Dokumen - Tips Saobracajno-Pravodoc

7/17/2019 SAOBRACAJNO PRAVO.
doc
1. POJAM I PODELA SAOBRAĆAJNOG PRAVA
Saobraćajno pravo reguliše društveno-ekonomske odnose koji nastaju

saobraćaju kao specifčnoj aktivnosti ljudskog društva. Saobraćajno pravo ove odnos
putem pravnih normi pretvara u pravne odnose.
Predmet regulisanja saobraćajnog prava su durštveno-ekonomski odnosi
oblasti saobraćaja. Saobraćajno pravo može se podeliti na: transportno pravo i prav
komunikacija
predmet. dok svaka grana transpotnog prava ima svoj poseban i specifča
!ransportno pravo deli se na: pomorsko pravo pravo unutrašnje plovidb
žele"ničko pravo drumsko pravo va"duhoplovno pravo.
Pravo komunikacija deli se na: pravo P!! saobraćaja i pravo radiodi#u"ije i !
saobraćaja.
!ransportna prava uobičajeno se dele i grupišu u dve grane saglasno nekim
medjusobnim karakteristikama. !o se pre svega odnosi na plovidbeno pravo čiji pojam
obuhvata pomorsko pravo i pravo unutrašnje plovidbe. %oguće je tim pojmo
obuhvatiti i va"dušnu plovidbu. & našoj "emlji pojam plovidbenog prava je prihvaće
donošenjem 'akona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ()**. godine. 'a ove gran
karakteristično da setransportnih
+rugu granu obavljanje saobraćaja
prava poodvija po prirodnim
medjusobnoj putevima.
sličnosti čine: žele"ničko
drumsko pravo. ,ihove "ajedničke karakteristike sastoje se u tome što je "a obe gran
saobraćaja potrebno graditi vrlo skupe saobraćajne puteve.
%oderne grane saobraćajnog prava su pomorsko i žele"ničko pravo. Sve osta
grane saobraćajnog prava ravnaju se prema njima. !endencija modernog saobraćajno
prava jeste u sve većem medjusobnom približavanju pa i i"jednačavanju pravni
normi i pravnih instituta medju pojedinim granama saobraćaja.

2. POJAM POMORSKOG PRAVA
Pomorsko pravo je grana prava koja obuhvata i reguliše pravni status mora kao
sve odnose koji nastaju u ve"i sa privrednim ali i svim drugim aktivnostima na moru
u ve"i sa morem.
Pomorstvo je u suštini trgovačka delatnost jer je od davnina osnovna svrha plovidb
morem prevo" ljudi i stvari u cilju ostvarivanja dobiti. Plovidba morem pove"ana je i s
mnogim incidentnim situacijama koje su u našem "akonu obuhvaćene jedinstvenim
na"ivom pomorske ne"gode pa se vremenom čak i #ormiralo pravo "a rešavanj
takvih situacija.
Postoje odredjene karakteristike i specifčnosti pomorskog prava a to s
univer"alnost partikularnost i autonomnost.
odnosa odlikuje
Univerzalno!
ekonomskih koji su pomorsko pravo jedinstvenosti
nastajali usled jer se ono ra"vijalo prekoprostora
morskog društvenih
ka
"ajedničkog puta i dobra svih naroda koje je spajao i navodio na me/usobn
komunikaciju i saradnju. 0vako shvaćena univer"alnost je uslovila visok stepe
sličnosti pa čak i istovetnosti normi pomorskog prava kod ra"ličitih pomorskih naroda
Par!i"#larno! pomorskog prava ve"ana je "a specifčnost ra"voja te gran
prava. 1a"voj je "apočeo u starom veku da bi se u srednjem veku oblikovao u pravn
norme i institute. ,eki od tih instituta postoje i danas.
http://slidepdf.com/reader/full/saobracajno-pravodoc 1/51
7/17/2019 SAOBRACAJNO PRAVO.doc
A#!ono$no! pomorskog prava se odnosi na to da se ono i"dvaja u posebn

celinu kako sa stanovišta "akonskog regulisanja tako i njenog proučavanja ka
posebne pravne nauke.
%. I&VORI SAOBRAĆAJNOG PRAVA
0snovna
+omaći podela
i"vori i"vora saobraćajnog
saobraćajnog pravaprava
su je"akoni
na medjunarodne
pod"akonskii domaće
akti i"vore
običa
sistemati"ovani u u"anse opšti uslovi poslovanja u pojedinim granama saobraćaja
odnosno pojedinih grupacija ili "ajednica transportera. & našoj pravnoj teoriji
posebne 2indirektne3 i"vore saobraćajnog prava spadaju sudska praksa i pravn
nauka. Specifčnost domaćih i"vora saobraćajnog prava su tari#e i opšti uslo
poslovanja kao posebni i"vori. !ari#e i opšti uslovi poslovanja regulišu materiju koja j
predmet ugovaranja me/u strankama učesnicama u saobraćaju.
0snovni me/unarodni i"vori saobraćajnog prava su medjunarodne konvencije
autonomni me/unarodni i"vori saobraćajnog prava uglavnom nedržavnog karakter
ali i brojni spora"umi me/u državama bilateralnog ili multilateralnog karaktera.
%edjunarodni
pravo u celinii"vori su mnogobrojni
na i"vore i dele se način
koji na jednobra"an na opšte koji se
regulišu odnose
pitanja na saobraćajn
i" me/unarodno
saobraćaja i na i"vore ve"ane "a pojedine grane me/unarodnog saobraćajnog prava.
'načajni dokumenti su: 4onvencija i Statut o slobodi tran"ita koji su doneti
5arseloni +eklaracija o slobodnom pristupu moru državama koje nemaju morsk
obalu 4onvencija i Statut o medjunarodnom režimu morskih luka 4onvencija &,
me/unarodnom multimodalnom prevo"u robe itd.

'. I&VORI POMORSKOG PRAVA I PRAVA UNU(RA)NJE PLOVIDBE
Do$a*i
regulisanje izvori pomorskog
pomorskog saobraćajaprava 6 ,akon
"apočeto "avršetka 77 "akona
je donošenjem svetskog
"a rata
ovu pravn
oblas
&tvr/ena je komisija čiji je rad trajao skoro osam godina i koji je "avršen ()**. godin
kada je donet 'akon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. 0vaj "akon se primenjivao sv
do raspada 8ugoslavije. Srbija je ())9. godine donela 'akon o unutrašnjoj plovidbi.
Me+#naro,ni izvori pomorskog prava 6 !okom celog svog ra"voja pomorsk
pravo se ra"vijalo kao medjunarodno i u svom javno-pravnom delu smatrano j
pravom svih naroda 2ius gentium3 a u privatno-pravnom pravom trgovaca sv
naroda 2le mercatoria3.
Poslu unifkacije pomorskog prava pristupilo se delovanjem odre/enih me/unarodni
organi"acija. (;)*. godine o#ormljeno je glavno me/unarodno nevladino udruženje "
unifkaciju privatnog
,akon 77 svetskog pomorskog
rata prava
osnivanjem &, 6njihove
%edjunarodni pomorski
specijali"ovane odbor 2 <%73.pomorsk
me/unarodne
organi"acije 27%03 preu"imaju "načajne poslove i" oblasti unifkacije pomorskog prava
prvenstveno u oblasti be"bednosti plovidbe i "aštite mora od "aga/enja.
,aj"načajnija medjunarodna konvencija i" oblasti be"bednosti plovidbe j
4onvencija o "aštiti ljudskih života na moru po"nata kao S0=>S konvencija i" ()?)
godine. +anas je na sna"i S0=>S konvencija i" ()*@. godine.
& okviru 7%0-a donete su konvencije u oblasti pomorskog privatnog prava

4onvencija o prevo"u putnika i njihovih prtljaga morem 4onvencija o spašavanju
4onvencija o pomorskim privilegijama i hipotekama.
-. MEDJUNARODNE ORGANI&AIJE POMORSKOG SAOBRAĆAJA

$odeća medjunarodna organi"acija u oblasti pomorskog saobraćaja j
specijali"ovana organi"acija &, "a pomorstvo i pomorski saobraćaj 27%03 koja im
nadeležnosti kod svih aspekata be"bednosti pomorske plovidbe konstrukcije brodova
njihove opreme stabilnosti brodova i utvr/ivanja linije krcanja radio komunikacion
propisa traganja i spasavanja na moru prevo"a opasnih tereta "aštite mora o
"aga/enja itd. 'načajna je uloga 7%0-a u tehničkoj pomoći koju pruža družavam
članicama a kojih trenutno ima preko (@9. 0d drugih "načajnih organi"acija treb
spomenuti %e/unarodnu organi"aciju rada 27=03 koja je donela brojne konvencij
2preko A93 u oblasti "aštite životnih i radnih uslova pomopraca na brodovima.
& pomorstvu
pomorske i pomorskom
organi"acije. saobraćajupomorskih
0d privatnih postoje i nevladine organi"acije
organi"acija treba iistaći
privatnj
%e/unarodnu brodarsku komoru 27<S3. ,aj"načajnija nevladina organi"acija j
asocijacija brodovlasnika - 57%<0.

/. POMORSKI I UNU(RA)NJI PLOVNI PU(EVI
Svi okeani i mora na svetu čine pomorske puteve dok unutrašnjie plovne putev
čine plovne reke i je"era kao prirodni plovni putevi i kanali kao veštački plovni putev
4anali mogu biti kako na moru tako i vrsta unutrašnjih plovnih puteva. Pod pojmom
plovnog puta u pomorstvu
potrebi i obeležen podra"umeva
radi be"bedne plovidbe.se morski pojas dovoljno dubok i širok p
Plovidba otvorenim morem slobodna je "a sve brodove 2"a sve "astave sveta
%edjutim postoje ograničenja sa stanovišta medjunarodnog prava. &koliko n
pomorskom brodu na otvorenom moru ne bi bila istaknuta "astava ni jedne države 2t
ukoliko ne bi posedovao potrebna dokumenta "a legitimaciju3 onda ratni brod svak
države ima pravo na otvorenom moru da "austavi takav brod i i"vrši pregled.
!eritorijalne vode svake države u načelu su slobodne "a plovidbu trgovačk
brodova drugih "emalja ali takva plovidba mora da bude neškodljiva. 'a strane ratne
ribarske brodove postoje posebni propisi o pravu plovidbe kro" teritorijalno more bi
koje države
&nutrašnje
"astave me/utim morske
strani vode su re"ervisane
trgovački samo
brodovi mogu da"a plovidbu brodova
uplovljavaju nacionaln
i isplovljavaju rad
ulaska tj i"laska u luke otvorene "a me/unarodni saobraćaj putevima koji su "a t
odre/eni. Plovidba unutrašnjim plovnim putevima vrši se po onim rekama i je"erima
kanalima koji imaju dovoljan ga" da je plovidba brodova i drugih plovila moguća.
ovde postoji podela na medjunarodne reke i je"era i na unutrašnje plovne putev
nacionalnog karaktera. & Bvropi najveća plovna me/unarodna reka je +unav.

0. LUKE I PRIS(ANI)(A POJAM I PODELA
=uke su saobraćajna središta u pomorskom saobraćaju a pristaništa

unutrašnjoj plovidbi mada se pojam luka sve više koristi i u ovoj drugoj vrsti plovidbe
0snovna podela luka i pristaništa je na me/unarodne i nacionalne. +ruga podel
luka i pristaništa je na prirodne i veštačke. Prema "akonskoj defniciji kao pomorsk
luka i pristanište o"načava se vodeni prostor i sa vodom neposredno pove"ani kopnen
prostor sa namenjenim
objektima i"gra/enim i "a
nei"gra/enim
pristajanje obalama
sidrenje i lukobranima prostorijama
"aštitu pomorskih i drugim
brodova jahti
čamaca ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe.
8oš jedna bitna podela je podela na trgovačke i ratne luke. !rgovačke luke s
mogu podeliti na luke otvorene "a sve vrste saobraćaja i luke "a posebne namene.
3. POMORSKI BROD POJAM I PODELA
Postoje teškoće prilikom odre/enja pomorskog broda jednom opštom

sveobuhvatnom defnicijom. ,aš 'akon defniše brod kao plovni objekat koji j
osposobljen
brodu koji je"aregistrovan
plovidbu morem i koji učestvuje
"a plovidbu morem i učija
plovidbi s tim dužina
baždarska što traži da se(?m
i"nosi radi
registarska "apremina 2tonaža3 najmanje (C 51!. Postoje plovni objekti koji nis
namenjeni "a plovidbu u svrhu prevo"a već im je namena obavljanje nekih drug
"adataka na moru 2tehnički radovi na moru3. 5rodovi u užem smislu su pre svega
brodovi "a prevo" robe i putnika morem ali i drugi brodovi čija je osnovna namen
plovidba.
5rodovi koji se upotrebljavaju u komercijalne su - teretni i putnički brodovi
mešoviti brodovi koji služe "a obe namene 2putničko-teretni brodovi3. & brodove koji s
koriste u nekomercijalne svrhe spadaju policijski carinski i brodovi "a potreb
pomorskih upravnih vlasti kao i poštanski i bolnički brodovi. 5rodovi-jahte imaj
poseban
pravni status i spadaju u brodove "a sport i ra"onodu.
4. SPOSOBNOS( BE&BEDNOS( BRODA &A PLOVIDBU
+a bi se jedan pomorski brod smatrao brodom u pravnom i plovidbenom smislu

on mora da odgovara utvrdjenim me/unardonim pravilima o njegovoj be"bednosti 2d
bude sposoban "a plovidbu3. & tehničkom pogledu brod je sposoban "a plovidbu ak
ispunjava uslove koje je postavila me/unarodna konvencija o be"bednosti ljudski
života na moru. S0=>S konvencije sadrže propise o načinu gradnje broda kako bi bi
čvrsti i nepropusni. !ako/e u saglasnosti sa ovim konvencijama brod mora b
snabdeven i svom
brodske posade potrebnom
2radari čamciopremom
oprema "akoja obe"be/uje
spasavanje be"bednost
putnika i posadaputnika
itd.3. tereta
'a utvr/ivanje sposobnosti brodova "a plovidbu prilikom gradnje ili pregled
postoje klasifkovani "avodi ili registri brodova. ,ajpo"natiji i najveći klasifkacio
"avod na svetu je engleski klasifkacioni "avod =08+ 1BD7S!>1.
4ada se utvrdi ispunjenost tehničkih uslova brodu se dodeljuje klasa t
dokument koji potvr/uje konstrukciju i tehničku ispravnost trupa broda i celokupn
njegove opreme.
Pored klase broda "načajan propis kojim se utvr/uje sposobnost broda "
plovidbu je obave"a da trgovčki brodovi obave"no imaju do"voljenu liniju krcanja
Pomoću nje se utvr/uje do"voljeni stepen utovarivanja pomorskog broda u vodu.

15. INDIVIDUALI&AIJA POMORSKOG BRODA
Svaki pomorski
se ra"likuje od svakogbrod i brodbroda.
drugog unutrašnje plovidbesuima
!a obeležja posebna
o"nake obeležja
2"naci3 po kojim
individualnos
broda. ,ajvažnije o"nake individualnosti su: ime broda luka pripadnosti 2upis broda
država pripadnosti broda klasa broda baždarski podaci broda i "nak raspo"navanj
saglasno me/unarodnom signalnom kodeksu.
7me broda bira njegov vlasnik. 0no se dodeljuje kada je brod potpuno i"gra/en i no
ga "auvek s tim što je moguća promena 2usled promene vlasnika3. 7me brod
obave"no se ispisuje na vidnom mestu na brodu i to sa obe strane na pramcu i na krm
broda. 5rodovlasnik koji želi da da ime svom novosagra/enom ili kupljenom brodu
dužan je da podnese predlog nadležnom državnom organu "a poslove pomorstva
kome predlaže tri imena "a svoj brod a organ prihvata jedno i donosi rešenje
odre/ivanju imena broda.
Luka pripadnosti broda se poklapa sa lukom upisa ali u uporednom pravu ov
nije uvek slučaj. & mestu koje je o"načeno kao luka pripadnosti 2"avičajna luka
obavljaju se administrativno-pravni i imovinsko-pravni poslovi i radnje ve"ane "a brod
=uka pripadnosti 2upisa3 broda obave"no se ispisuje na krmi broda ispod imena broda
Svaka država pa i ona koja nema morsku obalu ima pravo da svojim brodovim
daje svoju nacionalnu pripadnost  kao i da odredi mesto na svojoj teritoriji koje će bi
luka pripadnosti toga broda. Spoljno obeležje državne pripadnosti je "astava koju bro
vije 4lasa broda se utvr/uje prilikom kontrole broda i upisuje se u odgovaraju
registar. Pod registarskom tonažom broda podra"umeva se veličina trgovačkog brod
i"ražena njegovom "apreminom. Postupak utvr/ivanja težine broda na"iva s
baždarenje
mora da ima broda.
svakiPodaci
brod. o,abaždarenju sadržanibaždarenja
osnovu re"ultata su u svedočanstvu
brodovi o
sebaždarenju koj
ra"vrstavaju
kategorije po veličini. 'nak raspo"navanja po %edjunarodnom signalnom kodeksu
kombinaciji od @ slova moraju da imaju svi brodovi veći od (99 51! kao i brodov
snabdeveni radio-ure/ajem. Prava ? slova o"načavaju državu kojoj brod pripada
druga dva ime broda.

11. UPIS UPISNII BRODA
&pisnici brodova imaju dvostruki karakter. S jedne strane to su javno-prav

registri
registriupoput
kojima se vodi evidencija
"emljišnih svih brodova
knjiga u kojima a sstiču
se upisom druge strane to sustvarna
i evidentiraju stvarno-prav
prava.
'a upis pomorskih brodova postoje sledeći upisnici: upisnik pomorsk
trgovačkih brodova upisnik ribarskih brodova i upisnik pomorskih javnih brodova
Postoji i upisnik brodova u gradnji.
&pisnik pomorskih trgovačkih brodova je najširi jer se u njega se upisuju sv
pomorska plovila osim ribarskih i javnih brodova i čamaca "a koje postoje posebn
upisnici.
& upisnik ribarskih brodova upisuju se pomorski brodovi namenjeni ribolovu

privredne svrhe. & upisnik javnih brodova sve one kategorije koje su tako o"načene
uključujući i brodove-jahte. &pisnici brodova su javne knjige koje svako ima pravo d
pregleda u" plaćanje naknade. &pisnik brodova ima glavnu knjigu i "birku isprava.
Brian6e 7ro,ova iz #8ini"a - 1ešenje o brisanju broda donosi sud. 1edov
uslovi "a brisanje broda su: ako je brod propao ili da se smatra da je propao 2ako j
proteklo duže od A meseca od prijema poslednje vesti o brodu3 ako se brod trajn
povuče i" pomorske
uslove koji plovidbe
se traže "a i ako brod
upis u upisnik više ne
brodova ispunjava
i sticanje uslovepripadnosti
državne tj. ako je i"gubi
"emlj
upisnika.

12. BRODSKE ISPRAVE I KNJIGE
Svaki brod je po "akonu dužan da vodi brodske knjige i poseduje odgovarajuć

isprave. 0snovna i najvaženija brodska knjiga je brodski dnevnik. ,ju vodi "apovedni
broda i odgovara "a njenu tačnost. 5rodski dnevnik ima svoju levu i desnu stranu. ,
levoj strani upisuju se svi podaci o navigaciji broda. ,a desnoj strani knjige upisuju s
"načajni dnevni
pretpostavka dogadjaji
o tačnosti na brodu.
podataka 5rodski
dok se ne dokaže dnevnik
suprotno.je javna knjiga i va
Pored brodarskog dnevnika na brodu se vode i druge knjige kao što je dnevn
brodske mašine radio-dnevnik i "dravstveni dnevnik.
Svaki brod mora da vodi spisak svoje posade da ga preda lučkim vlastim
prilikom uplovljavanja u luku a prilikom isplovaljavanja da prijavi svaku eventualn
promenu koja je na tom spisku nastala.
1. PREDU&E(NII POMORSKOG SAOBRAĆAJA
0snovni predu"etnik pomorsko plovidbenih aktivnosti i aktivnosti u unutrašnj

plovidbi je 510+>1. Po "akonskoj defniciji brodar je f"ičko ili pravno lice koje je ka
držalac broda nosilac plovidbenog poduhvata a pretpostavlja se 2dok se suprotno n
dokaže3 da je brodar lice koje je u upisnik brodova upisan kao vlasnik broda.
uporednom pravu koristi se kako i"ra" brodovlasnik tako i i"ra" operator.
!ermin BRODAR bio je opšte prihvaćen u jugoslovenskim pomorskim krugovim
jer je pogodovao činjenici da su brodovi kod nas bili u društvenoj svojini "bog čeg
i"ra" brodovlasnik
osnivanje nije menadžment
brodarskih bio najpogodniji. ,ovina u0ve
kompanija. pomorskom predu"etništvu
kompanije jest
preu"imaju ulog
brodara vlasnička #unkcija ostaje be" pomorsko plovidbenog angažovanja.
Pomorski AGENTI su naročito "načajni punomoćnici u pomorskom transportu
Postoje dve vrste tih agenata: lučki ili brodski agent i agent posrednik. Brodski agent j
punomoćnik brodovlasnika u mestu i"van njegovog sedišta u svetskm pomorskim
lukama pri obavljanju komercijalnih administrativnih i drugih poslova na račun brod
omorski agent posrednik se bavi "akljucivanjem pomorsko prevo"nih i drugih ugovor
u pomorstvu.
& predu"etnike pmorskog saobraćaja ubrajamo i !EDITERE. ,jima se vrlo čest
poverava organi"acija celokupne prevo"ne operacije u kojoj se oni staraju o
preu"imanja robe tereta.
operacije prevo"a organi"acije ukrcavanja
Posao lučke robe
špedicije nijepaposebno
sve doregulisan.
uspešnog'akonom
"avršetk
obligacionim odnosima regulisan je ugovor o špedociji kao posao privrednog prava t
spada i lučka špedicija.
2. &AKONSKA ODGOVORNOS( BRODOVLASNIKA
'a sve vrste šteta koje brodu mogu da se pričine u me/unarodnom i uporednom
pravu osnovni nosilac pomorsko pravne odgovornosti je vlasnik broda-brodovlasni
0n je nosilac kako ugovorne tako i vanugovorne odgovornosti. Prva odgovorno

