Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

ODRŽAVANJE TEHNIČKOG SISTEMA SILOSA FABRIKE

ULJA AD “BANAT”
- seminarski rad -

Predmet: Tehnologija održavanja

Profesor: Prof. dr Ljiljana Radovanović Studenti:Petar Đordan IM39/15

Asistent: MSc Borivoj Novaković Milan Kljajić IM55/15
Smer:Inženjerski menadžment

Zrenjanin, 2019. Godina

 SADRŽ AJ
UVOD..........................................................................................................................................................3
1. ISTORIJAT I DELATNOST...................................................................................................................4
2. SPECIFIKACIJA ORPEME KOJA SE ODRŽ AVA...................................................................................6
2.1. Konstrukcije...............................................................................................................................7
2.2. Pomoćna oprema.....................................................................................................................14
3. ODRŽ AVANJE....................................................................................................................................16
3.1. Osnovno održavanje................................................................................................................16
3.2. Preventivni periodični pregledi..............................................................................................17
3.3. Kontrolni pregledi....................................................................................................................17
3.4. Podmazivanje...........................................................................................................................18
3.5. Traženje slabih mesta..............................................................................................................18
3.6. Preventivna zamena delova.....................................................................................................19
3.7. Preventivne periodične popravke...........................................................................................19
ZAKLJUČAK..............................................................................................................................................20
LITERATURA............................................................................................................................................23

2
 UVOD
Prema međunarodnim standardima sistem održavanja u jednom preduzeću definisan je na
sledeći način:

1. POUZDANOST tehničkog sistema (mašina ili postrojenja) je verovatnoća da će tehnički sistem

uspešno vršiti funkciju kriterijuma i biti što duže u radu u projektovanom vremenu i projektovanim
uslovima okoline.

2. RASPOLOŽIVOST tehničkog sistema je verovatnoća (0-1) da će tehnički sistem uspešno stupiti

u rad u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline.

3.POGODNOST ODRŽAVANJA je verovatnoća da će se na jednom tehničkom sistemu izvesti

odgovarajući broj aktivnosti održavanja u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline ( sa
manjim troškovima).

4. UPOTREBNI KVALITET tehničkog sistema definiše performanse koje treba da ostvari tehnički
sistem u procesu eksploatacije, a posebno performanse pouzdanosti i raspoloživosti, odnosno sigurnosti
funkcionisanja.

5. KONCEPCIJA ODRŽAVANJA definiše vremenski trenutak kada treba izvesti neku aktivnost
održavanja i to: - korektivno održavanje (posle nastanka otkaza), - preventivno održavanje (pre nastanka
otkaza), - kombinovano održavanje (pre i posle nastanka otkaza)

6.TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA definiše način izvođenja postupaka održavanja (ko izvodi, kada
izvodi, sa kojim alatom i priborom, sa kojim rezervnim delovima i materijalima, sa kojim energetskim
resursima itd.)

7.ORGANIZACIJA održavanja definiše odnose između pojedinih službi i sektora unutar funkcije
održavanja, a i u okviru samog preduzeća.

8.INTEGRALNA LOGISTIČKA PODRŠKA ODRŽAVANJU obuhvata sve ono što je neophodno za

ostvarenje napred navedenih karakteristika sistema održavanja (radna snaga, radionice, laboratorije,
rezervni delovi i materijali, dokumentacija, informacioni sistem, energetski resursi, finansijska
sredstva…).

3
 1. ISTORIJAT I DELATNOST
Fabrika ulja “Banat” je osnovana 12-og.maja 1961 god. kao pogon za proizvodnju
ricinusovog tehničkog ulja. Proizvodnju pogon počinje 1963 god. sa kapacitetom prerade
od 24 t/dan ricinusovog semena. Nakon rekonstrukcije, 1967 god., kapacitet prerade se
udvostručava. Pored semena ricinusa, počinje prerada i ostalih biljnih kultura, pre svega
suncokreta, soje i uljane repice, tako da od tada fabrika proizvodi tehničko ricinusovo ulje,
kao i sirova biljna ulja suncokreta, soje, repice i njihove uljne pogače. Razvoj fabrike se
nastavlja i tokom 1969 god., kada je počela izgradnja silosa, skladišnog kapaciteta 10.000t
suncokreta, kao i sušare za seme.

 U toku 1974 god. počinje izgradnja novog pogona, sa postrojenjem koji će imati
kapacitet prerade od 290 t/dan suncokretovog semena. U sklopu pogona je i postrojenje za
ekstrakciju uljnih pogača, tako da fabrika od 1977 god. proizvodi sirova biljna ulja i uljne
sačme.

