..................................................

TEHNIČKI USLOVI se odnose na konkretan projekat. Propisuju karakteristike

opreme koja se ugrađuje, uslove montaže, način ispitivanja instalacije itd. Prema 2
navedeni su tehnički uslovi za određen broj instalacija koje se obično sreću u praksi i to:

7. Tehnički uslovi za instalacije centralnog grejanja

A) Opšti deo

1.Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i može se ustupiti samo onom
izvođaču koji je u stanju da se obaveže i dokaže da je u mogućnosti da kompletnu instalaciju
isporuči,montira,ispita i pusti u pogon.
2.Pre početka radova izvodjač je dužan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i da
o eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i
zatraži njegova dalja uputstva.
3.Investitor je dužan da izvođaču obezbedi zatvoren prostor na gradilištu za uskladištenje
i pripremu materijala.
4.Izvođač instalacije može biti samo ono preduzeće koje raspolaže znanjem i
mogućnostima koji se zahtevaju za izradu ove vrste instalacija tj;
-da može nabaviti,isporučiti i montirati sve elemente instalacije predviđene projektom,i
da ima načina da za ovu opremu pribavi kompletnu tehničku dokumentaciju
-da raspolaže znanjem i mogućnostima rešavanja svih detalja potrebnih za montažu
instalacije centralnog grejanja,na odgovarajući i estetski način
-da raspolaže potrebnom kontrolom,mernom i regulacionom opremom kako bi izvršio
dobru regulaciju svih elemenata izrađene instalacije
5.Svi elementi predviđeni projektom za ugradnju u jednocevni sistem moraju imati
odgovarajući sertifikat.
6.Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod,već se izrađuju posebno moraju biti
izrađeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji mogući način koji se predviđa za tu vrstu
radova. Površinska zaštita mora biti izvedena tačno kako je naznačeno u projektu,a na mestima
gde to nije naznačeno,na način uobičajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvalitetu.
7. Projektant objekta,kao i izvođač građevinskih radova,moraju u dogovoru sa
projektantom i izvođačem instalacije predvideti u zidovima dovoljno velike otvore i prodore za
ugradnju vertikalnih i horizontalnih razvoda.
8. Izvođač instalacije centalnog grejanja mora koordinirati izvođenje svojih instalacija sa
izvođačima ostalih ostalih instalacija,da ne bi došlo do nesporazuma i do oštećenja instalacije.

b) Grejna tela
1. Kao grejna tela mogu se koristiti radijatori,konvektori,kaloliferi,cevni registri od
glatkih cevi,kao i ostala grejna tela savremene konstrukcije.Ukoliko se pri izvođenju pojedinačna
grejna tela zamenjuju drugim tipovima,obavezna je saglasnost investitora.
2. Za sva grejna tela koja se ugrađuju mora se pribaviti atest o kvalitetu i radnim
karakteristikama izdat od za to merodavne institucije.
3. Grejno telo treba po pravilu smestiti slobodno na konzole u parapetnom zidu prozora;
izuzetno drugačije u slučaju kada je to nužno zbog građevinskih razloga ili zbog samog grejnog
tela.Ukoliko se ispred grejnog tela stavlja maska,ona mora omogućiti što bolje strujanje vazduha
i mora se lako skidati.
4. Sanitarno-higijenski zahtevi pri ugradnji grejnih tela su preglednost i dostupnost svih
površina i elemenata grejnih tela radi održavanja njihove čistoće.
5. Montažno-građevinski zahtevi su sledeći:
-da veličina grejnih tela ne prelazi gabarite prozora i prozorske niše
-da se priključci grejnih tela na usponske vodove izvode bez suvišnih savijanja
-da se grejna tela ugrade u horizontalnom položaju
6. Ukoliko se kao grejna tela koriste radijatori,prilikom njihove ugradnje moraju biti
ispunjeni sledeći uslovi:
-odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi od 20 do 70 mm,zavisno od
vrste radijatora
-visina radijatora od poda treba da bude od 100 do 150 mm,zavisno od visine parapeta
-ako je radijator ugrađen u nišu,ili je iznad radijatora postavljena daska,onda minimalno
rastojanje od gornje površine radijatora do svoda niše,odnosno do donje ivice daske treba da
bude od 70 do 120 mm.
8. Treba težiti da u jednom objektu budu ugrađeni radijatori samo jednog proizvođača,pri
čemu treba nastojati da radijatori po dubini i visini budu identični.
10. Nakon završetka montaže i nakon uspele probe na pritisak,radijatore treba
demontirati,dobro očistiti od rđe i nečistoće i zaštititi temeljnom bojom. Lakiranje radijatora vrši
se nakon ponovne montaže pri temperaturi radijatora od najmanje 50 ˚C . Za farbanje radijatora
treba upotrebiti specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba različitih
metalnih boja ne preporučuje se zbog smanjenja koeficijenta zračenja površine,a time i manjeg
odavanja toplote.

11. Kaloliferi kao grejna tela prvenstveno se koriste za zagrevanje radioničkih

prostorija,a naročito u slučaju kada je osim zagrevanja prostor potrebno i ventilirati. Priključci
kalolifera za sveh vazduh treba da budu što kraći,po preseku jednaki ili veći od priključka na
kaloliferu. Buka koju proizvodi kalolifer u toku rada mora da bude u granicama predviđenim u
propisima za ventilacione uređaje.

12. Pored ostalih grejnih tela dozvoljenja je i upotreba konvektora. Ne preporučuje se na

istom objektu ugrađivanje i konvektorskih i radijatorskih tela.
13. Konvektori se ugrađuju u posebne konvektorske kutije,ili u zidne niše,uz ugradju
prednje maske. Između konvektora i maske,kao i zadnje strane,ne sme postojati slobodan
prostor. Pri ugradnji konvektora,treba se pridržavati preporuka proizvođača konvektora.
14. Prilikom dopremanja na objekat,konvektori treba da budu zaštićeni talasastim
kartonom ili sličnom ambalažom,a ovu zaštitu treba skinuti tek nakon ugradnje konvektora i po
završetku građevinskih radova.
 c) Cevna mreža

2. Trasa vođenja cevnih vodova i raspored oslonaca ne smeju se menjati bez saglasnosti
projektanta.
3.Horizontalnu cevnu mrežu u objektima sa podrumom treba vešati o plafon podruma ili
oslanjati na zidne konzole. U objektima bez podruma dozvoljava se polaganje cevne mreže u
podne kanale,koji na rastojanju od 8 do 10 m imaju lagane kontrolne poklopce. Pre zatvaranja
kanala,treba ga očistiti i cevnu mrežu zaštititi od korozije i na odgovarajući način izolovati.
4. Na prolazu kroz građevinsku konstrukciju cevi ne smeju biti čvrsto uzidane,već uvek
mora biti dovoljno mesta za slobodnu dilataciju cevi usled promena temperature.
5. Vertikalne cevne vodove i priključke na grejna tela treba voditi slobodno uz zid. Na
vertikalnim vodovima,odmah iza priključaka na horizontalnu cevnu mrežu,treba ugraditi zasune
ili prolazne ventile,a iznad njih slavine za pražnjenje.
6. Na mestu ukrštanja priključka za grejno telo sa vertikalnim vodom,priključak mora
imati odgovarajući zaobilazni luk koji se obavezno izvodi u horizontalnoj ravni.
7. Priključci za grejna tela ne mogu biti kraći od 30 cm.
8. Usponski napojni vod uvek se postavlja sa leve strane i mora biti fiksiran
odgovarajućim brojem cevnih obujmica.
12. Za prave cevne vodove dužine preko 30 m ,po pravilu moraju se predvideti
kompenzacione lire.
13. Delovi cevi koji nisu predviđeni za odvajanje toplote,a prolaze kroz negrejane
prostorije,moraju se izolovati dobrom termičkom izolacijom. Izolaciju postaviti tako da pri
širenju cevi usled zagrevanja ne dođe do njenog oštećenja.
14. Horizontalna mreža u svim delovima treba da se vodi nagibom od 0.5% do 1% u
smeru odzračnih posuda,odnosno ventila i slavina za pražnjenje.
15. Spajanje cevi vrši se zavarivanjem ili,ukoliko je potrebno ostvariti razdvojivu
vezu,pomoću prirubnica. Zavarena mesta moraju biti dobro obrađena,sa dovoljnom debljinom
vara,ali tako izvedenim da se presek cevi ne smanji. Kvalitet vara mora biti prvoklasan.
16. Pri svakom spajanju zavarivanjem moraju se obaviti sledeći radovi:
-turpijanje (zakošavanje) rubova na delovima cevi koje se spajaju. Cevi sa zidovima
debljine manje od 3 mm zavaruju se bez zakošenja ivica. Za cevi sa debljinom zida većom od 3
mm,ugao zakošenja ivica mora iznositi od 60% do 70%
-čišćenje šavova od rđe i nečistoće
-skidanje šljake sa izvedenih varova i njihova antikorozivna zaštita osnovnim premazom.
20. Izrada krivina i fazonskih delova na cevnim vodovima može biti izvedena savijanjem
cevi (za prečnike do 26.9 mm),ili upotrebom odgovarajućih lukova načinjenih od istog

