Glasam za ljubav

Rod: roman

Vrsta: roman za decu

Ideja: Problemi sa kojima se sreću svi tinejdžeri u školi i ljubavi, kako ih rešavaju i kako oni utiču na njihov
dalji život

Poruke: Ljubav može da boli, ali može i da nam pokaže pravi put u životu.

Porodica je nesto najvaznije u zivotu, porodica i dom u koji te cekaju svi koji te vole.

Ko je mnogo patio, mnogo je i zapamtio.

Slobodan Galac je pred kraj casa geografije bacio knjigu na pod i tako naljutio profesora koji ga je izbacio
sa casa. U hodniku je sreo Vesnu, sestru po ocu, sa kojom se lepo slagao i koja je uvek bila na njegovoj
strani kada bi dobijao batine od oca. Sreo je svog drugara Atamana koji je imao plan da opljačka staru
baronicu, jer je mislio da ona u kući ima puno zlata. Slobodan nije hteo da učestvuje u tome. Na skeli su
sreli Rašidu, četrnaestogodišnju devojčicu, koju je brinulo odgovaranje iz fizike. Rašida mu je rekla da je
Ataman smislio plan da Slobodan piše ljubavna pisma profesorki fizike kao da ih šalje profesor fizičkog, a
Ataman će ih dostavljati. Poljubio je Rašidu i to mu je bio prvi poljubac u životu, a ona je rekla da prvi
poljubac i nije nešto naročito.

II

Kada se vratio kući otac ga je istukao i rekao mu je da bi mu bilo bolje da se obesio zbog sramote koju
nanosi porodici. Slobodanovi roditelji su bili razvedeni i on je živeo sa ocem koji se oženio Stanikom i sa
njom imao ćerku Vesnu i sina Vladu. Majka se preudala i sa Timotijem je imala dve bliznakinje Draganu i
Jasminu. Otac je predavao književnost u gimnaziji, osnovnoj školi i u ekonomskoj školi. Kad je došao kod
majke, tamo ga je očuh izgrdio rekavči mu da nikada nije video čudo od deteta kakav je Slobodan.
Obećao je majci da više neće bacati knjige na časovima i krenuo u školu. Na času ruskog je razmišljao
kako da započne ljubavno pismo za profesorku fizike.

III

Posle škole se našao sa Rašidom koja ga je odmah pitala da li je napisao pismo. Ispričao joj je za
Atamanov plan da opljačkaju baronicu i ona nije bila protiv te ideje. Ispričao joj je o svojim planovima da
otputuje do ostrva Južnog mora. Sutradan su svi u školi primetili da se profesorka Melanija drugačije
ponaša. Slobodan je osetio gađenje prema sebi samome zbog pisma koje je napisao. Pričao je sa
drugaricom Nedom u koju je nekada bio zaljubljen. Posle škole je otišao kod majke i za vreme ručka očuh
mu je pričao o tome kako je on u njegovim godinama jurio fašiste po Sremskom frontu, kako je bio
zarobljen i ranjen. Slobodan je bio drzak prema očuhu i ustao je sa stola, a kada mu je ovaj udario šamar,
Slobodan se bacio na njega i udario ga. Rekao je majci da mu oprosti za sve i izašao je napolje.

IV

Rašidi je rekao da je istukao očuha, a ona se iznenadila da on uopšte ima očuha. Nakon toga joj je rekao
da treba da pođu odatle čim počne leto, a ona mu je rekla da je spremna da krene samo ako završi
razred. Počeo je da je ljubi, ali se ona malo bunila. Kada se kasno uveče vraćao kući na ulici je video oca
kako se ljubi sa drugom ženom. Stanika je čekala muža i kada je videla Slobodana rekla mu je da je isti na
oca.

Tu noć nije mogao da spava. Napisao je drugo pismo za profesorku Melaniju zbog Rašide. Sreo je
Atamana koji mu je rekao da se mnogo promenio otkad je upoznao Rašidu. Osetio je želju da nađe majku
koja ga je pozvala da dođe tog dana kod nje na ručak, a on joj je odgovorio da ne može. Otišao je do
plaže gde je pričao sa baronicom o ribama i ona mu je obećala da će ga uvesti u svoju kuću da vidi
ribnjak. Krenuo je po Rašidu, jer mu je bilo lakše da uđe u baroničinu kuću sa devojkom. U kući je bilo
mračno, a baronica je pričala o nekim ljudima kao da su prisutni, a kuća je bila prazna. Pobegli su iz kuće
smejući se.