postoji najpre u slučaju nei"vršenja ili neurednog i"vršenja ugovora o prevo"u stva
morem ali i "a neurdno i"vršenje odnosno nei"vršenje ugovora o prevo"u putnik
ugovora o tegljenju itd. 5rod je tehničko plovidbeno sredstvo koje svojom aktivnošć
može da pričini i brojne vanugovorne štete 2sudari se sa drugim brodom i tako priči
veću ili manju štetuE boraveći u luci može da pričini ra"ne štete dokovima lučk
opremiE da "agadi okolinu itd. 'a svoje ugovorne delatnosti brodovlasnk odgovara p
osnovu krivice
po pravilu po pravilu
odgovara pretpostavljene.
na osnovu & slučajevima
objektivne odgovornosti. vanugovorne
& nekim odgovornost
slučajevima kao np
"a štete koje pričini luci može odgovarati i strože pa se odgovornosti može oslobodi
samo ako uspe da dokaže da je nastalu štetu skrivila luka.
%. S(VARNA PRAVA NA BRODU
0snovna karakteristika trgovačkih brodova sa imovinsko-pravnog aspekta je d

su to stvari u prometu. 5rodovi spadaju u pokretne individualno odre/ene
nepotrošne stvari. 7ako je pokretna stvar brod se u svom stvarno-pravnom režim
upodobljava
isti našin kaosa nepokretnostima.
kod !ako jeupredvi/eno
nepokretnosti upisom vo/enje evidencije nad njima n
javne knjige.
Stvarna prava na brodu taksativno su odredjena u "akonom. !o je klasičn
podela stvarnih prava na pravo svojine pravo "aloge i pravo službenosti. Specifčn
stvarno pravo su t"v. pomorske privilegije. Stvarna prava na brodu regulisana s
odgovarajućim konvencijama. Prva 4onvencija o i"jednačavanju nekih pravila
materiji pomorske hipoteke i privilegija doneta je ()F? da bi ista matrija bi
regulisana još dva puta ()*F. i ())A. S ob"irom na to da se brod u materiji stvarni
prava i"jednačava sa nepokretnostima onda je ra"umljivo da se stvarno prav
"asnovano ugovorom ili sudskom odlukom na"iva hipoteka.
'. KARAK(RIS(IKE BRODA KAO S(VARI U PRAVU
5rod kao stvar u pravu spada u pokretne individuaalno odre/ene nepotrošne

složene stvari.
5rod je u tehničkom pogledu po svojoj osnovnoj nameni pokretna st"ar pa g
pravo kao takvog posmatra i reguliše. 4ada se radi o sticanju i gubitku stvarnih prav
na brodu na brod se primenjuje pravni režim koji je predvi/en "a nepokretnost
0vakva praksa opšte je usvojena u svetu. 0vakav stav o brodovima se objašnjava tim
što brodovi iako po svojoj prirodi predstavljaju pokretne stvari imaju i sve one bitn
osobine koje su bile odlučne "a uvo/enje posebnog pravnog režima.
5rod je sadržanih
i" elemenata indi"idualno odredjena
u upisniku st"ar . 7movinsko
brodova pravna individuali"acija
a koji se obave"no veže "a njegovei"vodi
spoljns
o"nake. 7ndividualna odre/enost broda ima poseban "načaj kod ugovora o kupoproda
broda i kod ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. S ob"irom na to da j
individualno odredjen brod se kod i"vršenja ovih ugovora pojavljuje kao ne"amenjljiv
stvar tako da je brodovlasnik dužan da drugoj strani preda ugovoreni brod jer se
suprotnom ugovor raskida na njegovu štetu.
5rod je nepotro#na st"ar . 0vo je bitna činjenica kada se brod daje u "alog je
tada on garantuje celokupnom svojom vrednošću sve dok "aložno pravo na tom brod
traje ili kada se daje u "akup u tom slučaju postoji obave"a da se brod vrati
onakvom stanju u kakvom je i predat "akupcu.
5rod je slo$ena st"ar . 0snovni sastavni delovi broda kao složene stvari su tru
broda i njegova mašina. 5rod je u pogledu odnosa njegovog trupa i mašine potpun
inkorporisana stvar pa se ne mogu "asnivati odvojeno stvarna prava na trupu
posebno na mašini. !ako/e brod je glavna stvar u odnosu na t"v. pripatkke broda ko
predstavljaju sporednie stvari i koji kao takvi dele njegovu pravnu i ekonomsk
sudbinu. Pripatci
slu"e njegovoj broda su
upotrebi f"ički čamci
2brodski samostalne
sidrastvari
radarkoje su namenjene
kompas brodu
sredstva "a i trajn
spasavanj
itd.3. +ele se na brodsku opremu i pribor. 0vo ra"likovanje je od "načaja ko
utvr/ivanja sposobnosti broda "a plovidbu.
-. SVOJINA NA BRODU I NA9INI S(IANJA
5rodovi su u 8ugoslaviji bili u društvenoj svojini. Privatna svojina f"ičkih

gradjansko pravnih lica bila je ograničena na male brodove 2do C9 tona nosivosti
kod putničkih na brodove sa pravom prevo"a C9 lica3. Sadašnje "akonodavstvo n
sadrži takava
ograničenja ograničenja.
u sticanju svojine4od nas i pravna
na pomorske i f"ička
brodove licaunutrašnje
i brodove nemaju plovidbe
više nikakv
be
ob"ira na njihovu veličinu ili broj.
Svojina na pomorskim brodovima može se sticati po svim osnovima koji su inač
po"nati i do"voljeni "a sticanje prava svojine. >li pomorsko pravo po"naje i nek
specifčne oblike sticanja prava svojine: "aplena broda i prenos broda u kori
osiguratelja po"nat kao napuštanje ili abandon broda. 1edovni nacin sticanja prav
svojine je kupovina broda i njegova i"gradnja. 5rod se kupuje "aključenjem ugovora
kupoprodaji. &govor se smatra "aključenim kada se kupac i prodavac spora"umeju
bitnim elementima ugovora a to je predmet kupoprodaje i cena. ,aš "akon predvi/
pismenu #ormu ugovora ne sadrži odredbe o samoj kupoprodaji nego je to regulisan
u materiji obligacionog
o pomorskoj prava.
i unutrašnjoj Sticanje
plovidbi. svojine je
Predvi/eno gradnjom broda
da ugovor regulisano
o gradnji je 'akonom
mora biti sacinje
u pisanoj #ormi pod sankcijom nistavosti. &koliko ugovorom nije drugacije odre/eno
brod dok je u gradnji pripada brodograditelju. & toku i"gradnje broda naručila
gradnje ima pravo nad"ora i to putem stručnih lica: inspektora gradnje. Propisano j
da brodograditelj snosi odgovornost kako "a i"vršene radove tako i "a nabavljen
delove koje ugra/uje u brod osim ako ne uspe da dokaže da propuste nije mogao d
uoči ni upotrebom dužne pažnje. &običajeno je da brodograditelj nabavlja materijel "
gradnju ali mo"e se ugovoriti da materijal nabavlja i naručilac.
Posebna pažnja kod ugovora o gradnji broda poklanja se ceni i"gradnje i način
placanja. Sve se to reguliše pažljivo ugovorom. 'akon sa svoje strane odredjuje d
kad troškovi
okolnosti i"gradnje
vanredno broda
porastu a posle može
brodograditelj "akljucenja ugovora"bog
da "ahteva nepredvidjen
povećanje ugovorne cen
broda sra"merno stvarnom povećanju cena.
Po "akonu brodograditelj odgovara "a skrivene nedostatke na brodu u tok
jedne godine nakon predaje broda naručiocu pod uslovom da ga naručilac pismen
obavesti o tim nedostacima čim ih primeti. ,akon toga brodograditelj u roku o
godinu dana treba da otkloni takve skivene mane. 0va odredba u našem pravu j
prinudno pravne prirode 2ne mo"e se iskljuciti ugovorom o gradnji3 kao sto je
odredba da postoji pravo i obave"a ovlašćenog pravnog lica da vrši nad"or na

gradnjom broda radi utvr/ivanja njegove sposobnosti "a plovidbu.
/. SUSVOJINA NA BRODU
& našem pravu susvojina na brodu utvr/ena je na idealne delove što "ači da j
kod susvojinskog
susvojinskog dela odnosa
suvlasniksvaki suvlasnik
na celom brodubroda istovremeno
i njegovo prema na
pravo se prote"e veličini svo
sve delov
broda i njegove pripatke.
& našem pravu i brod u gradnji može da bude u susvojini. Postoji specifča
institut susvojine na brodu u %editeranu po"nat kao susvojina na karate. 4arati s
unapred odre/eni suvlasnički delovi broda pa se svojina na brodovima sticala a
danas se stiče u "emljama koje taj sistem po"naju na ba"i suvlasništva na karatima
Saglasno tradiciji mediteranskog prava brod se deli na ?@ karata i tu ustanov
po"navalo je jugoslovensko pravo pre +rugog svetskog rata. 1egulisanje susvojine n
brodu na karate "načajno je jer su karati u slobodnom pravnom prometu f"ički delov
broda pa tako jedan karatista mo"e svoj karat da proda da ga optereti hipotekom i s
be" potrebe
interesa dajoš
da se "ajednom
to tražira"motri
saglasnost od ostalih
odredba karatista. i'a
o suvlasnistvu naše uvede
ponovo pravo bi bilo o
susvojin
na karate. Susvojinska "ajednica je specifčna ekonomska i pravna kategorija kojoj se
pojedinim državama pri"naje čak i status pravnog lica.
0. &ALO:NA PRAVA NA BRODU 8o6a$ i vr!e

1a"likuju se dve vrste "aložnih prava na brodu: privilegije na brodu i brodsk
hipoteka.
0snivanjem "aložnog prava na brodu "aložena stvar 2pomorski brod3 ne prela"i u ruk
"aložnog poverioca. Gipoteka na brodu redovno nastaje ugovorom ali može s
"asnovati i na osnovu sudske odluke kao sredstvo obe"be/enja u toku i"vršno
postupka. Privilegije na brodu nastaju samo na osnovu "akona.
3. UNI;IKAIJA &ALO:NI< PRAVA NA BRODU
Posle osnivanja %e/unarodnog pomorskog odbora 2<%7-a3 "apočeo je rad n

unifkaciji "aložnih prava i "avršen je ()?F. godine kada je usvojena %e/unarodn
konvencija o i"jednačavanju nekih pravila o pomorskim privilegijama i hipotekama.
Potrebu me/unarodne konvencije uslovila su dva odlucujuća momenta:
- Prvi koji je bio da se obe"bede hipoteke od "ahvata privilegija prema brodu št
"nači da je ovako obe"be/enje diktiralo potrebe "a dugoročnim pomorski
kreditom.
+rugi momenat je bio saglasan grupama i sistemima pomorskog prava koji j

-
predstavljao želju da se u svim pravima pojedinih "emalja me/usobno ujednači
broj i vrsta privilegija.
,aravno tu je postojala i ra"lika koja je bila i"medju privilegija u kontinentalnim
dr"avama 2koje su uvek pri"navale ugovorna potra"ivanja3 i privilegija anglo
saksonskog pravnog sistema 2 sastojale su se i" deliktnih i ugovornih potraživanja
uvek su deliktna imala prednost kako po broju tako i po redosledu u odnosu n
ugovorna3.
4onvenciju i" ()?F god. su u najvećem broju prihvatile mediteranske države
ostale države u veoma malom broju pa je "bog toga donesena nova 4onvencija ()F
god. 4ako su i ovu konvenciju prihvatile samo skandinavske države ())A. god. ponov
je doneta me/unarodna konvencija od strane &jedinjenih ,acija.
4. PRIVILEGIJE NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine
!o su specifčna stvarna prava u pomorkom pravu koja terete brod. Privilegije n
brodu se danas smatraju "aložnim pravom na brodu. & našem pravu nije defnisan
pravna
,aš 'P&Ppriroda privilegija.
ih defniše kao "akonsko "aložno pravo na brodu. 'akonodavac je i"begava
da upotrebi usvojeni na"iv "a ovu vrstu "aložnih prava na brodu tj. 5rodske privilegije
Stvarno 6 pravni karakter privilegija na brodu i"ražen je jos 4onvencijom i" ()?
Privilegije su "akonska "aložna prava i po se po tome ra"likuju od hipoteke jer nastaj
samo na osnovu "akona i "a njihovo postojanje ne traži se upis u upisnik brodova. 'at
se brodske privilegije o"načavaju kao hipoteka be" upisa. Privilegije na brodu s
ogranicenog vremenskog trajanja i dok traju imaju stvarno-pravni dejstvo deluju erg
omnes. Privilegije mogu takodje postojati i na brodovima u gradnji.
Sve privilegije na brodu svrstane su u pet redovai u svakom od njh je grupisan
po nekoliko potraživanja. & me/usobnom rangu privilegovanih potraživanja posto
nekoliko
pojedinih specifčnih pravila
redova privilegija pa sesra"mernog
i princip tako primenjuju princip
namirenja isključivosti
- i"me/u 6 ui"me/
privilegija okvir
istog reda. Prvi princip "nači da neće biti isplaćeno nijedno potraživanje i" naredno
reda dok se u potpunosti ne i"mire sva potraživanja i" prethodnog reda. +rugi pric
"nači da će se ako u okviru jednog reda koji je došao na red "a namirenje ne bud
dovoljno sredstava "a naplatu svih potaživanja u celosti prijavljena potraživanja će s
namirivati sra"merno njhovim visinama i raspoloživim sredstvima.
,aplate privilegija na brodu se pored broda protežu i na pripatke broda kao
na vo"arinu tegljarinu onog putovanja u toku kojeg je privilegovano potraživan
nastalo na premije i subvencije na koje bi brodovlasnik imao pravo.
Privilegije prestaju prestankom privilegovanog potraživanja prinudno
prodajom brodapotraživanja
privilegovanog u i"vršnom proglašenjem
postupku istekom
broda godine dana plen.
"a pomorski od dana nastank
+o prestank
privilegovanog potraživanja me/utim dola"i najčešće njegovom isplatom
Specifčnost ovih potraživanja je u tome što "astarevaju nasuprot opštoj karaktaristi
stvarnih prava da ne "astarevaju. >li kao i "a sva stvarna prava i "a privilegije j
karakteristično pravo sledovanja jer prelaskom broda na drugo lice one ne prestaju
već slede brod. Pošto se ne upisuju u javne registre novi vlasnik je dužan da upu
javni po"iv na koji su privilegovani poverioci dužni da se prijave u odre/enom roku
ako to ne učine privilegie prestaju da postoje.
15. VRS(E I ME>USOBNI RANG PRIVILEGIJA
Prema 4onvenciji i" ()?F. postoji pet redova privilegovanih potraživanja:

(. prvi red čine potraživanja prema brodu "a sudske take i troškove nastale priliko
sudske prodaje broda radi namirenja poverilaca potra"ivanja "a lučke
pomorske naknade potraživanja "a neplaćene doprinose "a socijalno osiguranj
posade broda
?. drugi red čine potraživanja "apovednika i ostalih članova posade i" radno
odnosa na brodu. 0vo potraživanje mo"e se na"vati i tradicionalnim
privilegovanim potraživanjem.
A. treći red čine potraživanja i" naslova "a spasavanje i pružanje pomoci na moru
'ajednička ba"a ovim potraživanjima predstavlja uspešan spas broda. $isin
ovih potraživanja odre/uje se saglasno pravnim pravilima koja regulišu pravn
odnos u materiji spasavanja i pružanja pomoći na moru.
@. četvrti red čine tri grupe potraživanja:
- naknada štete "bog sudara brodova kao i štete nanesene uredjajima i objektim
- luka
naknada štete "bog telesnih povreda putnika i posade
- naknada štete "bog gubitka ili oštecenja tereta i prtljaga.
Htete koje se pri"naju u ovom redu su kako deliktnog tako i ugovornog karaktera
C. peti red čine potraživanja i" ugovora ili poslova koje je "apovednik broda sačin
u cilju da se brod sačuva i nastavi putovanje.
7"medju pojedinih redova privilegija primenjuje se princip isklju%i"osti a i"medj

privilegija u okviru istog reda princip sra$mernog namirenja&
11. <IPO(EKA NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine

Gipoteka na brodu je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da s
namiri i" vrednosti broda prinudnom prodajom u slučaju da mu dužnik ne isplati n
vreme potraživanje obe"be/eno hipotekom. Gipotekarni poverilac ima pravo da s
namiri i" celokupne vrednosti broda i to pre običnih hirogra#ernih poverilaca.
Gipoteka na brodu "asniva se upisom u upisnik brodova a upis ima konstitutiva
karakter. 0na može biti ugovorna kada se "asniva spora"umom stranaka i slu
isključivo "a obe"be/enje pomorskih kredita i sudska koja služi kao sredstv
obe"be/enja u postupku prinudne prodaje broda. %ože biti "asnovana na celom brod
ili na pojedinim suvlasničkim idealnim delovima. ,a jednom brodu može biti upisan
više
pravohipoteka. !ada se
ranije upisano hipoteke
ima me/usobno rangiraju.
prema pravilu prior Gipotekarni
tempore potior poverilac
iure' prednost čije j
u napla
celokupnog i"nosa potraživanja u odnosu na kasnije upisane hipotekarne poverioce
%oguće je i "asnivanje $ajedni%ke (ipoteke kada se "a jedno isto potraživanje upiš
hipoteka na dva ili više brodova. !ada hipotekarni poverilac ima pravo da tra
namirenje celokupnog potraživanja po svom i"boru i" svakog broda opterećeno
hipotekom. Gipoteka kao stvarno pravo na brodu može se "aložiti u kom slučaj
nastaje nadhipoteka. 0vakvo "alaganje hipoteke na"iva se ugovornim pod"aložnim
pravom. Promena svojine na brodu ne utiče na hipoteku jer ona kao stvarno prav
deluje erga omnes prati stvar.
Gipoteka na brodu može prestati brisanjem prodajom broda u i"vršnom
stečajnom postupku i proglašenjem broda "a pomorski plen. 'a ra"liku od prva dv
načina prestanka hipoteke koji se "asnivaju na opštim načelima imovinskog prava
treći predstavlja specifčnost pomorskog prava.
12. VRS(E? RANG I NA9IN &ASNIVANJA BRODSKE <IPO(EKE
Gipoteka na brodu je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da s

namiri i" vrednosti broda prinudnom prodajom u slučaju da mu dužnik ne isplati n
vreme potraživanje obe"be/eno hipotekom. Gipotekarni poverilac ima pravo da s
namiri i" celokupne vrednosti broda i to pre običnih hirogra#ernih poverilaca.
Gipoteka na brodu "asniva se upisom u upisnik brodova a upis ima konstitutiva
karakter. 0na može biti ugo"orna kada se "asniva spora"umom stranaka i slu
isključivo "a obe"be/enje pomorskih kredita i sudska koja služi kao sredstv
obe"be/enja u postupku prinudne prodaje broda. %ože biti "asnovana na celom brod
ili
višena hipoteka.
pojedinim!ada
suvlasničkim idealnim
se hipoteke delovima.
me/usobno ,a jednom
rangiraju. brodu može
Gipotekarni biti upisan
poverilac čije j
pravo ranije upisano ima prema pravilu prior tempore potior iure' prednost u napla
celokupnog i"nosa potraživanja u odnosu na kasnije upisane hipotekarne poverioce
%oguće je i "asnivanje $ajedni%ke (ipoteke kada se "a jedno isto potraživanje upiš
hipoteka na dva ili više brodova. !ada hipotekarni poverilac ima pravo da tra
namirenje celokupnog potraživanja po svom i"boru i" svakog broda opterećeno
hipotekom. Gipoteka kao stvarno pravo na brodu može se "aložiti u kom slučaj
nastaje nadhipoteka. 0vakvo "alaganje hipoteke na"iva se ugovornim pod"aložnim
pravom. Promena svojine na brodu ne utiče na hipoteku jer ona kao stvarno prav
deluje erga omnes prati stvar ma kod koga se ona našla.
1. UGOVORI O ISKORI)9AVANJU POMORSKI< BRODOVA
Svi ugovori o iskorišćavanju pomorskih brodova dele se na: ugovor o "akup

broda i ugovore o pomorskim plovidbenim poslovima. 0vakva podela je re"ulta
shvatanja u pravnoj teoriji o ra"likovanju i"me/u ugovora o "akupu kada je predme
ugovora sam brod i ugovora o delu kada je predmet ugovora odre/ena uslug
brodom. & pomorske plovidbene poslove spadaju svi ugovori koji se po svojoj prirod
smatraju ugovorima o delu. 0ni se dele na: (3 ugovor o prevo"u stvari morem ?
1
ugovor o prevo"u putnika A3 ugovor o tegljenju i @3 ugovore koji se odnose na drug

plovidbene poslove.
Svi ugovori o prevo"u stvari morem dele se na brodarske ugovore i pomorsko
vo"arske ugovore. 5rodarske ugovore "akonodavac deli na brodarske ugovore n
putovanje i bodarske ugovore na vreme i sve ih tretira kao prevo"ne ugovore. 0b
vrste ugovora imaju jedinstveni subjekt kao nosioca pomorsko plovidbene i prevo"n
delatnosti a to je pomorski brodar. 5rodar je nosilac kako kod brodarskih tako i k
pomorsko-vo"arskih ugovora.
prevo"nih ugovora i to: Svetska pomorska
pomorsko-vo"arski ugovorpraksa po"naje
i brodarski samo
ugovor na dva tipa čist
putovanja.
2. POMORSKO@VO&ARSKI UGOVOR
&govor se "aključuje prijemom robe na prevo" i njenim ukrcavanjem na brod

