PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH PROCESA

PREDAVANJA

1. OPŠTE O PROJEKTOVANJU KAO ETAPI U IZGRADNJI OBJEKATA

( Cilj projektovanja, Izgradnja investicionog objekta, Projektni zadatak, Izbor lokacije,
Uputstva za projektovanje, Tehničko ekonomski pokazatelji, Sadržaj glavnog mašinsko-
tehnološkog projekta, Proračun mašinsko-tehnološke opreme) [1] Tolmač, D. : Projektovanje
Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi str.7-21, [2] str.9-11, [4] str.7-21.
................................
OPŠTE O PROJEKTOVANJU
Pojam projektovanja je definisan i vodi poreklo od latinske reči "projectus", što znači
plan, nacrt, predlog, skica ili namera. Projektant je prema tome inženjer koji izrađuje planove
ili nacrte.
Projekti u oblasti mašinstva se međusobno veoma razlikuju, s'obzirom da je mašinstvo
najšira i najraznovrsnija grana tehnike. Sadržaj i forma svakog mašinsko tehnološkog projekta
bi trebalo da bude približno ista, tj. da sadrži sve neophodne elemente, da bi projekat bio
kompletan.
Svaki projekat tehnološkog sistema ima svoje specifičnosti. U zavisnosti od vrste
instalacija i postrojenja, projekti u nekim svojim delovima mogu imati određene sličnosti. To
se odnosi na opšte i tehničke uslove, koji moraju biti sastavni deo svakog glavnog tehnološko
mašinskog projekta.
Informatička revolucija je zahvatila i naše prostore i donela mnoge novine u svim
oblastima života i rada. Projektovanje tehnoloških sistema i postrojenja uz korišćenje CAD
tehnologija je doživelo veliki razvoj u zapadnim zemljama, a sve više se primenjuje i na našim
prostorima. Tako PC računari uspešno zamenjuju oprobane metode u izradi projekata
tehnoloških sistema.

CILJ PROJEKTOVANJA

Cilj projektovanja je:

1. Povećanje obima proizvodnje.

2. Rekonstrukcija postojećih tehnoloških sistema.
3. Izgradnja novih tehnoloških sistema.

Projektovanje je prva i osnovna etapa investicione izgradnje, kojom se obezbeđuje

izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih tehnoloških sistema.

IZGRADNJA INVESTICIONIH OBJEKATA

Izgradnja i rekonstrukcija objekata je regulisana Zakonom, prema "Službenom listu

RS", br. 44/95, br. 24/96, i 28/96, i br. 16/97…… Obaveza projektanata i ostalih učesnika u
izgradnji je da prate zakonske propise i dopune, koje donose određene tehničke novine.
-Pod objektom, podrazumeva se sam građevinski objekat ili objekat sa ugrađenim
instalacijama, postrojenjima i opremom, koji služi nameni objekta i obezbeđuje funkcionalnost
predviđenu investicionim programom.
 -Pod izgradnjom objekta podrazumeva se izvođenje građevinskih i zanatskih radova,
ugradnja i montaža postrojenja i opreme.
-Investicioni program je elaboart kojim se analiziraju ekonomski, tehnički i drugi
uslovi za izgradnju investicionog objekta i opravdanost izgradnje tog objekta.
-Tehnička dokumentacija sadrži: odgovarajuće glavne projekte (arhitektonsko-
građevinski, tehnološkio mašinski, elektro-instalacija i dr. )

Izgradnja investicionih objekata može da se podeli u tri faze:

1. Izrada investicionog programa sa idejnim projektom.

2. Izrada glavnog projekta.
3. Izvođenje objekta i nadzor.

Glavni projekat se radi najčešće u dve faze, u prvoj fazi se izrađuje tehnička
dokumentacija potrebna za prikupljanje ponuda i raspisivanje licitacije. U drugoj fazi izrađuje
se dokumentacija za izradu i montažu opreme, detalji armature i čelične konstrukcije.
Izvođenje objekta i nadzor obuhvataju sledeće aktivnosti: utvrđivanje rokova i kontrolu
izvođenja prema planiranim rokovima, tehnički prijem opreme i kontrolu dokumentacije,
davanje potrebnih tehničkih uputstava, kontrolu izvođenja sa gledišta primene propisa o
investicionoj izgradnji, kontrolu količine ugrađenog materijala i probni rad sa analizom
rezultata.

PROJEKTNI ZADATAK

Projektni zadatak je pismeno odredjivanje svih uslova za izradu kompletnog

projektnog elaborata i predstavlja osnovu za početak projektovanja. Projektni zadatak sastavlja
investitor uz saradnju odgovarajućih stručnjaka.

IZBOR LOKACIJE
Osnovni faktori koji utiču na izbor lokacije su sledeći:

 postojanje sirovinskih baza i njihova lokacija,

 mogućnost snabdevanja energijom,
 rešenje transporta sirovina i gotovih proizvoda,
 snabdevanje gorivom,
 mogućnost odvodjenja otpadnih voda,
 blizina naseljenih mesta,
 strateški uslovi i dr.

OSNOVNI TEHNIČKO-EKONOMSKI POKAZATELJI

Pregled tehničko-ekonomskih pokazatelja treba da posluži kao pomoć projektantu pri

uporedjivanju predloženog rešenja sa već izvedenim objektima i omogući procenu tehničko-
ekonomskog nivoa projekta. Osnovni tehničko-ekonomski pokazatelji mogu biti:

-Proizvodnost fabrike ( t/m2/god )

-Proizvodnost po zaposlenom ( t/čoveku/god )
-Specifična potrošnja energije ( kWh/t ) i td.
OPŠTA UPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJE

Pri projektovanju potrebno je ispuniti sledeće osnovne zahteve:

1. Obezbediti potrebne uslove za proizvodnju delova prema JUS-u.

2. Povećati produktivnost primenom što većeg stepena mehanizacije i automatizacije u svim
tehnološkim i transportnim operacijama.
3. Obezbediti transport sa što kraćim putanjama između svih pomoćnih i proizvodnih
odelenja i skladišta.
4. Pri izboru opreme i transportnih uređaja, po mogućstvu treba usvojiti tipske uređaje.
5. Predvideti mogućnost povećanja kapaciteta.
6. Izvršiti dobar raspored prostorija i opreme.
7. Svi delovi projektovanog tehnološkog sistema fabrike treba da zadovolje sanitarno
tehničke uslove.

Sadržaj tehnološko mašinskog projekta

Tehnološko mašinski projekat predstavlja konačno rešenje jednog procesa proizvodnje.

Elementi koje sadrži projekat su:

 Opšta i pravna dokumentacija.

 Projektni zadatak.
 Opšti i tehnički uslovi izvođenja.
 Opis tehnološkog procesa.
 Šema tehnološkog procesa.
 Proračun kapaciteta i instalisane snage mašinsko-tehnološke opreme.
 Specifikacija mašinsko tehnološke opreme sa predmerom i predračunom.
 Energetske potrebe i karakteristike sistema.
 Prilog o primenjenim merama zaštite na radu.
 Prilog protivpožarnoj zaštiti.
 Situacoini plan.
 Grafička dokumentacija u dovoljnom broju pogleda i preseka, raspored opreme (layoyt),
merne skice opreme.

PRORAČUN PROIZVODNE OPREME TEHNOLOŠKOG SISTEMA

Proračun proizvodne opreme vrši se u cilju dimenzionisanja opreme, određivanja

instalisane snage i kapaciteta, određivanja potrebnog broja mašina, radnih mesta i proizvodnih
površina. Na osnovu toga se vrši izbor standardne opreme.
Kod procesnih, termoenergetskih i hidroenergetskih instalacija proračunom se
određuju strujni i termodinamički parametri procesa (brzina fluida, padovi pritisaka, entalpije,
maseni i zapreminski protoci, materijalni i energetski bilansi). Na osnovu toga vrši se
dimenzionisanje cevovoda, izbor i usvajanje potrebnih mašina, aparata i armatura. Dobro
urađen proračun je od velike važnosti za efikasno funkcionisanje postrojenja tehnološkog
sistema.
Tako npr. vrši se dimenzionisanje procesne opreme – mašina i aparata, proračun
kapaciteta i instalisane snage opreme u tehnološkom procesu:

 Pumpe, kompresori i ventilatori.

 Izmenjivači toplote i kondenzatori.
 Rezervoari (rez. pod pritiskom i procesni rez.)
 Mešalice.
 Transporteri (pužni transporteri, trakasti transporteri, redleri, elevatori i dr.)
 Pneumatski transporti, mašine i uređaji pneumatskog transporta.
 Taložnici.
 Filteri.
 Centrifuge.
 Mašine i aparati za: apsorpciju, destilaciju i rektifikaciju.
 Sušare.
 Ukuvači.
 Rashladne kule.
 Parni kotlovi.
 Parne turbine i dr.

REKONSTRUKCIJA PROIZVODNOG POGONA

Projektovanje novih tehnoloških sistema je relativno malo zastupljeno u ukupnom

obimu projektantskih aktivnosti. Najveći broj aktivnosti se odnosi na rekonstrukciju postojećih
pogona, u sledećim slučajevima:
 promene proizvodnog programa,
 povećanje obima proizvodnje,
 uvođenje nove tehnologije,
 zamene opreme i dr.

DISPOZICIONI PLAN

Razmeštanje opreme i radnih mesta se najlakše izvodi pomoću šablona, ili

trodimenzionalnih modela, a u novije vreme izvodi se simulacije rasporeda mašinsko-
tehnološke opreme pomoću računara.
Osnove se crtaju u razmeri 1:50 ili 1:100, kao i poprečni i uzdužni preseci zgrada.
Montažni crteži se izrađuju u razmeri 1:50 ili 1:25.
Pri izradi dispozicionog plana treba se pridržavati odgovarajućih propisa za:
 Dimenzije otvora i saobraćajnica.
 Postavljanje opreme (normativi za postavljanje alatnih mašina).
 Prijemno-otpremne rampe.
 Pomoćne površine (garderobe, sanitarni objekti, kancelarije i dr. )
 Evakuaciju radnika.
SNABDEVANJE ENERGIJOM
U tehnološkim procesima se upotrebljavaju različite vrste energije, kao što su:
električna energija, vodena para, komprimovani vazduh, gasovita goriva, tečna goriva, čvrsta
goriva, topla i hladna voda, acetilen, kiseonik i td.
Energija se troši u različitim količinama, prema režimu potrebe, koji zavisi od vrste
tehnološkog procesa u proizvodnji.
Šema snabdevanja energijom zavisi od sledećih faktora:
 potrebne vrste energije,
 potrebne količine energije,
 postojanja drugih energetskih postrojenja u preduzeću,
 mogućnosti uspostavljanja veza sa spoljnim izvorima energije.

ENERGETSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNIH PROCESA

Tehnološki procesi u industriji u kojima se koriste različite vrste energije, mogu se

podeliti u sledeće grupe:

1. Procesi vezani za obradu metala i polufabrikata i njihov transport.

2. Elektrohemijski procesi.
3. Visokotemperaturni procesi- na temperaturama preko 500oC.
4. Srednje temperaturni procesi- na temperaturama od 100-500oC.
5. Niskotemperaturni procesi- na temperaturama do 100oC.
6. Tehnološki procesi prehrambene, hemijske i tekstilne industrije.
7. Pomoćni procesi za opsluživanje osnovne proizvodnje.

Godišnja potreba za energijom se određuje na osnovu podataka o broju postavljenih

potrošača svih vrsta, njihove instalisane snage i efektivnom fondu časova rada.

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

2. OPŠTI I TEHNIČKI USLOVI U GLAVNIM MAŠINSKO-TEHNOLOŠKIM

PROJEKTIMA
[1] Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi str.22-27,
[2] Bogner, M.: Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema, SMEITS, Beograd,
2007. Str. 14-47.
[4] Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj., Blagojević, Z. : Teorija projektovanja
sistema – Projektovanje, Investicije, Reinženjering str.22-27.

(Opšti uslovi izgradnje, Tehnički uslovi u glavnim projektima). Navedi neke najvažnije
elemente od sledećih tehničkih uslova: [2], str.14-47.
a) Tehnički uslovi za instalacije centralnog grejanja
b) Tehnički uslovi izgradnje merno-regulacionih stanica za gas
c) Tehnički uslovi gradnje gradske gasne mreže od čeličnih cevi
d) Tehnički uslovi za opšte cevovodne instalacije
e) Tehnički uslovi za instalacije razvoda komprimovanog vazduha
.......................................................

OPŠTI USLOVI U GLAVNIM MAŠINSKO-TEHNOLOŠKIM PROJEKTIMA [1]

1. Ustupanje izgradnje predmetnog investicionog objekta izvršiće se na osnovu Zakona

o izgradnji objekata ("Službeni glasnik RS", br.44/95) i njegovih dopuna.
 2. Ugovor za izvođenje predviđenih radova zaključiće se između investitora i izvođača,
a na osnovu ovog odobrenog projekta. Projekat je satavni deo ugovora između investitora i
izvođača.

3. Kao baza za podnošenje ponude, odnosno sklapanje ugovora služi ovaj odobreni
projekat. Svi ponuđači moraju dobiti projekat na uvid, kao i otkucani tekst predračuna bez
cena, u koji će ponuđači unositi cene.

4. U ponudi moraju biti obuhvaćene cene za: sav potreban materijal i mašinsko-
tehnlošku opremu odgovarajućeg kvaliteta; uvozne carinske i druge troškove za uvoznu
opremu; celokupan rad za izvođenje montaže opreme uključujući pripremne i završne radove.

5. Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem ponuđaču. Povoljnost ponude ocenjuje

investitor imajući u vidu ne samo ponuđenu cenu ponuđača, već i njegov poslovni ugled,
tehničku opremljenost i zakonsku pogodnost za izvršenje ovih radova.

6. Ugovor o izvođenju smatra se zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o

izgradnji ovog postrojenja i ceni izgradnje.

7. Ugovor o izvođenju mora da sadrži sledeće:

 cenu radova,
 rok početka i završetka svih radova,
 način naplate izvršenih radova,
 kvalitet radova,
 garantni rok za izvedene radove,
 kaznene odredbe u slučaju kašnjenja radova,
 nadzor nad izvođenjem radova,
 obavezu izvođača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu sa važećim
propisima, standardima, tehničkim uputstvima i normama.

8. U ugovoru sa izvođačem treba da bude naznačeno fizičko lice koje će rukovoditi

radovima, kao i fizičko lice koje će na gradilištu voditi stručni nadzor za sve radove na
gradilištu. Ova lica treba da imaju zakonsko pravo na tu funkciju.

9. Instalacije i postrojenja moraju se izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom

projektu, a u skladu sa važećim propisima i standardima. Odstupanje od projekta dozvoljeno je
samo uz prethodnu saglasnost projektanta. Sve izmene se moraju uneti u građevinski dnevnik.

10. Izvođenju postrojenja ne sme se pristupiti bez građevinske dozvole. Investitor je

obavezan da izvođaču radova pre otpočinjanja istih obezbedi električnu energiju i vodu.

11. Izvođač je dužan:

 da radove izvodi prema projektu,
 da radove izvodi prema propisima, standardima, tehničkim normativima i normama
kvaliteta koji važe za izgradnju ove vrste objekta,
 da blagovremeno preduzme mere za sigurnost objekta i radova, opreme, uređaja i
postrojenja, za bezbednost zaposlenih radnika, prolaznika, saobraćaja i susednih objekata.
 da preduzme mere zaštite čovekove životne i radne sredine,
 da izvrši pravilnu organizaciju poslova u sporazumu sa ostalim izvođačima, kako bi što
manje ometao izvođenje radova na objektu.
 12. Garantni rok za kvalitet montažnih radova je rok predviđen zakonskim propisima,
ukoliko u ugovoru nije drugačije određeno. Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača
opreme. Garantni rok teče od dana tehničkog prijema izvedenih radova, pod uslovom da
komisija za tehnički prijem da pozitivno mišljenje.

13. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku, a prouzrokovan je

isporukom lošeg materijala ili nesolidnom izradom, dužan je izvođač da na prvi poziv
investitora otkloni o svom trošku, bez ikakvih nadoknada od strane investitora. Ako se izvođač
radova ne odazove na poziv investitora, ovaj ima pravo da pozove drugog izvođača radi
otklanjanja kvara, a troškovi u tom slučaju u potpunosti padaju na teret izvođača radova.

14. Štetu prouzrokovanu višom silom (elementarne nepogode i sl.) popravlja izvođač o
svom trošku, ali mu ovo daje za pravo na produženje roka za završetak izgradnje. Dani u
kojima vlada nevreme ne računaju se u radne dane, a broj ovih dana uzime se iz građevinskog
dnevnika.

15. Sav upotrebljeni materijal mora biti najnovije fabričke proizvodnje, dobrog
kvaliteta i obrade. Ugrađeni materijal mora imati ateste po važećim propisima.

16. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa

materijalom predviđenim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionosanje
sistema samo u pogledu izvršenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih
elemenata.

17. Izvođač je obavezan, ukoliko prilikom izvođenja radova primeti da je predloženo

rešenje tehnički neispravno, loše ili neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim
instalacijama, da o tome odmah obavesti investitora i traži izmenu projekta.

18. Ako izvođač radova za vreme montaže primeti da se moraju izvesti naknadni
radovi na postrojenju, koji nisu obuhvaćeni u specifikaciji ugovora, dužan je da investitoru
odmah podnese predračun za te naknadne radove ili izmene postrojenja, odnosno instalacija.

19. Svi domaći proizvođači opreme, oruđa za rad i uređaja na mehanizovan pogon
dužni su da prilikom isporuke daju korisniku atest odgovarajuće stručne ustanove u skladu sa
zakonom o zaštiti na radu ("Službeni glasnik RS" br. 42/91), odnosno donetim dopunama.

20. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu dužan je da preuzme sam
izvođač u svemu po važećim propisima.

21. Za vreme izvođenja radova izvođač je dužan da na gradilištu vodi građevinski

dnevnik. U njemu moraju biti upisane sve promene i odstupanja od glavnog projekta.
Građevinski dnevnik overava nadzorni organ i predstavnik izvođača.

22. Pored građevinskog dnevnika nadzorni organ investitora za svoj račun vodi
građevinsku knjigu u koju se evidentiraju svi izvedeni radovi. Građevinska knjiga služi kao
osnov za sastavljanje situacije za naplatu, kao i za trajno dokumentovanje obima izvedenih
radova. Građevinsku knjigu potpisuju nadzorni organ i predstavnik izvođača.
 23. Završeni objekat se ne sme upotrebljavati, odnosno stavljati u pogon pre nego što
se izvrši tehnički prijem radi pregleda radova izvedenih na objektu i njegove tehničke
ispravnosti.

24. Izvođač je obavezan da uradi projekat izvedenog stanja u tri primerka i preda ga
investitoru. Projekat izvedenog stanja mora biti urađen u skladu sa propisima i normativima za
ovu vrstu instalacija.

25. Tokom izvođenja radova investitor mora obezbediti lice koje će vršiti stručni
nadzor nad izvođenjem radova za njegove potrebe. Ovo lice (nadzorni organ) mora ispunjavati
uslove propisane Zakonom o izgradnji objekata i posedovati odgovarajuće stručne
kvalifikacije.

26. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime komunicira

putem građevinskog dnevnika.

27. Nakon završetka montažnih radova celokupno postrojenje se mora ispitati.

Ispitivanje vrši izvođač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa.

28. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju da sadrže:

 predmet ispitivanja,
 datum i vreme ispitivanja,
 popis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivanju,
 okolnosti pod kojima je ispitivanje vršeno (temperatura, kiša, sneg…)
 rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima,
 zaključak u kome se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne,
 svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju.

29. Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu
pismeni izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom
dnevniku, odnosno pismeno zatraži od investitora da se obavi tehnički pregled i prijem objekta
od strane nadležne komisije (građevinske inspekcije).

30. Tehnički pregled objekta, za čiju je izgradnju izdato odobrenje, mora otpočeti
najkasnije u roku od petnaest dana po prijemu zahteva.

31. Za tehnički prijem izvođač odnosno investitor dužan je kompletirati i komisiji

staviti na uvid sledeću dokumentaciju:
 kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju (mašinsko-tehnološki, građevinski i
elektro-projekat), sa unesenim izmenama i dopunama,
 ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvođenje objekta sa aspekta zaštite na radu i
protivpožarne zaštite,
 atestnu dokumentaciju ugrađenog materijala,
 zapisnik o izvršenoj kontroli i prijemu konstrukcije pre montaže,
 zapisnik, izveštaj o ispitivanju i rezultate ispitivanja,
 ateste zavarivača,
 dnevnik rada i građevinsku knjigu,
 izveštaj o internom pregledu izvedenih radova,
 uputstvo za puštanje u rad i održavanje sa šemama postrojenja.
 32. Komisija za tehnički prijem objekta (postrojenja) dužna je da pregleda svu
navedenu dokumentaciju, kao i sve izvedene radove. Po završenom pregledu komisija daje
mišljenje da li su radovi izvedeni po projektu, da li se objekat (postrojenje) može pustiti u rad i
pod kojim uslovima.

33. Izvođač radova je dužan da odmah o svom trošku otkloni sve nadostatke koje
komisija za tehnički pregled pronađe i navede ih u pismenoj formi, a koje su po predmetu
ugovora obavezne za izvođača,

34. Nakon dobijanja dozvole za upotrebu od nadležnih organa, objekat se može pustiti
u probni rad. Odobrenja za upotrebu izdaje organ koji je izdao odobrenja za gradnju i koji je
odredio komisiju za tehnički pregled,
35. Investitor i izvođač radova, nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta, dužni su
u zakonskom roku izvršiti primopredaju i konačan obračun svih izvedenih radova.

