Vida Ognjenovic - Mileva Ajnstajn

Vida Ognjenovic - Mileva Ajnstajn
Vida Ognjenovic
Mileva Ajnštajn
LICA:
GOSPODIN MARIĆ
MARIJA
ZORKA
PROFESOR VEBER
MILEVA
ALBERT
GROSMAN
ERAT
RUŽICA
MILANA
HELENA
MIŠEL
KONRAD
MORIC
HANS-ALBERT
EDUARD-TETE
Služavka
Fotograf
Dečak I
Dečak II
I DEO
IDE POŠTAR
(Majur porodice Marić u Kaću. Letnja noć pred zoru. TiŠina, sem što se
pokatkad oglasi popac ili kakva noćna ptica, kao da najavljuju skoro svanuće. U
bašti ispred kuće mršav devojčurak se plašljivo osvrće oko sebe, drhtureći na
noćnoj svežini, nekog doziva i pomno nešto osluškuje.)
ZORKA Zunzikaaa! Zunziii!
(Dotrči bunovna zena u spavaćici.)
MARIJA Šta je bilo, otkud ti na nogama u ovo doba?
ZORKA Mati, nema Zunzike!
MARIJA Juri miševe negde u ambaru, doći će čim svane...
ZORKA Šššš! Ide poštar!
MARIJA Kakav poštar, dete moje, ima još čitav sat do zore!
ZORKA Eno, čujete? Tram-ta-tam! Tram-ta-tam!
MARIJA Dobro, čujem. 'Ajmo sad unutra.
ZORKA Nema Zunzike!
MARIJA Ujutru će ti skočiti na jastuk kao i svako jutro, pa će onda doći poštar,
doneće pismo od Mice, daće ti kajase da teraš konje...
Page 1
ZORKA Nee, mati, ja se bojim poštara!
MARIJA Idemo mi sad lepo unutra, tamo nemaš čega da se bojiš!
ZORKA Nee, ne ostavljajte me!
MARIJA Probudićeš tatu!
ZORKA Nek se budi da dočeka poštara! Jao, mati, ko zna šta nam jadna Mica
piše. Ona sama tamo, a briga vas! Oterali ste je, briga vas! I Zunziku ste vi
oterali, i Sešu...
MARIJA Zoro, nemoj sad opet da počinješ istu priču!
ZORKA Jeste, vi ste ih sve oterali, još samo mene i batu da oterate...
MARIJA Doñi ti sad lepo da legneš.
ZORKA Sta da legnem, šta da legnem, nisam ja beba! Jeste, oterali ste i
Subaricu, i Brnju, i Klupko, i Cukera... i...
MARIJA Kako smo ih oterali, dete, šta pričaš! Lepo ti je tata rekao da će se oni
svi vratiti kad zahladni.
ZORKA Neće, nego ste ih vi oterali. I Micana, i Pupušku, i Ciliku, i Zucu i Mufka,
i Frkušu...
MARIJA Videćeš, svi će oni doći, samo da mine leto.
ZORKA Pa što ne doñu? Tata je reko kad se pokosi žito, pa kad okraća dan pa
kad zamiriše na hladnoću, a njih nigde. Ja pitam gde su, a on kaže: mačorska
posla, pusti ih nek prolandraju kroz mišje carstvo, nek se nalove, izjure i
izlinjaju, čim zastudi, evo tvoje mačje regimente natrag u topli bivak...
MARIJA Tako će i da bude, videćeš!
ZORJCA Pa gde su kad će tako da bude? Što ne doñu?
MARIJA Još je leto, nije još zahladnilo.
ZORKA Kako nije, kako nije! Pipni mi ruke!
MARIJA Ajao, ti si se smrzla! Smesta natrag u krevet! 'Ajde!
ZORKA Neće oni nikad doći! Ni Mica više neće doći! Svi su otišli odavde
zanavek! I Zunzika, i Seša, i Subarica, i Klupko, i Brnja, i Cuker, i Pupuska, i
Mican, i Cilika, i Zuca, i Mufko, i Frkuša, i Repić, svi! Nikad ja neću više videti ni
Micu, ni mačke...
MARIJA Ne valja tako da govoriš! Mica bi se jako žalostila da te čuje...
ZORKA Ššš, evo ga!
MARIJA Koga?
ZORKA Poštara! Kako užasno škripe točkovi, jao, bole me ušiii... (Iz kuće
lagano izlazi Gospodin Marić u jutarnjem ogrtaču, gleda sta se dogaña, prilazi
Zorki.)
GOSPODIN MARIĆ Kakva je ovo jutarnja promenada kod nas! Dobro jutroo!
ZORKA Aaaa!
GOSPODIN MARIĆ Ne boj se, Zorice, tata ti kaže dobro jutro.
ZORKA Otac, ide poštar, čujete li čeze?
GOSPODIN MARIĆ (oslušne) Je li? Tako rano? Pa baš lepo, zadržaćemo ga na
doručku, ti ćeš da ga pozoveš...
ZORKA Nee, tata, znate koliko se ja bojim!
GOSPODIN MARIĆ Ne bojiš se nimalo, Zorice. Znaš da smo rekli da je poštar
dobar čovek, njega svako ovde zna...
ZORKA Ja se bojim svakog!
Page 2
GOSPODIN MARIĆ To ti se tako čini, treba da se oslobodiš tog straha...
ZORKA Evo ga!
GOSPODIN MARIĆ Koga?
ZORKA Poštara!
MARIJA Sanjiva, pa joj se priviña! Kaži joj, Miloše, otkud poštar pre zore!
ZORKA Mici se desilo nešto strašno, eto otkud! Tata, šta su joj uradili?
GOSPODIN MARIĆ (blago) Nisu ništa, Zorice, ne brini! Ajde da se mi
spremimo, pa bolje da vidimo ima li gdegod tvojih nevaljalih mačora... Doñi...
(Pažljivo povede Zorku ka ulazu. Ona plašljivo zagnjuri lice u njegov rukav i
nevoljno krene za njim. Odjednom se začuje neka buka, koja postepeno prelazi
u ritmičko klaparanje točkova. Spolja se čuje kako neki muškarac glasno
zaustavlja konje: Eeee, prrrr! Stooj!)
GLAS POŠTARA (spolja) Poštaa! Goospoodin Maaarić! Ekspres preporučena
poošiljkaaa za vas! Pismoo iz Cirihaaa! (Nastaje tajac. Zorka se grčevito drži uz
oca.)
Zatamnjenje
PEDAGOŠKI PRESTUP
(Kabinet doktora Vebera, profesora fizike na ciriškoj Politehnici. Meñu brojnim

mašinama i aparatima za oglede i nastavu, masivni radni sto, zatrpan raznim
alatkama, kalemovima žice, cevima i fasciklama sa studentskim radovima.
Police prepune knjiga. Profesor, ozbiljan gospodin sa nagorelom kožnom
keceljom preko crnog redengota i zaštitnom kapom natučenom do obrva,
upravo pregleda ovlaš neki studentski rad i prati otkucaje u električnom
aparatu iz koga povremeno strknu varnice, što u kaligarijevskom polumraku
laboratorije deluje kao kakva čarolija. Kasno leto. Vreme prijemnih ispita.)
VEBER (pritisne taster, odjekne zvono) Uñite, kolega! (Mašina počne jače da
varnici. Veber gleda na sat, zapisuje vreme pa isključi mašinu, da bi je posle
male pauze ponovo stavio pogon. Varnice pršte. U meñuvremenu je u kabinet
ušla devojka u tamnom kostimu i beloj bluzi sa velikom čipkanom kragnom. U
rukama joj gomila knjiga, torbica, kišobran. Stoji kod vrata i čeka da je
profesor oslovi.)
VEBER Vidite, kolega, upravo ste zatekli formulu: A = P1 - P2 in flagranti! E,
sad treba dobro paziti, jer ovde začas može da izbije kunci-bunci-bunc!
MILEVA Dobar dan!
(Veber tek sad pogleda u njenom pravcu. Naglo ustaje, skida kapu.)
VEBER Pardon. Mislio sam da je student. Oprostite. Profesor Veber. S kim
imam čast?
MILEVA Mileva Marić.
VEEER Da? Čime bih mogao da budem na usluzi?
MILEVA Ja sam kandidat broj pet.
VEBER Molim?
MILEVA Kandidat broj pet.
VEBER Za šta?
Page 3
MILEVA Za studije fizike kod vas. Položila sam pismeni. To je moj rad što držite
u ruci. (Pokazuje na fasciklu koju Veber drzi.)
VEBER Ovo je vaš rad?
MILEVA Jeste. (Veber zuri u devojku. Zatim naglo spusti papire na sto, kao da
se opekao.)
VEBER Hriste Spase, Sveta Marijo Pomoćnice. Proroče Isaijo, svih dvanaest
apostola, na čelu sa nevernim Tomom, vidite li vi ovo čudo!
MILEVA Molim?
VEBER Ne pitam vas!
MILEVA Izvinite.
VEBER Da li vi, liebe Fraulein, uopšte znate šta ja predajem?
MILEVA Znam. Fiziku.
VEBER Biće da onda ne znate šta je fizika!
MILEVA (malo razmisli) Znam. Nauka o principima dejstva prirode.
VEBER Da.
MILEVA To bih htela da studiram u vašoj grupi.
VEBER Ime?
VEBER Znao sam! Opet Poljakinja! To je neka epidemija u toj vašoj Poljskoj! To
vam neki vetar sa Baltika duva u glavu te ideje? Ko tamo raña decu, ko kuva,
ko svira klavir u toj vašoj Poljskoj, kad su žene poludele za naukom?
MILEVA Ne znam, ja nisam Poljakinja.
VEBER Niste?
MILEVA Ne.
VEBER Još gore! Epidemija se znači širi i na druge narode. Nadam se da još
nije zahvatila trista miliona Kineskinja, jer ako im se to desi, Kinezi će u roku
od pola veka biti bivši narod! Kao Vavilonci!
MILEVA Zašto mislite da školovana žena ne može da ima potomstvo?
VEBER Zato, madmazel, što univerzitet nije zavod za udavače, već težak i
ozbiljan posao! Ovde se ne uči pletenje klotfrket, ni sviranje mazurki za
baštenske zabave uz čaj i biskvite. Je li to vama jasno?
MILEVA Jeste.
VEBER Pa? Zašto ste onda došli ovamo?
MILEVA Da studiram fiziku, jer pletenje i sviranje već znam. (Veber naglo
uključuje električni aparat, varnice polete na sve strane, a Mileva blago
ustuknu zaklanjajući lice rukom.)
VEBER Molim, izvolite! Studirajte fiziku! Odredite ovde stepen zagrevanja i
odnos izmeñu strujnog toka i rasta toplote, izračunajte napon i sve to izrazite u
formulama! Molim? Šta se čeka? Vi, naravno, nećete dobiti opekotine trećeg
stepena, ni progoreti čipkanu bluzu, ni izazvati kratak spoj i ostaviti nas u
mraku, jer ste položili pismeni i, dabome, znate šta je Kulonov zakon...
MILEVA Znam.
VEBER Šta znate?
MILEVA Kulonov zakon. Mislim to: Sila uzajamnog dejstva naelektrisanih tela
upravo je srazmerna učinku njihova naboja, a obrnuto kvadratu rastojanja
meñu njima i zato...
Page 4
VEBER Pa šta onda?
MILEVA Ta proizvedena energija može dalje da...
VEBER Ne, nego mislim šta onda ako to znate? Svako može toliko da nabifla
napamet. I papagaj nauči da kaže: dobar dan, gladan sam, ali nisam još čuo
da su nekog papagaja primili na studije lingvistike. I vi sad mislite da je to
dovoljno! Znate Kulonov zakon i to je to.
MILEVA Ne mislim.
VEBER Pa…
MILEVA Došla sam da učim dalje, a po zakonu ovde studentkinje mogu da se
upišu na univerzitet...
VEBER Po kom zakonu? Arhimedovom? Bojl-Mariotovom, Kulonovom?
MILEVA Grañanskom.
VEBER Gospoñice, ja predajem zakone prirode, koja je ženska bića sazdala
tako da nisu u stanju da pojme srž egzaktne nauke. Za uzvrat im je darovala
lepši deo sveta: graciju, ljupkost, materinstvo i ravnoteža je postignuta. Dakle,
nisam ja taj koji vam brani da se upišete na Politehniku i učite fiziku, to je
odreñeno davno pre mene, na dan našeg postanja!
MILEVA Ne, to je dozvoljeno davno pre vas! Devojke ovde imaju jednaka prava
na upis već više od trideset godina! To je zakon!
VEBER Svako telo potopljeno u tečnost gubi prividno od svoje težine za onoliko
koliko teži istisnuta tekućina! Znate li to?
MILEVA Znam. To je Arhimedov zakon.
VEBER E, vidite! Pred tim zakonom smo neumoljivo jednaki vi i ja, i miš koji
ovuda projuri, i vaš kišobran, i svaka stvar i svaki stvor, trunčić kao i balvan!
Zašto? Zato što je to priroda udesila da bude bez mane i izuzetka! Ovo pak što
mi petljamo i nazivamo zakonima, klimavo je i puno slabosti kao što smo i
sami!
MILEVA Ako dopustite, ljudski zakoni su takoñe prirodni! Podjednako oni koje
je čovek otkrio izučavanjem prirode, kao i oni koje je sam stvorio po uzoru na
nju, da bi je dopunio i ukrotio. Arhimedov zakon nije ništa prirodniji od ovoga
koji meni danas daje pravo da pred vama polažem prijemni ispit...
VEBER Idite vi lepo na filosofiju! To je nauka za dame! Duga kosa je vrlo važna
za taj studij, jer indukuje elektricitet, koji zagreva mozak i stvara kolo struje,
što pomaže energiju mišljenja! Prava damska nauka!
MILEVA Znači, za studije fizike nije potrebna energija mišljenja, pa možemo
mirno pustiti mozak da se hladi...
VEBER Tačno!
MILEVA Nisam znala.
VEBER Eto, sad znate, liebe Fraulein! Fizika se studira i shvata hladne glave, a
ne usijanim mudrovanjem i egzaltacijom...
MILEVA Znači, nisam primljena!
VEBER Tačan zaključak! Fizika nije devojačka nauka, verujte, ma koliko vi o
njoj filosofirali! Hvala!
MILEVA Hvala vama. Doviñenja. (Ide prema izlazu lagano hramljući. Veber je
zaustavi kod vrata.)
VEBER Gospoñice!
Page 5
MILEVA Molim?
VEBER Izvinite, jesu li vaši roditelji živi?
MILEVA Jesu.
VEBER Recite iskreno, jeste li vi ovamo došli sa njihovim dopuštenjem?
MILEVA Da. Na izričitu želju moga oca.
VEBER A kako kažete da se zovete?
VEBER Ruskinja?
MILEVA Ne, nego Srpkinja iz Južne Ugarske. Porodica živi na imanju nedaleko
od Novog Sada. Mesto se zove Kać.
VEBER Blizu Pešte?
MILEVA Južno od nje, prilično daleko, ali isto na Dunavu. Divan predeo.
VEBER Šta je gospodin otac po zanimanju?
MILEVA Oficir. Sad u civilnoj službi.
VEBER I on vam je dopustio da doñete na Politehniku? Carski oficir?
MILEVA On se za to izborio. Napisao je čitavu jednu fioku molbi dok je
izdejstvovao dozvolu da pohañam nastavu prirodnih nauka u muškoj gimnaziji
u Zagrebu, gde je jedno vreme bio sa službom.
VEBER Dakle, nema više pravih oficira ni po zabitim podunavskim palankama!
Gotovo je!
MILEVA Moj otac je pravi oficir i službovao je po velikim gradovima. On hoće
da se i sestra i ja školujemo propisno kao i naš brat. Radio je sa mnom
matematiku otkad mi je bilo tri godine, sa sestrom skuplja biljke, ona će biti
biolog...
VEBER Eto šta nam nosi kraj ovog maroderskog veka! Da jedan carski oficir
nema žeiju da svojoj kćeri nañe mladog poručnika i da čeka unuke, već je gura
u mračne laboratorije, meñu pauke i pacove da struže gvožñe i potapa opiljke
u kiseline koje nagrizaju ruke i oči. Nemam reči! Nemam reči!
MILEVA Znači nisam primljena?
VEBER Vi kao kuhinjski sat! Kuku! Kuku!
MILEVA Izvinite. (Tišina. Veber je gleda kao daje vidi prvi put. Mileva krene.)
VEBER (iznenada) Gospoñice, znate li kako mene studenti zovu?
MILEVA Profesor Veber.
VEBER Nadimak, nadimak!
MILEVA Ne znam.
VEBER Eto, hoćete na fiziku, a nemate pojma u kakav biste zverinjak zabasali?
MILEVA Znam kako vas zovu.
VEBER Kako?
MILEVA Ne mogu to da kažem, mnogo je nepristojno.
VEBER Dabome da je nepristojno! Ni ja pred vama ne bih mogao da izgovorim
tako nešto! Ovo nije ženski studij! Vama se čini da je fizika kao škola igranja:
maniri, rukoljubi, nakloni...
MILEVA Ne čini mi se!
VEBER Ne čini vam se?
MILEVA Ne, ali nisu valjda studije fizike sastavljene od samih psovki?
VEBER Jesu! Ogledi su crni ñavoli. Uzjogune se, okrenu vam svoju runjavu
Page 6
zadnjicu i cere vam se u lice! A vi psujete, urlate, čupate kosu s glave dok hor
ñavola podmuklo kevće iz ogleda i prdi na vaše formule i znanje... Oprostite na
izrazu... Idite odavde, molim vas! Vidite i sami da je ovo za vas preteško!
MILEVA Neka je preteško, toga se ne plašim! Mene nauka i zanima zato što
nije laka! Vaš otpor je ono što zastrašuje!
VEBER Kakav otpor! Moja je dužnost da vas podsetim na neke neporecive
činjenice! Prvo: nauka ove vrste se u potpunosti kosi sa ženskim poimanjem
sveta...
MILEVA Ko je to utvrdio?
VEBER Ljudski razum!
MILEVA Gde to piše?
VEBER U ljudskom iskustvu! Žene na svet gledaju kroz guste trepavice i svoje
snove, zato nikad ne saznaju kakav on zapravo jeste!
MILEVA Onaj ko odluči da se bavi naukom, prihvata i naučna gledišta!
VEBER Naučnik ne može biti svako ko to odluči, već samo onaj ko je u stanju
da trezveno proniče u zakonitosti prirode, a to nisu žene!
MILEVA Zašto nisu?
VEBER Zato što žene ne razlikuju istinu od nežne pretpostavke o njoj!
MILEVA A muškarci?
VEBER Upravo obrnuto! Muškarci se panično plaše svega što je nejasno! Žena
je u vlasti sopstvene misterije, zato sve obavija tajnom, muškarac je u vlasti
razloga, zato nastoji da ga u svemu pronañe. Dečak rastavlja igračku u delove
da vidi šta joj je u trbuhu, devojčica je odeva u krpice da joj sakrije trbuh. Dva
sveta, gospoñice! Nauka nije ono o čemu ste vi sanjarili kraj vaše reke...
MILEVA Oprostite, nisam se ja za ovaj studij spremala sanjareći kraj reke kao
seoska guščarica, već...
VEBER To ja nisam ni rekao!
MILEVA Izvinite, molim vas, a da li ste ikada nekog mog kolegu pitali na
prijemnom o čemu je sanjario i je li došao uz pristanak roditelja?
VEBER Ne sećam se, možda i jesam...
MILEVA Niste, sigurno! To nije pitanje za mladoženje. Oni studiraju šta im se
prohte, a udavače samo ono što dozvole roditelji i strogi profesori...
VEBER Nažalost, gospoñice, tako je. To je prirodni zakon!
MILEVA I taj zakon garantuje da svaki mladić, koji će se danas ovde upisati
bez teškoća, za razliku od mene, nosi i božju preporuku za naučnika! Piše li,
prema tom zakonu, svakom od njih na čelu da je budući Njutn, ili Kopernik?
VEBER Prvo: niko se ovde ne upisuje bez teškoća, već svi polažu prijemni. I
naravno da nigde ne piše da će svaki upisani mladić postati naučnik, a
Kopernika, verujem, neću dočekati u čitavoj svojoj karijeri! Samo, ipak, nauka
meñu njima uvek može da računa na izvestan ulov, jer ih je više. Vi biste bili
odveć hazardan izbor: ili ili.
MILEVA Što, matematički rečeno, znači: ako uspem sve žene su uspele!
VEBER I šta posle? Vratite se sa diplomom u Južnu Ugarsku i tek tada nastaju
prave muke. Za učiteljicu previše školovani, domaćim poslovima nevični,
momcima prepametni, u društvu dosadni. Roditeljima teška briga, sami sebi
još teža. Učeni, a nesretni! Majke će vašim primerom koriti svoje male kćeri:
Page 7
ostavi se knjige, uči klavir i kuvanje, inače ćeš proći kao sirota gospoñica
Marićeva...
MILEVA Po vašim rečima, što žena manje zna, tim je sretnija, a potpunu sreću
može dostići samo ako je notorni imbecil! A sva znanja ovoga sveta su
stvorena za muški rod! Možda vas nisam dobro razumela?
VEBER Idite vi, draga gospoñice, svojoj kući, u svoj pitomi zavičaj. Savijte
gnezdo dok još ima slobodnih mladoženja u regimenti vašeg oca. Setajte u
predvečerja naslonjeni na ruku i sablju svoga izabranika. Činite dobra dela. Sa
diplomom koju već imate možete učiti svoju i tuñu decu, a svom gospodinu ocu
slobodno recite da ste prijemni položili, ali vas je jedan konzervativni profesor
nagovorio da od studija odustanete. Oboje ćete mi na tome biti zahvalni,
verujte!
MILEVA Znači nisam primljena?
VEBER Niste, gospoaice, a to je za vaše dobro, verujte! Moj naklon! (Veber se
nakloni, zatim pritisne zvonce. Ulazi Albert.)
MILEVA (izlazeći) Doviñenja.
ALBERT Dobar dan.
VEBER (lista papire, ćuti, a onda iznenada) Otkud vi, kolega?
ALBERT Zvonili ste.
VEBER Zvonio sam? (Albert klimne glavom) Ovako? (Pozvoni.)
ALBERT Ne, mnogo duže ste zvonili.
VEBER Ovako? (Zvoni dugo.)
ALBERT Možda malkice kraće ipak.
VEBER Ime?
ALBERT Albert Ajnštajn.
VEBER Roñeni kad i gde?
ALBERT 14. marta 1897, Ulm, Kneževina Virtenberg, Nemačka.
VEBER (odsutno) Ajnštajn, Ajnštajn. A, kažete Ajnštajn. Vi ste i prošle godine
bili primljeni.
ALBERT Ne redovno, nego ste rekli...
VEBER Rekao sam da možete pratiti predavanja kao redovni, a maturski ispit
da položite tokom godine...
ALBERT Ipak sam odlučio da prvo maturiram. Bilo mi je potrebno da se bolje
pripremim za prijemni.
VEBER Pa jeste li maturirali?
ALBERT Jesam.
VEBER Dobro. Pa kad ste već maturirali, da li biste bili ljubazni da pozovete
gospoñicu da se vrati? Nisam završio ispit. (Albert istrči i pozove Milevu.)
MILEVA Izvolite, gospodine profesore.
VEBER Niste primljeni, koleginice, nemojte smatrati da sam se predomislio.
MILEVA Ne smatram.
VEBER Odnosno jeste!
MILEVA Jesam?
VEBER Ne, niste primljeni, ali jeste položili prijemni ispit. Od studija, meñutim,
odustajete na lično insistiranje!
MILEVA Ne odustajem, ne odustajem!
Page 8
VEBER Odustajete! Odustajete, jer ste na vreme shvatili da bi ova diploma bila
teško breme za slaba ženska pleća!
MILEVA A je li lako biti carica, pa su ipak tolike žene bile moćne imperatorke!
VEBER Mnogo je lakše vladati imperijom nego naukom! Mariji Tereziji je presto
bio osiguran Pragmatičkom Sankcijom, koju su potpisale sve krunisane glave
Evrope, a vama su osigurane samo neprilike!
MILEVA Zar diploma neće biti moja Pragmatička Sankcija?
VEBER Vasa zemljakinja Gabrijela Posaner je ovde diplomirala medicinu pre pet
godina, pa joj još nisu odobrili lekarsku praksu, iako Austrija veoma oskudeva
u lekarima! Čujem da je njena žalba stigla i do cara Franje Josifa. Eto, ako
postane lekarka, biće to carskim rezom!
MILEVA Doktorka Marija Hajm-Fegtlin radi ovde u Švajcarskoj i vrlo je cenjena!
VEBER Da, samo nema dozvolu Komore da potpisuje recepte! A znate li ko je

