Poliranje ŠELAKOM

Znaci politiranje delimo na 4 faze:

1-nauljivanje
2-grundiranje
3-politiranja
4-vadjenje ulja

Prvi put sam na ovom forumu pa bih prvo zeleo sve da vas sve pozdravim i da se predstavim. Zovem se
Sinisa i vodim umetnicku radionicu koja se bavi izradom unikatnog namestaja ukrasenog intarzijom,
pozlatom i duborezom (necu navesti ime radionice s obzirom da je reklamiranje po recima administratora
strogo zabranjeno), a trenutno proucavamo tehniku japanskog (kineskog) laka pa ako bude bilo
zainteresovanih mogu i o tome kasnije da pisem.
Posto vidim da se mucite sa politurom evo da probam da vam malo pomognem. Naravno, treba da
budete svesni toga da je citanjem necete nauciti ali cete bar znati sta se kad desava i kako da resite
probleme na koje budete nailazili dok je budete radili. Politiranje je zanat za sebe i kao takvom mu treba
i pristupiti. Nadam se, da se Trivun nece ljutiti na kritike koje sam uputio njegovom napisu ali u njemu
ima mnogo gresaka, cak i nekih kardinalnih koje mogu da dovedu do toga da ceo rad koji nije bas mnogo
lak i jednostavan bude uzaludan.

Prvo da naglasim da postoje dve vrste politure, jedna je selakova politura (Francuska politura), a druga
nitro politura; koja opet, moze da se radi kompresorom, a moze kao i selakova politura da se utrljava.

Pocecu sa selakom. Selak je zivotinjski i biljni proizvod, a nastaje tako sto insekt ubode granu smokve i
tu smesti jajasca. Iz drveta izlaze sokovi koje insekt mesa sa svojim i stvara oko sebe gomilu kore. E,
sad, ta kora je mesavina voska, taloga i selaka. Selak moze da bude rubin crveni, narandzasti i zuti (ja
licno najvise volim rubin. Treba li da naglasim da je on najskuplji?). Dobar selak je cist kao prozorsko
staklo i ako ga stisnemo on pucketa i bode u ruku, dok onaj koji je losiji nekako klizi po ruci, a ako ga
zapalimo ima miris slican belom luku (mislim da je to zbog kalofonijuma). Kod dobrog selaka nema
taloga ili ako ga ima, ima ga veoma malo koji se mesanjem politure veoma brzo pomesa sa spiritusom.
Da, zaboravih da napisem da postoji i beli selak koji je u obliku svece i mora stalno da se drzi u vodi
inace se stvrdne i postane neupotrebljiv. Taj beli je i najskuplji, skuplji i od rubina i veoma se tesko
nabavlja (ja sam imao prilike svega 3-4 puta da radim sa njim). Politura moze i da se oboji dodavanjem
pigmenata rastvorljivih u spiritusu ali samo onih koji su potpuno rastvorljivi. Najteze je raditi sa crnom
politurom jer se kod nje svaka greska vidi (tragovi jastuceta, los sastav furnira, lose smirglanje,...) ma
koliko ona bila mala na crnoj polituri izgleda kao vulkanski krater. Selak mozete da kupite u
prodavnicama slikarskog pribora, najcesce i jedino samo narandzasti (bar kod nas).

Druga stvar koja vam je potrebna za polituru je bimstajn, plovucac ili morska pena, sve su to nazivi za
jedan isti proizvod. Bimstajn je vulkanskog porekla i postoji u razlicitim granulacijama. E, sad, zasto su
vam potrebne razlicite granulacije? Zato sto ni pore koje njime treba da zatvorite nisu iste dubine kod
svake vrste drveta npr. hrast ili kruska i javor. Mislim da vam je ovim sve receno. Bimstajn na zalost
nemate kod nas da kupite (ili ja ne znam) ali za onog ko se profesionalno ne bavi politiranjem to nije ni
preterano bitno jer jedino sto moze da se desi je da posle nekog vremena (par meseci) politura malo
ulegne u pore i da onda povrsina ne bude idealno glatka ali zato problemi sa njim mogu da budu takvi da
odustanete od politiranja, operete celu povrsinu i prespricate je nekim lakom. Sa bimstajnom na zalost,
nema igre, tako da je mozda bolje i da ga preskocite i politirate samo one komade koji su radjeni od
manjeporoznog drveta.