d) Automatika
1. Automatiku je potrebno montirati u potpunosti prema priloženoj šemi,a pojedine
elemente automatike postaviti na mesta predviđena projektom.
2. Izvođač je dužan da od isporučioca automatike pribavi detaljne šeme
povezivanja,uputstva za montažu,regulaciju i rukovanje,a poželjno bi bilo da se u cenu isporuke
automatike uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca automatike,koje bi
izvršilo kontrolu montaže i regulisanja automatike.
 3. Nakon izvršenog podešavanja svih elemenata automatike,neophodno je izvršiti probni
pogon u svim radnim režimima i o tome zajedno sa nadzornim organom sačiniti izveštaj i
zapisnik.
4. Mesto i prostor za ugradnju merača utroška toplotne energije predvideti na povratnom
vodu,a uz poštovanje svih zahteva i preporuka proizvođača za njegovu pravilnu ugradnju. Ispred
mernog instrumenta mora obavezno biti predviđen pouzdan hvatač nečistoća.
5. Za sve merače potrošnje toplotne energije mora se obezbediti poseban električni vod iz
ormana elektromotornog razvoda cirkulacionih pumpi u toplotnoj podstanici,sa priključcima u
svakom ormanu za snabdevanje računskih jedinica električnom energijom odgovarajućeg
napona.

e) Električna instalacija
1. Električna instalacija se mora izraditi uz upotrebu vodonepropustljivih elemenata i
armatura,a na osnovu posebnog projekta koji je izrađen prema podacima o projektnoj instalaciji.
2. Centrifugalne cirkulacione pumpe moraju raditi sa minimumom buke i vibracija,a na
mestima gde je to nemoguće potrebno je ugraditi prigušivače buke i vibracija. Pumpe se
isporučuju zajedno sa elektromotorom zatvorene konstrukcije,a za priključenje na struju napona
22/380 V i frekvencije 50 Hz.
3. Elektromotori treba da budu isporučeni zajedno sa odgovarajućim upuštačima i
osiguračima. Takođe,električne komande razvodne table treba da sadrže sve potrebne upuštače i
osigurače.
4. na tabli treba da budu montorani uređaji za merenje amperaže i napona struje,kao i
signali rada i kvara. Isto tako,na tabli treba da budu montirani svi potrebni releji i ostali elementi
koji spadaju u okvir automatike i kontrole postrojenja,ili su deo opreme koja čini vezu između
automatike i elektromotornog pogona.

f) Montaža instalacije
1. Izvođač je dužan da celokupnu opremu predviđenu ovim projektom montira na način
utvrđen grafičkom dokumentacijom,tehničkim opisom i svim tehničkim uslovima.
2. Montaža obuhvata celokupnu instalaciju za grejanje,povezivanje cevima sa toplotnom
podstanicom,povezivanje sa priključcima vodovoda i kanalizacije koji će biti dovedeni do
podstanice od strane izvođača radova na vodovodu i kanalizaciji.
3. Svi zidarski radovi potrebni za pričvršćivanje držača,nosača,obujmica za nošenje
kanala i drugih elemenata instalacije,spadaju u obavezu izvođača instalacija.
4. Pre svakog štemovanja ili bušenja btona potrebno je tražiti saglasnost nadzornog
organa građevinskih radova,odnosno zahtevati da se građevinski posao izvede i dati uputstvo
kako da se izvede. Izvođač je dužan da nakon ugrađivanja elemenata izvrši zatvaranje rupa na
način koji odgovara vrsti ugrađenih elemenata.

g) Ispitivanje instalacije
1. Sve uređaje,cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehničkom ispitivanju na
pritisak koji ima za cilj da ustanovi usklađenost konstrukcije uređaja,cevovoda i armature sa
projektnim zahtevima tehničke sigurnosti. Uspešnost obavljanja ovih ispitivanja upisuje se u
građevinski dnevnik.
2. Puno tehničko ispitivanje se vrši: spoljnim pregledom,ispitivanjem na
čvrstoću,unutrašnjim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost.
 3. Spoljni pregled se vrši bez prekida u radu postrojenja,a pri tom se obraća pažnja na
celu instalaciju,kao i na njene pojedine elemente,a posebno armaturu.
4. Ispitivanje na čvrstoću vrši se pre puštanja postrojenja u probni pogon. Pre ispitivanja
na čvrstoću postrojenje mora biti očišćeno,a svi elementi instalacije čvrsto postavljeni,da ne bi
došlo do curenja ili oštećenja prilikom ispitivanja. Vrednost probnog pritiska određuje se na
osnovu obrasca:
Ppr=2.0+Pp+Pst , bar
Gde je: Pp napor pumpe, Pst statički pritisak vodenog stuba u instalaciji
Merenje vrednosti pritiska vrši se pomoću kontrolnog manometra,čime se kontrolišu
istovremeno i svi instalisani manometri. Probni pritisak se održava 180 minuta,a potom se vrši
osmatranje postrojenja u toku 60 minuta. Smatra se da su uređaji i cevovodi izdržali ovo
ispitivanje ako ne pokažu znake oštećenja i ako nema deformacija na elementima instalacije.
Rezultat ispitivanja smatra se uspešnim ako se sem gornjih uslova pritiska za prvih 120 minuta
po postizanju vrednosti probnog pritiska ne smanji za više od 2% . Probno ispitivanje se na
zahtev komisije za tehnički pregled i prijem objekta može vršiti i za vreme odvijanja tehničkog
pregleda.

7. Nakon završetka probnog ispitivanja na čvrstoću,potrebno je izvršiti ispitivanje

instalacije u smislu postizanja svih radnih parametara,odnosno takozvanu „toplu probu“. Ovim
ispitivanjem posebno se proverava:
-da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri
-da li armatura i uređaji uredno dejstvuju i da li sistem deluje bez udara i šumova
-da li grejna tela greju ravnomerno po celoj površini
-da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na termičke dilatacije
-da li se mreža normalno odzračuje
U okviru ovog ispitivanja vrši se i merenje unutrašnjih temperatura u svim zagrevanim
prostorijama. Merenje unutrašnjih temperatura vrši se pri spoljnoj temperaturi minimalno t=-5˚C.
Merenje se obavlja na visini h=1.2 m od poda,termometrom klase tačnosti 0.5˚C,a nakon tri časa
od početka rada instalacije.
8. Potrebno gorivo.električnu energiju i ostale troškove probnog ispitivanja,sem radne
snage,plaća i obezbeđuje investitor.
9. Nakon uspešnog završetka funkcionalne probe,instalacija se predaje investitoru. Tom
prilikom izvođač je dužan da preda dva primerka pisanih uputstava za rukovanje instalacijom,od
kojih jedan primerak treba da bude uramljen i obešen na vidljivom mestu u kotlarnici.
10. Sva probna ispitivanja moraju se obaviti u svemu prema važećim
standardima,propisima i normativima za ovu vrstu instalacija