Emili Kempin-Špiri?
MILEVA Znam. Eto, ona je bila profesor univerziteta i ovde i u Berlinu, čak je
do Amerike stigla...
VEBER Šta još znate o njoj?
MILEVA Znam da je njena zasluga što član dvadeset tri švajcarskog zakona
više ne glasi: Svaki Švajcarac je jednak pred zakonom, nego: Svaki Švajcarac i
svaka Švajcarkinja su jednaki pred zakonom...
VEBER Što je upravo njoj najpre došlo glave.
MILEVA Kako?
VEBER Tako. Doktor prava, akvokat, profesor univerziteta, osnivač koledža
Emili Kempin-Špiri doterala je doñe u svojoj naučnoj karijeri da je na kraju
oglasom u novinama morala da potraži posao služavke, i to baš ovde, u svojoj
rodnoj, liberalnoj Švajcarskoj, gde je mogla da doktorira, ali ne i da radi na
nivou svoje diplome. Niti je uspela kao zakonodavac, ni kao profesorka, ni kao
advokat, kao što, verujem, ne bi ni kao služavka, da je smrt nije izbavila tog
poniženja na koje je bila prinuñena pošto ju je muž ostavio bez sredstava, sa
dvoje dece...
MILEVA Što je zaista sramno od njega!
VEBER Zašto, zar mu nije ona lično izborila to pravo? Ako su već jednaki pred
zakonom, znači i ona može da izdržava decu baš kao i on!
MILEVA Da, ali njoj nisu dozvolili da radi, bez obzira na visoku stručnost.
VEBER Tačno! I to je taj razlog zbog koga vi odustajete od studija fizike.
MILEVA Vi smatrate da svaku ženu sa diplomom čeka sudbina da pere nečije
stepenište!
VEBER Ne, to nije neizbežno! Može da dobije mesto guvernante razmaženoj
deci po boljim kućama. Nasele vas lepo u hladnu dvorišnu sobu i izlože svojim
malim ljudožderima da na vama kale pubertetski bes. Je li to vredno
petogodišnjeg sužanjstva u ovoj laboratoriji? A?
MILEVA Možda će se stvari promeniti na bolje kad ja diplomiram.
VEBER Neće, madmazel! Ni za sto godina! Ni za hiljadu! Nikada! Zato što za
tako nešto nema osnove u prirodi. Jednakost je prazna reč. Ona ne označava
ništa. To je reč himera. Ništa na svetu nije ni sa čim jednako bez ostatka.
Page 9
Svako biće, stvar i pojava, sve vidljivo i nevidljivo, čujno i nečujno, sve je
ponaosob jedno, posebno i neponovljivo. Učestalost sličnih oblika je puki privid
jednakosti. Slično je igra prirode, ništa više, a jednakost je iluzija i zabluda.
Često izvor i uzrok velikih patnji i nesporazuma. Zato, gospoñice, izaberite sebi
drugu struku. Primeri koje sam vam naveo dovoljno vam govore!
MILEVA Vi ste u svojoj knjizi "Putevi do zakona fizike" napisali da primer sam
po sebi ne potvrñuje mogućnost, već je samo nagoveštava.
VEBER To je tako u nauci, jer je priroda sveobuhvatna i svaka pojava u njoj
ima bezbroj varijacija. Ljudski život, kao njen deo, sveden je i jednobrazan.
MILEVA Što znači da su životni primeri u velikoj meri i dokazi?
VEBER Moglo bi se tako reći.
MILEVA O, pa onda ima mnogo primera koji govore u moju korist.
VEBER Ne bih rekao!
MILEVA A Sofija Zermen, francuska matematičarka, čije je radove i otkrića čak
i jedan Gaus toliko cenio...
VEBER Zato što u početku nije ni znao da je ona žensko, jer se lukavo sa njim
dopisivala pod pseudonimom!
MILEVA Da, ali kad je predložio za počasni doktorat u Getingenu, dobro je znao
ko je i šta je. Kovao je u zvezde njene radove o vibracijama. Čitala sam to u
njegovom "Dnevniku"!
VEBER Ipak nije dobila doktorat!
MILEVA Nije, zato što je smrt bila brža od zavidljive komisije. Ali Sonji
Kovalevskoj su morali da daju titulu, i to u njenom odsustvu. Eto, ona je pravi
primer. Došla je u Nemačku samo kao pratnja svome mužu, naučniku od
uspeha i karijere! I šta se danas zna o paleontologu Vladimiru Kovalevskom,
osim to da je bio muž čuvene naučnice Sonje Kovalevske, čije je otkriće
diferencijalnih jednačina izazvalo revoluciju u matematičkim naukama!
VEBER Dobro, ajde recimo, primljeni ste! Ali da li ste vi svesni šta vas čeka u
ovim hladnim laboratorijama? Nigde nikog, osim mrgodnih i nervoznih
profesora i uobraženih kolega koji će vas ignorisati, ili zavidljivo poricati, već u
zavisnosti od vašeg uspeha. Na kraju ćete biti srećni ako se udate za nekog od
njih. Radićete za njega, jer će na radovima njegovo ime uvek biti prvo, ako ne
i jedino...
MILEVA U slučaju Pjera i Marije Kiri, sasvim je drugačije. Njeno je ime uvek
prvo.
VEBER Nañite vi prvo Pjera, pa onda doñite na studije.
MILEVA I ona je došla kao Marija Sklodovska, Pjer se pojavio kasnije.
VEBER Marija, njeno pravo ime je Marija, a to je i osnovna karakteristika
njenog karaktera. Ne pomaže joj ni to što je naknadno prisvojila ime Device
Marije. Ta manijakinja vam nije dobar primer!
MILEVA Zašto je ona manijakinja više nego što je Pjer manijak?
VEBER Pjer nije manijak, on je mazohista, to je nešto drugo.
MILEVA Dobro, eto Marija Kiri ima dve univerzitetske diplome, pa ne pere ničije
stepenište, nego se bavi naukom, zajedno sa svojim mužem, koji joj je i
kolega. Zar ovo nisu primeri koje treba da sledim?
VEBER To nisu primeri, to su sve sami izuzeci!
Page 10
MILEVA Mene zanima studij fizike, a svejedno mi je da li ću u tome biti primer
ili izuzetak!
VEBER Dobro, a zašto ste zapeli baš za fiziku? Ima i drugih prirodnih nauka!
MILEVA Fizika nas uči da postoji neki viši, unutrašnji red u prirodi i ona
obuhvata bezmalo sve druge nauke!
VEBER Što taj red ne tražite u muzici, gde je doveden do savršenstva? Nego vi
hoćete na fiziku iz kaprica! Čisti ženski kapric, ništa drugo!
MILEVA I fizika je kapriciozna nauka. Cas nam se čini da poriče očigledno a čas
da potvrñuje nemoguće!
VEBER Kunci-bunci-bunc! (Tišina. Veber pritisne taster i dugo zvoni. Ulazi
Albert, upitno gleda Milevu, ona slegne ramenima. Veber i dalje zvoni kao da
uživa u melodiji zvonjave. Onda se iznenada obrati Albertu.)
VEBER Ime?
ALBERT Albert Ajnštajn.
VEBER (traži fasciklu sa njegovim radom) Broj šest?
ALBERT Ne, ja sam broj četiri, ali sam svoj red ustupio gospoñici Marić.
VEBER A šta mladog Rozenkavalira dovodi na studije fizike, može li se znati?
ALBERT To je jednostavna formula. Ako svoju sklonost ka apstraktnom
mišljenju obeležim sa A, nedostatak mašte sa M, a nezavisnost kao svoj ideal
sa N, onda moja jednačina glasi: S nauka, jednako N kroz A na kvadrat minus
M na kvadrat.
VEBER Zanimljivo. Rekoste Ajnštajn?
ALBERT Da.
VEBER Da, sećam se, vi ste bili primljeni i prošle godine, uslovno...
ALBERT Ipak sam odlučio da maturiram i steknem solidnu osnovu za studije.
VEBER Pa, jeste li je stekli?
ALBERT Jesam.
VEBER Dobro, da vidimo. Koliko je dva i dva?
ALBERT Dvadeset i dva.
VEBER (malo poćuti) Odlično. A koliko je dva plus dva?
ALBERT Dvadeset i četiri žute ruže.
VEBER Molim?
ALBERT Dva tuceta žutih ruža plus dva tuceta žutih ruža čini zbir od dvadeset
četiri žute ruže.
VEBER Ja sam pitao apstraktno.
ALBERT A ja sam kao Rozenkavalir sabirao ruže.
VEBER Ali zašto baš žute?
ALBERT Žuto je boja svetlosti.
VEBER Kunci-bunci-bunc!
ALBERT Da.
VEBER Kako glasi Kulonov zakon?
ALBERT Kulonov zakon... Mislim da znam formulu, ako je to ono A jednako...
VEBER To je ona što gospoñica zna kao očenaš, dragi moj! Kažite, gospoñice,
svom kavaliru kako glasi Kulonov zakon?
MILEVA Znači, i ja sam primljena?
VEBER E, to već ne znam.
Page 11
MILEVA Onda ni ja ne znam Kulonov zakon. Nije mi potrebno to znanje. (Veber
naglo pozvoni. Ulazi grupa studenata.)
STUDENTI Dobar dan. (Veber ćuti, sreduje papire ufusciklu. Onda ih iznenada
oslovi.)
VEBER Gospodo, vi ste od danas studenti grupe VI A na Katedri za fiziku ciriške
Politehnike. Ja ću sledećih nekoliko godina biti vaš glavni mučitelj-inkvizitor.
Moje saučešće i moje čestitke! (Studenti se naklone.)
GROSMAN Hvala, gospodine profesore!
VEBER Ime?
GROSMAN Marsel Grosman.
VEBER A kako mene zovu studenti, kolega Grosman?
GROSMAN Profesor Veber.
VEBER Da, to u mom prisustvu, a kako kad ne čujem?
GROSMAN Ne znam.
VEBER Kažite vi, kolega Ajnštajn.
ALBERT Ne mogu kad čujete.
VEBER (pokrije rukama uši) Evo, sad ne čujem.
ALBERT Električni kurotres.
GROSMAN Veber ser strujoser.
ERAT Elektrolizac.
VEBER O, ko je autor ovog novog nadimka?
ERAT Ne znamo.
ALBERT Ne znamo.
VEBER A da li neko od vas zna ko je ova mlada dama ovde?
ALBERT Znamo svi. To je gospoñica Mileva Marić.
VEBER Odgovor nepotpun. Vi kolega?
GROSMAN Gospodica Mileva Marić, koleginica sa prijemnog.
VEBER Odgovor nepotpun. Ko zna?
ERAT Niko.
VEBER E, pa gospodo, na znanje vam! Ova mlada dama ovde je moj životni
pedagoški prestup! Ovo je prva studentkinja fizike u istoriji ove ozbiljne i
konzervativne škole, čija sam pravila danas narušio. Zbog toga ću se, kao
žrtva liberalizma, pržiti u usijanom paklenom kotlu i ukoliko koleginica kao
fizičar ne izmisli ureñaj za hlañenje pakla, moje će muke biti večne. Čestitam,
koleginice Marić!
MILEVA (zagrcnuto) Kulonov zakon: Sila uzajamnog dejstva naelektrisanih tela
upravo je srazmerna učinku njihova naboja, a obrnuto kvadratu rastojanja
meñu njima... (Kolege joj aplaudiraju. Ona stoji zapanjena. Veber skuplja
papire i sprema se da izade. Grosman trazi nešto meñu mašinama. Gungula.)
ERAT Brzo, brzo, treba da se napravi brucoško kolo struje. Uključi tamo. Koga
udari struja, nije položio! Ajde, hvatajte se! Uključi! Da vidimo ko će prvi da
padne! Ne prekidaj...
ALBERT Koleginice, dajte ruku, dajte ruku!
MILEVA Morala bih odmah na poštu da javim svojima, oni se brinu!
ALBERT Neee! Prvo mora dobro da vas protrese brucoška struja! Ajde, paliii!
(Grosman uključi Veberovu masinu, varnice lete, on dodiruje naelektrisani deo
Page 12
parčetom gvožña, drugom rukom se hvata za Erata. Svi se drže za ruke u
krug. Odjekne neki prasak. Zatamnjenje)
ZUNZIKA SE VRATILA
(Terasa na majuru Marićevih u Kaću. Jutro, lagano se razdanjuje. Čitanje

pisma je upravo završeno. Tišina. Zorka šćućurena u pletenoj fotelji, ogrnuta
ćebetom. Gospodin Marić pomno razgleda koverat.)
MARIJA (donosi poslužavnik sa kafom) Ajde, uzmite da se malo zgrejemo.
GOSPODIN MARIĆ Znaš kad je poslato? U utorak u dva popodne. Evo, vidi na
štambilju. Uveče je već moralo stići na noćni voz za Beč, pa onda, ja mislim
opet noćnim dalje, pa u četvrtak veče stiglo u Novi Sad i evo, jutros osvanulo
kod nas. Bogami, brzo je došlo...
MARIJA Jeste. Dva dana i dve noći od Ciriha dovde. To je baš začas!
GOSPODIN MARIĆ Dva i po dana i tri noći, Maro!
MARIJA Je l'? Pa da. Al' opet je to brzo.
GOSPODIN MARIĆ Jeste.
ZORKA Ona se sigurno raspitala kad će da nam stigne pismo, pa sad misli na
nas.
MARIJA Pa da. Daj da vidim pismo.
ZORKA A možda još spava, nije mogla da se probudi ovako rano.
MARIJA Pada.
GOSPODIN MARIĆ Pa da, pa da, pa da... Ajde, spremajte se! Idemo u Novi Sad
da kažemo Miši i da joj odande svi napišemo pismo. Ona piše da to za nju nije
trijumf, ali mi, bome mislimo da jeste! Javićemo i profesoru Noniću u Šabac, on
je tvrdio da je Mica roñeni matematičar...
MARIJA Ja ću joj spakovati jedan paketić, nek proslavi tamo sa društvom.
GOSPODIN MARIĆ Da, da, paket obavezno. Prvo ćemo joj čestitati depešom, a
onda paket i opširno pismo o svemu kako nas je poštar probudio još po
mraku...
ZORKA Ja sam vas probudila, nije poštar, vi ga ne bini čuli...
GOSPODIN MARIĆ Jeste, Zorice, napisaćemo joj to, a ti ćeš dobiti muštuluk.
Biraj šta ćeš da ti kupimo danas...
MARIJA Ju, eno Zunzike, Zoro, vidi je! Mac, mac... Rekla sam ti da će doći čim
svane. Zar je ne vidiš, Zoro?
ZORKA Ne vidim.
MARIJA Evo je, vidi kako te gleda...
ZORKA Neka.
MARIJA Zovi je, što je ne zovneš? Odi, Zunzi, mac, mac...
ZORKA Neću da je zovem! Ne vidim je, besna sam na nju i gotovo!
MARIJA Evo, ja ću da ti je donesem... Zunzi, Zunzika...
ZORKA Neee, mati! Čujete li da sam ljuta na nju! Nek iskija svoje!
MARIJA Oprosti joj ovoga puta zbog Mice.
ZoRKA Neću da joj oprostim. Zna ona šta je uradila!
MARIJA Vidi kako te tužno gleda.
ZORKA Neka.
Page 13
MARIJA Naježila se sirota od hladnoće.
ZORKA Neka.
Zatamnjenje
KLARA ŠUMAN ILI VERA ZASULIČ
(Pansion Englbreht u Cirihu. Soba na mansardi u koju se Mileva upravo

useljava po preporuci svojih drugarica: Milane i Ružice, koje već stanuju u tom
pansionu. Koferi, zavežljaji, gomile knjiga. Ružica i Mileva raspakuju i sreñuju
stvari.)
MILEVA Kad ti kažem, Ružo, nije to nikakav trijumf!
RUŽICA Jeste, jeste i jeste!
MILEVA (gleda kroz prozor preko naramka knjiga) Nije, nije i nije! Što bi nečija
popustljivost bila moj trijumf! Ali pogled s ovog prozora jeste trijumfalan! Doñi
da vidiš Cirih kao na dlanu...
RUŽICA ðavola bi Veber popustio da nisi sve znala! On je kapitulirao! Ceo
univerzitet bruji o tome kako si ga zbunila! Kažu da je sam priznao: ovo je
nova Marija Kiri! Samo ti pričaš da je to sasvim obična stvar što si prva
devojka u Politehnici! Daj prestani da izigravaš Svetu Genovevu, ako možeš!
MILEVA A ti prestani da preteruješ ako možeš! Prva devojka na Politehnici, pa
šta! Neka od nas je morala da bude prva. Imala sam sreće, dobro, zahvalna
sam, ali to nije nikakav trijumf! Valja te studije i završiti, draga gospoñice!
RUŽICA Znaš šta, draga gospoñice! Mi treba da smo ponosne i na to što smo
normalno išle u gimnaziju u našem malom Šapcu, koji je do juče bio tursko
pazarište, jer u moćnoj, prosvećenoj Austriji devojkama to još nije dozvoljeno!
Naš uspeh je i to što smo obe sad na univerzitetu, a došle smo pravo sa
salaša! A to što si ti primljena na Politehniku, gde ženska noga dosad nije
kročila, e to jeste trijumf ako ga na ovom svetu ima! A ti pričaj šta oćeš!
MILEVA Nije! (Ružica ćuti, ljuta je. Razmešta stvari. Mileva grozničavo pretura
po koferu, izvadi gužvicu kanapa, zakači suknju za pojas sa strane, razmota
konopac i počne lagano da ga preskače, uvežbano prenoseći težinu tela na
zdravi kuk. Ružica je uplašeno posmatra.)
MILEVA Evo, Ružo, ovo je trijumf... četiri... pet... trijumf... šest... tri... jumf...
sedam... Mogu četrdeset sedam, a i pedeset puta...
RUŽlCA Pazi, pašćeš...
MILEVA Neću! jedanaest... trijumf... a? Zvali su me klecava... petnaest...
koliko sam zbog toga proplakala... nisam mogla da preskačem... sedamnaest..
Vežbala sam, vežbala i evo sad.... trujumf... a? Dvadeset... (Preskače, broji,
skandira: trijumf, trijumf... Ulazi Milana, lepa, živahna crnka, studentkinja
psihologije. Nosi kifle, lonce za kafu, voće, neke uramljene reprodukcije,
zabezeknuto zuri u Milevu...)
MILANA Užina, devojkeee... (Mileva zadihano skace, kosa joj se rasula, broji.
Milana joj se pridruži, preskoče nekoliko puta zajedno, a onda se zapletu i
zamalo padnu...)
RUŽICA Trijumf... trijumf...
MILEVA (pruži joj konopac) Trideset dva! Evo, Ružo, sad ti pokaži šta znaš!
Page 14
RUŽICA Ne smem ja da skačem, spopadne me kašalj. Meni je zabranjen svaki
napor...
MILEVA Kakav kašalj? Ko ti zabranjuje napor?
MILANA (prekida je) Ajde, poslužite se! Čestitamo ti novi kvartir, Mico. Donela
sam ti neke reprodukcije, to ti je od nas dve na poklon. Biraj koje ćeš...
MILEVA U, hvala! A kakav je to kašalj, Ružo, je l’ to ozbiljno govoriš?
MILANA Zar vi niste ogladnele? (Zagrize kiflu.) Evo, donela sam lonče, oćeš da
skuvaš kafu...
MILEVA Baš volim što sam se preselila ovamo kod vas. S ovog prozora se vidi
pola grada. Divan je Cirih, i vi ste divne i kifle su divne, i ovo potkrovlje i ove
slike, i sve...
RUŽICA Miriše kafa, kao kod kuće...
MILANA (udiše miris) Mmmm, jao jeste, baš divno miriše...
MILEVA Jao, možda je to greh, ali meni je ovde lepše nego kod kuće. Tako
volim Cirih, kao da sam u njemu odrasla. Nagovoriću oca da se svi presele
ovamo... Kuda, Ružo, evo kafa je gotova!?
RUŽICA Idem da donesem moju šolju.
MILEVA Ne treba, ima ovde dovoljno šolja.
RUŽICA (izlazeći) Ne, ne, ja pijem samo iz svoje šolje... odmah ću...
MILEVA (posle male pauze) Šta je njoj?
MILANA Ne znam. Pitaj nju.
MILEVA Je li bolesna? Vi nešto krijete od mene?
MILANA Ne znam. Pitaj nju.
MILEVA Otkad je to?
MILANA Od jesenas. Kašlje, slabi, blage temperature. Zimus dva puta
zapaljenje pluća. Lekari misle da bi morala u sanatorijum još... (Ulazi Ružica,
Milana naglo menja temu.) A znate li vi, drage dame, da je u petak veče ovde
u Cirihu Kongres Anarhista! Dolazi lično PAK!
RUŽICA (jede kiflu) Je li? Još kad bismo mi znale ko je PAK! PAK, P.A.K. A,
znam, Pjotr Aleksandrovič Kropotkin, je li? U, divno što dolazi, ja sam
zaljubljena u njega...
MILANA Ššš, nisi jedina!
MILEVA Pa zar on nije proteran iz Švajcarske bez prava na povratak?
MILANA Jeste, ali šta to mari! Ko zna kako će se zvati u petak veče. Ššš, ništa
niste čule! Imam propusnice za sve nas, ne pitajte odakle mi, sve je onako
malo polutajno. (Reña slike uza zid.) Evo, Micika, biraj šta da kačimo na
zidove. Imaš portrete: Madam de Stal, Klara Šuman, Vera Zasulič, pa onda ovo
cveće Gustava Klimta, mislim, i ove neke pejzaže, ne znam ni čiji su...
MILEVA Prvo Klaru Šuman, na ovaj zid ovde, nju zaista mnogo cenim i žao mi
je što je nikad nisam slušala, a kažu, svirala je bolje nego List...
MILANA A nećeš Veru Zasulič, vidi što je portret! Ko bi rekao da se iza ovog
snenog, gotovo dečjeg lika skriva takva tigrica...
RUŽICA (zagleda portret) Znate da je i ona ovih dana u Cirihu? Helena je
videla pre neko veče na izložbi Holdera. Kaže: ona i Henriko Malatesta šetaju
okolo, oboje u crnim pelerinama do zemlje, nikog ne primećuju, nešto tiho
ćućore, svi blenuli u njih, niko nije ni gledao izložbu. Kaže Helena, izgledali su
Page 15
zanosno...
MILEVA I na ovoj slici je lepa, zaista...
MILANA Uzmi slobodno...
MILEVA Ipak mi je malo nezgodno da držim na zidu sliku ubice.
MILANA Ma nemoj! Nezgodno ti! Ti smatraš da je Vera Zasulič ubica!?
MILEVA Smatram, i jeste!
MILANA Pa i tvoj Sveti ðorñe je ubica, pa si ga ipak natakarila na zid! Pogle
kako sladostrasno ubija sirotu aždaju! Čisto uživa u tome!
MILEVA Drugo je ubiti neman, a drugo čoveka!
MILANA Tačno, ali i Vera Zasulič je ubila neman! Ljudsku aždaju! Vrlo dobro
znaš da je taj petrogradski načelnik koga je ubila bio prava zver i da je na sudu
osloboñena krivice!
MILEVA Znam.
MILANA Pa šta onda pričaš?
MILEVA Svejedno što je osloboñena! Za mene je ubica svako ko je ubio
čoveka!
M.ILANA Ma šta kažeš! Svako ko je ubio čoveka!
MILEVA Jeste!
MILANA Tako govori samo neko ko ima čelični mozak! Baš si prava naučnica!
MILEVA Hoćeš da kažeš da nemam mašte ni osećanja, je li?
MILANA Hoću da kažem da se čudim kako ti smeta to što je Vera Zasulič
izvršila atentat na jednog zlotvora, a ne smeta ti što je Klara Šuman svojim
koketiranjem sludila dva genija, od kojih je jedan zbog toga skončao u ludnici,
a drugi celog veka ostati sam kao panj! Ona je za tebe umetnička duša,
pijanistkinja koja je svirala bolje od Lista, moralni anñeo, a Vera Zasulič je
samo ubica! To je draga Mico, čisti prečanski klajnbirgeraj! Kućica, ikonica,
ženica, dečica, baštica, kravica, kokica, supica...
MILEVA Šta ti pričaš, Mila! Koga je Klara Šuman sludila? Ko zna šta bi se desilo
sa Šumanom i Bramsom da nje nije bilo? Ona je spasla ta dva genija!
Žrtvovala se za njih!
MILANA A, tebe dakle fascinira njena žrtva! Pa dobro, eto, ona se žrtvovala da
spase dva čoveka, a Vera Zasulič se žrtvovala da spase celo čovečanstvo...
MILEVA Ko hoće da spase čovečanstvo, počinje od svoje najbliže okoline, draga
moja... Ko ne ume da se žrtvuje za bližnje, ne verujem da mo...
RUŽICA Eeej, devojke, šta je ovo, Kongres Anarhista već počeo... Kafa se
ohladila...
MILANA Dobro, neću da se raspravljam! Izbor je završen! Uzmi šta ti se sviña i
gotovo! (Milana nervozno pije kafu, zagrize kiflu. Mileva kači sliku Klare Šuman
na zid. Izmiče se da vidi kako stoji.)
MILEVA Gde se ovde pali svetlo?
RUŽICA Pusti da malo sedimo u polumraku, molim te, to me seća na
detinjstvo. Meni je svetlo nekako banalno, sve mi je nežnije u tami, ljudski
glasovi su mekši i prijatniji...
MILANA Meni se uvek peva u mraku.
RUŽICA Pa pevaj, ko ti brani.
MILANA (s punim ustima) Ne mogu kad jedem.
Page 16
RUŽICA (pevuši) Nemoj mati, ćilim tkati, ja se neću udavati, večeraj, mene ne
čekaj, večeraj... (Tišina. Mileva gleda kroz prozor.)
MILEVA (iznenada) Ja možda jesam čeličnog mozga i bez mašte, ali, po mom
mišljenju, čovečanstvo spasava onaj ko sve učini da održi u životu dva ljudska
bića, a ne onaj ko uobrazi da je izbavitelj, obuče crnu pelerinu do zemlje i
hladno ubije čoveka! (Tišina. Ružica doliva kafu. Ćute.)
MILANA (posle pauze) Reče naša Mica svetica...
Zatamnjenje
PAS KOME SE U SNU TRZA NJUŠKA
(Ulica Klozbah u Cirihu. Noć. Alberti Mileva ispred kuće broj 87. Albert baca
kamenčiće u prozor ne bi li probudio gazdaricu. Mileva se naslonila na klupu
ispod stuba sa svetiljkom.)
ALBERT Frau Markvalder! Frau Markvalder! (Baca kamenčiće.) Ja sam.
Ajnštajn! Eto, ne čuje, glava u perju, mozak u salu, ne bi je grom probudio.
MILEVA Da pričekamo još malo, možda će ipak da otvori!
ALBERT Ništa od naše svirke večeras, gospoñice Marić. Odsad ću stalno da
nosim violinu sa sobom i na predavanja i svuda!
MILEVA Mada bi možda bilo lakše da nosite ključ od kapije.
ALBEBT Da. E, ne znam šta mi je bilo da ga zaboravim! (Baci nekoliko
kamencića, pa sedne na klupu. Umorio se.)
MILEVA Jedan, dva, i dva su četiri i jedan pet i još jedan...
ALBERT Šta brojite?
MILEVA To koliko ste puta ovoga semestra zaboravili ključ i spavali kod Jakoba,
ili Marsela...
ALBERT Nisam valjda pet puta?
MILEVA Ne, niste pet, nego šest puta, ali ste prošlog petka ipak uspeli da
probudite Frau Markvalder...
ALBERT Ona je za sve ovo kriva, vidite i sami da to namerno radi. Neće da mi
otvori iz inata. Kažnjava me! (Otrči do prozora.) Frau Markvalder, niste me
ništa kaznili, ja sam srećan, uživam, hvala vam. Divno mi je ovde sa
gospoñicom Marić! Ne treba mi vaš kljuuuč!
MILEVA Kao da se malo pomerila zavesa, pogledajte!
ALBERT Dajte da vas podignem, pa je vi zovnite. Bacite ovaj kamenčić pravo u
staklo, možda će vaš glas da je trone... (Podigne je, ona baca kamenčić,
promaši.)
MILEVA Frau Markvalder! Frau Markvalder!
ALBERT (vrti se s njom) Ja bih morao da vas odnesem na rukama do vašeg
stana da bih se iskupio za greh što večeras ne možemo da sviramo zajedno.
MILEVA Eno, čini mi se neko trči ovamo! (Ode da vidi.) Ovo je neki pas lutalica.
ALBERT Moj drugar, i on zaboravio ključ od kuće, pa se smuca okolo...