Pocetak politiranja

Da bi politiranje bilo uspesno neophdno je da komad bude savrseno pripremljen i sve greske prilikom
obrade i furniranja otklonjene. Preduslov za dobru polituru je glatka i ravna povrsina da ne bi bilo
odbijanja svetlosti u razlicitim pravcima.

Prvo na red dolazi nauljivanje. Ono se vrsi iz razloga da "ozivimo" drvo i godove koji posle smirglanja
izgledaju bezizrazajno. To mozete proveriti tako sto cete uzeti dva identicno pripremljena komada i jedno
nauljiti, a drugo politirati nenauljeno i odmah cete uociti razliku. Nauljivanje se vrsi sa parafinskim ili
moze i sa lanenim uljem koje treba razrediti sa terpentinom (terpentin se takodje kupuje u
prodavnicama slikarskog pribora). Komad koji cete politirati nikad ne treba umakati u ulje jer ce to ulje
kasnije izbijati kroz polituru i nikada ga se necemo resiti.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posle nauljivanja dolazi na red grundiranje. Za ovu igru ce nam trebati sledece: zenska carapa (ne mora
da bude neka reprezentativna sa puno likre i nekim lepim sarama jer cemo je i onako upropastiti),
bimstajn, 5% rastvor selaka. Da ne bi puno racunali to vam dodje ovako: na 1l spiritusa stavite 50gr
selaka. Spiritus ili alkohol (zavisi sta ko ima) mora da bude min. 95% jer slabiji ne rastvara selak. Ako
imate problem pa imate slabiji od toga dodajte malo negasenog kreca i on ce donekle pojacati
koncentraciju alkohola jer krec za sebe vezuje vlagu ali to pojacanje je svega par % tako da ni slucajno
ne kupujete 70% ili nedaj boze onaj 30% jer nikad necete rastvoriti selak. To sto ce krec obojiti i
zamutiti alkohol ne predstavlja problem. Ako vec koristite alkohol onda bi bilo dobro da bude etil-alkohol
jer je metil-alkohol otrovan (setite se onog sa onom rakojim sto je potrovao one silne ljude).
Napravite nesto kao kesicu od te carape i u nju sipajte bimstajn. Carapa nam sluzi kao vrsta sita u
slucaju da u bimstajnu ima nekih krupnijih kamencica koji bi mogli da nam izgrebu drvo. BIMSTAJN SE
NIKAD NE SIPA U POLITURU!!! to je jedna od onih kardinalnih gresaka koje sam komentarisao. Rekao
sam da bimstajna ima razlicitih granulacija i shodno vrsti drveta koje politirate koristicete i takav
bimstajn jer stvarno nema svrhe politirati hrast, jasen, wenge,... sa najfinijim bimstajnom (mislim da ga
amerikanci obelezavaju sa 6F) jer cete zatvaranje pora raditi 100 puta, pa ne bas 100 puta ali puno puta
a racunajte da vam u taj 1 put idu 3-4 ruke. Po nekom nepisanom pravilu, drvo sa dubokim porama se ni
ne politira vec voskira i tako pore ostanu otvorene ali drvo bude zasticeno. Zapamtite da je i svrha
politure samo zastita drveta, a to sto ona lepo izgleda (licno misljenje) to je vec druga stvar. E, sad,
zasto koristimo bimstajn i zasto koristimo 5%-tni rastvor?
Zamislite da je pora drveta duboka 2 cm. Ako u tu poru do vrha sipamo samo rastvor selaka mi cemo
poru doduse napuniti, ali s obzirom da je napunjena rastvorom po isparavanju spiritusa dobicemo samo
oblogu pore selakom jer koristimo redak rastvor. Sad cemo imati poru duboku 1,99999999 cm ili mozda i
vecu ali me mrzi da dodajem jos 9-ki. Neko ce onda reci zasto ne koristimo jaci rastvor. Jaci rastvor ne
koristimo iz razloga jer ma koliko da ima selaka u spiritusu uvek ima tog spiritusa i on ce uvek ispariti
(jer uvek koristimo rastvor), a drugi razlog je sto cemo dobiti masu koju necemo moci da utrljamo u
drvo, a politura se utrljava. Mislim da shvatate sta sam zeleo da vam objasnim. Pored toga ako je
koncentracija jaka i selak je skloniji pucanju pa ce nam se desiti isto ono sto mislim da se desava i kod
poliuretanskih lakova da od udarca pucaju. Ispravite me ako gresim. E, to je razlog zasto koristimo slab
rastvor. Slab rastvor koristimo jer nam je potrebno vezivo koje ce bimstajn dovoljno cvrsto drzati u
porama drveta a istovremeno ga i tonirati jer selak stvara oblogu oko svakog zrnca bimstajna i
istovremeno ga i tonira i lepi za drugo zrno.
Sad drugi primer. Ako u tu istu poru od 2cm sipamo samo bimstajn sigurno cemo je mnogo brze zatvoriti
nego u prethodnom slucaju ali taj bimstajn nece biti povezan i nece biti toniran vec ce vrlo lako ispasti iz
te pore. Ako bimstajn nije toniran on ce sljastiti kroz polituru pa ce izgledati kao da se drvo u poramo
pokvarilo (ubudjalo). To je razlog zasto ne koristimo za zatvaranje pora samo bimstajn ili bimstajn
pomesan sa spiritusom jer ce spiritus samo privremeno vezati bimstajn ali po njegovom isparavanju
imamo opet samo bimstajn koji nije nicim vezan.