Naredni korak u pravcu razvoja predstavlja izgradnja silosa skladišnog kapaciteta

28.000 t suncokreta, i izgradnja sušare za seme sa pratećim objektima. Ovo fabriku
svrstava u red najvećih proizvođača u uljarskoj industriji, i na tadašnjem državnom
prostoru. U periodu 1985-1988 god.,  je  izgrađena još jedna kotlarnica,  sušara za seme, 
kao i  rezervoari za skladištenje  sirovog ulja, tako da  fabrika raspolaže rezervoarima za
ulje  ukupnog kapaciteta preko 16.000 t. 1996 god. je doneta odluka o izgradnji  pogona za
preradu ulja  postupkom fizičke rafinacije, koji bi fabrici omogućio jedinstvenu poziciju na
domaćem tržištu i svrstao je u red najmodernijih prerađivača i u svetskoj uljarskoj
industriji. Prerada  ulja postupkom fizičke rafinacije počinje 1998 god.1

Fabrika nastavlja da se razvija i tokom  2003 god.kada kupuje  postrojenje i objekte

za sušenje i skladištenje uljarica,  i u "Starom pogonu" pokreće proizvodnju devičanski
presovanog ulja od semena tikve golice, kao i proizvodnju ulja od semena suncokreta
visokooleinskog tipa  Olivko.  Ovom proizvodnjom fabrika postaje ekskluzivni proizvođač
ove vrste ulja na našem tržištu. Ugradnjom nove opreme, 2004 god. povećan je kapacitet
prerade na 400 t/dan suncokreta. U istoj godini, tj. neposredno nakon toga, je ugrađena i
nova  linija za pakovanje ulja u PET ambalažu, koja omogućava  pakovanje od 168.000
l/dan  rafinisanog ulja, rekonstruisan je i deo pogona za proizvodnju i izgrađeni su novi
rezervoari za rafinisana ulja.

Dalji razvoj fabrika očekuje u pravcu proizvodnje još šire palete proizvoda salatnih i
začinskih ulja, u izgradnji većih skladišnjih kapaciteta kao i u  proširenju kapaciteta
proizvodnje.Završena je rekonstrukcija pogona ekstrakcija i ugrađena nova oprema
(Schumacherov toster) kojom je poboljšan kvalitet sačme i povećan kapacitet za preko
1
http://www.uljarabanat.co.rs/

4
20%. Istovremeno je ugrađena i presa firme “Krupp” kojom je kapacitet presovanja
povećan za 43%.Ugrađena je nova linija za pakovanje ulja u PET ambalažu kapaciteta
6.000-8.000 jedinica na sat.Ugrađen je kotao na čvrsto gorivo (bio masu) kapaciteta 10 t
pare na sat sa novom pripremom vode kojom se obezbeđuje kvalitetna voda za kotlovsko
postrojenje. U narednom trogodišnjem periodu razvoj će biti usmeren na rešavanje
ekoloških problema i to:

 dovođenje emisije praškastih i gasovitih supstanci u okvire zakonom propisanih

vrednosti. Oprema za ove svrhe je nabavljena i uslediće aktiviranje iste a potom
provera dostignutih rezultata.

 Drugi pravac u okviru ekologije biće rešavanje problema tehnoloških otpadnih voda,
sa ciljem njihovog prečišćavanja i dovođenje do kvaliteta koji je zakonom propisan.
Što se energetike tiče težište će biti na zameni gasa kao energenta bio gorivom.
Nabavljena je oprema za ovu svrhu koja će sav organski otpad koji nastaje u otkupu i
proizvodnom procesu, a koji se do sada odbacivao, pretvoriti u toplotnu energiju.
Energija iz otpada doseže 20-25% ukupno potrebne energije. Uporedo sa ovim radimo
na povećanju energetske efikasnosti koja sa svoje strane doprinosi uštedi na gorivu ili
postizanju većih energetskih efekata sa istom količinom goriva. Uštede na gorivu se
očekuju na nivou od 15-20%. Sve ove mere doprineće da se plin kao najskuplje gorivo
u potpunosti zameni biogorivom.

 Treći pravac aktivnosti odvija se na poboljšanju uslova skladištenja sirovine,

repromaterijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda kako bi se smanjili troškovi,
održao i poboljšao kvalitet, higijenska ispravnost i bezbednost proizvoda. U tu svrhu
izgrađen je novi skladišni prostor a planira se ugradnja odgovarajuće opreme kojom
će se održavati kondicionirani uslovi u novo izgrađenim prostorima. 2

Paralelno sa ovim aktivnostima radi se na proširenju proizvodnog asortimana i

uvođenju novih proizvoda u području naše osnovne delatnosti.

2
http://www.uljarabanat.co.rs/

5
 2. SPECIFIKACIJA ORPEME KOJA SE ODRŽAVA

Oprema tehničkog sistema siilosa fabrike ulja banat se deli na dve osnovne kategorije:

I. Konstrukcije
II. Pomoćna oprema

U konstrukcije spadaju:

1. Š est kip rampi

2. Susara “Cer”
3. Sušara “Pobeda”
4. Dve mašinske kuće
5. Trideset glavnih silosnih ćelija podeljene na dva komandna centra
6. Četiri pomoćne tampon ćelije podeljene na dva komandna centra
7. Dve pogosnke ćelije

U pomoćnu opremu spadaju:

1. Varijatori
2. Pužni transporteri
3. Lančasti transporteri
4. Gravitacione cevi
5. Ventilatori
6. Elektromotori
7. Upuštači
8. Izmenjivači toplote
9. Elevatori

6
 II.1. Konstrukcije
1.Kip rampe: rade na principu elektro motora sa upravljackom ručicom koja reguliše
pritisak ulja u klipovina na pokret gore i dole i na taj način diže ili spušta platformu na kojoj
se nalazi vozilo sa sirovinom.Svaka kip rampa ima po 6 klipova poređanih
pravolinijski.Ukoliko samo jedan klip ne funkcioniše ispravno može doči do krivljenja
platforme i prevrtanje vozila.Radi sigurnosti se vozilo veže lancima pre istovara i radnici
uvek moraju biti skoncentrisani zbog velikog tereta koi se oslobađa i zbog razlišitih
specifikacija vozila i njihovih prikolica koji zahtevaju razlišite tehnike kipovanja.Na kip
rampama počinje proces prijema i skladištenja sirovine.Ispod kip rampe se nalazi digitalna
sonda za merenje vlage jer labaratorijski nalazi nisu uvek merodavni za kvalitet robe,pa se
na osnovu rezultata koji sonda očitava šteluje brzina reglera koji odnosi sirovinu na
elefator,pa na čistilicu.