..................................................
TEHNIČKI USLOVI se odnose na konkretan projekat. Propisuju karakteristike
opreme koja se ugrađuje, uslove montaže, način ispitivanja instalacije itd. Prema 2
navedeni su tehnički uslovi za određen broj instalacija koje se obično sreću u praksi i to:

7. Tehnički uslovi za instalacije centralnog grejanja

A) Opšti deo

1.Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i može se ustupiti samo onom
izvođaču koji je u stanju da se obaveže i dokaže da je u mogućnosti da kompletnu instalaciju
isporuči,montira,ispita i pusti u pogon.
2.Pre početka radova izvodjač je dužan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i
da o eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i
zatraži njegova dalja uputstva.
3.Investitor je dužan da izvođaču obezbedi zatvoren prostor na gradilištu za
uskladištenje i pripremu materijala.
4.Izvođač instalacije može biti samo ono preduzeće koje raspolaže znanjem i
mogućnostima koji se zahtevaju za izradu ove vrste instalacija tj;
-da može nabaviti,isporučiti i montirati sve elemente instalacije predviđene projektom,i
da ima načina da za ovu opremu pribavi kompletnu tehničku dokumentaciju
-da raspolaže znanjem i mogućnostima rešavanja svih detalja potrebnih za montažu
instalacije centralnog grejanja,na odgovarajući i estetski način
-da raspolaže potrebnom kontrolom,mernom i regulacionom opremom kako bi izvršio
dobru regulaciju svih elemenata izrađene instalacije
5.Svi elementi predviđeni projektom za ugradnju u jednocevni sistem moraju imati
odgovarajući sertifikat.
6.Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod,već se izrađuju posebno moraju biti
izrađeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji mogući način koji se predviđa za tu vrstu
radova. Površinska zaštita mora biti izvedena tačno kako je naznačeno u projektu,a na
mestima gde to nije naznačeno,na način uobičajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o
kvalitetu.
 7. Projektant objekta,kao i izvođač građevinskih radova,moraju u dogovoru sa
projektantom i izvođačem instalacije predvideti u zidovima dovoljno velike otvore i prodore
za ugradnju vertikalnih i horizontalnih razvoda.
8. Izvođač instalacije centalnog grejanja mora koordinirati izvođenje svojih instalacija
sa izvođačima ostalih ostalih instalacija,da ne bi došlo do nesporazuma i do oštećenja
instalacije.

b) Grejna tela
1. Kao grejna tela mogu se koristiti radijatori,konvektori,kaloliferi,cevni registri od
glatkih cevi,kao i ostala grejna tela savremene konstrukcije.Ukoliko se pri izvođenju
pojedinačna grejna tela zamenjuju drugim tipovima,obavezna je saglasnost investitora.
2. Za sva grejna tela koja se ugrađuju mora se pribaviti atest o kvalitetu i radnim
karakteristikama izdat od za to merodavne institucije.
3. Grejno telo treba po pravilu smestiti slobodno na konzole u parapetnom zidu
prozora; izuzetno drugačije u slučaju kada je to nužno zbog građevinskih razloga ili zbog
samog grejnog tela.Ukoliko se ispred grejnog tela stavlja maska,ona mora omogućiti što bolje
strujanje vazduha i mora se lako skidati.
4. Sanitarno-higijenski zahtevi pri ugradnji grejnih tela su preglednost i dostupnost
svih površina i elemenata grejnih tela radi održavanja njihove čistoće.
5. Montažno-građevinski zahtevi su sledeći:
-da veličina grejnih tela ne prelazi gabarite prozora i prozorske niše
-da se priključci grejnih tela na usponske vodove izvode bez suvišnih savijanja
-da se grejna tela ugrade u horizontalnom položaju
6. Ukoliko se kao grejna tela koriste radijatori,prilikom njihove ugradnje moraju biti
ispunjeni sledeći uslovi:
-odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi od 20 do 70 mm,zavisno od
vrste radijatora
-visina radijatora od poda treba da bude od 100 do 150 mm,zavisno od visine parapeta
-ako je radijator ugrađen u nišu,ili je iznad radijatora postavljena daska,onda
minimalno rastojanje od gornje površine radijatora do svoda niše,odnosno do donje ivice
daske treba da bude od 70 do 120 mm.
7. Pri ugradnji radijatora na konzole,one se moraju postaviti tako da se radijator
oslanja,a ne da visi na njima. Broj konzola treba odrediti u principu tako da za radijator od 10
članaka dolaze dve,a na svakih narednih 10 članaka još po jedna konzola. Broj držača treba da
bude za jedan manji od broja konzola.
8. Treba težiti da u jednom objektu budu ugrađeni radijatori samo jednog
proizvođača,pri čemu treba nastojati da radijatori po dubini i visini budu identični.
9. Nakon formiranja radijatorskih baterija od potrebnog broja članaka,one se moraju
dobro oprati mlazom vode od unutrašnjih nečistoća.
10. Nakon završetka montaže i nakon uspele probe na pritisak,radijatore treba
demontirati,dobro očistiti od rđe i nečistoće i zaštititi temeljnom bojom. Lakiranje radijatora
vrši se nakon ponovne montaže pri temperaturi radijatora od najmanje 50 ˚C . Za farbanje
radijatora treba upotrebiti specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba
različitih metalnih boja ne preporučuje se zbog smanjenja koeficijenta zračenja površine,a
time i manjeg odavanja toplote.
11. Kaloliferi kao grejna tela prvenstveno se koriste za zagrevanje radioničkih
prostorija,a naročito u slučaju kada je osim zagrevanja prostor potrebno i ventilirati. Priključci
kalolifera za sveh vazduh treba da budu što kraći,po preseku jednaki ili veći od priključka na
kaloliferu. Buka koju proizvodi kalolifer u toku rada mora da bude u granicama predviđenim u
propisima za ventilacione uređaje.
12. Pored ostalih grejnih tela dozvoljenja je i upotreba konvektora. Ne preporučuje se
na istom objektu ugrađivanje i konvektorskih i radijatorskih tela.
13. Konvektori se ugrađuju u posebne konvektorske kutije,ili u zidne niše,uz ugradju
prednje maske. Između konvektora i maske,kao i zadnje strane,ne sme postojati slobodan
prostor. Pri ugradnji konvektora,treba se pridržavati preporuka proizvođača konvektora.
14. Prilikom dopremanja na objekat,konvektori treba da budu zaštićeni talasastim
kartonom ili sličnom ambalažom,a ovu zaštitu treba skinuti tek nakon ugradnje konvektora i
po završetku građevinskih radova.

c) Cevna mreža
1. Sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda moraju imati atest i odgovarati
standardima JUS C.B5.221,DIN 2440,DIN 2441 i DIN 2448.
2. Trasa vođenja cevnih vodova i raspored oslonaca ne smeju se menjati bez
saglasnosti projektanta.
3.Horizontalnu cevnu mrežu u objektima sa podrumom treba vešati o plafon podruma
ili oslanjati na zidne konzole. U objektima bez podruma dozvoljava se polaganje cevne mreže
u podne kanale,koji na rastojanju od 8 do 10 m imaju lagane kontrolne poklopce. Pre
zatvaranja kanala,treba ga očistiti i cevnu mrežu zaštititi od korozije i na odgovarajući način
izolovati.
4. Na prolazu kroz građevinsku konstrukciju cevi ne smeju biti čvrsto uzidane,već
uvek mora biti dovoljno mesta za slobodnu dilataciju cevi usled promena temperature.
5. Vertikalne cevne vodove i priključke na grejna tela treba voditi slobodno uz zid. Na
vertikalnim vodovima,odmah iza priključaka na horizontalnu cevnu mrežu,treba ugraditi
zasune ili prolazne ventile,a iznad njih slavine za pražnjenje.
6. Na mestu ukrštanja priključka za grejno telo sa vertikalnim vodom,priključak mora
imati odgovarajući zaobilazni luk koji se obavezno izvodi u horizontalnoj ravni.
7. Priključci za grejna tela ne mogu biti kraći od 30 cm.
8. Usponski napojni vod uvek se postavlja sa leve strane i mora biti fiksiran
odgovarajućim brojem cevnih obujmica.
9. Za izradu cevne mreže koja se montira u betonski sloj poda upotrebiće se
plastificirana bakarna cev JUS C.D5.202. Prilikom savijanja cevi,svetli otvor se ne sme
smanjiti,a za sve nstavke i spojeve moraju se upotrebiti fitinzi za bakarne cevi.
10. Odzračivanje instalacije treba rešavati u principu centralno,sa odzračnom mrežom
preko odzračnih ili ekspanzionih posuda.
11. na mestima prolaska usponskih vodova kroz međuspratnu konstrukciju,cevi treba
obaviti talasastom hartijom,izuzev u mokrim čvorovima gde se na prolazima postavljaju
metalne čahure većeg prečnika radi slobodnog kretanja cevi. Prostor izmedju cevi i čahure
popuniti zaptivnom masom postojanoj na radnoj temperaturi. U podnim prolazima ove čahure
treba da budu izdignute 5 cm iznad poda.
12. Za prave cevne vodove dužine preko 30 m ,po pravilu moraju se predvideti
kompenzacione lire.
13. Delovi cevi koji nisu predviđeni za odvajanje toplote,a prolaze kroz negrejane
prostorije,moraju se izolovati dobrom termičkom izolacijom. Izolaciju postaviti tako da pri
širenju cevi usled zagrevanja ne dođe do njenog oštećenja.
 14. Horizontalna mreža u svim delovima treba da se vodi nagibom od 0.5% do 1% u
smeru odzračnih posuda,odnosno ventila i slavina za pražnjenje.
15. Spajanje cevi vrši se zavarivanjem ili,ukoliko je potrebno ostvariti razdvojivu
vezu,pomoću prirubnica. Zavarena mesta moraju biti dobro obrađena,sa dovoljnom debljinom
vara,ali tako izvedenim da se presek cevi ne smanji. Kvalitet vara mora biti prvoklasan.
16. Pri svakom spajanju zavarivanjem moraju se obaviti sledeći radovi:
-turpijanje (zakošavanje) rubova na delovima cevi koje se spajaju. Cevi sa zidovima
debljine manje od 3 mm zavaruju se bez zakošenja ivica. Za cevi sa debljinom zida većom od
3 mm,ugao zakošenja ivica mora iznositi od 60% do 70%
-čišćenje šavova od rđe i nečistoće
-skidanje šljake sa izvedenih varova i njihova antikorozivna zaštita osnovnim
premazom.
17. Cevi se učvršćuju pokretnim i nepokretnim osloncima,jednodelnim i dvodelnim
cevnim obujmcima i konzolama. Makskimalno dozvoljeni razmaci između oslonaca navedeni
su u sledećoj tabeli:

Dimezije cevi Maksimalno Dimenzije cevi Maksimalno

[mm] rastojanje [m] [mm] rastojanje [m]
17.2 x 1.8 2.0 57.0 x 2.9 2.5
21.3 x 2.0 2.0 60.3 x 2.9 2.5
26.9 x 2.0 2.0 70.0 x 2.9 3.0
33.7 x 2.6 2.0 76.1 x 2.9 3.0
42.4 x 2.6 2.5 88.9 x 3.2 3.0
48.3 x 2.6 2.5 108.0 x 3.6 3.5

18. Pri izradi prirubničkih spojeva korostiti standardne prirubnice propisanih dimenzija
i za odgovarajući radni pritisak. Pri spajanju cevovoda i armature prirubnicama obavezna je
upotreba zaptivnih prstenova od klingerita,minimalne debljine 3 mm,ili grafitno-azbestne
pletenice četvrtastog preseka. Pletenice se moraju seći pod uglom od 45˚ ,a nikako vertikalno.
19. Konzole i vešaljke na koje se oslanja cevovod moraju omogućiti njegovo slobodno
kretanje usled toplih dilatacija,bez mogućnosti stvaranja ugiba. Oslonci i konzole moraju biti
ugrađeni u zidove pomoću cementnog maltera,a nikako gipsom.
20. Izrada krivina i fazonskih delova na cevnim vodovima može biti izvedena
savijanjem cevi (za prečnike do 26.9 mm),ili upotrebom odgovarajućih lukova načinjenih od
istog materijala. Armatura i fazonski delovi ne smeju se postavljati unutar građevinskih
elemenata. Na mestima prodora cevnih vodova kroz zidove i međuspratnu konstrukciju,a u
prostorijama za boravak ljudi,sa obe strane postaviti rozete.
21. Sve cevi,armatura i ostali metalni delovi moraju se nakon završene montaže i
obavljenih propisanih ispitivanja temeljno očistiti od rđe i zaštititi odgovarajućim temeljnim
premazima. Nakon toga cevi se mogu u zidu omotati talasastim papirom,izolovati ili bojiti
uljanim lak-bojama otpornim na visoke temperature.
22. Ugradnju zasuna,slavina i ventila izvesti tako da se vreteno sa točkom postavi
vertikalno na horizontalne vodove. Svoj armaturi mora biti obezbeđen prilaz radi eventualnih
intervencija. Svi radijatorski ventili moraju biti podešeni prema podacima iz projekta.
23. Na svoj ugrađenoj armaturi mora biti strelicama vidno označen smer kretanja
grejnog fluida.
 24. na odgovarajućim mestima potrebno je obezbediti prostor za ugradnju ormana za
smeštaj priključne armature i merača utroška toplotne energije za svaki stan ili jednu celinu
poslovnog prostora.
25. Ormani za smeštaj priključne armature moraju biti tipskii,sa unificiranom bravom
za celo naselje. Takođe,moraju biti dovoljnih dimenzija da omogućavaju normalnu montažu i
demontažu elemenata. Visina razdelnika i sabirnika smeštenih u orman mora iznositi h=1.5 m
od kote poda prostorija u kojima su smeštena grejna tela. Detalj ormana,mesto i prostor za
njegovu ugradnju moraju biti usaglašeni sa arhitektonsko-građevinskim projektom,a potvrda o
ovoj usaglašenosti,overena pečatom i potpisima projektanata,treba da bude priložena
investiciono-tehničkoj dokumentaciji.

d) Automatika
1. Automatiku je potrebno montirati u potpunosti prema priloženoj šemi,a pojedine
elemente automatike postaviti na mesta predviđena projektom.
2. Izvođač je dužan da od isporučioca automatike pribavi detaljne šeme
povezivanja,uputstva za montažu,regulaciju i rukovanje,a poželjno bi bilo da se u cenu
isporuke automatike uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca
automatike,koje bi izvršilo kontrolu montaže i regulisanja automatike.
3. Nakon izvršenog podešavanja svih elemenata automatike,neophodno je izvršiti
probni pogon u svim radnim režimima i o tome zajedno sa nadzornim organom sačiniti
izveštaj i zapisnik.
4. Mesto i prostor za ugradnju merača utroška toplotne energije predvideti na
povratnom vodu,a uz poštovanje svih zahteva i preporuka proizvođača za njegovu pravilnu
ugradnju. Ispred mernog instrumenta mora obavezno biti predviđen pouzdan hvatač nečistoća.
5. Za sve merače potrošnje toplotne energije mora se obezbediti poseban električni vod
iz ormana elektromotornog razvoda cirkulacionih pumpi u toplotnoj podstanici,sa priključcima
u svakom ormanu za snabdevanje računskih jedinica električnom energijom odgovarajućeg
napona.

e) Električna instalacija
1. Električna instalacija se mora izraditi uz upotrebu vodonepropustljivih elemenata i
armatura,a na osnovu posebnog projekta koji je izrađen prema podacima o projektnoj
instalaciji.
2. Centrifugalne cirkulacione pumpe moraju raditi sa minimumom buke i vibracija,a na
mestima gde je to nemoguće potrebno je ugraditi prigušivače buke i vibracija. Pumpe se
isporučuju zajedno sa elektromotorom zatvorene konstrukcije,a za priključenje na struju
napona 22/380 V i frekvencije 50 Hz.
3. Elektromotori treba da budu isporučeni zajedno sa odgovarajućim upuštačima i
osiguračima. Takođe,električne komande razvodne table treba da sadrže sve potrebne upuštače
i osigurače.
4. na tabli treba da budu montorani uređaji za merenje amperaže i napona struje,kao i
signali rada i kvara. Isto tako,na tabli treba da budu montirani svi potrebni releji i ostali
elementi koji spadaju u okvir automatike i kontrole postrojenja,ili su deo opreme koja čini
vezu između automatike i elektromotornog pogona.
f) Montaža instalacije
1. Izvođač je dužan da celokupnu opremu predviđenu ovim projektom montira na
način utvrđen grafičkom dokumentacijom,tehničkim opisom i svim tehničkim uslovima.
 2. Montaža obuhvata celokupnu instalaciju za grejanje,povezivanje cevima sa
toplotnom podstanicom,povezivanje sa priključcima vodovoda i kanalizacije koji će biti
dovedeni do podstanice od strane izvođača radova na vodovodu i kanalizaciji.
3. Svi zidarski radovi potrebni za pričvršćivanje držača,nosača,obujmica za nošenje
kanala i drugih elemenata instalacije,spadaju u obavezu izvođača instalacija.
4. Pre svakog štemovanja ili bušenja btona potrebno je tražiti saglasnost nadzornog
organa građevinskih radova,odnosno zahtevati da se građevinski posao izvede i dati uputstvo
kako da se izvede. Izvođač je dužan da nakon ugrađivanja elemenata izvrši zatvaranje rupa na
način koji odgovara vrsti ugrađenih elemenata.

g) Ispitivanje instalacije
1. Sve uređaje,cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehničkom ispitivanju na
pritisak koji ima za cilj da ustanovi usklađenost konstrukcije uređaja,cevovoda i armature sa
projektnim zahtevima tehničke sigurnosti. Uspešnost obavljanja ovih ispitivanja upisuje se u
građevinski dnevnik.
2. Puno tehničko ispitivanje se vrši: spoljnim pregledom,ispitivanjem na
čvrstoću,unutrašnjim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost.
3. Spoljni pregled se vrši bez prekida u radu postrojenja,a pri tom se obraća pažnja na
celu instalaciju,kao i na njene pojedine elemente,a posebno armaturu.
4. Ispitivanje na čvrstoću vrši se pre puštanja ppostrojenja u probni pogon. Pre
ispitivanja na čvrstoću postrojenje mora biti očišćeno,a svi elementi instalacije čvrsto
postavljeni,da ne bi došlo do curenja ili oštećenja prilikom ispitivanja. Vrednost probnog
pritiska određuje se na osnovu obrasca:
Ppr=2.0+Pp+Pst , bar
Gde je: Pp napor pumpe, Pst statički pritisak vodenog stuba u instalaciji
Merenje vrednosti pritiska vrši se pomoću kontrolnog manometra,čime se kontrolišu
istovremeno i svi instalisani manometri. Probni pritisak se održava 180 minuta,a potom se vrši
osmatranje postrojenja u toku 60 minuta. Smatra se da su uređaji i cevovodi izdržali ovo
ispitivanje ako ne pokažu znake oštećenja i ako nema deformacija na elementima instalacije.
Rezultat ispitivanja smatra se uspešnim ako se sem gornjih uslova pritiska za prvih 120 minuta
po postizanju vrednosti probnog pritiska ne smanji za više od 2% . Probno ispitivanje se na
zahtev komisije za tehnički pregled i prijem objekta može vršiti i za vreme odvijanja
tehničkog pregleda.
5. Pri unutrašnjem pregledu uređaja (tamo gde je moguće uraditi) treba posebnu pažnju
obratiti na stanje zidova,veza i spojeva.
6. Ispitivanje na zaptivenost vrši se neposredno nakon ispitivanja na čvrstoću. Pritisak
pri ovom ispitivanju jednak je radnom pritisku. Smatra se da je postrojenje izdržalo ispitivanje
na zaptivenost ako pritisak ne padne više od 2% u toku naredna 24h.
7. Nakon završetka probnog ispitivanja na čvrstoću,potrebno je izvršiti ispitivanje
instalacije u smislu postizanja svih radnih parametara,odnosno takozvanu „toplu probu“. Ovim
ispitivanjem posebno se proverava:
-da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri
-da li armatura i uređaji uredno dejstvuju i da li sistem deluje bez udara i šumova
-da li grejna tela greju ravnomerno po celoj površini
-da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na termičke dilatacije
-da li se mreža normalno odzračuje
 U okviru ovog ispitivanja vrši se i merenje unutrašnjih temperatura u svim zagrevanim
prostorijama. Merenje unutrašnjih temperatura vrši se pri spoljnoj temperaturi minimalno t=-
5˚C. Merenje se obavlja na visini h=1.2 m od poda,termometrom klase tačnosti 0.5˚C,a nakon
tri časa od početka rada instalacije.
8. Potrebno gorivo.električnu energiju i ostale troškove probnog ispitivanja,sem radne
snage,plaća i obezbeđuje investitor.
9. Nakon uspešnog završetka funkcionalne probe,instalacija se predaje investitoru.
Tom prilikom izvođač je dužan da preda dva primerka pisanih uputstava za rukovanje
instalacijom,od kojih jedan primerak treba da bude uramljen i obešen na vidljivom mestu u
kotlarnici.
10. Sva probna ispitivanja moraju se obaviti u svemu prema važećim
standardima,propisima i normativima za ovu vrstu instalacija

3.2.3.2. Tehnički uslovi gradnje gradske gasne mreže od čeličnih cevi

a) Konstrukcija gasovoda
1. Gasovod se iyvodi od čeličnih bešavnih cevi po JUS C.B5.221 od materijala Č1212.
Za gasovode spoljašnjeg prečnika 355,6 mm i većeg, dozvoljena je upotreba spiralno varenih
cevi. Po istom standardu i od istog materijala izvode se i čelične zaštitne cevi.
2. Zaporni organi sa zavarenim krajevima ugrađuju se na dubini polaganja gasovoda i
moraju imati ručicu sa produžnim vretenom u livenom poklopcu sa utisnutom oznakom
„GAS“. Zaporni organ sa prirubničkim spojem ugrađuje se iznad nivoa podzemne vode. U oba
slučaja ručica za manipulaciju zapornih organa mora biti na 0,1 m od poklopca.
3. Za zaporne organe mogu se upotrebiti samo slavine, zasuni i ventili koji su
predviđeni za prirodni gas i čiji atest garantuje čvrstoću kućišta i nepropusnost sedišta u
zatvorenom položaju za maksimalni pritisak gasa koji se može pojaviti todom njihove
upotrebe.
4. Svi ostali uređaji, fazonski komadi i oprema koji se ugrađuju u gasnu mrežu, moraju
biti izrađeni po odgovarajućem, opšte prihvaćenim standardima namenjenim za prirodni gas i
imati sve potrebne ateste.

b) Lokacija gasovoda
1. Minimalna dubina polaganja gasovoda je 0,8 m merena od gornje ivice gasovoda.
Dozvoljava se i dubina polaganja od 0,6 m jedino kod ukrštanja sa drugim podzemnim
instalacijama, ili ukoliko je teren u koji se polaže gasovod izrazito težak
2. Pri podzemnom ukrštanju gasovoda sa drugim instalacijama gasovod se, gde god je
moguće, polaže iznad drugih instalacija, i to pod uglom 60°-90°. Ako se gasovod polaže ispod
instalacija, potrebno ga je staviti u zaštitnu cev tako da krajevi te cevi, mereno najkraćim
putem u horizontalnoj projekciji, budu udaljene od druge instalacijenajmanje 1,0 m, tamo gde
je o moguće. Podzemne instalacije se na pogodan način moraju zaštititi od uticaja mraza,
mehaničkih oštećenja koja mogu nastati tokom izgradnje gasovoda i zatrpavanja rovova.
3. Pri ukrštanju gasovoda i kanala ugao ukrštanja je od 60° do 90°. Ako se gasovod
polaže ispod dna kanala, minimalno rastojanje dna kanala i cevi gasovoda je 1,0 m. Ukoliko je
ova dubina ukopavanja manja, potrebno je iznad gasovoda postaviti betonsku zaštitnu ploču,
ili metalnu zaštitnu cev.. Ako se gasovod vodi kroz svetli profil kanala, mora se zaštititi
čeličnom zaštitnom cevi. Kraj čelične zaštitne cevi mora biti udaljen najmanje 1,0 m od gornje
ivice kanala, posmatrano u horizontalnoj projekciji.
4. Ako se gasovod postavlja ispod puta, prokopavanjem tog puta, polaže se bez zaštitne
cevi. Kada se gasovod postavlja spod puta njegovim podbušivanjem, obavezno se predviđa
ugradnja zaštitne cevi. Prečnik zaštitne cevitreba da bude veći za najmanja 100 mm od
spoljašnjeg prečnika gasovoda. Zaštitna cev na prolazu ispod puta mora biti duža za najmanje
1,0 m sa jedne i druge strane krajnjih tačaka poprečnog profila puta, gde god je to ostvarljivo.
5. Gasovod ispod železničke pruge postavlja se u zaštitnoj cevi uz prethodno bušenje
ispod pruge. Zaštitna cev na prolazu ispod pruge mora biti duža za minimum 5,0 m sa jedne i
druge strane pruge, mereno od ose zadnjeg koloseka, odnosno za minimum 1,0 m mereno od
nožice nasipa.
6. Na prolazu kroz zaštitnu cev moraju se pstaviti gumeni distantni prstenovi, kako bi
gasovod bio dielektričan u odnosu na zaštitnu cev. Krajevi svih zaštitnih cevi moraju biti
zatvoreni odgovarajućim zatvaračima nepropusnim za vodu. Na jedan kraj metalne zaštitne
cevi postavlja se kontrolni izvodza merenje dielektričnosti gasovoda i zaštitne cevi.
7. Odušna cev se postavlja sa jedne ili obe strane (ako je dužina zaštitne cevi veća od 20
m ) zaštitne cevi, na udaljenosti od najmanje 1,5 m od ivice puta, odnosno 1,0 m od ose
krajnjeg koloseka. Odušna cev se završava cevnim lukom od 180° sa Dejvijevom mrežicom na
kraju. Otvor je okrenut od puta, odnosno koloseka, a minimalna visina oduške cevi je 2,0 m.
Na odušnoj cevi postavlja se tabla upozorenja, oznaka stacionaže gasovoda, naziv distributera
i njegov broj telefona.
8. U gusto naseljenim područjima gde nema dovoljno prostora za lokaciju nadzemnih
odušnih lula, ine se postavljaju kao podzemne oduške u livenim zaštitnim kapama sa
utisnutom oznakom „GAS“.