+okument koji se i"daje u ve"i sa tim jeste teretnica a može da bude i tovarni list.
Nain za"l6#en6a. 'a svaki prijavljeni teret "a ukrcavanje na brod i njego
prevo" predstavnik linijskog brodara i"daje krcatelju 5ooking note kao potvrdu
re"ervaciji prostora na brodu "a prijavljeni teret "a ukrcaj. Posle "avršenog bukiranj
tereta
se unosea pre dolaska
podaci brodavrsti
o količini u luku krcatelj predaje
i o"nakama tereta vo"aru dispo"iciju
"a čiju tačnost ukrcaja
na taj u koj
način krcate
postaje odgovoran vo"aru. ,akon prihvatanja dispo"icije vo"ar upućuje "ahtev svom
agentu da krcatelju i"da nalog ukcaja koji prdstavlja nalog "a "apovednika broda d
primi na prevo" teret na"načen u nalogu. Posle "avršenog ukrcaja prvi ofcir brod
i"daje potvrdu ukrcaja čime je "avršen postupak koji prethodi i"davanju teretnice
0va tri dokumenta koja prethode i"davalju teretnice po"nata su u poslovnoj pomorsk
praksi pod na"ivom triptih. Potvrda je neprenosiva iako se potpuno poklapa s
sadržajem teretnice. !eretnica je hartija od vrednosti po samom 'akonu tako da j
svaki "akoniti imalac teretnice vlasnik robe koja je u njoj o"načena. & praksi teretnic
najčešće i"daje brodski agent nakon što mu je brod dostavio urednu potvrdu o ukrcaj
tereta
jer na brod.
će inače >gent
i sam mora
postati da vodi računa
odgovoran da teretnicu i"da u ime i "a račun brodara
po teretnici.
Ulovi 8revoza. &krcaj se vrši prema linijskim uslovima pod kojima s
podra"umeva da su celokupni troškovi ukrcaja tereta na brod njegovog slaganja
brod i iskrcaj sa broda uključeni u vo"arinu.
&a,ravan6e 7ro,a. & linijskoj plovidbi brod se "adržava u pojedinim lukam
saglasno unapred odre/enom vremenu i pravilo je da ukrcatelj pravilnim
dostavljanjem tereta pod brod omogući njegov blagovremeni ukrcaj be" nepotrebno
"adržavanja preko odre/enog vremena.
Vozarina. $o"arina u linijskoj plovidbu odre/ena je tari#ama linijskih brodara. P
pravilu se plaća unapred.
%. BRODARSKI UGOVOR NA PU(OVANJE
0vom vrstom ugovora se po pravilu ugovara prevo" t"v. rasutih tereta celim
brodom. 0snovna obave"a jeste da se teret 2 po pravilu "a celi brod 3 preve"e n
odre/enoj relaciji tj. da se i"vrši odre/eno putovanje. Iarter ugovor na putovanje j
1
ne#ormalni ugovor sa punom slobodom ugovaranja. & našem pravu "a ra"liku o
svetske prakse ugovor "a više putovanja mora da se "aključi u pisanom obliku po
pretnjom ništavosti.
5itni elementi ovog ugovora su teret koji treba da se preve"e brod i relacija n
kojoj se prevo" vrši. Sva tri elementa treba da budu dovoljno preci"no odre/ena kak
bi ugovor mogao da se "aključi i i"vrši. !eret treba da bude o"načen po vrsti i količin
1elacija na kojoj će se prevo" i"všiti odre/uje se ugovaranjem ukrcajne i iskrcajne luk
Iarter
rasutih ugovor
tereta anatoputovanje je #orma
su u pomorskoj ugovora
trgovini koja se prevo"i
naj"načajniji upotrebaljava kod svih vrst
tereta morem.
& svetskoj poslovnoj praksi i"ra/en je veliki broj #ormulara koji se upotrebljavaj
"a pojedine vrste takvih prevo"a. Smatra se da je svetska trgovačko-pomorska praks
stvorila preko (99 #ormularnih čarter ugovora na putovanje. 7pak osnovno
standarnom #ormom ovog ugovora smatra se DB,<0,. !o je čarter ugovor opšteg tip
koji je donet "a prevo" svih vrsta tereta u slobodnoj plovidbi a "a koje ne postoj
specijalne #orme ugovora. 4lau"ule ovih ugovora sadrže celokupnu materiju pravn
relevantnu "a ovu vrstu pomorskog prevo"a.
'. I&VR)ENJE
BRODARSKOG UGOVORA NA PU(OVANJE
O,re+ivan6e 7ro,a. Sa stanovišta ovog ugovora "načajno je da brodovladni
brodar mora da da brod koji je sposoban "a plovidbu dakle ispravan i da se na"nač
ukrcajni kapacitet broda odnosno njegova nosivost. 0va odre/enja se po pravi
smatraju dovoljnim. 1i"ik i"vršenja ugovora i troškovi u ve"i sa i"vršenjem idu potpun
na teret brodovlasnika.
UCovaran6e #"ra6ne i i"ra6ne l#"e. &krcajna i iskrcajna luka mogu d
budu poimenično odre/ene ali će biti dovoljno i ako su samo odredive. !o moraju bi
t"v. sigurne luke. Pod sigurnom lukom podra"umeva se luka koja je sigurna
navigacionom političkom i "dravstvenom pogledu& =uka je sigurna u na"igacionom
pogledu
odre/eneukoliko je oliti%ka
veličine. "aštićenasigurnost
od dejstva nevremena
luke i imapodra"umeva
u prvom redu dovoljan ga" da "a luka
brodov
nij
"ahvaćena ratom ili štrajkom ali i svi drugi nemiri neredi kao i politički doga/aji ko
mogu da ugro"e sigurnost broda i tereta takvu luku čine nesigurnom. )dra"st"en
sigurnost podra"umeva da odre/ena luka nije "ahvaćena epidemijom "ara"nih bolest
Dolaza" 7ro,a # l#"#. $reme dolaska broda u luku ugovara se tako što se
samom ugovoru na"načava očekivano vreme kada će brod biti spreman da krca
&govor sadrži jednu važnu klau"ulu t"v. brisovnu klau"ulu prema kojoj ukoliko bro
ne može da bude spreman da krca ni u roku od narednih (9 dana naručilac ima prav
da otkaže taj brod. ,aručilac ima pravo da se o tome i"jasni u roku od @; sati pr
isteka roka posle čega stiče pravo da kanceluje ugovoreni brod.
4ada brod
spremnosti do/e u može
"apovednik luku dužan je danakon
da preda naručiocu
što jepreda pismo
od lučkih spremnosti.
vlasti Pism
dobio sloboda
saobraćaj. +obijanje slobodnoh saobračaja "nači da u obavljene sve #ormalnosti s
lučkim vlastima carinske policijske i "dravstvene prirode tako da nema smetnji d
brod odnosno njegova posada može da komunicira sa obalom. 4od ugovora n
putovanje u slodobnoj plovidbi mesto na kome brod treba da pristane odre/uj
naručilac odnosno krcatelj tereta.
& pogledu ispunjenja obave"e urednog dolaska broda u luku postoje dve vrst
čartera partijaE t"v.  port* 2 lučka3 čarter partija i bert( čarter partija. Saglasn
1
našem "akonu kod port čarter partije smatra se da je brod došao na vreme ako j
došao na jedno od lučkin sidrišta. 4od berth čarter partije brod je ispunio svoj
obave"u tek onda ako je pristao na mesto koje mu je odredio naručilac dake ako j
pristao na odre/eni JJdokJJ.
U"ra6 !ere!a # 7ro,. &krcaj tereta na brod je "ajednički posao krcatelja
brodara. 4rcateljeva obave"a je da dopremi teret pod brod u stanju pripremljenom "
ukrcaj kako u tehičkom tako i u pravnom pogledu. Pre ukrcaja robe vrši se merenj
tereta a utoku
prima teret ispodukrcaja
čekrkabrojanje
2 brodskekomadnog tereta
di"alice3. %ože bitiitd. Prema našem
ugovoreno "akonu broda
i da celokupni ukrca
vrši krcatelj. ,aše pravo "abranjuje da se na prevo" primi teret čiji je uvo" prevo" i
i"vo" "abranjen ili se radi o krijumčarenom teretu a postoji i obave"a obaveštavanj
brodara u slučajevima kada se radi o ukrcaju opasnog tereta u brod. +a bi uopšt
mogao da "apočne ukrcaj brodar mora da pristane na mesto odere/eno "a ukrcaj.
(ro="ovi #"ra6a i i"ra6a. 4od čartera na putovanje uobičajeno troško
ukrcaja i iskrcaja tereta nisu uključeni u vo"arinu već se posebno plaćaju i teret
krcatelja odnosno primaoca. !o se postiže unošenjem t"v. JJK.7.0JJ klau"ule u ova
ugovor. 0va klau"ula "anči da troškove ukrcaja i iskrcaja ne snosi brodovlasnik ve
naručilac odnosno krcatelj i primalac tereta. 0bave"a pravilnog slaganja odnosn
poravnanja teretaovih
osloboditi. Pored je obave"a
klau"ulakoje
kod se brodar
ukrcaja kao stručno
i iskrcaja lice "atereta
t"v. teških taj posao ne možj
u redovnoj
upotrebi klau"ula o teškim teretima. &nošenjem ove klau"ule u ugovor o prevo"
reguliše se kako snošenje troškova "a ukrcaj i iskrcaj teških tereta tako i snošenj
ri"ika "a eventualno oštećenje ili uništenje teških tereta u toku ukrcajno-iskrcajni
operacija. Shodno ovoj klau"uli brodar prima teret i "a njega snosi ri"ik od moment
kada teret bude položen u brodsko skladište. +o tada i troškove i ri"ik snosi krcatelj.
O8oo7l6avan6e 7ro,a za izvr=en6e 8#!ovan6a. & pomorskom pravu ov
obave"a nametnuta je pomorskom vo"aru 2brodaru3 %e/unarodnom konvencijom
i"jednačavanju nekih pravila u materiji teretnice i" ()?@. godine. Prema njoj vo"ar j
dužan da pre i na početku putovanja uloži dužnu pažnju da brod osposobi "a plovidbu
0sposobljavanje
ostane u nečemuvo"ar mora davo"ar
nesposoban i"vršineće
sa dužnom pažnjom
odgovarati. ali da
!o "nači i ako
se pored toga bro
radi o relativno
a ne apsolutnoj obave"i vo"ara. 5itne su još dve stvari: prvo brod mora da bud
osposobljen dužnom pažnjom na početku putovanja a "a nesposobnost nastalu u tok
putovanja vo"ar ne odgovara i drugo ako se putovanje sastoji i" više #a"a onda ov
obave"a postoji "a svaku #a"u putovanja posebno.
Izvr=en6e 8#!ovan6a 8ravo na ,evi6ai6#. ,aše pravo odre/uje da je broda
dužan da putovanje i"vrši u ugovorenom roku a ako taj rok nije odre/en onda
primerenom roku. 7"vršenj putovanja kod ugovora o čarteru broda na putovanje
pomorskoj praksi je obave"a ali i pravo brodovlasnika. 'bog toga brodovlasnik kro
klau"ulu o pravu na devijaciju pribavlja potpunu slobodu i"vršenja putovanja.
Vozarina.
Postoje 4od
dva načina: čarter ugovora
paušalno na putovanje
ili po jedinici vo"arina
tereta. Paušalna se utvr/uje
je ona ugovorom
vo"arina kod koje j
i"nos utvr/en be" ob"ira na količinu meru ili težinu tereta. $o"arina po jedinici teret
može da se ugovori tako što će se u"eti bilo težinska ili prostorna jedinica a i"u"etno
vo"arina se može odrediti i po komadu. 4od čartera na putovanje vo"arina se plaća
gotovini be" ikakvih odbitaka prilikom predaje tereta primaocu. 4ada se "a teret i"daj
teretnica onda se plaćanje vo"arine vrši na ba"i i"date teretnice. S druge strane sv
teretnice u sebi sadrže klau"ulu o plaćanju vo"arine unapred.
O,Covorno! za !ere!. Po načelima opšteg pomorskog prava brodovlasnik

ulo"i vo"ara "a uredno i"vršenje prevo"a morem njihovo čuvanje i sl. snosi t"
apsolutnu odgo"ornost' koja najpre podra"umeva da brod bude sposoban "a plovidbu
!a apsolutna vo"areva odgovornost "natno je umanjena usavajanjem 5riselsk
konvencije o teternici ()?@. godine prema kojoj vo"ar snosi odgovornost "a teret a
samo u slučajevima da se taj teret vrši po teretnici. !o "nači da u domenu slobodni
čarter-prevo"a i dalje važi načelo o slobodi ugovaranja. 4oristeći se ovim načelom
Dencon
gubitak čarter partiju
na teretu uneta
kao je klau"ula
i "bog o brodovlasnikovoj
štete prilikom odgovornosti
predaje tereta "a šteten
koja se ba"ira
brodovlasnikovoj dužnoj pažnji da brod osposobi "a plovidbu. %e/utim njegov
odgovornost "a sami gubitak ili oštećenje tereta ograničena je samo na nepravilno
nemarno slaganje tereta "a vreme trajanja putovanja. 'bog svega toga može se reć
da je brodovlasnikova odgovornost u ovom ugovoru manja i uža nego prema 5riselsk
konveciji.
Pre,a6a !ere!a 8ri$ao# i zalono 8ravo na !ere!#. 5rodar na odredišt
predaje teret primaocu o"načenom u ugovoru ili primaocu koji se uredno legitimiš
teretnicom. &koliko se primalac ne pojavi brodar predaje teret javnom skladišt
5rodovlasnik ima "aložno pravo na teretu "a svoja potraživanja što "nači da ima prav
"adržavanja
Dr#Cetog tereta 2retencije3
"la#zale # GENON@#. dok suprotna strana ne i"miri svoje obave"e.
+lau$ula o generalnoj (a"ariji& 0va klau"ula predvi/a da ukoliko se u toku i"vršenj
ugovora dogodi slučaj generalne havarije da će se ista rešavati saglasno Lor
>ntverpenskim pravililma.
+lau$ula o agencijama& 0va klau"ula predvi/a pravo brodovlasnika da imenuje svo
brokera ili agenta kako u luci ukrcaja tako i u iskrcajnoj luci. 4lau"ula o brokerim
predvi/a to pravo i naglašava da se visina provi"ije treba preci"irati u samom ugovoru
+lau$ula o ratu i #trajku& >ko je do štrajka ili rata došlo u ukrcajnoj luci onda se takv
luka smatra nesigurnom pa brod nije dužan da u takve luke ide i to samo po sebi p
pravilu dovodi do raskida ugovora. >ko se radi o iskrcajnoj luci potrbno je da ugovo
bude privedenado
ima naručilac kraja
ako da budenala"i
se teretnica i"vršen. & takvim
u rukama situacijama
primaoca ondaprvenstvo
primalac. odlučivanj
+lau$ula o ledu& 'a brodove u redovnoj plovidbi led čini odre/enu luku nesigurnom
"apovednik broda ima pravo da i"begava te luke. !u on ima široka ovlašćenja i mož
uopšte da ne uplovi u takvu luku. Hto se tiče konačnog i"vršenja ugovora brod ć
"atražiti da mu bude odre/ena luka sigurna "a iskrcaj a ukoliko primalac takvu luku n
odredi "apovednik će sam i"abrati sigurnu luku i u njoj iskrcati teret.
+lau$ula o arbitraži& 0va klau"ula redovno predvi/a poveravanje eventualnog spor
pomorskoj arbitraži u =ondonu ili ,jujorku ali stranke mogu da i"aberu i bilo koj
drugu čija će odluka biti konačna "a stranka u sporu.
Pre!ana" #Covora. Svi slučajevi prestanka ugovora u načelu se rešavaj
saglasno opštim
ugovora jeste propisima
trajno o prestanku
nemogućnost ugovora.
delovanjem više 0snovni uslov
sile. Pored "a trajan
ovoga 'akon prestana
predvi/a
pravo stranka da odustanu od ugovora. 4od brodarskog ugovora celim brodom 'ako
daje pravo naručiocu da odustane od ugovora do "avršetka ukrcaja tereta u" uslov d
plati polovinu ugovorene vo"arine eventualnu naknadu "a prekostojnice ako ih je bilo
i druge troškove koji nisu uneti u vo"arinu. ,a kraju se ističe da svaki naručilac mož
da odustane od ugovora pre početka ukrcaja pod uslovom da plati celu ugovoren
vo"arinu i druge eventualne troškove ako ih je bilo. 4ada je u slučajevima odustajanj
i"data teretnica naručilac može da odustane od ugovora ako vrati brodaru sv

primerke teretnice ili mu pruži obe"be/enje "a štetu.
-. S(OJNIE I PREKOS(OJNIE
Stojnice predstavljaju vreme koje se u skadu sa ugovorom o prevo"u daj

krcatelju da može da ukrca teret a primaocu da može da ga iskrca. Prekostojnice s
dodatno vreme koje se odobrava "akonom ugovorom ili običajima luke da se tere
ukrca i posle isteka stojnica. 1a"lika i"me/u ova dva vremenska roka se sastoji u tom
što je vreme stojnica uključeno u vo"arinu pa se ono posebno ne plaća
prekostojnice su vreme "a ukrcaj tereta koje se daje u" ugovoreno plaćanje.
,aše pravo predvi/a obračun stojnica po radnim danima pri čemu se u jeda
radni dan računaju ?@ tekuća sata. &koliko do/e do "astoja na strani natupa preki
stojnica i to vreme se ne uračunava u stojnice. 1adno vreme računa se prema radnom
vremenu odnosne luke. ,tojnice se mogu ugovoriti i tako što se ugovara jedn
jedinstveno vremevreme
onda upotrebljeno kako "a stojnice
prebija. u lucii drugi
Postoje ukrcaja takoračunanja
načini i "a one usaglasno
luci iskrcaja pa s
ukrcajnom
kapacitetu broda po dnevnim normama krcanja koje važe u odre/enoj luci a nako
istaka tog vremena brod bi ula"io u prekostojnice.
,a prekostojnice se ima pravo sem ukoliko nisu ugovorom isključene. 4od nji
nema nikakvih prekida u računanju. Prema "akonu brodar je dužan da be" ob"ira n
istek stojnica i prekostojnica ukoliko ih je bilo ukrca onaj teret koji je u me/uvremen
dove"en pod bok broda pa tek onda stiče pravo da isplovi.
,aš "akon po"naje i t"v. "anredne prekostojnice. 5rodar je dužan da be" ob"ir
na istek stojnica i prekostojnica ukrca onaj teret koji je u me/uvremenu dov"en po
bok broda pa tek onda ima pravo da isplovi. $anredne prekostojnice se plaćaju
dvostrukom i"nosu u odnosu na prekostojnice.
/. ODGOVORNOS( BRODARA VO&ARA &A (ERE( PRIMLJEN NA PREVO&
Subjekt odgovornosti "a uredno i"vršenje ugovora o prevo"u tereta morem j

pomorski vo"ar. ,aš "akon ne po"naje pojam vo"ara već ovu odgovornost isključiv
ve"uje "a pomorskog brodara. 5rodovlasnik takvu odgovornost ne snosi ukoliko ujedn
preu"ima i ulogu vo"ara a to "anči da on u svoje ime i "a svoj račun komercijaln
eksploatiše brod.
& američkom Senatu je (;)A. godine po prvi put u svetu donet 'akon po"na
pod na"ivom Garter planu
na me/unarodnom >ct kojidošlo
je regulisao brodarevu
je do inicijative "a odgovornost "a teret. ,akon
unifkaciju brodareve ovog
odgovornos
"a teret. Prvo je udruženje "a me/unarodno pravo na 4on#erenciji u Gagu septembr
()?(. godine usvojilo model teretnice 6 na"van Gaška pravila da bi ?C. avgust
()?@. godine bila doneta %e/unarodna konvencija o i"jednačavanju pravila u mater
teretnice. 0va 4onvencija u me/unarodnim krugovima i dalje je po"natija kao Gašk
pravila a i pod skraćenim na"ivom 5riselska konvencija o teretnici. & okvir
&jedinjenih nacija ()*;. godine usvojena je 4onvencija &jedinjenih nacija o prevo"
robe morem koja je po"natija pod na"ivom Gamburška pravila. 0va 4onvencij
stupila je na snagu ())?. godine.
Onovne "ara"!eri!i"e 8ravnoC rei$a Konveni6e iz 142'. i Pro!o"ol
iz 14/3. Co,ine. Pod pojmom vo"ar obuhvaćeni su vlasnik broda i naručila
prevo"a koji sklapa ugovor o prevo"u s krcateljemE pod ugovor o prevo"u
podra"umeva se samo onaj ugovor kod koga je i"data teretnica ili slična isprava koj
daje pravni osnov na prevo" robe morem uključujući i one teretnice ili slične isprav
koje
(3su i"date na osnovu
odgovornost čarter
na osnovu ugovora. 0snovna
pretpostavljene načela 4onvencije su:
kriviceE
?3 taksativno nabrojani slučajevi isključenja odgovornostiE
A3 ograničenje te odgovornostiE
@3 "abrana ugovaranja na štetu korisnika prevo"a.
Prva i osnovna obave"a vo"ara po 4onvenciji je da vrši osposobljavanje broda "