Fabrika raspolaže sa ukupno 6 kip rampi od kojih su rampa 1 i 2 manje,predviđene za

trktorske prikolice.

Rampe 3 i 4 su spojene jedna uz drugu kako bi jedan radnik mogao da upravlja sa dve
odjednom i na njima se kipuje suvlja sirovina jer je minimalno vreme podizanja rampe u
zavisnosti od tereta dva minuta.Zbog dužeg vremenskog perioda podizanja vlažna sirovina
bi se zadržavala na na zidovima i podu prikolice.

Rampa 5 je predviđena za kipovanje ljuske suncokreta.

Rampa 6 služi za kipovanje vlažnije sirovine jer je minimalno vreme podizanja 25

sekundi.

7
 Slika 1.

Kip3 I kip 4

2.Sušara cer: se nalazi u sklopu starog silosa I povezana je sa kipovima 1,2 I 6.Kao
energiju koristi ljusku suncokreta koja se loži u kotlarnici gde se oslobađa para koja se
dalje šalje specijanim cevima do sušare.Pošto su troškovi sušenja niski zbog rada na ljusku
koju fabrika već posebude,ova sušara obavlja funkciju sušenja vlažnije sirovine koja se
kipuje sa brzog kipa 6.

Slika 2.

Sušara Cer

3.Sušara pobeda: se nalazi u sklopu novog silosa I povezana je sa kipovima 3 I 4. Kao energiju
kori plin I zbog većih troškova funkcionisanja za ovu sušaru se isporučuje suvlja sirovina.

8
 Slika 3.

Sušara pobeda

Uređaji za sušenje – sušare su osnovni elemenat svake firme za sušenje, doradu, i

skladištenje poljoprivrednih proizvoda. U njima se obavlja termodifuziona operacija
izdvajanja mase vlage iz materijala. Materijali koji se suše su vrlo različiti po svojoj
granulaciji, obliku, sastavu i drugim fizičkim osobinama, što iziskuje postojanje veoma
velikog broja različitih veličina i tipova sušara. Vertikalne sušare tipa IVSK, VSZ i VSU
namenjene su za sušenje žitarica (kukuruz, pšenica, uljarice, soja...) i spadaju u grupu
kontinualnih sušara. Sušenje se vrši zagrejanim čistim vazduhom. Ove sušare se sastoje iz
dva osnovna dela: tornja sušare gde se odvija proces sušenja toplotnog
agregata/izmenjivača toplote u kome se dobija zagrejan čist vazduh za sušenje.

Toranj sušare sastoji se iz usipnog koša preko kojeg se uvodi sirovo zrno u sušaru.
Priključni otvor može biti različitog prečnika, u zavisnosti od kapaciteta sušare (npr. Ф 200
ili 260mm). Na vrhu usipnog koša mora biti otvor kroz koji može da uđe čovek da bi po
potrebi intervenisao (čišćenje, intervencija ili drugo). Moraju postojati i senzori (pokazivači
nivoa) sirove mase u sušari i to najmanje 2 komada, jedan koji pokazuje donji nivo i jedan
za gornji nivo. Ispod usipnog koša nalazi se zona sušenja. Konstrukcija joj je takva da se
sastoji iz više istih elemenata, ćelija proizvedenih od čeiličnih limova i profila. Ćelije mogu
biti u obliku saća (proizvodnja Cer, Čačak), ili u obliku krovića (sušare proizvođača Pobeda,
Novi sad). Saće, odnosno krovići, moraju da obezbede maksimalnu razmenu toplotne
energije sa zrnom, u cilju oduzimanja vlage iz zrna.

Na ćeliji postoje kontrolni otvori kroz koje može da se uzme uzorak ili da se vrši
čišćenje sušare. Na nekim sušarama, čišćenje je moguće i kroz u kanal toplog vazduha

9
(merdevinama). Ispod zone sušenja nalazi se zona hlađenja. Zona sušenja i zona hlađenja
su međusobno povezane međućelijom, koja je neutralna (nema ni zagrevanja ni hlađenja,
ali nema ni razmene toplog i hladnog vazduha). Zona hlađenja se sastoji iz istih elemenata
kao i zona sušenja ali je obično tri puta manja. Na sušarama tipa Pobeda, moguće je
povećavati i smanjivati zonu hlađenja preko pokretne platforme. Hlađenje zrna ,koje se
obavlja u ovoj zoni, vrši se svežim vazduhom. Zrno se pre skladištenja a nakon sušenja
mora ohladiti, pa tek nakon toga lagerovati u silos.