3.2.3.2. Tehnički uslovi gradnje gradske gasne mreže od čeličnih cevi

 a) Konstrukcija gasovoda
1. Gasovod se iyvodi od čeličnih bešavnih cevi po JUS C.B5.221 od materijala Č1212.
Za gasovode spoljašnjeg prečnika 355,6 mm i većeg, dozvoljena je upotreba spiralno varenih
cevi. Po istom standardu i od istog materijala izvode se i čelične zaštitne cevi.
2. Zaporni organi sa zavarenim krajevima ugrađuju se na dubini polaganja gasovoda i
moraju imati ručicu sa produžnim vretenom u livenom poklopcu sa utisnutom oznakom „GAS“.
Zaporni organ sa prirubničkim spojem ugrađuje se iznad nivoa podzemne vode. U oba slučaja
ručica za manipulaciju zapornih organa mora biti na 0,1 m od poklopca.
3. Za zaporne organe mogu se upotrebiti samo slavine, zasuni i ventili koji su predviđeni
za prirodni gas i čiji atest garantuje čvrstoću kućišta i nepropusnost sedišta u zatvorenom
položaju za maksimalni pritisak gasa koji se može pojaviti todom njihove upotrebe.
4. Svi ostali uređaji, fazonski komadi i oprema koji se ugrađuju u gasnu mrežu, moraju
biti izrađeni po odgovarajućem, opšte prihvaćenim standardima namenjenim za prirodni gas i
imati sve potrebne ateste.

b) Lokacija gasovoda
1. Minimalna dubina polaganja gasovoda je 0,8 m merena od gornje ivice gasovoda.
Dozvoljava se i dubina polaganja od 0,6 m jedino kod ukrštanja sa drugim podzemnim
instalacijama, ili ukoliko je teren u koji se polaže gasovod izrazito težak
2. Pri podzemnom ukrštanju gasovoda sa drugim instalacijama gasovod se, gde god je
moguće, polaže iznad drugih instalacija, i to pod uglom 60°-90°. Ako se gasovod polaže ispod
instalacija, potrebno ga je staviti u zaštitnu cev tako da krajevi te cevi, mereno najkraćim putem
u horizontalnoj projekciji, budu udaljene od druge instalacijenajmanje 1,0 m, tamo gde je o
moguće. Podzemne instalacije se na pogodan način moraju zaštititi od uticaja mraza, mehaničkih
oštećenja koja mogu nastati tokom izgradnje gasovoda i zatrpavanja rovova.
3. Pri ukrštanju gasovoda i kanala ugao ukrštanja je od 60° do 90°. Ako se gasovod polaže
ispod dna kanala, minimalno rastojanje dna kanala i cevi gasovoda je 1,0 m. Ukoliko je ova
dubina ukopavanja manja, potrebno je iznad gasovoda postaviti betonsku zaštitnu ploču, ili
metalnu zaštitnu cev.. Ako se gasovod vodi kroz svetli profil kanala, mora se zaštititi čeličnom
zaštitnom cevi. Kraj čelične zaštitne cevi mora biti udaljen najmanje 1,0 m od gornje ivice
kanala, posmatrano u horizontalnoj projekciji.
4. Ako se gasovod postavlja ispod puta, prokopavanjem tog puta, polaže se bez zaštitne
cevi. Kada se gasovod postavlja spod puta njegovim podbušivanjem, obavezno se predviđa
ugradnja zaštitne cevi. Prečnik zaštitne cevitreba da bude veći za najmanja 100 mm od
spoljašnjeg prečnika gasovoda. Zaštitna cev na prolazu ispod puta mora biti duža za najmanje 1,0
m sa jedne i druge strane krajnjih tačaka poprečnog profila puta, gde god je to ostvarljivo.
5. Gasovod ispod železničke pruge postavlja se u zaštitnoj cevi uz prethodno bušenje ispod
pruge. Zaštitna cev na prolazu ispod pruge mora biti duža za minimum 5,0 m sa jedne i druge
strane pruge, mereno od ose zadnjeg koloseka, odnosno za minimum 1,0 m mereno od nožice
nasipa.
6. Na prolazu kroz zaštitnu cev moraju se pstaviti gumeni distantni prstenovi, kako bi
gasovod bio dielektričan u odnosu na zaštitnu cev. Krajevi svih zaštitnih cevi moraju biti
zatvoreni odgovarajućim zatvaračima nepropusnim za vodu. Na jedan kraj metalne zaštitne cevi
postavlja se kontrolni izvodza merenje dielektričnosti gasovoda i zaštitne cevi.
7. Odušna cev se postavlja sa jedne ili obe strane (ako je dužina zaštitne cevi veća od 20 m )
zaštitne cevi, na udaljenosti od najmanje 1,5 m od ivice puta, odnosno 1,0 m od ose krajnjeg
koloseka. Odušna cev se završava cevnim lukom od 180° sa Dejvijevom mrežicom na kraju.
Otvor je okrenut od puta, odnosno koloseka, a minimalna visina oduške cevi je 2,0 m. Na
odušnoj cevi postavlja se tabla upozorenja, oznaka stacionaže gasovoda, naziv distributera i
njegov broj telefona.
8. U gusto naseljenim područjima gde nema dovoljno prostora za lokaciju nadzemnih
odušnih lula, ine se postavljaju kao podzemne oduške u livenim zaštitnim kapama sa utisnutom
oznakom „GAS“.