c) Montaža gasovoda
1. Da bi se radovi na polaganju gasovoda mogli nesmetano izvoditi, potrebno je
prethodno pripremiti trasu za njegovo polaganje. Trasu treba što je moguće tačnije obeležiti, a
pre početka radova na polaganju gasovoda reba izvršiti pripremu radnog pojasa. Širina radnog
pojasa treba da bude toliko koliko zahtevaju izvođačke operacije.
2. Cevi, opremu i materijal treba doneti na mesto ugradnje. Nakon istovara, cevise nižu
natrasu, ručno ili pokretnom dizalicom. Nizanje cevi vrši se na slobodnoj strani radnog pojasa
trase. Pri ovome treba paziti da se ne oštete krajevi cevi, kao i da se na mestima presecanja
trase sa putevima i stazama ne omete prolaz pešaka i saobraćaj vozila. Iz istog razloga treba na
tim mestima preko iskopanog rova obezbediti odgovarajući prelaze.
3. Kod prelaza, saobraćajnice ili voditokova cevi se u potrebnim količinama slažu na
jednoj ili drugoj strani prelaza, pri čemu treba ispod najniže položenih cevi postaviti drvene ili
metalne podupirače, da cevi ne dodju u direktni kontakt sa zemljom. To znači da se nizanje
cevi prekida ispod svakog prelaza i nastavlja ponovo iza njega.
4. Najvažnija operacija pri montaži je čeono zavarivanje cevi u liniji gasovoda pa ovome
treba posvetiti posebnu pažnju, kako pri samoj pripremi i stručnij kvalifikaciji zavarivača, tako
i pri organizaciji izvođenja aradova.
5. Ovoj operaciji predodi čišćenje unutrašnjih cevi od svih nečostoća i sitnih predmeta.
Čišćenje se izvodi pomoću specijalne četke za ovu vrstu radova. Pri čišćenju cevi nije
dozvoljena upotreba gruboga alata (sekača, turpije i sl.).
 6. Otvoreni krajevi cevovoda moraju se obavezno zatvoriti svakog dana nakon završetka
radova specijalnim poklopcima i ne smeju se otvarati dok se rad ne nastavi.
7. Nakon ovoga vrši se kontrola krajeva cevi pomoću odgovarajućeg alata. Ukoliko su
krajevi oštećeni , treba izvršiti potrebne popravke. Ukoliko se krajevi ne mogu popraviti, treba
ih odseći i ivice ponovo zakositi.
8. Kada su krajevi cevi dovedeni u ispravno stanje, cevi se centriraju i spajaju pomoću
specijalne spojnice. Spojnica omogućuje pravilno centriranje sa porpisanim rastojanjem
izmedju dve cevi koje se zavaruju.
9. Preporučuje se da se zavarivanje vrši u skladu sa američkim propisima za tarensko
zavarivanje cevovoda (Standard for Field Weding of Pipe Lines) API standardu 1104,
najnovijem izdanju, ili po JUS C.T3.001 do 061. Po istim ovim propisimapreporučujese
atestiranje svih varilica predviđenim za ovaj posao, pri čemu svaki varilac sem potrebne
diplome o kvalifikaciji, dobija i svoju oznaku kojim označava izvedeni zavareni spoj.
10. Zavarivanje se vrši u dva sloja: koreni var i ispuna. Kontrola kvaliteta izvođenja
svakog sloja mora se stalno sprovoditi, pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve
potrebne podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog zavarenog spoja.
11. Svaki završni var treba označiti brojem sekcije i rednim brojem zavarivača, koristeću
iljanu boju.
12. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0° C, te ako nema vetra i
kiše. Do temperature od -5°C treba vršiti predgrevanje materijala, a na nižim temperaturama
treba obustaviti zavarivanje.
13. Preporučuje se da se zavarivanje izvodi specijalno duboko i jednolično penerirajućim
elektrodama koje imaju veoma prodoran i lako kontrolisan luk.
14. Tek nakon uspešno završenog prethodnog ispitivanja na nepropusnost i eventualnih
popravki, može se početi saantikoroznim izolovanjem gasovoda. Izolovanje se izvodi
plastičnom polietilenskom trakom. Najpre se cevovod dobro očisti od svih nečistoća, a
naročito od vlage, pa se zatim premazuje zaštitnim premazom. Ulegnuća ili neravnine na
površini, naročito na spojevim nastalim pri zavarivanju, treba ispuniti masom za zaptivanje,
kako bi se namotavanje trake moglo izvršiti bez lokalnog zarobljavanja vazduha. Traka se
nanosi u obliku spirale preklopom.
15. Mehaničko čišćenje cevovoda, kao namotavanje trake, izvodi se pomoću specijalnih
mašina. Tamo gde nije moguće prići mašinom, ove radove izvršiti ručno.
16. Mora se paziti da pri namotavanju bude normalno naprezanje trake. Prejaki uzdužni
napori ili namotavenje na mahove, u trzajima, treba izbegavati jer to prouzrokuje naknadno
klizanje trake. Pri izvodjenju izolacije strogose pridržavati uputstav proizvođača trake.
17. Antokoroziona izolacija zaštitne cevi gasovoda izvodi se u dva sloja. Osnovna cev
gasovoda na mestu prolaza kroz zaštitnu cev takođese dvostruko izoluje i to minimum 1,0 m
izvan zaštitne cevi. U svim slučajevima ukrštanja gasovoda sa drugim instalacijama bez
zaštitne cevi, gasovod se dvostruko izoluje do na po 2,0 m levo i desno od mesta ukrštanja.
18. Nadzemne delove cevovoda, fitinge i zaporne organe treba očistiti od nečistoća,
premazati osnovnim premazom i sa dva premaza zaštitne boje.
19. Nakon izolovanja gasovod se spušta u rov. Predhodno rov mora biti pripremljen za
polaganje gasovoda onako kako jeto objašnjeno u tehničkom opisu za građevinske radove.
20. Samo spuštanje obaviti pomoću više dizalica. Tamo gde je to neizvodljivo, spuštanje
izvršiti pomoću tronožca sa račnom dizalicom. Da se ne bi oštetila izolacija, prilikom
spuštanja cevovoda koristiti nosive trake od mekog i savitljivog materijala. Pored ovoga
naročito pažnju obratiti na to da usled prisilnog zatezanja ne tare o rubove rova, ili ne udara
obilo koji tvrdi predmet, jer se tako može oštetiti izolacija.
21. Izvođač montažnih radova treba nakon završetka radova da ukloni sve otpake sa
radnog pojasa, dok izvođač građevinskih radova treba da zatrpa rov i restaurira pojas trase u
stanje u kom je bio pre početka radova.

d) Ispitivanje gasovoda
1. Izvođač treba da izradi elaborat tehnologije ispitivanja i dostavi ga investitoru na
odobrenje.
2. Svaki završni var na gasovodu najprese kontroliše vizuelno, a zapažanja se unose u
knjigu zavarivanja kraj broja vara. Po površini var mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno
nadvišenje poslednjeg gornjeg vara ne sme biti veće od 1,6 mm sa obe strane.
3. Sem ovog treba izvršiti i kontrolno radiografsko snjimanje varova. Ovo snjimanje treba
izvršiti γ i x zracim, prema metodi i specifikaciji koju izvođač treba prethodno da dostavi na
odobrenje investitora, a preporučuje se prema API standardu 1104, najnovijem izdanju.
Potreban procenat snimanja varova je:
- Za gasovod u klasi lokacije 1 10%
- Za gasovod u klasi lokacije 2 50%
- Za gasovod u klasi lokacije 3 100%
- Za gasovod na prolazu ispod saobraćajnice 100%
- Za gasovod na prolazu ispod vodotoka 100%
- Za nadzemne gasovode i gasovode u šahtovima 100%
Napomena: Na gradskim područjima sve zavare snjimiti u procentu 100%
4. Sve ustanovljene neispravne varove treba popraviti ili izrezati iz gasovoda, pa ih
ponovo zavariti i snimiti. Ovo popravljanje eventualnih grešaka se izvodi onako kako je to
predviđeno prema ANSI B.31.8, tački 829.9.
5. Sem radiografskog snimanja određenog broja varova, svaku zavarenu sekciju gasovoda
treba ispuniti na propusnoost pomoću komprimovanog vazduha ili inertnog gasa.
6. Na čitavoj dužini gasovoda treba preduzeti sva potrebna osiguranja i mere bezbednosti
za slučaj kvara ili havarije koja može nastati prilikom ispitivanja.
7. Pre ispitivanja treba krajeve sekcije gasovoda nepropusno zatvoriti poklopcima i jedan
kraj pomoću spojne cevi i ugrađenog manometra spojiti na kompresor. Dužina jedne ispitne
sekcije ne treba da iznosi više od 1000 m, ispitnim pritiskom od 6 bar i trajanjem ispitivanja
po deonici oko 2 sata.
8. Kada se u sekciji postigne ispitni pritisak, obustavlja se komprimovanje vaduha i
odvaja se kompresor. Za vreme probe, se mkontrolisanja pritiska na manometru vrši se i
podmazivanje svakog vara po celom obimu rastvorom sredstva koje lako peni u vodi. Mesta
popuštanja mogu se vizuelno registrovati, jer nanjima dolazi do stvaranja mehurića. Ovakva
mesta treba popraviti, a probu ponoviti. Popravke se vrše tek što se gasovod rastereti pritiska.
9. Nedestaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u gasovodu
snizi na atmosferski. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se mora
ponoviti.
10. Nakon kompletnog završetka radova na gasovodu izvođač treba da izvrši konačnu
probu kompletnog gasovoda na čvrstoću i nepropusnost. Na čitavoj dužini gasovoda treba
preduzeti sva potrebna osiguranja i mere bezbednosti za slučaj kvara koji može nastati
prilikom ispitivanja. Ove mere sigurnosti treba sprovoditi za sve vree vršenja ispitivanja kako
u svrhu zaštite ljudstva koje učestvuje pri ispitivanju, tako i ostalog stanovništva koje mora
biti obavešteno o vremenu kada će se vršiti ispitivanje.
11. Glavno ispitivanje na čvrstoću gasovoda u kojima se maksimalni radni pritisak kreće
granicama (1-12) bar, vršiće se ispitnim pritiskom 1,5 puta višim od maksimalnog
dozvoljenog radnog pritiska. Ispitivanje na čvrstoću trajenajmanje 3 sata.
12. Ukoliko gasovod zadovolji u procesu ispitivanja na čvrstoću, pristupa se ispitivanju na
hermetičnost. Ispitni pritisak na hermičnost je jednak maskimalnom radnom pritisku. Uz
prethodnu stabilizaciju temperature ispitnog medijuma i samog gasovoda, ispitivanje, tj
održavanje ispitnog pritiska, potrebno je vršiti 24 sata. U ovom periodu ispitivanje nesme doći
dopada pritisk, uzimajući u obzir korekciju pritiska usled promene temperature. Stabilizacija
temperature pre početka očitavanja pritiska iznosi najmanje 6 časova.
13. Nedostaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u instalaciji
snizi do atmosferskog. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se mora
ponoviti.
14. Ispitivanje gasne mreže na čvrstoću i hermetičnost pre prvog puštanja u rad vrši se u
prisustvu nadležne inspekcije i distributera gasa.
15. Merni uređaji temperature i pritiska koji se korise pri ispitivanju gasovodnih instalacija
na čistoću i hermetičnost moraju biti žigosani u zakonskom roku od strane Saveznog zavoda
za mere i dragocene metale.
16. O izvršnom ispitivanju sastavlja se zapisniko koji overavaju predstavnici izvođača
radova, dtistributera i nadležne inspekcije u slučaju kad njeno prisustvo obaveza.
17. Pre polaganja gazovoda u rov i neposredno pre zatvaranja rova vrši se ispitivanja anti
korozivne izolacije na elektro probojnost u prisustvu nadzornog organa i distributera, o čemu
izvođač radova satavlja zapisnik. Zapisnik potpisuju navedena lica i izvođač radova.
18. Kvalitet antikorozivne zaštite treba ispitati bez obzira kako je izolacija izvedena,
mašinski ili ručno. Ispitivanje vršiti pomoću električnog visokonaponskog detektora šupljina
pod naponom ne manjim od 10kV, a zavisno do debljine izolacione trake, i to 5 kV + 5
kV/mm. Ukoliko ispiivanje pokaže da postoje defektna mesta na izolaciji, ona se odmah ručno
popravljaju i ponovo ispituju.
19. Nakon postavljanja metalne zaštitne cevi (sa gasovodom u njoj) na svoje stalno mesto,
vrši se ispitivanje dielektričnosti zaštitne cevi i gasovoda u njoj u prisustvu nadzornog organa i
distributera, o čemu izvođač radova sastavlja zapisnik. Zapisnik potpisuje izvođač radova i
navedena lica.
20. Nakon završene montaže i izvršenog ispitivanja, gasna instalacija se može pustiti u rad.
Uvođenje gasa treba vršiti vrlo sporo kako bi se sprečilo nastajanje eksplozivne smeše u
kontaktnoj zoni gas-vazduh. Vazduh se ispušta na svim krajevima gasovodne instalacije na za
to predviđenim slavinama. Pri izduvavanju, sadržaj gasa u izlazećem vazduhukontroliše se
pomoću odgovarajućeg detektora. Kada se utvrdi da je u ispusnoj smesi sadržaj gasa
minimum 99%, zatvaraju se izlazne slavine i gasovodna instalacija se normalno pušta u rad. O
ovome treba načiniti primopredajni zapisnik.

3.2.3.3. Tehnički uslovi izgradnje merno-regulacionih stanica za gas

1. Pre početka izvođenja montažnih radova na instalaciji, potrebno je tačno

odrediti lokaciju stanice i pripremiti prostor za izvođačke operacije. Ukoliko nije drugačije
zahtevano, treba se pridržati sledećih minimalnih odstojanja stanice od ostalih objekata:
- Od zgrada 10m
 - Od železničkoh i tranvajskih pruga 10m
- Od magistralnih i regionalnih puteva 5m
- Od nadzemnih elektrovodova 5m
2. Opremu, civi, materijal i alat doneti na mesto ugradnje. U tu svrhu je potrebno
u neposrednoj blizini buduće lokacije stanice izgraditi manji skladišni prostor, gde će sesve to
moći smestiti i čuvati od oštećenja, elementarnih nepogoda i prisustva nepoželjnih lica.
Ukoliko se dođe do zaključka da je izgradnja jednog ovakvog skladišnog prostora iz
odredjenog razloga neprihvatljivo, onda se mora obezbediti jedna postojeća prostorija za te
svrhe.
3. Pri izvođenju montažnih radova preporučuje se da izradu i probnu montažu
podsklopova obavi izvođač u svojoj radionici, tako da na licu mesta izvodi samo sklapanje
podsklopova. Sva ugrađena oprema mora da poseduje odgovarajuće ateste i mora biti u skladu
sa zahtevima distributera gasa.
4. Najvažnija operacija pri montaži je čeono zavarivanje cevi , prirubnica, lukova
i fazonskih komada, pa ovome treba posvetiti posebnu pažnju, kako pri samoj pripremi i
stručnooj kvalifikaciji zavarivača, tako i pri organizaciji i izvođenju radova.
5. Ovoj operaciji prethodi čišćenje unutrašnjih cevi i ostalih pomenutih elemenata
od svih nečistoća i stranih predmeta. Čišćenje se izvodi žičanim četkama namenjenim za ovu
vrstu radova. Pri čišćenju cevi nije dozvoljeno upotreba grubog alata (sekača, turpije i sl.).
Otvoreni krajevi cevovoda se moraju obavezno zatvoriti svakog dana nakon završetka radova,
takozvanim noćnim poklopcima i ne smeju se otvarati dok se rad ne nastavi.
6. Nakon ovoga vrši se kontrola krajeva cevi, prirubnica, lukova i fazonskih
komada pomoću odgovarajućeg alata. Ukoliko su krajevi oštećeni, treba izvršiti potrebne
popravke. Ukoliko se ovi krajevi ne mogu popraviti, treba ih odseći i ivice ponovo zakositi,
odnosno zameniti ispravnim prirubnicima, kolenima ili fitinzima.
7. Kada su krajevi koji se zavaruju dovedeni u ispravno stanje, vrši se centriranje
sa drugom cevi ili odgovarajućim elementom koji se zavaruje. Centriranjem se postiže
propisno rastojanje između dve cevi ili izmedju cevi i odgovarajućeg elementa koji se
zavaruje.
8. Preporučuje se da se zavarivanje vrši u skladu sa američkim propisima za
terensko zavarivanje cevovoda (Standard for Field Welding of Pipe Lines) API standardom
1104, najnovijim izdanjem, ili po JUS C.T3.001 do 061. Po istim ovim propisima preporučuje
se atestiranje svih varilaca predviđenih za ovaj posao, pri čemu svaki varilac sem potrebne
diplome o kvalifikaciji dobija i svoju oynaku kojom označava izvedeni zavareni spoj.
9. Zavarivanje se vrši u dva sloja: koreni var i ispuna. Kontrola kvaliteta
izvođenja svakog sloja mora se stalno sprovoditi, pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja
sve potrebne podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog zavarenog spoja.
10. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0° C, te ako nema
vetra i kiše. Do temperature od -5°C treba vršiti predgrevanje materijala, a na nižim
temperaturama treba obustaviti zavarivanje.
11. Preporučuje se da se zavarivanje izvodi specijalno duboko i jednolično
penerirajućim elektrodama koje imaju veoma prodoran i lako kontrolisan luk.
12. Svaki završeni var najpre se kontroliše vizuelno, a zapažanja se unose u knjigu
zavarivanja kraj broja vara. Po površini var mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno
nadvišenje poslednjeg gornjeg vara ne sme biti veće od 1,6 mm, niti niže od 0,8 mm. Isto tako,
širina ne sme da prelazi širinu žleba više od 1,6 mm sa obe strane.
 13. Sem ovog treba izvršiti i kontrolno radiografsko snjimanje varova. Ovo
snjimanje treba izvršiti γ i x zracim, prema metodi i specifikaciji koju izvođač treba prethodno
da dostavi na odobrenje investitora, a preporučuje se prema API standardu 1104, najnovijem
izdanju. Potrebno je ipitati sve varove (100%).
14. Sve ustanovljene neispravne varove treba popraviti ili izrezati iz gasovoda, pa
ih ponovo zavariti i snimiti. Ovo popravljanje eventualnih grešaka se izvodi onako kako je to
predviđeno prema ANSI B.31.8.
15. Prilikom zavarivanja prirubnica voditi računa da sve one koje se zavaruju na
cevima moraju biti pod pravim uglom u odnosu na osu cevi. Odstupanje paralelnosti površina
prirubnice koje se spajaju može biti ±0,5°.
16. Tolerancija zazora između prirubnice sme iznositi ±0,1 mm u odnosu na
debljinu zaptivača. Pritezanje vijaka vršiti unakrsno, a nikako redno. Pri tome voditi računa da
se ne preskoči sila pritezanja, pa se preporučuje rad sa alatom koji ima uređaj za merenje sile
pritezanja.
17. Svi elementi koji se ugrađuju moraju biti u ispravnom stanju. Pre montaže
naležuće površine se moraju dobro očistiti. Isto tako, potrebno je izvršiti detaljan vizuelni
pregled elemenata, paako se primete najmanje sumnjive pukotine ili oštećenja elementa se ne
sme ugraditi. Naležuće površine između elemenata i prirubnicamoraju biti paralelne.
Odstupanje paralelnosti površina mora biti u granicama od ±0,5°. Svako veće odstupanje
dovodi do stvaranja dodatnog naprezanja ,materijala.
18. Rastojanje između prirubnica mora tačno odgovarati dužini cevnog elementa.
Tolerancija rastojanja mora biti u granicama od ±0,1 mm. Svako veće odstupanje može
dovesti do havarije. Zaptivni materijal mora biti dobrog kvaliteta i svuda jednake debljine.
Nejednaka debljina izaziva neparalelnost zaptivnih površina, a time i pojavu dodatnog
naprezanja. Zavrtnji se moraju zatezati unakrsno sa najvećom pažnjom. I ovde se preporučuje
upotreba alata koji ima uređaj za merenje sile pretezanja.
19. Sve promene pravca, sva račvanja i suženja ili proširenja izvodti sa lukovima,
T-račvama i reducirima koje proizvode specijalizovani proizvođači tih delova. Ne dozvoljava
se izvođaču radova da ove zahteve pri montaži izvodi na svoje ruke.
20. Nakon završene montaže stanice treba izvršiti ispitivanje na čvrstoću i
neporpusnost. Instalacija se pre ispitivanja mora detaljno očistiti produvavanjem vazduhom.
Za pritiske do 3 bar ispitivanje se vrši vazduhom, a za više pritiske vodom.
21. Ispitivanje sme da obavlja samo stručno obučeno osoblje uz primenu
neophodnih merabezbednosti. Sve osobe koje nisu direktno angažovane na ispitivanju moraju
se udaljiti iz zone ispitivanja.
22. Prilikom ispitivanja na čvrstoću ispitni pritisak se održava najmanje 4 sata,
posle čega se pritisak snižava do vrednosti određene za ispitivanje na nepropusnost. Iz
ispitivanja je neophodno isključiti osetljivu opremu kojoj ispitivanje može da šteti, a koja je
prethodno ispitana fabrički (npr. merači, regulatori i sl.), a na njihovo mesto postaviti cene
umetke ili ih zaštititi blendama. Ukoliko se ispitivanje vrši vazduhom, svi spojevi se
premazuju sredstvom koje peni i vrši se stalna vizuelna kontrola da li dolazi do propuštanja.
23. Nedestaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u
gasovodu snizi na atmosferski. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se
mora ponoviti. Ako se prilikom ispitivanja na čvrstoću nisu pojavile trajne deformacije niti je
došlo do propuštanja na spojevima, smatra se da je instalacija zadovoljila.
24. Ispitivanje na nepropustljivost traje najmanje 24 časa, pri čemu ne sme doći
dopada pritiska. Ispitivanje počinje kada se temperatura ispitnog medijumaustalji. Za vreme
ispitivanja vrši se pregled gasovoda i armature. Ako se pregled vrši vazduhom, proverava se
propustljivost zavarenih i prirubničkih spojeva rastvorom sapuna u vodi.
25. Ispustni pritisak za ispitivanje na čvrstoću je za 50% veći od maksimalnog
radnog pritiska, ali najmanje 2 bar veći od maksimalnog radnog pritiska. Pritisci se posebno
računaju za ulazni deo stanice (uključujući regulator pritiska) i izlazni deo stanice (iza
regulatora). Sve vrednosti pritiska su manometarske, tj. u pitanju su natpritisci.

3.2.4. Tehnički uslovi za opšte cevovodne instalacije

3.2.4.1. Tehnički uslovi za instalacije razvoda hladne, tople i vrele vode

a) Opšti deo

1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i može se ustupiti samo
onom izvođaču koji je u stanju da se obaveže i dokaže da je u mogućnosti da kompletnu
instalaciju isporuči, montira, ispita i pusti u pogon.
2. Pre početka radova izvođač je dužan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i
da o eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i
zatraži njegova dalja uputstva.
3. Izvođač instalacije izjavljuje da raspolaže znanjem i mogućnostima koje se od
izvođača instalacije ove vrste zahtevaju, tj:
a) Da može nabaviti, isporučiti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predviđene projektom, bilo da se radi o
domaćoj ili uvoznoj opremi, i da ima načina da za ovu opremu dobavi odgovarajuće
prospekte, uputstva i objašnjenja koja bi u tu svrhu bila potrebna;
b) Da raspolaže znanjen i mogućnostima rešavanja svih detalja u okviru montaže
instalacije, na odgovarajući tehnički i estetski način za koje nisu dati detaljni crteži kao što su:
vešanje cevi, izrada čvrstih i kliznih oslonaca, postavljanje sudova za odzračivanje,
postavljanje opreme na plivajuće, elastične ili čvrste fundamente, uklapanje opreme u
arhitektonsko-građevinsku celinu, itd.;
c) Da raspolaže mogućnostima potrebnim za regulaciju radnih parametara instalacije:
brzina strujenja, protka, temperatura vode i vazduha i vlažnost vazduha, koristiće sve
projektom predviđene regulacione elemente.
4. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, već se izrađuju posebno, moraju biti
izrađeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji način koji se predviđa za tu vrstu radova.
Površinska zaštita mora biti izvedena tačno kako je naznačeno u projektu, a na mestima gde to
nije naznačeno, na način uobičajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvalitetu.
5. Pre početka radova potrebno je da izvođač i investitor odrede na gradilištu prostor
za skladištenje opreme i materijala potrebnog za izradu i montažu ptredmetnog postrojenja,
kao i prostor za izvođača radova. Nakon ovoga, na gradilište se može dopremiti oprema,
materijal, alat i drugo.
6. Transport i istovar cevi mora se vršiti pažljivo, da ne bi došlo do oštećenja. Cevi se
ne smeju slagadi jedno na drugu, a da se pri tomeizmežu svakog reda cevi ne postave deblje
daske na nekoliko mesta. Pri istovaru cevi voditi računa da ne dođe do oštećenja krajeva
pripremljenih za zavarivanje.
7. Elektrode, izolacioni materijal, armaturu i opremu treba uskladištiti u pokrivene
prostorije da bi se zaštitile od padavina i oštećenja.
 8. Pri izvođenju montažnih radova preporučuje se da izvođač izradi probnu montažu
delova instalacije i da to po mogućnosti obavi u svojim pogoina, tako da se na gradilištu
izvodi samo sklapanje sklopova.
9. Električne instalacije moraju se izraditi od odgovarajućih provodnika sa upotrbom
vodonepropusnih elemenata, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izrađen na osnovu
podataka i smernica iz ovog projekta.
10. Izvođač je dužan da od isporučioca automatike pribavi detaljne šeme povezivanja,
uputstvo za montažu, regulaciju i rukovanje, a poželjno bi bilo da se u cenu isporuke
automatike uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca automatike koje
bi izvršilo kontrolnu montaže i regulisanje automatike.
11. Električne komande razvodne table treba da sadrže sve potrebne upuštače i
osigurače. Pored toga, za svki motor treba da postoji kontrolna sijalica, a na tabli treba da
budu montirani uređaji za merenje napona i jačine struje. Na električnoj komandnoj tabli treba
da budu montirani i svi potrebni releji i ostali električni aparati koji spadaju u okvir
automatike, ili su deo opreme elektromota. Izvođač instalacija dužan je da obezbedi sav
potreban materijal za električno povezivanje svih motora i ostalih električnih aparata koji
ulaze u sastav inastalacije, između sebe i sa električnom komandnom razvodnom tablom.

b) Cevovod

1. Cevovod mora biti od novog i prvoklasnog materijala. Cevi treba da su od

konstrukcionog čelika prema standardu JUS C.B0.500 (Ugljenični konstrukcioni čelici, obični,
sa garantovanim mehaničkim osobinama).
2. Oblik mere i cevi treba da odgovaraju standardu JUS C. B5. 026. Dozvoljeno
odstupanje spoljašnjeg prečnika cevi i debljine zida cevi moraju odgovarati standard JUS C.
B5. 240. Cevi se moraju isporučiti u proizvodnim dužinama prema JUS C. B5. 026 i sa
atestom proizvođača.
3. Debljina zida cevnih lukova odgovara debljinama datim za cevi prema JUS C. B5.
026. Krajevi cevnih likova moraju biti pripremljeni za zavarivanje prema DIN. 2559.
4.Cevovod se može postavljati nadzemno, u betonskim kanalima, plitko da bude
ukopan u zemlju (rov). Pri polaganju cevnog voda u betonski kanal, spojna mesta cevnog voda
moraju biti lako pristupačna radi kontrole nepropustljivosti spojeva. Na cevni vod u kanalu ne
sme se postavljati bilo kakva armatura.
5. Čelični cevni vodovi se moraju međusobno spajati zavarivanjem. Pri spajanju cevi
zavarivanjem treba voditi računa o zavarljivosti materijala cevi. Na mestima ugradnje
zamenljive armature (zaporni ventili, odvajači kondenzata i dr.) dozvoljeno je spajanje
pomoću prirubnica i odgovarajućih zaptivnih elemenata (klingerit). Na mestima spojeva
pravih cevi vodovoda dopušteno je i spajanje pomoću obodnica sa navojem (muf-spojevi), ako
su ta mesta teško pristupačna za spajanje zavarivanjem.
6. Konfiguracija cevne mreže predložena ovim projektom mora se poštovati kako bi se
omogućila termička dilatacija, da ne dođe do oštećenja cevovoda i građevinskih elemenata.
Pri ugrađivanju nosača i drugih oslonaca u zidove kanala i zgrade, mora se upotrebiti
cementni malter. Upotreba gipsa je zabranjena. Bušenje konstrukcionih elemenata objekta
dozvoljeno je samo uz odobrenje i uputstvo nadležnog organaza građevinske radove.
7. Pri montaži voditi računa da temelji budu dobro iznivelisani kako bi se oprema
mogla precizno saositi pri povezivanju, a da pri tome ne dođe do neželjenih naprezanja. Sva
odstupanja ne smeju preći određene tolerancije propisane projektom ili od strane isporučioca
opreme.
8. Cevovod se ne sme ni u kom slučaju upotrebiti za uzemljenje električnih potrošača,
gromobrana I sl.