Na kraju, ispod zone hlađenja ima još jedna međućelija, a ispod nje se nalazi uređaj
za izvlačenje zrna. Svrha ove međućelije je da obezbedi ravnomerno izvlačenje zrna po
celom preseku tornja sušare. I ova ćelija mora imati otvor za intervenciju ili čišćenje. Uređaj
za izvlačenje zrna je u sklopu nosećeg dela tornja sušare, i u njemu je obično ugrađeno 6
izvlakača, pravilno raspoređenih po preseku uređaja. Pogon izvlakača se ostvaruje
uglavnom preko lančastog prenosa, i najbitnije je da se brzina izvlačenja može podešavati
(frekventna regulacija, varijator, intermitentni vremenski podesiv pogon). Naročito treba
voditi računa prilikom završetka rada sušare o tome da se „levci“ oko izvlakača dobro
očiste, da ne bi došlo do proklijavanja zrna u ovom delu sušare, jer tako može doći do
ozbiljnijih oštećenja tj. zastoja.

Elementi tornja sušare su međusobno povezani vijcima (npr.M12x30). Prilkom

startovanja sušare TREBA VODITI RAČUNA O NJENOJ ČISTOĆI jer nakupljena ne čistoća
može dovesti do pojave paljenja tj požara. Zaključujemo de je veoma važno dobro očistiti
sušaru nakon procesa sušenja, kao i u samom radu ako se iz nekog razloga pravi pauza
takođe treba proveriti i po potrebi očistiti nakupljenu ne čistoću.

4.Dve mašinske kuće: su smeštene na stari I novi silos po jedna.Služe kao mesto na
kojem se nalaze sve komande od mašina I opreme koje funkcionišu preko
elekreomotora.Sve komandne su smeštene u po dva velika ormara.Radnik na kipu u
mašinskoj kući šteluje brzinu reglera ispod kipa.Manipulant pušta u rad kompletnu liniju
kojom sirovina putuje do silosne ćelije.Pomoćnik manipulanta I radnik na sušari pomažu
manipolantu u situaciji kada je potrebno promeniti liniju kretanja semena,tj preštelovati
komponente.

10
 Slika 4.

Komandni ormar mašinske kuće

5.Glavne silosne ćelije: se koriste za skladištenje osušene i očišćene

sirovine.Podeljene su na dva komandna centra:stari silos i novi silos.

Na starom slosu ima 18 ćelija,podeljene u 3 reda po 6.Napravljene su od čelične

konstrukcije zapremine1500 kubnih metara po jednoj.

11
 Slika 5.

Ćelije starog silosa

Na novom silosu ima 3 reda po 4 ćelije čiji kapacitet iznosi oko 8500 kubnih metara
po ćeliji.Od betonske su konstrukcije I najveći deo otkupljene sirovine je smešten u njima.

Slika 6.

Ćelije novog silosa

12
 6.Pomoćne tampon ćelije: služe za snabdevanje sušare sirovinom u periodima
kada na kip rampi nema vozila.Procedura paljenja I gašenja sušare je dugotrajna,a radi ne
principu potiskivanja osušene sirovine neosušenom pa u slučaju da nema neosušene
sirovine da potiskuje osučeni deo sirovina se zagreva I presušuje,što može da dovede do
paljenja komore za sušenje ma I cele sušare.Kapacitet ovih ćelija je oko 300 tona I
podeljene sun a dva komadna centra starog I novog silosa,gde se na svakom nalaze po dve
ćelije koje snabdevaju po jednu sušaru.U tampon ćelijama se nalazi neočišćena I neosušena
sirovina.

7.Dve pogonske ćelije: se nalaze pored kipa 5,u pogonskom delu fabrike.Jedna ćelija služi
za prijem osušene sirovine koja se iz sektora silosa otprema za pogon gde se vrši dallje
prerada.Druga pogonska ćelija služi za skladištenje suncokretove ljuske koja se odvaja od
zrna pogonskim metodama.Povezane su sa sektorom silosa I sa sektorom proizvodnje.

Slika 7.

Ćelije za potrebe pogona

13
 II.2. Pomoćna oprema
Elevatori:su uređaji za vertikalni transport zrna (podizanje). Visina podizanja zrna
je različita a maksimalna je 60 metara. Svaki elevator se sastoji od: • stope (donji kaišnik), •
elevatorskih cevi, Stručna praksa Borko Ivković 17 • glave (pogonski kaišnik), • pogonskog
dela (elektromotor i reduktor), • trake sa koficama. Ostale preventivne mere treba
sprovoditi prema Uputstvu za rukovanje i održavanje elevatora.

Pužni transporteri: se koriste za vertikalni i horizontalni transport materijala, kao

i premeštanje pod nekim uglom. Sastooje se iz pogonskog dela, korita, i puža koji
predstavlja materilazovanu zavojnu liniju na vratilu. Zavojnica može da bude puna,
trakasta, nazubljena, u obliku lopatica. Korito puža može biti kružnog ili polukružnog
poprečnog preseka. Ostale preventivne mere treba sprovoditi prema Uputstvu za
rukovanje i održavanje pužnih transportera.