c) Montaža gasovoda
1. Da bi se radovi na polaganju gasovoda mogli nesmetano izvoditi, potrebno je prethodno
pripremiti trasu za njegovo polaganje. Trasu treba što je moguće tačnije obeležiti, a pre početka
radova na polaganju gasovoda reba izvršiti pripremu radnog pojasa. Širina radnog pojasa treba
da bude toliko koliko zahtevaju izvođačke operacije.
2. Cevi, opremu i materijal treba doneti na mesto ugradnje. Nakon istovara, cevise nižu
natrasu, ručno ili pokretnom dizalicom. Nizanje cevi vrši se na slobodnoj strani radnog pojasa
trase. Pri ovome treba paziti da se ne oštete krajevi cevi, kao i da se na mestima presecanja trase
sa putevima i stazama ne omete prolaz pešaka i saobraćaj vozila. Iz istog razloga treba na tim
mestima preko iskopanog rova obezbediti odgovarajući prelaze.
3. Kod prelaza, saobraćajnice ili voditokova cevi se u potrebnim količinama slažu na jednoj
ili drugoj strani prelaza, pri čemu treba ispod najniže položenih cevi postaviti drvene ili metalne
podupirače, da cevi ne dodju u direktni kontakt sa zemljom. To znači da se nizanje cevi prekida
ispod svakog prelaza i nastavlja ponovo iza njega.
4. Najvažnija operacija pri montaži je čeono zavarivanje cevi u liniji gasovoda pa ovome
treba posvetiti posebnu pažnju, kako pri samoj pripremi i stručnij kvalifikaciji zavarivača, tako i
pri organizaciji izvođenja aradova.
5. Ovoj operaciji predodi čišćenje unutrašnjih cevi od svih nečostoća i sitnih predmeta.
Čišćenje se izvodi pomoću specijalne četke za ovu vrstu radova. Pri čišćenju cevi nije dozvoljena
upotreba gruboga alata (sekača, turpije i sl.).
6. Otvoreni krajevi cevovoda moraju se obavezno zatvoriti svakog dana nakon završetka
radova specijalnim poklopcima i ne smeju se otvarati dok se rad ne nastavi.
7. Nakon ovoga vrši se kontrola krajeva cevi pomoću odgovarajućeg alata. Ukoliko su
krajevi oštećeni , treba izvršiti potrebne popravke. Ukoliko se krajevi ne mogu popraviti, treba ih
odseći i ivice ponovo zakositi.
8. Kada su krajevi cevi dovedeni u ispravno stanje, cevi se centriraju i spajaju pomoću
specijalne spojnice. Spojnica omogućuje pravilno centriranje sa porpisanim rastojanjem izmedju
dve cevi koje se zavaruju.
9. Preporučuje se da se zavarivanje vrši u skladu sa američkim propisima za tarensko
zavarivanje cevovoda (Standard for Field Weding of Pipe Lines) API standardu 1104,
najnovijem izdanju, ili po JUS C.T3.001 do 061. Po istim ovim propisimapreporučujese
atestiranje svih varilica predviđenim za ovaj posao, pri čemu svaki varilac sem potrebne
diplome o kvalifikaciji, dobija i svoju oznaku kojim označava izvedeni zavareni spoj.
10. Zavarivanje se vrši u dva sloja: koreni var i ispuna. Kontrola kvaliteta izvođenja svakog
sloja mora se stalno sprovoditi, pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve potrebne
podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog zavarenog spoja.
 11. Svaki završni var treba označiti brojem sekcije i rednim brojem zavarivača, koristeću
iljanu boju.
12. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0° C, te ako nema vetra i
kiše. Do temperature od -5°C treba vršiti predgrevanje materijala, a na nižim temperaturama
treba obustaviti zavarivanje.
13. Preporučuje se da se zavarivanje izvodi specijalno duboko i jednolično penerirajućim
elektrodama koje imaju veoma prodoran i lako kontrolisan luk.
14. Tek nakon uspešno završenog prethodnog ispitivanja na nepropusnost i eventualnih
popravki, može se početi saantikoroznim izolovanjem gasovoda. Izolovanje se izvodi plastičnom
polietilenskom trakom. Najpre se cevovod dobro očisti od svih nečistoća, a naročito od vlage, pa
se zatim premazuje zaštitnim premazom. Ulegnuća ili neravnine na površini, naročito na
spojevim nastalim pri zavarivanju, treba ispuniti masom za zaptivanje, kako bi se namotavanje
trake moglo izvršiti bez lokalnog zarobljavanja vazduha. Traka se nanosi u obliku spirale
preklopom.
15. Mehaničko čišćenje cevovoda, kao namotavanje trake, izvodi se pomoću specijalnih
mašina. Tamo gde nije moguće prići mašinom, ove radove izvršiti ručno.
16. Mora se paziti da pri namotavanju bude normalno naprezanje trake. Prejaki uzdužni
napori ili namotavenje na mahove, u trzajima, treba izbegavati jer to prouzrokuje naknadno
klizanje trake. Pri izvodjenju izolacije strogose pridržavati uputstav proizvođača trake.
17. Antokoroziona izolacija zaštitne cevi gasovoda izvodi se u dva sloja. Osnovna cev
gasovoda na mestu prolaza kroz zaštitnu cev takođese dvostruko izoluje i to minimum 1,0 m
izvan zaštitne cevi. U svim slučajevima ukrštanja gasovoda sa drugim instalacijama bez zaštitne
cevi, gasovod se dvostruko izoluje do na po 2,0 m levo i desno od mesta ukrštanja.
18. Nadzemne delove cevovoda, fitinge i zaporne organe treba očistiti od nečistoća,
premazati osnovnim premazom i sa dva premaza zaštitne boje.
19. Nakon izolovanja gasovod se spušta u rov. Predhodno rov mora biti pripremljen za
polaganje gasovoda onako kako jeto objašnjeno u tehničkom opisu za građevinske radove.
20. Samo spuštanje obaviti pomoću više dizalica. Tamo gde je to neizvodljivo, spuštanje
izvršiti pomoću tronožca sa račnom dizalicom. Da se ne bi oštetila izolacija, prilikom spuštanja
cevovoda koristiti nosive trake od mekog i savitljivog materijala. Pored ovoga naročito pažnju
obratiti na to da usled prisilnog zatezanja ne tare o rubove rova, ili ne udara obilo koji tvrdi
predmet, jer se tako može oštetiti izolacija.
21. Izvođač montažnih radova treba nakon završetka radova da ukloni sve otpake sa radnog
pojasa, dok izvođač građevinskih radova treba da zatrpa rov i restaurira pojas trase u stanje u
kom je bio pre početka radova.

d) Ispitivanje gasovoda
1. Izvođač treba da izradi elaborat tehnologije ispitivanja i dostavi ga investitoru na
odobrenje.
2. Sem ovog treba izvršiti i kontrolno radiografsko snjimanje varova. Ovo snjimanje treba
izvršiti γ i x zracim, prema metodi i specifikaciji koju izvođač treba prethodno da dostavi na
odobrenje investitora, a preporučuje se prema API standardu 1104, najnovijem izdanju.
Potreban procenat snimanja varova je:
- Za gasovod u klasi lokacije 1 10%
- Za gasovod u klasi lokacije 2 50%
- Za gasovod u klasi lokacije 3 100%
 - Za gasovod na prolazu ispod saobraćajnice 100%
- Za gasovod na prolazu ispod vodotoka 100%
- Za nadzemne gasovode i gasovode u šahtovima 100%
Napomena: Na gradskim područjima sve zavare snjimiti u procentu 100%
3. Sve ustanovljene neispravne varove treba popraviti ili izrezati iz gasovoda, pa ih ponovo
zavariti i snimiti. Ovo popravljanje eventualnih grešaka se izvodi onako kako je to predviđeno
prema ANSI B.31.8, tački 829.9.
4. Sem radiografskog snimanja određenog broja varova, svaku zavarenu sekciju gasovoda
treba ispuniti na propusnoost pomoću komprimovanog vazduha ili inertnog gasa.
5. Na čitavoj dužini gasovoda treba preduzeti sva potrebna osiguranja i mere bezbednosti za
slučaj kvara ili havarije koja može nastati prilikom ispitivanja.
6. Pre ispitivanja treba krajeve sekcije gasovoda nepropusno zatvoriti poklopcima i jedan
kraj pomoću spojne cevi i ugrađenog manometra spojiti na kompresor. Dužina jedne ispitne
sekcije ne treba da iznosi više od 1000 m, ispitnim pritiskom od 6 bar i trajanjem ispitivanja po
deonici oko 2 sata.
7. Kada se u sekciji postigne ispitni pritisak, obustavlja se komprimovanje vaduha i odvaja
se kompresor. Za vreme probe, se mkontrolisanja pritiska na manometru vrši se i podmazivanje
svakog vara po celom obimu rastvorom sredstva koje lako peni u vodi. Mesta popuštanja mogu
se vizuelno registrovati, jer nanjima dolazi do stvaranja mehurića. Ovakva mesta treba popraviti,
a probu ponoviti. Popravke se vrše tek što se gasovod rastereti pritiska.
8. Nedestaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u gasovodu
snizi na atmosferski. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se mora
ponoviti.
9. Nakon kompletnog završetka radova na gasovodu izvođač treba da izvrši konačnu probu
kompletnog gasovoda na čvrstoću i nepropusnost. Na čitavoj dužini gasovoda treba preduzeti sva
potrebna osiguranja i mere bezbednosti za slučaj kvara koji može nastati prilikom ispitivanja.
Ove mere sigurnosti treba sprovoditi za sve vree vršenja ispitivanja kako u svrhu zaštite ljudstva
koje učestvuje pri ispitivanju, tako i ostalog stanovništva koje mora biti obavešteno o vremenu
kada će se vršiti ispitivanje.
10. Glavno ispitivanje na čvrstoću gasovoda u kojima se maksimalni radni pritisak kreće
granicama (1-12) bar, vršiće se ispitnim pritiskom 1,5 puta višim od maksimalnog dozvoljenog
radnog pritiska. Ispitivanje na čvrstoću trajenajmanje 3 sata.
11. Ukoliko gasovod zadovolji u procesu ispitivanja na čvrstoću, pristupa se ispitivanju na
hermetičnost. Ispitni pritisak na hermičnost je jednak maskimalnom radnom pritisku. Uz
prethodnu stabilizaciju temperature ispitnog medijuma i samog gasovoda, ispitivanje, tj
održavanje ispitnog pritiska, potrebno je vršiti 24 sata. U ovom periodu ispitivanje nesme doći
dopada pritisk, uzimajući u obzir korekciju pritiska usled promene temperature. Stabilizacija
temperature pre početka očitavanja pritiska iznosi najmanje 6 časova.
12. Nedostaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u instalaciji
snizi do atmosferskog. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se mora
ponoviti.
13. Ispitivanje gasne mreže na čvrstoću i hermetičnost pre prvog puštanja u rad vrši se u
prisustvu nadležne inspekcije i distributera gasa.
14. Merni uređaji temperature i pritiska koji se korise pri ispitivanju gasovodnih instalacija
na čistoću i hermetičnost moraju biti žigosani u zakonskom roku od strane Saveznog zavoda za
mere i dragocene metale.
 15. O izvršnom ispitivanju sastavlja se zapisniko koji overavaju predstavnici izvođača
radova, dtistributera i nadležne inspekcije u slučaju kad njeno prisustvo obaveza.
16. Pre polaganja gazovoda u rov i neposredno pre zatvaranja rova vrši se ispitivanja anti
korozivne izolacije na elektro probojnost u prisustvu nadzornog organa i distributera, o čemu
izvođač radova satavlja zapisnik. Zapisnik potpisuju navedena lica i izvođač radova.
17. Kvalitet antikorozivne zaštite treba ispitati bez obzira kako je izolacija izvedena,
mašinski ili ručno. Ispitivanje vršiti pomoću električnog visokonaponskog detektora šupljina pod
naponom ne manjim od 10kV, a zavisno do debljine izolacione trake, i to 5 kV + 5 kV/mm.
Ukoliko ispiivanje pokaže da postoje defektna mesta na izolaciji, ona se odmah ručno
popravljaju i ponovo ispituju.
18. Nakon postavljanja metalne zaštitne cevi (sa gasovodom u njoj) na svoje stalno mesto,
vrši se ispitivanje dielektričnosti zaštitne cevi i gasovoda u njoj u prisustvu nadzornog organa i
distributera, o čemu izvođač radova sastavlja zapisnik. Zapisnik potpisuje izvođač radova i
navedena lica.
19. Nakon završene montaže i izvršenog ispitivanja, gasna instalacija se može pustiti u rad.
Uvođenje gasa treba vršiti vrlo sporo kako bi se sprečilo nastajanje eksplozivne smeše u
kontaktnoj zoni gas-vazduh. Vazduh se ispušta na svim krajevima gasovodne instalacije na za to
predviđenim slavinama. Pri izduvavanju, sadržaj gasa u izlazećem vazduhukontroliše se pomoću
odgovarajućeg detektora. Kada se utvrdi da je u ispusnoj smesi sadržaj gasa minimum 99%,
zatvaraju se izlazne slavine i gasovodna instalacija se normalno pušta u rad. O ovome treba
načiniti primopredajni zapisnik.