plovidbu odnosno da da brod sposoban "a plovidbu. Sledeća obave"a je da ukrca
slaganje prevo" i iskrcaj tereta i"vrši na način kako to pravila njegove struk
"ahtevaju. !reća obave"a bila bi da se prevo" i"vrši na vreme be" neopravdano
skretanja broda s puta. ,a kraju postoji obave"a vo"ara da posle preu"imanja robe n
prevo" on lično ili "apovednik ili njegov agent i"daju krcatelju na njegov "ahte
teretnicu.
4ada nastane vo"areva obave"a da nastalu štetu nadoknadi vo"ar ima pravo d
primenom 4onvencije svoju odgovornost ograniči do najvišeg propisanog i"nosa p
jedinici tereta odnosno koletu. Shodno pravilu da se svaki prevo" mora i"vršiti n
vreme be" neopravdanog skretanja sa ugovorenog puta i"vodi se "aključak da vo"a
po 4onvenciji snosi odgovornost "a kašnjenje. ,aše pravo o ovome sadrži i"ričit
odredbu.
4ada do/e do gubitka ili oštećenja tereta u luci iskrcaja onda je primalac duža
da o nastalim gubicima ili oštećenjima da pismeno obaveštenje vo"aru ili njegovom
agentu odmah prilikom prijema robe jer će se u suprotnom smatrati da je vo"a
predao robu onakvu
odmah uočljivi kakva je
obaveštenje seopisana u teretnici.
mora dati u roku od>ko gubiciodilipredaje.
tri dana oštećenja nisu bi
4onvencij
dalje odre/uje da će se vo"ar u svakom slučaju osloboditi ove odgovornosti ako s
tužba ne podigne u roku od jedne godine računajući od preu"imanja tereta odnosn
od dana kada je trebalo da bude predat.
O,Covorno! za !ere! # na=e$ 8rav#. & našem pravu se odgovornost "
teret primljen na prevo" ne ve"uje "a i"davanje teretnice čime se pravni režim
5riselske konvencije proteže na sve prevo"e. Sledeća specifčnost jeste uvo/enj
odgovornosti brodara "a teret od njegovog preu"imanja pa do predaje primaocu a n
kako to 4onvencija odre/uje od ukrcaja do iskrcaja. & slučaju odgovornosti "
"akašnjenje i odgovornosti od preu"imanja do predaje tereta naše pravo dopušta d
menja
prevo"au živih
svojuživotinja
korist ili
ugovara blažu
tereta na ili da
palubi. isključuje
,aš svoju odgovornost
"akon reguliše i odgovornostu brodar
slučaj
unutrašnje plovidbe koja se jedino ra"likuje u odnosu na odgovornost u pomorskom
pravu po tome što ne po"naje isključenje odgovornosti "a nautičku grešku.
<a$7#r="a 8ravila. ,ajveća i"mena u režimu odgovornosti usvojena ovim
pravilima jeste napuštanje načela da se pomorski vo"ar može u celosti osloboditi svoj
odgovornosti "a gubitak ili oštećenje tereta ukoliko je do toga došlo usled grašak
"apovednika i brodske posade u navigaciji i upravljanju brodom. Gamburška pravila s
primenjuju na sve ugovore o prevo"u i"u"ev na čarter partije. 0va pravila i"ričit
1
predvi/aju odgovornost "a "akašnjenja a primenjuju se kako na prevo" živih životinja

tako i na prevo" tereta na palubi.
0. (ER(NIA I (OVARNI LIS(
Teretnica
Po6a$prevo"u
pomorskom robe a može !eretnica
i "ara"!eri!i"e. je isprava
se i i"davati koja seplovidbi.
i u unutrašnjoj redovno i"daje
7"davanjem
teretnice brodar potvr/uje da je primio na prevo" robu koja je o"načena u toj isprav
da se obave"ao da tu robu preve"e u odredišnu luku i preda ovlašćenom primaocu.
našoj pravnoj teoriji "a teretnicu se upotrebljava i na"iv konosman.
;#n"i6e !ere!nie. !eretnica ima tri osnovne #unkcije i to:
a3 !eretnica predstavlja ispravu koja je doka" o postojanju i uslovima prevo"aE
b3 !eretnica služi kao potvrda da je teret ukrcan na brod. ,akon što je tere
primio na prevo" brodar koji ima #unkciju vo"ara na "ahtev krcatelja i"daje teretnic
kojom potvr/uje da je teret opisan u teretnici primio i ukrcao na brod. & teretnicu s
unosi vrsta količina i stanje tereta primljenog na prevo". Postoji pretpostavka da j
teret uc3ispravnom
!eretnica stanju.
je hartija od vrednosti koja njenom imaocu daje prava na teretu "
koji je i"data i čijim prenosom se ta prava mogu preneti na treća lica. Spada
stvarnopravne hartije od vrednosti što "nači da njenom "akonitom imaocu daje prav
svojine. %ože se i"davati na tri načina i to na ime po naredbi i na donosioca. >ko s
i"daje na ime po pravilu je neprenosiv dokument. !eretnica po naredbi prenosi se n
drugo lice indosamentom. %ože i"davati i na donosioca ali to je vrlo redak slučaj
ob"irom na to da stvara pravnu nesigurnost.
Sa,ina !ere!nie. Svi veliki svetski brodari imaju svoje teretnice s
na"nakom frme odnosno na"iva i sedišta brodarske kompanije koja je teretnicu i"dal
!o je prvi element sadržine teretnice koji se "ahteva i u našem pravu. !eretnica treb
da sadrži
sedište ime
ime odnosno druge
i prebivalište podatke
krcatelja ime i oprebivalište
identitetu primaoca
brodaE frmu
lukuodnosno
količinu na"iv
vrstu
stanje tereta odredbe o vo"arini vreme i mesto ukrcaja tereta i i"davanje teretnice
!eretnica može sadržati i druge podatke.
Do"azna naCa !ere!nie. 0 ispravnom stanju tereta brodar treba da se uve
prilikom prijema tereta i njegovog ukrcaja. >ko postoji sumnja da podaci koje je nave
krcatelj o teretu nisu tačni brodar pomorskog broda ima pravo da u teretnicu unes
obra"ložene primedbe o tome. !eretnica koja u sebi ne sadrži nikakve primedb
po"nata je kao čista teretnica. %e/utim ako brodar stavi bilo koju primedbu onda j
on i"vršio t"v. $at"aranje teretnice i ta teretnica više nije čista pa samim tim
nepogodna "a trgovački promet.
Vr!e
da do/e do !ere!nia. 'avisno od
i"davanja teretnice odpotrebe
momentanaručioca
kada jeprevo"a na njegov
on predao "ahtev mož
teret brodaru rad
prevo"a u njegovu kustodiju ali pre nego što je teret ukrcan na brod. !akva teretnic
je po"nata kao teretnica -primljeno $a ukrcaj*. +anas je po"naje i naše "akonodavstv
8ednu odre/enu prevo"nu operaciju može da vrši i više brodara sa više brodova
kom slu"čaju se radi o t"v. direktnim prevo"ima pa se toj vrsti prevo"a i"daje
direktna teretnica. &vo/enjem kompjutera u komercijalno poslovanje nastaje i nov
vrsta teretnice - t"v. elektronska teretnica.
Tovarni list
!ovarni list je isprava koja se i"daje u jednom primerku i prati robu u prevo"u
"ajedno sa njom se predaje primaocu na odredištu. 7"daje se samo u originalu
neprenosiv je. 4ao i teretnica predstavlja doka" o "aključenom ugovoru o prevo"u
'akon odre/uje da tovarni list mora da sadrži: mesto i dan njegovog i"davanja
preu"imanja teretaE na"iv ime i adresu brodara i krcatelja mesto iskrcavanjaE na"iv
ime i adresu primaoca i opis tereta. !ovarni list potpisuju brodar i krcatelj.
3. BRODARSKI UGOVOR NA VREME &A EO BROD
Po6a$ i oo7ine !a6$ ar!era. !ajm čarter je specifčan ugovor

i"najmljivanju 2najmu3 celog broda. 5rodovlasnik 2brodar3 u stvari i"najmljuj
celokupne plovidbene usluge svog broda naručiocu i u tom delu je odgovoran "
i"vršenje ugovora. 5rodovlasnik naručiocu prepušta komercijalno iskorišćavanje brod
prema njegovom sopstvenom naho/enju a i proft od takvog iskorišćavanja pripad
naručiocu. 5rodovlasnik ostvaruje fksnu vo"arinu a sve što se ostvari preko toga ka
"arada od prevo"a prippada naručiocu. & svetskoj poslovnoj praksi ovaj ugovor spad
u ne#ormalne.
"akonska #orma&u našem
pisanompravu
oblikume/utim ovaj
koja ako se ugovor vodi
ne poštuje je #ormalan.
ništavosti!raži se strog
ugovora.
5itni elementi ugovora o tajm-čarteru su: ugovaranje poimeničnog broda vrem
na koje se ugovor "aključuje ugovaranje vremenske vo"arine i konačno obave"
postupanja "apovednika broda po nalo"ima naručioca. Pored navedenih bitn
elemenata moraju se ispoštovati i odre/eni uslovi po"nati pod na"ivom Marranties
0ni su bitni "ato što se brod daje naručiocu sa pravom da on dok ugovor traje daj
naloge koje će terete brod da prevo"i i na kojim će relacijama da plovi.
;or$#lari #Covora o !a6$ ar!er#. Osnovne tri standardne #orme ugovora

ta čatreru su: (3 5altime KormE ?3 ,eN Lork Produce Bchange i A3 >sbatime.
UCovaran6e
odre/eni 7ro,a.
brod i u principu ne 4od "aključenja
odola"i ugovora broda.
u ob"ir "amenjivost o tjm-čarteru ugovara
4oje će osobine imas
brod vrlo je važno je "a ovaj ugovor pa se pored imena broda ugovara njegov
državna pripadnost 2"astava broda3 kapacitet bruto i neto tonaža i nosivost broda
snaga brodskih mašina. 5rodovlasnik je dužan da da tačne podatke i ta obave"
po"nata je kao representation a pogrešno davanje podataka j
missrepresentation. Povreda ovih obave"a daje pravo na raskid ugovora. &govoro
se utvr/uju br"ina broda i potrošnja goriva pa čak i vrsta goriva koje brod troši. 7 ov
podaci ukoliko ne bi bili tačni mogu da dovedu do raskida ugovora ili do obave"e n
naknadu štete.
Pre,a6a i vra*an6e 7ro,a. &govorom se preci"no odre/uje vreme i mest
predaje broda."aključen.
koje je ugovor &rednim dolaskom broda ubroda
Prilikom predaje ugovorenu lukuse"apočinje
sastavlja "apisnikda teče vreme
odnosno n
potvrd
o predaji. !ako/e prilikom predaje se vrši i pregled broda da se utvdi njegov
sposobnost "a plovidbu. 5rod mora da stigne u ugovorenu luku radi predaje tačno n
vreme.
O,ravan6e 8lovi,7ene 8oo7no!i 7ro,a. 5rodovlasnik je sa svoje stran
dužan da da brod sposoban "a plovidbu i da ga takvim održava "a sve vreme trajanj
ugovora. 'a ovu obave"u brodovlasnik odgovara subjektivno odnosno njegov
obave"a sastoji se u obave"i upotrebe dužne pažnje ili saglasno našem pravu
2
obave"i da pažnjom urednog brodara osposobi brod "a plovidbu "a sve vreme trajanj
ugovora.
(ra6an6e #Covora. !rajanje ugovora o tajm-čarteru unapred se ugovara. 0 tome i na
"akon sadrži odgovarajuću odredbu.
Vozarina. 0snovna obave"a naručioca jeste da brodaru plaća ugovoren
naknadu "a korišćenje broda 6 vo"arinu. Po pravilu vo"arina se plaća unapred
jednakim vremenskim intervalima. $isina način vreme i eventalno drugi modalite
preci"no
čarteru se
našregulišu
"akon ugovorom.
po"naje i Pored vo"arine
vremensku koja je karakteristična
vo"arinu "a ugovor
i kod brodarskog o tajn
ugovora
putovanje. Po njemu vo"arinu plaća naručilac u jednakim mesečnim ratama unapred
ali brodaru pripada vo"arina samo "a period kada je i"vršavao ugovor. 'bog toga
neisplata i samo jedne rate brodovlasniku daje pravo na raskid ugovora. 4lau"ule
#ormularnim ugovorima često odre/uju da se plaćanje vrši u gotovom novcu.
O,Covorno! za !ere!. ,aručilac je odgovoran "a štete koje stvarima mogu d
se dogode u toku prevo"a jer on saglasno ovom ugovoru preu"ima ulogu vo"ara
7"u"etak je samo kad dola"i do i"davanja teretnice koju potpisuje "apovednik broda p
samim tim obave"uje i brodovlasnika.
Vra*an6e 7ro,a. ,akon isteka ugovora naručilac je dužan da vrati brod
ugovorenu
produženje luku u isto prekoračenje
odnosno takvom dobrom stanju kaovremena
ugovorenog što ga jeproi"ila"i
i primio. i"Pravo n
način
iskorišćavanja broda kod ove vrste ugovora. & toku trajanja ugovora po pravilu treb
da se i"vrši više putovanja pa je "ato u momentu kada se ugovor "aključuje praktičn
teško odrediti kada će se tačno "avršiti poslednje putovanje. 'ato se toleroše da se t
poslednje putovanje i"vrši ako je došlo do ra"umnog prekoračenja ugovorenog roka.
Pre!ana" #Covora. 7 kod ugovora o tajm čarteru dola"i do njegovog prestank
ako je u"rok nemogućnosti i"vršenja viša sila. &govor prestaje i usled propasti broda
%oguće je da ugovor prestane i "bog preteranog "akašnjenja u njegovom i"vršenju
preteranog produženja ugovorenog vremena prekidu u i"vršavanju u toku trajanj
ugovora usled nastanka prekomernih fnansijskih gubitaka i konačno usled dejstv
rata štrajka
Davan6eili leda u pojedinim
7ro,a svetskim
# 8o,ar!er. !o jelukama.
ugovor kojim naručilac čarteruje dalje bro
podnaručiocu. Pravilo je da se ima pravo na podčarterovanje be" posebne saglasnos
vlasnika s tim što naručilac ostaje odgovoran vlasniku broda "a uredno i"vršenj
obave"a i" originalnog ugovora.
4. I&VR)ENJE BRODARSKOG UGOVORA NA VREME
,aručilac "a vreme trajanja ugovora "aključuje pojedinačne ugovore

čatrerovanju broda ili iskorišćava brod kao linijski a brodovlasnik je preko svoj
službenika
naručioca. dužan da i"vršava ugovor saglasno takvim potrebama i nalo"im
Me+#o7no no=en6e !ro="ova. 4od ugovora o tajm čarteru vo"arinom nis
pokriveni troškovi komercijalne eksploatacije broda. 'bog toga je odre/eno d
brodovlasnik snosi troškove snabdevanja broda hranom i "alihama troškove plat
pomoraca osiguranja i sve redovne troškove održavanja broda. ,aručilac sno
troškove "a gorivo koje brod koristi lučke troškove kanalske troškove troškov
prive"a kon"ularne troškove kao i troškove ukrcaja i iskrcaja tereta i sve drug
troškove ve"ane "a to troškove de"in#ekcije broda itd.
2
Poloa6 za8ove,ni"a 7ro,a. ,aš "akon odre/uje da "apovednik broda mor

da i"vršava naloge naručioca u granicama ugovora i prema nameni broda. ,aručila
ne može da odredi putovanje koje bi i"ložilo brod ili posadu broda opasnosti koja se
vreme sklapanja ugovora nije mogla predvideti a ni putovanju "a koje se ne mož
očekivati da se obavi be" "natnijeg prekoračenja vremena "a koje je ugovor sklopljen
5rodovlasnik ne odgovara naručiocu "a obave"e koje je "apovednik broda preu"eo
i"vršenju posebnih naloga naručioca. +a bi se ispravno tomačila ova klau"ula potrebn
je voditi računa
obešteti brodara o samo
odre/enim stavovima
"a štetne sudke koje
posledice prakse:
su (3 naručilac jeprirodeE
komercijalne dužan d?
obeštećenje nije ograničeno samo na slučajeve koji proističu i" davanja teretnice neg
i na drugu štetu koja se usled i"vršenja pogrešnih naloga pričini brodovlasnikuE A
pravo na obeštećenje ne stiče se automatski već je brodovlasnik dužan da dokaže d
postoji u"ročna ve"a i"medju štete i postupanja "apovednika broda prema konkretnim
uputstvima naručioca i @3 obave"a na obeštećenje "a štete po i"datoj teretnici n
svodi se samo na klasičnu obave"u odgovornosti "a štete na teretu. ,aručilac j
odgovoran i "a sadržinu teretnice kada je ona i"data prema njegovim nalo"ima.
Kran6e i i"ravan6e !ere!a. Prema odredbama skoro svih standardnih #orm
ovog ugovora naručilac je taj koji je odgovoran "a krcanje slaganje i ravnanje tereta
brod.
ugovor0ve svoje
o tajm obave"e može da se oslobodi samo unošenjem posebne klau"ule
čarteru.
NeiC#rne l#"e i ne,ozvol6ena #8o!re7a 7ro,a. 4od ugovora o tajm čarter
sve luke u koje se brod šalje odnosno dola"i u toku i"vršenja ugovora moraju da bud
sigurne. Slanje broda u nesigurne luke može da dovede do raskida ugovora o tajm
čarteru i"u"ev u slučaju kada je nesigurna luka iskrcajna luka. !ada će "apovedn
broda "atražiti od naručioca nalog "a upućivanje broda u sigurnu luku radi iskrcaja
ako takav nalog ne dobije onda će sam doneti odluku i iskrcati teret u sigurnu luku
,edo"voljena upotreba broda postoji onda ako naručilac daje naloge da se brodom
preve"e "akonom "abranjeni tereti ili tereti koji nisu u skladu sa namenom broda.
takvim slučajevima "apovednik ima pravo da odbije naloge naručioca a mogu
nespora"um
O7avezamože da dovede
#re,noC do raskida
izvr=en6a ugovora.8#!ovan6a. 4od prevo"nih ugovor
8o6e,ini
postoji brodareva obave"a da prevo" i"vrši na vreme. 4od oba #ormulara ugovor
2 5altime i ,LPB3 postoji ista klau"ula u kojoj se kaže da će "apovednik brod
i"vršavati putovanje najvećom mogućom br"inom. 0bave"a se sastoji u pravilnom
ekonomičnom iskoriščavanju broda be" nepotrebnih "astoja i skretanja sa ugovoreno
puta.
Pravo nar#ioa na o7#!av# vozarine. $o"arina se u toku trajanja ugovor
neće plaćati ako je ugovorom i"ričito isključena kad se vo"arina ne plaća ako broda
prekrši svoje ugovorne obave"e i ako nastupe okolnosti koje su ra"log "a rask
ugovora. +o prekida plaćanja vo"arine ne dola"i "ato što je brodar bio kriv ili što on
njegovi
ljudi mogu da se okrive "a nei"vršenje ugovora.
15. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA I PR(LJAGA
%e/unarodnopravni dokumenti o ugovoru o prevo"u putnika i prtljaga s

%e/unarodna konvencija o i"jednačavanju nekih pravila o prevo"u putnika morem
()F(. godine i >tinska konvencija o prevo"u pitnika i njihovog prtljaga i" ()*@.
& našem pravu ugovor o prevo"u putnika defniše se kao ugovor kojim se broda
obave"uje naručiocu da če prevesti jednog ili više putnika a naručilac da će plati
prevo"ninu. $isina prevo"nine se odre/uje ugovorom. Stranke u ovom ugovoru s
brodar naručilac i putnik. %e/utim "akon uvodi još jednu stranku t"v. stvarno
brodara kao lice ra"ličito od brodara a koje na osnovu "aključenog ugovora stvarn
vrši prevo" putnika na celokupnoj ugovorenoj relaciji ili na jednom delu. &govor j
ne#ormalan jer "akon ne "ahteva obave"no i"davanje putne karte. +ve vrste prevo"
koje su danas
kružnim najviše iut"v.
putovanjima upotrebi kaoprevo"
trajektni putnički
kaoprevo"i
prevo" su
naprevo"
kraćimurastojanjima
turističke svrhe
koji n
s
vrši po pravilu sa jedne morske obale na drugu. Pored ovih prevo"a postoji i lokaln
prevo".
Putna karta se i"daje na donosioca i na ime. & obalnoj plovidbi ako karta gla
na donosioca putnik ima pravo da odustane od putovanja na jedan sat pre početk
putovanja a brodar je dužan da mu vrati prevo"ninu umanjenu "a (9 O. >ko putni
odustane od putovanja kod domaćeg prevo"a a karta glasi na ime on to može d
učini F časova pre početka putovanja. 7 u jednom i u drugom slučaju brodar ima prav
da "adrži (9 O prevo"ne cene.
O,Covorno! za $r! i !elene 8ovre,e 8#!ni"a. 0va odgovornost
pomorskom
brodara. =icepravu "asnovana
koje traži je na štete
nadoknadu principu krivice
mora brodaradailiselica
da dokaže koja rade
doga/aj koji "j
prou"rokovao štetu dogodio u toku prevo"a kao i visinu štete. 4rivica brodara s
pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže ako su smrt ili telesna povreda putnik
nastali "bog brodoloma sudara nasukanja eksplo"ije požara ili mana broda. 4ada s
radi o visini obeštećenja ono je u našem pravu ograničeno na i"nos od ?9 999. Iak
ukoliko se naknada dosu/uje u obliku rente kapitali"irani i"nos rente ne može d
premaši ovako utvr/eni i"nos.
Prevoz 8r!l6aCa. 'akon odre/uje da je prtljag svaka stvar uključujući i vo"i
koje se prevo"i na osnovu ugovora o prevo"u. 'a prtljag dat na prevo" i primljen n
čuvanje od strane brodara brodar je dužan da na "ahtev putnika i"da prtljažnicu
Prtljažnica
pretpostavkamora
da suda sadrži
podaci vrstu
u njoj prtljaga
istiniti i broj koleta
dok se suprotno prtljaga.
ne dokaže. 'akonska
'a prtljag primljej
na prevo" brodar odgovara na osnovu doka"ne krivice me/utim ako je štetea n
prtljagu posledica nekog doga/aja koji je štetu i"a"vao u toku plovidbe onda se krivic
brodara pretpostavlja. Suprotno ako brodar uspe da dokaže da su smrt ili telesn
povreda putnika manjak ili gubitak prtljaga ili "akašnjenje u predaji u prou"rokova
krivicom putnika sud može potpuno da isključi pravo na naknadu štete odnosno d
ublaži odgovornost brodara.
11. UGOVOR O (EGLJENJU
&govorom o tegljenju brodar tegljača obave"uje se da svojim brodom tegli bro

ili drugi plovni objekat do odre/enog mesta ili "a odre/eno vreme a brodar tegljeno
broda odnosno objekta obave"uje se da "a to plati tegljarinu. $isina tegljarin
odre/uje se ugovorom me/u strankama a vrlo često i tario#om. ,a moru najčešće j
t"v. lu%ko tegljenje kada brodovi tegljači uvode ili i"vode brod i" luke i to tegljenj
po"nato je kao tegljenje radi i"vo/enja odre/enog manevra.
Po pravilu tegljenje je operacija kratkog trajanja i "bog toga "akon preci"n
odre/uje kad tegljenje "apočinje a kada se "avršava. Postoje odredbe i o tome kako s
2
postupa sa brodom koji nema posadu. & pomorskom pravu teško je "amisliti da teglja
tegli plovni objekat koji nema posadu a u unutrašnjoj plovidbi brodar tegljača ko
u"ima u tegljenje brod be" posade mora da se brine "a očuvanje tereta na tegljenom
objektu.
Postoje dva "načajna pravila kod ovog ugovora. Prvo je da tegljenjem upravlj
tegljeni brod. +rugo pravilo je pravilo o odgovornosti "a naknadu štete koja nastan
sudarom brodova učesnika u tegljenju pa se odre/uje da se u tom slučaju primenjuj
odredbe o nakndibroda
gubitka tegljenog štete brodar
"bog sudara
broda brodova. &koliko
tegljača ima pravo"a
navreme tegljenja
tegljarinu do/e d
ako dokaže
nije kriv "a neuspeh tegljenja.
12. UGOVOR O &AKUPU BRODA
Po6a$ i 7i!ne "ara"!eri!i"e #Covora. &govor o "akupu broda u našem