MILEVA A kako je lep, riñ, skoro crven, kao vatra. Doñi, kuco, odi ovamo,
lepotane moj mršavi...
ALBERT (stane ispred nje) Da znate, ja sam strašno ljubomoran na pse.
Page 17
MILEVA Zašto, pa oni su tako verni i odani.
ALBERT U detinjstvu mi se činilo da moji mnogi više vole našeg psa Pepija
nego mene. Njemu je sve bilo dozvoljeno, a meni ništa! Jurio je kud mu je
volja, trpao u usta sve što nañe na zemlji i niko ga nije grdio zbog toga. Nisu
ga ribali sapunom kao mene, nisu ga čupali oštrim češljem kao mene. Živeo je
kao princ! Umirao sam od ljubomore što nisam Pepi! I sad zavidim psima na
njihovoj slobodi...
MILEVA Ma šta im zavidite, vidite li kako je ovaj jadničak mršav, a dlaka mu se
nakostrešila od straha...
ALBERT Eto, znao sam! Vi njega već volite!
MILEVA Doñi, kuco, ne boj se, doñi ovamo...
ALBERT Šta doñi, kuco!? Ako ga vi sad pomilujete, ja ću njega da ujedem!
MILEVA Nemojte da ga plašite, vidite kako drhti! Odi, bubi, odi ovamo...
ALBERT E sad ću stvarno da ga ugrizem za nogu, videćete...
MILEVA (smejući se) Nemojte! Idi, kući, idi! Evo, ne diram ga više. Moj pas je
bio crni ovčar, zvala sam ga Rogoz. Ja sam volela da se penjem na tavan i da
odozgo posmatram svet, činilo mi se kao da sam na nebu. On doñe za mnom i
ljutito laje na ptice kad prolete, a oko mene se umiljava. Uginuo je jadan jedne
zime kad sam bila u školi...
ALBERT Kako vam je glas topao, mek, kao mahovina... Ne, ne prekidajte, ne
prekidajte, volim da vas slušam dok pričate...
MILEVA Malo sam promukla, duva vetar, kasno je.
ALBERT Da krenemo?
MILEVA Neee! Možda će ipak neko da se pojavi i da vam otvori.
ALBERT Ja bih voleo da se niko ne pojavi, pa da ovako s vama presedim ovde
sledeće dve godine. Malo vaših kolača s makom, moja violina i ništa više! Niko
mi ne bi nedostajao. Bio bih dobar, pazio bih da ne mrvim kad jedem i svirao
bih samo ono što se vama sviña...
MILEVA (krozsmeh) O, pa meni se sviña sve što vi svirate, sve, sve...
ALBERT E, e onda ću sad za vas da izvedem Serenatu Noturnu sa orkestrom!
(Ode iza stuba, pa se vrati u maniru dirigenta.) Prvo izlazi dirigent, a to sam
ja: klanjam se, klanjam se! Onda rukovanje sa prvom violinom, a to sam opet
ja: klanjam se, klanjam se. Maramica na ime, intonacija: mmmmm. Idemo:
violine: niiininiiniii, čela: Giuungiuuunnngiunnn, viole: liilaaaliiilaa, timpani:
tuumm-tuuumm-tumm-tiimm! Fijuujuujuufiijuu, to su flaute. Pratite nas na
klaviru ako hoćete, mada tu nema klavira. Niinaa, giuunnngiungiuuun, liilalalii,
fiijuufii, tuummm, tumtummtumm! Završna deonica timpana:
Tuuiimm-uuiimTmmmiiimtuuummni!
MILEVA Bravo, bravooo!
ALBERT Klanjam se, klanjam se, hvala, hvala! Članovi orkestra ustanite.
Klanjamo se, klanjamo se. Hvala za bukete... Ha, težak koncert. Šta kažete,
dobar ovaj bečki orkestar, a? Brams ga je lično osnovao. Fino zvuči, je l' te?
Uvežbani, ujednačena tempa, čist ton. Dugo smo radili, ali mi je drago da vam
se dopalo... (Naglo sedne do nje na klupu i zagrli je. Tišina. Mileva se ne miče.)
MILEVA Uuu, gle onaj pas legao na stepenište i zaspao. Umorio se sirotan.
Page 18
ALBERT Šta je za vas ljubav? (Tišina.)
MILEVA Kako je naslonio glavu na prednje šape kao na jastuk! Baš je lep.
ALBERT Odgovorite vi na moje pitanje, pustite psa nek spava!
MILEVA Ne znam.
ALBERT Znate, znate!
MILEVA Ne umem ja da govorim tako lepo kao vi. Više volim da slušam vas.
Kažite vi prvi.
ALBERT Pa ja sam postavio pitanje. Ne mogu sam i da pitam i da odgovaram.
MILEVA Da.
ALBERT Šta da?
MILEVA Ne znam.
ALBERT Znate, znate.
MILEVA Šta je za mene ljubav? To bi trebalo da je tako nešto zbunjujuće, kao
da se čovek vrti na beskrajnom ringlšpilu i gubi se u nekom toplom
prostranstvu, hvata ga omama i dremež, ali se ne plaši, već radosno juri dalje i
dalje... Au, vi ćete mi se sad sigurno smejati...
ALBERT A po čemu biste vi prepoznali da ste zaljubljeni?
MILEVA E, neću, sad je stvarno na vas red! Neću više ni reči da kažem pre vas!
ALBERT Ozbiljno me to zanima! Kad biste vi za sebe rekli: e, izgleda da sam se

zaljubila. Po čemu biste prepoznali da je to počelo?
MILEVA A vi? Kad biste vi to za sebe rekli, baš me zanima?
ALBERT Evo sad.
MILEVA Šta sad?
ALBERT To. Evo ja sad kažem: izgleda da sam se ja zaljubio. U stvari, siguran
sam u to! (Tišina. Mileva se ne miče.)
MILEVA Kako je smešan onaj pas, spava, a njuška mu se trza u snu...
ALBERT Auuuuuuuuuuu! Auuuuuuuuuuuu!
MILEVA Šššš! Probudićemo celu ulicu!
ALBERT Pa šta, ja sam pas lutalica, koji zavija u snu! Auuuuuuuuuuu!
MILEVA Ššsšš!
ALBERT Idem da legnem na stepenište pored vašeg ljubimca, pa da vi cele noći
posmatrate kako mi se njuška trza u snu... (Ustane, krene, a Mileva ga zgrabi
za ruku.)
MILEVA Neeee!
ALBERT Dobro, neću. Sad ću da legnem ovde, pa neka on bude ljubomoran
kad se probudi. (Legne na klupu, a glavu spusti u njeno krilo. Mileva blago
zagnjuri lice u njegovu tršavu kosu. Tišina. Onda Albert naglo skoči i poviče
ispod prozora.) Frau Markvaldeeer, ja sam se zaljubiooo! Auuuuuuuuu! (Brzo
se vrati, sklupča se na klupi, stavi glavu u Milevino krilo i kao zaspi. Mileva ga
miluje po kosi. Tišina. Na pločniku zveknu ključevi koje neko baci s prozora.
Oni na to ne obraćaju pažnju.)
Zatamnjenje
KO ZNA ŠTA SE SVE KRIJE U JEDNOJ SONATI
Page 19
(Laboratorija za fiziku. Rana zora. Albert spava, glave naslonjene na sto,
pretrpan epruvetama, kalemovima, knjigama. Za drugim takvim stolom, pored
mašine za kompresiju gasa, upravo se budi Grosman i bunovno zuri u aparat
ispred sebe. Zatim se umiva nad lavaboom u uglu sobe. Pljuskanje vode
probudi Alberta.)
ALBERT Ništa, a?
GROSMAN Ništa.
ALBERT Kunci-bunci bunc!
GROSMAN Da, kunci-bunci-bunc! Mislim da sve treba ponovo izračunati! Dovde
mi je svega ovoga!
ALBERT (lagano ustaje, zagleda mašinu, pokuša daje pokrene) Ajde mrcino.
Etar, etar, etar! Njima je etar u glavi i u dupetu! Alfa i omega! Kako to, Marsel,
da ništa od onoga što nam kažu na časovima ne proradi u ogledima! Šta nije u
redu, naše glave, ili njihove formule!?
GROSMAN Možda stvarno nisam dobro izračunao. Sad ću sve ponovo da
pregledam. (Albert sanjivo baza okolo, ode u drugi deo prostorije, nade svoju
violinu i počne da prevlači gudalom. Grosman lista knjige i zvižduće melodiju
koju Albert svira. Ulazi Mileva.)
MILEVA Dobro jutro! Kad ste vi pre stigli?
GROSMAN Nismo ni išli kući, ali nismo nikud ni stigli!
MILEVA To opet zaboravio ključ, Džoni?
ALBERT Ne! Evo ga! (Zvecka ključevima.) Mici, imamo jedno iznenañenje za
tebe!
MILEVA Šta, ipak vam je uspelo pretvaranje gasova u tečnost! Blago vama!
ALBERT Nee! Zatvori oči, drži se za mene i poñi. Ovuda, ovuda, još malo, stop!
Ne otvaraj oči, ne otvaraj oči! (Skidaju kapute i salove i otkrivaju pijanino u
uglu sobe.)
GROSMAN, ALBERT Tatatataaa! Sad!
MILEVA Auu! Divno! Otkud vam ovo? (Preñe rukom preko dirki.)
ALBERT Dovukli noćas odozdo iz hola, od muke, tek da nešto radimo. Što da
stoji tamo kad niko ne svira na njemu, a nama treba. Ne, nama je, u stvari,
neophodan! Daj neke partiture da ga malo isprobamo.
GROSMAN Ajde prvo da Mica proveri gde smo pogrešili u računanju. Poludeću
od ovog ogleda, bogami!
MILEVA (vraća se za sto) Ajmo polako. Jeste li na početku sve precizno
premerili: pritisak, vreme, temperaturu?
GROSMAN Sve! Evo, vidi, tu ti je tabela!
ALBERT I došli smo do gustine pare na višoj temperaturi, ali na niskim...
MILEVA Šta na niskim?
ALBERT Niks!
MILEVA Je li vam bila tačna razmera soli i leda?
GROSMAN Tačna. I Mariotovog zakona smo se striktno pridržavali...
MILEVA Što niste uzeli karbondioksid, znate da se on na nula stepeni...
GROSMAN Pretvara u tečnost na 38,5 atmosfera. Uzeli smo, ali nije pomoglo!
MILEVA E, onda ne znam, moramo sve ponovo računati, deo po deo.
ALBERT A da li bi moglo prvo malo muzike, ili malo doručka, ili malo bilo čega
Page 20
drugog...
GROSMAN Idem da donesem nešto za jelo, ti nam, Mico, skuvaj čaj...
(Grosman izlazi. Mileva stavlja lonac s vodom na primus. Albert se umiva na
česmi, ona mu obrise maramicom lice i kosu. Zagrle se.)
MILEVA Jao, ključa voda, ugasiće primus!
ALBERT Vodo, glupačo, prestani da ključaš! (Imitira Vebera) Kolega Ajnštajn,
podsetite nas kako glasi formula ključanja? Ovako, gospodine Strujosere: Pg
plus Pd jednako P, ako je P jednako 760. Što dalje znači da je Pg jednako PnVn
u zagradi jedan plus At, a sve to kroz V Nastavite, koleginice Marićeva!
MILEVA Pg jednako P minus Pd, i to kad je d jednako M kroz Pn puta Pn kroz V
Zatim...
ALBERT Zatim konačna formula ključanja, Her Strujoser, glasi: Mici plus Veber
jednako štreber! (Grosman donosi pogačice, perece, sir, Mileva sipa čaj.
Sedaju za sto. Njih dvojica halapljivo jedu. Srču čaj.)
MILEVA Da ponovimo provodnike i izolatore dok vi jedete. Ja ću čitati... (Čita)
Metali su odlični provodnici, ali ako nisu elektrolitički čisti, nisu idealni i zbog
toga...
ALBERT (jedući) To znamo, Mici, idemo dalje.
MILEVA Vazduh. Vazduh je prirodni izolator, ali zbog mogućeg strujanja mora
da se dopunjuje poroznim materijama, jer sam vazduh kao provodnik nije
idealan...
ALBERT Jao, za Vebera ništa nije idealno!
MILEVA Čovek nastoji da bude precizan, šta ti je!
ALBERT I ja sam precizan, pa su tolike stvari na ovom svetu za mene idealne!
GROSMAN Šta, na primer?
ALBERT Ima i ko i šta! Na primer, Mocartova muzika je za mene idealna. I
Bahova isto, samo ipak Mocartova mnogo više!
MILEVA (lupka ga po ruci) Ne može nešto da bude više ili manje idealno...
ALBERT Dobro, onda samo Mocartova muzika. Zatim Njutnova teorija
gravitacije, pa Keplerovo otkriće o elipsama. Onda za mene je idealna pita od
slatkog sira sa prezlom i suvim višnjama. Isto i pita od slanog sira sa pavlakom
i spanaćem, pa pile punjeno džigericom, pečurkama, lukom i maslinama, pa
torta od maka sa rumom i suvim grožñem...
GROSMAN I sva jela koja kuva tvoja mama koja ti je zbog toga takoñe idealna.
ALBERT Ne, od žena je za mene idealna samo Mici!

GROSMAN Oho!
ALBERT Jeste! Mici je za mene jedina idealna živa ličnost, ono drugo su sve
istorijske!
GROSMAN Oho!
ALBERT Šta oho, oho!
GROSMAN Mislim, oho, kako je Mica pocrvenela!
MILEVA (zabola nos u knjigu i čita) I zato vazduh dopunjavamo poroznim
materijama poput vune, pamuka, i mineralne vune, koja je naročito povoljna
za temperature iznad sto stepeni... (Ulazi Jakob Erat sa hrpom knjiga i
svezaka.)
Page 21
ALBERT Zdravo, porozna materijo, kojom se dopunjava vazduh! Gde si ti
dosad?
ERAT (baca kaput) Ej, ljudi, otkud ovaj pijanino ovde? Je li pravi?
ALBERT Jeste! Napravili smo ga noćas nas dvojica od tečnili gasova. Kako ti se
sviña?
ERAT (svira) U, Veber ima da doživi strujni udar! Je li vam išta uspelo noćas?
ALBERT Ništa. Sve tropa! Moramo sve ispočetka! Računanje, računanje, raču...
ERA Trebalo bi danas da uradimo i ove koeficijente zagrevanja, pitaće nas to u