3.2.3.3. Tehnički uslovi izgradnje merno-regulacionih stanica za gas

1. Pre početka izvođenja montažnih radova na instalaciji, potrebno je tačno odrediti

lokaciju stanice i pripremiti prostor za izvođačke operacije. Ukoliko nije drugačije zahtevano,
treba se pridržati sledećih minimalnih odstojanja stanice od ostalih objekata:
- Od zgrada 10m
- Od železničkoh i tranvajskih pruga 10m
- Od magistralnih i regionalnih puteva 5m
- Od nadzemnih elektrovodova 5m
2. Opremu, civi, materijal i alat doneti na mesto ugradnje. U tu svrhu je potrebno u
neposrednoj blizini buduće lokacije stanice izgraditi manji skladišni prostor, gde će se sve to
moći smestiti i čuvati od oštećenja, elementarnih nepogoda i prisustva nepoželjnih lica. Ukoliko
se dođe do zaključka da je izgradnja jednog ovakvog skladišnog prostora iz odredjenog razloga
neprihvatljivo, onda se mora obezbediti jedna postojeća prostorija za te svrhe.
3. Pri izvođenju montažnih radova preporučuje se da izradu i probnu montažu
podsklopova obavi izvođač u svojoj radionici, tako da na licu mesta izvodi samo sklapanje
podsklopova. Sva ugrađena oprema mora da poseduje odgovarajuće ateste i mora biti u skladu sa
zahtevima distributera gasa.
4. Najvažnija operacija pri montaži je čeono zavarivanje cevi , prirubnica, lukova i
fazonskih komada, pa ovome treba posvetiti posebnu pažnju, kako pri samoj pripremi i stručnooj
kvalifikaciji zavarivača, tako i pri organizaciji i izvođenju radova.
5. Ovoj operaciji prethodi čišćenje unutrašnjih cevi i ostalih pomenutih elemenata od
svih nečistoća i stranih predmeta. Čišćenje se izvodi žičanim četkama namenjenim za ovu vrstu
radova. Pri čišćenju cevi nije dozvoljeno upotreba grubog alata (sekača, turpije i sl.). Otvoreni
krajevi cevovoda se moraju obavezno zatvoriti svakog dana nakon završetka radova, takozvanim
noćnim poklopcima i ne smeju se otvarati dok se rad ne nastavi.
6. Nakon ovoga vrši se kontrola krajeva cevi, prirubnica, lukova i fazonskih komada
pomoću odgovarajućeg alata. Ukoliko su krajevi oštećeni, treba izvršiti potrebne popravke.
Ukoliko se ovi krajevi ne mogu popraviti, treba ih odseći i ivice ponovo zakositi, odnosno
zameniti ispravnim prirubnicima, kolenima ili fitinzima.
7. Kada su krajevi koji se zavaruju dovedeni u ispravno stanje, vrši se centriranje sa
drugom cevi ili odgovarajućim elementom koji se zavaruje. Centriranjem se postiže propisno
rastojanje između dve cevi ili izmedju cevi i odgovarajućeg elementa koji se zavaruje.
8. Zavarivanje se vrši u dva sloja: koreni var i ispuna. Kontrola kvaliteta izvođenja
svakog sloja mora se stalno sprovoditi, pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve
potrebne podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog zavarenog spoja.
9. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0° C, te ako nema
vetra i kiše. Do temperature od -5°C treba vršiti predgrevanje materijala, a na nižim
temperaturama treba obustaviti zavarivanje.
10. Nakon završene montaže stanice treba izvršiti ispitivanje na čvrstoću i
neporpusnost. Instalacija se pre ispitivanja mora detaljno očistiti produvavanjem vazduhom. Za
pritiske do 3 bar ispitivanje se vrši vazduhom, a za više pritiske vodom.
11. Ispitivanje sme da obavlja samo stručno obučeno osoblje uz primenu neophodnih
merabezbednosti. Sve osobe koje nisu direktno angažovane na ispitivanju moraju se udaljiti iz
zone ispitivanja.
12. Prilikom ispitivanja na čvrstoću ispitni pritisak se održava najmanje 4 sata, posle
čega se pritisak snižava do vrednosti određene za ispitivanje na nepropusnost. Iz ispitivanja je
neophodno isključiti osetljivu opremu kojoj ispitivanje može da šteti, a koja je prethodno ispitana
fabrički (npr. merači, regulatori i sl.), a na njihovo mesto postaviti cene umetke ili ih zaštititi
blendama. Ukoliko se ispitivanje vrši vazduhom, svi spojevi se premazuju sredstvom koje peni i
vrši se stalna vizuelna kontrola da li dolazi do propuštanja.
13. Nedestaci ustanovljeni ovim ispitivanjem uklanjaju se tek pošto se pritisak u
gasovodu snizi na atmosferski. Posle otklanjanja svih ustanovljenih nedostataka ispitivanje se
mora ponoviti. Ako se prilikom ispitivanja na čvrstoću nisu pojavile trajne deformacije niti je
došlo do propuštanja na spojevima, smatra se da je instalacija zadovoljila.
14. Ispitivanje na nepropustljivost traje najmanje 24 časa, pri čemu ne sme doći
dopada pritiska. Ispitivanje počinje kada se temperatura ispitnog medijumaustalji. Za vreme
ispitivanja vrši se pregled gasovoda i armature. Ako se pregled vrši vazduhom, proverava se
propustljivost zavarenih i prirubničkih spojeva rastvorom sapuna u vodi.
15. Ispustni pritisak za ispitivanje na čvrstoću je za 50% veći od maksimalnog radnog
pritiska, ali najmanje 2 bar veći od maksimalnog radnog pritiska. Pritisci se posebno računaju za
ulazni deo stanice (uključujući regulator pritiska) i izlazni deo stanice (iza regulatora). Sve
vrednosti pritiska su manometarske, tj. u pitanju su natpritisci.