Lančasti transporteri: se koriste za horizontalni transport zrnaste mase, ili pod uglom od
maksimalno 12%. Postoje i posebne konstrukcije za vertikalni transport zrna. Transporter
se sastoji iz oklopa pravougaonog preseka, pogonske glave, zatezne glave, i vučnog lanca
(članci sa uzdužnim i horizontalnim lamelama). Na oklopu transportera su otvori za
nasipanje i izuzimanje zrna. Ostale preventivne mere treba sprovoditi prema Uputstvu za
rukovanje i održavanje lančastim transporterima.

Gravitacione cevi: - Transportovanje mase zrna sa određene visine na niže obavlja se

gravitacionim padom. Za ovo spuštanje se koriste cevni vodovi koji se nazivaju gravitacione
cevi. Poprečni presek je najčešće kružnog oblika. Veličina poprečnog preseka određuje
kapacitet (npr. 50 t/h za cev od Ф 140mm). Brzina kretanja materijala zavisi od ugla pod
kojim se cevi postavljaju, a ovj opet od koeficijenta trenja zrna po materijalu cevi. Ostale
preventivne mere treba sprovoditi prema Uputstvu za rukovanje i održavanje
gravitacionim cevima.

Ventilatori:- Postoje ventilatori toplog i hladnog vazduha. Potrebno ih je redovno

kontrolisati:

• svakog dana pregledati i po potrebi dopunjavati mast u kućištima ležajeva,

• pre početka sezone sušenja obavezno izvršiti ispiranje ležajeva i zamenu masti,

• zatezanje pogonskog remenja vršiti redovno radi normalnog broja obrtaja, a zamenu
remenja vršiti pri najmanjem oštećenju. Ostale preventivne mere treba sprovoditi prema
uputstvu za rukovanje i održavanje ventilatora!

14
 Elektromotori: - Elektromotori se moraju redovno (kontinuirano) kontrolisati u
pogonu i ukoliko se primeti neka ne pravilnost u radu (nivo buke porastao, povišena radna
temperatura, vibracije...) odmah se mora pristupiti otklanjanju nedostataka. Ostale
preventivne mere treba sprovoditi prema Uputstvu za rukovanje i održavanje
elektromotorima!

Upuštači: - Veliki elektromotori imaju uređaje za tzv. meki start tj. upuštače, u
kojima se mora redovno kontrolisati nivo ulja. Ulje mora biti probojnosti veće od 20kV.
Nivopokazivač ima na sebi označene dozvoljene granice unutar kojih se mora nalaziti nivo
ulja. Svakih 5 godina bi trebalo izvršiti generalni remont upuštača, gde se vrši zamena ili
filtriranje ulja i ispiranje posude i čišćenje kliznih kontakata na ploči upuštača.

Izmenjivači toplote: - Prilikom punjenja i rada saušare izvisna količina zrna kroz
kanal toplog vazduha upadne u izmenjivač i sakuplja se na njegovom dnu. Kako u
izmenjivaču vladaju visoke temperature nataloženo zrno posle dužeg izlaganja visokoj
temperaturi može da se ugljeniše ili čak zapali. Iz tog razloga bi trebalo nakon svakih 4-5
punjenja izvršiti čišćenje izmenjivača. Pred početak svake sezone treba izvršiti kontrolu i
po potrebi čišćenje cevi izmenjivača toplote kroz koje prolaze dimni gasovi. Čišćenje se vrši
čeličnom četkom. Zaprljanost zavisi od vrste goriva koje se koristi za rad.

Varijatori: se koriste za pogon uređaja za izvlačenje zrna. Svaki varijator ima

reduktorski deo u kome treba redovno kontrolisati nivo ulja, kao i varijabilnu remenicu na
izlaznom vratilu. Treba kontrolisati da li se pokretna polovina remenice udaljava i
približava u punom otklonu. Sve druge aktivnosti preventivnog održavanja treba pogledati
u uputstvu za održavanje reduktora.

15
 3. ODRŽAVANJE

3.1. Osnovno održavanje

Osnovno održavanje od strane rukovaoca u fabrici ulja banat u sektoru silosa se vrši
svakodnevno,u skladu sa trenutnom situacijom stanja tehnickog sistema ili stanja
pojedinog tehnickog elementa.Rukovaoci koji vrše osnovno održavanje su obučeni radnici
koji rade poslove vezane za prijem,sušenje,skladištenje i isporuku sirovine,kao i održavanje
hemijskog sastava sirovine koji je propisan određenim standardima.

U tehničkom sistemu fabrike ulja banat rukovaoci povremeno rade na održavanju

kip rampe što podrazumeva proveru nivoa ulja u kip motoru,proveru stanja klipova koji
pokreću kip rampu,čišćenje kip rampe i stvaranje adekvatnih fizičkih i tehničkih uslova za
prijem sirovine.

Rukovaoci koji rade na sušenju sirovine svakodnevno proveravaju stanje pritiska na

ventilima,kontrolišu vlagu koja je trenutno u kip rampi uz pomoć specijane sonde koja
rezultat očitava elektronski, istog momenta, kako bi radnik u sušari usklađivao
temperaturu u komori koja je potrebna za sušenje sirovine,održavaju higijenu u komorama
kada je sušara ugašena i u stalnoj su komunikaciji sa kotlarnicom koja zagrevanjem pušta
paru neophodnu za sušenje i sa manipulatima silosa koji sirovinu dalje isporučuju za
skladište ili pogon.