- Sto se tice nauljivanja drveta mislim da sam pisao o tome zasto i kako se to radi ali evo
ponovicu. Nauljivanje drveta se radi zbog toga da "ozivimo" godove, da oni time postanu
izrazajniji, jer poosle smirglanja bez obzira koliko lep komad imali u rukama on deluje nekako
bezizrazajno. Probajte da jedan komad osmirglate i pripremite za polituru (najbolje bi bilo da to
bude orah ili mahagoni ili neko tamnije drvo) a onda samo jednu polovinu nauljite. Videcete
odmah koliko boje postanu lepse a godovi izrazeniji. Naravno, izuzetak od ovoga su svetle vrste
drveta ako cemo ih politirati svetlom politurom i ostaviti u prirodnoj boji. Nauljivanje ni tad nije
stetno ali je suvisno.

o Drugim recima (da malo dopunim) kada se drvo naulji, deluje kao da je mokro, ili
prelakirano bezbojnim lakom (ne lakirano u smislu sjaja vec boje). Dobije na kontrastu
godova, dobije malo zuckaste/crvenkaste boje. Vodenim lakovima je najveca "mana" sto
su potpuno bezbojni pa drvo izgleda potpuno isto kao pre lakiranja, toj jest nekako
"tupo".

- Toniranje politure moze da se radi sa pigmentima koji su rastvorljivi u alkoholu (ali rastvorljivi
bez ostatka) znaci, nema taloga. Pripremi se redovna politura i onda se u nju doda pigment i
onda se politira. Medjutim, ako mislis na one komade namestaja koji su pokrivno obojeni plavo,
zeleno, crveno,...kakvih je bilo po seoskim domacinstvima (bar u Vojvodini) i oslikani onda je to
sasvim druga tehnika. To se radi sa kazeinskim bojama. Pripremi se opet grund (ali to nema
nikakve veze sa grundiranjem koje cu ja ovde objasnjavati) i on se onda nanosi, posle toga se
oslikava, ali kao sto rekoh to je vec zasebna tehnika.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Loptica