3.2.4. Tehnički uslovi za opšte cevovodne instalacije

3.2.4.1. Tehnički uslovi za instalacije razvoda hladne, tople i vrele vode

a) Opšti deo
 1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i može se ustupiti samo onom
izvođaču koji je u stanju da se obaveže i dokaže da je u mogućnosti da kompletnu instalaciju
isporuči, montira, ispita i pusti u pogon.
2. Pre početka radova izvođač je dužan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i
da o eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i
zatraži njegova dalja uputstva.
3. Izvođač instalacije izjavljuje da raspolaže znanjem i mogućnostima koje se od
izvođača instalacije ove vrste zahtevaju, tj:
a) Da može nabaviti, isporučiti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predviđene projektom, bilo da se radi o domaćoj
ili uvoznoj opremi, i da ima načina da za ovu opremu dobavi odgovarajuće prospekte, uputstva i
objašnjenja koja bi u tu svrhu bila potrebna;
b) Da raspolaže znanjen i mogućnostima rešavanja svih detalja u okviru montaže
instalacije, na odgovarajući tehnički i estetski način za koje nisu dati detaljni crteži kao što su:
vešanje cevi, izrada čvrstih i kliznih oslonaca, postavljanje sudova za odzračivanje, postavljanje
opreme na plivajuće, elastične ili čvrste fundamente, uklapanje opreme u arhitektonsko-
građevinsku celinu, itd.;
c) Da raspolaže mogućnostima potrebnim za regulaciju radnih parametara instalacije:
brzina strujenja, protka, temperatura vode i vazduha i vlažnost vazduha, koristiće sve projektom
predviđene regulacione elemente.
4. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, već se izrađuju posebno, moraju biti
izrađeni od materijala dobrog kvaliteta i na najbolji način koji se predviđa za tu vrstu radova.
Površinska zaštita mora biti izvedena tačno kako je naznačeno u projektu, a na mestima gde to
nije naznačeno, na način uobičajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvalitetu.
5. Pre početka radova potrebno je da izvođač i investitor odrede na gradilištu prostor za
skladištenje opreme i materijala potrebnog za izradu i montažu ptredmetnog postrojenja, kao i
prostor za izvođača radova. Nakon ovoga, na gradilište se može dopremiti oprema, materijal, alat
i drugo.
6. Transport i istovar cevi mora se vršiti pažljivo, da ne bi došlo do oštećenja. Cevi se ne
smeju slagadi jedno na drugu, a da se pri tomeizmežu svakog reda cevi ne postave deblje daske
na nekoliko mesta. Pri istovaru cevi voditi računa da ne dođe do oštećenja krajeva pripremljenih
za zavarivanje.
7. Elektrode, izolacioni materijal, armaturu i opremu treba uskladištiti u pokrivene
prostorije da bi se zaštitile od padavina i oštećenja.
8. Pri izvođenju montažnih radova preporučuje se da izvođač izradi probnu montažu
delova instalacije i da to po mogućnosti obavi u svojim pogoina, tako da se na gradilištu izvodi
samo sklapanje sklopova.
9. Električne instalacije moraju se izraditi od odgovarajućih provodnika sa upotrbom
vodonepropusnih elemenata, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izrađen na osnovu
podataka i smernica iz ovog projekta.
10. Izvođač je dužan da od isporučioca automatike pribavi detaljne šeme povezivanja,
uputstvo za montažu, regulaciju i rukovanje, a poželjno bi bilo da se u cenu isporuke automatike
uključe i troškovi za jedno odgovorno lice od strane isporučioca automatike koje bi izvršilo
kontrolnu montaže i regulisanje automatike.
11. Električne komande razvodne table treba da sadrže sve potrebne upuštače i osigurače.
Pored toga, za svki motor treba da postoji kontrolna sijalica, a na tabli treba da budu montirani
uređaji za merenje napona i jačine struje. Na električnoj komandnoj tabli treba da budu montirani
i svi potrebni releji i ostali električni aparati koji spadaju u okvir automatike, ili su deo opreme
elektromota. Izvođač instalacija dužan je da obezbedi sav potreban materijal za električno
povezivanje svih motora i ostalih električnih aparata koji ulaze u sastav inastalacije, između sebe
i sa električnom komandnom razvodnom tablom.

b) Cevovod

1. Cevovod mora biti od novog i prvoklasnog materijala. Cevi treba da su od

konstrukcionog čelika prema standardu JUS C.B0.500 (Ugljenični konstrukcioni čelici, obični,
sa garantovanim mehaničkim osobinama).
2. Oblik mere i cevi treba da odgovaraju standardu JUS C. B5. 026. Dozvoljeno
odstupanje spoljašnjeg prečnika cevi i debljine zida cevi moraju odgovarati standard JUS C. B5.
240. Cevi se moraju isporučiti u proizvodnim dužinama prema JUS C. B5. 026 i sa atestom
proizvođača.
3. Debljina zida cevnih lukova odgovara debljinama datim za cevi prema JUS C. B5. 026.
Krajevi cevnih likova moraju biti pripremljeni za zavarivanje prema DIN. 2559.
4.Cevovod se može postavljati nadzemno, u betonskim kanalima, plitko da bude ukopan
u zemlju (rov). Pri polaganju cevnog voda u betonski kanal, spojna mesta cevnog voda moraju
biti lako pristupačna radi kontrole nepropustljivosti spojeva. Na cevni vod u kanalu ne sme se
postavljati bilo kakva armatura.
5. Čelični cevni vodovi se moraju međusobno spajati zavarivanjem. Pri spajanju cevi
zavarivanjem treba voditi računa o zavarljivosti materijala cevi. Na mestima ugradnje zamenljive
armature (zaporni ventili, odvajači kondenzata i dr.) dozvoljeno je spajanje pomoću prirubnica i
odgovarajućih zaptivnih elemenata (klingerit). Na mestima spojeva pravih cevi vodovoda
dopušteno je i spajanje pomoću obodnica sa navojem (muf-spojevi), ako su ta mesta teško
pristupačna za spajanje zavarivanjem.
6. Konfiguracija cevne mreže predložena ovim projektom mora se poštovati kako bi se
omogućila termička dilatacija, da ne dođe do oštećenja cevovoda i građevinskih elemenata. Pri
ugrađivanju nosača i drugih oslonaca u zidove kanala i zgrade, mora se upotrebiti cementni
malter. Upotreba gipsa je zabranjena. Bušenje konstrukcionih elemenata objekta dozvoljeno je
samo uz odobrenje i uputstvo nadležnog organaza građevinske radove.
7. Pri montaži voditi računa da temelji budu dobro iznivelisani kako bi se oprema mogla
precizno saositi pri povezivanju, a da pri tome ne dođe do neželjenih naprezanja. Sva odstupanja
ne smeju preći određene tolerancije propisane projektom ili od strane isporučioca opreme.
8. Cevovod se ne sme ni u kom slučaju upotrebiti za uzemljenje električnih potrošača,
gromobrana I sl.