Manipulanti u tehničkom sistemu silosa fabrike ulja banat osnovno održavanje vrše
testiranjem elektronskih performansi sistemai na taj način preventivno otklanjaju
sistemske greške koje bi mogle dovesti do većeg zastoja.Njihovo osnovno održavanje se
svodi na elektronske performanse sistema i snose najveću odgovornost za trenutno stanje
sistema.

Pomoćnici manipulana u tehničkom sistemu silosa fabrike ulje banat osnovno

održavanje vrše proverom rada traka, elevatora i reglera i otklanjanjem sitnih kvarova koji
su u domenu njihove stručne spreme i padaju pod njihovu nadležnost (npr čišćenje i
španovanje traka uz pomoć kojih se osušena sirovina sprovodi do ćelije silosa ili
pogona,puštanje u rad elevatora i reglera koji sirovinu sprovode dalje do sušare,provera
nivoa stanja u pomoćnim tampon ćelijama i glavnim ćelijama kao i štelovanje brzine reglera
koji odvlači sirovinu do sušare u skladu sa vlagom sirovine).

16
 Fizički radnici tehničkog sistema fabrike ulja banat su uglavnom sezonski radnici
čije se osnovno održavanje svodi na redovnoj kontroli i održavanju čistilice koja
odstranjuje nečistoće iz sirovine,održavanju pneumatika koji služe za usisavanje
nekvalitetne sirovine iz bunkera kao i održavanju higijenskih uslova u celom sektoru
fabrike koji su propisani standardima.

3.2. Preventivni periodični pregledi

Preventivni periodični pregledi tehničkog sistema silosa fabrike ulja banat se vrše
učestalo,najčešće u periodu kada je sezona otkupa i prijema sirovine jer se tada od sistema
zahteva da obavlja sve funkcije besprekorno se u suprotnom to negativno odražava na
celokupno poslovanje fabrike.

Vreme u kojem se vrše preventivni periodični pregledi jeste noćna smena jer je u
tim momentima sistem najrasterećeniji,najmanje sirovine se tada prima i najlakše se uoči
potencijalna greška iz razloga što radnici u to vreme imaju manje svog ličnog i
svakodnevnog posla pa više njih odjednom nadgleda funkcionisanje celokupnog sistema i
na taj način lako primete potencijalnu nepravilnost u radu određenog sistemskog elementa.

3.3. Kontrolni pregledi

Kontrolni pregledi tehhničkog sistema silosa fabrike ulja banat se uglavnom vrše
pred početak otkupa i prijema sirovine u fazi kada su već obavljene početne pripreme I
sledi glavni remont.Kada počne sezona otkupa malo ostaje vremena da se uklone određene
nepravilnosti u radu za čije otklanjanje je potreban veći vremenski period,a celokupno
poslovanje fabrike može da dobije negativne konotacije jer svi ostali fabrički sektori
direktno ili indirektno zavise od sezonskog otkupa i prijema sirovine.

Niz kontrolnih pregleda tehničkog sistema fabrike ulja banat otpočinju u proleće
kako bi se do kraja leta celokupan sistem doveo u stanje potpune ispravnosti i nesmetanog
funkcionisanja.Kotrolni pregled podrazumeva stručnu procenu i otklanjanje određenih
kvarova koje vrše kvalifikovani i obučeni radnici u saradnji sa tehničkom podrškom firmi
od kojih su se nabavile određene mašine i oprema koje predstavljaju deo tehničkog
sistema.Tu spadaju kontrolni pregledi rada sušare,njenih ventila,komora za sušenje,zatim
kontrolni pregledi reglera,elevatora i traka,kontrolni pregledi kip rampi i kontrolni
pregledi stanja glavnih ćelija u koje treba da se skladišti osušena sirovina i pomoćnih
tampon ćelija koje služe da snabdevaju sušaru sirovinom u situacijama kada sušara radi,a
trenutno nema vozila na kip rampi koje će sušaru snabdeti sirovinom,a komore sušare će
presušiti sirovinu ukoliko na nju silom potiska ne deluje nova neosušena sirovina.

17
 Pregledi elektronskog dela mašinske kuće se vrše od strane električara jer svi
prekidači za elektromotore koji pokreću trake,reglere i elevatore smešteni u nju.Obavlja se
na predlog manipulanta ili poslovođe uz pomoć tima elekričara.Problematika koja može da
nastane u ovom segmetnu tehničkog sistema u toku prijema i otkupa može negativno da se odrazi
na propisane vremeske odredice u kojima prijem mora da se odradi,kao i na celokupan tehnički sistem u
smislu katastrofe pa je zato potrebno na što konstruktivniji način odraditi kontrolne preglede ovog dela
tehničkog sistema I uz pomoć dobijenih rezultata sprečiti posledice nastanka kvarova I poboljšati radnu
sposobnost elektronskog sistema.

3.4. Podmazivanje
Zbog raznovrsnosti u zahtevima pojedinih mesta za količinama maziva, dosadašnja rešenja sa
progresivnim sistemima podmazivanja koji pokrivaju relativno mali broj tačaka, morala su da se
kombinuju sa ručnim podmazivanjem određenih pozicija. Zato je projektni zadatak bio da se projektuje
sistem koji će obuhvatiti sva postojeća mesta podmazivanja uz mogućnost naknadnog proširenja i na
ostale delove linije.