pravu "aključuje se i"me/u "akupodavca i "akupoprimca. 'akupodavac daj
"akupoprimcu brod na upotrebu "a vršenje plovidbene delatnosti u" plaćanje naknad
2"akupnine3. 'akupodavac je vlasnik broda. 'akupoprimac je f"ičko ili pravno lice koj
ima potrebu svrhe.
plovidbene "a brodom odnosno
Postoje brodovima
dva bitna koje ovog
obeležja želi daugovora.
upotrebljava
Prvou "aključenje
komercijaln
ugovora o "akupu svojstvo brodara prenosi se sa "akupodavca na "akupoprimca
$lasniku broda nakon prenosa ostaje samo gola svojina na brodu u" pravo n
"akupninu i pravo na povraćaj broda nakon isteka ugovora. +rugo "akupodavac j
dužan da preda "akupoprimcu brod u takvom stanju da se može iskorišćavati prem
ugovorenoj ili uobičajenoj nameni. 5rod kao premet ugovora mora da se preda
stanju sposobnom "a plovidbu i to je minimum obave"e.
;or$a i a,rina #Covora. & našem pravu ugovor o "akupu broda je strog
#ormalan. 0n mora da bude "aključen u pisanom obliku jer u suprotnom neć
proi"voditi pravno dejstvo. !o "nači da se radi o #ormi ad solemnitatem pa od #orm
"avisi 0snovna
i postojanje ugovora.
obave"a "akupodavca u ovom ugovoru je da "akupoprimcu preda bro
koji je osposobljen "a plovidbu i "a namenu odre/enu ugovorom ili "a uobičajen
namenu. Pored obave"e da uredno plaća "akupninu osnovna obave"a "akupoprimc
je da brod iskorišćava saglasno ugovoru. 1a"lika i"me/u ovog i ugovora o tajm čartet
sastoji se u tome što postoji i"ričita "akonska odredba da "akupoprimac ne može da d
brod u pod"akup be" saglasnosti "akupodavca odnosno ako to nije posebn
ugovoreno. $isina "akupnine odre/uje se ugovorom o "akupu i plaća se mesečn
unapred.
(ra6an6e i 8re!ana" #Covora o za"#8#. $reme na koje se "aključuje ugovo
o "akupu broda odre/uje se ugovorom. >ko ugovorom nije odre/eno vreme na koje s
"akup
&govorsklapa smatra
prestaje se daugovorenog
istekom je "aključenroka
ugovor o "akupu
otka"om broda
usled nasile
više neodre/eno vreme
i drugih ra"log
koje onemogućavaju njegovo i"vršenje. &govor može pestati i odustankom jedne o
ugovornih strana u kom slučaju de postavlja pitanje odgovornosti ugovornih strana "
raskid ugovora i eventualnu naknadu štete "bog toga.
1. POMORSKE <AVARIJE

Pomorske havarije obuhvataju sve vrste šteta koje mogu da pretrpe učesni
pomorskog poduhvata. Pravila o havarijama primenjuju se i na identične slucajeve
unutrasnjoj plovidbi. 0snovna ra"lika je to da se u pomorskoj plovidbi pravila
generalnoj havariji ne primenjuju samo ako su i"ricito iskljucena dok u unutrasnjo
plovidbi dola"i do primene ovih pravila samo ako su i"ricito ugovorena medj
strankama.
& pomorske havarije 'akon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ubraja: suda
brodova nasukanje potonuće brodolom i sl. 0ve ne"gode mogu da budu posledic
opasnosti mora 2vetrovi talasi3 ali brojnosti pomorskih havarija doprinosi i ljuds
2
#aktor kao što su na primer propusti "apovednika ofcira i članova posade i sl. 'natn
stavku pomorskih havarija čine troškovi spasavanja ugrožene imovine na moru pa
proučavanje instituta spasavanja spada u materiju koja je u ve"i sa pomorski
havarijama.
.rste (a"arija
0snovna podela havarija je na Ceneralne i 8ar!i"#larne
Generalna - postoji samo u slucaju kada se odredjena pomorska havarija mo"
podvesti
"akonima. pod preci"na medjunaraodna pravila i uslove postavljene nacionalni
Par!i"#larne - su sve ostale havarije koje ne ispunjavaju uslove "a generaln
havariju. %edju njima su naj"načajnije: sudar brodova nasukanje požar potonuć
broad i brodolom.
Sve pomorske havarije moguce je podeliti i na havarije stete i havarije troskove.

2. GENERALNA <AVARIJA

Suština generalne havarije sastoji se u ideji pravednosti koja namerne i ra"umn
stete učinjene
pomorskog "a "ajednicki spas u momentu opasnosti raspore/uje na sve učesnik
poduhvata.
,as 'P&P odredjuje da je čin "ajednicke havarije svaki nameran i ra"ua
vanredni trošak i svaka namerna i ra"umna šteta učinjena odnosno prou"rokovana o
"apovednika broda i drugog lica koje ga "amenjuje predu"ete radi spasavanj
imovinskih vrednosti učesnika u istom pomorskom poduhvatu od stvarne opasnos
koja im "ajednicki preti.
'a postojanje generalne havarije traži se ispunjenje C osnovnih elemenata:
1. Postojanje zajednickog pomorskog poduhvata 6 u komercijalnom smis
pomorska plovodba predstavlja "ajednicu broda tereta i vo"arine. Potrebno je da
konkretnom slucaju budu ugro"ena najmanje dva od tri ova interesa da bi se smatra
da postoji
teret "ajednicki
ali ponekad možepomorski poduhvat.
postojati i i"medju0na najcesce
broda postoji ako su ugroženi brod
i vo"arine.
'ajednicki poduhvat postoji sve od ukrcavanja tereta na brod pa sve do njegovo
iskrcaja. &koliko u toku plovidbe postoji vise ukrcavanja odnda "ajednicu broda i teret
čine brod i samo onaj teret koji se nala"io na brodu u momentu nastanka DQ
2generalna havarija3.
'ajednica pomorske imovine "asniva se ugovorom i"medju brodovlasnika
vlasnika tereta i čini je samo ona imovina koja je uneta u ugovor. Sva druga koja j
neprijavljena usla na brod ne ula"i u DQ>.
2. Zajednička opasnost - predstavlja neki neočekivan i vanredan doga/aj u tok
pomorskog poduhvata. +oga/aj mora da bude vanredan. 1edovne doga/aje 2veta
talasi3
havarijepadovode
makar i vanredni
jačeg inten"iteta posada
dogadjaji ali nije oni
du"na
nedadovode
savlada.do+oDQ>
čina ukoliko
generalnn
predstavljaju opasnost "a brod i "a teret odnosno "a najmanje dva elementa.
3. Vanrednost čina 2žrtve ili troška3 - čin generalne havarije koji se predu"ima u ve
sa vanrednim doga/ajem predstavlja odre/eno žrtvovanje - gubitak ili oštećenj
broda tereta vo"arine. $anrednost čina je odre/eno predu"imanje mera ko
preva"ila"e granice normalnog postupka jer se one mogu otrkloniti redovni
postupkom.
4. amernost i razumnost čina - žrtvovanje ili podnošenje troškova podra"umev

ljudsku radnju kao čin volje da se takva žrtva ili trošak predu"mu. 'apovednik broda j
punomoćnik i vlasnika broad i vlasnika tereta pa je on lice koje je ovlašćeno d
predu"me radnje koje pretpostavljaju čin "ajedničke havarije.
,aše pravo pored "apovednika broda to pravo daje i drugim licima. 5e" ob"ira n
širinu kruga lica nesporno je da to mora biti voljna radnja jednog ili vise lica 2ako j
dogovoreno u" konsultacije3. 'načajan kriterijum jeste i 1>'&%,0S!. +a li j
"apovednik
delovanja. 'adelovao ra"ummno
"apovednika ili ne najbolje
se pretpostavlja da se
se vidi
radipoo re"ultatima predu"eto
kvalifkovanom i dobr
obucenom "apovedniku ali be" ob"ira na ukupne okolnosti postoji mogućnost greške.
!. Zajednicki spas - prema defniciji i" pravila > 2L-> pravila3 generalna havarij
postoji samo onda kada je namerno i ra"umno žrtvovanje učinjeno "a "ajednički spa
sa ciljem da se sačuva od opasnosti imovina obuhvaćena u "ajedničkom pomorskom
poduhvatu.

%. JORKAN(VERPENSKA PRAVILA

Sredinomnjenog
nesaglasnosti RR veka problem
regulisanja generalne
u $elikoj havarije
5ritaniji postao je pa
i na kontinentu vrlo
se i"ra"it "bo
otpočelo s
traženjem prihvatljivog medjunarodnog resenja. Posle nekoliko medjunarodn
kon#erencija na kojima su učestvovali predstavnici komora vodećih pomorskih "emalj
na kon#erencijama u Lork-u (;F@. i >ntverpenu (;**. doneta su pravila o generaln
havariji.
0va pravila nisu medjunarodna konvencija vec su to pravila doneta od stran
nedržavnih organi"acija. Primenjuju se iskljucivo po principu dobrovoljnosti. +
primene 8>P-a dola"i samo u slučajevima kada su strane ugovorile njihovu primenu.
praksi ona je skoro redovna i be" i"u"etka.
Pravila su podeljena u A osnovna dela. & pravila i" ()C9. uvedeno je pravi
tumačenja.
0vo pravilo Pravila
uvedeno i" ())@. dobila su jošameričke
je na insistiranje jedno pravilo koje sei glasi
delegacije na"iva vrhovno
 ni u kom pravilo
slucaj
nece se pri"nati žrtva ili i"datak u DQ> osim ako su bili učinjeni ili podneti ra"umno
0stala pravila sadrže opšte odredbe o generalnoj havariji.
-Pravilo> - sadrži defniciju generalne havarije
-pravilo 5 - regulisanje nekih slučajeva koji mogu da se pokažu kao sporni
-pravilo < - koji se gubici i troskovi pri"naju odnosno nadokna/uju u genralnoj havariji
-pravilo + - da se gen. havarija rešava nen"avisno od toga da li je neka od stran
ucesnika skrivila odredjene gubitke
-pravilo B - raspored tereta doka"ivanja u postupku pri"navanja odre/enih šteta
troškova u generalnu havariju kao i rok od godinu dana do kad stranke mogu d
pokreću
- pravilo takve "ahteve pri"navanja u generalnu havariju t"v. supsituirajucih troškova
K - regulisanje
-pravilo D - koje reguliše postupak prekrcavanja tereta na drugi brod nakon pretrpljen
generalne havarije i njegovu dopremu do konačnog odredista.

'. PAR(IKULARNE <AVARIJE

Partikularne havarije su sve one pomorske ne"gode koje se ne ispunjava
uslove "a generalnu havariju. 4od ovakvih havarija nema namernog žrtvovanja ve
ne"gode nastaju slučajno usled delovanja više sile ili greškom posade. ,jih nij
moguće taksativno pobrojati ali bi se ipak moglo reći da su naj"acajnije:
-nasukanje broda 6 nasedanje broda delom ili u celini na morsko dno. ,asukanje n
postoji
plovidbu.ako brod samo kraći vremenski period dotakne morsko dno i onda nastav
- potonuce broda - pomorska ne"goda kada "bog prodora vode u brod on i"gubi dalj
sposobnost plutanja i uroni u vodu pa se na/e na morskom dnu.
- požar na brodu - česta havarija koja mo"e dovesti do potpunog gubitka broda i tereta
-brodolom - dovodi do trajnog gubitka sposobnosti broda "a plovidbu

-. POJEDINI SLUAJEVI GENERALNI< <AVARIJA

Petnaest slučajeva generalnih havarija u osnovi su raspore/eni u dve grupe i t
su generalne
"avarijehavarije
#tete stete
- prvoi generalne havarije
pravilo sadr"i troskovi.
odredbu o pri"navanju u generalnu havarij
tereta koji se namerno i ra"umno radi "ajednickog spasa baci u more. 0vo je jedno o
prvih i najstarijih slucajeva generalne havarije.
%edjutim nikakvo bacanje tereta u more nece se pri"nati kao gen. havarija ukolik
teret nije prevožen u skladu sa pri"natim trgovačkim običajima. ,ece se pri"nati tere
koji se ukrcava na palubu broda osim ako "a odredjeni teret nije uobicajeno da se tak
prevo"i.
Sledece pravilo koje spada medju havarije stete jeste namerno nasukanje broda
>ko je brod slucajno nasukan takve štete se tretiraju kao partikularna havarij
medjutim ako "apovednik broda namerno i ra"umno nasuče brod da bi i"begao već
štetu onda se ona stete
& havarije pri"naje kao "ajednička
pri"naju se i onehavrija.
štete koje budu pričinjene brodu koji j
nasukan i nala"i se u opasnom položaju a "apovednik broda donese ra"umnu
namernu odluku da upotrebljavajući brodsku mašinu odsuče brod.
Lork-antverpenska pravila pri"naju jos jedno pravilo. ,jime se teret brodsk
stvari i "alihe upotrebljeni kao pogonsko gorivo a radi uspešnog "avršetka "apočeto
putovanja i dolaska u luku pri"naju kao generalna havarija.
"avarije troskovi - u ovu grupu spada više havarija i"a"vanih ra"ni
okolnostima i potrebama radi "ajedničkog spasa broda i tereta a iska"uje se potreb
da se podnese neki trošak. ,a prvom mestu je svakako nagrada $a spasa"anje
tro#ko"i spasa"anja koji se uvek pri"naju u generalnu havariju kada je došlo d
spasavanja broda
Pored nagrade i tereta. spasavanja tro#ko"i luke $akloni#ta su najvažniji deo on
i troškova
slučajeva gen. havarije koji spadaju u havarije troškove.
Pored toga to su još i stalne popravke broda. Specifčan trošak jeste gubita
vo"arine ukoliko "bog gubitka tereta do/e i do gubitka vo"arine "a taj teret onda se
ona pri"naje u gen. havariju ipak ovo je i"u"etak jer je pravilo da se vo"arin
naplaćuje unapred.

/. LIKVIDAIJA GENERALNE <AVARIJE

Deneralna havarija likvidira se nakon "avršetka pomorskog poduhvata u tok
kojeg se dogodila. !o je luka odredišta u kojoj se teret predaje primaocu ili luka u kojo
je prekinuto putovanje jer nije moglo da se nastavi. =ikvidaciju vrše "a to stručna lica
likvidatori
dispaša. generalnih havarija a dokument o likvidaciji najviše je po"nat pod na"ivom
=ikvidator kada primi celokupnu dokumentaciju pristupa likvidaciji tako što vr
utvr/ivanje dve mase ve"ano "a potrebu likvidacije: dužni%ke mase koju predstavljaj
vrednost broda i tereta i eventualno vo"arine u odredišnoj luci gde je "avrše
pomorski poduhvat nakon generalne havarije i utvrdjivanje po"erila%ke mase koja s
sastoji i" i"nosa pretrpljenih gubitaka kako na brodu tako i na teretu ali i
pri"navanja podnetih troškova koji se pri"naju kao generlna havarija i u tom del
redovno najčešći trosak predstavlja nagrada "a spasavanje broda.
,akon utvr/ivanja vrednosti du"ničke i poverilačke mase likvidator vrši obraču
generalne havarije tako što poverilačku masu deli sa dužničkom masom i dola"i d
koefcienta
mase brodageneralne havarije. &tvr/enim
tereta i eventualno vo"arine i koefcijentom
tako dola"i domnoži
i"nosautvr/ene
koji svakidužničk
od ovi
interesa mora da plati da bi se nadoknadile štete i troškovi koji su pri"nati ka
generalna havarija.

0. SUDAR BRODOVA 8o6a$ i izvori 8rava

Sudar brodova defniše se kao nasilan dodir dva ili vise brodova pod uslovom d
do/e do štete barem na jednom od brodova učesnika u sudaru ili na stvarima n
brodu odnosno brodovima. Prilikom sudara brodova mo"e doci i do gubitka ljudsk
"ivota i povredaodgovornost
imovinsko-pravnu ali ova materija nijebrodova.
"a sudare pokrivena pravnim i"vorima koji regulis
7pak "a gubitke ljudskih "ivota i povrede pored krivične snosi se i materijaln
odgovornost. 1egulisanje ove materije dola"i do i"ražaja u okviru insituta ograničen
odgovornosti vlasnika pomorskih brodova. & oblasti imovinske odgovornosti šteta n
brodovima i stvarima na tim brodovima ograničena je vrednošću te imovine. >li štet
"a gubitak ili povrede ljudskih života nema ograničenja i do ogranicenja mo"e doc
samo pod uslovom "a brodovlasnik iskoristi pravo da ograniči svoju odgovornost
okviru #onda ograničene odgovornosti.
0va defnicija sudara brodova odnosi se na t"v. direktne sudare kod kojih mor
da do/e do f"ičkog dodira i"me/u brodova učesnika u sudaru. Pored direktnog posto
ikršeći
indirektni sudar
propise o kod koga neplovidbi
be"bednoj dola"i doi"a"ove
f". dodira
npr.vec je to u slučaju kada
neprilagodjenom jedanvelik
br"inom bro
talase pa tako prični štetu drugim brodovima čamcima itd.
'a postojanje sudara nije odlučujuce da oba broda budu u pokretu već j
dovoljno da bude samo jedan od njih. 0va pravila se odnose i na ratne brodove i n
podmornice. &koliko dodje do sudara brodova i nepokretkog objekta na moru onda s
radi o udaru.
$zvori - sve i"vore mo"emo podeliti na medjunarodne i nacionalne E i upravne
imovinskopravne propise.
3
/pra"nopra"nim i"vorima predvi/ena su pravila o i"begavanju sudara na moru

0va pravila prvo su postojala u vidu običajnog prava da bi (;@;. bio "aključe
spora"um i"medju Krancuske i Bngleske o regulisanju upotrebe svetala na brodovima
radi i"begavanja sudara na moru. 4asnije je pokrenuta me/unarodna inicijativa "
donošenje 4onvencije o "aštiti ljudskih žrtava na moru koja je po"nata pod na"ivom
S0=>S a kojoj su kasnije pridodata Pravila o i"begavanju sudara na moru.
& imo"inskopra"nom delu postoji odgovarajuca medjunarodna regulativa i nacionaln
"akonodavrstvo
& materijipojedinih
sudara država
rano jekoje se oslanja
došlo na me/unarone
do donošenja konvencije.
odgovarajuće me/unarodn
konvencije - %edjunarona konvencija "a i"jednačenje nekih pravila o sudaru brodov
na moru ()(9. ,ju je ratifkovala 8ugoslavija i unela u svoje domaće "akonodavstv
'akonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovodbi i" ()**. ,a nei"menjen način materija s
raguliše istim "akonom i" ());.
0d "načaja su i procesno-pravna pitanja kojima se reguliše nadležnost
prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti ve"anoj "a sudar. 0vi sporovi najčešće se rešavaj
putem arbitraže. & krivičnim i prekršajnim stvarima sude nacionlni sudovi
odgovarajuća me/unarodna konvncija upućuje na sud "emlje koji je nadležan "
vo/enje postupka.

3. PODELA SUDARA PO OSNOVU KRIVIE

8oš u rimskom pravu bilo je prihvaćeno da se kod sudara brodova na mor
odgovornost učesnika raspravlja po principima koji su ba"irani na po"natom =e aTuil
na osnovu utvr/ene krivice.
Sa stanovišta utvr/ivanja činjenice da li je neki brod učesnik u sudaru kriv "
sudar ili nije sve sudare možemo podeliti na neskrivljene i skrivljene.
& teoriji se radi dodatnog ra"likovanja uvodi i pojam sumnjivih sudara tj. oni
kod kojih nije moguće utvrditi krivicu ili koji su prou"rokovani objektivnim 2viša sila3
ne subjektivnim
najčešće doga/ajuokolnostima. 0ni čine
skrivljeni sudari grupu
dok su neskrivljenih
neskrivljeni i"u"eci.sudara. 7pak u praksi s
Skrivljene sudare je moguće ra"likovati u "avisnosti od toga da li je do sudara došl
krivicom jednog ili oba broda učesnika.
0ednostrano skri"ljeni sudari - ukoliko činjenice uka"uju da je samo jedan o
brodova (99O kriv "a sudar onda je on dužan da drugom brodu ili brodovim
nadoknadi celokupnu štetu. S ob"irom da su brodovi osigurani u odnosu na svoj
odgovornost "a sudar eventualna stopostotna krivica "a nastale štete predstavlja t"v
maksimalnu mogucu odgovornost osiguratelja i" jednog ugovora o osiguranju broda
0n je u tom slučaju pored obave"e da nadoknadi štetu na brodu koji je osigurao duža
da nadoknadi štetu i brodovima kojima je šteta u"rokovana.
D"ostrano
ispostavi da su seskri"ljeni
oba brodasudari - uo pravila
ogrešila postupku doka"ivanjasudara
o i"begavanju krivice
na skoro
moru. uvek
'a štets
se odgovara sra"merno krivici npr. C9:C9 E A9:@9 itd.

4. NADOKNADA )(E(E PROU&ROKOVANE SUDAROM

4ada se ustanovi krivica broda učesnika pristupa se utvrdjivanju visine nasta

stete. 4od postojanja obostrane krivice nadokna/uje se šteta na oba broda kao i n
teretima koji su se nala"ili na tim brodovima.
!roskovi su sledeci:
- troškovi popravke broda
- gubitak "arade
- troškovi pregleda štete troškovi klasifkacionog "avoda troškovi nad"ora na
popravkama
- drugi troškovi kao sto su: troškovi doka lučki troškovi troškovi tegljača
- drugi gubici i troškovi prema okolnostima slučaja
Htete koje su nastale i" sudara nadoknadjuju se po obimu i visini u celost
sra"merno utvr/enoj visini odgovornosti broda učesnika u sudaru.