C) Armatura

1. Armatura mora biti u skladu sa zahtevima za korišćenje u cevovodu i mora biti

odobrena sertifikatom. Svi elementi armature koji se isporučuju moraju biti obeleženi sa:
nazivnom veličinom, nazivnim pritiskom i strelicom koja obeležava smer strujanja fluida.
2. Sva zaporna armature mora se isporučiti sa prirubnicama, kontraprirubnicama,
zaptivnim materijalom i zavrtnjima prema nazivnom pritisku. Sva zaporna armarura mora biti
zaštićena od korozoje.
 3. Izbor zaporne i priključne armature vrši se sa ciljem što manjeg propuštanja fluida, kao
i pada pritiska usled otpora.
4. Armatura cevovoda koji se vodi betonskim kanalima mora se postavljati u zasebne
betonske šahtove.

d) Oslonci i vešaljke

1. Oblik i mere cevnih oslonaca i vešaljki navedeni su u grafičkoj dokumentaciji.

Odabrani tipovi oslonaca i vešaljki zadovoljavaju potrebe za oslanjanjem, vešanjem i vođenjem
toplovoda.
2. Materijal i izrada oslonaca i vešaljki mora biti takva da nesmetano,sigurno i trajno
obezbeđuje oslanjanje,vešanje i vođenje cevi na radnoj temperaturi i pri zahtevanim
opterećenjima.
3. Svi elementi oslonaca i vešaljki moraju biti premazani sa dva premaza sredstvom koje
je istovremeno i završna antikorozivn zaštita koja mopra biti postojana na radnoj temperaturi.
4. Cevovod je na određenim rastojanjima učvršćen nepokretnim osloncima. Rastojanje
između čvrstih oslonaca tačno je određeno projektnom dokumentacijom i mora se poštovati
prilikom montaže cevovoda.
5. Pokretni oslonci su postavljeni na rastojanjima određenim mogućnošću rešenja samog
cevovoda. Prilikom montaže pokretnih oslonaca voditi računa da cevovod leži na svim
pokretnim osloncima,kako ne bi došlo do prednaprezanja cevi.

e) Izolacija

1. Cevovode za razvod vrele vode u betonskim kanalima izolovati mineralnom vunom u

oblozi od ter-papira. Cevovode za razvod vrele vode u slučaju betonskog polaganja izolovati
specijalnom izolacionom masom definisanom u projektu. Cevovode za razvod vrele vode u
komorama i šahtovima izolovati mineralnom vunom u oblozi od ter-papira i aluminijumskog
lima debljine 0.5 mm.
2. Izolacija mora imati postojanu i trajnu strukturu,mehaničke i druge osobine na radnoj
temperaturi cevovoda.
3. Armaturu izolovati mineralnom vunom. Način izolacije za svaki elemenat armature
propisuje proizvođač armature.

f) Kompenzacioni elementi

1. Na sistemu spoljnih razvoda termotehničkih fluida za kompenzaciju termičkih

dilatacija koriste se talasasti kompenzatori i cevni kompenzatori.
2. 2. Svi kompenzatori moraju biti od takvog materijala i takve tehnologije izrade da
nesmetano i trajno trpe dilatacije u radnim uslovima.
3. 3. Svi kompenzatori isporučuju se sa krajevima spremnim za zavarivanje i prečnikom
koji je jednak spoljnom prečniku cevi. Kompenzatori se mogu isporučivati i sa prirubničkim
spojem,a sve prema projektnoj dokumentaciji.
4. 4. Pri primeni talasastih kompenzatora i „U“ kompenzatora potrebno je izvesti i
prethodno prednaprezanje kompenzatora prema projektnoj dokumentaciji. Izvođenje
prednaprezanja kompenzatora izvesti u prisustvu nadležnog organa.
 5. 5.Spoljna površina kompenzatora mora biti od materijala koji neće dozvoljavati
koroziju u uslovima rada.
6. Svi talasasti kompenzatori moraju imati na sebi sledeće trajne oznake : ,nazivni
pritisak,nazivni prečnik i dozvoljeni ugao zaokreta(za zglobne kompenzatore)

g) Zavarivanje

1. Površine koje se zavaruju moraju pre zavarivanja biti potpuno odmašćene i očišćene
od metalnog sjaja,od svih primesa boje,rđe i ostalih nečistoća. Unutrašnje čišćenje treba izvesti
čistačem koji se sastoji od dve limene ploče između kojih je montirana čelična četka,ili
komadom raspletenog čeličnog užeta. Čistač montirati na čeličnu šipku dovoljne dužine,pa
provlačiti ručno kroz cev u jednom i drugom smeru dok cev ne bude čista. Čišćenje cevi spolja
treba obaviti čeličnim četkama ili alatom za struganje. Zakošene krajeve cevi treba očistiti
čeličnom četkom do metalnog sjaja. Nije dozvoljena upotreba alata za čišćenje zakošenih krajeva
cevi kojima se može oštetiti površina (turpija,sekač i slično)
2. Pre zavarivanja treba proveriti mere (tolerancije) na krajevima cevi i neogovarajuće
cevi odbaciti ili popraviti. U slučaju manjih oštećenja krajeva cevi,koja su nastala prilikom
transporta ili manipulacije,treba izvršiti popravku na licu mesta pre ugrađivanja cevi u vodove.
Manja ulubljenja treba ispraviti hladno čekićem,vodeći računa da se pri tome ne oštete krajevi
cevi. Oštećeni zakošeni kraj cevi ispraviti izradom novog zakošenja. U tu svrhu upotrebiti uređaj
za gasno rezane cevi koje istovremeno seče i zakošava krajeve cevi.
3. Kada se cevi sučeono postave i saose sa razmakom od 1.6mm, potrebno je postaviti
spoljnu spojnicu i obe cevi dobro stegnuti da se prilikom zavarivanja ne bi pomerile.
4. Za cevi spoljnjeg prečnika od 17.2 do 60.3 mm zavarivanje se vrši gasno-plamenim
postupkom,a za cevi preko 60.3mm zavarivanje je ručno-elektrolučno
5. Zavarivanje se može vršiti ako je temperatura okoline iznad 0˚C,i ako nema vetra i
kiše. Do temperature do -5˚C treba vršiti predgrevanje osnovnog materijala,a na nižim
temperaturama zavarivanje treba obustaviti.
6. Zavarivanje se vrši u dva sloja,koren zavara i ispuna. Kontrola kvaliteta svakog spoja
mora se stalno sprovoditi,pri čemu treba upisivati u knjigu zavarivanja sve potrebne podatke za
ispravljanje loše izvedenog spoja.
7. Koreni zavar izvoditi elektrodama prečnika 3.25 mm,a ispunu elektrodama prečnika
4mm. Po površini šav mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno nadvišenje zavara ne sme biti
viša od 1,6mm, niti niže od 0.8mm. Širina zavara ne sme da prelazi širinu žleba više od 1,6mm
sa obe strane.
8. Nakon zavarivanja korena,var obavezno izbrusiti do osnovnog materijala vara. Pri
polaganju preostalih slojeva obavezno obrusiti početak i završetak vara.
9. Zavarivanje cevi i prirubnica mora biti izvedena tako da se presek cevi na mestu vara
ne menja.
10. Pri zavarivanju prirubnice na cevi naležuća površina prirubnice mora biti pod pravim
uglom u odnosu na osu cevi. Odstupanje paralelnosti površina prirubnice koje se spajaju može
iznositi +- 0.5 ˚. Pre zavarivanja naležuće površine prirubnica moraju biti dobro očišćene od
korozije i prljavštine
11. Rastojanje između prirubnica mora odgovarati tačnoj dužini cevnog elementa.
Tolerancija rastojanja mora biti u granicama od +- 0.1mm. Svako veće odstupanje može dovesti
do neželjenih posledica. Zaptivni materijal mora biti dobrog kvaliteta i jednake debljine.
Nejednaka debljina istog izaziva neparalelnost zaptivnoh površina a time i pojavu dodatnog
naprezanja.
12. Zavarivanje cevovoda mora biti izvedeno sa sledećim kvalitetima : Minimun klasa
I,podklasa IB. Ovo zavarivanje mogu vršiti samo zavarivači atestirani po propisima izdatog od
merodavne institucije. Atest ne sme biti stariji od 6 meseci.
13. Radiografsko ispitivanje zavarenih spojeva cevi je obavezno u obimu od 100% svih
varova. U zavisnosti od dobijenih rezultata nadzorni organ investitora može zahtevati povećan ili
smanjen obim ispitavanja.