VI

Ataman ih je ispitivao o tome da li su videli zlato u kući, a oni su odgovorili da baronica nema zlata i da će
morati da se snađu za put. Zatim su otišli na groblje gde je Slobodan video svog oca sa nekom ženom.
Rašida mu je donela na poklon kornjaču Gretu, rekavši mu da će mu ona praviti društvo dok piše svoj
roman. Otišli su na igranku, a posle toga su, vraćajući se kući, zvonili ljudima na vrata i budili ih.

VII

Morao je da nosi Gretu svuda sa sobom, čak i na plažu. Pročitao je Rašidi deo romana koji je počeo da
piše, a ona mu se smejala. Zatim su razgovarali o Melaniji i pismima. Njega je mnogo mučilo što piše ta
pisma u ime drugog, jer je znao da će profesorku to mnogo da boli kada sazna istinu. Ataman mu je rekao
da u sledećem pismu traži od Melanije da ostavi tri hiljade u šupljinu kod poštanskog sandučeta. On je to
odbio, a Rašida i Ataman su mu rekli da je kukavica.

VIII

Sutradan je Rašida odgovarala i dobila trojku iz fizike. Bližio se kraj godine, a sa njim i njihovo planirano
putovanje. Slobodan je odgovarao matematiku, ali nije pokazao baš neko znanje, a do kraja godine je
ostao samo još jedan čas. Kroz prozor učionice je video Atamana kako nosi pismo koje je Slobodan
napisao, a u kojem se predstavlja kao Markota i moli Melaniju da ne oda njihovu ljubav, iako je celo
Karanovo pričalo da se ona čudno ponaša. Melanija je napisala pismo Markoti u kojem piše da želi da se
nađe sa njim pored skele.

IX

Melanija je na skeli čekala Markotu, ali umesto profesora, došli su Ataman i Mita Popara. Slobodan je
video da joj nešto govore, a trenutak kasnije Melanija je skočila u Tisu. Neko je počeo da viče da ona ne
zna da pliva, a kada su je spasili, ljudi su počeli da govore zbog čega je skočila u reku. Otac je vikao na
njega misleći da se on viđao sa profesorkom, a Slobodan nije mogao da mu objasni da je on pisao pisma
u Markotino ime. Otac je rekao da će biti kažnjen, a malo kasnije je došao sa dve profesorke iz svoje škole
i ispitivali su ga o pismima. Slobodan je tada doneo očeva svedočanstva gde se vidi da je i on bio loš i
problematičan đak. Otac je i njega i Vesnu oterao u sobu, a Slobodan je samo mislio na Rašidu. Kada je
hteo da pobegne kroz prozor, pao je sa krova i svi su mislili da je pokušao da izvrši samoubistvo. Čak je i
njegova majka došla da vidi kako mu je.

Na dodeli svedočanstava je bio daleko od Rašide i nije mogao da razgovara sa njom. Znao je da je
predloženo da on i Rašida budu izbačeni iz škole. Kasnije je išao svuda da je traži, na svim mestima gde su
se nalazili, ali nije mogao da je nađe. Otišao je do njene kuće, a njen brat mu je rekao da ju je njen otac
silom stavio u voz i poslao kod tetke u Sarajevo. Tada je Slobodan sa Gretom skočio u prvi voz koji je
naišao u nameri da ode da nađe Rašidu.

Likovi

Slobodan Galac – visok dečak, crvene kose I sa pegama na licu. Roditelji su mu razvedeni, otac mu je
strog, maćeha ne mari za njega, očuh ga stalno grdi. Majka ga veoma mnogo voli, ali se plaši da to pokaže
zbog muža. Usamljen je, oseća kao da niko nije na njegovoj strani. Zaljubljuje se u Rašidu i odlučuju da
zajedno pobegnu čim se završi škola. Voli da piše i mašta o tome da napiše roman koji je započeo.

Rašida – ima 14 godina, živi sa ocem i braćom, majka joj je umrla. Želi da pobegne sa Slobodanom, jer se i
ona zaljubila u njega. Naporno joj je da živi u punoj kući i siromaštvu.

Citati

24.str. '' Bio sam slobodan i sam kao pas i nisam znao šta da počnem;svi su me tako lako puštali od sebe
da mi je bilo jasno kako ne vredim mnogo.''

34.str.'' Vodeni cvetovi su se rađali iznad nabrekle i zapaljene Tise,a iz reke, sa dna, dolazila je večernja
tišina.''

37.str.'' Ako ste razmišljali shvatićete da se od čoveka uvek očekuje nešto sasvim različito od onoga što bi
on hteo, ili mogao da uradi.''
92.str. '' Čovek ili voli nekog pa nema potrebe da mu nanosi bol, ili ne voli i okreće se i odlazi svojim
putem.''