67_68 Термодинамички процеси.

Повратни и неповратни процеси

Сви природни процеси могу да се поделе на повратне (реверзибилне) и неповратне (иреверзибилне).

Повратан процес је такав процес који може да се врши у два супротна смера без икаквог утицаја на
околину. У природи нема повратних процеса. Међутим, постоје природне појаве код којих се повратни процес
може остварити у великој мери. На пример, осциловање клатна може се сматрати повратним процесом. Иако
повратни процеси не могу да се остваре у потпуности, него само идеализовани, они имају велики значај у
проучавању термодинамичких појава.

Неповратни процес се одвија сам од себе у једном одређеном смеру, а никад се не врши сам од себе у
супротном смеру.

Примери:
- кретање тела низ стрму раван,
- слободан пад,
- кретање течности (увек са вишег на нижи ниво),
- прелаз топлоте са топлијих на хладнија тела,
- изједначавање притиска гаса.

Тело које слободно пада или се креће низ стрму раван тежи да заузме најнижи положај. Гас својим кретањем тежи да
изједначи притиске и да наступи равнотежа у његовој унутрашњости. Топлота прелази са топлијег на хладније тело све док се
температуре не изједначе и наступи топлотна равнотежа.
Нека је цилиндар на чијем се једном крају налази клип преграђен преградом на два једнака дела. У левом делу
цилиндра се налази гас, а десни део је празан (слика лево).

Када се уклони преграда (слика у средини), гас се шири по целом клипу све док се притисак у целом
цилиндру не уједначи. Гас се никада сам од себе неће вратити у првобитно стање, тј. заузети само леви део
цилиндра (заузети првобитну запремину, под првобитним притиском) , a да десни део остане празан. Али ако се
клипом изврши сабијање гаса (слика десно) на првобитну запремину и првобитни притисак, температура гаса ће
се повисити и због тога загрејати цилиндар и околину.
Такође можемо приметити да смо процес, иако је неповратни, поново вратили у почетно стање тако што смо
уложили рад. Овакви процеси имају посебну важност у термодинамици и називају се кружни процеси или циклуси.
На пример, кружни процес се одвија код мотора са унутрашњим сагоревањем.

Кружни процес код мотора СУС можемо да представимо затвореном кривом линијом (слика доле десно). Пракса
показује да само део топлоте може да се претвори у рад. То значи да систем у почетно стање може да се врати само по некој
другој путањи. На тај начин је добијен кружни процес. Са енергетског становишта сви термодинамички процеси су неповратни,
јер не постаји машина који би радила без губитака. Код мотора аутомобила, губици се надокнађују потрошњом горива.
 ПРВИ ЗАКОН ТЕРМОДИНАМИКЕ
Први закон термодинамике представља закон одржања енергије примењен на термодинамичке системе.

Посматрајмо, на пример, гас затворен у суду са покретним

клипом на кога делује константна сила тежине тега G. Клип се
налази у равнотежи јер се притисак спољашње силе
уравнотежава са притиском у гасу. Ако гасу доведемо количину
топлоте Q, гас ће се загрејати. Загревањем raca мења се
унутрашња енергија (повећава се), која представља укупну
енергију молекула гaca. Пошто je температура гaca порасла,
порастао му je и притисак. Због тога ће се померати клип на
горе све дотле док се притисак у гасу не смањи на величину
коју je имао пре загревања.

Загревањем гаса у цилиндру са покретним клипом гас

се шири и клип се помера према горе

Из наведеног огледа долази се до закључка да се количина доведене топлоте Q једним делом утроши на
повећање унутрашње енергије гaca U, док je остали део утрошен на вршење рада A против дејства спољашње
силе (померање клипа против силе F). Овај закључак може се написати у математичком облику:
Q = U + A.
Овај закључак важи за ма какав термодинамички систем и може се исказати на следећи начин:
Количина топлоте која се доведе неком телу једним делом се троши на повећање унутрашње енергије тела, a
остатак иде на рад који тело врши против дејства спољашњих сила.

ДРУГИ ЗАКОН Т ЕРМОДИНАМИКЕ

Овај закон термодинамике говори о условима који су потребни да би се топлота претворила у механички рад.
Постоје различите формулације другог закона термодинамике, које су еквивалентне једна другој и из сваке од њих
се могу извести остале.
Једна од тих формулација дата je као резултат уопштавања великог броја чињеница и гласи: Топлота спонтано
прелази са тела које има вишу температуру на тело које има нижу температуру; обрнуто, прелаз топлоте са
хладнијег на топлије тело не може се вршити спонтано (само пo себи).
Из наведене формулације другог закона термодинамике се види да топлота може сама од себе (без утрошка
рада) да пређе са једног тела на друго само ако постоји разлика температура. Другим речима, за рад топлотне
машине неопходно je да стално постоји температурна разлика између тела од кога машина узима топлоту (извор
топлоте) и тела коме машина предаје део неискоришћене топлоте (хладњака). Kao хладњак може да служи и
околна средина.

Питања:
1) Шта су повратни процеси?
2) Шта су неповратни процеси?
3) Како настају кружни процеси?
4) Објасни први закон термодинамике.
5) Објасни други закон термодинамике.