Professional Documents
Culture Documents
Закон о рјешавању сукоба закона
Закон о рјешавању сукоба закона
Глава I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Члан 2.
Ако у овом закону нема одредбе о праву мјеродавном за неки однос из члана
1. става 1. овог закона, сходно се примјењују одредбе и начела овог закона, начела
пра-вног поретка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и начела
међународног приватног права.
Члан 3.
Члан 4.
Члан 6.
Члан 7.
Ако овим или другим савезним законом није друкчије одређено сматра се да
су пра-вни посао и правна радња у погледу облика пуноважни, ако су пуноважни
било по праву мјеста гдје је правни посао закључен односно правна радња
предузета, било по праву ко-је је мјеродавно за садржину правног посла односно
правне радње.
Члан 8.
Члан 9.
Члан 11.
Члан 12.
Ако лице из става 1. овог члана нема пребивалиште или се оно не може
утврдити, мјеро-давно право одређује се према његовом боравишту.
Глава II
МЈЕРОДАВНО ПРАВО
Члан 14.
Физичко лице које би према праву државе чији је оно држављанин било пословно
неспособно, пословно је способно ако има пословну способност по праву мјеста где је
настала обавеза.
Члан 15.
Члан 18.
Члан 19.
Члан 20.
20) за друге уговоре - право мјеста гдје се у вријеме пријема понуде налазило
пре-бивалиште односно сједиште понудиоца.
Члан 21.
Члан 22.
Члан 23.
Право мјеста гдје се ствар мора предати мјеродавно је, ако уговорне стране
нису друкчије уговориле, за начин предаје ствари и за мјере које треба предузети
ако се одбије пре-узимање ствари.
Члан 24.
Члан 25.
Члан 29.
Члан 30.
Члан 31.
Члан 32.
Члан 33.
За форму брака мјеродавно је право мјеста у коме се брак закључује.
Члан 34.
За неважност брака (непостојање и ништавост) мјеродавно је било које право
по ко-ме је брак закључен у смислу члана 32. овог закона.
Члан 35.
За развод брака мјеродавно је право државе чији су држављани оба брачна
друга у вријеме подношења тужбе.
Члан 36.
Члан 37.
Члан 38.
Члан 39.
Члан 40.
Члан 42.
Глава III
НАДЛЕЖНОСТ И ПОСТУПАК
1. Надлежност суда и других органа СФРЈ у стварима с међународним
елементом
Члан 46.
Члан 47.
Члан 48.
Члан 49.
Члан 52.
Члан 53.
Члан 55.
Члан 56.
Члан 57.
Члан 59.
Члан 60.
Члан 62.
Члан 63.
Члан 65.
Члан 66.
Члан 67.
Члан 68.
Члан 70.
Члан 71.
Члан 72.
Члан 73.
Члан 74.
Члан 75.
Члан 76.
Члан 77.
Члан 78.
2. Остале одредбе
Члан 79.
Члан 80.
Члан 82.
је, у смислу тачке 1. става 1. овог члана, дужни да дају обезбјеђење у држави чији је
држав-љанин тужилац, објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.
Члан 84.
IV
Члан 87.
Члан 89.
Ако тужени тражи признање стране судске одлуке која је донесена у брачном
спору или ако то тражи тужилац, а тужени се не противи, искључива надлежност
суда Социјалистичке Фе-деративне Републике Југославије није сметња за признање
те одлуке.
Члан 90.
Страна судска одлука неће се признати ако је у истој ствари суд или други орган
Социјалистичке Федеративне Републике Југославије донио правоснажну одлуку или ако је у
Социјалистичкој Федерати-вној Републици Југославији призната нека друга страна судска
одлука која је донесена у истој ствари.
Члан 91.
Страна судска одлука неће се признати ако је у супротности са Уставом
Социјалистичке Федеративне Републике Југославије утврђеним основама
друштвеног уређења.
Члан 92.
Члан 94.
Ако се страна судска одлука односи на лично стање (статус) странаца који
нису држав-љани државе која је донијела ту одлуку, одлука ће се признати само ако
испуњава услове за признање у држави чији су држављани односна лица.
Члан 96.
На извршење стране судске одлуке примјењују се одредбе чл. 87. до 92. овог
закона. Подносилац захтјева за извршење стране судске одлуке, поред потврде
из члана 87. овог закона, треба да поднесе и потврду о извршности те одлуке по
праву државе у којој је донесена.
Члан 97.
Страна арбитражна одлука из става 3. овог члана има припадност државе чије
је право у погледу поступка примијењено.
Члан 98.
Члан 99.
4) да не постоји узајамност;
10) да одлука још није постала коначна и извршна за странке или ако је одлуку
поништио или обус-тавио надлежни орган државе у којој је донесена или државе на темељу
чијег права је донесена;
Члан 100.
Члан 101.
Ако о признању стране одлуке није донесено посебно рјешење, сваки суд
може о при-знању те одлуке рјешавати у поступку као о претходном питању, али
само са дејством за тај поступак.
Признање одлуке страног суда у стварима које се односе на лично стање
(статус) овлаштен је да тражи свако ко за то има правни интерес.
Глава V
ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 102.
Глава VI
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 107.