15. SPASAVANJE NA MORU 8o6a$? vr!e i izvori 8rava

Spasavanje na moru je pomorsko-pravni institut "asnovan na etičkom shvatanj
potrebe me/usobnog pomaganja me/u učesnicima plovidbe. 0n ima svoja dv
aspekta
obave"nosti upravno-pravni i imovinsko-pravni.
spasavanja ljudskih &pravno pravodeoregulise
života na moru. 7movinsko-pravni aspe
je dobrovoljan
a pod uslovom da je spasavanje dalo re"ultat spasioci imaju pravo na nagradu.
Izvori 8rava 6 postoje dve vrste i"vora u ovoj materiji:
/pra"ni propisi kako na medjunarodnom tako i nacionalnom nivou regulis
obave"nost spasavanja i pru"anja pomoći na moru. 0snovni medjunarodni dokumen
koji reguliše ovu obave"u je %edjunarodna konvencija o "astiti ljudksih "ivota na mor
2S0=>S konvencija3.
Imo"insko1pra"ni deo spasavanja - regulisan je %edjunarodnom konvencijom "
i"jednačenje pravila o pružanju i spasavanju na moru i" ()(9. u 5riselu. +anas važec
konvencija doneta je U;) u =ondonu. 0na menja pristup spasavanja na taj način st
poboljšava
"aga/ivanja položaj spasioca
do kojih i posebno
eventualno reguliše
dola"i tokompitanje "aštite mora
spasavanja. i morske
Propisuje okoline
se da će koo
utvr/ivanja nagrade "a spasavanje posebno u"eti u ob"ir uloženi napori u sprečavan
ili smanjenju štete pričinjene morskoj okolini prilikom spasavanja.

11. NAGRADA &A SPASAVANJE #!vr+ivan6e viine i 8o,ela naCra,e

Spasavanje imovine na moru vrši se u" naknadu. 0na se na"iva nagrada "
spasavanje. Pravo na nagradu spasilac ima i kada ona nije ugovorena. & slučaju kad
nije ugovorena mo"e je odrediti sud odnosno arbitraža.
$isina
nagradi. nagrade-pretpostavlja
Pravicnost konvencija i "akonodavstvo pojedinih
nužnost postojanja "emalja i"me/u
sra"mere govore ouspeha
pravicno
spasavanju i pri"nate nagrade.& tom pogledu ugovorena nagrada se može smanjit
odnosno povecati.
Blementi koji se u"imaju u ob"ir prilikom utvrdjivanja nagrade su:
- vrednost spasenog broda i druge imovine
- veština i napori koji su uloženi u spasavanje
- stepen uspeha
- priroda i stepen opasnosti
3
- utrošeno vreme troškovi gubici

- ri"ik kojem se spasilac i"ložio
- br"ina kojom je usluga pružena
,agradom su obuhvaceni i troskovi spasavanja. & praksi na visinu utiče ukupn
vrednost imovine koja se spasava.
Dornja granica nagrade je visina vrednosti spasene imovine i ona se mo"
dodeliti samo kod potpuno napuštene imovine na moru koja bi drugacije sigurn
propala. ,agradu su dužni da plate vlasnici spašene imovine a u nekim slučajevima
"akupac broda.
Podela nagrade - nagrada se deli i"me/u vlasnika broda spasioca i posade to
broda. & našem pravu ne postoji propis o podeli nagrade već je to prepušten
autonomnim aktima svakog pojedinog brodovlasnika. & svakom slucaju posada im
pravo na podelu odredjenog dela t"v. ciste nagrade novčane sume koja preostan
nakon odbitka troškova spasavanja. Spasilac nema pravo da se odrekne dela nagrad
"a spasavanje koje pripada članovima posade.

12. VA>ENJE PO(ONULI< S(VARI

Pod va/enjem potonulih stvari podra"umeva se bilo dobrovoljno ili obave"n
va/enje stvari i" mora najčešće broda i tereta. $a/enje mo"e da bude dobrovoljno
"bog ličnog interesa da se stvar spasi ili va/enje tu/e stvari radi dobijanja nagrade.
5rod i teret se vade obave"no po nalogu lučkih vlasti kada predstavljaju smetnj
na plovnom putu ili predstavljaju opasnost da se i"livanjem sadržaja u more i"vr
"aga/enje mora ili morske okoline.
Potonulim stvarima u moru smatraju se brodovi čamci va"duhoplovi kao i sv
druge stvari koje su potonule u moru.

1. I&VORI :ELE&NI9KOG PRAVA $e+#naro,ni i ,o$a*i
5ernska konvencija i" (;)9. god. je prva me/unarodna konvencij

me/unarodnog žele"ničkog prava. Iesto je menjana i dopunjavana. 0dnosi se n
prevo" robe žele"nicom. Po"nata je i kao <7%-konvencija. !ako/e u 5ernu ()?@. g
doneta je %edjunarodna konvencija o prevo"u putnika i prtljaga na žele"nicama 2<7$
konvencija3. & materiji
saobraćaju doneta prevo"a
je ();9. robe putnika
g. jedinstvena i prtljagakoja
4onvencija u me/unarodom žele"ničko
obuhvata robni i putničk
prevo" pod na"ivom 4onvencija o me/unarodnom žele"ničkom prevo"u 2<0!7
konvencija3. %edjutim Sovjetski Save" nije prihvato ove dve konvencije već je inicira
donošenje posebnog spora"uma o me/unarodnom teretnom saobraćaju - S%D
spora"um kome su pristupile "emlje istočnog bloka. 0ne su imale i poseban spora"um
u oblasti me/unarodnog putničkog žele"ničkog saobraćaja 6 S%PS spora"um.
+omaći i"vori žele"ničkog prava su: 'akon o be"bednosti u žele"ničkom
saobraćaju i 'akon o ugovorima o prevo"u u žele"ničkom saobraćaju. 'atim držav
članice S15 i <D donele su svoje "akone o žele"nici ())(. g. ?99C. godine donet j
novi 'akon o žele"nici.
2. :ELE&NI9KI SOBRAĆAJNI PU( Clavne "ara"!eri!i"e
Sobraćajni putevi su odre/eni ograničeni deo prostora koji služi kretan

sobraćajnih sredstava. +ele se na : prirodne i vestacke medjunarodne i nacionalne
Pod žele"ničkim saobraćajnim putevima podra"umevamo žele"ničke pruge uključuju
i stanice i stajališta. 'ele"nicke pruge se dele na glavne i sporedne 2u "avisnosti o
obima saobraćaja i"ačaja koji pruga ima u domaćem i mežunarodnom saobraćaju3 ka
i na pruge normalnog sirokog i uskog koloseka 2prema širirni koloseka3. !ako/e prug
se me/usobno ra"likuju i prema nosivosti.
0pšte pravo
saobraćaja prihvaćeno
ulaska i je pravilo
prola"a u ciljuvo"ila
žele"ničkih nesmetanog odvijanja
jedne države žele"ničko
na teritoriju druge
0sobenost žele"ničkog saobraćaja je u tome što prelaskom žele"ničkog vo"ila jedn
države na teritoriju druge sa njima ne prela"i osoblje već brigu o vo"ilu preu"im
žele"ničko osoblje domaće države. +omaća država ima pravo dakontroliš
me/unarodni saobraćaj na svojim prugama u pogledu kako svojih nacionalnih tako
me/unarodnih propisa carinskog i sanitarnog karaktera.
5e"bednost žele"ničkih puteva postiže se postavljanjem signali"acije du
žele"ničkih pruga "abranom ukrštanja sa drugim žele"ničkim ili tramvajskim prugam
kao i putevima drumskog saobraćaja. Pored toga propisima je odre/en JJpružni pojas
3
koji predstavlja prostor u kome je "abranjeno gra/enje drugih objekata osi

žele"ničkih. JJ'aštitni pružni pojasJJ je prostor u kome je do"voljeno graditi gra/evinsk
i druge objekte ali se moraju poštovati mere obe"be/enja sigurnosti ljudi i saobraćaja
Sa stanovišta svojinskih odnosa žele"nički saobraćajni putevi pripadaj
žele"nici a žele"nica je ujedno i vlasnik i celog "emljišnog pojasa u" prugu. 0snovn
karakteristika žele"ničkog "emljišta je da je to stvar van prometa. Vele"nica nem
pravo raspolaganja "emljištem u smislu otu/enja ali ima isključivo pravo korišćenja
upravljanja.
%. :ELE&NI9KA VO&ILA 8o6a$? vr!e i oo7ine
Pojam žele"ničkih saobraćajnih sredstava reguliše 'akon o osnovam

be"bednosti u žele"ničkom saobraćaju. Vele"nička vo"ila su lokomotive motorna
putnička i teretna kola i vo"ila "a posebne namere. 0na moraju da odgovaraj
tehničkim standardima koje ovaj 'akon odredjuje kao i da ispunjavaju uslove koji s
utvr/eni me/unarodnim konvencijama i spora"umima. 1adi nesmetanog odvijanj
me/unarodnog žele"ničkog saobraćaja važi pravo tran"ita 2ulaska i prola"a
"ele"nickih vo"ila
"adržavaju na jedne države
nacionalnim na teritoriju
prugama a brigu odruge. Prikoja
vo"ilima tom
su lokomotive i osoblje
prešla državne granics
preu"ima osoblje domaće države.
Vele"nica ima obave"u da održava vo"ila u ispravnom stanju. $o"ila moraju d
odgovaraju i proflu i uslovima "a pruge na kojima cirkulišu. 5e"bednost se obe"be/uj
i tako što se i"ričito "abranjuje gradjenje objekata u bli"ini žele"ničkih kolovo"a
pružni pojas.
7ndividuali"acija žala"ničkih vo"ila vrši se najpre utvr/ivanjem pripadništv
odre/enoj žele"nici. Vele"nička vo"ila se "a ra"liku od va"duhoplovnih i pomorskih n
upisuju u javne registre niti se registuju poput vo"ila drumskog saobraćaj
7ndividuali"acija žele"ničkih vo"ila ima "a cilj da omogući u"ajamno korišćenje tu/i
vo"ila
bojevi.od strane žele"nica
5rojevima ra"nih država. 'alocomotive
se vrši individuali"acija obeležavanje lokomotiva
a slova se koriste
se odnose slova
na osnovn
tehnička svojstva lokomotive.
Vele"nička vo"ila imaju karakter telesnih pokretnih složenih i nedeljivih stvar
Vele"nička vo"ila su stvari u prometu. Vele"nička vo"ila ne moraju da budu
isključivom prometu i"me/u žele"ničkih organi"acija jer pravo svojine na ovim
vo"ilima mogu da imaju i druge organi"acije.
'. UGOVOR O PREVO&U ROBE :ELE&NIOM 8rava i o7aveze #Covorni

!rana
&govor o prevo"u stvari žele"nicom jeste athe"ioni teretan i realan ugovo

&govorne strane su: prevo"ilac posiljalac i primalac. Prevo"ilac je uvek žele"nica
pošiljalac i primalac može biti svako f"ičko ili pravno lice. &govor se smatr
"aključenim kada prevo"ilac primi na prevo" stvari sa tovarnim listom 2i" čega s
"aključuje da se radi orealnoj #ormi ugovora3 a prestaje ispunjenjem ili otka"om
'akon ne "ahteva pisanu #ormu ugovora već ona služi samo kao doka" da je ugovo
"aključen.
5itni elementi ovog ugovora su obave"a i"vršenja prevo"a na vreme i cena koj
se plaća "a i"vršeni prevo" 2prevo"nina3.
&govorom o prevo"u robe žele"nicom prevo"ilac se obave"uje da stvar primljen
na prevo" preve"e do uputne stanice i da je preda primaocu a pošiljalac se obave"uj
da prevo"iocu "a to isplati prevo"ninu. Prevo"nina se u žele"ničkom saobraćaju n
ugovara već je njena visina odre/ena žele"ničkom tari#om.
0snovne obave"e žele"nice su: i"vršenje prevo"a u utvrdjenom prevo"nom rok
čuvanje
0bave"astvari u tokujeprevo"a
pošiljaoca plaćanjei prevo"nine
predaja stvari o"načenom
i utovar stvari uprimaocu na tovarnom
ugovorenom listu
rok. & slučaj
prekoračenja žele"nica ima pravo na naknadu 2ležarinu3.
-. :ELE&NI9KI (OVARNI LIS( vr!e i oo7ine
!ovarni list je #ormalna prevo"na isprvava koja se i"daje kod žele"ničkog prevo"
stvari. 7"daje ga prevo"ilac- žele"nica u jednom primerku. !aj primerak ostaje ko
žele"nice i prati robu u prevo"u. Posiljaocu prilikom "aključenja ugovora o prevo"
žele"nica i"daje još jedan primerak 6 duplikat tovarnog lista. +uplikat tovarnog list
nema
ne mo"evažnost
vršiti tovarnog
prijem istelista koji prati pošiljku što "nači da se na osnovu tog duplikat
robe.
!ovarni list mora da sadrži mesto i datum sastavljanja na"načenje uputn
stanice ime i pre"ime ili na"iv primaoca i njegovu adresu na"nacenje vrste i težin
stvari itd.
!ovarni list slu"i kao doka" o "aključenom ugovoru o prevo"u stvari žele"nicom
kao potvrda da su stvari primljene na prevo". ,ema osobinu hartije od vrednosti ve
je njegova osnovna namena da prati robu u transportu i da "ajedno sa robom bud
predat primaocu.
%e/utim naš novi 'akon o ugovorima o prevo"u u žele"ničkom saobracaj
predvidja i mogućnot i"davanja prenosivog tovarnog lista ako se o tome pošiljalac
prevo"ilac
posiljaocu iposebno
na njemuspora"umeju. 7"dajena"načeno
mora biti i"ričito se u dva primerka. 8edan
da se radi primerak se
o prenosivom predaj
tovarnom
listu a na primerku koji prati stvari u prevo"u mora biti na"načeno da je i"dat prenosi
tovarni list. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom a ukoliko je n
donosica prenosi se predajom. & domacem "akonodavstvu prenosivi tovarni list im
karakter dvostranog pravnog posla i punovažan je samo ako ga potpišu prevo"ilac
posiljalac. %ogućnost i"davanja prenosivog tovarnog lista u našem žele"ničkom prav
je jedna velika i "načajna novina koja još u potpunosti nije prihvaćena
odgovarajućim me/unarodnim dokumentima a ne po"naju je ni "akonodavstva većin
drugih "emalja.
/. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA :ELE&NIOM
&govorom o prevo"u putnika žle"nicom "ele"nica se kao prevo"ilac obave"uj

da putnika preve"e do odredjenog mesta a putnik se obave"uje da žele"nici pla
odgovarajuću prevo"ninu. &govor se smatra ne#ormalnim iako je obave"a putnika d
pre "apocetog putovanja kupi kartu. Putna karta se smatra kao doka" o "akljucenom
ugovoru a njegovo postojanje se mo"e doka"ivati i drugim doka"nim sredstvim
Putnik ne mo"e da utiče na uslove ugovora o prevo"u pa ovaj ugovor spada

athe"ione ugovore.
0snovna obave"a žele"nice je da i"vrši prevo" putnika do uputne stanic
ugovorenom vrstom i ra"redom vo"a i da putniku obe"bedi o"naceno mesto
odredjenom vo"u. 0bave"a putnika je da kupi vo"nu kartu "a odredjenu relaciju da s
u toku vo"nje pristojno ponaša da ne smeta drugim putnicima. Putnik ima pravo d
odustane od ugovora pre nego "apočne sa i"vršenjem putovanja.
Vele"nica
putnika odgovara
kao i štetu "a štetu nastalu
"bog "akašnjenja usled putovanja.
ili prekida smrti oštećenja "dravljažele"nice
0dgovornost ili povredj
objektivna pa se može isključiti jedino ako se dokaže da je nastala isključivom
krivicom putnika ili višom silom. 0dgovornost žele"nice je ograničena do odre/eno
i"nosa ali ukoliko je žele"nica štetu prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjom
onda nema pravo na ovo ograničenje odgovornosti. 0dgovornost "bog "akašnjenja
prekida putovanja se "asniva na krivici. Vele"nica će odgovarati samo u slučaju da j
"akašnjenje ili prekid i"a"vala namerno ili krajnjom nepažnjom.
&govor prestaje ispunjenjem odustankom putnika od putovanja smrcu jednostranim
raskidom. &govor traje od ukrcaja do iskrcaja putnika.
0. ME>UNARODNI PREVO& :ELE&NIOM onovne "ara"!eri!i"e
%e/unarodni žele"nički prevo" je prevo" koji se i"vršava i"me/u teritorija najmanj

dveju država. %e/unarodne konvencije kojima se regulišu me/unarodni prevo
žele"nicom su <7% konvencija koja reguliše prevo" robe i <7$ konvencija kojom j
regulisan prevo" putnika i prtljaga. ,aše pravo se oslanja na ove dve konvencije
me/unarodno pravo direktno se primenjuje u svim onim slučajevima kada se ra"likuj
od našeg.
3. ME>UNARODNI :ELE&NI9KI PREVO& S(VARI

%e/unarodni žele"nicki prevo" je onaj prevo" koji se i"vrsava i"medju teritorij
najmanje dveju država. %e/unarodni žele"niški prevo" stvari regulisan je <7
konvencijom 25ernska konvencija o prevo"u robe žele"nicom od (;)9. god.3
%edjunarodni prevo"i se dela na: sporovo"ne br"ovo"ne i ekspresne prevo"
stvari.
Posebna karakteristika me/unarodnog žele"ničkog prevo"a se sastoji u i"davanj
me/unarodnog žele"ničkog tovarnog lista. Htampa se u najmanje dva primerka i mo"
biti na više je"ika. Prema <7% konvenciji list mora da bude na #rancuskom nemackom
ili italijanskom je"iku. %ora biti "akljucen i u #ormi predvi/enoj ovom konvencijom št
"nači da mora
na ugovorni doći primenjivala
odnos do i"davanjapravila
medjunarodnog
kovencije."ele"nickog tovarnog lista kako bi s
%e/unarodni dokument kojim je regulisan me/unarodni prevo" robe žele"nicom
je <7% konvencija koja je (;)9. god. doneta u 5ernu. <ilj njenog donošenja je b
unapre/enje me/unarodne trgovine donošenjem jedinstvene pravne regulative. ();9
god. usvojena je nova konvencija čiji je skraćeni na"iv <0!7K koja je "amenila <7%
<7$ konvencije. 8edna od naj"načajnijih i"mena je da žele"nica u me/unarodno prevo"
nema više obave"u da prima denčenu robu već se ta obave"a ograničava na kolsk
pošiljke. 0vom konvencijom nije opšte usvojena mogućnost i"davanja prenosivo

tovarnog lista.
4. ORGANI&AIJE :ELE&NI9KOG SAOBRAĆAJA $e+#naro,ne i ,o$a*e
%edjunarodne žele"ničke organi"acije dele se na vladine i nevladin

organi"acije. ,ajvažnije
,jegove članice vladine
su ujedno i oneorgani"acije
države kojesu:
su5ernski save"
pristupile <7%koji je osnovan
i <7$ (;)9. g
konvencijama
danas <0!7K konvenciji. 7 druga vladina organi"acija od "načaja je 0rgani"acija "
žele"ničku saradnju čiji je cilj unapre/enje me/unarodnog žele"ničkog saobraćaj
,aj"načajnija nevladina organi"acija je osnovana ()??. g. sa sedištem u Pari"u. !o j
%e/unarodna žele"nička unija 6 &7<  koja je osnovana u oblasti žele"ničko
transporta. <0!7K konvencijom je osnovana %edjunarodna organi"acija "a prevo
"ele"nicom 6 0!7K koja je "amenila 5ernski save".
& 8ugoslaviji organi"acija žele"nickog saobraćaja je bila ure/ena 'akonom
udruživanju u 'ajednicu jugoslovenskih žele"nica po kome je udruživanje u 'ajednic
bilo obave"no. 4asnije sa raspadom države stvaraju se Vele"ničko transportn
predu"eće
Srbije i V!P <rne Dore.
15. ODGOVORNOS( :ELE&NI9KOG PREVO&IOA
Vele"nica je dužna da prevo" i"vrši uredno i na vreme kao i da u toku trajanj

prevo"a čuva stvari koje su joj date na prevo" i da ih u neoštećenom stanju pred
primaocu u uputnoj stanici. Prema 'akonu o ugovorima u žele"ničkom prevo"u
žele"nica odgovara "a štetu nastalu u toku prevo"a "bog potpunog ili delimično
gubitka ili oštećenja stvari. 0dgovornost traje od prijema stvari na pevo" pa d
njihove predaje primaocu.
Vele"nica
putnika odgovara
kao i štetu "a štetu nastalu
"bog "akašnjenja usled putovanja.
ili prekida smrti oštećenja "dravljažele"nice
0dgovornost ili povredj
objektivna pa se može isključiti jedino ako se dokaže da je nastala isključivom
krivicom putnika ili višom silom. 0dgovornost žele"nice je ograničena do odre/eno
i"nosa ali ukoliko je žele"nica štetu prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjom
onda nema pravo na ovo ograničenje odgovornosti. 0dgovornost "bog "akašnjenja
prekida putovanja se "asniva na krivici. Vele"nica će odgovarati samo u slučaju da j
"akašnjenje ili prekid i"a"vala namerno ili krajnjom nepažnjom.
1. I&VORI DRUMSKOG PRAVA $e+#naro,ni i ,o$a*i
& oblasti medjunarodnog drumskog prava donete su mnoge konvencije o be"bednos

drumskog saobraćaja. 8edna od njih je i ona koja je ()@*. doneta u Venevi a koju j
()C*. ratifkovala i 8ugoslavija. & oblasti be"bednosti doneto je više protokola
deklaracija i spora"uma. ,eki od njih su: Protokol o drumskoj signali"aciji i" ()@)
+eklaracia o i"gradnji velikih puteva "a me/unarodni robni saobraćaj i" ()C9
Spora"um o održavanju gradilišta na putevima ()CC Bvropski spora"um o putnim
o"nakama ()C*. & oblasti be"bednosti drumskog saobraćaja doneto je vis
me/unarodnih konvencija fskalnog i me/unarodnog kraktera kao sto su: !71
konvencija doneta ()CF. u Venevi 2<arinska konvencija o me/unarodnom prevo"
roba na osnovu karneta !713 a koja je još po"natija pod skraćenicom <%1 - konvencij
i koja je jos uvek u primeni. & 5eču je ()F;. doneta 4onvencija o saobraćaju n
putevima koja je široko prihvaćena a od strane 8ugoslavija je ratifkovana ()*;. !
iste ()F;. u" nju je doneta i 4onvencija o signali"aciji na putevima.
4ada je reč o domaćim i"vorima u oblasti be"benosti drumskog saobraćaja doneto j

