Др Милена Драгићевић Шешић

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_
%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%9B
%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B

1
 Др Дубравка Ђурић
https://sr.wikipedia.org/wiki/
%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_
%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B

2
 Јован Н. Ивановић
https://ssr.org.rs/u-sjecanje-umro-jovan-n-ivanovic-tihi-pjesnik-zacudnog-jezika/
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9D._
%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

3
 Ђорђе Кадијевић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9A
%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

4
Ерол Кадић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BE%D0%BB_%D0%9A
%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B
https://www.tickets.rs/person/erol-kadic-13460#panel1
https://atelje212.rs/?p=459

5
 Бошко Обрадовић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%9E
%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF
%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA)
https://www.glas.ba/2017/07/22/vremeplov-bosko-obradovic-zaboravljeni-rock-pjesnik/

6
Марина Перазић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_
%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B

7
Олег Томић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%A2%D0%BE
%D0%BC%D0%B8%D1%9B

8
Платон Јовановић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_
%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8

Свети свештеномученик Платон Бањалучки

Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874.
године. Гимназију је учио у Врању и Нишу, а замонашио се као ученик трећег разреда
Београдске богословије. У периоду од 1896. до 1901. био је у Српском подворју у
Москви усавршавајући се на Духовној академији. По повратку из Русије постављен је за
старешину манастира Рајиновца.
Током Првог балканског рата 1912. био је бригадни свештеник, а у Првом светском рату
војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. За викарног
епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава
Росић 4. октобра у Сремским Карловцима, а саслуживали су, између осталих, и
митрополит загребачки Доситеј (Васић) и сремски Сава (Трлајић). За епископа
охридско-битољског изабран је 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку.
Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено
да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски
и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао
сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно
и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и
судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој
на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје
стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце.”
Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом
Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке
где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио
је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23.
маја 1941. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у
бањалучку Саборну цркву.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 1998. године прогласио за
свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске Православне Цркве.
Прославља се 22. априла по јулијанском тј. 5. маја по грегоријанском календару.

BRANKA PETRIĆ
BOŽIDARKA FRAJT
SLAVKO ŠTIMAC
Драган Андрић
Коста Перовић