sredu! Dajte da mu lepo pnznamo da ovo ne lde! Mi nikad nećemo uspeti da
izvedemo ovo sa gasovima! Nek nam da nešto drugo!
ALBERT Ja mislim da mi ovde gubimo vreme, svi koliko nas ima! Nijedan
profesor nama ne prenosi ona najvažnija znanja! Ni Veber, ni Minkovski ni
Hercog! Ovo su sve kuhinjski recepti, a ne fizika! Nauka za decu.
GROSMAN A ja ti tvrdim da ni oni ne znaju više od ovoga. Ono što piše i radi
Bolcman to su prave stvari, ali vidiš, Veber ga ni ne spominje!
ALBERT A šta, ljudi, ako se ono što nas zanima iz fizike nalazi, na primer, u
Mocartovim partiturama, a mi to ne umemo da iščitamo?
ERAT Nemoguće, doktore Faustuse, zakoni fizike nisu tako raspevani!
GROSMAN Nisu zato što ih naši profesori tumače kao da su čitulje! Nisu
raspevani, jer ih pišu natmureni
Veber, ili onaj kilavi Hirš! Oni svaki mehanički proces prikazuju kao mračni
tunel, pun zmija i akrepa, kroz koji treba da se probiješ u mukama! A ja vama
tvrdim da se i fizika i matematika mogu predavati kao oda radosti!
ERAT Lupa, lupa po loncu, igra cura na koncu!
ALBEKT Šta hoćeš ti, Jakobe? Marsel pravo kaže! Mi pred svakim zadatkom
stojimo kao pred provalijom, umesto da ga čitamo u ritmu muzike!
ERAT Da vama neke veštice nisu noćas ovde golicale mozak, da ne kažem
nesto drugo! Mnogo mi nešto fantazirate!
GROSMAN Šta fantaziramo! Daj, Mico, neke note, da mu pokažem ko fantazira!
Muzika se može do poslednje snizilice izraziti matematički, mislim u brojkama!
Čitava partitura, oćeš da vidiš?
ERAT Šta da vidim, kog ñavola! Naravno da muziku možemo obeležiti ciframa
kao što deca pišu prstored po dirkama, ali se ne može svirati po takvoj
partituri, ako ne znaš napamet!
MILEVA A zašto misliš da ne može?
GROSMAN Da, stvarno, zašto ne može?
ERAT Kako zašto? Za babino brašno i dedine brkove! Šta trućate m! Zakon
fizike u Mocartovoj partituri, pazi, majku mu! Znači svaki kafanski primaš je
potencijalni naučnik, samo mu to još niko nije saopštio! Ne, stvarno lupate
koješta! Izvini, Mico!
ALBERT Ne lupamo, Jakobe! Ja sam uveren da muzika izražava mnogo više
nego što mi iz nje čitamo! Jedno veliko savršenstvo nastaje tako što
objedinjuje mnoštvo manjih...
ERAT A kako onda nastaje malo savršenstvo?
ALBERT Pazi, ko zna šta je sve skriveno u jednoj sonati, na primer. To što mi
Page 22
osećamo, to su samo spoljni znaci. Treba nju proučiti iznutra. Možda su u njoj
izražene neke zakonitosti prirode o kojima fizika još ni ne sluti! Sta ako su baš
neke od ovih nota formule kretanja svetlosti, a ja to nisam u stanju da vidim?
ERAT Tralalala!
MILEVA Da, tralala! Tako su i Galileju rekli kad im je dokazao da se zemlja
okreće oko sunca, a danas se ceo svet okreće oko Galileja.
GROSMAN Vraga su mu rekli tralala, nego glavu na panj, pa sekirom fik.
MILEVA Tačno! Tako bi i ti, Jakobe, naše glave na panj, pa sekirom fik!
ERAT O, da! Vi ličite na Galileja kao dupe na princes krofnu! Izvini, Mico. O
čemu vi pričate? Jeste da fizika izučava zakone zvuka, a to ne znači da je
muzika naučni ogranak fizike! To su dve stvari.
ALBERT Zašto?
ERAT Vi kao retardirana dega: zašto, zašto! Dobro, je li ti ovo ruka. Jeste. A
ovo noga? Da. E sad mi reci kakvog smisla ima pitanje zašto ti je ovo ruka, a
ovo noga? (Albert napravi stoj na rukama i pokušava da hoda.)
ALBERT Evo, ovo je svrha! Za tebe je apsolutni princip da se rukama
rukujemo, a nogama hodamo! E, vidiš, nije! Zašto onda i neki muzički principi
ne bi važili u fizici, ajde reci?
ERAT Zato što fizika ima naučne metode i ciljeve, a muzika umetničke! Oni se
u nečemu mogu dodirivati, negde čak i poklapati, ali se jedni drugima ne mogu
dokazivati! A ja, kao prirodnjak verujem samo u ono što se može dokazati!
GROSMAN O, da, zato svake nedelje i čučiš u crkvi.
ERAT I šta je tu nedosledno?
GROSMAN Pa samo to.
ERAT Koje, nisam razumeo?
GROSMAN To što se taj kome se ti obraćaš u crkvi može dokazati samo tvojim
verovanjem!
ERAT Nije tačno!
ALBERT Ma nemoj! Da ga nisi možda sreo u laboratoriji, doktore Faustuse?
ERAT Jesam, doktore Teofrastuse Bombastuse, sreo sam ga i u laboratoriji i u
muzici! U delu Betovena, na primer. U nepoznatom čulu koji je taj čovek, iako
potpuno gluv, čuo najsloženije muzičke oblike!
ALBERT A da on, u stvari nije video tonove, a, Marsel? Možda se svetlost kreće
isto kao i zvuk, samo što mi, koji ih pratimo sinhrono, sa oba čula, ne
obraćamo na to pažnju. Kao što čestice zvuka, povezane na odreñen način,
daju melodiju, tako je i zrak, zapravo, svetlosna melodija, sastavljena od delića
svetlosti... Sad samo treba dobro ispitati da li se svetlosna i zvučna melodija
formiraju na isti način! Sta kažeš, Mici?
ERAT Ja kažem da je to nemoguće! Evo, zatvori uši, baš da vidim hoćeš li, po
svetlosnoj melodiji, pogoditi šta ti govorim!
ALBERT A, pa nisam mislio tako bukvalno! Nije ni Betoven samo zatvorio uši i
gotovo! To tek treba da se istraži, a mi ovde bubamo glupe formule o
provodnicima toplote, što je jasno čim staviš kašiku u vrelu supu!
MILEVA Tačno.
ERAT Nije tačno! Kad pipneš kašiku u vreloj supi, osetiš da je topla, ali ne
možeš samo pipanjem utvrditi princip zagrevanja...
Page 23
ALBERT Ne, nego ću da pomislim da je bog ušao u kašiku i zagrejao je! Jakobe,
zaboga, čim se ohladi supa, ohladiće se i kašika, pa nisam debil da mi je
potrebna teorija da bih shvatio da je reč o nekom kretanju, čoveče...
ERAT Da, uočićcš promene, ali ne i zakon provodljivosti, osim ako sc ne ukaže
u vidu notnog zapisa na površini supe...
ALBERT Jakobinac, što si tvrdoglav! Ako se kašika može zagrejati, znači može i
da se hladi, što govori da se toplota kreće! A zašto ne mogu da pretpostavim
da se kreće kao svetlost, kao zvuk?
ERAT Možeš da pretpostavljaš, ko ti brani, samo to ne mora da bude tačno.
MILEVA E baš mora!
ALBERT Eto, čujes šta kaže Mici, mora! Mora sada i ovde da se izvede malo
muzike na raspoloživim instrumentima!
GROSMAN Tako jeee! Šta se svira?
MILEVA (osvrće se na Alberta koji već štimuje violinu) Šuman! A mol.
ALBERT Mocart. D dur.
MILEVA Dobro, onda Mocart.
ALBERT Ne, dobro, onda Šuman!
MILEVA Ne, ne, Mocart! Mocart! (Grosman je produvao flautu, uštimavaju ton,
počinje svirka.)
ERAT (na brzinu ispija čaj) Ej, idem i ja po klarinet, stižem odmah! (Na izlazu
se skoro sudari sa profesorom Veberom, pa se vrati za svoj sto i počne da se
sprema za čas. Veber strogo stoji kod vrata čekajući da ga svirači primete i
utihnu. Grosman ga ugleda prvi, prestane sa svirkom, odloži flautu, mune
Alberta i ode za svoj sto. Albert i Mileva nastavljaju sa sviranjem. Veber besno
aplaudira. Mileva se osvrne, vidi ga, ustane iza klavira i lagano ide za svoj sto,
dajući znak Albertu da prestane. Albert vidi Vebera, ali ne haje, već svira,
zaneseno i poletno. Veber strogo posmatra Alberta. Ovaj svira kao daje na
koncertnom podijumu, zadovoljan što ima publiku. Veber besno ide za svoj sto,
tresne knjigama. Svirka traje. Albert se potpuno uneo u izvoñenje Mocarta.)
Zatamnjenje
POČINJE VEK MEFISTOFELESA
(Milevina soba upotkrovlju, dekorisana za doček Nove 1900.godine. Skromno,

studentsko slavlje uskoro treba da počne. Mileva se sprema u drugoj prostoriji,
a njena drugarica Helena još ponesto sreñuje oko jelke i čeka goste.)
HELENA (dovikuje) Izbilo je deset sa Minster Katedrale, jesi li čula?
MILEVA (spolja) Jesaam! Evoo! (Helena viri napolje kroz zamrznuto okno na
prozoru. Iznenada počne da peva, kao da se preslišava, gledajući u papirić koji
vadi iz dzepa.)
HELENA (peva) Lomna šajka niz Dunavo putuje
Na obali mlada moma tuguje, tuguje
Rečna vila Dunavkinja
dragoga joj odmamila
da se igra s njim, da se ig...
MILEVA (panično izviri, poluobučena) Šta je bilo?
Page 24
HELENA Ništa. Pevam.
MILEVA Aa! Ja mislila neko došao. (Ode da dovrši oblačenje.)
HELENA (viri kroz okno) Napolju počeo da pada sneg!
MILEVA (spolja) Aha!
HELENA (peva) Rečna vilo, Dunavkinjo, ubio te bog
Zar ne vidiš da umirem bez dragana mog,
bez dragana mog... (Otvori prozor, vetar spolja unosi sneg. Ulazi Mileva.)
MILEVA Uuuh, zatvaraj, hladno je!
HELENA Što si lepa, Mico, blago tebi!
MILEVA Šta blago meni, Helenče, pa ti se najlepša. Sad ćemo da prebacimo
čaršav preko svega, pa u ponoć da bude svečano otkrivanje stola i večera u
novom veku!
HELENA Naučiću ovu pesmu do Božića sigurno! To će biti moj Božićni poklon za
M. ako mi se vrati iz Srbije neoženjen!
MILEVA Vratiće se? Helenče, videćeš! Drži čaršav, raširi ga s te strane!
HELENA Ti stvarno veruješ da će se vratiti ili me samo tako tešiš?
MILEVA Verujem i znam! Raširi, raširi...
HELENA Ajde, ti mi poželi sve što misliš da treba da se desi izmeñu nas dvoje u
novom veku! Ti si pravedna, tebi će se uslišiti!
MILEVA Dobro, a ti poželi meni i Albertu! (Ćute, drže raširen čaršav, zatvorile
oči. Sa katedrale izbija sat.) U, već deset i četvrt! Što nema Alberta!
HELENA Šta si nam poželela? (Neko kuca, Mileva pojuri ka vratima.)
MILEVA Evo ga, hvala bogu! (Ulaze Milana i Ružica, donose poklone, partiture,
čaše, kolače. Mileva im pomaže da ostave stvari. Helena ide u stopu za njom.)
HELENA Šta si nam poželela?
MILEVA Poželela sam vam da se ven... Jednu naročitu pesmu...
HELENA Ne, nemoj da mi govoriš! Ne valja kad se želja otkrije!
RUŽICA (stavlja poklone pod jelku) Mene iznenada počeo da hvata neki strah
od tog novog veka. Do juče mi je bilo sasvim svejedno, čak me nervirala sva ta
parada: kraj veka, pa kraj veka, a sad nešto strepim, mada ne znam tačno od
čega...
HELENA Nabavila sam kutiju za želje i listiće, sve! 'Oćete sad da napišemo.
MILANA Ne, to treba onako pred samu ponoć, da bude mistično i tajanstveno.
RUŽICA (gleda kroz okno) Pravo Silvestrovo! Veje sneg, sve se beli, izgleda
mirno i nevino, a za nekoliko sati datum se pretumbava iz korena! Shvatate li
vi da ćemo ujutru biti starije za sto godina!
HELENA Ajde da potpišemo obećanje da ćemo se sastati tačno na sredini
narednog veka, za doček 1950. godine. Evo papir. 'Oćete?
RUŽICA Ja potpisujem! Samo da svi doživimo te godine!
HELENA E pa sad! Kad potpišeš, moraš da održiš obećanje, draga moja! Ne
zaboravite da nam i momci potpišu! 'Oće li doći i Georg?
RUŽICA Ne spominji to ime preda mnom! Neće doći! Ne znam uostalom! I ako
doñe, ja ga ne poznajem!
MILEVA Koliko je sati?
MILANA Dvaes' do jedanaest.
Page 25
MILEVA Jao, zar je već toliko! Ne znam gde su dosad.
HELENA (tiho Milevi, koja gleda kroz prozor) A šta znači ono što si rekla da uz
tvoju želju idu neke naročite pesme?
MILEVA Znači svatovske pesme, Helenče! (Peva)
Svatovi su uranili, al' ne znaju put, al' ne znaju put!
Nevesta im rukom maše, beli joj se skut, beli joj se skut! (Ružica i Milana
prihvataju refren.)
Nevestice, ti si krin, mladoženja ruzmarin...
Nevestice, ti si krin, mladoženja ruzmarin...
HELENA 'Ajte još jednom, da i ja naučim...
MILEVA Stani, izgleda da neko dolazi! A nije, učinilo mi se.
MILANA Da vam pokažem jednu novu psihološku igru, zove se "živo ogledalo".
Jedna se ogleda u našim očima, a mi joj govorimo kako je vidimo u tom
trenutku! Ali samo iskreno! I bez predznanja! Samo ono što se vidi!
RUŽICA Dobro, evo ja se ogledam! Ogledalce, ogledalce na zidu, kaži ko je
najlepši na svetu... Mico, ti spavaš! Ogledam se!
MILEVA (odsutno) A šta ja treba da radim?
RUŽICA Pa čula si! Pogledaj me i opiši kako izgledam u tvojim očima!
MILEVA Lepo izgledaš.
MILANA I?
MILEVA Šta i?
MILANA Dalje, šta još vidiš?
MILEVA A, treba još? Pa vidim da si stasita, visoka, pravilne blage crte,
graciozan hod! Vidim da on nikad neće naći lepšu i bolju devojku, pa taman
stotinu godina da je traži...
MILANA To je predznanje, ne važi! Samo ono što se sad vidi!
HELENA Okreni se ovamo, Ružo! Kako se lepo očešljala ova devojka, a mršava
ko saraga, a nije, nije ko saraga, nego kao trska, i nije, nije ni kao trska, nego
ne znam ni sama! Sto večeras nije dovela tog njenog ñuvegiju, da ga vidimo,
nećemo ga pojesti!
RUŽICA Nije hteo da doñe, eto zato ga nije dovela!
MILANA Ne otvaraj raspravu sa ogledalom, Ružo!
HELENA Mogu li ja sad da se ogledam? Ružo, ogledam se kod tebe! Šta vidiš?
RUŽICA Uuu, kakva cura! Mala mrvica, ali slatka. Sitna, sitna, pa šta, i šećer je
sitan, pa vredi. Ljupko, rumeno lišce, fina usta. Da joj je kosa svetlija, ličila bi
na cvetić maslačka. Čak da vidim s ove strane. Al opet i ne bi, jer joj je mnogo
kratak vrat, pa izgleda kao da joj glava raste iz stomaka... (Smeje se.)
HELENA E, sad ću da razbijem ovo ogledalo, pa nek nemam sreće za sedam
godina, baš me briga! Razbiću ga, razbiću ga... (Juri Ružicu po sobi, ova se
zakašlje, sedne. Mileva joj donosi vode.)
MILANA (da skrene pažnju sa Ružinog kašlja) Miirrr, Helenče, gledaj ovo. Ja
sam ti ogledalo! Ova devojka ima vrlo skladnu figuricu, lep osmeh, mile oči, ali
oprez, ljudi, čuvajte se! Pogledajte kako joj oči sevaju! Ovo je opasna cura...
HELENA Micooo, upomoć!
MILEVA (smeje se) Nije ona uopšte opasna, nego je blaga i plemenita! Žustra
jeste i okretna kao neka veverica, ali je umiljata i pametna. Ima divnu tršavu
Page 26
kosu kao moj Albert.
MILANA E baš nema.
MILEVA E baš ima.
MILANA Onda više liči na morža, ako ima kosu kao on, samo joj brkovi fale!
(Mileva se odjednom smrači)
MILEVA (odjednom sasvim ozbiljno i jetko) A što onda donosiš samo one
partiture koje ja ne znam, da bi ti mogla da briljiraš pred njim, kad ti liči na
morža!
RUŽICA Mico, zašto to kažeš?
MILEVA Znate vi vrlo dobro zašto!
MILANA Ja zaista ne znam i mnogo ti se čudim!
MILEVA Samo se ti manje čudi, a više pripazi šta radiš!
MILANA Slušaj, Mico! Tvoj Nemac jeste pravi umetnik na violini i ja mnogo
volim da sviram s njim, ali se tu moje zanimanje za njega i završava! Tako bi
bilo i da nisam zauzeta na drugoj strani, kao što jesam jer, kad si me već
izazvala, moram da ti kažem: ja tvog Alberta ne podnosim! Idu mi na živce
njegove skaradne šale i to kako je pun sebe i svoje fizike, a hoda zapušten i
zarozan k'o amalin! A najviše me nervira to što ga ti tetošiš kao da je jedini
muškarac na svetu, a princ se prema tebi ponaša kao da si njegov kišobran!
HELENA Milana, biraj reči!
MILANA Biram! (Mučna tišina. Milem se skupila na stolici, kao da je tuku.
Ružica pokušava da razbije neprijatnost.)
RUŽICA Oće li koja parče pite od oraha? (Posle duge pauze, Helena zamuca.)
HELENA Ja bih jedno. (Tišina. Čuje se kako Helena žvaće.)
MILEVA (naglo) Jeste, tetošim ga i pazim, pa šta! Ja stalno mislim kako da mu
što više ugodim, jer mi smo bliski i meni je stalo da njemu bude sve najbolje!
MILANA Da, njemu najbolje, a tebi šta ostane! To nije bliskost, to je žrtva!
MILEVA Kakva žrtva, on meni svaku nežnost stostruko vrati! Jeste, obuzet je
fizikom i ne doteruje se, jer nema za to vremena! I šta to mari. Meni je on
najlepši na svetu! Nije on dokoni kicoš da se šprica mirisima, već ozbiljan,
mladi naučnik, novi Njutn! Ja ne umem ni da ga volim koliko on zaslužuje!
MILANA Pa ne moraš ti, Mico, toliko da se smanjuješ, da bi on izgledao veći!
Zašto je on Njutn, a ti samo studentkinja? Je li položio koji ispit više od tebe?
Šta to on zna iz fizike što i ti nisi kadra da naučiš? Čak ni u muzici on, po mom
mišljenju, ne prednjači bogzna koliko! U stvari, tebe svi hvale, a njega samo ti!
MILEVA Milana, ja se s njim ne takmičim! Mi smo ista strana, mi nismo ni u

