јело да дирне...
(Слагаше ово савести мирне!)

ЗАПИС НА БРВНИМА МЛИНА

Љубиш ли битку, крађу и свађу,

од нашег млина окрећи лађу,
јер ће те триста чуда да снађу!

( 1 96 1 )