Laboratorijske vežbe iz zaštite voda IV

FZNR 4

Osnovi metode: Amonijak, nitrati i nitriti, kao zagađujuće supstance u vodama, često se definišu kao azotovi
parametri koji zajedno sa fosfatima čine nutrijentne elemente koji izazivaju eutrofikaciju površinskih voda. Ovi
nutrijenti imaju ulogi limitirajućeg faktora u razvoju modrozelenih algi koje dovode do poremećaja ekološke
ravnoteže u vodenim sistemima. Amonijak je u većim koncentracijama toksičan za ribe, u čemu se ogleda
njegov primarni toksikološki efekat. Kao sekundarni toksikološki efekat, prisustvo amonijaka u vodi može
dovesti do smanjenja koncentracija rastvorenog kiseonika, koji se troši u procesu nitrifikacije. Kada
amonijačne vode dospeju u prirodne vodotokove, nitrifikacione bakterije (Nitrosomonas i Nitrobacter), koje su
deo normalne mikroflore vode, oksiduju amonijačni u nitratni azot:

Nitrosomonas: NH4+ + 1,5O2 → 2H+ + 2H2O + NO2-

Nitrobacter: NO2- + 0,5O2 → NO3-

pri čemu se troši kiseonik potreban ostalom biosvetu u vodi. Da bi se sprečilo da amonijačni azot dospe do
prirodnih recipijenata, potrebno ga je ukloniti iz otpadnih voda prethodnom nitrifikacijom, u sklopu
prečišćavanja otpadnih voda, odnosno uklanjanjem supstrata za prirodni proces nitrifikacije. Koncentracija
rastvorenog amonijaka se najčešće određuje spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom na talasnoj dužini
λ=425 nm.
Amonijum joni prisutni u vodi sa Nesslerovim reagensom daju žutomrku ili crvenkastu boju, od merkuri-
amidojodida, NH2HgJ3, i drugih jedinjenja ove vrste, u zavisnosti od koncentracije. Apsorbancija žutomrkih
rastvore, karakterističnih za niske koncentracije rastvorenog amonijaka, meri se na pomenutoj talasnoj dužini.
Prema Beer-ovom zakonu postoji direktna zavisnost između apsorbacije i ispitivane koncentracije. Na osnovu
ovog zakona lako bi se, računski, utvrđivala koncentracija rastvorenog amonijaka na bazi izmerene
apsorbancije. Međutim, u praksi postoji odstupanje od Beer-ovog zakona, tako da se nepoznate koncentracije
rastvorenog amonijaka u vodama ne mogu izračunati već se direktno očitavaju sa standardnih pravih.
Standardne prave (za amonijak, nitrate, fosfate itd.) dobijamo kolorimetrijskim, fotometrijskim ili
spektrofotometrijskim merenjem nekoliko proba standardnih rastvora, poznatih ali različitih koncentracija.
Ako u koordinatni sistem unesemo na apscisu koncentracije, a na ordinate izmerene apsorbancije, dobijamo
tačke koje spojene daju standardnu pravu. Grafički se standardne prave, najčešče, prikazuju na milimetarskom
papiru.
Apsorbancija ili ekstinacija predstavlja logaritam apsorpcije svetlosti koja prolazi kroz rastvor ili logP 0/P gde
je:
P0 - intenzitet upadne svetlosti,
P - intenzitet propuštene svetlosti.
Nepoznata koncentracija amonijaka se određuje pomoću formirane standardne prave. Nanošenjem
apsorbancije (ordinata) prema odgovarajućim koncentracijama rastvorenog amionijaka (apscisa) dobija se
standardna prava. Bitno je imati u vidu da kad god se napravi novi Nesslerov reagens ponovi se sa njim
određivanje standardne prave.
Aparatura:
• Spektrofotometar (λ=425 nm),
• Kivete (od 10 mm do 50 mm),
• Erlenmajer (V=300 cm3),
• Menzura (V=50 cm3),
• Pipete (V=1 i 2 cm3),
• Čaše (V=100 cm3),
• Normalni sudovi (od 50 cm3).