čemu rivali! Ja bih dala sve na svetu da on postane Njutn, to bi bilo isto kao da
sam i ja postala! Zar to nije prirodno?
HELENA Jeste!
MILANA Jeste, samo ako i on tako misli, a da li misli, to te ja pitam!
HELENA Misli!
MILANA Micu pitam!
MILEVA Nismo nikad tako razgovarali, ali ubeñena sam da misli.
MILANA Ubeñena si zato što te on potpuno zaludeo!
MILEVA Nije on mene zaludeo, nego si ti luda! A on je mene zavoleo, kao što
Page 27
sam i ja njega! I srećna sam! I ako baš hoćeš da znaš, pristala bih da budem i
njegov kišobran, samo da sam u njegovoj blizini, jer on je retka i neobična
osoba, a ti možeš samo da mi zavidiš!
MILANA Zašto tebi? Njemu treba zavideti!
MILEVA Meni, meni, jer ja i sama sebi pomalo zavidim, jer mislim da sam
previše srećna!
MILANA Pa da, sad mi je jasno! Vi ste, jednostavno, oboje zaljubljeni u istu
osobu, u njega!
RUŽICA Dobro, Mila, je l' ti baš hoćeš da nam pokvariš praznik?
MILANA Mica je počela ovu priču, nisam ja... (Tišina)
MILEVA Izvinite, možda sam stvarno malo preterala! Ne znam šta mi je!
MILANA I jesi, Mico, da znaš da si preterala! Kako si mogla i da pomisliš da bih
ja zavodila tvog udvarača!
MILEVA Ma nemoj da budeš vulgarna! Albert nije moj udvarač! On je meni
najbliže biće na svetu i moja najdublja veza sa životom! (Opet nastane mučna
tišina. Sa Katedrale izbija jedanaest sati.)
RUŽICA Još jedan sat starog veka i odeće...
MILANA Oprosti mi, Mico, molim te... (Kucanje na vratima, zatim bučno ulaze
Albert i Grosman. Nose maske, trubice, konfete, tresu sneg, skidaju kapute,
pozdravljaju se.)
RUŽICA Lepo bogami, fini kavaljeri! Još malo, pa zakasnili čitav jedan vek.
GROSMAN Čekali smo Jakoba više od pola sata! Zar nije stigao ovamo?
ALBERT Lepo bogami, a vi zadremale! Nema pesme, nema svirke, nema kafe,
samo neka debela, musava tišina! Ej, damice, buñenje! Mila, šta ćemo nas
dvoje izvesti kao uvertiru za novi vek?
MILANA Ja nažalost moram odmah da krenem! Čekaju me dole!
MILEVA (dotrči) Nikuda ti ne moraš sad da kreneš, sedi lepo za klavir!
MILANA Ne, stvarno, sad nemam nimalo volje za svirku! Ne mogu, izvini, Mico.
(Izlazi, ne stigne ni da uzme svoje stvari.)
ALBERT (pleše okolo sa maskom monstruma na licu) Mlade dame, imamo za
vas jedno iznenañenje! Sigurno niste znale da za nepun sat ovamo stiže novi
vek, pravo iz Australije, na saonicama koje vuku brzi pingvini. (Ulazi Erat, nosi
flaše sa vinom.)
GROSMAN Samo su pingvini prvo dovukli iz Australije našeg Jakoba... Cin, cin,
Kolumbo...
ERAT Vraćao sam se kući sa pola puta, bio zaboravio vino! Izvoli, Mico, ovo ti
je od Marsela i od mene... (Ružica preuzima flaše, pošto Mileva kuva kafu.
Helena nabada svoju pesmu o rečnoj vili na klaviru. Albert gura Erata,
pocupkujući u tom ritmu.)
ALBERT Jakobe, za kaznu, sad sviraš valcer! Helenice, molim za ples!
GROSMAN Ko je za vino, da sipam?
RUŽICA Ja.
JAKOB I ja!
ALBERT Helenice, molim za ples!
HELENA Ne igram večeras, žao mi je! Pozovi Milevu! (Mileva nosi poslužavnik
sa kafom. Albert je zagrli i njih dvoje lagano igraju valcer sa poslužavnikom i
Page 28
šoljicama, dok ih ne preuzme Helena. Albert i Mileva igraju. Erat svira.)
HELENA Ko hoće kafu?
ERAT Ja! (Naglo prestane dasvira.) Ljudi, jeste li vi svesni da noćas počinje
završni vek ovog milenijuma? Zamislite koje će se sve sile u njemu ukrstiti!
Ako su kosmičke pojave ciklične, kao što neki misle...
ALBERT (igrajući) Jesu, Jakobe, nema tu ako su, nego jesu!
ERAT E onda ulazimo u neko predledeno doba! Obucite se toplo!
HELENA Uzmite i kafu dok je topla...
GROSMAN Ma kakav novi vek i kraj milenijuma, sve je to koještarija! Kalendar
je čista matematička konvencija i ništa više! Nekim narodima ovo nije ni nova
godina, ni novi vek, niti im se završava milenijum ništa.
ERAT Što ne znači da i mi treba da se vratimo na predkalendarsko vreme!
GROSMAN Što da ne? Ovo je noć ko i druga! Ovde zimska, u Africi letnja, i...
RUŽICA A mene počela da hvata neka zebnja! Neki ozbiljno predviñaju potop,
jer se otapa Grenland. Tvrde da je svaki parni vek dosad prošao u ratovima,
pomorimaj istrebljenjima, a ovaj poslednji će biti najgori! Šta kaže na to
nauka?
ALBERT Kaže da je to tačno! Svaki parni vek dosad je prošao u ratovima,
pomorima i istrebljenjima, za razliku od neparnih koji su prošli u ratovima,
pomorima i istrebljenjima!
RUŽICA Ozbiljno vas pitam!
ERAT Ružo, to su sve gluposti! Spavaj mirno, ne topi se Grenland!
RUŽICA A šta ako sutra bude rat, pa vas trojica budete primorani da pripucate
jedan u drugog iz različitih rovova?
ERAT Prerušićemo se u medvede i pobeći ćemo u šumu, na njih je zabranjen
lov!
ALBERT Neće biti rata, Ružo!
RUŽICA Daj bože!
HELENA Ma kakav rat, šta pričate! Lepo je o tome pre neku noć govorio Avgust
Bebel: ljudi su željni da bar jedan vek provedu slaveći setvu i žetvu, a ne ratne
heroje! Je li, Mico, bile smo zajedno?
MILEVA Da, odlično je govorio.
ALBERT I ja mislim da je ratovima odzvonilo, bar ovde u Evropi! I neke stvari
će, kao što kaže Helena, prirodno doći na svoje civilno mesto. Na primer,
ubeñen sam da je pitanje dana kad će Jevreji moći u Nemačkoj da budu i visoki
oficiri i sudije! Ljudi će se čak pitati da li je moguće da je to nekad bilo
zabranjeno. Moja deca će se smejati kad im budem pričao da sam dve i po
godine čekao na švajcarsko državljanstvo, kao da je carska privilegija, a oni
neće ni znati šta je to državljanstvo! Uopšte teror činovništva će se znamo
smanjiti u novom veku...
GROSMAN Tačno, jer će pismenost postati opšta stvar, a ne kao sad,
manjeviše hijerarhijski prestiž...
ERAT Naprotiv, sve će biti još gore! Ljudi će se i dalje meñusobno klati
pojedinačno, narodi će se klati masovno, jedino će se menjati način ubijanja,
jer će se nauka razvijati. U stvari, svi će se baciti na proučavanje vasione, jer
mi obožavamo sve Što je izmeñu bajke i šarlatanstva!
Page 29
GROSMAN Eto, gospodo, Jakob objavljuje da se traži novi Kopernik!
HELENA 'Ajde da noćas, na osvit novog veka, svi nešto zajednički poželimo, da
sjedinimo energiju želja, pa će nam se bolje ispuniti! 'Oćete! Evo, ja želim da
nauka otkrije neki lek kojim će se izbrisati zlo iz ljudske psihe, a za vasionu ni
najmanje ne marim... Sebi želim... vi već znate koga...
ERAT Je želim da na svem ne bude gladi, a da bismo to brzo postigli,
predlažem da odmah počnemo sa večerom...
MILEVA Samo još malo da se strpiš, petnaestak munuta...
RUŽICA Je želim da se pronañe lek protiv... tuberkuloze... I da... dobro, ništa
više...
ALBERT Ja želim da uvek i svuda bude puno muzike! Da svi sviraju Mocarta!
MILEVA A ja zelim da Albert što pre pronañe formulu kretanja svetlosti! I želim
da se sve nauke upregnu i da od ovog sveta stvore jedan veliki, dobro
usaglašen i uvežban orkestar, koji će se stalno razvijati i u kome će svi narodi
svirati na svojim instrumentima različite deonice te ogromne, složene
kompozicije za orkestar, soliste, duete, horove...
GROSMAN Sjajno, Mico! Podržavam Micinu ideju. (Aplaudira) Ja ozbiljno mislim
da bi se matematički mogla predvideti frekvencija velikih svetskih sukoba, na
osnovu podataka o ranijim uzrocima ratova...
ERAT Uzaludan posao! Rat je iracionalna stvar. Nikad se ne zna šta može da
izazove, a širi se takoñe nepredvidivo. Nekad kao plamen, nekad kao
zemljotres.
GROSMAN Varaš se, Jakobe, svaki rat ima svoju vrlo preciznu formulu!
ALBERT (štimuje violinu) Da, znamo. Vojska A napada vojsku B, jer neki
mudonja M želi da prigrabi teritoriju X. Znači vektor A puta vektor B kroz M
minus X jednako krv i govna do kolena! I šta smo time objasnili?
GROSMAN Polako, polako, nisam mislio na naknadno izvedene formule rata...
HELENA Zašto stalno pričamo o ratu? Sto malo ne pričamo o ljubavnim
ratovima? Mene zanima ima li šanse da se u novom veku legalizuje slobodna
ljubav, kao što propovedaju anarhisti?
ALBERT Ima šanse! Mi fizičari ćemo dati sve od sebe da se to izvede što pre i
što bolje!
ERAT Uzaludan posao! Ljubav je iracionalna pojava! Nikad se na zna šta može
da izazove, a razvija se takoñe nepredvidivo. Nekad kao plamen, a nekad kao
zemljotres... (Improvizuje na klaviru naizmenično "plamen" i "zemljotres".)
HELENA Što uzaludan posao? Evo Gustav Klimt se već koristi tom slobodom,
svaka dva meseca nova ljubav. Da mi je znati kojom će se na kraju oženiti?
GROSMAN A mene, glete čuda, mnogo više zanima kojom ću se ja oženiti
mada, ako Helenče legalizuje slobodnu ljubav, možda se neću ni ženiti, lutaću
od cveta do cveta, kao leptir... (Erat svira glisando. Aplauz)
ALBERT E, to je i moja želja za novi vek: to s cveta na cvet...
MILEVA Alberte!
ALBERT Čekaj, nisam završio rečenicu: s cveta na cvet, ali da u svakom cvetu
bude moja Mici! (Zagrli Milevu. Erat svira valcere. Albert zavrti Milevu, ona
skoro padne. Ružica i Grosman igraju.)
ERAT E, sad bismo mogli da pristupimo javnoj večeri! Svi smo gladni!
Page 30
HELENA Izdrži još sedam minuta. Toliko je ostalo od starog veka! Bliži mu se
kraaaj!
RUŽICA Jao, ljudi! (Ulazi Milana sa velikom činijom krofni.)
MILANA Tatatataaa! Stigle vruće krofneee!
ERAT Bravisimoo! (Uzme krofiiu, a zatim preuzme činiju i nudi ostalim.)
MILANA Pazite, u jednoj je novčić! Ko ga nañe, biće sretan u čitavom novom
veku! Čuvajte zube!
HELENA E, sad je vreme da zapišemo najintimnije želje i da ih zaključamo u
kutijicu! Evo papirića. Šta mislite kad da bude otvaranje? Za pet ili deset
godina?
RUŽICA Za pet. Dugo je da čekamo čitavu deceniju!
HELENA Dobro, pišite, brzo, sad će ponoć!
RUŽICA Ne, za deset, za deset, ipak željama treba dati vremena. A kome se
ispuni ranije, znaće...
HELENA Dobro! Ej, momci, ovde je papir da potpišete da ćemo se sastati za
doček 1950. godine! Isti ovaj sastav plus supružnici! Dajte ovamo ceduljice!
Otvaraj prozor da bacim ključ! Pažnja! (Grosman otvori prozor. Svi se skupe.
Broje unazad od deset. Helena baci ključ kroz prozor preko glave. Aplaudiraju.)
RUŽICA Uuu, evo, našla sam novčić! Sreća, sreća... (Svi joj čestitaju, galame,
smeju se. U sobu iznenada bane Mišel Beso, maskiran i kostimiran kao
Mefistofeles. Prati ga nekoliko "ñavola", koji zveckaju, lupkaju, trube, igraju.
Misel udara u gong)
MIŠEL Gospodo studenti! Pažnja! Otkupljujem duše mladih naučnika! Plaćam
zlatnim polugama i raznim uslugama! Kovrdžam brade, ispravljam i skraćujem
noseve, a produžavam zna se šta! Dajte mi duše ispod guše! Prolepšavam
devojke, nalazim im momke! Dajte devojke vaše dušice da vam ih ne pojedu
mušice! A onom ko ne zna ko sam ja, dajem šamara dva!
ALBERT Mikelanñelo Beso, pogañajmo svi, i daćemo ti šamara tri! (Izbija
ponoć. Helena i Mileva otkrivaju sto. Nastaje neka čudna tišina. Svi stoje,
pritajili se, kao da očekuju da neko uñe, da se nešto desi, ili pojavi. Stoje i
ćute)
MIŠEL (tiho) Objavljujem da je počeo vek Mefistofelesa! Taraaam! (Tišina, niko
se nepomera.)
Zatamnjenje
HANSIKA ILI LIZIKA
(Ulica Union u Cirihu. Noć. Mileva i Albert su ispred kuće broj 4. Mileva sedi na
klupi, a Albert, po običaju, baca kamenčiće u prozor i pokušava da probudi
gazdaricu.)
ALBERT Frau Hegi! Frau Hegii! Evo, vidiš, Mico, ništa od mog putovanja noćas.
Nemam sreće, Frau Hegi namerno neće da mi otvori da bi me kaznila što je
budim noću. (Sedne do nje) Znaš šta, Doksi, ti ćeš uvek nositi ključ od našeg
budućeg stana, pa ćemo moći da ulazimo i izlazimo kad god nam se prohte, i
mi i naš mali Hansika! Ček, da vidim da se nije probudio. (Nasloni glavu na
Page 31
njen stomak.)
MILEVA To je Lizika.
ALBERT Pa da, Lizika, koju ja potajno zovem Hansika. (Zagrli je.) Kako si, Mici?
MILEVA Dobro, tako mi je prijatno ovde. Baš je lepo veče, blago, tiho...
ALBERT Ti si lepa, Doksi, lepa i pametna, a veče je obično i glupo...
MILEVA U stvari premirem od straha da ne zaboraviš na pismo mom ocu.
Molim te, napiši ga čim stigneš u Bern, odma' sutra, to je veoma važno! To
pismo mora da stigne u Kać pre mene, inače će biti nevolje, razumeš? Obećaj
mi da nećeš zaboraviti, molim te, molim te...
ALBERT Ja da zaboravim, ja da zaboravim da napišem pismo, pa to je stvarno
uvreda! Evo, iz ovih stopa sastavljam koncept, da proveriš da li valja! (Ode iza
drveta i vrati se s pismom u rukama.) Evo: Poštovana Micina familijo, ljubim
ruke! Ja sam vaš budući zet, pa bih želeo da vam se predstavim:
Ja sam gavran Johonsel, crn kao trn,
a zovu me beli miš,
grak, grak, piš, piš!
Profesor sam fizike,
svima držim pridike,
piš, piš, grak, grak,
zar vas nije strak?
Strog sam kao pašteta
od elektromagneta!
MILEVA (kroz smeh) Jao, bila bih najsrećnija pod nebom, kad bismo zajedno
sad mogli da putujemo u Kać. A tek što bi moj otac uživao u tvojim
vragolijama! Ma svi bi se polomili oko tebe. Brzo bi ti zavoleo moju Vojvodinu i
moje malo hajdučko pleme. Moja mati bi ti samo ugañala, kuvala ti razne
ñakonije...
ALBERT A moja majka neće ni da čuje za tebe, luče moje. Otac ćuti, on je
blagorodan, a mama je sebična i hirovita! Muzikalna je do perfekcije, apsolutni
sluh, peva i svira divno, a čim tebe pomenem, brizne u plač. A ja namerno
samo o tebi pričam da je nerviram. Uživam u tome. Ona kuka da ćeš ti biti
starica kad ja budem u punoj snazi, a ja umirem od smeha...
MILEVA Jao, teško meni!
ALBERT Što teško tebi, Doksi, pa ona je duduk za matematiku! Galami kao da
si starija četrdeset godina, a ne četiri! Pojma nema! Ma briga mene za njenu
galamu! Nisam ti ja baš neki porodični crv, Maja, moja sestra jeste, ona je
dobra. Ja nisam dobar, ali zato najviše na svetu volim moga Micikusa Fizikusa!
MILEVA Da, ti se šališ, a ja sam mnogo nesrećna što me tvoja mati toliko mrzi!
ALBERT Ali zato te ja volim, Doksi! Zar bi ti bila srećnija da je obrnuto: da te ja

mrzim, a da te moja porodica obožava?
MILEVA A šta ako te oni ipak jednog dana okrenu protiv mene i nateraju te da
nañeš drugu devojku?
ALBERT Ko da me okrene protiv tebe, Mici? Zar ti misliš da je to moguće? Pa ti
znaš da ja nisam potpun čovek kad ti nisi sa mnom. Kad ručam bez tebe, kao
Page 32
da nisam ni jeo, kad nisam s tobom, stalno mi se nekud ide, a kad krenem
sam, ne znam kud sam pošao. Ozbiljno! Ja bez tebe ne živim, već samo uzalud
dišem! A što ti samo ćutiš?
MILEVA Ne znam. Srećna sam, ali strepim od svega što nas čeka, a najviše od
poroñaja i od toga šta će biti sa detetom. (Pokrije stomak.)
ALBERT Uradićemo sve onako kako kaže tvoj otac, on će najbolje znati šta
treba. Ja ću valjda za koji mesec naći neki posao u Bernu i venčanje odmah
sledi... Istog časa!
MILEVA Jeste, ali šta će na to da kaže tvoja mama?
ALBERT Nisam mislio da se venčam s mamom, Mici, nego s tobom.
MILEVA Kad bi se nas dve upoznale, možda ona ne bi bila takva. Mi često i ne
znamo zašto nekog mrzimo, ili volimo, prosto uobrazimo nešto...
ALBERT A, ne, Doksi, ja tačno znam zašto tebe volim više od svih! Zato što
niko nije kao ti! Trezvena, mudra, a nije malograñanka kao njene drugarice,
voli svog izgužvanog i zaboravnog Johansela...
MILEVA (zagrliga nežno) Voli svog genijalnog Johansela, svog velikog
naučnika... U, čuješ? Sova... Je li to neki loš znak?
ALBERT Ja ne čujem.
MILEVA Eno sad, čuješ?
ALBERT A, da, jeste sova. A, neee, to je Frau Hegi, ona se noću pretvara u
sovu...
MILEVA Nikad nisam čula sovu u gradu... Čuješ? Sta misliš, je li to loš znak?
ALBERT Ne, to što se Frau Hegi pretvorila u sovu, to je vrlo dobar znak! Tako
joj treba! Što drhtiš, Doksi? Tebi je hladno? 'Ajde, idemo.
MILEVA Ne, baš mi je lepo ovde, nije mi hladno! Samo stalno mislim na našu
sudbinu. Znaš da je i Helena rekla da će nam pomoći, popričaj sa njom i nemoj
više da ljutiš njenog muža! On je veoma dobar, znaš.
ALBERT A ja ću, Doksi, biti najbolji muž, pa će ti sve one tvoje kokoške
zavideti, znaš!
MILEVA One mi već odavno zavide na tebi, ali kad moj Džoni objavi svoje
radove o brzini svetlosti, ima da mi zavidi cela Evropa i ceo svet.
ALBERT Malo se već kolebam oko tih radova. Nisam ti rekao, ali sam već
razmisljao da za doktorat uzmem nešto drugo...
MILEVA Ni za živu glavu! Tvoja teorija o fotonu je genijalno otkriće, samo
ljudima treba vremena da to prihvate, razumeš? Ti već razmišljaš o doktoratu,
a ja nikako da položim kod Vebera! Neću nikad dobiti tu vražju diplomu...
Poludeću zbog toga... Eno, opet sova...
ALBERT (ustaje i skače okolo) Uhuhu, Frau Hegi, huhu! Poznajem njen glas,
ona noću uleti u dimnjak i huče... Razvedri se, Doksi! Ostaviću ti sve knjige i
beleške, da učiš u Kaću, pa će se naša Lizika roditi pametna kao Minkovski! A
tvoj Džoni će za to vreme da nañe službu, stan, nameštaj, ključ i sve. Ti samo
doñeš, otključaš, diplomiraš i posle pečeš palačinke...
MILEVA Jao, vidi već svanulo... Baš mi je žao što je tako brzo došlo jutro.
ALBERT Ne žali, Doksi! Ovo je jedno vrlo pametno jutro, puno važnih saznanja,
odluka, poljubaca i sova...
MILEVA Mogao bi malo da se uozbiljiš, Alberte, nije sve za šalu!
Page 33
AJLBERT Najozbiljnije govorim! Prvo: ovoga jutra sam zakazao venčanje sa
mladom naučnicom, Doksireli Bokserli iz malog hajdučkog plemena sa Dunava,
a i moje buduće bračno ime biće kratko: Johonsel Pohonsel! Drugo: otkrio sam
da je naš sretan broj dvadeset dva. Pre dvadeset dva dana sam napunio
dvadeset i dve godine i postao sredovečni gospodin, koji će dvadeset drugog
juna biti zvanično proglašen za profesora fizike. U prvih dvadeset i dve godine
braka imaćemo samo dvadeset i dvoje dece, a posle kako bude. Seksualne
susrete ćemo od samog početka svesti na svega dvadeset i dva puta nedeljno,
osim za praznike, kad neće biti nikakvih ograničenja... Treće...
MILEVA (kroz smeh) Nemoj, molim te, dosta je, nema treće...
ALBERT Ima, ima! Treće: noćas, u dvadeset i dva sata, nisam otputovao za
Bern jer sam, srećom, zaboravio ključ od kapije, po dvadeset i drugi put ovog
semestra i tako nisam propustio da doživim ovu mudru noć i dobro jutro!
Četvrto: eno ide mlekarica, a ja sam gladan kao vuk, koji dlaku menja, ali ćud i
malu nevestu, Dokserli Bokserli neće nikad! Peto i najvažnije: uskoro će nam
se roditi sin Hansik.
MILEVA Ne, uskoro će nam se roditi kćer Lizika!
ALBERT Sin Hansika!
MILEVA Kćer Lizika!
ALBERT Dobro, kćer Lizika, koju ću ja potajno zvati Hansika! Amin!
Zatamnjenje
KAKO ĆE SE ZVATI
(Terasa na majuru porodice Maric. Sunčano novembarsko prepodne. Gospodin

Marić sedi upletenoj fotelji lica okrenutog suncu. Marija stoji kod vrata, kao na
strazi. Zorka drži mače u naručju.)
ZORKA A da je ja probudim?
MARJJA Šššš! Ustaće ona sama. Neka spava, znaš da je umorna. (Tišina)
ZORKA A da je ja probudim? 'Oću da joj dam poklon za roñendan.
MARIJA Još malo da se strpimo, sad će ona. Daćeš joj poklon, ima još tri
nedelje do njenog roñendana. (Tišina)
ZORKA Neka ima, ja hoću sad da joj dam poklon. Idem da je probudim.
MARIJA Nemoj, Zoro, kako ti nije žao. Premorila se sirota, toliki put
proputovala sama, i to u ovom stanju.
ZORKA U kom stanju?
MARIJA Ne, oću da kažem, po ovom hladnom vremenu. Jeste da je danas ovde
sunčano i lepo, ali juče i prekjuče nije bilo...
ZORKA Znam ja u kom je Mica stanju.
MARIJA Dobro, nek znaš, nećemo sad o tome. (Tišina)
ZORKA Znam je u kome je Mica stanju.
MARIJA Pa dabome da znaš, nije to ništa strašno.
ZORKA Znam ja u kome je Mica stanju i znam zašto ste vi, mati, sinoć onoliko
plakali, i vama su otac pošle suze, videla sam. Ja sam ćutala, ali znam u kom
je Mica stanju i mrzim tog Al...
Page 34
MARIJA Jesi li ti uzela jutros onaj lek što sam ti donela u krevet?
ZORKA Jesam.
MARIJA Jesi?
ZORKA Aha.
MARIJA Dobro je.
ZORKA Nisam, probala sam da ga progutam, ali nije išlo, pa sam ga ispljunula
kroz prozor da ga ne nañu mačke! Gadan je, gadan je, gadan.
MARIJA Idem odmah da ti donesem drugi! Moraš redovno da piješ lekove! O,
dobro jutro spavalice naša... (Ulazi Mileva u poodmakloj trudnoći. Ogrnuta je
šalom, ali joj se vidi veliki stomak. Otac ustane da joj pomogne da sedne, ali
ona ostane na nogama.)
MILEVA A ja vas tražim po celoj kući, nisam verovala Eržiki da ste doručkovali
na terasi. Kakvoj terasi, Erži, pobogu, pa zar usred zime. Kad ono stvamo, baš
je toplo... (Skida šal, ali majka je ponovo ogrne njime i ode po lek.)
ZORKA (nestrpljivo joj daje mače) Izvoli, Mico, ovo ti je poklon za roñendan od
mene, i da više nikad ne ideš od kuće. Zove se Albert, samo što ja sad mrzim
to ime, pa ću da mu dam drugo...
MILEVA (zbunjeno uzima mače) Hvala, Zoro, hvala. Ne treba da mrziš to ime!
ZORKA Treba da ga mrzim, znam ja zašto treba da ga mrzim! Mrzim ga i
mama ga mrzi i tata i svi ga mrzimo, mrzimo... (Viče, lupa nogama, zacenila
se. Dotrči majka, ona i otac je pažljivo i blago smiruju. Majka je lagano povede
unutra. Tišina.)
MILEVA Kako je toplo, kao da nije jesenji dan.
GOSPODIN MARIĆ Jesi li ti šta doručkovala?
MILEVA Jesam, Eržika mi je donela doručak u krevet... (Tišina. Vraća se Marija,
sedne i zuri u sto ispred sebe.)
MARIJA (posle pauze) Kaže da je ostavimo na miru, 'oće da smisli šta će da
svira Mici za roñendan...
MILEVA Da. (Tišina)
GOSPODIN MARIĆ Da. Vedro, bez ijednog oblačka, toplo, da naša lipa nije
ovako gola sirotica, čovek bi pomislio da je kraj juna, a ne početak zime...
MARIJA Jeste, zbilja.
MILEVA Ne znam kako da počnem, otac, vidim imate i ovde briga. Albert vam
je sve za nas objasnio u pismu, čudim se kako već nije stiglo. Sta vi odlučite za
dete, tako će biti, mi ćemo u svemu poslušati vas. Drugih mogućnosti zasad
nemamo. Njemu nisu dali to asistentsko mesto u Cirihu, a nadali smo se, jer
svi znaju da je najbolji, ali zato se i boje. Znate i sami kakva je ljudska zavist...
GOSPODIN MARIĆ Da.

