Ropstvo Janković Stojana

Naslov pesme je ropstvo Janković Stojana, ali je tema pesme njegovo bekstvo i povratak kući.
Kada pročitam naslov pesme, očekujem da će se u celoj pesmi opisati ropstvo Janković Stojana, možda i
opisi mučenja u tamnici. Turci su zarobili Stojana i Iliju i odveli ih u Istambul na carev dvor. Na dvoru je
ostavio staru majku i ženu, sa kojom je bio u braku tek nedelju dana pre ropstva. Najjači motiv da on i
Ilija pobegnu iz ropstva bila je ljubav, njihove mlade žene koje su ostale same i mlade.

Stojan prvo ide u vinograd koji je sam zasadio da bi video u kakvom je stanju, jer je znao da ako
ga neko održava to znači da ga nisu zaboravili, a ako je vinograd zapušten, to bi značilo da su ga
zaboravile i žena i majka. Posredstvom majčine tužbalice Stojan je saznao da se njegova žena preudaje
baš tog dana kada je on pobegao iz ropstva. Metafora '' nenošeno zlato '' znači da su rano mladu odvojili
od muža, ona ga je čekala, bila mu je verna. Majka više žali snahu, jer ga je žena čekala 9 godina, bila je
uz nju sve vreme, a za sina nije znala šta se s njim dešava i da li se on preoženio. U pesmi je dugogodišnje
Stojanovo ropstvo motivisalo preudaju njegove žene.

Stojan nije bio grub prema ženinim svatovima, nije bio osvetoljubiv, pokazao je razumevanje i na
miran način im se pridružio za stolom. Odisej se prerušio u starca i kada je došao kući ubio je sve ženine
prosce. U drugoj tužbalici majka kaže da više nikoga neće biti u dvoru da je dočeka i da brine o njoj.
Majku je u životu držala nada da je njen sin živ. Kada se on vratio, njoj je od radosti srce prepuklo, zbog
sina koji je živ i koji će sada brinuti o ženi i dvoru. Ljubav je toliko jaka da može svojom snagom da nas
uzdigne, ali i usmrti.