C) Armatura

1. Armatura mora biti u skladu sa zahtevima za korišćenje u cevovodu i mora biti

odobrena sertifikatom. Svi elementi armature koji se isporučuju moraju biti obeleženi sa:
nazivnom veličinom, nazivnim pritiskom i strelicom koja obeležava smer strujanja fluida.
2. Sva zaporna armature mora se isporučiti sa prirubnicama, kontraprirubnicama,
zaptivnim materijalom i zavrtnjima prema nazivnom pritisku. Sva zaporna armarura mora biti
zaštićena od korozoje.
3. Izbor zaporne i priključne armature vrši se sa ciljem što manjeg propuštanja fluida,
kao i pada pritiska usled otpora.
4. Armatura cevovoda koji se vodi betonskim kanalima mora se postavljati u zasebne
betonske šahtove.

d) Oslonci i vešaljke

1. Oblik i mere cevnih oslonaca i vešaljki navedeni su u grafičkoj dokumentaciji.

Odabrani tipovi oslonaca i vešaljki zadovoljavaju potrebe za oslanjanjem, vešanjem i
vođenjem toplovoda.
2. Materijal i izrada oslonaca i vešaljki mora biti takva da nesmetano,sigurno i trajno
obezbeđuje oslanjanje,vešanje i vođenje cevi na radnoj temperaturi i pri zahtevanim
opterećenjima.
3. Svi elementi oslonaca i vešaljki moraju biti premazani sa dva premaza sredstvom
koje je istovremeno i završna antikorozivn zaštita koja mopra biti postojana na radnoj
temperaturi.
4. Cevovod je na određenim rastojanjima učvršćen nepokretnim osloncima. Rastojanje
između čvrstih oslonaca tačno je određeno projektnom dokumentacijom i mora se poštovati
prilikom montaže cevovoda.
5. Pokretni oslonci su postavljeni na rastojanjima određenim mogućnošću rešenja
samog cevovoda. Prilikom montaže pokretnih oslonaca voditi računa da cevovod leži na svim
pokretnim osloncima,kako ne bi došlo do prednaprezanja cevi.

e) Izolacija

1. Cevovode za razvod vrele vode u betonskim kanalima izolovati mineralnom vunom

u oblozi od ter-papira. Cevovode za razvod vrele vode u slučaju betonskog polaganja izolovati
specijalnom izolacionom masom definisanom u projektu. Cevovode za razvod vrele vode u
komorama i šahtovima izolovati mineralnom vunom u oblozi od ter-papira i aluminijumskog
lima debljine 0.5 mm.
2. Izolacija mora imati postojanu i trajnu strukturu,mehaničke i druge osobine na
radnoj temperaturi cevovoda.
3. Armaturu izolovati mineralnom vunom. Način izolacije za svaki elemenat armature
propisuje proizvođač armature.
 f) Kompenzacioni elementi

1. Na sistemu spoljnih razvoda termotehničkih fluida za kompenzaciju termičkih

dilatacija koriste se talasasti kompenzatori i cevni kompenzatori.
2. 2. Svi kompenzatori moraju biti od takvog materijala i takve tehnologije izrade da
nesmetano i trajno trpe dilatacije u radnim uslovima.
3. 3. Svi kompenzatori isporučuju se sa krajevima spremnim za zavarivanje i
prečnikom koji je jednak spoljnom prečniku cevi. Kompenzatori se mogu isporučivati i sa
prirubničkim spojem,a sve prema projektnoj dokumentaciji.
4. 4. Pri primeni talasastih kompenzatora i „U“ kompenzatora potrebno je izvesti i
prethodno prednaprezanje kompenzatora prema projektnoj dokumentaciji. Izvođenje
prednaprezanja kompenzatora izvesti u prisustvu nadležnog organa.
5. 5.Spoljna površina kompenzatora mora biti od materijala koji neće dozvoljavati
koroziju u uslovima rada.
6. Svi talasasti kompenzatori moraju imati na sebi sledeće trajne oznake : ,nazivni
pritisak,nazivni prečnik i dozvoljeni ugao zaokreta(za zglobne kompenzatore)

g) Zavarivanje

1. Površine koje se zavaruju moraju pre zavarivanja biti potpuno odmašćene i očišćene
od metalnog sjaja,od svih primesa boje,rđe i ostalih nečistoća. Unutrašnje čišćenje treba
izvesti čistačem koji se sastoji od dve limene ploče između kojih je montirana čelična četka,ili
komadom raspletenog čeličnog užeta. Čistač montirati na čeličnu šipku dovoljne dužine,pa
provlačiti ručno kroz cev u jednom i drugom smeru dok cev ne bude čista. Čišćenje cevi spolja
treba obaviti čeličnim četkama ili alatom za struganje. Zakošene krajeve cevi treba očistiti
čeličnom četkom do metalnog sjaja. Nije dozvoljena upotreba alata za čišćenje zakošenih
krajeva cevi kojima se može oštetiti površina (turpija,sekač i slično)
2. Pre zavarivanja treba proveriti mere (tolerancije) na krajevima cevi i neogovarajuće
cevi odbaciti ili popraviti. U slučaju manjih oštećenja krajeva cevi,koja su nastala prilikom
transporta ili manipulacije,treba izvršiti popravku na licu mesta pre ugrađivanja cevi u vodove.
Manja ulubljenja treba ispraviti hladno čekićem,vodeći računa da se pri tome ne oštete krajevi
cevi. Oštećeni zakošeni kraj cevi ispraviti izradom novog zakošenja. U tu svrhu upotrebiti
uređaj za gasno rezane cevi koje istovremeno seče i zakošava krajeve cevi.
3. Kada se cevi sučeono postave i saose sa razmakom od 1.6mm, potrebno je postaviti
spoljnu spojnicu i obe cevi dobro stegnuti da se prilikom zavarivanja ne bi pomerile.
4. Za cevi spoljnjeg prečnika od 17.2 do 60.3 mm zavarivanje se vrši gasno-plamenim
postupkom,a za cevi preko 60.3mm zavarivanje je ručno-elektrolučno
5. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0˚C,i ako nema vetra i
kiše. Do temperature do -5˚C treba vršiti predgrevanje osnovnog materijala,a na nižim
temperaturama zavarivanje treba obustaviti.
6. Zavarivanje se vrši u dva sloja,koren zavara i ispuna. Kontrola kvaliteta svakog
spoja mora se stalno sprovoditi,pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve potrebne
podatke za ispravljanje loše izvedenog spoja.
7. Koreni zavar izvoditi elektrodama prečnika 3.25 mm,a ispunu elektrodama prečnika
4mm. Po površini šav mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno nadvišenje zavara ne sme biti
viša od 1,6mm, niti niže od 0.8mm. Širina zavara ne sme da prelazi širinu žleba više od 1,6mm
sa obe strane.
8. Nakon zavarivanja korena,var obavezno izbrusiti do osnovnog materijala vara. Pri
polaganju preostalih slojeva obavezno obrusiti početak i završetak vara.
9. Zavarivanje cevi i prirubnica mora biti izvedena tako da se presek cevi na mestu
vara ne menja.
10. Pri zavarivanju prirubnice na cevi naležuća površina prirubnice mora biti pod
pravim uglom u odnosu na osu cevi. Odstupanje paralelnosti površina prirubnice koje se
spajaju može iznositi +- 0.5 ˚. Pre zavarivanja naležuće površine prirubnica moraju biti dobro
očišćene od korozije i prljavštine
11. Rastojanje između prirubnica mora odgovarati tačnoj dužini cevnog elementa.
Tolerancija rastojanja mora biti u granicama od +- 0.1mm. Svako veće odstupanje može
dovesti do neželjenih posledica. Zaptivni materijal mora biti dobrog kvaliteta i jednake
debljine. Nejednaka debljina istog izaziva neparalelnost zaptivnoh površina a time i pojavu
dodatnog naprezanja.
12. Zavarivanje cevovoda mora biti izvedeno sa sledećim kvalitetima : Minimun klasa
I,podklasa IB. Ovo zavarivanje mogu vršiti samo zavarivači atestirani po propisima izdatog od
merodavne institucije. Atest ne sme biti stariji od 6 meseci.
13. Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva cevi je obavezno u obimu od 100%
svih varova. U zavisnosti od dobijenih rezultata nadzorni organ investitora može zahtevati
povećan ili smanjen obim ispitavanja.

h) Odzračivanje, odmuljivanje i ispiranje cevovoda

1. Na najvišim tačkama cevovoda postaviti ventile za odzračivanje prema priloženoj
grafičkoj dokumentaciji.
2. Na najnižim tačkama cevovoda postaviti ventile za odmuljivanje i pražnjenje
cevovoda.
3. Po završenoj montaži cevovoda, postavljanju kompenzatora, armature i ispusnih
ventila, cevovod se mora isprati. Ispiranje cevovoda izvodi se običnom vodom.
4. Po završenom prvom ispiranju i udaljavanju grube prljavštine, uključuju se pumpe u
kotlarnici i izvodi se cirkulacija vode kroz cevni sistem. Za vreme cirkulacije cevovod se
ponovo ispira i jedan deo vode ispušta kroz ispusne ventile. Po završenom ispiranju ispušta se
cela količina vode.
5. Posle izvedene cirkulacije vode u cevovodu, ispiranja i ispuštanja vode, cevovod se
puni hemijski omekšanom vodom.

i) Završna antikorozivna zaštita cevovoda, cevnih oslonaca i čeličnih nosača

1. Pre postavljanja antikorozivne zaštite potrebno je izvršiti čišćenje svih varova,

odstranjivanje šljake sa njih, kao i drugih nečistoća i prljavština, odmašćivanje kompletnih
spoljnih površina mehaničkim putem pomoću filca ili neke druge tkanine sa bilo kojim
odmašćivačem.
2. Završna antikorozivna zaštita sastoji se iz nanošenja dva sloja premaza bojom koja
mora biti trajna i otporna na razne temperature. Garancija za ovu zaštitu mora biti minimum
godinu i po dana, a postojanost premaza preko pet godina. Nanošenje premaza mora biti
konvencionalnim špricem, četkom ili valjkom.
 3. Nijansa boje završne antikorozivne zaštite mora biti različita od boje osnovne
antikorozivne zaštite, ako se osnovni elementi isporučuju sa osnovnom anikorozivnom
zaštitiom. Urezivanje bilo kakvih oznaka u cevovod strogo je zabranjeno.
4. Cevovod mora biti propisno uzemljen. Svi prirubnički spojevi moraju biti
premošćeni prelaznim otporom manjim od 0,03Ω

j) Ispitivanje cevovoda i armature

1. Za ispitivanje cevovoda i armature veličina probnog hidrauličnog pritiska treba da

bude od 1,1 do 1,5 puta veća od radnog pritiska za određenu instalaciju, s tim da razlika
između probnog i radnog pritiska za određenu instalaciju, s tim da razlika između probnog i
radnog pritiska ne bude manja od 50 N/cm2, shodno JUS M.B6.006 i DIN 2401.
2. Ako su u okviru ispitnog sistema neke cevne linije na različitim visinama,
hidrostatički pritisak koji vlada za vreme ispitivanja u toj grani treba dodati probnom pritisku.
3. Vreme održavanja probnog pritiska ne može trajati manje od 30 minuta. Po pravilu,
vreme održavanja probnog pritiska treba da traje dovoljno dugo da se pokažu eventualna
kritično oslabljena mesta na spojevima, te da se može izvršiti pregled svih spojeva.
4. Posle izvršenih pregleda svih spojeva pod desjtvom probnog pritiska, on se može
smanjiti do nazivnog pritiska pod kojim se može izvršiti detaljniji pregled sistema.
5. Svi zavareni i drugi spojevi koji nisu bili prethodno fabrički ispitani ne smeju se
izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspešno izvršenog ispitivanja na čvrstoću.
6. Pre ispitivanja, svi cevovodi moraju biti iznutra očišćeni od metalnih opiljaka,
peska, rđe, zostalih elektroda i drugih stranih premaza.
7. Svi projektom predviđeni elementi cevne linije, kao sto su: prirubnica, protocni
ventil, zasun, zavareni priključci za merne i regulacione elemente, nosači, držači, klizači, čvsti
oslonci, i tome slično, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja.
8. Sledeća oprema i instrumenti, ako su u sastavu cevne linije, ne smeju biti podvrgnuti
probnom pritisku (ovu opremu treba pre ispitivanja razdvojiti slepim prirubnicama):
- pumpe, turbine, centrifugalni i klipni kompresori,
- ulazna snaga otpusnih ili sigurnosnih ventila,
- sva oprema kod koje nije utvrđena veličina probnog pritiska.
9. Manometri čiji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme
ispitivanja odstraniti.
10. Protočni ventil mora biti u otvorenom položaju, sem ako je drugačije određeno.
Automatski regulacioni ventil mora biti uvek u otvorenom položaju, sem ako su snabdeveni
obilaznim vodom.
11. Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzračivanje na svim najvišim tačkama
gde postoji mogućnost zadržavanja vazduha. Na svim najnižim tačkama sistema i iza svake
povratne klape, moraju biti postavljeni i ispusni otvori za pražnjenje sistema.
12. Napajanje sistema ispitnim fuidom vršiti na najnižoj tački sistema i obavezno
ispred svih povratih klapni.
13. Ispitni manometer mora da ispunjava sledeće minimalne uslove:
- da je baždaren i snabdeven atestom;
- da ima opseg merenja približno dva puta veći od predviđenog potrebnog pritiska;
- da je postavljen u dnu sistema i da je pristupačan za očitavanje.
14. Svi spojevi koji se ispituju moraju biti pre ispitivanja očišćeni i osušeni. Ispitivanje
se može vršiti kada je temperatura vode i opreme najmanje 5 stepeni.
 15. Posle postizanja željenog probnog pritiska, izvor napajanja (pumpa) mora biti
odvojena od sistema razdvajanjem veze.
16. Za ispitivanje upotrebiti čistu vodu bez mulja i drugih nečistoća.
17. Ukoliko se za vreme ispitivanja primeti curenje na zavarenim spojevima ili
osnovnom materijalu, sistem se mora isprazniti i posle izvršenih popravki ispitivanje ponoviti.
18. Ukoliko se primeti curenje na spojevima sa navojem, sistem se mora rasteretiti do
atmosferskog pritiska, a posle izvršene popravke, ispitivanje nastaviti.
19. Ukoliko za vreme držanja na probnom pritisku dođe do pada pritiska na
manometru, treba sistematski utvrditi uzrok. Obično do pada pritiska dolazi zbog jačeg
oticanja vode iz sistema ili preostalog vazduha. Posle otklanjanja uzorka, ispitivanje ponoviti.
20. Po pravilu, posle izvršenog ispitivanja neke linije se na njoj vise ne smeju izvoditi
naknadni zavarivački radovi, odnosno, ako je to neophodno, ispitivanje se mora ponoviti. U
posebnim slučajevima, kada je takvo ispitivanje teško izvodljivo, naknadna zavarivanja se
dozvoljavaju samo uz posebnu saglasnost nadzornog organa. Takvo zavarivanje se mora
brižljivo nadzirati. Dozvoljava se samo na ambijentalnim temperaturama iznad 13 stepeni i po
završetku varovi se moraju 100% radiografski ispitati.
21. Ispitivanje na zaptivenost vrši se neposredno nakon ispitivanja na čvrstoću. Pritisak
pri ovom ispitivanju je jednak radnom pritisku. Postoji iskustveni uslov da je postrojenje
izdržalo ispitivanje na zaptivenost ako pritisak ne padne više od 2% u toku naredna 24 sata, ili
u nekom drugom vremenskom preiodu koji se odredi.
22. O izvršenim ispitivanjima sačinjava se zapisnik koji potpisuju svi prisutni članovi
komisije.

3.2.4.2. Tehnički uslovi za instalacije razvoda komprimovanog vazduha

Komprimovani vazduh se dobija sabijanjem vazduha u kompresorima. Vazduh na
povišenom pritisku sam po sebi ne predstavlja zapaljiv gas, nije eksplozivan i ne izaziva
paljenje, te zbog toga instalacija ne podleže rigoroznim sigurnosnim merama kao št je to slučaj
kod kiseonika ili acetilena. Međutim, vazduh pod pritiskom može izazvati pucanje i eksploziju
cevi armature ili rezervoara, čime može na mehanički način doći do oštećenja postrojenja ili
ljudstva u blizini.
Tehnički uslovi za instalaciju razvoda komprimitanog vazduha veoma su slični uslovima za
instalacije razvoda vode. Zato su u tekstu koji sledi dati specifični tehnički uslovi koje važe
samo za instalacije komprimovanog vazduha. Ovi uslovi predstavljaju dopunu teksta za
tehničke uslove za instalacije razvoda vode, pri čemu se tada brišu stavovi koji se specijalno
odnose na vodu.

b) Cevovod
1. Materijal cevovoda komprimovanog vazduha je čelik (čelične bešavne cevi). Takve
cevi moraju imati debljine zidova odgovarajuće radnom pritisku, a izrađene prema važećem
JUS-u. Kako temperatura u ovim cevovodima ne prelazi 120°C, one ne spadaju u prvu
kategoriju.
2. Prečnici cevovoda odgovaraju predviđenoj maksimalnoj potrošnji vazduha pod radnim
pritiskom, stim da brzina strujanja vazduha ne prelazi propisanu vrednost.
3. Svi horizontalni vodovi za komprimovanje vazduha moraju se postaviti sa padom od
najmanje 2% u pravcu strujanja vazduha, odnosno ka odvajačima kondezata.
 4. Cevovod ni u kom slučaju ne sme biti ugrađen u beton. Ukoliko je to neophodno, mora
se postaviti posebna zaštitna cev većeg preseka pri prolazu kroz zid.
5. Pri polaganjnu cevovoda komprimovanog vazduha u betonski kanal cevi treba položiti
na kanalne nosače, i to tako da naležu pod nagibom. Cevovodi položeni u kanal moraju biti
zaštićeni od spoljašnjih opterećenja čeličnim poklopcom od rebrastog lima.
6. Pri prolazu kroz zid, cevovod za komprimovani vazduh ne sme biti fiksno ugrađen, već
se mora sprovesti kroz posebnu ugrađenu zaštitnu metalnu cev prečnika najmanje za 20 mm
većeg od prečnika vazdušne cevi. Takođe zaštitna cev mora biti najmanje za 20 mm duža od
širine zida. U takvoj zaštitnoj cevi ne sme se nalaziti spoj cevnog voda. Međuprostor zaštitne
cevi i vazdušnog voda treba popuniti azbestom ili drugim negorivim vlaknastim materijalom.

c) Armatura
1. Na odgovarajućim mestima u instalaciji moraju se postaviti odgovarajući kondenzati.
2. U određenim vremenskim periodima iz instalacije za komprimovani vazduh,a preko
ventila na odvajačima kondenzata,treba ispuštati kondenzat. Ciklus pražnjenja zavisi od više
faktora i određuje se u toku eksploatacije.
3. Na cevovodima se prema potrebi ugrađuju ventili za ispust vazduha pri ispitivanju
cevovoda na čistoću (hidraulička proba)
i) Završna antikorozivna zaštita cevovoda,cevnih oslonaca i čeličnih nosača
1. Cevovod za komprimovani vazduh mora biti obojen sa dva premaza osnovne boje.
Cevovod se označava svetlo plavom bojom i natpisom „VAZDUH“. Isto se odnosi i na mesta
oko ostale armature.
j) Ispitivanje cevovoda i armature
1. Ispitivanje nepropusnosti instalacije za komprimovani vazduh vrši se vazduhom,i to pod
pritiskom koji je 1.1 puta veći od radnog pritiska vazduha u instalaciji. Prilikom ispitivanja
pritisak vazduha ne sme da se smanji u propisanom vremenskom periodu koji se određuje na
osnovu zapremine cevovoda koji se ispituje. Ovo ispitivanje vršiti u jednakim vremenskim
razmacima,ali češće od jednom godišnje.
/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

3. PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE NA RADU

(Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Mere zaštite na radu, Zakon o zaštiti na radu,
Poseban prilog o primenjenim merama zaštite na radu). [1] str.27-29, [2] str.48-53, [4]str.29-
31.
...................................

ZAKON O ZAŠTITI NA RADU

Zakon o zaštiti na radu objavljen je u "Službenom glasniku RS", br.42/91, kao i

dopunama Zakona o zaštiti na radu ("Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94). Zakon se
odnosi na oblasti radnih odnosa, zaštite životne sredine, ličnog rada i dr.
Pojam zaštite na radu podrazumeva mere i sredstva čijim se sprovođenjem obezbeđuje
zaštita života i zdravlja ljudi na radu, u radnoj sredini od opasnosti i štetnosti. Zaštitu na radu
uživaju sva lica koja se nalaze u bilo kakvom odnosu sa pravnim i fizičkim licima.
 Po ovom zakonu obezbeđivanje zaštite na radu predstavlja obavezu preduzeća koja se
ostvaruje počev od projektovanja objekta, postrojenja i instalacija, preko njihove izgradnje i
korišćenja.
Preduzeće koje izrađuje tehničku dokumentaciju dužno je da prilikom njene izrade
ugradi propisane mere zaštite na radu u skladu sa datim tehnološko-projektnim zadatkom, te
da izradi poseban prilog oprimenjenim merama zaštite na radu.
Zakonom o zaštiti na radu predviđena je kontrola tehničke dokumentacije sa aspekta
zaštite na radu, kao i priloga o zaštiti na radu.
Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti na radu, propisa donetih na osnovu zakona, i i akata
preduzeća vrši Ministarstvo za rad.

MERE ZAŠTITE NA RADU

Mere zaštitie na radu mogu se klasifikovati u tri grupe: opšte, posebne i prethodne.
Opšte mere su one koje se odnose na sve poslove i radne zadatke u svim delatnostima,
a naročito na: investicione objekte, oruđa za rad, kretanje radnika na radu, transport, buku i
vibracije, dejstvo električne energije, štetno zračenje, opasne i štetne materije, zdravstvene
uslove na radu, pružanje prve pomoći radniku, spasavanje radnika i sredstva lične zaštite.
Posebne mere zaštite na radu određuju se za potrebne vrste tehnoloških procesa i
poslova koji se ne smatraju opštim. Naime, radna mesta na kojima se i pored primene mera
zaštite na radu tokom projektovanja, izgradnje i korišćenja objekata ne može eliminisati
opasnost od povreda i profesionalnih oboljenja, imaju karakter mesta sa posebnim uslovima
rada.
Prethodne mere zaštite na radu odnose se na investicione objekte namenjene za
pomoćne i radne prostorije, investicione objekte gde se proces rada odvija na otvorenom
prostoru (oruđa za rad na mehanizovan pogon), kao i sredstva lične zaštite.

POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZAŠTITE NA RADU

Projektna organizacija koja izrađuje tehničku dokumentaciju obavezna je da izradi

poseban prilog o primenjenim merama zaštite na radu koji mora da sadrži sve opasnosti i
štetnosti koje mogu da se pojave na investicionom objektu, kao i deo o predviđenim merama
za njihovo sprečavanje. Ovaj prilog predstavlja svojevrsnu izjavu odgovornog projektanta o
sagledavanju opasnosti i štetnosti i o merama koje su primenjene u projektima koje je on
potpisao. Prilog se izrađuje za svaku vrstu projekta (građevinsko-arhitektonski, mašinsko-
tehnološki, elektroinstalacija i dr.) i potpisuju ga odgovorni projektanti za svaku oblast.
Svaki prilog o primenjenim merama zaštite na radu mora da sasrži:
 spisak svih opasnosti i štetnosti u vezi sa namenom objekta koje se mogu javiti tokom
njegove izgradnje i eksploatacije,
 predviđene mere za otklanjanje ovih štetnosti i opasnosti i propise koji to uslovljavaju,
 opšte napomene i obaveze,
 zaključak.
Pored posebnog priloga o zaštiti na radu, projekat može da sadrži i poseban prilog o
primenjenim merama zaštite od požara, ukoliko je priroda tehnološkog procesa takva da
postoji povećane opasnost od pojave požara. Ovaj prilog mora da sadrži analizu opasnosti od
požara, karakteristike fliuda koji u dodiru sa vazduhom ili bez njega, mogu dovesti do požara i
eksplozije, opis ostalih mogućih opasnosti od požara (npr. neadekvatno održavanje, prisustvo
otvorenog plamena, blizina opreme koja proizvodi varnice ili statičko naelektrisanje,
iznenadni kvarovi, naknadni radovi-sečenje, zavarivanje, grejanje i td.), kao i mere zaštite od
požara. U mere zaštite od požara ubrajaju se: načini za sprečavanje pojave požara,
sistemi za dojavu požara, sistemi za dojavu opasnih koncentracija eksplozivnih gasova i para,
hidrantski sistemi protivpožarne zaštite i mobilna protivpožarna oprema.

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

4. OSNOVNI POJMOVI U VEZI SA INVESTICIJAMA: Investitor, Investicioni objekat –

građevina odnosno objekat. Prethodni radovi, Odluka o građenju objekta. Odobrenje za
građenje – izgradnju (građevinska dozvola).
Idejna dokumentacija, Tehnička dokumentacija. Obezbeđenje sredstava po investicionim
programima. Dokaz o obezbeđenim sredstvima za finansiranje investicija. Rekonstrukcija –
adaptacija – modernizacija. Ugovor o građenju, Pripremni radovi. Podela investicija. [4]
str.56-67.

Investitor

Od svih učesnika u izgradnji uopšte, najvažnija je uloga investitora. On je jedini, koji

od početka do kraja investiranja, aktivno učestvuje i odlučuje u svim fazama izgradnje, od
ideje pa preko prethodnih i pripremnih radova, izrade investiciono-tehničke dokumentacije,
nabavke opreme i građenja objekta pa sve do trenutka kada je objekat pripremljen i
osposobljen za korišćenje za određenu namenu.
Prema tome, ko je investitor, određuje se i položaj ostalih učesnika u investiranju,
njihovi međusobni odnosi i svih zajedno prema investitoru. Investitor uvek ima i status
glavnog dužnika.
U pogledu ulaganja sredstava investitor ima velika ovlašćenja. Njegovo je pravo da
odlučuje o izgradnji objekata, o izboru i nabavci opreme i ulaganju sredstava za druge namene
koje su vezane za osnovna ili druga trajna sredstva. Pošto su u pitanju društvena sredstva,
društvo u celini zainteresovano je da se sredstva ulože u objekte, i na način koji će odraziti ne
samo interes investitora odnosno organizacije koja ulaže sredstva, već i širi društveni interes.
Otuda je ne manje i njegova odgovornost a naročito:
- u pogledu obezbeđenja izvora sredstava, po investicionom programu odnosno
predračunu, potrebnih za izgradnju objekta;
- u pogledu opravdanosti i ekonomičnosti ulaganja sredstava;
- u pogledu izrade idejne i tehničke dokumentacije;
- u pogledu izbora izvođača radova koji će najbrže i najjeftinije izgraditi objekat ili
drugo sredstvo vodeći pri tome računa o kvalitetu radova;
- u pogledu obezbeđenja sredstava da blagovremeno, odnosno u utvrđenim rokovima
plati sve obaveze koje proističu iz ugovora o građenju za vrednost izvedenih radova za
nabavku opreme i drugo;
- u pogledu nadzora nad izvođenjem radova tokom građenja itd.

Da bi se što potpunije zaštitio javni interes u vezi sa obezbeđenjem sredstava i

njihovom najracionalnijem ulaganju, republičkim i pokrajinskim propisima, predviđene su
kaznene mere protivu onih investitora koji ne vode računa o pitanjima za koja je vezana
njihova odgovornost.
Pomenuta uloga investitora zahteva da ima stručnu ekipu, koja može primenom
celokupne regulative o investicijama, uspešno voditi poslove oko investicija. Ovde se ne misli
samo na poslove nadzornog organa, jer ona deluje samo u fazi građenja objekta već na ekipu
stručnjaka koja može uspešno da rešava sva ekonomsko-finansijska, tehnička, pravna i druga
pitanja koja se, u zaista složenim odnosima investiranja neminovno moraju pojavljivati.
U praksi se najčešće pojavljuju ne razumevanja kada je u pitanju udruživanje sredstava
za izgradnju zajedničkog osnovnog sredstva. U tom slučaju svaki korisnik je investitor, ali iz
razloga racionalnosti, vršenje poslova investitora može se (i treba) preneti na jednog od njih.
Dakle, treba razlikovati vršenje poslova investitora za račun drugoga, od stvarnog investitora.

Investicioni objekat – građevina odnosno objekat

Pod investicionim objektom podrazumeva se građevinski objekat ili deo objekta koji
predstavlja ekonomsko-tehničku celinu (sa ugrađenimm postrojenjima i opremom) koji se
može samostalno koristiti.

Odluka o građenju objekta

Na podlozi izvršenih istražnih i ostalih radova i analiza (tržišta, ocene visine sredstava,
vremena građenja i drugih), najviši organ upravljanja investicija donosi odluku o građenju
objekta. Odlučivanje o građenju objekta je samo jedna faza aktivnosti u vezi ulaganja
sredstava, a treba da se temelji na dugoročnoj politici razvoja određene organizacije odnosno
zajednice i po pravilu treba da bude u skladu sa opštom politikom razvoja.
Zbog toga je donošenje odluke vrlo složen proces po onome što prethodi donošenju
odluke, a naročito kad je u pitanju postupak koji prethodi formalnom donošenju odluke.

Odluka o izgradnji objekta treba u stvari da obuhvata tri faze i to:

- usvajanje načelne odluke o pristupanju i izgradnji objekta;

- izrada investicionog programa i investiciono-tehničke dokumentacije; i na temelju
toga
- donošenje konačne odluke o izgradnji objekta, za koji sredstva moraju biti
obezbeđena kako po programu tako isto i za plaćanje vrednosti radova, nabavke opreme itd.

Odluka o građenju treba orijentaciono da sadrži sledeće bitne elemente:

- naziv objekta za koji se donosi odluka o građenju;

- izvore i visinu sredstava potrebnih za izgradnju objekta odnosno pojedinih delova
koji predstavljaju ekonomsko-tehničku celinu, koji se kao takvi mogu samostalno koristiti;
- potrebna sredstva utvrđena po tehničkoj strukturi;
- način obezbeđenja sredstava i rokovi u kojima će se objekti graditi odnosno završiti;
- rokovi u kojima će se objekat staviti u upotrebu itd.

Ovi elementi odluke imaju osobiti značaj sa stanovišta građenja odnosno obezbeđenja
sredstava koja predstavljaju garanciju, da će se objekat izgraditi u predviđenom roku što je sa
društvenog stanovišta, a i sa stanovišta investitora od izuzetne važnosti.

Investicioni program
 Investicioni program predstavlja osnovni ekonomsko-tehnički elaborat kojim se
definiše objekat koji je predmet izgradnje.
S obzirom da su investicioni objekti po svojim osobinama veoma raznovrsni, to nije
moguće odrediti koje sve podatke treba da sadrži investicioni program, jer to određuje priroda,
namene i druge karakteristike objekta.
Investicioni program u zavisnosti od vrste objekta trebalo bi po pravilu da sadrži:
- podatke o objektu, nameni i kapacitetu;
- podatke o uklapanju objekta u prostorni plan, vodoprivrednu energetsku i saobraćajnu
osnovu i ostale elemente koji su pomenuti u Odluci o građenju objekta.

Odobrenje za građenje – izgradnju (građevinska dozvola)

Gradnji objekta ne može se pristupiti pre nego što nadležni organ uprave donese akt,
koji se najčešće naziva odobrenje za građenje odnosno građevinska dozvola. Pojam
građevinska dozvola je odomaćen izraz, koji podrazumeva odobrenje za građenje.

Za građevinsku dozvolu se može reći da je to jedan od prvih akata kojim društvo

interveniše u procesu izgradnje radi usaglašavanja interesa društva sa interesima ulagača
sredstava – investitora.
Građevinsku dozvolu, po pravilu, izdaje opštinski organ uprave nadležan za poslove
građevinarstva. Koji će to opštinski organ biti, zavisi od unutrašnje organizacije opštinske
uprave utvrđene Statutom ili drugom odlukom opštinske skupštine.

Tehnička dokumentacija

Pojam „Tehnička dokumentacija” usvojen je u svim zakonima o izgradnji, koja je i

dalje zadržala dosadašnji naziv „Investicono-tehnička dokumentacija”, koji pojmovno isto
znači što i tehnička dokumentacija.
Tehnička dokumentacija, zavisno od tehničke strukture objekta, sastoji se od jednog ili
više projekata kao što su projekat građevinskog dela objekta sa opisom. Projekti tehničke
dokumentacije sastoje se iz više delova kao što su tehnički opis građevinskog dela objekta,
instalacija, uređaja i opreme, a obuhvata predmet i predračun sa opisom radova kao i druge
uslove za izgradnju pojedinih vrsta investicionih objekata.
Investiciono-tehnička dokumentacija mora da sadrži onoliko posebnih projekata,
koliko ima različitih vrsta radova koji se imaju izvesti, tako da svi ti projekti čine jedinstvenu
tehničku dokumentaciju. Projekti koji čine tehničku dokumentaciju kao njen sastavni deo
moraju biti međusobno usklađeni da bi međusobno predstavljali delove jedinstvene celine –
tehničke dokumentacije.

Izgradnja i građenje objekata

Građenjem objekata podrazumeva se izvođenje pripremnih građevinskih, građevinsko-

zanatskih i građevinsko-montažnih radova sa ugrađivanjem opreme, postrojenja i uređaja.
Opremom se, po pravilu, smatraju mašinski uređaji i instalacije. Kompleks opreme i
uređaja predstavljaju postrojenja.
 Pojam građenja objekta ne bi trebalo mešati sa pojmom izgradnje. Ovo stoga, što je
pojam izgradnje znatno širi i kompleksniji. Naime, pod pojmom izgradnje podrazumevaju se
sve radnje od zamisli investitora i pristupa građenju, pa sve do postupka primo-predaje objekta
i konačnog obračuna radova.

Ugovor o građenju

Za građenje objekta obavezno je zaključiti ugovor u pismenoj formi. Ova obaveza

proizilazi iz republičkih zakona o izgradnji objekata.
Pravna priroda ugovora o građenju može biti sporna, jer ima mišljenja da je to ugovor
o delu. Na ovaj zaključak upućuju i neka razmatranja pitanja u vezi sa obligacijama koja
definišu ugovor o građenju kao ugovor o delu.
Bitni atributi ugovora o građenju su predmet i cena, koja se u promenjenim
okolnostima može izmeniti.

Ustupanje građenja

Pravilo je da se građenje može ustupiti samo organizaciji koja je za taj posao

registrovana.

Podela investicija

Zavisno od toga u koju se oblast sredstva ulažu i od vrste ulaganja razlikujemo:

investicije po ekonomskoj i tehničkoj strukturi.
1). Po ekonomskoj strukturi investicije razlikujemo i delimo na:
- privredne investicije
- ne privredne investicije.

a) Privredne investicije predstavljaju ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva u

vršenju privredne delatnosti bez obzira da li se ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava, iz kredita
ili drugih sredstava namenjenih za investicije.
Privrednim investicijama smatraju se ulaganja sredstava u sledeće privredne oblasti
razvrstane prema jedinstvenoj klasifikaciji i to:
1. Industrija i rudarstvo
2. Poljoprivreda i ribarstvo
3. Šumarstvo
4. Vodoprivreda
5. Građevinarstvo
6. Saobraćaj i veze
7. Trgovina
8. Ugostiteljstvo i turizam
9. Zanatstvo i lične usluge
10. Stambeno komunalne delatnosti i uređenja naselja.

b) Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u:

 - delatnosti društvenih i državnih organa i službi bez obzira ko vrši investiranje i iz
kojih sredstava;
- objekte društvenog standarda.
Neprivrednim investicijama smatraju se ulaganja u oblasti:
- Finansijske, tehničke i poslovne usluge
- Obrazovanje, nauka, kultura i informacije
- Zdravstvena i socijalna zaštita

OBEZBEĐENJE SREDSTAVA ZA INVESTICIJE

Pod investicijama, u smislu propisa podrazumeva se:

- Izgradnja samog građevinskog objekta ili građevinski objekat sa ugrađenim

instalacijama, uređajima, postrojenjima i opremom koje služe nameni investicionog ulaganja,
ili samo instalacije, uređaji, postrojenja i oprema, kao i građevinski objekat, uređaji i
postrojenja za zaštitu životne sredine.
Pod izgradnjom investicionog objekta podrazumeva se izvođenje građevinskih i
zanatskih radova, ugrađivanje i montaža uređaja, postrojenja i opreme, kao i izvođenje radova
na obezbeđenju mera zaštite životne sredine.

Investicioni program i investiciono-tehnička dokumentacija

Pravilo je, da se za jedan objekat izrađuje jedan investicioni program. Međutim,

programi se mogu izraditi i za delove investicionog objekta koji čine ekonomsko-tehničku
celinu i koji se kao takvi mogu samostalno koristiti ako se izgradnja investicionog objekta
predviđa po delovima.
Za izgradnju više investicionih objekata koji su funkcionalno vezani može se takođe
izraditi jedan investicioni program.
Investicioni program, zavisno od vrste i prirode investicionog objekta, sadrži naročito:
1. opis investicionog objekta sa podacima o njegovoj nameni, kapacitetu i programu
proizvodnje odnosno eksploatacije;
2. razloge i dokaze o ekonomskoj, tehničkoj, tehnološkoj i drugoj opravdanosti
izgradnje investicionog objekta;
3. predračunsku vrednost investicionog objekta u iznosu koji je potreban da se objekat
završi u ugovorenom roku i izvore tih sredstava;
4. dokaz da je izgradnja investicionog objekta predviđena srednjoročnim planom
razvoja investitora ;
5. podatke i dokaze o tome da je izgradnja investicionog objekta u skladu sa
prostornim planom odnosno urbanističkim planom ili detaljnim urbanističkim planom,
urbanističkim projektom ili posebnim urbanističkim projektom;
6. podatke i dokaze da je izgradnja investicionog objekta u skladu sa vodoprivrednim,
energetskim, saobraćajnim i drugim uslovima za područje na kome se izgrađuje investicioni
objekat;
7. idejno projektno rešenje investicionog objekta;
8. analizu uslova izgradnje investicionog objekta s rokom trajanja izgradnje;
9. uslove pod kojima će investitor ustupiti izgradnju investicionog objekta;
 10. način na koji će investitor izvršiti kontrolu projektne tehničke dokumentacije;
11. prikaz osnovne opreme i tehnologije i tehnološko-proizvodne, odnosno
eksploatacione koncepcije investicionog objekta, a posebno prikaz izvora obezbeđenja
potrebnih sirovina i reprodukcionog materijala,izvora energije po vrstama i obimu kao i
obezbeđenje potrebnog broja radnika;
12. analizu uslova eksploatacije investicionog objekta, sa naznakom početka
eksploatacije. Analizu osnovnih ekonomskih pokazatelja – efekata, a za privredne objekte
analizu uslova i mogućnosti prodaje robe odnosno usluga na domaćem i inostranom tržištu;
13. podatke o geomehaničkim i drugim potrebnim ispitivanjima zemljišta na kome će se
graditi investicioni objekat;
14. prikaz tehnologije, opreme i infrastrukture unutrašnjeg i spoljnjeg transporta,
posebno sa stanovišta efekata u eksploataciji investicionog objekta;
15. opis i analiza mogućih uticaja investicionog objekta na čovekovu sredinu i mere
zaštite čovekove sredine.

Obezbeđenja sredstava po investicionim programima

Da bi investitor mogao dobiti dozvolu za izgradnju investicionog objekta treba da

obezbedi sledeće dokaze i to:
1. investiciono-tehničku dokumentaciju;
2. potvrdu nadležnog organa da je predviđena izgradnja u skladu sa prostornim i
urbanističkim planom, odnosno odlukom koja taj plan zamenjuje;
3. dokaz o pravu korišćenja ili pravu službenosti na zemljištu na kome će se izgrađivati
investicioni objekat;
4. dokaz da su za izgradnju obezbeđena finansijska sredstva prema Zakonu o
obezbeđenju sredstava za finansiranje investicija.
Ovaj četvrti dokaz je od posebne važnosti kada se govori o obezbeđenju sredstava za
finansiranje investicija, pa će o njemu detaljnije biti reči u nastavku.
Jedan od najbitnijih uslova koji treba da obezbedi svaki investitor predstavlja
obezbeđenje sredstava za finansiranje izgradnje ili rekonstrukcije investicionih objekata
odnosno za ulaganje u ostale investicije, ili, kako se obično kaže, zatvaranje konstrukcije
finansiranja.
Svaki investitor je dužan da pre odlučivanja o početku izgradnje odnosno
rekonstrukcije investicionog objekta utvrdi izvore iz kojih će finansirati planirane investicije.
Ovi poslovi po svom karakteru spadaju u prethodne radove s obzirom da se dokaz o
raspolaganju sredstvima za finansiranje investicija ima obezbediti pre donošenja zahteva za
dobijanje odobrenja za izgradnju investicionog objekta, o čemu odlučuje organ upravljanja
koji inače odlučuje o izgradnji ili rekonstrukciji investicionog objekta ili druge planirane
investicije.
Investitor može obezbediti sredstva za finansiranje investicija iz sopstvenih sredstava
ili iz tuđih sredstava kao što su bankarska sredstva, udružena sredstva ili drugi posebni izvori
finansiranja.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////

5.ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI [11]str.160-169, [12]str.154-164.

 .........

Zakon o planiranju i izgradnji je objavljan u “Službenom glasniku RS” broj 47/2003.

Ovim zakonom o planiranju i izgradnji uređuju se:
 Uslovi i način planiranja i uređenja prostora, uređivanja i korišćenja
građevinskog zemljišta i izgradnje objekta
 osnivanjeRepubličke agencije za prostorno planiranje
 vršnje nadzora nad primenom odredba zakona
 pitanja od značaja za planiranje i uređenje prostora, korišćenje građevinskog
zemljišta i izgradnju objekta

Osnovne odredbe

Kako je utvrđen predmet zakona isto tako je dato značenje izraza upotrebljavanje istih,
te se tako zakon sastoji od tri osnovna dela kojim se uređuje:
 planiranje i uređenje prostora
 korišćenje i uređivanje gređavinskog zemljišta
 izgradnja objekata

Prostorno planiranje

Pod pojmom prostornog planiranja se podrazumeva niz aktivnosti koje se odnose na

prostor u celini i koje obuhvataju sledeće
 utvrđivanje ciljeva
 analizu postojećih resursa
 analizu uslova za ostvarenje postavljenih ciljeva
 strategiju za dostizanje ciljeva
Ciljevi prostornog planiranja su:
 očuvanje i zaštita prirodnih, darom stvorenih vrednosti prostora:
 sprovođenje ospštih uslova uređenja prostora i primena urbanističkih standarda
u pogledu kvaliteta života i rada
Osnovne postavke koje se primenjuju na uređenje prostora:
 ne smeju remetiti i narušavati prirodne radom stvorene vrednosti u prostoru
 moraju obezbediti očuvanje i optimalno korišćenje neobnovljivih prirodnih
izvora energije
 podsticati racionalno korišćenje energije i korišćenje obnovljivih izvira energije
 zaštititi životnu sredinu i opšte korisna svojstva prostora koja se trajno
održavaju
 zaštiti javni interes u ptostoru itd.
U oblasti prirodnog planiranja su zakonom definisani sledeći planski dokumenti:

1. stretegija prostornog razvoja Republike Sbije

2. šeme prostornog razvoja
3. prostorni plan područja posebne namene
4. regionalni prostorni plan
 5. prostorni plan opštine

Urbanističko planiranje
Urbanističko planiranje je planiranje organizacije, uređenja kao i korišćenja prostora u
gradovima i drugim naseljenim mestima.
Urbanističkim planiranjem treba da se obezbedi:
 planiranje budićeg razvoja gradova i naselja kao i njihovih funkcija
 planiranje porasta stanovništva u budućem periodu
 odrađivanje širenja gradova
 odrađivanje zona za izgradnju industrijskih i drugih privrednih objekata
 razmeštaj objekata za stanovanje, zdravstvo, školstvo itd
 planiranje objekta infastrukture

Generalni plan
Generalnim planom se određuje dugoročna projekcija razvoja i prostornog uređenja
naselja i donosi se za grad ali se isto tako može doneti i za gradska i ostala naselja. Ovim
planom se uređuju i utvrđuju građevinski reoni, namene koje su pretežno planisane u reonu,
eneretiku, vodoprivredu itd. Sam pojam građevinski reon je nov termi u zakonu i odnosi se na
zemljište koje je odgovarajućim urbanističkim planom i odlukom opštine proglašeno za javno
građevinsko zemljište koje je namenjeno izgradnji.

Izrada urbanističkih planova

Izradi jednog urbanističkog plana se pristupa na osnovu odluke koj donosi nadležni
organ skupštine opštine odnosno grada. Odluka sadrži podatke o vrsti plana, granici obuhvata
plana, roku izrade plana i sredstvima za izradu plana. Predlog izrade urbanističkog plana
priprema adležna opštinska uprava u saradnji sa komisijom za planove. Urbanistike planove
može da izrađuje preduzeće tj druga organizacija koj osnuje opština za obavljanje poslova
urbanističkog planiranja kao i preduzeće tj druga prevna lica koja su upisana u odgovarajući
registar za obavljanje tih poslova. Izradom ovih planova rukovodi odgovorno lice sa visokom
stručnom spremom odgovarajuće struke sa namanje pet godina odgovarajućeg radnog
iskustva.

Građevinsko zemljiše

Pod pojmom građevinskog zemljišta se podrazumeva da je to:

 Zamljište na kojem su izgrađeni objekti
 Zemljište koje služi redovnoj upotrebi tih objekata
 Zemljište koje odgvarajućim planom predviđeno za izgradnju i redovno
korišćenje objekta
U principu karakteristika građevinskog zamljišta se ogleda u njgovoj nameni za život i
aktivnosti ljudi, što znači da se njegove karakteristike ipak moraju dopuniti njegovim
komunalnim uređenjem, dok kad je u pitanju izgradanja objekata i njihovo redovo korišćenje u
pitanju to zemljište može funkcionisati kao građevinsko zemljište a ono može biti:
 Javno građevinsko zemljište koje opet može da bude :
- građevinsko zemljište u državnoj svojini
 - javne površine u državnoj sredini
- neizgrađeno zemljište planom namenjeno za izgradnju
 Ostalo građevinsko zemljište

Izgradnja objekta
Izgradnja objekta ja završna faza procesa planianja i građenja prostora kojim se
stvaraju pogodnosti za razvoja i uslovi za podsticanje blagostanja građana i društva u celini.
Izgradnja objekta podrazumeva skup radnji koji obuhvata: prethodne radov, izrade i kontrolu
tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, nadzor i građenje objekta itd.

