УНИВЕРЗИТЕТ „СВ.

КИРИЛ И МЕТОДИЈ“
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И
ИНФОРМАЦИСКИ ТЕХНОЛОГИИ - СКОПЈЕ

Електрични машини и трансформатори

1. Вовед во електрични машини и трансформатори

Проф. д-р Крсте Најденкоски

1
1. Вовед во електрични машини и трансформатори

1.1 Osnovni poimi i delovi

1.2 Klasifikacija
1.3 Materijali za izrabotka na elektri~nite
ma{ini i transformatori
1.4 Zagubi na mo}nost
1.5 Zagrevawe i ladewe na EM i TR
1.6 Stepen na mehani~ka za{tita na EM i TR

2
 1.1 Osnovni poimi i delovi
-Elektri~ni ma{ini (EM)
Toa se elektromehani~ki preobrazuva~i na energijata (EMPE),
vo koi so pomo{ na magnetnoto pole kako spre`en medium,
se vr{i preobrazuvawe na elektri~nata energija vo mehani~ka
i obratno.

Osovina
Elektri~en Mehani~ko
izvor optovaruvawe

-re`im na motor

Osovina
Mehani~ki Elektri~no
pogon optovaruvawe

-re`im na generator
3
 1.1 Osnovni poimi i delovi
-Transformatori (TR)
Transformatorite, se stati~ki elektromagnetni preobrazuva~i
na elektri~na energija.
Sekundarna namotka

EE EE
Napojuvawe
Supply N1P
W WN2 S Optovaruvawe
Load
U1, I1 U2, I2

4
 1.1 Osnovni poimi i delovi
Proizvodstvo

Elektrana
500 kV Prenos VN trafostanica
(500/230 kV)

230 kV
Komercijalni
potro{uva~i Prenosen Prenos
Sistem
Distributivna
Urbani trafostanica
potro{uva~i (69/12 kV) 69 kV Sub-transmission
Distributiven
sistem
(12kV)
trafostanica za prenos
Distributiven vod Stolbna
(230/69 kV)
trafostanica

Podzemni kabli

kon drugi
VN trafostanici
Doma}instva Residential
Podzemni trafostanci
Customer

Slika 1.1 Primena na EM i TR

5
 1.1 Osnovni poimi i delovi
Sekoja elektri~na ma{ina ima:
-aktiven, i
-konstruktiven del.
Aktivniot del se sostoi od magneten sistem i elektri~en sistem-
namotki. Vo nego se izvr{uva procesot na preobrazuvawe na
energijata. Magnetniot sistem e izraboten od elektromagnetni
limovi so golema magnetna permeabilnost.
Konstruktivniot del e mehani~ki sistem koj slu`i za
pricvrstuvawe na aktivniot del i za za{tita na nadvore{nata
sredina. Vo najop{t slu~aj, konstruktivniot del go so~inuvaat
telo na ma{inata, lageri, le`i{ta, i dr.
Sekoja elektri~na ma{ina ima:
-nepodvi`en del (stator), i
-vrtliv del (rotor).
Statorot i rotorot se koaksijalni cilindri, oddeleni so
vozdu{en procep (zjaj). Voobi~aeno, statorot e raspredelen od
nadvor, a rotorot od vnatre.
6
 1.1 Osnovni poimi i delovi

ku}i{te na EM

stator

rotor

osovina

vozdu{en zjaj

statorski
namotki rotorski
namotki

Osnovni delovi na EM

7
 1.1 Osnovni poimi i delovi

Primarna
Primary namotka
winding Sekundarnawinding
Secondary namotka

EE EE
Napojuvawe
Supply N1P
W WN2 S Optovaruvawe
Load
U1, I1 U2, I2

Laminated
Magnetnoiron
kolocore

Osnovni delovi na TR

8
 1.2 Klasifikacija

Klasifikacijata na EEU, mo`e da se izvr{i na razli~ni na~ini i

spored razli~ni kriteriumi.
Spored namenata, odnosno spored zadvi`uvaweto {to se vr{i
so niv, se podeleni na:
-translatorni (elektri~ni bravi, ventili, zvu~nici,
mikrofoni i dr)
-vrtlivi (generatori i motori)
-stacionarni (transformatori, ispravuva~i, invertori i dr.).