Da bi mogli da politiramo (grundiramo) potrebno je da napravimo lopticu. E, sad, oko pravljenja loptice
ja stalno vodim diskusiju sa jednim kolegom koji je restaurator i nikako da se slozimo oko toga, a oko
svega ostalog se slazemo. Mislim da je to samo stvar navike i nista vise. Inace, da napomenem, on je
jedan od onih malobrojnih restauratora koje sam ja imao prilike da upoznam i koji zna da napravi dobru,
bas dobru polituru. Ja cu vam navesti i moj i njegov postipak pravljenja loptice i navesti moje razloge
zasto ja to radim bas tako pa se vi sami odlucite. Da bi napravili lopticu za grundiranje (nekad to bas i
nije loptica nego lopta ali to zavisi vec od velicine povrsine koju grundirate) potrebno vam je prvenstveno
neko grublje platno (ja koristim lan) i vuna. Od vune napravite lopticu koju umotate u to platno ali ne
vezujete, nego samo skupite da izgleda kao zavezljaj. Moj kolega restaurator bi vas savetovao da uradite
isto tako ali da umesto vune koristite vatu. Zasto ja koristim vunu? Vunu koristim iz razloga sto ona uvek
podjednako "pije" politure. Naime, kad jednom nakvasite vunu i trljate povrsinu u zavisnosti od jacine
pritiska ona ce vise ili manje ispustiti politure (to isto se desava i ako koristite vatu) ali razlika nastaje u
sledecem koraku, kad loptica postane suva vi treba ponovo da je nakvasite a tada vata vise ne prima
toliko politure koliko je primila prvi put, za razliku od vune koja uvek podjednako prima i podjednako
otpusta (to mozete da proverite ako komad vate i vune stavite u vodu i iscedite pa ponovo pokvasite i
ponovo iscedite, videcete da vuna uvek ispusti podjednako tecnosti a da je vata ovaj drugi put ispustila
daleko manje). Ja moju lopticu koristim ne znam ni ja koliko vec dugo a on stalno pravi nove loptice,
odnosno ne pravi nove nego oko te stare stalno stavlja nove slojeve vate.

- Za Trivuna: super je ako je tako. S obzirom da radis sjajnu polituru ona tako treba i da izgleda.
Postoji i mat politura ali cu o njoj pisati kad dodjemo do toga. Dobra politura treba da bude tako
puna da imas utisak kao sto ti kazes da bi pokvasio prst ako je dodirnes. To sto izgleda drugacije
od lakirane to je zbog selaka, on na neki cudan nacin daje toplinu politiranom drvetu. Ni sam ne
znam kako to da objasnim.

- U početku mi se dešavalo da dok je sve sveže izgleda super, ali kako se polako suši u dubini se
pojavljuju sitne pukotinice kao kada staklo onako sitno ispuca.

- Tu gde se pojavljuju te mrazaste pukotine ce na zalost moram da ti kazem doci do ljustenja

politure (ne sad, ne ni mozda posle 6 meseci ali nekad hoce i znaj da tu drvo nije zasticeno jer
kroz te sitne pukotine ono upija vlagu iz prostorije, ako je to ono na sta ja mislim). To se desava
kad u polituri nema dovoljno elasticiteta i onda ona popuca, ali to nije najgore sto moze da se
desi.

- Duboreze je ionako nemoguce politirati ili je moguce ali vrlo tesko ali zato pribegnes sledecem a
to je utljavanju, odnosno, cetkom lepo sve "zamazes", ostavis da sav alkohol izvetri i onda
mekom krpom trljas, na suvo. Zagrevanjem, odnosno trenjem koje se javlja na povrsinama koje
trljas ti dobijas sjaj. I naravno, ne moras da brines o tome sto ne mozes svako udubljenje da
ispoliras, time samo dobijas dodatne efekte.

- Mladene: ulje je najveci NEPRIJATELJ politure!!!!