Zajedno sa stručnjacima SKF-a, svetskog lidera u tehnologijama podmazivanja, projektovan je

jedan HIBRIDNI sistem u čijoj se osnovi nalazi dvolinijski sistem centralnog podmazivanja koji se koristi za
direktno podmazivanje većih potrošača. Istovremeno ovaj sistem  je  dobra osnova za snabdevanje
sekundarnih  linija sa progresivnim dozatorima. Zašto baš dvolinijski sistem?

Iz prostog razloga jer je on izuzetno pouzdan, a i vrlo fleksibilan sa aspekta proširenja sistema,
jer daje mogućnost vrlo jednostavnog dodavanja novih dozatora, bili oni progresivni  ili dvolinijski.

Kontrolna jedinica upravlja radom sistema na način da po zadanoj dinamici aktivira pumpu čime
se mast upušta u glavne linije cevovoda L1 i L2. Na taj se način, preko dozera isporučuje tačno određena
količina maziva na tačke podmazivanja. Količina masti po potrebi se može naknadno menjati
jednostavnim podešavanjem dozera. Transmiteri pritiska integrisani su u centralnoj jedinici. Kada je
zadati pritisak postignut svi dozeri su odradili ciklus (sve su tačke podmazane), pumpa se isključuje, a
linija pod pritiskom rasterećuje. Nakon rasterećenja linije nastupa zadati period pauze (polovina zadatog
ciklusa C/2).

3.5. Traženje slabih mesta

Traženje slabih mesta u tehničkom sistemu silosa fabrike ulja banat se vrši sistematski
u finalnim fazama pripreme za sezonu otkupa I prijema sirovine,uz pomoć tima obučenih
stručnjaka koji čine elektro i mašinski inženjeri,a spontano se vrši u toku funkcionisanja
sistema uz pomoć radnika koji obavljajući svoje dužnosti primete određenu nepravilnost u
radu sistema.Otklanjanje slabih mesta vrše radnici silosa ukoliko nije u pitanju slabost koja

18
zahteva određenu stručnu spremu,u suprotnom otklanjanje obavljaju kvalifikovani radnici
zaduženi za određeni domen funkcionisanja(električari,bravari,varioci,strugari...)

3.6. Preventivna zamena delova

Preventivna zamena delova u tehničkom sistemu fabrike ulja banat se obavlja po
proceni stručnog lica na predlog poslovođe ili šefa sektora.Procena se vrši logički,u skladu
sa specifikacijama određenog elemetna tehničkog sistema.Svaki element sistema prilikom
nabavke i pre stupanja u samo funkcionisanje ima određen rok trajanja u okvirnim
granicama i u skladu sa tim se vrši preventivna zamena kako sistem ne bi zakazao.

Delovi sistema koji i dalje rade besprekorno i ako je predviđeni vek trajanja
istekao,a za njihovu zamenu nije potreban veliki vremenski period,ostaju na svojim
pozicijama dokle god rade bez greške,ali se pred istek predviđenog roka za funkcionisanje
tog elementa nabalja njegova zamena koja je u pripravnosti da zameni prethodni ukoliko
dođe do kvara.

Delovi sistema koji i dalje rade besprekorno i ako je predviđeni vek trajanja
istekao,a za njihovu zamenu je potreban veliki vremenski period se odmah menjaju po
isteku predviđenog roka trajanja jer veliki vremenski period za zamenu elementa sistema
mođe negativno da se odrazi na poslovanje fabrike

3.7. Preventivne periodične popravke

Preventivne periodične popravke u tehničkom sistemu silosa fabrike ulja banat se
sprovode nad elementima tehničkong sistema na kojima se primeti da im se radna funkcija
umanjila iz nekog razloga.Element tehničkog sistema može i dalje u stanju da obavlja
funkcije do odreženog nivoa uspešnosti,ali mu se ta sposobnost smanjila pa se iz tog raloga
smatra da bi opterećenje koje sledi u sezoni moglo da doprinese totalnom zakazivanju.

Preventivnim periodičnim popravkama se umanjuje rizik od vanrednih zakazivanja

i povećava nivo pouzdanosti u celom fabričkom sektoru. Elementi nad kojima se vrše
preventivne periodčne oprvake nisu unapred određeni,već se njihov izbor obavlja
spontano,uglavnom na predlog radnika.

19
 ZAKLJUČAK

Ordžavanjem se smanjuje rizik od katasreofalnih posledica iz razloga što u opremu

silosa spadaju elektriične i mehanički elemente na koje utiču velike skale sile
pritiska,potiskaitemperature.

Hronološki gledano prva mera bezbednosti je povoljan izbor lokacije, gde se mora
voditi računa da okolni objekti budu dovoljno udaljeni. Ovo naročiti važi ako se radi sa lako
zapaljivim gorivima i silosima za zrno. Eventualni požari ne smeju ugroziti okolinu.