9
 1.2 Klasifikacija
Klasifikacija na EM spored :
1.spored naponot
-nizok napon <1000 V,
-visok napon >1000 V.
2.spored brojot na fazi
-ednofazni,
-trifazni,
-pove}efazni.
3.spored mo}nosta
-mikroma{ini <1 kW,
-mali ma{ini <10 kW,
-sredni ma{ini <1 MW,
-golemi ma{ini >1 MW,
4.spored brzinata na vrtewe
-bavni (sporoodi) n<250 min-1,
-srednobrzi (srednoodi) n=250-3000 min-1,
-brzi (brzoodi) n=3000-30000 min-1,
-superbrzi (superbrzoodi) n>30000 min-1.
5.spored na~inot na ladewe
-so vozdu{no ladewe,
-so masleno ladewe,
-so vodorodno ladewe,
-so vodeno ladewe.

10
1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори
Materijalite od koi se izrabotuvaat EM i TR mo`e da se podelat na tri
grupi:
1) konstruktivni,
2) provodni (elektri~ni i magnetni),
3) izolacioni.
1) Konstruktivni materijali: tie se koristat za izrabotka na onie delovi
na EM i TR, koi imaat zada~a da prenesat i primat vrz sebe mehani~ki
napregawa. Se koristat slednive materijali: ~elik (kovan nemagneten i
magneten), `elezo, oboeni metali i nivni leguri a vo posledno vreme i
plasti~ni masi. Ovie materijali se koristat za formirawe na
nadvore{niot izgled na ma{inata, koj se narekuva oklop ili ku}i{te.

2) Provodni materijali: tie se koristat za izrabotka na aktivniot del, t.e.

za izrabotka na magnetniot i elektri~niot sistem.
a) Elektri~ni materijali: za izrabotka na namotkite na
elektri~nite ma{ini i transformatori se koristi bakar i
aluminium.

11
1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори
a) Elektri~ni materijali:

Tabela 1.1
Materijali Dimenzii Bakar Aluminium
kg
Specifi~na masa m3
8900 2700
Ω ⋅ mm 2
Specifi~en otpor m
0.01786 0.02778
Temperaturen 0.0039 0.0040
K −1
koeficient
W
Toplinska vodlivost K⋅m
893.6 209.3
kJ
Specifi~na toplina kg ⋅ K
0.385 0.896
S⋅ m
Specifi~na vodlivost mm 2
57 34

12
 1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори

b) Magnetni materijali: Magnetniot

sistem koj se izrabotuva od ovie
materijali ima uloga na spre`en
sistem so pomo{ na koj se vr{i
preobrazuvaweto na energijata.
Za izrabotka na EM i TR se
koristat materijali koi se poznati
kako feromagnetni materijali
zatoa {to toa se leguri na `elezo.

Magnetnite materijali, mo`at da

bidat:
-toplo valani materijali
(izotropni),
-ladno valani materijali
(anizotropni). Slika 1.3 Karakteristika na magnetizirawe za
nekolku magnetni materijali

13
 1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори
б) Магнетни материјали
- Развој
 лиено железо
 железна жица (меко железо)
 железни лимови легирани со силициум (NO)- (19/20 век)
 ориентирани магнетни лимови (CGO) – (1934 година)
 суперориентирани магнетни лимови (HiB, HGO) – (1970 година –
Јапонија)
 ласерски обработени магнетн лимови (ZDKH, HGO-DR) – (1980
год. – Јапонија)
- Посебни магнетни материјали
 на база на никел (MUMETALL -75-80% Ni, 15% Fe)
 аморфни
 нанокристални.

14
 1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори
b) Magnetni materijali:
Специфични загуби на моќност за неколку карактеристични магнетни лимови