Datum:
Određivanje koncentracije amonijaka u površinskim Overa:
vodama
 FZNR Laboratorijske vežbe iz zaštite voda IV
4

Reagensi:
• Nesslerov reagens I - 25g HgJ2 + 17g KJ rastvoriti u manjoj količini vode i ovoj smeši polako uz
mešanje dodati rastvor od 40g NaOH u 125 cm3 destilovane vode. Rastvor se razblaži destilovanom
vodom do 250 cm3. Ovako napravljen rastvor postojan je jednu godinu u boci zatvorenoj gumenim
zapušačem i zaštićenoj od svetlosti.
• Nesslerov reagens II - 15g HgJ2 + 13,38g KJ se zagreje pri čemu nastaje crveni talog, koji se ispire
vodom a zatim mu se dodaje 17g KJ rastvorenoh sa malo destilovane vode. Ovoj smeši se dodaje
rastvor 40g NaOH u 125 cm3 destilovane vode i dopuni se destilovanom vodom do 250 cm3. Ako se ne
dobije bistar rastvor dodaje se još 5 do 6g KJ.
• Rastvor Senjetovi soli - 50g kalijum natrijum tartarata tetrahidrata (KNaC4H4O6∙4H2O) rastvori se u
100 cm3 vruće destilovane vode i doda se 5 cm3 Nesslerovog reagensa. Rastvor se čuva u tamnoj boci.
• Standardni rastvor - rastvori se u destilovanoj vodi 3,819g amonijum hlorida (NH4CL) ili 4,717g
amonijum sulfata ((NH4)SO4) osušenog na 1050C i razblaži destilovanom vodom do 1 dm3.
• Radni rastvor - razblaži se sa destilovanom vodom 100 cm3 standarnog rastvora do 1 dm3. 1 cm3 =
12,85 mg/l NH4+.
• Ako je uzorak vode mutan koristi se cinksulfat heptahidrat (ZnSO4∙7H2O) i to 100g koji se rastvori i
razblaži do 1 l.
Procedura određivanja: Ako je uzorak vode mutan uzme se 100 cm3 i doda se 1 cm3 rastvora cinksulfata i
pomeša, a zatim se uz lagano mešanje doda rastvor natrijumhidroksida do pH oko 10,5. Kada se talog slegne,
cedi se kroz hartiju za ceđenje, srednje gustine, koja se prethodno ispituje na amonijak (destilovana voda bez
amonijaka propusti se kroz hartiju i filtrat ispita Nesslerovim reagensom). Odbaci se prvih 25 cm3 filtrata.
Zapremini od 50 cm3 bistrog uzorka vode koja se ispituje doda se 2 cm3 Senjetove soli i 1 cm3 Nesslerovog
reagensa i dobro promućka. Posle 5 do 10 minuta stajanja nastalom žutom obojenju meri se apsorbancija
prema “slepoj probi”. Sa standardne prave očitava se koncentracija amonijaka u rastvoru.
Standardna prava dobija se tako što se u normalne sudove od 50 cm3 dodaju tačne zapremine radnog rastvora
koje sadrže od 0 (“slepa proba”) do 100 μg amonijačnog azota. Dopuni se destilovanom vodom do crte i
promućka. Dodaje se 2 cm3 Senjetove soli i dalje radi kao po navedenom postupku. Nanošenjem apsorbancija
(ordinata) prema odgovarajućim koncentracijama amonijačnog azota (apscisa) dobija se standardna prava.
Ugledni primer:
Dobijanje standardne prave: Napravi se sedam standardnih rastvora (poznate koncentracije) amonijaka, a zatim
se svakom rasvoru izmeri apsorbancija (tabela). Na osnovu tabele dobija se standardna prava, nanošenjem
apsorbancija (ordinata) prema koncentracijama amonijaka (apscisa). Zatim se nanese apsorbancija (A)
ispitivanog uzorka i očita koncentracija (C) NH3 u ispitivanom uzorku vode.

Koncentracija (mg/l) Apsorbancija

C1=0,05 A1=0,095
C2=0,1 A2=0,2
C3=0,2 A3=0,4
C4=0,3 A4=0,6
C5=0,4 A5=0,7
C6=0,5 A6=0,95
C7=0,6 A7=1,02

Izračunavanje: Na osnovu pojedinačnih primera može se dati opšta jednačina za prevođenje koncentracije
amonijaka (mg/l) na azot (mgN/l):
M(NH3) : A(N) = C(NH3) : C(N)
C(N) = C(NH3) ∙ 0,8235
Na primer, ukoliko je eksperimentalno određena koncentracija amonijaka od 1,45 mg/l:
C(N) = 1,45 ∙ 0,8235 = 1,19 mgN/l
 FZNR Laboratorijske vežbe iz zaštite voda IV
4

Rezultati: Dati rezultate za sva tri uzorka vode koji se analiziraju