Projektno-konstrukcione mere zaštite od požara na toplotnom agregatu su, u stvari,

opšte mere zaštite kod manipulacije gorivima. Naročito su strogi propisi kod gasovitih
goriva, što se mora uvažiti prilikom projektovanja. Na uređaju za sušenje mora biti
ugrađena oprema koja obezbeđuje sledeće:

• dobru kontrolu svih temperatura (termoelementi, pisači, zvučni i svetlosni

signalizatori, sve za slučaj prekoračenja dozvoljenih vrednosti),

• mogućnost brzog ispuštanja materijala u slučaju požara,

• konstrukcija ispune sušare koja obezbeđuje dobru protočnost materijala kroz

sušaru,

• ugradnja protivpožarne cevne mreže unutar sušare koja je priključena na

hidrantsku mrežu,

• eventualna ugradnja lokalnih signalizatora požara unutar sušare. Što se tiče

pratećih uređaja neophadna je ugradnja prečistača koji efikasno odstranjuju primese u
materijalu koji se čisti pre sušenja. Nastanak prašine uvek je potencijalna opasnost za
izbijanje eksplozije i požara, a smeša prašine i vazduha pod određenim uslovima može biti
eksplozivna. Iz tog razloga treba pažljivo birati opremu koja neće lomiti zrno i koja ne može
dovesti do pojave varničenja. Konstruktori i projektanti pri konstruisanju sušara moraju
voditi računa o neophodnosti prečišćavanja fluida na izlazu iz sušare (filteri, ciklonski
odvajači,...).

Pri izgradnji skladišta mora se voditi računa o nizu preventivnih projektantskih

mera:

20
 • sekciona gradnja skladišta (ćelije), radi lokalizacije eventualno nastalog jezgra
požara,

• moraju postajati merni elementi temperature i to na svaka 3m po visini ćelije,

• otprašivanje uređaja,

• izbegavati horizontalne površine na opremi zbog taloženja prašine,

• uređaje bojiti upadljivim bojama radi lakšeg uočavanja nataložene prašine,

• sprečiti moguće „mrtve“ zone do kojih nije lako doći uređajima za čišćenje. Stalna
prisutnost vazduha sa kiseonikom i prašinom u silosima je činjenica sa kojom se mora
računati.

Donja granica koncentracije prašine u vazduhu je ona pri kojoj do sada nije
zabeležen slučaj eksplozije. Jednom rečju ne postoji jedinstveni pokazatelj za definisanje
ovog kriterijuma, već iskustveni. Analiza mogućeg nastanka procesa eksplozije, kao i
poznavanje vrednosti mogućih koncentracija prašine u vazduhu su dale osnove za
definisanje zona ugroženosti od pojave eksplozije. Što se tiče postupaka protiv eksplozivne
i protivpožarne zaštite, mogu se podeliti u tri grupe: • primarna preventiva – svodi se na
eliminisanje prašine u vazduhu. Ove mere čine postupke uz pomoć kojih će se smanjiti
učešće kiseonika u vazduhu ispod 8%, kao i primena takvih tehnoloških postupaka koji
neće sitniti i lomiti zrno. Da bi se smanjila pojava prašine prevashodno treba obezbediti
hermetičnost opreme u kojoj se nalazi. Sprečavanje prodiranja prašine u radni prostor se
ostvaruje sistemom za odprašivanje sa podpritiskom. sekundarna preventiva-obuhvata niz
mera koje će ukloniti moguće izvore paljenja u ugrožanim zonama. Te mere su:

1. Električna instalacija u ugroženim zonama mora da bude izvedena u skladu sa

važećim standardima zaštite,

2. Ugradnja odgovarajućih signalnih i zvučnih signala i blokada kao što su: o

kontrola broja obrtaja vratila pogonskog kaišnika na trakastim transporterima, o
odvođenje statičkog elektriciteta, o elevatorske kofice praviti od materijala koji ne varniči
itd.

3. U zoni ugroženoj od eksplozije strogo je zabranjeno zavarivanje ili rad sa

otvorenim plamenom,

4. U navedenim objektima strogo je zabranjeno pušenje,

21
 5. i pored svega navedenog može doći do paljenja nataložene prašine. U tom slučaju
treba lagano zaliti vodom gnezdo sagorevanja, a preporučljivo je i lopatom izneti iz objekta
zapaljenu masu i onda je ugasiti.

6. tercijalna preventiva – ograničavanje eksplozije na unutrašnjost opreme i uređaja

i zaštitu radnog prostora. Ovde se podrazumeva lokalizovanje pritiska udarnog talasa. U
idealnom slučaju oprema (aspirateri, transportne trake, elevatori...) moraju se projektovati
tako da materijal izdrži pritisak udarnog talasa.

Ovakav postupak je neracionalan pa se u praksi ne sprovodi. Na opremi se namerno

ugrađuju slaba mesta koja će pri pojavi manjih pritisaka (6 bara) da se razori i dozvoli
širenje udarnog talasa u veći prostor.

Time se oslabljuje pritisak pri pojavi eksplozije, a sve ovo se naziva zaštitom oduška.
Organizacionim merama zaštite treba posvetiti odgovarajuću pažnju i sprovoditi ih zajedno
sa organizacijom proizvodnog procesa na centru za sušenje i skladištenje. Tu se pre svega
misli na obrazovnost i obaveštenost zaposlenih radnika da steknu navike koje će sprečiti
pojavu požara i eksplozije. Sprovođenje radne discipline kao i njena kontrola samo treba da
doprinesu činjenici da je svaki zaposleni svestan pojava koje se mogu dogoditi.

22
 LITERATURA

[1] http://www.uljarabanat.co.rs/

23