Tehnička dokumentacija
Tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju pari utvrđivanja koncepcije
objekt, razrade uslova, razrade načina izgradnje objekta i održavanja objekta. Ova
dokumentacoja se izrađuje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački
projeka i projekat izvedenog objekta.
Generalni projekat predstavlja osnovu za izradu planske dokumentacije i radi se u cilju
sagledavanja mogućnosti izgrdnje objekta
Idejnim projektom se definišu položaj i kapacitet objekta na definitvno tvrđanoj
lokaciji, funkcionalnost, prostorno oblikovanje i mnogi drugi zahtevi.
Glavni projekat predstavlja detaljnu tehničku razradu idejnog projakta na definitino
utvrđanoj lokaciji i prema odabranoj opremi, na nivou razrade koji je dovoljan za za
racionalno oblikovanje svih delova objekta.
Projekat izvedenog objekta služi za pribaljanje upotrebne dozvole, konačan obračun,
korišćenje i održavanje objekta i prikazuje izvedeno stanje svih objekata za koje je izdato
odobrenje za izgradnju

Izrada tehničke dokumentacije

Tehnička dokumentacija može da izrđuje privredno društvo tj drugio pravno lice,
radnja koji su upisani u odovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije. Radnja ne
može vršiti izradu projekta za objekte za koje odobrenje za izgradnju daje nadležno
ministarstvo tj autonomna pokrajina, a sam postupak registracije je propisan u zakonu o
registraciji privrednih subjekata. Pod pojmom privrednog subjekta podrazumeva se pravno ili
fizičko lice koje obavja delatnos proizvornje i/ili prometa robe i/ili vršenja usluga na tržištu
radi sticanja dobiti i koje je registrovano u Registru. U Registru se registruju snivanje,
povezivanje i prstanka privrednog subjekta, statusne promene i promene pravne forme tog
subjekta itd.

Pripremni radovi pri građenju objekta

Ovi radovi obuhvataju postavljanje objekta i instalaciju privremenog karaktera za potrebe
izvođenja radova. Radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata podrazumevaju
postavljanje zaštitnih ograda oko gradilišta, nadstrašnica i slično. Izvođenje pripremnih radova
investitor mora da prijavi organu opštine koja je nadležna za izdavanje odobrenja za izgradnju
na teritoriji na kojoj se gradi objekat, u koliko je odobrenje za izgradu izdalo ministarstvo ili
autonomna pokrajina investitor je dužan da početak pripremnih radova prijavi i organu koji je
izdao odobrenje za izgradnju kako bi se mogao vršiti inspekcijski nadzor tokom tih radova.
Prijava početka izvođenja radova
Građenje objekta vrši se na osnovu prijave početka građenja objekta koju investitor
podnosi organu nadležnom za izdavanje odobrenja za izgradnju, uz prijavu se takođe podnosi:
 Glavni projekat sa potvrdom i izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli
 Pismena izjava o početku građenja tj izvođenja radova kao i rok završetka
izgradnje
 Primer overenog ugovora o građenju
 Dokaz o uređivanju međusobnih odnosa u pogledu plaćanja naknade za
uređenje građevinskog zemljišta
 Dokaz o uplati administrativne takse
O početku izvođenja radova invesrtitor je takođe dužan da obavesti i opštinski orga
koji je nadležan za inspakcijske poslove kako bi mogao da organizuje vršenje nadzora pri
izvođenju radova po pravu mesne zajednice.

Izvođenje radova
Građenje objekta tj izviođenje radova može da vrši privredno društvo odnosno drugo
pravno lice ili radnja koji su upisani u odgovarajući ragistar za građenje objekta odnosno
izvođenje radova. Pod pojmom privrednog subjekta podrazumeva se pravno ili fizičko lice
koje obavja delatnos proizvornje i/ili prometa robe i/ili vršenja usluga na tržištu radi sticanja
dobiti i koje je registrovano u Registru, a u registar se upisuje u obliku registracije:
 Preduzetnik
 Ortačko društvo
 Komandintno društvo
 Društvo sa ograničenom odgovornošću
 Akcionarsko društvo
 Zadruga i zadružni savez
 Drugi subjekat koji se u skladu sa zakonom registruje u Registar.
Građenje objekta tj izvođenje radova može da vrši samo preduzeće tj drugo pravno lice
koji su upisani u odgovarajući registar za građenje te vrse objekata koje ima zaposlena lica sa
licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne razultate. Kada se još utvrdi
da preduzeće ispunjava sve propisanje uslove tada se izda akt o ispunjenosti uslova.

Stručni nadzor
Kada je u pitanju stučni nadzor, ivestitor je dužan da obezbedi vršeje istog u toku
građenja objekta za koje je izdato odobranje za izgradnju. Stručni nadzor u toku izgradnj
objekta odnosi se na:
 Pripremne radove
 Građevinske i građevinsko zanatske radove
 Izgradnju tj ugranju instalacija i opreme
 Druge radove koji se izvode u toku građenja objekta
Ovim nadzorom se obezbeđuje redovno i blagovremeno praćenje kvaliteta radova,
kontrola kvaliteta izvedenih radova koji se ne mogu proveriti u kasnijim fazama građenja,
kontrola kvaliteta materijala, instalacija, uređaja i opreme koja se ugrađuje u objekat itd.
Stručni nadzor se bezbeđuje od početka građenja do njegovog završetka i izdavanja upotrebne
dozvole i obuhvata sve faze građenja.
Upotrebna dozvola
Upotrebna dozvola je dokument kojim se odobrava upotreba objekta a izdaje ga u vidu
rešenja organ koji je izdao odobrenje za izgradnju objekta. Ona se izdaje za ceo objekat ili za
deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno
koristiti.
////////////////////////////////////////////////////////////////////

5. RACIONALIZACIJA POTROŠNJE ENERGIJE U INDUSTRIJI - Racionalno

korišćenje otpadne toplote u procesnoj industriji u cilju održivog razvoja, [6] str.39-67.
Konvektivne sušare sa pneumatskim transportom materijala, Racionalizacija potrošnje
energije na pneumatskim sušarama [3]str.191-194; 203-205, [5]str.69-76.
...................................
Ovo uzmi iz lit. 3, Mašine i Aparati (Racionalizacija potrošnje energije na pneumatskim
sušarama).
(Racionalno korišćenje otpadne toplote u procesnoj industriji u cilju održivog razvoja)
…….uzmi iz POKRAJINSKOG PROJEKTA, npr. Rekuperacija na sušari za mekinje itd.,
može da prikažes I ostale rekuperatore iz projekta I sl….tu imas dosta materijala.

6. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE I KONSTRUKCIONA REŠENJA

RAZMENJIVAČA TOPLOTE – REKUPERATORA. [3]str.114-125, [6] str.21-39,
OSNOVNI ASPEKTI PROJEKTOVANJA RAZMENJIVAČA TOPLOTE, Sistem
regulacije temperature kod razmenjivača toplote, [6] str.21-39,
...............
Ovo uzmi iz lit. 3, Mašine i Aparati (Razmenjivači Toplote)
(Rekurperatore………. uzmi iz POKRAJINSKOG PROJEKTA, ...............
/////////////////////////////////

7. (PUMPE, KOMPRESORI, Ventilatori) snaga, stepen korisnosti, napor pumpe, pogonska

karakteristika pumpnog postrojenja, usisna visina, regulisanje pritiska i protoka, paralelni rad
pumpi) - primena u procesnim postrojenjima (Pumpne i Kompresorske stanice). Elementi
hidromašinske opreme: cevovodi, cevna armatura, posude pod pritiskom, hidrofori, [3].
........................
Ovde bi trebalo dati težište na Pumpe, Kompresore i Posude pod pritiskom....(uslovi:
smatra se da je posuda pod pritiskom ako ispunjava uslov: p V > 0,3 bar m 3 . Oprema
posude pod pritiskom: oprema za punjenje i pražnjenje, manometar, ventil sigurnosti i
dr. Proračun debljine lima – omotača posude, danca ( uzeti iz knjige Masine i Aparati), i
Zbirka Zadataka MA.

Može da prikažeš delove jedne centrifugalne pumpe, i materijali za izradu.

18. PRESEK KROZ NISKOPRITISNU PUMPU

Primena: Za čiste i u manjem stepenu zamućene tečnosti, temperature do 100 oC. Nalaze primenu za cirkulaciju tople i
rashladne vode, u vodovodima, industriji, poljoprivredi, za veštačku kišu, navodnjavanje i odvodnjavanje itd.
Temeljna ploča: Od sivog liva ili varene konstrukcije iz čeličnih profila.
Elektromotor: Isključivo kratkospojeni motori, oblik B3, zaštita P33.
Presek pumpe

Spisak glavnih delova pumpe:

111 – Spiralno kućište 216 – Osigurač matice

112 – Poklopac spirale 217 – Osigurač matice
113 – Prsten 218 – Valjkasti ležaj
114 – Pritisna čaura 219 – Tuljak vratila
115 – H-prsten 311 – Nosač ležaja
121 – Zaptivna pletenica 312 – Poklopac ležaja
122 – Zaptivač poklopca spirale 315 – Vijak za odzračivanje
211 – Kolo rotora 316 – Pokazivač nivoa ulja
212 – Vratilo 317 – Zaptivač poklopca ležaja
215 – Matica kola rotora 318 – Zaptivni prsten

MATERIJALI
POZ. NAZIV MATERIJAL
111 Spiralno kućište Sivi liv
112 Poklopac spirale Sivi liv
113 Prsten Sivi liv ili brozna
114 Pritisna čaura Sivi liv
115 H-prsten Bronza
211 Kolo rotora Sivi liv ili bronza
212 Vratilo Čelik
219 Tuljak vratila Bronza
311 Nosač ležaja Sivi liv

Na predavanjima, može da se obradi neki od sledećih projekata, po izboru nastavnika:

ovo su projekti iz knjige PROCESNI SIST. I POSTROJENJA.

I. POSTROJENJE ZA SKLADIŠTENJE, TRANSPORT I ZAGREVANJE

 JESTIVOG ULJA……………………………………………………………………..7
II. POSTROJENJE ZA SKLADIŠTENJE I TRANSPORT GRANULATA
PET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............................16
III. POSTROJENJE ZA SKLADIŠTENJE, ZAGREVANJE I TRANSPORT
SIRUPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . …………………23
IV. POSTROJENJE ZA SUŠENJE, TRANSPORT I SKLADIŠTENJE
SKROBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . …………………38
V. POSTROJENJE ZA SUŠENJE I TRANSPORT ŠEĆERA . . . . . . . . . . . . . . ....48
VI. POSTROJENJE ZA TRANSPORT I SKLADIŠTENJE ŠEĆERA . . . . . . . . ...59
VII. TEHNOLOŠKI SISTEM TRANSPORTA I SKLADIŠTENJA BRAŠNA........67
VIII. NAPOJNI SISTEM……………………………………………………………….82
IX. SKLADIŠTENJE KISELINE I LUŽINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .............88
X. PODSTANICA TOPLOVODNOG GREJANJA . . . …………………………….97
XI. PROJEKAT GLAVNE MERNO REGULACIONE STANICE ZA GAS…….103
XII. KOMPRESORSKO POSTROJENJE…………………………………………..118
XIII. PUMPNA STANICA………………………………………………………........125
XIV. PROJEKAT POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU BRIKETA IZ
BIOMASE (SLAME)…………………………………………………………………..132

Može da prikažes i projekat Pumpne stanice, imamo ga u knjizi Procesni sist. i

postrojenja: knjiga je gotova.....odstampana.

XIII. PUMPNA STANICA

Projektni zadatak 13

Uraditi projekat postrojenja pumpne stanice za industrijsku vodu, kapaciteta V= 28 m3/h.

Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnološko-tehnički opis
2. Tehnološka šema pumpne stanice
3. Proračun mašinsko-tehnološke opreme
4. Grafička dokumentacija, raspored opreme (layout).

Tehnološko-tehnički opis

Pumpna stanica za industrijsku vodu namenjena je za snabdevanje glavnog proizvodnog

pogona neophodnom vodom. Voda iz pogona hemijske pripreme vode transportuje se u
prijemni rezervoar zapremine 20 m³. On obezbeđuje dvočasovnu potrebu postrojenja, u
slučaju ispada (kvar, remont) postrojenja hemijske pripreme vode. Tehnološka šema pumpne
stanice, data je na Slici 1.
U rezervoaru je predviđen minimalni nivo tečnosti, koji ostaje u rezervoaru, kao i maksimalni
nivo ispunjenosti prijemnog rezervoara vodom. Pri dostizanju maksimalno dozvoljenog nivoa
kontrola nivoa LC-1 daje zvučni signal da se ventil V-11 zatvori, tj. da se zaustavi punjenje
prijemnog rezervoara. Postojanje donjeg nivoa tečnosti u rezervoaru sprečava povlačenje
mulja u usisni cevovod, a gornji nivo tečnosti obezbeđuje odušak, tj. prostor za isparenje i
zaostalu količinu vazduha u rezervoaru. Prilikom punjenja i pražnjenja prijemnog rezervoara,
vazduh ulazi/izlazi u/iz rezervoara za skladištenje vode kroz U-cev, [38].

Voda se iz rezervoara transportuje do pumpe usisnim cevovodom prečnika DN100. Ispred

pumpe P-1 nalazi se ventil V-2, DN100, a ispred pumpe P-2, ventil V-4, DN100.

Radna pumpa je pumpa P-1, dok je pumpa P-2 rezervna pumpa paralelno vezana sa njom.
Uvek radi samo jedna pumpa, pri čemu su ventili ispred i iza druge pumpe zatvo-reni. One se
naizmenično uključuju i isključuju posle određenog vremena - radna postaje rezervna, a
rezervna postaje radna pumpa. Pumpe su postavljene na betonsku osnovu izdignute 240 mm
od podnožja.

Za transport vode predviđene su dve centrifugalne pumpe, sledećih karakteristika:

Q= 8 l/s = 28,8 m3/h -protok
H= 52,5 m -napor pumpe
N= 11 kW -snaga el. motora
-1
n= 1.450 min -broj obrtaja.

Iza pumpe P-1 nalazi se ravni zaporni ventil V-3, DN100 sa nepovratnom klapnom K-1, a iza
pumpe P-2 ventil V-5, DN100 sa nepovratnom klapnom K-2, DN100. Nepovratne klapne
imaju ulogu da spreče povratak tečnosti u prihvatni rezervoar, u kome je pritisak manji nego u
hidroforu, a koja bi mogla izazvati hidraulični udar i na taj način oštetiti pumpu.

Voda dalje ide potisnom cevnom deonicom prečnika DN100 do hidrofora zapremine V=3 m³.
Hidrofor služi za automatsko snadbevanje vodom. Izrađen je od čeličnog lima Č.0361, a
oblikom i dimenzijama je usklađen standardu JUS M.E2 100. Sa unutrašnje strane posuda je
zaštićena premazima koji garantuju sanitarnu ispravnost vode, a sa spoljne strane je
antikorozivno zaštićena. Na hidroforu se nalaze dva priključka DN100 za punjenje i pražnjenje
i jedan otvor za ispuštanje vode u slučaju da se hidrofor prazni radi kontrole, zamene
membrane i sl.

Nivo vode u hidroforu se kontroliše pomocu davača nivoa LC-2, koji signal šalje do
regulacionog ormana. Kada je hidrofor napunjen R, isključuje pogonski motor PM-1, odnosno
PM-2, u zavisnosti od toga koji je bio uključen. Kada se hidrofor isprazni LC-2 salje signal R-u
da uključi PM-1, ukoliko je on neispravan, uključuje se PM-2, koji pokreće pumpu P-2.
Iza hidrofora se nalazi sabirni element – razdelnik, iz koga se voda prosleđuje posebnim
cevovodima do potrošača 1 i 2, sa protocima 3,8 l/s i 4,2 l/s, respektivno.

Osnove o elektroinstalacijama
Elektro projektom su predviđena dva elektromotora pojedinačne snage 7,5 kW. U okviru
projekta pumpne stanice mora se uzeti u obzir sledeće:
Potrošači: Elektromotorni pogon; P=7,5 kW; U=380 V; f = 50 Hz, motor vezan u vezu zvezda
– trougao.
Signalizacija: U=220 V; f=50 Hz.
Osvetljenje prema važećim propisima: U=220 V; f=50 Hz.
Potrošnja: Jedno vreme radi samo jedan motor: P=7,5 kW + osvetljenje + signalizacija.
Istovremeni rad oba elektromotora nije dozvoljen.
Električne komande i razvodna tabla treba da sadrže sve potrebne osigurače.

Slika 13.1. Tehnološka šema pumpne stanice: PI – manometar, V – zaporni ventil, K –

nepovratna klapna, LC - kontrola nivoa vode bez indikacije, R – regulacioni orman, PM –
pogonski elektromotor, P – centrifugalna pumpa, UK – usisna korpa.

Opis regulacije rada pumpi:

Regulacioni orman (R) prima signal od kontrole nivoa LC2. Kada je hidrofor napunjen, R
isključuje pogonski motor PM-1, odnosno PM-2, u zavisnosti od toga koji je bio uključen.
Kada se hidrofor isprazni LC-2 šalje signal R-u da uključi PM-1, ukoliko je on neispravan,
uključuje PM-2, koji pogoni pumpu P-2.
(U rezervoaru vlada atmosferski pritisak prez= 1 bar, a u hidroforu je nadpritisak phid= 6 bar)

Dimenzionisanje cevovoda

Određivanje prečnika usisnog cevovoda

v*1=1 m/s – orjentaciona vrednost brzine strujanja u usisnom delu cevovoda, usvojena prema
preporukama
V=0,0078 m³/s – zapreminski protok fluida (vode) kroz cevovod
4 V
d1* 
v1  = 0,0996 m – računska vrednost prečnika usisnog cevovoda.
*

Na osnovu izračunate vrednosti za d1* usvaja se bešavna cev DN100, NP40, materijal izrade
Č.1212.

Stvarna brzina strujanja u usisnom delu cevovoda:

4V 4  0,0078
2
v1=   d1 =   100 2  10 6 = 0,993 m/s ~ 1 m/s

Vrednost Rejnoldsovog broja:

v1  d 1 0,993  0,100
Re1= v = 1,006  10  6 = 98.770 pa je režim strujanja u cevima turbulentan.
=1,00610-6 m²/s – kinematska viskoznost za fluid (vodu) na temperaturi od 20 ºC.

Vrednost apsolutne hrapavosti δ(mm) za čelične bešavne cevi kreće se u intervalu od (0,1 
0,2) mm. Za cevi posle određenog vremena eksploatacije usvaja se vrednost od δ = 0,2 mm.

- Za određivanje vrednosti koeficijenta trenja, koristi se Modiev dijagram (  - Re) - zavisnosti

koeficijenta trenja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti:

 /d= 0,2 / 100= 0,002

Na osnovu već poznate vrednosti Re1= 98.770
sa Modievog dijagrama (  - Re), očitava se  = 0,025

Određivanje prečnika potisnog cevovoda

v*2=1,5 m/s – orjentaciona vrednost brzine strujanja u potisnom delu cevovoda, usvojena
prema preporukama.
V = 0,0078 m³/s – zapreminski protok fluida (vode) kroz cevovod
4 V
d 2*  = 0,081 m – računska vrednost unutrašnjeg prečnika potisnog cevovoda.
v2 
*

Na osnovu izračunate vrednosti za d2* usvaja se bešavna cev DN100, NP40, materijal izrade
Č.1212.
U daljem toku proračuna koristiće se praktično isti nazivni precnik DN100, za usisni i potisni
cevovod.

Dužina trase usisnog i potisnog cevovoda:

L1 = 6580 mm -dužina usisnog cevovoda pumpe
L2 = 3880 mm -dužina potisnog cevovoda pumpe
L= L1+L2=10.480 mm-ukupna duzina cevovoda

Lokalni gubici i trenje u cevovodu :

Cevovod ima tri kolena pod uglom 90o Vrednost lokalnog otpora za koleno obično iznosi
ξk= 0,1 – 0,2
Usvaja se : ξk= 0,15

Otpori u račvama, uzimaju se u obzir preko koeficijenta otpora: ξ r = 1,14

Otpor ventila uzima se u obzir preko koeficijenta otpora: ξ v = 2 - 8

Usvaja se: ζv = 4

Koeficijent otpora klapne je ξkl = 1,5.

Koeficijent otpora usisne korpe je ξuk = 2,5.

Određivanje pada pritiska i snage pumpe

L v 2
 kl
Δpuk= (λ d + 2ξk + ξr + ξv + + ξuk ) 2 + gh + (phid–prez)
10,46 1.000  0,993 2
Δpuk= (0,025 0,100 + 20,15 + 1,14 + 4 + 1,5 + 2,5)  + 1.000 
2
9,811,95 + (6 – 1)105 = 523.873 Pa

Protok iznosi: Q = 28 m3/h = 7,8 l/s = 0,0078 m³/s

Pad pritiska iznosi: Δpuk = 523.873 Pa

Q  p uk 0,0078  523.873
Snaga pumpe iznosi: N = = = 6,28 kW
1000   p 1000  0,65

Na osnovu toga izabrana je pumpa za vodu Tip : VPN 100, sledećih karakteristika :
Q= 8 l/s = 28,8 m3/h -protok
H= 52,5 m -napor pumpe
N= 11 kW -snaga el. motora
-1
n= 1.450 min -broj obrtaja.

Izbor hidrofora

Usvaja se vertikalni rezervoar (hidrofor) zapremine V = 3 m³; spoljašnjeg prečnika

D = 1.200 mm; visine H = 2.700 mm; radnog pritiska do 6 bar.
Proračun rezervoara hidrofora

Proračun debljine zida cilindričnog omotača, JUS M.E2.253

Korišćeni parametri:
Proračunski pritisak p = 6 bar
Proračunska čvrstoća σ0.2 za materijal Č.0361 K = 205 N/mm²
Stepen sigurnosti pri proračunskoj temperaturi S = 1,5
Spoljašnji prečnik cilindričnog omotača Ds = 1200 mm
Ukupan koeficijent slabljenja lima v =0,7
Dodatak na dozvoljeno odstupanje dimenzija omotača C1 = 0,3 mm
Dodatak na koroziju i habanje materijala omotača C2 = 1 mm

Ds  p 1200  6
s  C1  C2   0,3  1  5,1
K 205 mm  s=5,5 mm
20  v  p 20   0,7  6
S 1,5

Proračun debljine zida danca, JUS M.E2.252

 = 1,8 -koeficijent oblik adanca

Dsk  p   1200  6  1,8

s  C1  C2  0,3  1
K = 40 205  0,8 = 2,64 + 0,3 + 1 = 4,26 mm
40 v
S 1,5
Usvaja se prva veća standarda debljina lima : s = 4,5 mm.
Raspored opreme (layout), pumpne stanice dat je na Slici 2.
Slika 13.2. Dispozicija opreme u pumpnoj stanici kapaciteta 28 m 3/h, 1-cevovod DN100 (114.3  3.6 mm),
2 – cevovod DN100 (108 3.6 mm), 3 – ventil DN100, 4 – ventil DN100, 5 – klapna DN100, 6 – usisna
korpa, 7 – pumpa, 8 – elektromotor, 9 – hidrofor, 10 – razdelnik, 11 – rezervoar za prihvat vode, 12 – cev
za pražnjenje rezervoara.
////////////////////////////////////////////////

8. PRIRODNI GAS I TEČNI NAFTNI GAS. Transport gasa: elementi transportnog sistema
(cevi, fitinzi, pumpe i kompresori). Projektovanje gasnih instalacija i GMRS – glavnih merno
regulacionih stanica i izbor standardne opreme, [3], [11, 12, 13], [14, 15], [18].
..............
Može da prikažeš GMRS, nalazi se u knjizi Procesni Sistemi i Postrojenja, Ovde je
kompletan proj, sa proračunom, ali mislim da je to jako teška materija za studente, pa
obradi u principu samo sledeće:

-Tehnički Opis

PRORAČUN OPREME I CEVNE ARMATURE

-Izbor prečnika cevi na ulazu u GMRS
-Izbor prečnika cevi na izlazu iz GMRS
-Izbor dogrejača gasa: objasniti da se gas mora dogrevati na liniji visokog pritiska, jer za
1 bar, redukcije pritiska, smanjuje se temperature gasa za 0,4 oC. Gas se dograva da se
nebi smrzla instalacija.

-Sl. 11 Šema GMRS

-Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom.

XI. PROJEKAT GLAVNE MERNO REGULACIONE STANICE ZA

GAS
PROJEKTNI ZADATAK 11

Uraditi mašinski projekat glavne meno regulacione stanice za gas (GMRS).

Mašinskim projektom je potrebno obraditi sledeće:

 Tehnički opis,
 Proračun opreme i cevne armature,
 Šemu glavne merno regulacione stanice za gas,
 Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom.

Glavnu merno regulacionu stanicu potrebno je projektovati za sledeće parametre:

Maksimalna časovna potrošnja.....................................35.000 Sm3/h

Minimalna časovna potrošnja.........................................3.500 Sm3/h
 Maksimalni ulazni pritisak (pulmax)............................................50 bar
Minimalni ulazni pritisak (pulmin)..............................................12 bar
Izlazni pritisak (pizl)....................................................................4 bar

GMRS izvesti sa tri linije (dve radne i jednom rezervnom).