MILEVA Kad on dobije službu, sve će biti drugačije, a i ja ću na proleće
polagati... Sve vam je on to napisao...
GOSPODIN MARIĆ Da.
MILEVA Čudim se kako da još nije stiglo njegovo pismo!
MARIJA Eto nije, ali nam je zato prekjuče došlo jedno užasno od njegove
majke, u kome te ta gruba žena grdi i ruži najgorim uvredama. Siroto moje
dete, kud si ti to nama zabasala! Kakvi su to ljudi tamo, kakva je to mati kad
Page 35
može toliko da mrzi jednu mladu devojku...
GOSPODEN MARIĆ Ne treba sad o tome, Maro.
MARIJA Da, da, znam da ne treba. (Malo poćuti) Samo kažem, kakva je to
majka, ta ni svoga sina ne voli kad onako gadno ruži njegovu devojku koju ni
ne poznaje. I kako to on dozvoljava...
GOSPODIN MARIĆ Maro, kažem, nećemo sad o tome.
MARIJA Da, da, znam da ne treba.
MILEVA Albert ne zna za to pismo, a biće mu strašno žao i teško kad sazna. On
se mnogo ljuti na nju što je takva, ali šta može. Zato je on prema meni dobar i
brižan, da se to ne može iskazati...
MARIJA Vidim, pa te lepo pustio samu da se lomataš po vozovima i stanicama
tako s trbuhom do zuba!
MILEVA Ja sam tako htela, mati, da on može da ide za poslom. Nemojte tako o
njemu. Kad biste samo znali koliko je on blag i pitom, a uvek veseo i duhovit,
mada je to tako umna glava. Mnogo bi vam se dopao, ali kad nije mogao sad
da doñe. Znam da vam činim nažao, otac, i brukam vas ovakva pred svetom,
ali sad je tako...
GOSPODIN MARIĆ Kakvim svetom! Sta je meni stalo za svet! Ja jesam Marić,
ali ne marim ni najmanje za to šta priča svet! Da sam koga slušao, ti ne bi ni
do gimnazije dospela, već bi tu na salašu kljukala guske i topila mast! Samo ti
meni po istini kaži: je li taj mladi klipan zaozbiljno tako dobar, ili ga ti samo
braniš pred nama, i meni je to dosta.
MILEVA Jeste, tata, dobar je i preciobar, zaistinski. Nema na svetu od njega
boljeg stvora. I to je čovek od svoje glave, kako vi volite, ni pred kim taj neće
da ustukne, a obdaren je što drugi nisu, pa mu mnogi zavide. Možda ja i
preterujem, ali meni je on takav.
GOSPODIN MARIĆ Pa dobro ti nama došla kući, čedo, i ništa se ti ne brini. Sad
si kod nas i sve će biti dobro. Vidi kakav si nam divan dan donela, sucne nas
greje, a već je konac novembra. Pravo Miholjsko leto! (Mileva briše suze. Utrči
Zorka.)
ZORKA Gde ti je Albert? Nisi ga valjda pustila da pobegne, Mico! Gde je?
MILEVA Ko? Misliš na ovo mače? Evo, pogle kako mi sedi u krilu i žmirka!
ZORKA Daj ovamo! Vrati mi Alberta, dobićeš jednu macu, zove se Pufnica, ali
sad ne mogu da je nañem. Videćeš, bela je, a ima žućkast rep.
MILEVA Dobro, Zoro, evo.
ZOKJCA (malo podrži mače, pa joj ga opet vrati) Ili ne, zadrži ti ipak Alberta,
samo treba da mu damo drugo ime. Je li?
MILEVA Dobro, Zoro.
ZORKA Ti kao mama: dobro, Zoro, jeste, Zoro, hoću, Zoro! I ti misliš da sam
ja bolesna, je li? Ne, ne, ne treba da mi odgovaraš, bolje smišljaj ime. Kako će
se zvati?
MILEVA Smislićemo posle zajedno.
ZORKA Šta misliš da se zove Miloš, kao naš otac i Bata? Ili Janika, kao majstor
Janči, ili Nastas kao kum, ili Aleksa, Jovan, Ilija, Kosta, kao naša braća od tetka
Jele? Ili Stevan, kao Eržikin Steva, ili Žuća, a ne, ne može Žuća, nego Nikodim,
ili Teofan, ili Pavle, a? Šta kažeš?
Page 36
MILEVA Dobro, Zoro.
ZORKA Šta: dobro, Zoro? Ne može imati sva ova imena! Kako će se zvati?
MILEVA Nek se zasad ipak zove Albert, to je lepo ime.
ZORKA Ko da se zove Albert?
MILEVA Kako ko, pa ovo mače!
ZORKA Nee, ja te pitam kao će se zvati ovaj tu, u tvom stomaku. Erži kaže da
sam ja njemu tetka, a na švapskom: Tante! (Tišina. Svi ćute.)
Zatamnjenje
GOSPOðA AJNŠTAJN
(Kabinet profesora Vebera. Profesor upravo ispituje neki sistem sočiva kroz
koje propušta svetlo. Obučen je u isti crni redengot sa koznom keceljom, a
naglavi ima zaštitnu kapu. Mileva sedi na stolici preko puta njega. Veber se
ponaša kao da je sam. Onda joj se iznenada obrati.)
VEBER Ne može, gospoñice Marić! Ne može! Jednom sam u vašem slučaju
popustio i ne kajem se, ali ovoga puta neću. To je, ako smem da kažem,
ludost! I to vam zaista ne bih savetovao!
MILEVA Znam, ali ja nisam ni došla da potražim vaš savet. To je odlučeno.
VEBER Onda promenite odluku! Pregledao sam vaš plan za tezu. Dobro ste
stavili mehanički koncept toplote, ostaje vam da precizno ispitate ponašanje
molekula u zagrevanju mase. Počnite sa gasovima... U meñuvremenu spremite
i ovaj ispit kod mene.
MILEVA Hvala, ali kažem vam, nisam došla na konsultacije. Gotovo je s tim.
VEBER A ja vama kažem da još jednom razmislite o svemu! Sad kad ste
doterali do završne godine, položili tolike ispite, uputili se u nauku za koju
pokazujete izvesne sposobnosti, ne bi smeli...
MILEVA A šta se desilo sa vašim ubeñenjem da fizika nije nauka za žene, jer se
za to na vreme pobrinula sama majka priroda? Ko se u meñuvremenu
promenio, majka priroda ili vi?
VEBER Sve je ostalo isto! Fizika i nije nauka za žene, već za darovite izuzetke,
a ja živim u ubeñenju da imam skoro nepogrešivo čulo da te izuzetke uočim!
MILEVA A kako to da je to vaše čulo tako surovo zatajilo u oceni kolege
Ajnštajna?
VEBER Naprotiv, smatram da sam i njega sasvim tačno ocenio.
MILEVA Kako to da razumem? Da ste uočili njegove sposobnosti i shvatili šta bi
za njegov dalji razvoj značila mogućnost da radi u vašoj laboratoriji i baš zato
ste odbili da ga uzmete za asistenta! Ne, ne bih htela u to da verujem! Više bih
volela da je u pitanju previd!
VEBER Ha, to li je to! Vi znači odustajete u znak solidarnosti sa genijalnim
kolegom! Kakav antički gest i herojska žrtva! Ali zašto? Koliko znam, on mirno
nastavlja rad na doktoratu, istina sa drugim profesorom, ali ide daije! A vas je
poslao da mi održite lekciju! Koleginice Marić, tako naivno romantična uloga
nije dostojna vaše pameti!
MILEVA Niko mene nije poslao da vam držim lekcije! Onog trenutka kad ste vi
odbacili jednog takvog mladog naučnika, bilo mi je jasno da ni ja u vašoj
Page 37
laboratoriji nemam šta da tražim i stala sam na njegovu stranu!
VEBER A zašto on nije stao na vašu stranu? Što niste odlučili da prvo zajedno
uradite vašu tezu, pa onda...
MILEVA Zato što ja smatram da su njegove ideje sjajne i da se rad na njima ne
sme odlagati...
VEBER A vaše ideje? A? Eto ko veruje da svakom muškarcu piše na čelu da će
biti naučnik, za razliku od žena, a nekad ste mene optuživali za tu predrasudu!
MILEVA Ne svakom! Daleko od toga! Samo nekima to ne možemo odreći, ma
koliko im na tome zavideli!
VEBER Ajnštajnu, na primer!
MILEVA Da, Ajnštajnu, na primer!
VEBER Uobraženko! Ima dara, ne kažem, ali mu na čelu piše da je toliko usijan
i pun sebe, da će jednoga dana iz obesti početi da šutira zemljinu kuglu,
misleći da je to njegova lopta! Sve drugo će za njega biti simo i prevaziñeno!
MILEVA Samo još dodajte da je on jedan nadmeni Jevrejin, pa zaokružite svoj
sud o njemu u duhu vremena!
VEBER Ne, to neću reći! Meni ide na živce njegova nadmenost, a ne poreklo!
Ništa me manje ne bi nervirao da je nadmeni Talijan! Petlić! Još nije čestito ni
zakoračio u nauku, a već misli da osim njega postoji tako malo sveta, da taj
ostatak ne vredi ni primećivati!
MILEVA Tako je i Salijeri govorio za Mocarta, pa znamo koliko je njegov sud bio
tačan! Da vi niste malo ljubomorni na svog učenika?
VEBER Ne, to osećanje prepuštam vama, jer ono ide uz zaljubljenost. Samo
kao vaš mentor, ne mogu mirno da gledam kako povlačite doktorsku tezu i
diplomski rad zbog jednog naelektrisanog Narcisa, koji to za vas nikad ne bi
učinio! A kad to uvidite, biće nažalost kasno!
MILEVA Dozvolite, gospodine profesore, vi jeste bili moj mentor, ali niste moj
staratelj! Ja ne odustajem od studija zbog njega, nego zbog vas, ako smem da
primetim! Vi ste kao profesor pali u mojim očima jer ste se ogrešili o jednog
darovitog mladog fizičara...
VEBER O, molim, molim! Mlañana heroina, raspeta izmeñu ljubavi i dužnosti!
Podunavska romansa za cimbalo i gajde! Kunci-bunci-bunc! A šta ćete reći
svom ocu? Toliki njegov trud da doñete na univerzitet i da studirate nauku za
koju imate dara i sve to danas napuštate tako lakomisleno...
MILEVA Hvala što mi ovako usmeno priznajete da imam dara, na ocenama ste
to vrlo škrto izražavali. I ne napuštam ja nauku, već samo ovu školu, inače
nastaviću da učim i da se bavim naukom. Zato, ako vam moji radovi sad nisu
pri ruci, molim neka mi se pošalju poštom, na adresu: Mileva Marić-Ajnštajn,
Kramgase broj 49, Bern. Hvala.
VEBER O, čestitam, što ne kažete, Dakle već Marić-Ajnštajn?
MILEVA Da.
VEBER Nisam znao. Doduše, mogao sam da pretpostavim. Sigurno je došlo i
dete. Primetio sam prošli put, ako smem...
MILEVA Ne.
VEBER Šta, nećete o tome da govorite, ili još nemate dece?
MILEVA (posle malog oklevanja, uplašeno) Nemamo!
Page 38
VEBER Onda ste ipak prenaglili sa ovim. Evo, na primer, Marija Kiri, jeste da se
udala za kolegu, ali joj to nije smetalo da stekne i diplomu i doktorat...
MILEVA A nekad ste govorili da mi ta manijakinja ne može biti uzor ni u čemu!
I rekli ste da bi studij fizike za mene bio velika žrtva! Ima li, profesore, načina
da žena nešto učini po zakonima prirode, kako bi vi rekli, a da ne ispadne
žrtva?
VEBER Ne znam. Možda će to pokazati vaše iskustvo.
MILEVA Nisam vas sasvim razumela?
VEBER Moj naklon, gospoño Ajnštajn. (Veber nastavlja da podešava sočiva
naspram izvora svetlosti. Mileva sedi, očekujući nastavak razgovora.)
Zatamnjenje
PATER ULAZI U ANALE
(Stan Ajnštajnovih u Bernu. Noć. Čuje se kucanje na vratima. Albert batrga po

mraku, otvara vrata. Ulaze Mišel Beso i Grosman.)
ALBERT A, ti, Mikele, zaboravio ključ? Znao sam!
MIŠEL Nee! Jesi li ti danas uzeo svoju poštu iz sandučeta?
ALBERT Spavajte ovde, stisnite se nekako na divanu, da ne budim Micu...
MIŠEL Čuješ li šta te pitam? Jesi li otvarao danas sanduče za poštu?
ALBERT Ajde, laku noć... (Ide u drugu sobu.)
MIŠEL Čekaj! Vidi šta sam ja našao u mom sandučetu kad sam stigao kući?
Novi broj "Anala za fiziku"! (Albert već kod samih vrata.) Ej,vidi, novi broj
'Anala", čuješ li? Septembar 1905, probudi se!
ALBERT Šta, stigli "Anali"? Daj da vidim. Objavili su moje radove, je l’?
MIŠEL Nisu, nažalost! Zato smo i došli! Nemaš šta da vidiš!
ALBERT (odjednom se potpuno probudi) Šta? Nisu objavili? Ni jedan?
MIŠEL Ni jedan jedini! Ni slova!
ALBERT Au, mater im njihovu svinjsku! Možda nisi dobro pregledao! Daj!
MIŠEL Evo! Ni reči o fotonu, ni o kvantnoj teoriji svetlosti, ni o relativnosti
kretanja! Ništa! Evo, vidi, samo neke njihove škrabancije.
ALBERT (uzme časopis i baci ga na patos) Znači, obrisali dupe mojim
radovima!
MIŠEL Obrisali izgleda! Ili nisu razumeli to što si napisao, ili jesu, pa nisu smeli
da objave! Može im se, njihov je časopis... (Tišina. Albert sedne na kanabe, pa
ustane, pa opet sedne...)
ALBERT Svinjoderi usrani! To je sve zamesio onaj trtonja Drud, zato što sam
javno pokazao koliki je šimpanzo za nauku! Njemu je najveće naučno okriće
njegovo sopstveno dupe! Brljator matori! Gusan!
GROSMAN Ma ne bili ja rekao da je on tako loš fizičar, samo...
ALBERT Samo je totalni dunster, čoveče! Jodler, a ne fizičar! Aaaiiii. Nek
štrumpira konje po Štajerskoj, a ne da ureñuje naučni časopis. On i nauka!
Njegovo najveće istraživanje je čačkanje nosa! Jazavac.
MIŠEL Ma nemoj da se nerviraš, važno je da ti sad imaš ovaj stalni posao u
Zavodu za patente! Ne mogu ti oni ništa!
GROSMAN Pa jeste. Tačno.
Page 39
MIŠEL Ne treba gubiti strpljenje, možda će objaviti za koju godinu. Imaš
posao, baš te briga... (Ćute, za momenat izgleda kao da se stvar smirila.)
ALBERT A jeste mi posao, u božju mater! Pre podne gutam muve, popodne
serem mastilo! A nećemo tako, nasuću ja njima soli u oči! Sve ću da iščitam
šta je Drud nasrao o fizici, pa ću da ga ogulim ko repu!
MIŠEL Je's, ali gde ćeš to da objaviš?
ALBERT Pa nigde, to je to! Ljudi, moramo imati svoj časopis, a njih caknuti
nogom u dupe i marš fariseji, marš falango štetočina, marš neznalice! Nosite
se i vi i vaš usrani časopis, gljive jedne otrovne!
GROSMAN (guši se od smeha) Marš, gljive, marš, šljive, marš, repe, marš,
šargarepe... (Mišel se najpre uzdržava, pa i on prasne u smeh.)
ALBERT Šta se kliberite, majmuni! Vama je do smeha! Došli mi tu u ponoć da
mi se smeju... Marš i vi...
GROSMAN Ne, Pater, došli smo da te utešimo, znamo kako ti je... hahaha.
ALBERT Sedaj tu i računaj koliko para treba za časopis! Sutra krećem od
roñaka do roñaka, sve ću one moje matore cicije da obiñem, sa šeširom u ruci,
po filer ću da prosim, pred crkvom ću da bogoradim ako treba... Šta se smeješ,
Mišel... Udariću te... (Grosman sedne za sto i računa. Albert od muke legne na
kanabe.)
MIŠEL (iznenada) Gle, pa ovde piše: Albert Ajnštajn: O nastanku i kretanju
svetlosnih kvanta i zakon fotoelektričnog dejstva. Onda ima Albert Ajnštajn:
Elektrodinamika tela u kretanju u odnosu na prostor, vreme imasu... Pazi, ima
još! Albert Ajnštajn: Kretanje elektrona u elektromagnetnom polju...
GROSMAN Nemoj, Mišel, stvarno nije vreme za šalu!
MIŠEL (čita) Evo: ako svaka energija poseduje masu, onda i obmuto, svaka
masa može da stvori energiju, što znači da masa u pokretu stvara energiju
ubrzanja... Marselino, pa mi nismo dobro videli! jer će da nam nastrada...
bubuajaja... (Istrči Konrad, navlačeći usput pantalone.)
KONRAD Tiše, šta vam je, platićemo globu! Šta se dešava, šta se dešava?
MIŠEL Strašan skandal! Kajzer Vilhelm pobegao u Maroko sa Marijom Kiri! Evo,
vidi šta piše u "Analima za fiziku"! Pjer Kiri obelodanio bruku! Izazvao cara na
dvoboj!
KONRAD Šta pričaš ti, je li? Ti misliš da sam je babun, pa da ti verujem.
MIŠEL Evo ti 'Anali" pa čitaj, šta se dereš na mene!
KONRAD (zgrabi časopis) Gde to piše, 'ajde pokaži, nisam poneo naočari...
MILEVA Sele se, Konrade, ne slušaj ih! Objavljeni Albertovi radovi, skoro ceo
časopis je posvećen njemu...
KONRAD Au, Pater, bog te klepio! (Osvrne se zbunjeno) Ne šalite se? (Mileva
odmahuje rukom) Uraa! Bravo Pater! (Podigne ga i zavrti, pa prasne u smeh.)
Tatice, pa ti si u pidžami! Narode, vidite li ovo? Pronalazač kvantne teorije
svetlosti šeta gradom u pidžami... (Svi se smeju, Albert pleše okolo...)
GROSMAN 'Ajde da se svi raskomotimo kao Pater! Akademija Olimpika u
gaćama! Skidaj se! Mico, dozvoljavaš? Idi, Konrade, donesi neki instrument da
budimo Morica! Ljudi, on će da dobije epilepsiju kad nas vidi ovako! (Skidaju se
u donji veš. Konrad ode i vrati se s klarinetom i u gaćama, go do pojasa.)
ALBERT, GROSMAN, KONRAD, MIŠEL (pevaju) Jedna mala kravica, dozivala
Page 40
Morica Mumu, dragi, ja sam tu, mumu, dragi, ja sam tu!
MORIC (bunovno izviri krozprozor) Šta urlate, jeste li poludeli!
MIŠEL Silazi brzo! Zar ne znaš novost? Oženio se Papa Pije Deseti! Ukinuo
celibat! U Vatikanu svadba, karneval, vatromet! I ovde počinje urnebes...
Silazi...
MORIC (dojuri panično, sobni ogrtač mu zapinje) Ćuti, budalo, još ćeš da
navučeš policiju na vrat! Ko vas je to namagarčio, zvekani!
MIŠEL Evo, vidi, tu piše!
MORIC Šta piše, jesi li lud! Ko vas je to izvarao! Kako to izgledate, valjda pošli
na svadbu, pa se udesili... (Mileva se smeje.)
MIŠEL Sve ti piše u "Analima"! To su otkrili fizičari na osnovu Papinog propisa!
ALBERT U stvari ne sme pred Micom da kaže, na osnovu Papinog penisa...
KONRAD 'Ajde, skidaj se, ulazi u orkestar! Slavimo! Pateru objavljena sva tri
rada u "Analima"!
MORIC Mico, je li tačno?
MILEVA Jeste! Ispunio ceo časopis!
MORIC (istrgne Anale iz Mišelovih ruku) E, stvarno bravo! Čestitam! (Čučne i
udubi se u čitanje tekstova u časopisu)
KONRAD (gleda ga kako čita) Šta je tebi, čoveče? Šta bravo i čestitam! Ovo je
trijumf za našu Akademiju, raduj se malo...
MORIC (skine ogrtač zgužva ga u lopticu i zavrljači ga uvis, zatim sede na
klupu i nastavi da čita Anale) Radujem se mnogo!
KONRAD Čujete li ovo, ljudi? Radujem se mnogo! E, pa baš si preterao u
šenlučenju, Morice! Ne treba toliko da divljaš, kontroliši se malo!
MORIC (počne da ñipa i urla) Uuubuutubmabuuuliuubuhuubaaamtammm! Eto,
jesi li sad zadovoljan? (Opet sedne i udubi se u časopis. Svi se smeju.)
KONRAD (duva u klarinet) Buñenje, malograñaniii! Pažnja! Od noćas fizika
zauvek skreće sa dosadašnjeg puta u sasvim novom pravcu! A skretničar je
naš ćelavi Pater, A. A., ovaj ovde u pidžami! (Albert se klanja na sve strane.)
Da li ste svesni šta se večeras desilo, dragi pospani Švajcarci! (Mileva
aplaudira.)
MIŠEL (sedne na pločnik) Da, svesni smo toga, učiteljice, možemo li sad u
klozet? (Konard tiho duva u klarinet, Albert sedne do Mileve, nasloni glavu na
njeno rame i kunja. Moric pomno čita "Anale", Grosman stoji kod zida.
Ritmično škripe kolica, koja Mileva ljuljuška.)
MIŠEL I tako je naš Pater, čim je ušao u "Anale", obukao pidžamu, izašao na
ulicu, naslonio se na ženicu i... zaspao...
Zatamnjenje
TRI VAŽNE STVARI
(Dnevna soba Ajnštajnovih u Bernu. Zimsko prepodne. Na jednom delu stola

postavljeno za doručak. Na divanu spava petogodisnji dečačić. Spolja dolazi
Albert u razdrljenom zimskom kaputu, zaduvao se, skinuo šal... Mileva iz
kuhinje donosi sveze skuvanu kaju i mleko.)
ALBERT U, zaduvao sam se! Imam da ti kažem važnu stvar! Ne, imam da ti
Page 41
kažem tri važne stvari! Prvo i najvažnije: znaš li šta sam jutros otkrio? Da pri
slobodnom padanju, tela nemaju težinu!
MILEVA (prekine sipanje kafe) Kako nemaju! ?
ALBERT Tako lepo! Težina se u potpunosti pretvara u ubrzanje! Slučajno sam
to shvatio! Zaljuljao se na stolici u kancelariji, zamalo da tresnem na patos i
odjednom mi je to postalo jasno! Ako uspem to da razradim, rešio sam sve one
zapetljancije oko ubrzanja na koje mi ukazuju Minkovski i Maks Plank! Samo
da završim pre Kongresa u Salcburgu, to bi mi tamo bio glavni rad... Popodne
dolaze Konrad i Mišel da odmah počnemo izračunavanja...
MILEVA Dobro. Ja ću da izvedem Buju u šetnju.
ALBERT (skida kaput) Drugo: znaš da je dokazano da je Mišel zaboravniji od
mene! Vidi: tri puta zaredom zaboravlja da ode u Bil i da izvrši godišnju
inspekciju centrale. Upravitelj da poludi od besa! Četvrti put konačno otputuje,
ali kad je tamo sišao s voza, nije mogao da se seti šta zapravo treba da obavi
u centrali i opet se vratio neobavljena posla... Sta ti kažeš na to...
MILEVA Žao mi je Mišela, premoren je. Ana kaže nekad zaspi za večerom!
ALBERT (seda za sto) U kako lepo miriše kafa...
MILEVA (pokazuje mu neke papire) Ovo je gotovo, sve sam pročitala, unela
ispravke, možeš slobodno da poneseš na poštu kad poñeš. I?
ALBERT Šta i?
MILEVA Šta je treće? Rekao si da imaš tri stvari da mi kažeš!
ALEERT (jede) Pa, zbunila si me ovom porodičnom idilom i mirisima! A nekad
smo se rugali: fuj meke papuče, fuj topao doručak, fuj gemitli kajt, živeli
dronjci, čvarci i sloboda! A vidi ovo: toplo, dete spava, žena posluje, prženice
sveže, miriše kafa, a malograñanin se topi od miline! (Jede) Ti si, Mico, božja
blagodet za mene!
MILEVA Da.
ALBERT A šta ti kažeš na ovaj naš malograñanski život?
MILEVA Pa šta da kažem?
ALBERT Kaži, da li ti prija?
MILEVA Prija.
ALBERT Pa što onda stalno ćutiš, Lorelaj ?
MILEVA Tako, sutra je dvade...
ALBERT Ne, ja to nisam ni mislio, a ni rekao. Slučajno mi je izletelo!
MILEVA Da. (Tišina)
ALBEBT Pa dobro, šta da? Ti znaš, Mico, da je meni nauka preča od svega na
svetu i da ovo što radim moram da isteram do kraja, inače će me progutati!
Još korak, dva, i na glavnom smo putu! Lorenc već predaje moju kvantnu
teoriju, formula o ubrzanju je u programu salcburškog Kongresa! Mici, niko me
u svemu tome nije tako razumeo i pratio kao ti! Budi vedra, vidi kako spava
ovaj mali vrabac...
MILEVA A hoćemo li imati hrabrosti da mu jednog dana priznamo da je imao
sestru, koju smo mu mi oduzeli! Fini roditelji, nema šta! Biće ponosan, moći će
da ima poverenja u nas...
ALBERT Ti dobro znaš da je tako moralo biti, jer u tom trenutku nismo imali
uslova za nju! Nije mi jasno o čemu ti sada govoriš?
Page 42
MILEVA O tome kako si je hladno precrtao u svojoj svesti i uspevaš da nikad ne
pomisliš na nju!
ALBEKT Pa ja to dete nikad nisam ni video!
MILEVA O tome i govorim! Kako si mogao da izdržiš da je ne vidiš?
ALBERT Dobro, zašto me baš sad to pitaš, po ko zna koji put!
MILEVA Zato što je sutra dvadeset i treći januar, datum njenog nesretnog
roñenja, što si ti naravno zaboravio, jer ti ne podnosiš uspomene koje te i
najmanje mogu deranžirati... (Tišina. Albert prestane sa jelom. Mileva se
okrenula od njega.)
ALBERT Drugim rečima, ja sam za sve kriv.
MILEVA Nisam to rekla.
ALBERT Drugim rečima, ja sam jedan obični, zaboravni magarac! Ia, ia, ia.
(Dečak počne da se meškolji, Mileva ga pokriva.) Da, da, Špacili, dobro si čuo,
tvoj tata je magarac, koji nije zaslužio da ima decu! Ia, ia, ia...
MILEVA Nisam to rekla. Jedi, ohladiće ti se kafa!
ALBERT Šta zna magarac šta je kafa, njemu je dovoljan naramak sena!
MILEVA Izvini. 'Ajde, završi doručak.
ALBERT U, koliko je sati, zakasniću! (Trpa jelo u usta, ispija kafu.)
MILEVA Izgleda, ti ćeš i mene jednom tako da precrtaš i gotovo!
ALBERT Aha! (Ustane, uzme olovku i "precrta je") Eto, i to smo savladali,
precrtao sam te i gotovo! (Mileva ga gleda uplašeno.) Znaš šta, Mici, da mi
odemo malo na neku planinu dok još ima snega. Ništa tako ne može da okrepi
čoveka kao planina, jer visina smiruje. Kad gledaš odozgo, sve ti izgleda lako i
moguće, otvore ti se neka prostranstva pred očima, vreme postane
beznačajno...
MILEVA A što bi Bujo uživao, on mnogo voli sneg, a i tebi bi odmor bio
potreban pre Salcburga, ko zna šta te tamo čeka...
ALBERT Hvala bogu da si izrekla jednu rečenicu, a ne samo ono tvoje suzno
"da"! (Dečak se budi) Šta se ti tu bacakaš, cvrčak, mali Knabl-Bubel,
Špacili-Špac, musavi mišićavi miš...
MILEVA (donosi mu kaput) Kad misliš da bi mogli da krenemo?
ALBERT Kuda da krenemo?
MILEVA (pakuje mu papire u torbu) Pa na planinu, kao što si rekao?!
ALBERT Ne, kakve planine! Idemo u Cirih! Eto, to je ono treće što sam imao da
ti kažem! Setio sam se: idemo u Cirih! Evo ti pismo od Marsela, a ovo je
zvanično obaveštenje od profesora Klajnera, mog budućeg kolege, pročitaj
posle, pa ćeš videti...
MILEVA A zašto sad odjednom da idemo u Cirih?
ALBERT Kako zašto? Pa ja prelazim tamo sa službom! Izabran sam za
vanrednog profesora teorijske fizike na našoj Politehnici, Doksi! Selimo se u
Cirih! Marsel tu piše da je mladi fizičar Fridrih Adler povukao svoju molbu za to
mesto kad je čuo da sam mu ja rival...
MILEVA Ozbiljno govoriš?
ALBERT Da! Počinjem u maju. Pakuj tvoje kaktuse, Mici, knjige, Spacijeve
igračke, note, vraćamo se u naš lepi, studentski zavičaj! Otkad ti govoriš: u
Cirih, u Cirih, evo, želja ti se ispunila!
Page 43
MILEVA Ozbiljno govoriš?
ALBERT O, ljudi božji! Pa kad sam se ja šalio ovako važnim stvarima?
MILEVA Uvek.
ALBERT E, sad se ne šalim! Selimo se početkom marta! Treba tamo naći stan,
smestiti se... 'Ajde, razveseli se malo, šta si se sad zamislila...
MILEVA Mislim kako si ti pobednička priroda, roñen da pobeñuješ! Eto, Veber jc
odbio asistenta, a sad mora da primi kolegu profesora...
ALBERT Pobedili smo zajedno, Mici, veseli se! (Podigne dečaka uvis.) I ti,
Špacili, i ti si pobedio! Ti ćeš da slaviš roñendan u Cirihu! Sta me gledaš, Mici,
znam kad mu je roñendan: šesnaestog maja! Eto! Tamo ćeš duvati svećice, ti
mali, Cirihpurger, Cirihknabl-Bubl, Cirihšpac, Cirigburš, Cirihkerl, Ciriher... Mici,
osmeh, Mici...
MILEVA Kaži iskreno, jesam li ja tebi nepotreban višak, Džoni? Više me ne
vodiš na svoja predavanja, radiš isključivo sa kolegama, meni jedva i kažeš šta
istražujete...
ALBERT Nikad neću saznati šta tebe čini tako nesigurnom. Zašto mi jednom ne
kažeš šta ti smeta, šta hoćeš?
MILEVA Ništa.
ALBERT Eto, ti odma' skreneš u mračnu ulicu i tamo se izgubiš. Šta ja tu mogu!
MILEVA Ponekad se prosto osećam suvišnom. Tebe zanimaju samo pobede i