više "akona. 8edan od njih je i 'akon o osnovama be"bednosti saobraćaja na putevim
i" ()*@. a poslednja njegova i"mena je bila ())?. Srbija ima svoje "akone
be"bednosti saobraćaja na putevima koji su trpeli i"mene i dopune. & oblas
imovinskopravnih odnosa u drumskom saobraćaju ova materija je prvo bila regulisan
'akonom o ugovorima o prevo"u u drumskom saobraćaju i" ()*@ dok je sada važeć
"akon i" ())C. ()*@ donet je 'akon o medjunarodnom prevo"u u drumsko
saobracaju koji je inoviran
save"a 8ugoslavije ());.
koji je donet $ažan
()*; je i je
a koji 'akon o položaju
istrpeo promene i ovlašćenjima
())C. >uto-mot
2. DRUMSKI SAOBRAĆAJNI PU( vr!e i oo7ine
'akonom o osnovama be"bednosti saobracaja na putevima se kod nas utvrdjuje pojam

drumskog saobracajnog puta. & skladu sa "akonom put je i svaka druga površina n
kojoj se saobraćaj vrši. 8avni put je svaka i"gra/ena površina od opšteg "načaja "
saobraćaj koju svako mo"e da koristi pod uslovima koji su "akonom odre/eni.
Svi javni putevi dele se na 6 magistralne regionalne i lokalne. 2agistralni put j
medjunarodni javni puttj.koji
republika ili pokrajna pove"uje
dr"ava glavne
članica. gradoveput
Regionalni ili važnija
je onajprivredna
put koji područj
pove"uj
privredna područja jedne republike ili autonomne pokrajine i koji je od posebno
"načaja "a tu republiku tj. pokrajinu. Lokalni pute"i pove"uju sela i naselja na teritor
odre/ene opštine i od "načaja su "a saobraćaj na toj opštini. 0ni nekad mogu imati
samo jednu saobraćajnu traku. Auto1put je javni put koji je posebno i"gra/en
namenjen isključivo sa saobraćaj motornih vo"la koji je o"načen posebni
saobraćajnim "nakom koji ima dve me/usobno odvojene kolovo"ne trake "a saobraća
i" suprotnih smerova koji se ne ukršta sa poprečnim putevima niti sa žele"ničkim
tramvajsim prugama.
Svojinu na javnim putevima ima država a putevi su stvari van prometa. 'a ra"liku o
žele"ničkog
prema javnim prava ovde nema
putevima tako jedinstva subjekata koji
i prema sredstvima bi ta prava
saobraćaja. ostvarivali
'ato može doći kak
d
uspostavljanja me/usobnih pravnih odnosa "a kojima nema potrebe u žele"ničkom
pravu. ,aj"načajnije je pitanje naknade eventualne štete. ,aknadu štete duguj
učesnici u saobraćaju "a oštećenje javnih puteva a u slučaju neispravnosti javno
puta štetu koju usled toga pretrpe učesnici u saobraćaju snose nosioci prav
upravljanja putem.
%. ELEMEN(I BE&BEDNOS(I DRUMSKOG SAOBRAĆAJA
5e"bednost
saobraćaja nadrumskog
putevima.saobraćaja
0vim "akonomutvr/ena je 'akonom
su ure/eni propisi uove"i
osnovama be"bednos
sa putevima pravil
saobraćaja na njima propisi o tehničkoj ispravnosti vo"ila. Svi učesnici u saobraćaju s
dužni da poštuju pravila o pravilnom odvojanju saobraćaja saobraćajne "nake kao
naredbe koje im daju ovlašćena lica.
Postoje dva elementa be"bednosti drumakog odnosno javnog saobraćaja
konstrukciona i #unkcionalna be"bednost. Preduslov "a konstrukcionu be$bedno
javnih puteva jeste da su oni tako be"bednosno i"gra/eni da u svemu ispunjavaj
propisane tehničke normative. 0vo pravilo je strogo postvaljeno. !i normativi su ve"a
4
"a njihovu širinu debljinu nagib sposobnost podnošenja opterećenj itd. ,aravno
postoji i obave"a održavanja javnih puteva obe"be/enja područja oko njega u tom
smislu što je "abranjeno podi"anje objekata kojima bi se smanjila preglednost puta
Predu"eća koja obavljaju radove na javnim putevima moraju da obeleže mesta n
kojima su radovi u toku. >ko dodje do nekih okolnosti koji ote"avaju saobraćaj 2popu
smetova kli"anja terena poledice3 moraju se odmh predu"eti potrebne mer
otklanjanja istih. 8avni putevi i"van naselja moraju da imaju i "austavnu traku koj
slu"i "a da
obave"i odmor vo"aca.
ti putevi 3unkcionalni
budu element be"bednosti
obeleženi propisanim javnog
saobraćajnim puta koji
"nacima sastoji sed
služe
upo"ore vo"ače na opasnost na putu ili da im stavi do "nanja neka ograničenja
"abrane ili obave"e. Poštovanjem pravila o kretanju na javnim putevima se postiž
veća be"bednost "a sve učesnike u saobraćaju.
'. UGOVOR O PREVO&U ROBE DRUMOM
Po nasem "akonu ugovor o prevo"u stvari je- ugovor kojim se prevo"ilac obave"uje d
stvar preve"e u odredjeno mesto i da je u tom mestu preda primaocu ili drugom
ovlascenom licu koje primalac
ugovorenu prevo"nu odredi dok se
cenu 2prevo"ninu3. posiljalc
Strane obave"uje
u ovom da prevo"iocu
ugovoru ispla
su prevo"ilac
posiljalac kao i primalac 2koji ujedno mo"e da bude i posiljalac ili drugo ogovoro
o"naceno lice3. & drumskom prevo"u postoji mnogo vise predu"etnika koji se bav
ovom vrstom prevo"a "a ra"liku od "ele"nickog pa je time i veca konkurencija i nem
monopola. Posiljalac mo"e da bude svako pravno ili f"icko lice koje sa prevo"iocem
"akljuci ugovor o prevo"u stvari drumom. 0vakav ugovor je ne#ormalan a u "akon
stoji da mo"e da se "akljuci na bilo koji nacin. 0n je takodje i dvostran komuniitativa
i teretan. Posebnost je ta da se stvar mora prevesti posebnim ugovorenim vo"ilom
vo"ilom koje ima odredjen svojstva kao i to da drumski prevo"ilac nije obave"an d
prima robu svih posiljalaca na prevo" vec samo onih sa kojima postigne spora"um
i"vrsenju
ugovore o prevo"a.
prevo"u. $o"ac se po samom "aposlenju smatra ovlascenim da sklap
-. DRUMSKI (OVARNI LIS(
+rumski tovarni list je prevo"na isprava koja se i"daje u ve"i sa i"vršenjem ugovora
prevo"u stvari drumom i služi kao doka" da je roba primljena na prevo" u" obećanj
da će se prevo" uredno i na vreme i"vršiti i da će stvar biti predata primaocu. 0n j
ujedno i doka" o "aključenom ugovoru i njegovim uslovima. 7"daje prilikom prijem
stvari na prevo" i to u tri primerka. & drumskom tranportu ne postoji obave"
i"davanja
prevo"ilac tovarnog lista>ko
ili pošiljalac. a do
se njegovog i"davanja
stvari prevo"e dola"i vo"ilima
ra"ličitim samo akoonda
to "ahtevaj
se mož
"ahtevati da se "a svako vo"ilo i"da poseban tovarni list.
,eki od obave"nih "akonskih elemenata drumskog tovarnog lista su:
(. datum i mesto i"davanja drumskog tovarnog lista
?. ime ili na"iv i adresa posiljaoca
A. ime ili na"iv prevo"ioca
@. registarski broj vo"ila
C. datum i mesto utovara stvari
4
F. ime ili na"iv primaoca i mesto istovara

*. troskovi u ve"i sa prevo"om stvari
Pored ovih obave"nih podataka tovarni list mo"e da sadr"i i neke druge neobave"n
2podatke o "abrani vrsenja pretovaraW3. ,ije preci"no naglašeno ko je dužan da i"d
tovarni list pa je "aključak da je to "ajednička pravna radnja prevo"ioca i pošiljaoca
Postoji i i"davanje prenosivog tovarnog lista kojem predhodi saglasnost pošaljioca
prevo"ioca. & drumskom prevo"u postoji i "aključnica koja predstavlja pismenu #orm
"a "aključenje
"aključnica ugovora
i tovarni o prevo"u
list treba da sestvari. 0napo
poklapaju prethodi samom ugovoru
svojim elementima a akotako
to nijd
slučaj onda važe odredbe tovarnog lista.
/. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA DRUMOM
&govorom o prevo"u putnika drumom prevo"ilac se obave"uje da putnike preve"e d

odre/enog mesta a putnik da prevo"iocu plati odgovarajuću prevo"ninu. Prevo
putnika možemo da podelimo na: prevo" u gradskom prigradskom i me/unarodnom
saobraćaju kao i na me/unarodni prevo" putnika drumom. 0vaj ugovor se najčešć
"akljičuje
prevo"iocai"me/u putnika
i naručioca i prevo"ioca
prevo"a alisamože
što je slučaj da bude
pružanjem "aključen
turističkih i i"me/
usluga pa j
onda to ugo"or o t$"& posebnim "ožnjama. 0 takvom "aključenju ugovora "akon n
sadrži posebne odredbe. 0n se ra"likuje i od linijskog pre"o$a kod kojeg je drums
prevo"ilac u ulo"i javnog prevo"ioca. >ko se drumski prevo" vrši i"van linijsko
prevo"a "a posebne potrebe sa naručiocem prevo"a onda se i"me/u prevo"ioca
naručioca "aključuju t"v. %arter ugo"ori.
Postoji "akonska obave"a i"davanja vo"ne karte koja u drumskom prevo"u može bi
i"data i na ime i koja se u tom slučaju ne mo"e preneti na drugo lice be" saglasnos
prevo"ioca. >ko je ugovor o prevo"u putnika "aključen sa naručiocem prevo"a onda s
putnicima po pravilu ne i"daje vo"na karta. Svi ugovori o prevo"u putnika u drumskom
saobraćaju su ne#ormalnog
"akonski propisi karaktera
be" i"u"etka. i napostoji
,aravno sve vrste prevo"a
i pravo i ugovora
putnika se primenju
na odustanak ali
domaćem saobraćaju to može da bude najkasnije dva sata pre početka putovanja ak
se želi povratak celokupne prevo"nine dok je u me/unarodnom taj rok od šest sat
Postoji i odgovornost prevo"ioca ukoliko do/e do smrti oštećenja "dravlja ili povred
putnika tako da je najveći i"nos koji se može naplatiti i"nos od ?99.999 dinara p
putniku. 0dgovornost prevo"ioca je objektivne prirode.
0. MEDJUNARODNI DRUMSKI PREVO& @ OSNOVNE KARAK(ERIS(IKE
<%1 konvencija
podra"umeva reguliše
prevo" me/unarodni
u kome se mesto drumski prevo"
pru"imanja roberobe i kaže
i mesto da se pod
odredišta njim
nala"e
ra"ličitim državama. 'a primenu te 4onvencije potrebnao je da je barem jedna od ti
država 4onvenciju usvojila. ,e postoji poseban uslov i"davanja tovarnog lista ali ipa
prevo" mora da bude u" naplatu. 0va 4onvencija se primenjuje na sve vrste prevo"a
linijske slobodne i na prevo" "a sopstvene potrebe dok se ne primenjuje na prevo
re"ervisane pošte posmrtnih ostataka selidbu nameštaja i na pogranične prevo"e. 7
me/unarodnom drumskom prevo"u dola"i do i"davanja me/unarodnog drumsko
tovarnog lista koji služi kao potvrda o "aključenom ugovoru o prevo"u koji j
4
ne#ormalan i koji se sastavlja u A primerka. ,e postoji obave"ni jedinstve

me/unarodni tovarni list pa ga svaki me/unarodni drumski transporter mo"
samostalno utvrditi ali se može koristiti i jedinstveni me/unarodni obra"ac drumsko
tovarnog lista koji je i"dala %e/unarodna unija "a drumski saobraćaj. %e/unarodn
drumski prevo"i se najčešce vrše na osnovu karneta !71 koji predstavlja carins
dokument tako da prevo" koji se vrši na ovakav način olakšava carinske #ormalnost
jer je prevo"iocima do"voljeno da preko graničnih prela"a pojednih država prela"e be
carinskog
%e/unarodnipregleda.
prevo" putnika drumom regulisan je 4onvencijom o ugovoru
me/unarodnom prevo"u putnika i prtljaga drumom. 0va konvencija svoju primen
ve"uje "a pro#esionalno obavljanje prevo"a u me/unarodnom drumskom putničkom
saobraćaju. 0vaj ugovor je ne#ormalan. 'a ra"liku od našeg prava prema 4onvenciji s
odgovornost prevo"ioca "a smrt i telesne povrede putnika "asniva na pretpostavljeno
krivici. 0dgovornost prevo"ioca je ograničena na i"nos od ?C9.999 #ranaka po jednom
putniku.
3. POJAM ME)OVI(I< PREVO&A U SAOBRAĆAJU
%ešoviti prevo" je vrsta prevo"a kod kojeg učestvuje najmanje dva ili viš
prevo"ilaca ali tako da u toku i"vršenja prevo"a dola"i do kombinovanja pojedini
vrsta prevo"a 2npr. pomorski i žele"nički ili drumski i pomorski itd.3. & današnje vrem
prevo" stvari sa više prevo"ilaca javlja se kao sve "načajnija vrsta prevo"a.
Posmatrano u pravnim okvirima ovde se javlaju dva elmenta koja su od "načaja
ustanovljavanje jedinstvene prevo"ne isprave "a prevo" sa više prevo"ilaca
utvrdjivanje jedinstvene odgovornosti kog tih vrsta pevo"a. & našem pravu ne posto
jedinstveni pravni i"vor već je ova materija regulisana pojedinačnim "akonima.
,aj"načajniji mećunarodni dokument koji reguliše ovu oblast je 4onvencij
&jedinjenih nacija o multimodalnom prevo"u robe. 4onvencijom je propisan
obave"nost njene
prevo"u kada primene
je država uvek kada
pošiljaoca dola"i do članica
ili primaoca "aključenja ugovora o4onvencije.
6 ugovornica multimodalnom
+a b
se 4onvencija mogla primeniti potrebno je da kumulativno budu ispunjena tri uslova
da se transport robe vrši pomoću najmanje dva ra"ličita načina prevo"a da se mest
preu"imanja i isporuke robe nala"e u dve ra"ličite države i da se prevo" vrši n
osnovu ugovora o multimodalnom prevo"u.
4onvencija se bavi i utvr/ivanjem pojma ugovora o multimodalnom prevo"u
isprave multimodalnog prevo"a pošiljaoca i primaoca robe itd. & 4onvenciji s
previ/a da se može i"dati kako prenosiva tako i neprenosiva isprava o multimodalnom
prevo"u. Prenosiva isprava može da glasi po naredbi ili na donosioca. 4ada glasi p
naredbi isprava se prenosi indosamentom a ako je naslovljena na donosioca preno
se običnom predajom
4onvencijom i" ruke
je predvi/en u ruku.
i sadržaj ,eprenosiva
isprave. 7spravaisprava
stvara se i"daje na ime
pretpostavku primaoca
o tome da j
predu"etnik multimodalnog prevo"a preu"eo robu kako je opisana u ispravi sve dok s
suprotno ne dokaže.
Prema 4onvenciji predu"etnik multimodalnog prevo"a odgovara na ba
pretpostavljene krivice kako "a gubitak ili oštećenje robe tako i "a "akašnjenje
isporuci. Predu"etnik odgovara "a robu od momenta preu"imanja robe do moment
njene isporuke. 4onvencijom se uvodi i načelo odgovornosti "a drugog pa predu"etni
odgovara kako "a svoje tako i "a radnje i propuste svojih podre/enih ukoliko o
deluju u granicama svoje službe.
4od multimodalnog prevo"a predu"etnik ne može da se koristi svojim pravom n
ograničenje odgovornosti ako se dokaže da su nedostaci nastali usled krajnj
nepažnje njega ili lica kojima se u poslovanju služi.
4onvencija predvi/a i odgovornost pošiljaoca "a štetu koju je pretrpeo predu"etnik ak
je takva šteta nastala njegovom greškom ili nemogućnošću.
0va
šire 4onvencija
prihvaćene&, unijeposlovnoj
prihvaćenapraksi.
od dovoljnog
,ajširubroja država da
praktičnu bi njene kao
primenu odredbe bi
isprav
multimodalnog prevo"a ima K5= teretnica koju je usvojilo &druženje me/unarodn
špeditera.
4. ORGANI&AIJE DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ME>UNARODNE I DOMAĆE
8edna od najvažnijih organi"acija u me/unarodnom drumskom saobraćaju j

Me+#naro,na #ni6a za ,r#$"i !ran8or! . Sedište ove organi"acije je u Venevi
u nju su učlačnjena nacionalna udruženja drumskog saobrćaja. <ilj njenog postojanja j
"astupanje
unapre/enjainteresa njenih
u okviru članica saobraćaja.
drumskog kao i predlaganje odredjenih
8oš jedna poboljšanja
važna me/unarodn
organi"acija je Me+#naro,na #ni6a za 6avni ao7ra*a6 čiji je "adatak bavljenj
pitanjima gradskih saobraćajnih predu"eća. Evro8"a orCanizai6a za ,r#$"
!ran8or! rala,ne ro7e je specijali"ovana organi"acija čiji je osnovni cilj da s
bavi propisivanjem uslova "a i"radu kamiona-hladnjača i i"davanje potvrda o tome
Pored ovih postoje još i stalno %e/unarodno predu"eće kongresa "a puteve
%e/unarodna drumska #ederacija. ,jihov "adatak je unapre/ivanje putne privrede.
4ada je reč o organi"aciji domaćeg drumskog saobraćaja ra"likujemo dve vrst
organi"acija: 1 !ran8or!ne koje se bave prevo"om putnika i robe i 2 organi"acij
koje se bave t"v. 8#!no$ 8rivre,o$ - upravljanjem održavanjem i rekonstrukcijom
puteva.
8rivre,ne,aročito
"o$ore?važnu
koje biulogu u organi"aciji
u nedostatku poslova organi"acija
specijali"ovanih drumske privrede imaj
trebalo da s
bave i poslovima koordiniranja drumskog saobraćaja sa ostalim vidovima saobraćaja.
15. ODGOVORNOS( DRUMSKOG PREVO&IOA
%ože se reći da odgovornost drumskog prevo"ioca ima najviše sličnosti s

odgovornošću prevo"ioca u žele"ničkom saobraćaju. Prevo"ilac odgovara od čas
preu"imanja stvari na prevo" do predaje tih stvari primaocu a njegova odgovornost j
objektivne prirode. 0dgovornost "a prevo"ioca utvr/uje se "a gubitak ili oštećenj
stvari ali i "aprevo"ioca
0dgovornost štetu nastalu
može "bog
se "akašnjenja
u potpunostiuisključiti
pevo"u ukoliko
i predajinastanu
stvari primaocu
odre/en
okolnosti i ukoliko prevo"ilac uspe da dokaže njihovo postojanje. !e okolnosti mogu s
svrstati u pet grupa: (3upotrebe otvorenih i nepokrivenih vo"ila ako je upotreba takv
vo"ila i"ričito ugovorena i na"načena u tovarnom listu ?3 nedostatka ili lošeg stanj
ambalaže "a stvari koje su po svojoj prirodi podložne oštećenju ako nisu upakovane i
nisu uredno upakovane A3 prirode stvari koje su po svojim svojstvima i"ložen
potpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju @3 utovara istovara slaganja stvari o
strane pošiljaoca odnosno primaoca ili lica koja su radila na timposlovima po njihovom
nalogu
0dgovornost kod drumskog prevo"a stvari ograničena je do odre/enog i"nos
štete. Prevo"ilac odgovara najviše do i"nosa od ?99 dinara po kilogramu bruto težin
i"gubljene ili oštećene robe. 4od odgovornosti "bog "akašnjenja prevo"ilac je duža
da plati (Q(9 prevo"nine "a svaki dan "akašnjenja a najviše do (QA ukupn
prevo"nine. Prevo"ilac će biti dužan i da plati naknadu štete ako imalac prava dokaž
da je "bog "akašnjenja pretrpeo stvarnu štetu ali neće odgovarati i "a i"gubljen
dobit.
0dgovornost prevo"ioca kod ugovora u drumskom prevo"u putnika regulisana j
na isti način kao i kod žele"ničkog prevo"a. & slučaju smrti oštećenja "dravlja i
povrede putnika prevo"ilac odgovara po osnovu objektivne odgovornosti. 0dre/en je
me/utim najviši i"nos koji se može isplatiti 6 ?99.999 dinara po putniku. & slučaj
postojanja štete "bog "akašnjenja ili prekida putovanja putniku je dovoljno da dokaž
običnu krivicu prevo"ioca. 0dgovornost "a ovu vrstu štete ograničena je do visin
dvostrukog i"nosa vo"arine.
0dgovornost prevo"ioca traje kako "a vreme dok se putnik nala"io u vo"ilu tak
i "a vreme kada je putnik i"la"io ili ula"io u vo"ilo.
1. JAVNO@PRAVNO REGULISANJE VA&DU)NOG SAOBRAĆAJA
,ajvažnija konvencija koja se odnosi na organi"aciju i be"bednost civilno