U sklopu GMRS predvideti prostor za smeštaj uređaja za odorizaciju.
Radni fluid je prirodni gas koji se sastoji iz sledećih komponenti:

CH4.........................................................................................87,82%
C2H6..........................................................................................7,96%
C3H8..........................................................................................0,58%
CmHn.........................................................................................0,03%
N2..............................................................................................2,36%
CO2...........................................................................................1,25%

 100%

TEHNIČKI OPIS

Glavne merno regulacione stanice su objekti koji povezuju magistralni gasovod sa

gasovodom gradske mreže, u kojima se vrši filtriranje, dogrevanje, redukcija pritiska i
merenje protoka prirodnog gasa.
Armatura i oprema GMRS i kotlarnice smeštene su u zidanom građevinskom objektu,
međusobno odvojene nepropusnim za gas i vatrootpornim zidom. Pod prostorije u kojoj je
smeštena armatura GMRS je od negorivog materijala koji ne varniči, a krov je izrađen od
lakog materijala. Vrata se otvaraju u polje (dimenzije 205x150cm), dodirne površine su
obložene materijalom koji ne varniči. Provetravanje prostorije vrši se prirodnim putem
pomoću ventilacionih otvora postavljenih pri podu i na najvišim tačkama objekta. Visina
objekta je 3.5m a spoljni zidovi nemaju otvore za prozore.
Prostor oko GMRS ograđen je žičanom ogradom visine 2.5m. U tom prostoru su
urađene unutrašnje saobraćajnice i pešačke staze radi lakšeg pristupa objektima GMRS i
kotlarnice. Ulaz i izlaz gasa izvedeni su podzemno. Nadzemni deo instalacije odvojen je od
podzemnih gasovoda dielektričnim komadima za podzemnu ugradnju. Nadzemni deo
instalacije GMRS je uzemljen a prirubnički spojevi električki premošteni bakarnom
pletenicom (ili pocinkovanom limenom trakom).
Armatura GMRS smeštena je u zidanom objektu u prostoriji koja je od kotlarnice
odvojena nepropusnim, vatrootpornim zidom.
Sva armatura, cevi i fitinzi, od ulaza pa do izlaznog dela regulatora pritiska gasa je
prema ANSI 300. Iza regulatora pritiska sva armatura i spojni elementi su PN16.
Regulaciona grupa sastoji se od filtera, dogrejača, blokadnog ventila, regulatora
pritiska, sigurnosno odušnog ventila, protivpovratne klapne, propusnih ventila (slavina),
manometara i termometara.
Regulaciona grupa sastoji se od tri linije, dve radne i jedne rezervne. Linije su
dimenzionisane za 50% maksimalnog kapaciteta, za minimalni ulazni pritisak 12 bar i izlazni
pritisak 4 bar.
 Merna grupa sastoji se od dve radne linije i dva obilazna voda.
Merna linija je dimenzionisana za 50% maksimalnog kapaciteta i izlazni pritisak od 4
bar, kao i izlazna grupa sa elektromotornim ventilom (ograničavač protoka).
Na ulaznom i izlaznom delu gasovoda postavljeni su priključci za telemetriju.
Zbog nečistoća u čvrstom i tečnom stanju koje sadrži gas, da ne bi došlo do oštećenja i
nepravilnog rada regulacione i merne armature, na ulazu regulacione linije postavljen je gasni
filter.
Fini filter je sa sakupljačem kondezata i diferencijalnim manometrom, pomoću koga se
vrši kontrola zaprljanosti uloška filtera. Prilikom zamene uloška filtera gas se propušta kroz
rezervnu liniju.
Ispuštanje kondezata vrši se putem odmuljnih ventila i cevi izvan objekta GMRS.
Prilikom redukcije pritiska gasa, gas ekspandira što za posledicu ima pad temperature
(Joule-Thomson-ov efekat). Kod velikih redukcija pritisaka gasa ovaj efekat može dovesti do
pojave leda u instalaciji, koji je posebno opasan u regulacionim i sigurnosnim uređajima. Zato
je neophodno vršiti dogrevanje gasa pre redukcije (ispred regulatora pritiska), naročito kod
GMRS-a. Dogrevanje gasa vrši se indirektno, putem tople vode, u dogrejačima gasa.
Dogrejači su snabdeveni sa ventilom sigurnosti i ventilom za odmuljivanje.
Regulator pritiska služi za redukciju pritiska gasa koji vlada u magistralnom gasovodu,
na pritisak gasa gradske mreže.
Regulatori pritiska su dimenzionisani za 50% od maksimalnog za ulazni pritisak od 12-
50 bar i izlazni pritisak 4 bar.
Blokadni ventil od previsokog pritiska, koji je ugrađen ispred regulatora pritiska,
povezan je impulsnim vodom sa gasovodom iza regulatora pritiska. Naregulisan je tako
da automatski blokira, zatvori dovod gasa, u slučaju da pritisak iza regulatora poraste za 10%
iznad pritiska otvaranja ventila sigurnosti.
Ventil sigurnosti koji je ugrađen na delu spred protivpovratne klapne, dimenzionisan je
za kapacitet koji je 1% od maksimalnog kapaciteta GMRS. Pritisak otvaranja ventila
sigurnosti je 15% viši od radnog pritiska iza regulatora.
Merenje protka prirodnog gasa u GMRS vrši se pomoću turbinskog merila protoka sa
korektorom pritiska i temperature, koji treba da budu izbaždareni od strane ovlašćene radne
organizacije.
Merilo protoka gasa je odabran tako da može korektno da meri protok gasa pri
maksimalnom i minimalnom protoku.
Kao pogonsko gorivo u kotlovima, koji snabdevaju dogrejače gasa toplom vodom,
koristi se prirodni gas iz GMRS. Gas se uzima iza regulatora pritiska GMRS, sa pritiskom od
4 bar. S obzirom da na gasnu rampu kotlova treba dovesti gas pod pritiskom do 100 mbar,
potrebno je izvršiti redukciju pritiska gasa sa 4 bar na 100 mbar. Regulaciona stanica je
tipizirana, te se za nju neće vršiti proračun.
Za ovo je predviđena regulaciona grupa, koja je izvedena dvolinijski, od kojih je jedna
linija radna a druga rezervna. Regulatori pritiska su sa blok-ventilom sigurnosti od previsokog
pritiska. Iza regulatora su ugrađeni manometar i odušni ventil sigurnosti.
Za praćenje stanja pojedinih parametara, kao što su: pritisak, temperatura i protok gasa,
zaprljanost filtera, u okviru Glavne merno regulacione stanice, izvedeni su priključci za
telemetriju, pomoću kojih se vrši prenos podataka do Telemetrijskog centra.
Iz tih razloga ovim projektom predviđeni su priključci na ulaznom i izlaznom
gasovodu za priključenje davača temperature i davača pritiska i to:
  diferencijalni manometar na filteru gasa je sa davačem za telemetriju,
 sigurnosni blokadni ventil je sa dvopoložajnim (on/off) davačem,
 korektor pritiska i temperature, na merilu protoka gasa, je sa NF - impulsnim
davačem,
 komandovanje regulatorom protoka gasa putem telemetrije.

Svi davači za telemetriju treba da budu u "EX" sigurnosnoj zaštiti.

Za potrebe snabdevanja dogrejača gasa toplom vodom, u sastavu objekta GMRS
izgrađena je i kotlarnica. Prostorija u koju je smeštena kotlarnica odvojena je od prostorije
GMRS nepropusnim, vatrootpornim zidom. U kotlarnici su predviđena dva prozora dimenzije
150x100cm i jedan prozor dimenzije 150x200cm, a koji su smešteni na spoljnjim zidovima.
Visina kotlarnice je 3.5m. Spoljna vrata su dvokrilna dimenzije 205x150cm.
Svi prolazi cevovoda kroz zid, između GMRS i kotlarnice, izvedeni su tako da je
obezbeđena nepropusnost na tim mestima.
U sastavu objekta kotlarnice nalazi se i prostorija za smeštaj opreme za telemetriju.
Ventilacija kotlarnice vrši se prirodnim putem, pomoću ventilacionih otvora (definisani
su u proračunu). Dozračni otvori su postavljeni pri podu kotlarnice a odzračni otvor se nalazi u
najvišoj tački objekta, na spoljnjem zidu.
Za snabdevanje dogrejača prirodnog gasa toplom vodom, predviđeni su toplovodni
kotlovi sa gasnim gorionicima.
Gasni gorionici se isporučuju zajedno sa gasnom rampom, koja nije predmet ovog
projekta.
Za obezbeđenje cirkulacije tolpe vode kroz kotlove i dogrejač, predviđena je pumpna
grupa sa dve linije, jedna je radna a druga je rezervna, Š55].
Jedna linija se sastoji od propusnih ventila i pumpe.

PRORAČUN OPREME I CEVNE ARMATURE

Izbor prečnika cevi na ulazu u GMRS

Qmax = 17.500 Sm3/h - maksimalni protok gasa po jednoj mernoj liniji

Pulmin = 12 + 1,0133 bar - minimalni apsolutni pritisak na ulazu u GMRS

Piz = 4 + 1,0133 bar - apsolutni pritisak na izlazu iz GMRS

Tul = 5 + 273,15 K - temperatura gasa na ulazu u GMRS

Tiz = 15,5 + 273,15 K - temperatura gasa na izlazu iz GMRS

Wmax = 20 m/s - maksimalna brzina strujanja

Unutrašnji prečnik cevovoda se računa po formuli:

1,3116  Qmax  Tul

Du  Du = 156,62 mm
Pul min  Wmax

Usvaja se čelična bešavna cev ^.1212 JUS C.B5.221, dimenzije 219,1 x 5,9 mm.

Stvarna brzina strujanja je:

Dus = 219,1 – 2  5,9 mm

1,3116  Qmax  Tul

Ws  2 Ws = 11,416 < 20 m/s
Dus  Pul min

Izbor prečnika cevi na izlazu iz GMRS

Unutrašnji prečnik cevovoda se računa po formuli:

1,3116  Qmax  Tiz

Du  Du = 257,057 mm
Piz  Wmax

Usvaja se čelična bešavna cev ^.1212 JUS C.B5.221, dimenzije 273 x 6,3 mm.

Stvarna brzina strujanja je:

Dus = 273 – 2  6,3 mm

1,3116  Qmax  Tiz
Ws  2 Ws = 19,49 < 20 m/s
Dus  Piz

Izbor filtera za gas:

Na osnovu maksimalne količine i minimalnog pritiska gasa iz dijagrama za filtere gasa

odabran je filter DN200 ANSI300 sa filcanim uloškom sa stepenom prečišćavanja 98% čestica
5m tip 1020 "Energosistem" dimenzije DN200 ANSI300.

Izbor regulatora pritiska:

Za postavljene uslove rada stanice, na osnovu podataka proizvođača opreme, odabira

se aksijalni regulator pritiska AxR DN80/150 ANSI300 sledećih karakteristika:

Q = 21300 Sm3/h,
 Pul = 12 – 50 bar,
Piz = 4 bar.
*Proizvođač je "Energosistem".

*Lit. Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih
stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005. *Biblioteka TF.ZR

Izbor dogrejača gasa:

Potrebna količina toplote za zagrevanje gasa određuje se preko sledećih parametara:

Qg = 17500 Sm3/h - maksimalni protok gasa

cp = 1,95 kJ/Sm3K - specifična toplota pri datim uslovima

P1 = 50 bar - maksimalno moguć ulazni pritisak

P2 = 4 bar - izlazni pritisak

t1 = 5 oC - temperatura gasa na ulazu u stanicu

t2 =15,5 oC - temperatura gasa na izlazu iz stanice

0,4 K/bar - prosečan pad temperature gasa usled redukcije pritiska

Qg  c p
Qw     P1  P2   0,4   t2  t1   Qw = 273,948 kW
3600

*Usvaja se dogrejač gasa topla voda 90/70 oC, DN200 ANSI300, tip 1040 "Energosistem".
*Lit. Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih
stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005. *Biblioteka TF.ZR

Izbor kotla:

Na osnovu izračunate količine toplote potrebne za dogrevanje gasa (273,948 kW) po

jednoj radnoj liniji, što ukupno iznosi  548 kW, odabrana su dva toplovodna kotla "PODVIS"
nominalne snage 400 kW. U normalnom režimu rada dovoljno je da samo jedan kotao radi,
dok drugi služi kao rezerva. Pri punom opterećenju oba kotla će biti uključena kao radna.

Qk = 400 kW - snaga kotla

cpv = 4,195 kJ/kgK - specifična toplota vode za tsr =80 oC

T = 20 K - razlika temperatura

Maseni protok vode je:

 Qk
M  M = 4,768 kg/s
c pv  T

Wv = 1,5 m/s - brzina tople vode kroz izmenjivač

v = 971,8 kg/m3 - gustina vode

Potreban prečnik cevi je:

4M
du  du = 0,065 m du = 65 mm
 v    Wv

Usvaja se cev dimenzije 88,9 x 3,2 mm

Izbor pumpe:

Izbor pumpe vrši se na osnovu protoka tople vode i otpora celokupnog sistema za
dogrevanje gasa i grejanje pomoćnih prostorija.

Protok tople vode se računa prema obrascu:

Qk 1000
V p  0,86  Vp = 1,72  104 l/h
T

Iz kataloga proizvođača pumpi "SEVER", odabrana je cirkulaciona pumpa CV80 DN80 NP16.
Izbor ekspanzione posude:

Veličina ekspanzione posude se određuje na osnovu količine vode u sistemu, koji

predstavlja ukupnu količinu vode u cevima, izmenjivaču i kotlu.

Za projektovanu instalaciju količina vode u sistemu iznosi:

V = 1400 l

Povećanje zapremine vode iznosi:

Vd = V  0,029 Vd = 40,6 l

Usvaja se ekspanziona posuda zapremine 50 l.

Ventilacija GMRS

Prostorije u objektima stanica u kojima su ugrađene gasne instalacije moraju imati

gornje i donje otvore za provetravanje. Donji otvori se smeštaju na 15 cm iznad poda, a gornji
na najvišoj tački prostorije.
 Ukupna površina gornjih otvora mora da iznosi najmanje 1% od površine poda prostorije, a
ukupna površina donjih otvora ne sne biti manja od 80% od ukupne površine gornjih otvora.
Gornji otvori su opremljeni zaštitnim rešetkama sa otvorima veličine do 1 cm2.

App = 13,58  8,7 App = 118,146 m2 - površina poda prostorije

Ago = 0,01  App Ago = 1,181 m2 - površina gornjih otvora

Usvajaju se dva otvora dimenzije 60 x 100 cm koji se nalaze na spoljnjim zidovima na

najvišoj tački u obijektu.

Ado = 0,8  Ago Ado = 0,945 m2 - površina donjih otvora

Usvajaju se dva otvora dimenzije 100 x 50 cm koji su ugrađeni u spoljna metalna vrata.

Slika 11-1. Šema glavne merno regulacione stanice za gas

Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom

Puštanje gasa u instalaciju: Nakon izvršenog ispitivanja, ako su svi uslovi ispunjeni
instalacija se može pustiti u pogon. Pri puštanju instalacije u rad, treba uvođenje gasa izvršiti
tako da se spreči stvaranje eksplozivne smeše gas-vazduh. To se može postići ili ubacivanjem
inertnog gasa na ulazu u GMRS, koji će služiti kao odeljivač gasa i vazduha, ili gas puštati u
instalaciju što manjom brzinom (laganim itvaranjem ventila) da se, što je moguće više smanji
mogućnost stvaranja eksplozivne smeše u kontaktnoj zoni gasa i vazduha.
Na izlaznom kolektoru i odušnim ventilima vrši se ispuštanje gasa iz instalacije. Pri
ispuštanju, kontroliše se sadržaj gasa u izlazećem vazduhu pomoću analizatora smeše gas-
vazduh (detektora gasa). Kada se detektorom utvrdi da je u izlazećoj smeši sadržaj vazduha
minimalan, zatvaraju se izduvni ventili. Na taj način instalacija je ispunjena gasom.

Puštanje u rad:

Puštanje u rad regulacione linije: Pre puštanja gasa u regulacionu liniju, proveriti da
li su otvoreni ventili (poz. 7) na impulsnim vodovima od blok ventila sigurnosti (poz. 5) i
regulatora pritiska (poz. 6). Lagano, i ne potpuno, otvoriti ventil (poz. 1). Ovo je veoma važno
za pravilno funkcionisanje blok-ventila sigurnosti i regulatora pritiska. Šema instalacije data je
na sl.8.
Ako je sve u redu, manometar (poz. 8) iza regulatora pritiska, treba da pokazuje
pritisak od 4 bar. Otvaranjem ventila (poz. 10) iza protivpovratne klapne (poz. 9), gas dospeva
u kolektor ispred mernih linija.

Napomena: Na ovaj način izvršiti puštanje u rad regulacione linije I i regulacione

linije II. Regulaciona linija III je rezervna linija i pušta se na isti način po potrebi.
Puštanje u rad merne linije: Merna linija pušta se u rad otvaranjem ventila (poz. 15)
ispred merila protoka (poz. 16) i ventila (poz. 17) iza njega. Zatim se otvaraju ventili (poz. 18)
ispred i (poz. 20) iza ograničavača protoka (poz. 19) i na taj način je gas pušten u gradsku
mrežu koja se nalazi iza GMRS.

Napomena: Na ovaj način izvršiti puštanje u rad i merne linije II.

U toku eksploatacije, potrebno je redovno kontrolisati zaprljanost filtera (poz. 2).
Kontrola zaprljanosti filtera (poz. 2) vrši se diferencijalnim manometrom (poz. 3).
Očitavanjem vrednosti pritiska na njemu može se ustanoviti stepen zaprljanosti filtera. Kada
vrednost pada pritiska kroz filter dostigne 1 bar, treba promeniti ili očistiti uložak filtera. Pre
vršenja čišćenja ili promene uloška filtera, treba zatvoriti ventile (poz. 1) i (poz. 10) i gas
pustiti preko rezervne linije. Čišćenje uloška filtera dozvoljeno je samo vršiti na otvorenom
prostoru, i što je moguće dalje od izvora paljenja. Ispuštanje kondezata iz filtera vrši se
pomoću ventila (poz. 11), (poz. 12), (poz.14) i cevi (poz. 13), koja se nalazi izvan zgrade
GMRS.
Otvaranjem ventila (poz.11), a zatim ventila (poz. 12), kondezat, zajedno sa izvesnom
količinom gasa, ulazi spiralno u cev (poz. 21), koja je na vrhu perforirana. Gas, koji je lakši,
izlazi kroz otvore na vrhu cevi a kondezat ostaje na dnu. Otvaranjem ventila (poz. 14) vrši se
ispuštanje kondezata (koji nije više pod pritiskom) u za to unapred pripremljenu posudu.

Puštanje u rad kotlarnice: Napomena: Ovo uputstvo ne obuhvata puštanje u rad

kotlova, jer je to obaveza isporučioca kotlova, koji će dati uputstvo za rukovanje i održavanje
njegove opreme.
Pre puštanja u rad kotlarnice potrebno je instalaciju za toplu vodu (kotlovi, dogrejači
gasa, toplovodi sa pumpama) napuniti vodom. Prilikom punjenja instalacije vodom voditi
računa o tome da ne ostane vazduh u instalaciji. Zato tokom punjenja treba otvoriti odzračne
ventile na toplovodima (poz. 37), i na kotlovima ako postoje.
 Puštanje gasa do slavina (poz. 28) ispred gasne rampe gorionika kotla vrši se na sledeći
način:
Prvo treba otvoriti ventil (poz. 21 ili 22) na kolektoru GMRS, (u zavisnosti koja je
merna linija u funkciji), a zatim lagano, na radnoj liniji redukcione podstanice za kotlarnicu,
otvarati ventil (poz. 23) ispred filtera (poz. 24) i regulatora pritiska (poz. 25) i ventil (poz. 26)
iza regulatora. Pritom kontrolisati stanje pritiska iza regulatora na manometru (poz. 27).
Otvaranjem slavina (poz. 28) gas se propušta do gorionika kotlova.
Za dalje puštanje u rad gasne rampe gorionika kotlova koristiti uputstvo dato od strane
proizvođača kotlova !

Uputstvo za prekid rada: Prekid rada linije I: Zatvoriti slavine (poz. 10), (poz. 1) i
protivpožarnu slavinu u šahtu ispred GMRS, a potom prekontrolisati pritisak na manometru
(poz. 8).
Prekid rada linije II: Postupiti po istom postupku kao i za liniju I.

Uputstvo u slučaju požara: U slučaju požara, iz bilo kog razloga, u stanici, kod
potrošača ili u neposrednoj blizini stanice, ZATVORITI DOVOD GASA u protivpožarnom
šahtu ispred GMRS.

/////////////////////////////////////////////////////////

X. PODSTANICA TOPLOVODNOG GREJANJA

PROJEKTNI ZADATAK 10
 Projektovati podstanicu za toplovodno grejanje proizvodnog pogona. Pogon se greje
pomoću radijatora i kalorifera. Na liniji radijatora potrebno je obezbediti toplotnu snagu: Q1 =
350 kW, a na liniji kalorifera Q2 = 100 kW.
Kao energent koristi se vodena para pritiska p = 4 bar.

Potrebno je:

- Izvršiti proračun i izbor opreme za podstanicu toplovodnog grejanja,

- Nacrtati šemu postrojenja podstanice sa regulacionim krugovima,
- Dati specifikaciju opreme za podstanicu toplovodnog grejanja.

PRORAČUN I IZBOR OPREME ZA PODSTANICU TOPLOVODNOG GREJANJA

Izbor izmenjivača toplote:

Na osnovu potrebne toplotne snage za:

- liniju radijatora Q1 = 350 kW
 - liniju kalolifera Q2 = 100 kW

Ukupna toplotna snaga je:

Q = Q1 + Q2 = 450 kW

Usvaja se standardni cevni izmenjivač toplote para - voda, toplotne snage Q=450 kW,
pritisak vodene pare p = 4 bar, zagrevne površine Ai = 4 m2.

Izbor cirkulacione pumpe za radijatorsko grejanje:

Protok vode:

Q1 350  3600
G1    G1 = 15000 kg/h
t  c p 20  4,2

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sledećih karakteristika:

V1 = 16,5 m3/h,
p = 0,5 bar

Izbor cirkulacione pumpe za kalorifersko grejanje:

Protok vode:

Q2 100  3600
G2    G2 = 4285 kg/h
t  c p 20  4,2

Usvaja se cirkulaciona pumpa za vodu sledećih karakteristika:

V2 = 5,5 m3/h, p = 0,5 bar

Dimenzionisanje ekspanzione posude:

V  0,0014  Q  0,0014  450000  V = 630 l

 Usvaja se zatvorena ekspaziona posuda zapremine V = 650 l, sa sigurnosnim ventilim
DN40 NP6.

Proračun cevovoda za paru:

Priključni cevovod od razdelnika p = 4 bar do izmenjivača toplote.

Prečnik cevovoda:

4G 4  760
d    d = 0,064 m.
D N 10

  w   2,16  30  3600
O .S .

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije NV65, gde je:

D N 15
D N 100
N V 50 D N 50 D N 50 D N 50

Q 450  3600 kg

3
G   760 N V 65
- protok vodene pare,
D N 65 D N 65 D N 65
r 2133 h 5

400 l
w = 30 m/s - brzina strujanja vodene pare,
p = 0 ,5 b a r
Q = 1 6 ,5 m 3/h
D N 65

 = 2,16 kg/m3 - gustina vodene pare pri p = 4 bar.

D N 65 D N 65 D N 65 D N 15
R a z d e ln ik  1 6 0 x 1 8 0 0

r = 2133 kJ/kg - toplota isparavanja

R a d ij a t o r C T S -1 D N 65
D N 65 D N 65
p = 0 ,5 b a r
Q = 5 ,5 m 3/h D N 40
N V 50
D N 40

D N 50 D N 50
N V 100

K a lo r ife r i
D N 50 D N 50
O .S .