rado...
ALBERT U, zakasnio sam, suvišna moja ženice, servus! (Izjuri navratnanos...)
Zatamnjenje
SVE TRI ŽELJE ISPUNJENE
(Terasa na majuru Marićevih. Toplo jesenje popodne. Služavka postavlja za

popodnevnu kafu sa posluženjem. Marija nadgleda. Iz kuće dopiru zvuci
klavira. Iza ograde unezvereno izviruje gojazna, raščupana trideseto-godišnja
devojka, izgrebanih ruku i lica.)
ZORKA Ko to svira?
MARIJA (trgne se) Ooo, Zoro, ako boga znaš, gde si! ? Ceo dan te tražimo!
ZORKA Šuman: "Album Blatter", fis mol... Treba laganije... Ko to svira?
MARIJA Gospoña Milana, ona jedina nije otišla sa njima... Idi, umij se!
ZORKA Treba ziemlich langsam, ziemlich langsam! Ko to svira?
MARIJA Rekla sam ti, Milana, gošća iz Beograda. Idi, malo se uredi, vidi kako si
raščupana, sigurno su te mačke tako nagrdile...
ZORKA Ko to svira?
MARIJA Jao, dete moje!
ZORKA Znam, gospoña Milana, gošća iz Beograda, ona jedina nije otišla s
njima na svadbu... (Naglo počne da trpa u usta kolače, kifle, rukama grabi
pekmez i med iz zdela.) Mati, kad će moja svadba?
MARIJA 'Ajmo unutra, Eržika te čeka s ručkom, nemoj tako rukama...
ZORKA Mati, kad će moja svadba?
MARIJA Da, ti bi svadbu, a stalno bežiš od sveta i maješ se s tim mačketinama!
Page 44
ZORKA Šta ste rekli? Tako i Albert kaže: kakve su ovo mačketine, čula sam ga
juče! Vi ste se prozlili, mrzim vas, mrzim, mrzim vas sve... (Iz kuće izlazi
Milana, Zorka jurne da beži, zapne, skoro padne...)
MILANA (pomaže joj) Ne bojte se, Zoro, kuda bežite? Sedite malo s nama.
ZORKA (gleda ustranu) Treba laganije, ziemlich langsam, laalaalaaa...
MILANA Da. Ja sam vas prekinula, samo vi uživajte. Gde su ostali?
MARIJA Otišli su kod naših roñaka na svadbu. 'Oćete da im poñete u susret,
nije daleko? (Milana odmahuje glavom) A da mi popijemo kafu sada?
MILANA Da, hvala, miris kafe me i domamio napolje. Divna vam je kuća...
MARIJA Pardon, samo da kažem Eržiki da skuva kafu... (Uñe unutra.)
ZORKA Otac kaže da će biti rata!
MARIJA 'Ajde sad, Zoro, umij se i uredi, pa doñi da pijemo kafu...
ZORKA To vi 'oćete da pričate nešto da ja ne čujem! Žižica omacila troje, još
nemaju imena, a jedno crno, zvaće se Zift. Svirali ste prebrzo, treba ziemlich
langsam, a vi prebrzo: la, la, la, a treba: laaa, laaa. To je Micina muzika, jako
je tužno. Eno, eno, čujete li glasove! Idu! (Panično pojuri iza ograde) Otac kaže
da će biti rata! Otac kaže...
MARIJA Kuda, Zoro, stani! Evo, stalno ovako. To je redak slučaj da s nekim
popriča ovako kao sad s vama, samo se krije. Moraćemo jesenas da je damo u
bolnicu, trebalo je i dosad, ali Miloš se boji da je tamo ne tuku. Kaže: nek joj
daju da pije šta god treba, samo nek niko na nju jadnicu ruku ne digne,
precrko bih od jada! Eto, ostaćemo sami, i Mica nam se seli još dalje, čak u
Berlin, neće nam dolaziti...
MILANA Ne voli ona što se sele u Berlin, Cirih je njen grad, ali šta ćeš!?
MARIJA Nama ništa ne kaže, znate vi nju, ne možeš iz nje izvući reč, pa da.
(Pristižu: Gospodin Marić, Albert, Helena, Fotograf Mileva i dečaci,
desetogodišnji Hans-Albert i šest godina mlañi Eduard-Tete. Deca podvriskuju
kao svatovi, guraju Alberta da igra. Eržika donosi kafu.)
MILEVA (spušta tanjir na sto) Evo, Milana, parče svatovske torte za tebe!
ALBERT (sruči se u pletenu fotelju) Uh! Blažena ova ravnica, ovako talasasta i
meka, kao da su unaokolo rasprostrti kilometri zelene svile, a vetar je lagano
mreška. Ništa tako ne okrepi čoveka kao ravnica. Kad pogledaš ovako u
nedogled, pred očima ti se otvori neko prostranstavo vreme postane
beznačajno...
MILEVA Ranije si to uvek govorio za planinu.
ALBERT Tačno. Kad sam u planini, tako mi deluje planina.
MILANA Profesore, profesore, ti za sve imaš gotovu formulu!
ALBERT Sećate li se ciriške pesmice. (Pevuši) Sveže kifle i štrudlice, za
studente i pudlice. (Helena i Milana prihvataju.) A za svakog profesora, po
čašica mišomora, uhuhu, uhuhu!
GOSPODIN MARIĆ Fotografisanje! Požurimo, gospodin treba da se vrati na
svadbu! (Slikaju se, deca vrište, jure, poziraju, guraju se.)
ALBERT (stane pored Mileve i dece) Evo, gospodo, sad se fotografiše moja
formula: E, Einstein, jednako M, Mici, puta C, cvrčak na kvadrat. Sad vam je
jasno da E = MC2 znači: ja, Mica i dva cvrčka. (Gužva, fotografisanje. Pije se
Page 45
kafa.)
HELENA Bože, pa ovde niko ne pominje rat, a u Beogradu nema druge priče. I
to u Beču, tamo se ponašaju kao da je rat već počeo, je li, Mico?
GOSPODIN MARIĆ Nažalost, i jeste već počeo, samo da zapale fitilj! Otkad već
Kajzer Viljem egzercira, 'oće da bude Karlo Veliki, a liči na njega kao mop na
hrta. I Austrija se nadigla, mada verujem da je i caru jasno da imperija ovaj
rat gubi i izlazi iz njega kao bečki pašaluk! Ovo je razobručena carevina, svako
selo se već ponaša kao država, sa tendencijom da postane velesila! To vam ja
kažem kao carski oficir!
MILANA Ja se ipak nadam da će se ljudi u poslednjem momentu osvestiti i...
HELENA Neće, nemoj da se zavaravaš! Rat je možda najdublja ljudska
kolektivna fascinacija! Mnogo se češće uče ratničke poeme, nego one o ljubavi!
Malo šta ljude toliko baca u trans kao uništavanje suseda, ili pedalj osvojene
tuñe zemlje! A ništa ih tako ne ispunjava ponosom kao i najmanja ratna
pobeda, bez obzira na broj žrtava...
MILANA A nekad si tvrdila da ljudi čeznu da im bar jedan vek proñe u miru!
HELENA Jesam! I onda sam iskusila dva balkanska rata, jedan za drugim, tako
da sad tačno znam šta govorim! (Eržika vodi decu na spavanje. Mileva joj
pomaže, Tete plače.)
ALBERT Za Srbiju bi moglo da bude fatalno da uñe u rat protiv Austrije i
Nemačke tako oslabljena, zgaziće je...
MILANA Ma neće biti rata, šta vam je! Dodite vi nama letos malo u Beograd.
Otkad niste bili, setite se! Hansika je bio beba tada...
MILEVA Zasto ga zoveš Hansika, otkud ti to ime?
MILANA Tepam mu, dugačko mi je da kažem: Hans-Albert...
MILEVA Mi smo ga zvali Bujo, kad je bio mali, a ne Hansika!
MILANA Dobro, nije Hansika, nego Bujo, u redu! I vi nam stižete letos, je li?
MILEVA Ne verujem, mi se selimo u Berlin, u srce ratne Nemačke! Nećemo
moći!
ALBERT Ja idem tamo u Kraljevski Institut za frziku, a ne u Kraljevsku gardu!
Mi smo državljani Švajcarske i tako će ostati! I putovaćemo kud nam je volja!
MILEVA A sad, uoči samog rata, biramo Nemačku za domicil, a znamo da će
našu decu tamo prozivati i kao Jevreje i kao Slovene!
GOSPODIN MARIĆ Te lude prozivke i vode pravo u rat! A, evo, recite sami, ko
od nas ovde zna gde mu je prava otadžbina? Evo Helan i ja: Helena, roñena
Bečlijka, izdanak austrijskog plemstva, sad državljanka Srbije, a ja korenima
Srbin, a šest naraštaja unazad državljanin Austrije, carski oficir! Nas dvoje
ćemo u ovom ratu biti neprijatelji, a ko će braniti čiju zemlju, pitam vas? Moj
sin sad služi vojsku, a sutra će da puca u svoje sunarodnike, kao jedan od onih
carskih vojnika koji razumeju srpske komande, a postupaju po nemačkim! E,
zato Austrija gubi ovaj rat, jer joj, bezmalo, svaki vojnik puca u različitom
pravcu!
ALBERT Mi smo upali u taj nacionalni osinjak, dok sam predavao u Pragu, za
prethodne dve godine. Žar kojim Česi mrze Nemce samo raspaljuje osijanu
mržnju kojom ovi njima uzvraćaju, a obe te strane preziru ponemčene Čehe,
kao izdajnike. Liberalni intelektualci ih mrze sve u krug zbog šovinizma! Ja sam
Page 46
to zvao strujnim kolom mržnje. Da nije bilo muzike, gde su zaista majstori, ja
bih se osećao kao da sam u ratu...
HELENA Ma dosta o ratu, 'ajde da malo pričamo o tome kako će naš slavni
naučnik već ove jeseni u Štokholm, po Nobelovu nagradu...
MILANA Zbilja, profesore, šta ćeš da uradiš sa tolikim novcem?
ALBERT Sve ću da dam Mici, nek spiska na haljine i nakit! Znate već nju, kako
ona nemilice troši na bunde, šešire i svakojaki luksuz... (Svi se smeju, čak i
Mileva.)
MILANA A šta ako ona spiska novac na eksperimente, pa pronañe neku novu
formulu? Nisi ti, Mico, valjda sasvim odustala od fizike?
ALBERT Kako odustala kad radi uz svoga muža?
MILANA A gde to piše? Nisam nigde pročitala da je njen muž spomenuo da mu
je i žena fizičar, a toliko priča za novine...
MILEVA Ja već odavno nisam više fizičar, Mila. Ja sam kišobran!
MILANA Ozbiljno pitam.
ALBERT Ima dva sina, a to su dva vrlo ozbiljna naučna rada.
MILANA Je li? Deca su ženski naučni radovi, a formule muški! Nisam znala!
(čuje se kako Zorka zapomaže i viče.)
GOSPODIN MARIĆ Izvinite. (Gospodin Marić i Marija požure u pravcu odakle
dolazi plač. Mileva stoji kod ograde i gleda za njima. Tišina.)
MILANA (posle pauze) Dobro, zašto se vi stvarno selite u taj Berlin, ako nije
tajna?
ALBERT Pozvan sam da osnujem Kraljevski Institut za fiziku pri Berlinskoj
Kraljevskoj Akademiji, uslovi za rad kraljevski, laboratorija kraljevska... Eto,
zar se to odbija?
MILANA A što se tebi, Mico, ne ide? Kaži slobodno, ovde smo svi svoji!
MILEVA Ne znam ni sama, prosto me nešto strah od toga grada. Što kaže naša
prijateljica, hemičarka, Klara Haber, berlinizacija je opak proces!
HELENA Jao, znate da mi je tu u koferu ona kutijica sa našim studentskim
željama za novi vek... Sećate se? Najzad da je otvorimo, nikako da se pogodi
prilika... (Helena otrči unutra. Čuje se dečji kašalj.)
MILEVA (osluškuje) Je l’ čuješ, Tete opet kašlje. Morali bismo ga odvesti kud
god na more pre Berlina, možda negde u Italiju, gde je toplo?
ALBERT Dobro. (Tišina)
MILANA Bože, kakav mir, čini mi se da čujem kako gliste gmižu kroz zemlju.
ALBERT Draga moja Elza! Prošla je još jedna dvanaestina vremena koje nas
razdvaja, još malo i evo me. Predavanje u Beču je prošlo dobro, svratili smo na
imanje roditelja moje žene, ali ja već prekosutra putujem u Cirih. Mislim na
tebe. Ti si moj Berlin. Ja moram nekoga da volim, inače bi mi život bez tebe
bio bedan, a taj neko si ti, i ništa mi ne možeš, jer ja tebe i ne pitam za
dozvolu da te volim, ja sam bar u svojoj mašti, prava ptica grabljivica! Srećan
sam što imam na koga da mislim, što imam za koga da živim... Ljubim te, tvoj
Alb...
MILEVA Alberte, da uñemo unutra, ovde postaje malo sveže?
ALBERT Molim?
MILEVA Pitam je li ti hladno?
Page 47
ALBERT Nije. Ili jeste. Ne, nije, nije. (Tišina)
MILANA A što si se odjednom tako ućutao, profesore?
ALBERT Molim?
MILANA Pitam, što ćutiš tako duboko?
ALBERT Ništa, gledam u ovu ravnicu i odmaram se!
MILEVA Bože, ono dete se prosto guši, idem da vidim šta je! Izvini, Mila.
(Mileva ode unutra)
MILANA Profesore, mogu li nešto da te pitam?
ALBERT Možeš, samo, molim te, prestani da me zoveš profesore!
MILANA Zašto si, profesore, dozvolio da Micin život postane ovako bedan?
ALBERT Čuj sovu, Bože, ovako u prirodi sova zvuci skoro veselo. Čuješ li?
MILANA Ne slušam sovu, nego čekam odgovor, viteže šarma i životnog
uspeha!
ALBERT A šta ako Mileva nije u stanju da postigne neki bolji život od ovoga?
Jesam li ja za to kriv?
MILANA Jesi, jer to mirno posmatraš iz glavne lože, kao da si u teatru...
MILEVA (donosi mu mantil) Šta misliš, Alberte, da ja sa decom krenem odavde
u Italiju, pa da doñemo u Berlin tek kad se Tete malo opora...
ALBERT Dobro.
MILEVA Oporavi. Ne bi smeo ovako rovit, ide zima... Pa da tako uradimo?
ALBERT Da. (Posle male pauze) Draga moja Elza, po svoj prilici u Berlin
dolazim sam, jer moj krst ide prvo sa decom u Italiju, pa nećeš odma naleteti
na to jadno, suvoparno stvorenje, koje nema ništa od života, jer njeno
prisustvo ubija radost i kod drugih ljudi oko nje. Ona jadnica mnogo pati, a ne
shvata da sama stvara oko sebe tu grobljansku atmosferu. Mislim na skoro
viñenje s tobom, ljubi te tvoj Al.
MILEVA Alberte, ogrni se, ovde je sad već prohladno...
ALBERT Šta si rekla?
MILEVA Kažem, uzmi mantil, zahladilo je...
ALBERT Nije mi hladno. (Mileva stoji i drži manntil, čuju se zvuci klavira. Huče
sova.)
HELENA (dojuri) Jedva smo otvorili kutijicu. Evo, uzimaću redom, pažnja!
(Čita) 1. Da dokažem da Euklid nije Biblija. 2. Da usavršim Ričijev Tensor
Calculus. 3. Ema, za ceo život. Potpis M. Grosman. (Smeju se. Zvuci klavira.)
ALBERT Sve mu se ispunilo, sem što se Ema sad zove Marta. Ko to svira?
HELENA A čujte mene, jao kako sam smešna! 1. Bože, daj nam ono što nam je
poželela Mica. 2. Venčanje da bude na nekom jezeru. 3. Kćerka i sin. Skromno,
zar nije. Micino se ispunilo, a moje ništa. Nit sam se venčala na jezeru, nit'
imam sina...
MILANA Stvarno, ko to svira?
MILEVA Zorka. Je li kako lepo svira Šumana?
HELENA A ovo je naša sirota Ruža. 1. Da se izlečim. 2. Ako nema leka, da
umrem pod prezimenom Majer. 3. Georgu na rukama. Sećate se kako je
govorila da se boji novog veka...
MILEVA Jadna moja Ruža: Georgu na rukama... a on nije ni znao kad je umrla,
ja sam mu to rekla, skoro pola godine kasnije...
Page 48
MILANA Kavaljeri, kavaljeri, kavaljeri...
HELENA E, sad pažnja, molim! Ovo je vrlo uzbudljiva cedulja! 1. Svetlost plus
vreme jednako žiža ludila i treme pronaći tu formulu bez obzira na sve! 2. Da
otac što pre ozdravi. 3. Da nadmašim Njutna. A. (Albert se smeje, Milana
frenetično aplaudira)
MILANA Bravo, profesore, sve ti se ispunilo! Bravo!
HELENA A ko li je ovo? 1. Diplomirati u Beču. 2. Udaja za S. 3. Da otvorim
kliniku za psihologiju kao što je Frojdova u Berggasse.
MILANA (kroz smeh) Jedna trećina mi se ispunila! Udaja za S! Dovoljno, a?
HELENA A čujte ovo: 1. Velosiped. 2. Doktorat i profesorsko mesto. 3. Ženidba
Parižankom. Jakob. Pa, je li mu se ispinilo?
ALBERT Da, jedino mislim da tu Parižanku još traži...
HELENA E, nikad nećete pogoditi čija je ovo cedulja!
MILEVA Nemoj to da čitaš, molim te.
HELENA 1. Albert. 2. Albert. 3. Albert.
MILANA Poslušajte samo kako ova devojka svira, pa to je savršenstvo...
HELENA Pa sve tri želje ispunjene, Mico!
MILEVA (posle male pauze) Da. Sve tri. (Zvuci klavira. Šuman: "Traumerei".)
Zatamnjenje
BRAČNA PRAVILA
(Nekadašnji kabinet profesora Veber sada je kabinet profesora Grosmana. Male