Nikad ali nikad, ne tonirajte drvo uljem ako zelite da ga politirate. Ulje ce uvek izbijati kroz
polituru, privlaciti prasinu, i onda je politura upropascena. Sve ono sto ne mozete da politirate
slobodno namazite cetkom i istrljajte, imace isti sjaj kao da je politirano, naravno, potrebno je
vise slojeva.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Grundiranje

potreban materijal:
1) 5%-tni rastvor selaka
2) bimstajn
3) loptica za polituru

Rekli smo vec da se loptica pravi od vune i pamucnog platna kojim tu lopticu obmotamo. Za grundiranje
ce nam trebati i grublje platno. Napravite lopticu od vune i obmotajte je tim platnom, skupite platno kao
zavezljaj ali ga nemojte vezivati. Zasto koristimo grublje platno? Grublje platno koristimo prvo zbog
njegove jacine a drugi razlog je sto ce u to grublje pletivo uci i bimstajn koji cemo raznositi po celoj
povrsini koju grundiramo. Koliko se secam, obradili smo vec to zasto koristimo slabiji rastvor selaka,
zasto koristimo bimstajn i evo sada kako pravimo lopticu pa mozemo preci na samo grundiranje.

Naprasite povrsinu bimstajnom. E sad koliko treba da naprasite to ne mogu da vam kazem jer je to
nemoguce na ovaj nacin opisati, ma koliko se ja trudio. Naprasite toliko koliko procenjujete da je
dovoljno ali nemojte previse jer ce onda bimstajn koji se vezuje sa rastvorom selaka praviti "blato".
Jedino iskustvo moze da vam kaze koliko koju povrsinu treba naprasiti. Kolicinu bimstajna odredjuje
vrsta drveta koju politirate i  velicina povrsine. Bolje je staviti  manje bimstajna nego vise, a naravno,
treba da vam bude jasno da grundiranje necete moci odjednom da zavrsite vec cete taj postupak morati
vise puta da ponavljate. Kada ste povrsinu naprasili uzmite lopticu u ruku i na onom mestu gde ste
skupili platno, malo ga rasirite i sipajte malo politure. E, sad, opet koliko je to malo i to je nemoguce
ovako opisati. Treba da sipate toliko da politura ne curi iz loptice. U savakom slucaju kao i kod
naprasivanja treba biti umeren.  Ponovo skupite platno, onako kao zavezljaj i pocnite brzo da trljate ali
sa vrlo malim pritiskom, odnosno, pritisak mora da bude toliki da politura izlazi iz loptice ali opet ne
suvise. To trljanje treba da bude u kruznim pokretima ili u osmicama ali nikako ne smete da stanete na
povrsini koju politirate vec to radite na rubovima. Sto vise budete grundirali loptica ce se sve vise
prazniti i to su ti kljucni momenti kada pritisak treba da pojacavate da bi vise politure izaslo. Svrha
ovoga je da bimstajn sateramo u pore ali da ga ne ostavimo suvog vec vezanog sa retkom politurom.
Zato je vrlo vazno da grundiranje ne radite sa suvom lopticom da bimstajn posle ne bi "izvirivao" kroz
polituru. Naravno, pri grundiranju nemojte da uzimate velike povrsine jer necete uspeti da ih zavrsite.
Bolje je ako vec imate da radite veliku povrsinu da je podelite (vizuelno) na delove i da te delove
postepeno zavrsavate. Kada budete precli preko cele povrsine ostavite je da se "susi" odnosno da spiritus
ispari. Neko je pitao koliko puta treba da se radi grundiranje a ja tada to nisam znao da objasnim.
Grundiranje treba da se radi bar u 3-4 ruke a svaka ruka ima 3-4 ponavljanja. Znaci ovako: to sto danas
ceo dan radimo ce biti jedna ruka a danas cemo 3-4 puta vrsiti utrljavanje bimstajna u nekim
vremenskim razmacima. Kada to zavrsimo ostavicemo komad da se susi do sutra. Sutra cemo opet 3-4
puta vrsiti utrljavanje  i opet ostaviti da se susi i to ce biti druga ruka. To zatvaranje pora radimo sve dok
sve ali bukvalno sve pore ne budu zatvorene. Naravno, danas dok budemo zatvarali pore ce nam se
uciniti da su sve pore zatvorene ali kako spiritus bude isparavao videcemo sutra da pore i nisu bas
zatvorene nego da su ulegle a neke ostale otvorene. To sto sam rekao da je grundiranje potrebno raditi u
3-4 ruke, naravno, zavisi od toga koje drvo politiramo jer za hrast ce trebati mnogo vise od te 3-4 ruke,
od toga koliko bimstajnom naprasimo, koliko smo vesti prilikom grundiranja,...tako da sve to uzimajte sa
odredjenom rezervom. To naravno ne znaci da pore nece biti zatvorene i u 2 ruke, npr. kad politiramo
javor, ali ne znaci ni da ce istim nacinom i istim naprasivanjem kod jasena biti zatvorene. Nadam se da
sam bio dovoljno jasan. Ako ima pitanja ne ustrucavajte se da ih postavite. Sutradan, pre nego sto
nastavite sa zapocetim poslom potrebno je povrsinu preci finom smirglom. Ponovo naprasite drvo sa
bimstajnom pa ga ponovo utrljavajte ali sad vodite vec racuna da mozda ima nekih pora koje i jesu
zatvorene tako da prvo naprasite i prvo grundirate tamo gde su pore ostale otvorene pa tek onda
prelazite i na ona mesta gde su malo ulegle. Naravno, danas ce nam trebati manje naprasivanja nego
juce. Opet posle 3-4 utrljavanja ostavite povrsinu da se susi. Ovo ponavljajte sve dok ne dobijete
povrsinu slicnu staklu ali zapamtite i to da sto vise budete nanosili selaka (vise ruku budete radili i
samim tim vise ponavljanja) i vreme susenja izmedju odredjenih faza treba da bude sve duze. Covek koji
je mene sad vec pre vise od 12 godina ucio polituru rekao mi je da je za savrsenu polituru potrebno 45
dana!