D N 100

D N 10
D N 40 D N 40 D N 40
N V 100

D N 40
C T S - 1

K on d en zat N V 40
Q = 450 kW

D N 100
C T G - 2

D N 100
R a z d e ln ik  1 6 0 x 1 8 0 0
S a b ir n ik  1 6 0 x 1 2 5 0
M R 5005

D N 65

E k s p a n z io n a p o s u d a
I z m e n jiv a ~ to p lo te
D N 65
M R 5023

D N 65
D N 65 D N 65

L E G E N D A

P arovod
P T S 1 /P t

1.
2.
3.
4.
5.
para p =4bar
N V 65
 Slika 10-1. - Šema postrojenja podstanice toplovodnog grejanja

SPECIFIKACIJA OPREME ZA PODSTANICU TOPLOVODNOG GREJANJA

Poz. Naziv Jed. Količina

mere
1 2 3 4
Cevovod za dovod vodene pare p=4 bar, nazivnog
 prečnika NV65, materijal izrade Č.1214 m 10
- Regulacioni ventil za paru, sa elektromotornim
1. pogonom, DN32, NP16, p = 4 bar, G = 760 kg/h
(KVS = 16) kom. 1
- Ravni zaporni ventil za paru DN65, NP16 kom. 4
- Odvajač nečistoće DN65, NP16 kom. 1
o
- Termometar u mesinganoj čauri 0 – 300 C kom. 1
- Manometar opsega 0 – 10 bar kom. 1
Izmenjivač toplote para-voda, toplotne snage
Q = 450 kW, pritisak pare p = 4 bar, zagrevne
2 površine Ai = 4 m2, kom. 1
- Ravni zaporni ventil DN40, NP6 kom. 3
- Kondezni lonac DN40, NP6 kom. 1
- Cevovod za kondezat NV40 m 24
Zatvorena ekspanziona posuda, zapremine V = 650
3 l, sa odgovarajućim priključcima i sigurnosnim
ventilom DN40 NP6. kom. 1
Razdelnik tople vode, 160 x 1800 mm sa 6
priključaka. kom. 1
- Ravni zaporni ventil DN100, NP6 kom. 1
- Ravni zaporni ventil DN65, NP6 kom. 5
4. - Ravni zaporni ventil DN50, NP6 kom 4
3
- Cirkulaciona pumpa V1 = 5,5 m /h, p = 0,50 bar kom. 2
3
- Cirkulaciona pumpa V2 = 16,5 m /h, p = 0,50 bar kom. 2
o
- Termometar u mesinganoj čauri opsega 0-120 C kom. 4
- Ravni zaporni ventil DN15, NP6 kom. 2
Sabirnik tople vode sa 160 x 1250 mm sa 5 kom. 1
priključaka kom. 2
5. - Ravni zaporni ventil DN65, NP6 kom. 2
- Ravni zaporni ventil DN50, NP6 kom. 1
- Hvatač nečistoće DN65, NP6 kom. 1
- Hvatač nečistoće DN50, NP6
1 2 3 4
- Ravni zaporni ventil DN100, NP6 kom. 1
- Odzračni sud (O.S) 160 x 1250 mm, sa
produžetkom cevovoda 18 , dužine 2 m i ventilom
DN10, komplet. kom. 2
 6. Cevovodi prema JUS C.B5.122
- Čelične bešavne cevi Č.1212, nazivnog prečnika:
NV40 m 18
NV50 m 15
NV65 m 26
NV100 m 14
- Pomoćni materijal potreban za montažu
(hamburški lukovi, šelne, oobujmice, materijal za
zavarivanje, skele za montažu) uzima se 80 % od
predhodne stavke.
- Čišćenje i bojenje cevovoda pre izolacije sa
zaštitnom bojom dva premaza.
- Izolacija cevovoda, izmenjivača toplote, m 73
ekspanzione posude, rezervoara za kondezat,
razdelnika i sabirnika, mineralnom vunom debljine
40 mm i oblaganje Al limom debljine 1 mm
- Probni rad instalacije sa regulisanjem opreme m2 60
prema radnim uslovima.

Automatika:
7. - Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5005, kom. 1
Feniks ili sličan.
- Trokraki regulacioni ventil sa elektromotornim kom. 1
pogonom DN32 (KVS = 16). kom. 1
- Granični cevni termostat CTG – 2.
- Mikroprocesorski upravljački uređaj MR5023, kom. 1
Feniks ili sličan. kom. 1
- Prostorijski temperaturni senzor PTS – 1/ Pt. kom. 2
- Cevni temperaturni senzor CTS - 1.

……………………………………………….

XII. KOMPRESORSKO POSTOJENJE

Projektni zadatak 12

U jednom pogonu nalaze se kompresori (radni i rezervni) kapaciteta po 1000 m n3/h,

natpritiska 10 bar. Temperatura vazduha u prostoriji je 20°C. Na izlazu iz kompresora vazduh
je temperature 70°C, a zatim se uvodi u rezervoar komprimovanog vazduha (pufer) u kome se
ohladi do 40°C. Kompresori se isključuju kada se postigne 10.1 bar, a uključuju na 6.1 bar
natpritiska u rezervoaru. Od rezervoara do razdelnika, preko reducir-ventila snabdevaju se
potrošači. Reducir-ventil redukuje pritisak vazduha sa 10 na 3 bar, odnosno 6 na 3 bar
natpritiska [11].
Potrošač A koji se nalazi na 50 m od razdelnika uzima 60% vazduha (lokalni otpori su
1 = 12), a potrošač B se nalazi na 120m (lokalni otpori su 2 = 25 ) i uzima 40% vazduha.
Smatrati da su cevi položene u jednoj ravni, a koeficijent trenja u cevima je 0,045.

Potrebno je:

a) nacrtati šemu postrojenja sa naznačenim regulacionim krugovima i mernim

instrumentima;
b) dimenzionisati cevi za vazduh od kompresora do potrošača tako da se kod
potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar. Ukoliko to nije moguće, ili cevi
L B= 1 2 0 m

budu predimenzionisane, predložiti drugo rešenje;

  2= 2 5
.
V B= 4 0 % V

c) odrediti snagu motora za kompresore, ako je stepen korisnosti kompresora 0,65.

.

Proračun cevovoda, pada pritiska i snage kompresora: p = 4 bar

.
V A= 6 0% V

  1= 1 2
L A= 5 0 m

b) l. Prečnik cevi na deonici od kompresora do rezervoara

.

Zapreminski protok:
(1 1 7 )/4 b a r

. . p 0 T1 1  10 5  70  273 m3 m3
V  V 0   1000    114 , 22  0,032 ,
p1 T0 11  10 5 273 h s

. m 3n
gde su: V0  1000 - kapacitet kompresora pri normalnim uslovima
h
t r= 4 0 C
o

p 1= ( 1 1  7 ) b a r

V = 1 0 0 0 N m 3/ h
t1 = 7 0 C
o

tV = 2 0 C
o
.
 Slika 12.1 - Šema kompresorskog postrojenja

(p0=1.013 bar, T0 = 273 K).

Napomena: p0 =1,013 bar, ali se u inženjerskim proračunima obično uzima da je
p01,0 bar, pa zbog toga računamo
p1 = p0 + pn =1,0 + 10,0 = 11,0 bar – pritisak kompresora,
T1 = 70 +273 = 343K – temperatura vazduha na izlazu iz kompresora
 Prečnik cevovoda:
.
4 V 4  0,032
d   0,0451 m  45,1 mm ,
 w   20
gde je;
w = 20 m/s – preporučena brzina strujanja u potisnom cevovodu za mali klipni
kompresor.
Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57x2,9mm).
Unutrašnji prečnik cevi iznosi:
du1 = 57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm,
a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:
.
4 V 4  0,032 m
wstv    15,54 .
  d u1    51,2  10 
2  3 2
s

2. Prečnik cevi na deonici od rezervoara do reducir-ventila

Zapreminski protok:
. . p 0 T1 1  10 5  40  273 m3 m3
V  V 0   1000    104, 23  0,029 ,
p1 T0 11  10 5 273 h s
gde su:
. m 3n
V 0  1000 - kapacitet kompresora pri normalnim uslovima
h
p1 = p0 + pn =1.0 + 10.0 = 11.0bar – pritisak,
T1 = 40 +273 = 313K – temperatura vazduha na izlazu iz rezervoara.
Napomena: Za dimenzionisanje cevovoda uzima se maksimalna vrednost pritiska.
Prečnik cevovoda:
.
4 V 4  0,029
d   0,0429 m  42,9 mm ,
 w   20
gde je;
w = 20 m/s – preporučena brzina strujanja u potisnom cevovodu za mali klipni
kompresor.
Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57 x 2,9mm).
Unutrašnji prečnik cevi iznosi:
du1 =57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm,
a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:
 .
4 V 4  0,029 m
wstv    14,08 .
  d u 2    51,2  10 
2  3 2
s

3. Prečnik cevovoda na deonici od reducir-ventila do razdelnika

komprimovanog vazduha

Zapreminski protok:
. . p 0 T1 1  10 5  40  273 m3 m3
V  V 0   1000    286, 63  0,0796 ,
p1 T0 4  10 5 273 h s
gde su:
. m 3n
V 0  1000 - kapacitet kompresora pri normalnim uslovima p1 =
h
1.0 + 3,0 = 4,0 bar – pritisak,
T1 = 40 +273 = 313 K – temperatura vazduha na izlazu iz rezervoara.

Prečnik cevovoda:
.
4 V 4  0,0796
d   0,071m  71,0mm ,
 w   20

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN80 (88,9 x 3,2 mm).

Unutrašnji prečnik cevi iznosi:
d3 =88,9 – 2 x 3,2= 82,5 mm,
a stvarna brzina strujanja vazduha u potisnom cevovodu iznosi:
.
4 V 4  0,0796 m
wstv    14,89
  d 3   82,5  10 3 
2 2
s

4. Prečnici cevovoda od razdelnika komprimovanog vazduha do potrošača

Gustina vazduha pri pritisku p = 4.0bar i T = 40 + 273 =313K iznosi:

p 4  10 5 kg
   4,45 3 ,
R g  T 287   40  273 m
gde je;
 Rg = 287 J/kgK – gasna konstanta za vazduh

Potrošač A
U zadatku se traži da se kod potrošača ostvari minimalni natpritisak p=2,5 bar, pa je p A
=1,0 + 2,5 = 3,5 bar.
Zapreminski protok vazduha za potrošač A:
. . m3
V A  0,6  V  0,6  0,0796  0,04776 .
s
Prečnik cevovoda:

.
4 V A 4  0,04776
dA    0,055 m  55,0 mm ,
 w   20
Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN65 (76,1 x 2,9 mm).

Unutrašnji prečnik cevi iznosi :

duA=76.1 – 2 x 2.9 = 70.3 mm, a stvarna brzina strujanja:

.
4 V A 4  0,04776 m
w A, stv    12,3 .
2

  d uA   70,3  10 3  2
s

Potrošač B

Zapreminski protok vazduha za potrošač B:

. . . m3
V B  V  V A  0,0796  0,04776  0,03184 .
s
Prečnik cevovoda:
.
4 V B 4  0,03184
dB    0,045 m  45,0 mm ,
 w   20
Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN50 (57 x 2,9 mm).
Unutrašnji prečnik cevi iznosi:
duB=57 – 2 x 2,9 = 51,2 mm, a stvarna brzina strujanja je:
.
4 V B 4  0,03184 m
wB , stv    15,46 .
2

  d uB   51,2  10 3  2
s
5. Padovi pritiska u cevovodima

Potrošač A
Pad pritiska u cevovodu:
   w A,stv   4,45  12,3 2
2
 LA 50
p A       1     0,045   12   ,
 dA  2  70,3  10 3  2
pA = 14813 Pa  0,15 bar,
gde su:
 = 0.045 – koeficijent trenja u cevovodu,
LA= 50 m – dužina cevovoda,
dA= 70.3 mm – unutrašnji prečnik cevovoda,
= 12 – lokalni otpori.

pA,krajnje= 4 – 0,15 = 3,85 bar > 3,5 bar – zadovoljen je uslov postavljen u zadatku, da se
kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar.

Potrošač B
Pad pritiska u cevovodu:
   wB ,stv   4,45  15.46 2
2
 LB 120
p B       2     0,045   25   ,
 dB  2  51,2  10 3  2
pB = 69383 Pa  0,7 bar,

pB,krajnje = 4 – 0,7 = 3,3 bar < 3,5 bar – nije zadovoljen uslov postavljen u zadatku, da se
kod potrošača ostvari minimalni natpritisak od 2,5 bar. Zato se uzima prva veća standardna
vrednost cevi.

Usvaja se cevovod nazivne dimenzije DN65 (76,1 x 2,9 mm).

Unutrašnji prečnik cevi iznosi :
duB= 76,1 – 2 x 2,9= 70,3 mm , a stvarna brzina strujanja je:
.
4 V B 4  0,03184 m
wB , stv    8,2 .
2

  d uB   70,3  10 3  2
s
Pad pritiska u cevovodu:
   wB ,stv   4,45  8,2 2
2
 LB 120
p B        2     0,045   25   ,
 dB  2  70,3  10 3  2
 pB = 15232 Pa  0,15 bar,

pB,krajnje= 4 – 0,15 = 3,85 bar > 3,5 bar – što zadovoljava uslov postavljen u
zadatku.

c) Određivanje snage motora za kompresore

Gustina vazduha za p = 11.0 bar i T = 70 + 273 = 343 K iznosi:

p 11  10 5 kg
   11,174 3 .
R g  T 287   70  273 m
Maseni protok vazduha:
. . kg
m    V  11,174  0,032  0,3575 .
s
Napor kompresora iznosi:
p 10  10 5 J
H komp    89493,47 .
 11,174 kg
Snaga motora za kompresore:
.
H komp  m 89493,47  0,3575
P   48,5kW
10  
3
10 3  0,65
gde je  =0,65 – stepen korisnosti kompresora.
Usvaja se standardna snaga elektro-motora P= 55 kW
………………………………………………………………………………………….

1. СТАБИЛНИ ВИЈЧАНИ (ЗАВОЈНИ) КОМПРЕСОР

 1. Водећи вијак
2. Вођени вијак
3. Кућиште
4. Ваљкасти лежај
5. Куглични лежај
6. Конични лежај
7. Носач лежаја
8. Осовински заптивач
9. Лабиринтни прстен
10. Зупчасти пар
мултипликатора
11. Кућиште
мултипликатора
12. Предњи поклопац
13. Задњи поклопац

СНАГА НА РАДНИ БР.

ПОДРУЧЈЕ
ТИП ВРАТИЛУ ОБРТАЈА
КАПАЦИТЕТА
КОМПРЕСОРА КОМПРЕСОРА ПОГОНСКОГ
M3/MIN*
KW* ВИЈКА MIN-1

TD53M, TD53R 0,6-3,6 3,6-25,9 2523-12615

TD75M, TD75R,
1,1-7,2 6,1-50,7 1783-8913
TD75MP

TD95M, TD95R,
1,7-11,6 10,2-78,0 1407-7037
TD95MP

TD132M, TD132R,
3,3-22,4 18,8-139,7 1013-5065
TD132D

TD190M, TD190D 6,9-46,5 38,4-285,1 704-3519

9. СТАБИЛНИ КОМПРЕСОРСКИ АГРЕГАТ ХЛАЂЕН ВАЗДУХОМ
 УГРАЂЕНИ КОМПРЕСОР ЕЛ. МОТОР

БР. И ПРЕЧНИК ЦИЛИНДРА

Максимални радни притисак bar

ПОТРОШЊА УЉА CCA L/8H

СНАГА НА ВРАТИЛУKW
Капацитет m3/min

БРОЈ ОБРТАЈА MIN-1

ТИП АГРЕГАТА

Маса cca kg

КОЛ. УЉА CCA L

ХОД КЛИПА MM

H MM
СНАГА KW

A MM
L MM
ОЗНАКА

KOM X MM

Е1М
MK-2030

К- 2X150
1050

1000

1620

1230

1190
3 10 110 10 24 30 0,35
2034 1x125
Р

Е1М
MK-2040

К- 4,2 2X175
1100

1000

1660

1230

1190
10 110 10 30 37 0,40
2044 5 1x150
Р

Е1М
MK-2060

К- 2X210
1400

1000

1880

1320

1225
6 10 110 15 45 55 0,50
2064 1x175
Р

VEŽBE

Rade se odabrani zadaci iz Literature i Zbirke zadataka [6, 7, 8, 9, 10],

(u lit. i zbirkama zadataka na kraju u prilogu, nalaze se tabele i dijagrami, kao i podaci za
izbor standardne opreme, u Lit. [16]str.83-84 – podaci za izbor stabilnih klipnih i vijčanih
kompresora. Lit. [1]str.125-175 – standardna mašinsko-tehnološka oprema itd.
……….
Na vežbama se rade odabrani zadaci iz sledećih Zbirki :
-Tolmač, D. : Proizvodno procesni sistemi – Zbirka rešenih zadataka,
-Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci:
( rade se odabrani zadaci iz...Razmenjivača toplote),

U knjizi (Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi), su dati

podaci za izbor standardnih pumpi, cevovodi razmenjivači toplote i dr.)

Na vežbama se takođe rade odabrani zadaci iz Zbirke:

-Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni Sitemi - Zbirka rešenih zadataka, (iz ove zbirke
rade se odabrani zadaci iz.....pumpe i cevovodi, naftovodi, gasovodi, parovodi).

PROJEKTNI ZADATAK – Sastoji se u izradi projekta npr. (Projekat GMGS, Projekat

kompresorske stanice, Projekat pumpne stanice, Projekat podstanice toplovodnog grejanja).
......................
Ova četiri projekta se razrađuju na predavanjima, a nastavnik po izboru podeli studentima
jedan od ova četiri (npr. ako grupa ima 12 studenata: rade se svi projekti, od jednog projekta
daju se tri projekta sa različitim podacima jednoj grupi i tako redom.
..............................................

ISPIT: pismeni + usmeni.

Uslov za izlazak na ispit... urađen i odbranjen projektni zadatak.

LITERATURA:

[1] Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema – proizvodni sistemi, Tehnički

fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.
[2] Bogner, M.: Projektovanje termotehničkih i procesnih sistema, SMEITS, Beograd,
2007.
[3] Tolmač, D. : Mašine i Aparati, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
[4] Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj., Blagojević, Z. : Teorija projektovanja
sistema – Projektovanje, Investicije, Reinženjering, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin, 2007.
fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.
[5] Tolmač, D. : Uvod u Teoriju Sušenja sa Primerima iz Prakse – procesna postrojenja,
Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2007.
[6] Prvulović, S., Tolmač, D. et al. : Racionalno korišćenje otpadne toplote u procesnoj
industriji u cilju održivog razvoja, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj,
Novi Sad, projekat br. 114-451-3888/2013-03.
[7] Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2006.
[8] Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni Sitemi - Zbirka rešenih zadataka, Tehnički
fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.
[9] Tolmač, D. : Proizvodno procesni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet
"M. Pupin", Zrenjanin.2006.
[10] Bogner, M., Petrović, A. : Konstrukcija i proračun procesnih aparata, Mašinski
fakultet, Beograd, 1991.
[11] Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
[12] Prvulović, S., Tolmač, D., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet
"M. Pupin", Zrenjanin, 2014.
[13] Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih
mernoregulacionih stanica za prirodni gas, SM-Inženjering, 2005.
[14] Bogner, M., Isailović, M. : Prirodni gas, Eta, Beograd, 2005.
[15] Bogner, M. : Propan i Butan, Eta, Beograd, 2008.
[16] Tolmač, D., Radovanović, Lj. : Sistemi hidrauličnih i pneumatskih mašina, Tehnički
fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.
[17] Bogner, M., Stanojević, M. : O Vodama, Eta, Beograd, 2006.
[18] Bogner, M. : Kompresorska Postrojenja, Eta, Beograd, 2008.
.........................................................

U narednim str. data su četiri projektna zadatka, sa različitim podacima:

1.Glavna merno regulacione stanise za gas (GMRS),

2. Podstanica toplovodnog grejanja
3. Kompresorska stanica
4. Pumpna stanica

PROCESNA POSTROJENJA

PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi mašinski projekat postrojenja: Glavne merno regulacione stanise za gas (GMRS), sledećih
karakteristika:

- maksimalna časovna potrošnja je 35000 Sm3/h ...(23000, 25000, 28000, 30000, 33000, 35000, 38000, 40000)
- minimalna časovna porošnja je …3500 Sm3/h ......(2300, 2500, 2800, 3000, 3300, 3500, 3800, 4000)
- maksimalni ulazni pritisak je …………….50 bar
- minimalni ulazni pritisak je ………………12 bar
- izlazni pritisak je …………………………..4 bar.

Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnički opis
2. Proračun opreme i cevne armature
3. Šema glavne merno regulacione stanice za gas
4. Specifikacija opreme
5. Uputstvo za puštanje u rad i rukovanje instalacijom
6. Tehnički uslovi izgradnje merno-regulacionih stanica za gas.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin, 2008.
2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2008.
3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje,
investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.
4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
5. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2006.
6. Tolmač, D., Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2014.
7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2012.
8.Tolmač, D., Bulik, D., Radulović, R. : Elementi projektovanja (GMRS) – glavnih mernoregulacionih stanica za
prirodni gas, SM-Inženjering, 2005.

Kandidat: Predmetni nastavnik

………………………………………… Prof. dr Slavica Prvulović

PROCESNA POSTROJENJA

PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi projekat postrojenja: podstanice toplovodnog grejanja, koja služi za zagrevanje proizvodnog pogona,
sledećih karakteristika:
Proizvodni pogon se greje pomoću radijatora i kalorifera,

- toplotna snaga na liniji radijatora iznosi Q1=350 kW,....... (450, 550, 650, 750, 850, 950, 1000, 1100, 1200) kW,
a na liniji kalorifera iznosi ........................Q2=100 kW, .......(150, 200, 250, 300, 350, 400, 450, 500, 550) kW.
- kao energent koristi se vodena para pritiska p= 4 bar.
Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnički opis
2. Proračun i izbor opreme za podstanicu toplovodnog grejanja
3. Šema postrojenja podstanice toplovodnog grejanja
4. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme za podstanicu
5. Energetske potrebe
6. Tehnički uslovi za instalacije centralnog grejanja
7. Grafička dokumentacija.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin, 2008.
2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2008.
3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje,
investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.
4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
5.Tolmač, D. : Mašine i Uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2006.
6. Tolmač, D., Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2014.
7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2012.

Kandidat: Predmetni nastavnik

………………………………………… Prof. dr Slavica Prvulović

PROCESNA POSTROJENJA

PROJEKTNI ZADATAK

Izraditi projekat kompresorske stanice. U jednom pogonu nalaze se kompresori (radni i rezervni),
kapaciteta po 1000 mn3/h, …(700, 800, 900, 1250, 1500, 1750, 2000, 2250) m3/h,
natpritiska 10 bar. Temperatura vazduha u prostoriji je 20°C. Na izlazu iz kompresora vazduh je temperature
70°C, a zatim se uvodi u rezervoar komprimovanog vazduha u kome se ohladi do 40°C. Kompresori se
isključuju kada se postigne 10.1 bar, a uključuju na 6.1 bar, natpritiska u rezervoaru. Od rezervoara do
razdelnika, preko reducir-ventila snabdevaju se potrošači. Reducir-ventil redukuje pritisak vazduha sa (10 na 3)
bar, odnosno (6 na 3) bar, natpritiska.
Potrošač A koji se nalazi na 50 m,…(20, 25, 30, 35, 40, 45) m, od razdelnika uzima 60% vazduha (lokalni
otpori su 1 = 12), a potrošač B se nalazi na 120 m, …(70, 75, 80, 90, 100, 110) m, (lokalni otpori su 2 = 25 )
i uzima 40% vazduha. Smatrati da su cevi položene u jednoj ravni, a koeficijent trenja u cevima je λ = 0,045.
Stepen korisnosti kompresora je η = 0,65
Dimenzionisati cevi za vazduh od kompresora do potrošača tako da se kod potrošača ostvari minimalni
natpritisak od 2,5 bar. Ukoliko to nije moguće, ili cevi budu predimenzionisane, predložiti drugo rešenje.

Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnički opis
2. Proračun cevovoda, pada pritiska i snage kompresora, izvršiti izbor kompresora
3. Šema postrojenja sa naznačenim regulacionim krugovima i mernim instrumentima
4. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme
5. Energetske potrebe
6. Tehnički uslovi za instalacije razvoda komprimovanog vazduha
7. Grafička dokumentacija.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin, 2008.
2. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2008.
3. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja Sistema – projektovanje,
investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2007.
4. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
5. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2006.
6. Tolmač, D. Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2014.
7. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2012.
8.Bogner, M. : Kompresorska Postrojenja, Eta, Beograd, 2008.

Kandidat: Predmetni nastavnik

………………………………………… Prof. dr Slavica Prvulović

PROCESNA POSTROJENJA

PROJEKTNI ZADATAK

Uraditi projekat postrojenja pumpne stanice za industrijsku vodu, kapaciteta V= 28 m3/h,.....(5, 10, 15, 20, 25,
30, 35, 40) m3/h.

Elementi koje treba da sadrži projekat su:

1. Tehnološko-tehnički opis
2. Tehnološka šema pumpne stanice, opis regulacije rada pumpi
3. Dimenzionisanje cevovoda
4. Određivanje pada pritiska i snage pumpe i izbor pumpe
5. Proračun rezervoara hidrofora
6. Specifikacija mašinsko-tehnološke opreme
7. Tehnički uslovi za opšte cevovodne instalacije.

LITERATURA

1. Tolmač, D. : Projektovanje Tehnoloških Sistema - proizvodni sistemi - , Tehnički fakultet

"M. Pupin", Zrenjanin, 2008.
2. Tolmač, D. : Mašine i aparati , Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2008.
3. Tolmač, D. : Proizvodno Procesni Sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički fakultet "M.
Pupin", Zrenjanin.2008.
4. Prvulović, S., Tolmač, D., Radovanović, Lj, Blagojevoć, Z. : Teorija Projektovanja
Sistema – projektovanje, investicije, reinženjering - , Tehnički fakultet "M. Pupin",
Zrenjanin.2007.
5. Tolmač, D. : Projektovanje, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin, 2009.
6. Tolmač, D. : Mašine i uređaji – Rešeni zadaci, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin,
2006.
7. Tolmač, D. Prvulović, S., Tolmač, J. : Procesni sistemi i postrojenja, Tehnički fakultet "M.
Pupin", Zrenjanin.2014.
8. Prvulović, S., Tolmač, D. : Transportni sistemi – Zbirka rešenih zadataka, Tehnički
fakultet "M. Pupin", Zrenjanin.2012.

Kandidat: Predmetni nastavnik

………………………………………… Prof. dr Slavica Prvulović