promene u opremi i rasporedu nameštaja. Pauza izmeñu časova. Na okupu su
ugledni profesori: Grosman, Erat, Albert i Mišel.)
GROSMAN Moraš otići kod nje, Alberte! Moraš!
ALBERT Možda moram, a možda opet i ne moram!
MIŠEL Moraš!
ALBERT Razumem, gospodo pukovnici!
GROSMAN Molim te otidi, u žalosnom je stanju! Nedeljama ne izlazi, sedi skoro
nepomično na terasi, sama, odsutna, ne odgovara kad je osloviš, ne jede, malo
spava. Doktor kaže: najteži oblik depresije. Decu je poslala kod Helene, tamo u
Francusku, gde je ona u izbeglištvu, nije više bila u stanju da vodi računa o
njima... Teško joj je.
ALBERT Znam sve! Sedi onako mračna, zuri u svoje kaktuse i ćuti kao kamen.
GROSMAN A ti očekuješ da cvrkuće! Ima i o čemu! O tome kako je jadnu
Zorku morala da smesti u ludnicu, o tome kako joj se brat već godinu dana ne
javlja sa fronta, ili možda o tvom naprasnom zahtevu za razvod!
ALBERT Ne brini ti za nju! Ta ume da se razboli kad god joj treba! Što kaže
moja majka: čim Milevi nešto nije po ćudi, bolest joj sleti na čelo!
MIŠEL Alberte! Mileva je ozbiljno bolesna!
ALBERT Dobro, dobro! Kaži joj da ću sudski postupak za razvod odložiti do
kraja rata, to će valjda malo smiriti i nju i vas...
MIŠEL To joj ti moraš reći! Ona zna da si ovde i, normalno, očekuje da doñeš
kući! Mileva ja tvoja žena, ti imaš prema njoj obaveza...
ALBERT Tako mi i Helena piše: ti imaš obaveza! Varate se, gospodo staratelji!
Page 49
Nemam ja više nikakvih obaveza prema njoj! Ja sam još pre dve godine, u
Berlinu, pismeno utvrdio pravila ponašanja meñu nama (Traži po novčaniku,
vadi papir i spusti ga na sto.) Evo, tu sve piše. Ona se na svoju ruku,
rezolutno, vratila sa decom ovamo! Molim! I zasto je moj zahtev za razvod sad
došao naprasno, Marsel?
GROSMAN Pa redovno si dolazio ovamo da držiš predavanja, stanovao sa
svojom porodicom i po mesec dana, a sad odjednom...
ALBERT Stanovao sam zbog dece! Inače za mene je odavno razdvajanje od
Mileve postalo pitanje života! I nemojte mi tu izigravati vojsku spasa. Ja sam iz
svog života izbrisao Milevu i njenu turobnu pojavu, njen mišji strah od svega
što nije kao ona, našu bračnu moru i njenu morbidnu ljubomoru obeležene
osobe...
MIŠEL Vidiš, a na moje pitanje šta se dešava, ona mi je uzdržano rekla: Albert
se udaljio od mene, ide svojim putem, ali ja sam zahvalna sudbini što mi je
dodelila dvadeset godina provedenih sa tim nežnim čovekom i genijem...
ALBEBT I sad očekuješ da mene rastvori kiselina kajanja, je li? Ostavite me na
miru! Nisam vam je nikakva topla leja za ldijanje osećanja!
MIŠEL Pa zar ne možeš da pokažeš bar malo poštovanja za tu njenu odanost?
ALBEBT Ne mogu, Mišel, jer nemam taj tvoj beskrajno široki i večno otvoreni
utešiteljski zagrljaj! Ja sam običan čovek!
ERAT A šta ako se formula za naše ponašanje prema bližnjima nalazi u
Mocartovim partiturama, a mi ne umemo da je pročitamo?
ALBERT Ti ćuti, Jakobe! Ti si mi još na studijama zamerao što sam s njom!
Govorio si da se nikad ne bi oženio ženom koja nije sasvim zdrava! Zato si se i
oženio tek prošle godine, u svojoj ranoj starosti...
ERAT U meñuvremenu sam istraživao u kojoj sonati stoji zapisano kad i s kim
se treba oženiti, a od koga i zašto razvesti...
GROSMAN Ljudi, manite se šale, Milevi je zaista potrebna naša pomoć!
ALBERT Dobro, vi joj pomozite, a ja sad stvarno moram na čas...
MIŠEL Nećeš se maći odavde dok nam ne obećaš da ćeš otići kod nje, i to još
danas!
ALBERT Obećavam, 'ajde sad, skloni se, arhanñele!
MIŠEL Alberte, ja ti ovo ozbiljno kažem!
ALBERT I ja tebi ovo ozbiljno kažem: otići di kod nje, ali Mileva za mene jeste i
zauvek će ostati amputirani deo tela! Nema povratka! Sve ću da učinim da po
svaku cenu ostatak života provedem što dalje od nje. Tu više nema pomoći!
GROSMAN Šta ti je ta žena učinla da je sad toliko mrziš?
ALBERT Ništa.
GROSMAN Ne treba to da kriješ od nas, mi moramo znati šta ti je učinila!
ALBERT Kažem ti: ništa!
GROSMAN Mi smo s vama prijatelji više od dvadeset godina, red je da nam
kažeš istinu, Alberte! Hoću tačan odgovor: šta ti je učinila?
ALBERT Ništa! Ništa! Šta je u ovom odgovoru netačno, profesore Grosman?
GROSMAN Ništa. (Albert izlazi. Grosman se nepomera. MiŠel se nasloni na zid.
Etat razgleda papir koji je Albert zaboravio na stolu. Počne da čita.)
ERAT (čita) A. Ti ćeš voditi računa o sledećem: 1. Da moja odeća uvek bude u
Page 50
redu. 2. Da mi se svakoga dana uredno posluže tri obroka, i to u mojoj sobi. 3.
Da moja spavaća i radna soba budu vek čiste, nameštene i da na mom radnom
stolu niko ne sme ništa da dira. B. Ti ćeš...
MIŠEL Dosta, Jakobe, ne mogu to da slušam...
ERAT B. Ti ćes se odreći svih ličnih odnosa sa mnom, osim kad to nalažu
društvene obaveze. Naročito ne smeš zahtevati: 1. Da ja sedim s tobom kod
kuće. 2. Da izlazim s tobom ili da zajedno putujemo. C. U svim kontaktima sa
mnom moraš se pridržavati sledećeg: 1. Ti nećeš očekivati nikakvu moju
naklonost. 2. Moraš bez pogovora da napustiš moju sobu kad ja to kažem. 3.
Moras mi obećati da me pred decom nećeš ocrnjivati... (Tišina)
GROSMAN Užasno!
ERAT Ovo su prestroga pravila i za brak izmeñu dva olovna vojnika...
GROSMAN Užasno!
ERAT Ovaj pravilnik treba objaviti u "Analima" kao naučnu formulu za
održavanje bračne zajednice izmeñu sumpora i šalitre, na primer...
MIŠEL Da li bi mogao malo da umukneš, Jakobe?
ERAT Mogao bih. Evo.
Zatamnjenje
(Peron zeljezničke stanice u Cirihu. Smiraj dana. Hans-Albert, sada student, i
gimnazista Eduard-Tete dočekuju oca. Tete drži iscrtanu parolu sa natpisom:
"Dobro dožao i cestitamo ti Nobelovu nagradu".)
TETE (užagreno) Novine greše, tata nije dvadeseti dobitnik Nobelove nagrade
za fiziku, iako ovo jeste dvadeseta dodela. Zato što su devetsto druge nagrade
dobila dvojica: Lirenc i Zeman, devetsto treće čak njih troje: Bekerel i bračni
par Kiri, Pjer i Marija, devetsto petnaeste opet dvojica: otac i sin Brag, Britanci,
ser Vilijam Lorens i ser Vilijam Henri, devetsto šesnaeste nije dodeljena, znači
tata je tačno dvadeset četvrti, a nominovan je osam puta dosada. Nisi to znao,
Bujo?
HANS-ALBERT Nisam, ali to nije važno. Tata je dobitnik i mi se tome
radujemo...
TETE Da, ali možda i on misli da je dvadeseti dobitnik, jer je tako pročitao u
novinama, a nije. Moram to da mu rastumačim! U stvari, napisaću novinama
pismo, neka smesta isprave tu grešku!
HANS-ALBERT Ne, prvo pitaj tatu da li treba da im pišeš, nemoj bez pitanja.
TETE Da, nije to važno, tata je dobitnik i mi se radujemo. A da su još malo
pričekali, možda bismo mogli on i ja da dobijemo zajedno Nobelovu nagradu
kao otac i sin Brag, Britanci, ser Vilijam Lorens i ser Vilijam Henri. Sta misliš,
koji je od njih otac, a koji sin?
HANS-ALBERT Ne znam.
TETE Ser Vilijam Lorens je sin, a ser Vilijam Henri je otac. A znaš li da su
devetsto treće nagradu dobili čak njih troje...
HANS-ALBERT Znam, rekao si mi malopre, dosta o tome, molim te!
TETE Znam da znaš, jer sam ti rekao malopre, ali sam hteo da kažem da bi i
nas trojica mogli jednog dana da dobijemo zajedno Nobelovu nagradu, tata
ponovo za fiziku, ti za tehniku, a ja za medicinu, ili za muziku, a ne, za muziku
nema, nego za književnost. Ove godine je za književnost dobio Anatol Frans,
Page 51
Francuz, pravo ime Anatol Fransoa Tibo. On je dvadeset prvi dobitnik, jer su
devetsto četvrte...
HANS-ALBERT Prestani da se preslišavaš, šta ti je? Mene to uopšte na zanima!
TETE Jer su devetsto četvrte i devetsto sedamnaeste nagradu dobili po dvojica,
neću da kažem koji su, kad te ne zanima, a devetsto četrnaeste nije dodeljena.
Zato je Anatol Frans tačno dvadeset prvi dobitnik za književnost i...
HANS-ALBERT Daj sad malo da ćutimo, voz samo što nije došao!
TETE Dobro. (Posle male pauze) A znaš koji su sve tatini i mamini prijatelji
dobili Nobelovu nagradu? Loren, Marija Kiri, dve, jednu za fiziku, jednu za
hemiju, devetsto jedanaeste, onda Maks fon Laue, Maks Plank, Fric Haber i,
mama kaže, sigurno će ove jeseni Nils Bor.
HANS-ALBERT Evo ga voz, ulazi u stanicu, pazi sad, gledaj pažljivo!
TETE Pazi samo da se ne izbrbljaš cia ga kod kuće čeka pečena šunka u sosu
od jabuka, njegovo omiljeno...
HANS-ALBERT Ne, to ne smemo reći, mama bi se jako ljutila, to je
iznenañenje!
TETE Eno ga, na, ti drži transparent, ja trčim pred njega!
HANS-ALBERT Nemoj, stani ovde, mama je rekla da čekamo sa strane zbog
novinara!
TETE Pa ja moram njima da objasnim da tata nije dvadeseti dobitnik...
HANS-ALBERT Nemoj, Tedi, stani tu! (Albert dolazi, Tete mu se baci u zagrljaj,
vitlaparolom ispred njega, Hans-Albert mu uzima kofer i violinu, spušta ih na
zemlju, zagrli oca, rukuje se. Albert čita parolu, uzbuñenje i raspoložen)
ALBERT Gde ste vi, gusari, zdravo, stari mornari, kako ste...
TETE Tata, čestitamo ti, bravo! Ali ti nisi dvadeseti dobitnik, kao što piše u
novinama! Greška, tata! Ti si dvadeset i četvrti, zato što su devetsto druge
dobila dvojica: Lorenc i Zeman, a devetsto treće njih troje: Bekerel i bračni par
Kiri, Marija i Pjer, devetsto petnaeste opet dvojica, otac i sin Brag, Britanci, ser
Vilijam Lorenc i ser Vilijam Henri, a devetsto šesnaeste nije do...
ALBERT Pa ovo je moj živi leksikon! Bravo, Tedika, gde si to sve naučio?
TETE Zato što si dvadeset četvrti dobitnik, napisao sam ti dvadeset četiri
epigrama i tri kompozicije za klavir i violinu... Mama kaže da najviše voliš
muziku i hranu, čeka te tvoje omiljeno jelo, pečena šunka...
HANS-ALBERT Tedi! Šta brbljaš! Uzmi ovu violinu, idemo!
TETE Dobro, ne viči! (Kreću) Tata, Bujo ima devojku, zove se Frida, mama
kaže za nju da je prava Palčica patuljica i starmala...
Pretapanje svetla
(Milevin stan u Cirihu. Večera. Albert sa uživanjem jede i priča.)
ALBERT U, ispala je velika ludijada. Elza i ja smo tada bili u Japanu, tamo nam
je i stigla vest. Naravno da nisam mogao da doñem, pa je nemački ambasador
bržebolje obukao frak, uštoglio se i umesto mene održao plamenu besedu o
tome koliko je srećan i ponosan što jedan sin njegovog naroda opet zadužio
čitavo čovečanstvo. Meñutim, taj govor ospori švajcarski ambasador, tvrdnjom
da sam ja u stvari sin njegovog naroda. Nije, jeste, nije, jeste! Uvreñeni
Nemac hitno zatraži potvrdu od Pruske Akademije, ali mu stigne pokajnički
odgovor da sam ipak Švajcarac, što ovaj doživi kao ličnu uvredu! I više se nije
Page 52
znalo šta da se napiše za dobitnika! Ajnštajn, po mestu roñenja Nemac, po
državljanstvu Švajcarac, odrastao u Italiji, stanovnik Berlina, zaposlen u
Pruskoj Akademiji nauka, zapravo, Jevrejin sa privremenom adresom u
Japanu... Zbrkancija na kub!
TETE Još bi veća bila da ste ti i mama dobili nagradu zajedno, kao Pjer i Marija
Kiri! Kako bi tek utvrdili koje je mama nacije! Samo, to je nemoguće, jer ti sad
imaš drugu ženu...
MILEVA (prekine ga) Mnogo ti hvala za novac, dobila sam sve. Jeste li se vi
zahvalili tati što nam je ustupio sav novac od nagrade?
TETE Jesmo.
HANS-ALBERT Nismo, mama! Je ne mogu da doñem do reči, jer Tedi ne
zatvara usta, on neprestano melje...
TETE Šta meljem, a ko je pripremio program u njegovu čast? Počinjem! Tata,
samo ti jedi, meni to ne smeta! Čujte prvo tri uvodna epigrama!
HANS-ALBERT Ja bih morao da se izvinim, čeka me jedna koleginica, pa...
TETE Znamo koja, Palčica patuljica, hi, hi, hi...
MILEVA Smiri se, Eduarde!
TETE Početak! Tri uvodna epigrama su: Zajedljivi, Filosofski i Veselo-Komični.
Čujte prvo Zajedljivi: "Greška je što nagrañuju genije, nama je dosta i to što
im je bog dodelio genijalnost! Nagrade treba davati kao utehu onima koji se
trude da budu genijalni, ali uzalud jer za to nemaju božji pečat! A šta ako je to
zaista tako? Nama se čini da nagrañujemo genije, a u stvari samo tešimo
prosečne!"
ALBERT Vrlo mudro, dečko, i zajedljivo... Bravo...
TETE Hvala. A sad Filosofski: "Tužna je sudbina nemati nikakvu sudbinu a još
tužnija ne biti ničija sudbina. Tvoja sudbina, o, moj oče, jeste da budeš sudbina
celog čovečanstva! Ova nagrada to potvrñuje"
ALBERT Lepo, sine, hvala ti, hvala ti...
HANS-ALBERT 'Ajde, dosta za večeras, nek se tata odmori, ionako to sve
odnekud prepisuješ!
TETE Nije tačno! Tata, on laže! To nije tačno!
MILEVA Naravno da nije, zar ne vidiš da se Bujo šali! Idi, Bujo, zakasnićeš.
ALBERT Molim tišinu, da čujemo šaljivi epigram!
HANS-ALBERT Laku noć.
TETE Ćuti! Veselokomični epigram u slavu velikog naučnika: Nebo je žuto,
more je ljuto, šuma je glatka, so je slatka, a zemlja cela sasvim je bela. Moj
otac je genije fizike i hemije!
ALBERT (aplaudira) Ha, ha, ha, hemije baš nisam, ali...
TETE Znam, ali to je samo zbog rime. A sad uzimaj violinu, na redu je muzika!
ALBERT Dečko moj, ja bih da legnem malo ranije, mnogo sam umoran od puta.
TETE A da ti ja odsviram nešto od mog omiljenog Maksa Regera?

ALBERT Da ostavimo to za sutra, sad nisam više u stanju da slušam, pospan
sam...
TETE Pazi, Frojd kaže da je odlaganje postupka samo podsvesno prikrivanje
krivice!
Page 53
ALBERT Mani, molim te, tog uspaljenog šarlatana!
TETE Nije on šarlatan, on je genije!
ALBERT Da, genije od slame, strašilo za čvorke!
TETE Nemoj tako da govoriš! Frojd je genije! Ti si strašilo!
MILEVA Tete, idi u svoju sobu, odmah!
TETE Neću! Nek prvo prizna da je Frojd genije! I šta se tu pravi da nas voli kad
to nije istina! On treba da ide na analizu!
MILEVA Eduarde, idi u svoju sobu, kad ti kažem!
TETE Neću!
ALBERT Dobro, evo idem ja! Ne ljutim se ništa, nego idem u krevet, jer mi se
spava! Laku noć! Sutra ćemo da pričamo o svemu!
TETE Nemam ja šta s tobom da pričam! (Tete besno zalupi vrata za sobom,
Albert skupi stvari i ode u sobu. Mileva stoji utuceno. Albert se pojavi na
vratima poluobučen.)
ALBERT Ovaj mali treba da se leči, dok je još vreme, mnogo je nervozan!
MILEVA Ma ne, to je sve od uzbuñenja što si ti tu, ne zna šta će od sebe!
ALBERT Slušaj: Tete je ozbiljno bolestan, u njegovom ponašanju se već jasno
prepoznaju Zorkini simptomi! Ne vredi ti da pred tim zatvaraš oči.
MILEVA Da, provedeš s njim sat i po i odmah znaš dijagnozu! Inače svoje
sinove nigde ne spominješ, kao da ne postoje! Misliš da oni to ne vide!
ALBERT Molim te, dogovor je da se ti nećeš mešati u moj odnos sa njima!
MILEVA Teško mi je da gledam kako ih prećutkuješ isto kao što si prećutao
Liziku!
ALBERT Laku noć!
MILEVA Izvini, htela bih nešto da te upitam.
ALBERT Izvoli.
MILEVA Ako se još uopšte sećaš da smo bili u braku, možeš li mi sad reći zašto
si baš mene bio izabrao kod tolikih drugih devojaka?
ALBERT Ne bih sad o tome da pričam, spava mi se...
MILEVA Molila bih te da mi odgovoriš.
ALBERT Zašto sam te izabrao? Pa iskreno da ti kažem, izgleda da mi je to bilo
najlakše rešenje. Bili smo stalno zajedno, a odgovarala si na sve moje tadašnje
goruće potrebe: potrebu za ženom, za sagovornikom i za podrškom. Eto,
možda zato!
MILEVA Da.
ALBERT E, sad laku noć!
MILEVA Samo još nešto...
ALBERT Eto, znao sam da će sad da krene čitava analiza...
MILEVA Dobro, izvini!
ALBERT Ne, izvoli, kaži! Šta je sledeće pitanje?
MILEVA Pa to, zašto smo se onda rastali? Nije valjda samo zbog Elze?
ALBERT Ne znam. Nije. Valjda sam vremenom prerastao te osnovne potrebe! I
nisam, ko zna!
MILEVA Da.
ALBERT U stvari, sad znam! Rastali smo se zbog tog tvog mračnog i ubilački
prezrivog: Da! Da! Da! (U tom trenutku besno upada Tete, rašcupan i crven u
Page 54
licu.)
TETE Čuo sam sta si rekao.
ALBERT Idi spavaj, Tete, tebi nisam ništa rekao!
TETE Ne spava mi se, napisao sam ti novi sastav! Epigram za laku noć mom
brižnom tatici!
MILEVA Tete, molim te, smiri se!
TETE Dobri moj oče, spasioče, hranioče, Dobro sam čuo tvoje reči, ovaj mali
treba da se leči! Nemojte na to vreme gubiti, ja ću se uskoro sam ubiti!
MILEVA Sine moj, nemoj da vičeš, 'ajde u krevet...
TETE (snažno udara po dirkama klavira) A ovo je uspavanka za moga oca
nobelovca, kompozicija za klavir i glas: Aaaaa! Aaaaaa! Aaaaaa! (Nabada
prstima po dirkama, lice muje izobličeno, zatim udara sve jače i jače, urla.
Albert pokriva rukama lice i zamakne iza vrata.)
MILEVA Eduarde, prestani! (Platforma sa pijaninom po kome Tete sve
robusnije udara lagano otklizi u dubinu scene. Sa druge strane dva bolničara
guraju bolnički krevet.)
Zatamnjenje
EPILOG
(Mileva leži u bolničkom krevetu. U dubini scene stoji u polusvetlu krupan

čovek obučen u bolnički mantil, oslonjen na ašov. S vremena na vreme akopa",
pa se opet odmara.)
MILEVA Dobro je da ste došli, otac, oni su mi isključili zvono, bolničarke su se
žalile da im svaki čas dodijavam. Otac, recite im nek me puste, čeka me Tete,
danas je poseta. Jeste, tata, on je već petnaest godina u istoj onoj bolnici gde
je bila naša Zorka... A to znate kako je ona, jadnica, ležala nedelju dana mrtva
u kući, da mačke nisu režale i grebale na vratima i prozorima onako podivljale
od gladi, susedi ne bi ni znali... Jesam, otac, sahranila sam je u našu
grobnicu... da, pored vas i mame... o, pa da, i vi ste mrtvi, meni se ovo samo
pričinjava. Svi su mrtvi, i Helena i Milana i vi i mama i Zorka i Ruža, ne, Albert
je živ, ali ga Tete i ja nismo videli sedamnaest godina. I Bujo je otišao tamo
kod njega. Tete i ja smo... Tete i ja smo... Tete sad više ne može da svira na
bolničkom klaviru, ne daju mu, budi ih noću pa sad kopa u bašti... Jeste,
Helenice, dobro je bar da je na čistom vazduhu. Oprosti, Helena, nisam ti dugo
pisala... Radujem se što si došla. Posle ćemo zajedno otići da vidimo Tetea...
Nisam, Helenice, nisam ja bila nesrećna, moja jadna Zorka jeste i moj Eduard
je nesrećan, a ja sam bila srećna sa Albertom... Nemoj da ga grdiš... Evo,
pročitaj ovo pismo, on mi u njemu piše da sam ja njegov hram... To ne bi
mogao da napiše zao čovek, Helena... Čitaj mi naglas, hoću još jednom da ga
čujem... Drago moje mače, hvala ti za tvoja pisma i svu ljubav koju mi u njima
šalješ. Ne boj se, nikom neću otkriti našu tajnu. Ti ćeš zauvek ostati moj hram,
u koji niko drugi nema pristupa, jer me niko na svetu ne voli i ne razume kao
ti. I jao onome ko se usudi da preda mnom zucne nešto protiv tebe... A ja ću
biti srećan i ponosan tek kada se opet sastanemo i kad zajedno dovršimo naš
rad o relativnosti kretanja... O, sedite, tata, oprostite, došla mi Helena, pa smo
Page 55
se zapričale, nisam je odavno videla... Helena, sačuvaj mi ovo pismo, ponesi
ga sa sobom, bojim se da mi ga bolničarke ne oduzmu... Isključili su mi
zvono.. A Mišel svaki dan dolazi da me obide... Kako je dobar naš Mišel...
Helenice, Helenice, mnogo sam srećna što nisi umrla... Nemoj da grdiš Alberta,
možda će on doći ove zime da nas vidi. Tete bi od toga ozdravio, tako ga je
željan... Helena, izgleda da ja nisam umela da volim, samo da pripadam. Je li
to tako loše, Helena, pitaj Milanu, molim te. Ako te ona pita kako sam, reci
dobro je, dobro je, dobro je... Dobro sam, Mišel, hvala dobro sam, dobro
sam... Nemoj, Zoro, da vičeš, otac spava, nemoj da ga budiš, umoran je.
Zatamnjenje. Kraj.
Page 56

Vida Ognjenovic - Mileva Ajnstajn

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vida Ognjenovic - Mileva Ajnstajn

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vida Ognjenovic - Mileva Ajnstajn

(Kabinet doktora Vebera, profesora fizike na ciriškoj Politehnici. Meñu brojnim

VEBER Da, samo nema dozvolu Komore da potpisuje recepte! A znate li ko je

(Terasa na majuru Marićevih u Kaću. Jutro, lagano se razdanjuje. Čitanje

KLARA ŠUMAN ILI VERA ZASULIČ

(Pansion Englbreht u Cirihu. Soba na mansardi u koju se Mileva upravo

PAS KOME SE U SNU TRZA NJUŠKA

ALBERT Moj drugar, i on zaboravio ključ od kuće, pa se smuca okolo...

ALBERT Ozbiljno me to zanima! Kad biste vi za sebe rekli: e, izgleda da sam se

KO ZNA ŠTA SE SVE KRIJE U JEDNOJ SONATI

ALBERT Ne, od žena je za mene idealna samo Mici!

ERA Trebalo bi danas da uradimo i ove koeficijente zagrevanja, pitaće nas to u

POČINJE VEK MEFISTOFELESA

(Milevina soba upotkrovlju, dekorisana za doček Nove 1900.godine. Skromno,

MILEVA Milana, ja se s njim ne takmičim! Mi smo ista strana, mi nismo ni u

HANSIKA ILI LIZIKA

ALBERT Ali zato te ja volim, Doksi! Zar bi ti bila srećnija da je obrnuto: da te ja

(Terasa na majuru porodice Maric. Sunčano novembarsko prepodne. Gospodin

GOSPODIN MARIĆ Da.

PATER ULAZI U ANALE

(Stan Ajnštajnovih u Bernu. Noć. Čuje se kucanje na vratima. Albert batrga po

TRI VAŽNE STVARI

(Dnevna soba Ajnštajnovih u Bernu. Zimsko prepodne. Na jednom delu stola

MILEVA Ponekad se prosto osećam suvišnom. Tebe zanimaju samo pobede i

SVE TRI ŽELJE ISPUNJENE

(Terasa na majuru Marićevih. Toplo jesenje popodne. Služavka postavlja za

(Nekadašnji kabinet profesora Veber sada je kabinet profesora Grosmana. Male

TETE A da ti ja odsviram nešto od mog omiljenog Maksa Regera?

(Mileva leži u bolničkom krevetu. U dubini scene stoji u polusvetlu krupan

You might also like