- Da, vidim da sam sad zaboravio da napisem: naprasivanje se vrsi uz pomoc one zenske carape
ciji smo izgled i nacin dolazenja do iste vec elaborirali. Ja licno sam protivnik naprasivanja uz
pomoc posudica za so i biber iz prostog razloga jer ako ima koje krupnije zrno bimstajna i ono
izadje a ovako ostane u carapi (naravno ako je niste poderali dok ste  je skidali sa zenske noge).
- Ja se nisam bavio politiranjem u ovom smislu o kome ti pises.
Radio sam nesto sto je u sustini dosta slicno, ali se radi samo uljem (konkretno ja sam koristio
tung, a moze i laneno).
Umesto bimstajna, koristi se fina vodena smirgla (800 i finija). Na smirglu se stavi malo ulja, pa
se njome smirgla tako da se od ulja i piljevine napravi "blato". Onda se to krpicom "ugura" u
pore, saceka se jedno 15-tak minuta, pa se obrise popreko na godove. Onda cekas do sutra. Pa
ponovo, pa ponovo... i tako jedno 15-tak puta ili koliko vec treba da se pore zapune. Kad se to
fino osusilo (nakon zadnje "seanse" ceka se bar jedno 7 dana), sve se lepo osmirgla, ovog puta
sa bas finom smirglom (1500, 2000...) isto koristeci ulje kao "podmaz", ali se sada sve brise.
Onda se nanosi ulje, tanko krpicom, sacekas 5-10min, pa obrises. Cekas do sutra. Pa opet, pa
opet... U sustini dobijas jako tanke slojeve ulja, i polako se stvara "film". Kad si zadovoljan (to
ce reci nakon jedno 10-tak dana), opet cekas da se to potpuno osusi (znaci jos jedno nedelju
dana), i na kraju poliras "lopticom". Kao abraziv koristis rotenstone (ne znam koji bi mu bio
prevod), a kao podmaz ulje. Ja sam koristio svilenu krpicu. Nakon nekog kratkog vremena
napravi se kao "smirgla" od ulja i rotenstona.
E sad, sve to je radjeno na nekim malim komadima tipa korice za pistolj, rucka za menjac...
Najvece sto sam radio je bio kundak od prelamace (ustvari jos ga nisam zavrsio).
 Verovatno bi bio sizifov posao tako nesto raditi na recimo ploci od stola, a i ne znam da li bi se
isplatilo. Koliko sam ja uspeo da uklavirim, traje dosta duze nego sa selakom.