Специфични загуби на
моќност (W/kg)
Вид Дебелина (mm)
Индукција (Т)
1.00 1.50 1.70
0.23 0.32 0.72 1.06
Насочен 0.27 0.36 0.83 1.27
0.30 0.38 0.89 1.31
0.23 0.31 0.67 0.94
Супер насочен
0.27 0.32 0.74 1.00
(H-B)
0.30 0.36 0.80 1.07
0.23 0.28 0.60 0.85
Ласерски
0.27 0.30 0.71 0.93
(ZDKH)
0.30 0.32 0.72 0.97
15
 1.3 Материјали за изработка на електричните машини и
трансформатори
3) Izolacioni materijali: se koristat za da se izoliraat delovite koi {to
sproveduvaat struja, vo odnos na zazemjenite delovi, odnosno tie {to ne
sproveduvaat struja. Vo EM i TR se koristat tvrdi, te~ni i gasoviti
izolacioni materijali, a najgolema primena imaat tvrdite materijali.
Tabela 1.3
Temperaturni θ
o Materijal Ma{ina
klasi [ C]
Y 90 Pamuk, hartija Ne se koristi
A 105 Hartija vo maslo TR
E 120 Sintetski lakovi Vrtlivi EM
Sintetski lakovi i
B 130 Vrtlivi EM
epoksidni smoli
F 155 Sintetski lakovi, suvi TR
liskun, azbest Vrtlivi EM
Stakleni vlakna,
Specifi~ni
H 180 silikonski
EM
materijali
G 180 Teflon, keramika, Specifi~ni
porcelan, kvarc EM
16
Стареење на изолацијата – животен век
• Stareewe na izolacionite materijali
-vlaga, kislorod i temperatura
-temperatura na najtoplata to~ka

• Kriteriumi za kraj na `ivotniot vek

-faktor na duplirawe na `ivotniot vek
(okolu 6 °С za temperaturen opseg od 100-110 °С i 8 °С
za temperaturi nad 120 °С) -Montсinger
-stepen na polimerizacija (200 DP)
-180 000 ~asovi (20,55 godini) - IEEE standardi
- ? - IEC standardi

-17-
 Животен век според IEEE стандардите
- za temperaturi pomali od 110 oC -FAA e pomalo od 1 p.u.
- za temperaturi pogolemi od 110 oC -FAA e pogolemo od 1 p.u.

Oznaka IEEE
1000
θHS 110 (oC)
100
∆θHS 80 (K)
FAA (p.u.)

10
110 θA 30 (oC)
1
∆θWR 65 (K)

0.1 − 180 000 (h)

0.01 LOL 0,00133 (%)

80 90 100 110 120 130 140 150 160 170
θHS ( oC)

@ivoten vek na izolacijata na transformatorot

-18-
 Животен век според IEC стандардите
-konstanten koefiicent na temperaturna promena (p =6 K) ( za
temperaturi od 80 oC do 140 oC)

VθHS
0
( C)
(p.u) 80 86 92 98 104 110 120 125 130 140
1000
V(p.u.) 0.125 0.25 0.50 1 2 4 13 23 40 128
V(god) 240 120 60 30 15 7.5 3.75 1.875 0.937 0.468
100

Oznaka IEC
10
98 θHS 98 (oC)
1
∆θHS 78 (K)
0,1
θA 20 (oC)

0,01 θWR 65 (K)

80 90 100 110 120 130 140
θHS(oC) − ? (h)

@ivoten vek na izolacijata na transformatorot

-19-
 1.4 Загуби на моќност
Ефикасност (коефициент на полезно дејство)
-трансформатори -електрични мотори

20
 1.4 Загуби на моќност
Osnovni zagubi se:
- zagubite na mo}nost vo elektri~en sistem
- zagubite na mo}nost vo magnetniot sistem
- zagubite na mo}nost vo mehani~kiot sistem
- zagubite na mo}nost pome|u kontakтni delovi.

1.4.2 Zagubi na mo}nost vo elektri~en sistem

Ova se zagubi na mo}nost vo namotkite, koi pak naj~esto se izrabotuvaat

od bakar, zaradi {to ovie zagubi se poznati i kako zagubi vo bakar. Ovie
zagubi se rezultat na protekuvaweto na strujata niz provodnicite od koi
se izrabotuva namotkata koja ima omski otpor, zatoa i ovie zagubi se
poznati i kako Xulovi zagubi na mo}nost.

Zagubite na mo}nost vo namotkite niz koj protekuva struja so gustina

g(A/mm2) koi imaat masa m(kg) na presmetkovna temperatura od 75oC, se:
pCu ,75o C = 2,42 ⋅ g 2 ⋅ mCu (W ) (1.9)

21
 1.4 Загуби на моќност

1.4.3 Zagubi na mo}nost vo magnetniot sistem

-Zagubi poradi pojavata na histerezis

 f  2
ph = ε ⋅   Bm ⋅ mFe (1.10)
 100 

ε -e konstanta koja zavisi od karakteristikite

na magnetniot materijali
f -e frekvencija na naponot
Bm -e magnetna indukcija
mFe -e masa na magnetniot sistem