h) Odzračivanje, odmuljivanje i ispiranje cevovoda

1. Na najvišim tačkama cevovoda postaviti ventile za odzračivanje prema priloženoj
grafičkoj dokumentaciji.
2. Na najnižim tačkama cevovoda postaviti ventile za odmuljivanje i pražnjenje
cevovoda.
3. Po završenoj montaži cevovoda, postavljanju kompenzatora, armature i ispusnih
ventila, cevovod se mora isprati. Ispiranje cevovoda izvodi se običnom vodom.
4. Po završenom prvom ispiranju i udaljavanju grube prljavštine, uključuju se pumpe u
kotlarnici i izvodi se cirkulacija vode kroz cevni sistem. Za vreme cirkulacije cevovod se ponovo
ispira i jedan deo vode ispušta kroz ispusne ventile. Po završenom ispiranju ispušta se cela
količina vode.
5. Posle izvedene cirkulacije vode u cevovodu, ispiranja i ispuštanja vode, cevovod se
puni hemijski omekšanom vodom.

i) Završna antikorozivna zaštita cevovoda, cevnih oslonaca i čeličnih nosača

1. Pre postavljanja antikorozivne zaštite potrebno je izvršiti čišćenje svih varova,

odstranjivanje šljake sa njih, kao i drugih nečistoća i prljavština, odmašćivanje kompletnih
spoljnih površina mehaničkim putem pomoću filca ili neke druge tkanine sa bilo kojim
odmašćivačem.
2. Završna antikorozivna zaštita sastoji se iz nanošenja dva sloja premaza bojom koja
mora biti trajna i otporna na razne temperature. Garancija za ovu zaštitu mora biti minimum
godinu i po dana, a postojanost premaza preko pet godina. Nanošenje premaza mora biti
konvencionalnim špricem, četkom ili valjkom.
3. Nijansa boje završne antikorozivne zaštite mora biti različita od boje osnovne
antikorozivne zaštite, ako se osnovni elementi isporučuju sa osnovnom anikorozivnom zaštitiom.
Urezivanje bilo kakvih oznaka u cevovod strogo je zabranjeno.
4. Cevovod mora biti propisno uzemljen. Svi prirubnički spojevi moraju biti premošćeni
prelaznim otporom manjim od 0,03Ω

j) Ispitivanje cevovoda i armature

1. Za ispitivanje cevovoda i armature veličina probnog hidrauličnog pritiska treba da

bude od 1,1 do 1,5 puta veća od radnog pritiska za određenu instalaciju, s tim da razlika između
probnog i radnog pritiska za određenu instalaciju, s tim da razlika između probnog i radnog
pritiska ne bude manja od 50 N/cm2, shodno JUS M.B6.006 i DIN 2401.
 2. Ako su u okviru ispitnog sistema neke cevne linije na različitim visinama, hidrostatički
pritisak koji vlada za vreme ispitivanja u toj grani treba dodati probnom pritisku.
3. Vreme održavanja probnog pritiska ne može trajati manje od 30 minuta. Po pravilu,
vreme održavanja probnog pritiska treba da traje dovoljno dugo da se pokažu eventualna kritično
oslabljena mesta na spojevima, te da se može izvršiti pregled svih spojeva.
4. Posle izvršenih pregleda svih spojeva pod desjtvom probnog pritiska, on se može
smanjiti do nazivnog pritiska pod kojim se može izvršiti detaljniji pregled sistema.
5. Svi zavareni i drugi spojevi koji nisu bili prethodno fabrički ispitani ne smeju se
izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspešno izvršenog ispitivanja na čvrstoću.
6. Pre ispitivanja, svi cevovodi moraju biti iznutra očišćeni od metalnih opiljaka, peska,
rđe, zostalih elektroda i drugih stranih premaza.
7. Svi projektom predviđeni elementi cevne linije, kao sto su: prirubnica, protocni ventil,
zasun, zavareni priključci za merne i regulacione elemente, nosači, držači, klizači, čvsti oslonci, i
tome slično, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja.
8. Sledeća oprema i instrumenti, ako su u sastavu cevne linije, ne smeju biti podvrgnuti
probnom pritisku (ovu opremu treba pre ispitivanja razdvojiti slepim prirubnicama):
- pumpe, turbine, centrifugalni i klipni kompresori,
- ulazna snaga otpusnih ili sigurnosnih ventila,
- sva oprema kod koje nije utvrđena veličina probnog pritiska.
9. Manometri čiji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme
ispitivanja odstraniti.
10. Protočni ventil mora biti u otvorenom položaju, sem ako je drugačije određeno.
Automatski regulacioni ventil mora biti uvek u otvorenom položaju, sem ako su snabdeveni
obilaznim vodom.
11. Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzračivanje na svim najvišim tačkama gde
postoji mogućnost zadržavanja vazduha. Na svim najnižim tačkama sistema i iza svake povratne
klape, moraju biti postavljeni i ispusni otvori za pražnjenje sistema.
12. Napajanje sistema ispitnim fuidom vršiti na najnižoj tački sistema i obavezno ispred
svih povratih klapni.
13. Ispitni manometer mora da ispunjava sledeće minimalne uslove:
- da je baždaren i snabdeven atestom;
- da ima opseg merenja približno dva puta veći od predviđenog potrebnog pritiska;
- da je postavljen u dnu sistema i da je pristupačan za očitavanje.
14. Svi spojevi koji se ispituju moraju biti pre ispitivanja očišćeni i osušeni. Ispitivanje se
može vršiti kada je temperatura vode i opreme najmanje 5 stepeni.
15. Posle postizanja željenog probnog pritiska, izvor napajanja (pumpa) mora biti
odvojena od sistema razdvajanjem veze.
16. Za ispitivanje upotrebiti čistu vodu bez mulja i drugih nečistoća.
17. Ukoliko se za vreme ispitivanja primeti curenje na zavarenim spojevima ili osnovnom
materijalu, sistem se mora isprazniti i posle izvršenih popravki ispitivanje ponoviti.
18. Ukoliko se primeti curenje na spojevima sa navojem, sistem se mora rasteretiti do
atmosferskog pritiska, a posle izvršene popravke, ispitivanje nastaviti.
19. Ukoliko za vreme držanja na probnom pritisku dođe do pada pritiska na manometru,
treba sistematski utvrditi uzrok. Obično do pada pritiska dolazi zbog jačeg oticanja vode iz
sistema ili preostalog vazduha. Posle otklanjanja uzorka, ispitivanje ponoviti.
 20. Po pravilu, posle izvršenog ispitivanja neke linije se na njoj vise ne smeju izvoditi
naknadni zavarivački radovi, odnosno, ako je to neophodno, ispitivanje se mora ponoviti. U
posebnim slučajevima, kada je takvo ispitivanje teško izvodljivo, naknadna zavarivanja se
dozvoljavaju samo uz posebnu saglasnost nadzornog organa. Takvo zavarivanje se mora
brižljivo nadzirati. Dozvoljava se samo na ambijentalnim temperaturama iznad 13 stepeni i po
završetku varovi se moraju 100% radiografski ispitati.
21. Ispitivanje na zaptivenost vrši se neposredno nakon ispitivanja na čvrstoću. Pritisak pri
ovom ispitivanju je jednak radnom pritisku. Postoji iskustveni uslov da je postrojenje izdržalo
ispitivanje na zaptivenost ako pritisak ne padne više od 2% u toku naredna 24 sata, ili u nekom
drugom vremenskom preiodu koji se odredi.
22. O izvršenim ispitivanjima sačinjava se zapisnik koji potpisuju svi prisutni članovi
komisije.