- Da, bimstajn se nanosi na povrsinu iz razloga jer tako bude ravnomerno rasporedjen ako je to
ikako moguce tako reci. Ako bi lopticu umocio u bimstajn onda prilikom spustanja loptice na
politiranu povrsinu najavise bimsajna bi ostalo tu gde si spustio lopticu, a samo mali deo bi ti
ostao da ga dalje rasporedjujes po povrsini. Cini mi se da sam i ja video tu recepturu valjda kod
one slovenacke firme ako se ne varam. Ako sa bimstajnom ne bi zapunio sve pore sve pore nego
one delimicno ostanu otvorene, naravno, njih ce ispuniti selak kad budemo kasnije politirali ali je
problem u tome sto ce selak da se ulegne posle nekog vremena i opet ce se videti pore.
Te naslagice o kojima pricas su bas to sto si i pretpostavio - visak bimstajna koji nema gde da
udje nego kao "blato" ostaju na povrsini i nema drugog leka nego prati povrsini  i opet
ispocetka.
Ne znam sta da ti kazem na to kojom granulacijom jer i mi saramo, zavisi koju smirglu imamo
ali nikad ne idemo ispod 500, mada i to je relativno posto ima razlicitih proizvodjaca pa se i
smirgle brzo zapunjavaju i svasta nesto. A sto se tice celicne vune, nju koristimo i za pripremu
za pozlatu a i u polituri ali ona zna da bude i opasna jer moze da promeni boju drveta i nju
nikako ne treba koristiti u prvim slojevima. Uglavnom koristimo 00 i 0000. Kako promeni boju
drveta? Jednostavno, ako politirate hrast i u njemu ima vlage nesto vise nego sto inace ima u
suvoj gradji a da ne pricam o tome da jos navlazite i smirglate moze da se desi da ti metalni
opiljci od celicne vune izazovu neku reakciju i hrast posivi, pozeleni, nesto izmedju te dve boje
(tu bi nam opet trebala pomoc hemicara da nam objasni sta se desava) verovatno zavisi od
kolicine vlage u drvetu.
To sto posle grundiranja osetis zrnca to je opet onaj visak bimstajna o kome smo pricali koji je
ostao zarobljen na povrsini. Zato i koristimo ovako retku polituru da bi imali sto vise vremena da
sateramo bimstajn u pore. U ovako retkoj polituri ima 90% spiritusa a zamisli kako bi bilo tek da
ima npr. samo 70%. Dok bi spustio lopticu on bi vec ispario. Dobro, malo karikiram ali
pokusavam sto plasticnije da vam pokazem sta se tu desava. Pa presmirglaj ih ali to ne bi
trebalo da se desava. I meni se to desava nekad u pocetku grundiranja, a desava mi se nekad i
kad promenim bimstajn, ali su to tek pocetne faze pa ja to operem ali nikad mi se nije desilo da
zaostane praha posle grundiranja, mozda na pocetcima politiranja ali se toga vise i ne secam.
Ulje ne koristis, i ulje treba izbegavati dok god je to moguce, bilo bi super kad bi cela politurra
mogla da se uradi bez ulja ali na zalost ne moze. Ne treba da se bojis da ce ulje ostati
"zarobljeno" jer nece, ono ce isplivati na povrsinu, uvek, pre ili kasnije.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------