Slika 1.4 Histerezisna jamka

22
 1.4 Загуби на моќност
1.4.3 Zagubi na mo}nost vo magnetniot sistem
Zagubi poradi pojava na viorni strui
2
 f 
= σ⋅  Bm ⋅ mFe
2
pFev (W ) (1.11)
 100 
Vkupni zagubi vo `elezo
p Fe = p Feh + p Fe,vr (1.12)
2
 f  2  f 
p Fe = ε ⋅   Bm + σ ⋅   Bm
2
(1.13)
 100   100 
Eden od najva`nite podatoci za
magnetnite materijali od koi se
izrabotuvaat EM i TR se materijal toplovalani ladnovalani
specifi~nite zagubi na mo}nost
vo magnetniot materijal, koi se
ε 2,4 0,8
odnesuvaat za frekvencija od 50
Hz i magnetna indukcija od 1 T : σ 0,6 0,4
p Fe,1/ 50 = 0,5 ⋅ ε + 0,25 ⋅ α (1.14) pFe,1/50 1,35 0,462

23
 1.4 Загуби на моќност

1.4.4 Zagubi na mo}nost vo mehani~kiot sistem

-zagubi poradi triewe pome|u razli~ni delovi (le`i{ta, i dr) i
-zagubi poradi ventilacija.

1.4.5 Vkupni zagubi na mo}nost i koeficient na polezno dejstvo

p γ = pCu + p Fe + pmeh + pd (1.16)

Koeficient na polezno dejstvo:

24
 1.4 Загуби на моќност
Zagubite spored optovaruvaweto mo`at da se podelat na:
-zagubi koj ne zavisat od optovaruvaweto (A),
-zagubi koj zavisat od optovaruvaweto (BI)
-zagubi koj zavisat od kvadratot na optovaruvaweto (CI2).

Uslov za maksimalen koeficient na polezno dejstvo:

A=C⋅I2 (1.21)
Koga konstantnite zagubi se ednakvi so zagubite {to se menuvaat so
kvadratot na optovaruvaweto, toga{ ma{inata }e raboti so maksimalen
koeficient na polezno dejstvo.

25
 1.4 Загуби на моќност

Koeficient na polezno dejstvo:

pγ, η

η
BI

CI2
A

Ikar I/In

Slika 1.5 Maksimalen kpd

26
 1.5 Загревање и ладење на EM и TR
1.5.1 Ravenki za zagrevawe i ladewe
 Zagubite na mo}nost gi zagrevaat delovite na EM i TR.
 Toplinata {to se sozdava se prenesuva so:
-kondukcija,
-konvekcija, i
-zra~ewe.

EM i TR se izraboteni od razli~ni materijali, koi imaat

i razli~ni toplinski karakteristiki, pri {to e mnogu
te{ko da se izvede ravenkata na zagrevawe
Za da se dobie taa ravenka EM i TR se delat na nivnite
sostavni delovi i potoa tie delovi se analiziraat kako
homogeno tvrdo telo.
Homogeno tvrdo telo e ona telo kade temperaturata
ramnomerno se raspredeluva po site delovi na teloto.

27
m
r
e
`
a

n
a

k
o
n
e
~
n
i

e
l
e
m
e
n
t
i
20/02/2018
28
analiza na rezultatite

θHS=83,95(oC)
2D MODEL 29
30
 1.5 Загревање и ладење на EM и TR
1.5.1 Ravenki za zagrevawe i ladewe
Vrz osnova na zakonot za odr`uvawe na energijata mo`e da
se napi{e:
Q ⋅ dt = m ⋅ C ⋅ dθ + S ⋅ α ⋅ θ ⋅ dt (1.22)
kade:
Q - toplinska mo}nost
m -masa
c -specifi~na toplina
θ -temperatura
S -povr{ina na teloto
α -koeficient na odveduvawe na toplinata
t -vreme
Q ⋅ dt -sozdadena toplinska mo}nost
m ⋅ C ⋅ dθ - akumulirana toplina
S ⋅ α ⋅ θ ⋅ dt - oddadena toplina na okolinata

31
 1.5 Загревање и ладење на EM и TR
1.5.1 Ravenki za zagrevawe i ladewe
Re{enieto na ravenkata (1.22) po temperaturata go dava izrazot za
opredeluvawe na temperaturata na zagrevawe:

θ = θ m ⋅ (1 − e − t / T ) + θ o ⋅ e −t / T (1.27)
kade:
θm -maksimalna temperatura na zagrevawe
θ0 -temperatura na okolinata (ambientot)
T -vremenska konstanta
m⋅C
T=
S ⋅α
Ako procesot zapo~nal pri temperatura na okolinata θo=0, toga{:
θ = θ m ⋅ (1 − e −t / T ) (1.28)

32
 1.5 Загревање и ладење на EM и TR
1.5.1 Ravenki za zagrevawe i ladewe

Ravenka na ladewe: ako se isklu~i od mre`a EM ili TR, toga{ Q=0, i

zapo~nuva procesot na ladewe. Ravenkata na ladewe se izveduva,
ako vo ravenkata (1.22) se zameni Q=0,i θ=θο:

θ = θ m ⋅ e −t / T (1.29)

Slika 1.6 Krivi na zagrevawe i ladewe na transformator

33
 1.5 Загревање и ладење на EM и TR
1.5.2 Dozvoleno vreme na optovaruvawe
Od ravenkata na zagrevawe (1.27) za vremeto se dobiva

θm −θo
t = T ⋅ ln
θm −θd
kade :θm-maksimalna temperatura koja }e ja postigne teloto,
θo-po~etna temperatura,

Kratkotrajno elektri~nata ma{ina i transformatorot mo`at da se

optovaruvaat za td pri koe temperaturata da ne e pogolema od θm za
soodvetnata temperaturna klasa.
Nominalnata mo}nost na EM i TR e definirana za traen re`im na
rabota. Nominalna mo}nost e onaa mo}nost so koja mo`e da se optovari
EM ili TR, da pri traen re`im na rabota aktivnite delovi se zagreat
na temperatura povisoka od dozvolenata. Nominalnata mo}nost se
opredeluva pri 40oC ambientna temperatura i nadmorska visina 1000 m.

34
 1.6 Stepen na mehani~ka za{tita na EM i TR
Konstruktivnata izvedba treba da obezbedi takva tehnolo{ka celina, da
pravilno se eksploatira bez opasnost po okolinata, taa treba da sozdade
uslovi za odveduvawe na toplinata, za da ne se zagrevaat aktivnite
delovi nad dozvolenata temperatura. Poradi toa elektri~nite ma{ini
se izveduvaat vo opredeleni stepeni na mehani~ka za{tita.

IEC 60529 standard

Sistemite za mehani~ka za{tita se ozna~uvaat so IPxy

IP – international protection
x - za{tita od navleguvawe na nadvore{ni predmeti,
y - za{tita od navleguvawe na voda ili vlaga.
Primer: IP00-bez za{tita
IP22-za{tita od dopir so prsti i vertikalno kapewe na voda
IP33-za{tita od dopir so alat i prskawe na voda do agol od 600
IP55-potpolna za{tita od pra{ina i od prskawe na voda od site nasoki

35
 1.6 Stepen na mehani~ka za{tita na EM i TR
IEC 60529 standard

Za{tita Za{tita od voda

prodor na voda vo uredi

opredelil proizvoelot

ured sposoben za trajna

povr{inata vo traewe
{pricawe vo mlaz od

rabota pod voda pod

pliskawe so morska
prskawe so dozvole

voda i jaki mlazevi

od kapewe

{pricawe od site
na lica od

potopeni 1 m pod
nagib do 60o od
na

uslovi {to gi
dopir na

bez za{tita

site nasoki
ku~i{teto od 15o

vertikala

od 30 min.
vertikalno pri
elektri~nite

dopolnitelen
delovi pod

nasoki
vertikalno
uredi od

nagib na
napon ili Broj
prodirawe na
vnatre{ni
nadvore{ni
podvi`ni
kruti tela
delovi

0 1 2 3 4 5 6 7 8
Bez za{tita 0 IP00 - IP02 - - - - - -
so raka >50 mm 1 IP10 IP11 IP12 IP13 - IP15 - - -
so prsti >8 mm 2 IP20 IP21 IP22 IP23S - - - - -
so alat >2.5 mm 3 IP30 IP31 IP32 IP33 IP34 - - - -
so `ica >1 mm 4 IP40 IP41 IP42 IP43 IP44 - - - -
za{tita od
{tetno
potpolna IP50 - - - IP54 IP55 IP56 - -
talo`ewe na 5
pra{ina
ni pra{ina
potpolna 6 IP60 - - - - IP65 IP65 IP67 IP68
ne prodira

36