va"dušnog
godine. 5itnisaobraćaja
spora"umi uu"materiji javnog prava
nju su: Spora"um o dvejeslobode
je Iikaška
koji konvencija
se odnosi nai" tran"
()@@
me/unarodnih va"dušnih linija i Spora"um o pet sloboda koji se odnosi n
me/unarodni prevo". 0 Iikaškoj konvenciji donet je protokol o autentičnom
četvoroje"ičnom tekstu ove konvencije potpisan u %ontrealu. 'načajna je i <arinsk
konvencija privremenom uvo"u i"letničkih plovila i va"duhoplova "a privatnu upotrebu
doneta u VeneviE "atim $aršavska konvencija Gaški Dvatemalski i %ontreals
protokol koji su po"nati kao $aršavski sistem. !ako/e su bitne !okijska Gaška
%ontrealska konvencija i" ())(. !reba pomenuti i konvenciju koja se odnosi n
me/unarodno pri"navanje stvarnih prava na va"duhoplovima koja je doneta u Venev
a revidirana u %ontrealu.
"akona 8ugoslavija je se
pridržavala većinu
skoroovih
svihkonvencija
novodonetih ratifkovala
konvencijaa i uprotokola
donošenju
be"unutrašnj
ob"ira n
ratifkaciju pa to u celini važi i "a Srbiju i <rnu Doru. Hto se tiče va"dušne plovidbe ko
nas postoje ? osnovna "akona: 'akon o va"dušnoj plovidbi koji se odnosi n
be"bednost va"dušnog saobraćaja i 'akon o obligacionim odnosima i osnovam
svojinskopravnih osnosa u va"dušnom saobraćaju i" ());. Pored ovih "akona važan j
još i 'akon o va"duhoplovnim pristaništima.
2. PU(EVI VA&DU)NOG SAOBRAĆAJA 8ravni !a!# i reC#lian6e
Po "akonu
va"dušnog o va"dušnoj
prostora plovidbi
odre/ene širine va"dušni
visine saobraćajni
i pravca put predstavlja
koji je odredjen de
"a va"dušn
plovidbu i o"načen radio-navigacionim uredjajima na "emlji. $a"dušni put se nala"i
okviru va"dušnog prostora koji je teritorijalno ograničen. Svaka država ima sv
va"dušni prostor koji se nala"i nad njenom kopnenom i vodenom teritorijom na kojo
ona ima suverenitet. Princip ulaska u va"dušni prostor neke "emlje "asnovan je n
prethodnom odobrenju. Povredom va"dušnog prosotora se smatra svaki ula"ak
a"dušni prostor be" odobrenja. Posebni elementi koji utiču na odre/ivanje va"dušn
puteva su odre/ene "one "abrana koje se moraju i"begavati u toku va"dušne plovidbe
Pored toga postoje i opasne "one a to je deo va"dušnog prostora u kome se
odre/enom vremenskom periodu odvija aktivnost opasna "a va"dušnu plovidbu.
Pitanje i"me/unarodnog
konvencijom va"dušnog
()@@. 1ežim sletanja saobraćaja
i preletanja regulisano
regulisan je na ba"ije prethodn
Iikaško
do"vola.
%e/unarodni va"dušni saobraćaj koji se odvija nad drugim državama može b
redovan i vanredan. Redo"ni saobra4aj je unapred predvi/jen ni" letova koji s
obavljaju preko va"dušnog prostora dve ili više država. !o su linijski letovi - letovi
svrhu prevo"a putnika robe i poštanskih pošiljki. Neredo"ni saobra4aj predstavljaj
slobodni 2čarter3 letovi mogu se obavljati be" prethodne do"vole. Iikaška konvencij
"ahteva "a obavljanje redovnog saobraćaja do"volu države na koju se sleće ili čija s
teritorija preleće. 4ako bi se olakšao saobraćaj ovoj konvenciji su dodata dv

spora"uma spora"um o dve slobode i spora"um o pet sloboda.
Spora"um o dve slobode odnosi se na regulisanje tran"ita u me/unarodn
va"dušnoj plovidbi. Prava država potpisnica čiji va"duhoplovi održavaju redovne linij
su: pravo preletanja teritorije država ugovornica be" sletanja i pravo sletanja
nekomercijalne svrhe tj. svako sletanje osim u svrhu ukrcaja i iskrcaja putnika robe
pošte.
Spora"um
nju pra"o o pet
sletanja sloboda pri"naje pra"o
u nekomercijalne preletanja svoje
svrhe pra"o teritorije be"
iskrca"anja putnika sletanja
i robe koji ns
ukrcani na teritoriji države pripadnosti va"duhoplova pra"o ukrcaja putnika i rob
namenjenih "a državu pripadnosti va"duhoplova ukrcaji i iskrcaji koji pripadaju bi
kojoj potpisnici spora"uma. Srbija je potpisnica Iikaške konvencije i ova ? spora"uma
%. POJAM VA&DU<OPLOVA
$a"duhoplov je sredstvo va"dušnog saobraćaja. Po 'akonu o va"dušnoj plovidb

va"duhoplov je svaka naprava koja može da se kreće ili održava u va"duhu i koj
ispunjava
helikoptereuslove "a be"bednu va"dušnu plovidbu. $a"duhoplovi se dele na avione
i jedrilice.
>vion je va"duhoplov koji je teži od va"duha koga pokreće snaga motor
prou"rokujući u"letanje dejstvom reakcije va"duha na njegovu površinu.
Gelikopter je tako/e va"duhoplov teži od va"duha čije se u"letanje postiž
reakcijom va"duha na rotore koji se okreću oko vertikalnih osovina.
8edrilica je va"duhoplov teži od va"duha koji nema sopstvenu pokretačku snag
7 čije se u"letanje postiže aerodinamičnim reakcjama va"duha na njegove površine.
Po svojoj nameni va"duhoplovi se dele na civilne vojne carinske
va"duhoplove organa unutrašnjih poslova. Po 'akonu o va"dušnoj plovidbi civil
va"duhoplov je svaki koji nije vojni carinski i va"duhoplov organa unutrašnjih poslova
,aj"načajniji
plovidbenosti va"duhoplovi
va"duhoplovasu se oni koji služe
odre/uje "anamena
vrsta prevo" iputnika i robe.
kategorija &verenjemP
va"duhoplova.
Iikaškoj konvenciji u državne va"duhoplove spadaju policijski carinski i vojni dok s
ostali smatraju civilnim. 7 naše pravo usvaja ovu podelu ali direktno uka"uje na vrst
državnih va"duhoplova.

'. PRIVILEGIJE NA VA&DU<OPLOVU
Privilegija tj. privilegovano potraživanje u va"duhoplovnom pravu je "akonsk

"aložno pravo na va"duhoplovima. 0snovna karakteristika je što privilegovan
potraživanja
su obe"be/enaimaju prvenstvo Privilegije
hipotekom. naplate u odnosu na ostalana
prate predmet potraživanja čak i onim koj
kome su "asnovane be
ob"ira kod koga se va"duhoplov nala"i tj. Postoji pravo sledovanja. Privilegije n
va"duhoplovu kod nas su uvedene 'akonom o obligacionim i osnovnim materijalno
pravnim odnosima u va"dušnoj plovidbi. Po ovom "akonu one postoje "a sudsk
troškove u "ajedničkom interesu čuvanja va"duhoplova plaćanja "a traganje
spašavanje va"duhoplova i "a vanredne troškove "a čuvanje va"duhoplova. ,amiruj
se prema redu prvenstva tako što se naredno potraživanje ne namiruje dok s
prethodno ne namiri u potpunosti. Potraživanja u istom redu su ravnopravna a ako n
4
mogu u potpunosti da se namire onda se namiruju po principu sra"mernosti. $aži

princip da kasnije potraživanje ima prednost u odnosu na ranije a ako postoji sumnja
smatra se da su nastala istovremeno. Privilegije "astarevaju u roku od )9 dana o
dana nastanka privilegije s tim da rok može biti i duži ako se pre isteka tog roka od )
dana potraživanje "abeleži u registar u koji je va"duhoplov upisan. Privilegije mog
prestati i prodajom u i"vršnom i strečajnom postupku. ,ije potreban upis
odgovarajući registar jer privilegije postoje na osnovu "akona. 7 kod privilegija kao
kod hipoteke
poverioca. važi načelo
Privilegije eksten"ivnosti
na va"duhoplovu se da bi bilo
protežu sigurnije
i na njegovenamirenje
pripatke iprivilegovan
naknade koj
duguje naručilac posebne usluge. 'akonom je utvr/eno da privilegije na va"duhoplov
ne prestaju njegovim brisanjem i" registra va"duhoplova. !ako/e "akon odre/uje d
prestankom privilegovanog potraživanja ne prestaje i samo potraživanje koje je bi
obe"be/eno tim pravom.

-. <IPO(EKA NA VA&DU<OPLOVU
0snovno "aložno pravo na va"duhoplovu je hipoteka. !o je stvarno pravo p

kome
sudskom poverilac može
prodajom ako da se namiri
njegovo i" vrednosti
potraživanje ne budeva"duhoplova koja je ostvaren
isplaćeno u predvi/enom roku
%e/utim hipotekarni poverilac može tražiti isplatu celog duga i pre dospelost
reali"ovanjem hipoteke ukoliko va"duhoplov pretrpi oštećenja ili bude u takvom stanj
da hipoteka više ne predstavlja dovoljno jemstvo "a namirenje potraživanja. $a
načelo eksten"ivnosti jer se hipoteka proteže i na pripatke va"duhoplova. &koliko nij
drugačije ugovoreno hipoteka se ne odnosi na prevo"ninu naknade "a posebn
usluge nagrade "a i"vršeno traganje "a va"duhoplovom njegovo spasavanje
"akupninu. Gipoteka se odnosi i na naknadu koja i" osiguranja va"duhoplova pripad
nosiocu prava osiguranja tj. vlasniku va"duhoplova. %e/utim ovo pravo se mož
isključiti prilikom "asnivanja hipoteke. +a bi se i"begle nepovoljnosti po hipotekarno
poverioca vrši se vinkulacija
korist hipotekatnog polise
poverioca. 4aoosiguranja va"duhoplova
i u imovinskom pravu opterećenog
uopšte možehipotekom
postojati
nathipoteka. !ada dužnik može da namiri dug prema poveriocu tj. nosiocu hipoteke
samo ako to do"voli nathipotekarni poverilac ili ako se isplata duga i"vrši polaganjem
dugovanog i"nosa u sudski depo"it kod nadležnog suda. &koliko se ne ponaša na ova
način može doći u situaciju da ? puta isplaćuje isti dug.
Gipoteka se može "asnovati i na idealnom suvlasničkom delu va"duhoplova
!ada je potreban pristanak suvlasnika koji imaju većinu suvlasničkih delova. ,ako
prodaje oni mogu namiriti svoja potraživanja samo i" dela prodajne cene koji nije b
opterećen hipotekom. Gipoteka se stiče upisom u registar va"duhoplova. &pis j
konstitututivnog karaktera što "nači da hipoteka postoji sve dok se ne i"briše i
registra
registra a ne namirenjem
hipoteka potraživanja
može prestati obe"be/enog
i prodajom hipotekom.
va"duhoplova Pored
u i"vršnom ili brisanja
stečajnom
postupku. Predvidjena je mogućnost da se hipoteka upisuje i dok se va"duhoplo
nala"i u gradnji. !ada se upisuje u registar o gradnji va"duhoplova.

/. UGOVOR O PREVO&U ROBE VA&DU<OM
& "akonu o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u va"dušno

plovidbi ugovor o va"dušnom prevo"u stvari predstavlja ugovor kojim se ugovorn
prevo"ilac obave"uje naručiocu prevo"a da će prevesti stvar a naručilac da će plati
prevo"ninu. Postoje dve vrste prevo"ioca: ugovorni 2koji je "aključio ugovor3 i stvar
2koji nije ugovorni prevo"ilac ali i"vršava prevo"3. 0stale ugovorne strane su pošiljala
2u čije ime se stvari primaju na prevo"3 primalac 2prima stvari predate na prevo"
imalac prava 2lice koje na osnovu ugovora o prevo"u ima "ahtev prema va"dušnom
prevo"iocu3. &govor
i"vršenje jednog o prevo"a
ili više va"dušnomprevo"u
ili kao ugovorstvari moženaseodredjeno
o prevo"u "aključitivreme
kao ugovor
i može "s
odnositi na ceo kapacitet va"duhoplova ili njegov deo na odredjenu količinu stvari
na pojedinu stvar. Postoje dva načina i"vršenja prevo"a - linijski i slobodni prevo". P
svojoj pravnoj prirodi ovi ugovori predstavljaju ugovore o delu.
Posebna vrsta ugovora je ugovor o "akupu va"duhoplova t"v. čarter ugovor.
&govor o prevo"u stvari va"duhoplovom je ne#ormalan ali kada se radi
ugovoru o prevo"u stvari va"duhoplovom na odredjeno vreme ili "a više prevo"a ond
naš "akon odredjuje da se ti ugovori moraju "aključivati pismeno jer u suprotnom n
proi"vode pravno dejstvo.
0. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA VA&DU<OM
Prevo" putnika u va"dušnom saobraćaju je najvažniji deo poslovne delatnos

va"dušnih prevo"nika. Postoje dva načina "aključenja ovog ugovora. Prema "akonu
obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u va"dušnoj plovidbi ugovor s
"aključuje ili i"me/u va"dušnog prevo"ioca i putnika direktno ili i"me/u prevo"ioca
naručioca prevo"a. 0vim drugim načinom se u stvari sklapa jedan od mogućih čarte
ugovora o va"dušnom prevo"u putnika. 0blici ugovora i"medju va"dušnog prevo"ioca
naručioca su: ugovor o prevo"u putnika "a jedno ili više putovanja ili na odredjen
vreme celim va"duhoplovom ili delom kapaciteta va"duhoplova. &govori na vreme
putovanje
nedostatkamogu da se
ne čine "aključuju
ugovor "a jednog
ništavim ili više
što "nači putnika
da se radi ou#ormi
pisanoj
ad #ormi ali u slučaj
probationem. 4o
ugovora o tajm čarteru u u va"dušnoj plovidbi specifčnost je da prevo"ilac može d
raspolaže i sa neiskorišćenim kapacitetom va"duhoplova ali mu je potreban pristana
naručioca prevo"a.
Prevo"ilac je dužan da putniku i"da putnu kartu ali ona nema karakter ugovora
prevo"u već samo suži kao doka" njegovog postojanja što "nači da se postojanj
ugovora može doka"ivati i drugim sredstvima.
Putnik ima pravo da odustane od prevo"a i ugovora pre nego što "apočn
njegovo i"vršenje. >ko se putnikuredno prijavio "a putovanje a prevo"ilac ga n
preve"e putnik može odustati od ugovora i "ahteveti da mu se vrati prevo"nin
uvećana
"aključio "a ?CO.saSpecifčnost
ugovor va"dušnog
putnikom može prevo"a
poveriti prevo"jeputnika
i u tome što prevo"ilac
drugom kojiakj
prevo"iocu
obe"bedi iste ili slične uslove. 4od ugovora o tajm čarteru takva mogućnost posto
samo ako je u ugovoru i"ričito predvi/ena.
Prevo"ilac u va"dušnom saobraćaju odgovara smrt oštećenje "dravlja i telesn
povrede putnika kao i "a "akašnjnje odlaganje i prekid putovanja. Prevo"ilac "a štet
odgovara po osnovu pretpostavljene krivice. Prevo"ilac se može oslobod
odgovornosti ako dokaže da su on ili lica koja su radila po njegovom nalogu predu"e
sve mere da do štete ne do/e ili ako dokaže da takve mere nije bilo moguće predu"et
4
0dgovornost po putniku se ograničava na i"nos od A99.999 dinara a "a nei"vršenje

"akašnjenje prekid ili odlaganje na dvostruki i"nos prevo"nine. Pravo na ograničenj
odgovornosti ne postoji ako je šteta prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjom
prevo"ioca ili lica kojima se on u poslovanju služi.

3. VANUGOVORNA ODGOVORNOS( VA&DU)NOG PREVO&IOA
,a me/unarodnom planu vanugovorna odgovornost va"dušnog prevo"ioca "

štete koje može da pričini ljudima i predmetima na "emlji padom va"duhoplov
ispadanjem predmeta i" njega ili nepropisnim letenjem regulisana je 1imsko
konvencijom. 0na je objektivne prirode i prevo"ilac se može osloboditi obave"e d
naknadi štetu ako dokaže da je šteta nastala radnjom oštećenog lica ili lica koje j
radilo po nalogu i "a račun oštećenog. !akodje se oslobadja odgovornosti usle
protivpravnog iskorišćavanja va"duhoplova od strane drugog lica uprkos predu"etim
merama da do toga ne dodje 2npr. va"dušno piratstvo3. & tom slučaju lica koja s
prisvojila va"duhoplov. $anugovorna odgovornost može da bude i podeljena i"medj
oštećenog i va"dušnog prevo"ioca. 0dgovornost va"dušnog prevo"ioca se smanjuje
sra"meri u kojoj
>ko postoji je to lice
podeljena svojim činjenjem
odgovornost i"me/uili lica
nečinjenjem
koja su doprinelo
prisvojila nastanku štete
va"duhoplov
prevo"ioca onda solidarno odgovaraju trećim licima. %aksimalno ograničen
odgovornosti je do visine vrednosti novog va"duhoplova. 'a prou"rokovanje smrt
telesne povrede i sl odgovornost prevo"ioca je ograničena do C99.999 #ranaka p
osobi.
4. VA&DU<OPLOVNI (OVARNI LIS(
!ovarni list predstavlja ispravu koja služi kao potvrda da su stvari primljene n
prevo". Prevo"ilac da
traži od prevo"ioca imaprimi
pravo
tu da ga traži
ispravu. od pošiljaoca
,orme o i"davanjudok pošiljalac
tovarnog listaima pravo d
su kogentne
ali ukoliko ni jedna strana ne bude "ahtevala i"davanje tovarnog lista prevo" se mož
uspešno i"vršiti i be" njegovog i"davanja. 7"davanje tovarnog lista ne utiče ni n
postojanje ni na punovažnost ugovora o prevo"u stvari va"duhoplovom. 7"daje se u t
primerka koji se predaju prevo"iocu "ajedno sa stvarima. 8edan potpisuje pošiljalac
drugi pošiljalac i prevo"ilac a treći samo prevo"ilac. Prvi "adržava prevo"ilacE drug
prati stvariE a treći prevo"ilac predaje pošiljaocu pošto ga potpiše i tada je "aključe
ugovor. 7"davanje tovarnog lista ima dejstvo "aključenja ugovora o prevo"u. 0bave"n
elementi tovarnog lista su: mesto i datum i"davanja mesto polaska i dolaska ime i
na"iv pošiljaoca ime ili na"iv i adresa primaoca vrsta i količina stvari i spisak isprav
koje se prilažu
itd. !ovarni list u"
nijetovarni
hartijalist. !ako/e može
od vrednosti da sadrži
ali može i vrednostda
biti ugovoreno pošiljke rok isporuk
treći primerak ko
pripada pošiljaocu bude i"dat kao hartija od vrednosti koja može da glasi po naredbi
na donosioca.

15. ODGOVORNOS( VA&DU)NOG PREVO&IOA
Prevo"ilac u va"duhoplovnom prevo"u odgovara "a (3 smrt oštećenje "dravlja

telesne povrede putnikaE ?3 "akašnjenje odlaganje i prekid putovanja.
Prevo"ilac u va"dušnom saobraćaju odgovara smrt oštećenje "dravlja i telesn
povrede putnika kao i "a "akašnjnje odlaganje i prekid putovanja. Prevo"ilac "a štet
odgovara po osnovu pretpostavljene krivice. Prevo"ilac se može oslobod
odgovornosti ako dokaže da su on ili lica koja su radila po njegovom nalogu predu"e
sve mere da do štete ne do/e ili ako dokaže da takve mere nije bilo moguće predu"et
Prevo"ilac
je putnik neće odgovarati
doprineo ako je
nastanku do štete
štete došlo
onda će isključivom krivicom
se odgovornost putnika a smanj
prevo"ioca ukolik
sra"merno u onoj meri u kojoj je putnik doprineo nastanku štete.
0dgovornost po putniku se ograničava na i"nos od A99.999 dinara a "
nei"vršenje "akašnjenje prekid ili odlaganje na dvostruki i"nos prevo"nine. Pravo n
ograničenje odgovornosti ne postoji ako je šteta prou"rokovana namerno ili krajnjom
nepažnjom prevo"ioca ili lica kojima se on u poslovanju služi.

Dokumen - Tips Saobracajno-Pravodoc

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips Saobracajno-Pravodoc

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/17/2019 SAOBRACAJNO PRAVO.

1. POJAM I PODELA SAOBRAĆAJNOG PRAVA

Saobraćajno pravo reguliše društveno-ekonomske odnose koji nastaju

2. POJAM POMORSKOG PRAVA

A#!ono$no! pomorskog prava se odnosi na to da se ono i"dvaja u posebn

%. I&VORI SAOBRAĆAJNOG PRAVA

'. I&VORI POMORSKOG PRAVA I PRAVA UNU(RA)NJE PLOVIDBE

& okviru 7%0-a donete su konvencije u oblasti pomorskog privatnog prava

-. MEDJUNARODNE ORGANI&AIJE POMORSKOG SAOBRAĆAJA

/. POMORSKI I UNU(RA)NJI PLOVNI PU(EVI

0. LUKE I PRIS(ANI)(A POJAM I PODELA

=uke su saobraćajna središta u pomorskom saobraćaju a pristaništa

3. POMORSKI BROD POJAM I PODELA

Postoje teškoće prilikom odre/enja pomorskog broda jednom opštom

4. SPOSOBNOS( BE&BEDNOS( BRODA &A PLOVIDBU

+a bi se jedan pomorski brod smatrao brodom u pravnom i plovidbenom smislu

15. INDIVIDUALI&AIJA POMORSKOG BRODA

11. UPIS UPISNII BRODA

&pisnici brodova imaju dvostruki karakter. S jedne strane to su javno-prav

& upisnik ribarskih brodova upisuju se pomorski brodovi namenjeni ribolovu

12. BRODSKE ISPRAVE I KNJIGE

Svaki brod je po "akonu dužan da vodi brodske knjige i poseduje odgovarajuć

1. PREDU&E(NII POMORSKOG SAOBRAĆAJA

0snovni predu"etnik pomorsko plovidbenih aktivnosti i aktivnosti u unutrašnj

2. &AKONSKA ODGOVORNOS( BRODOVLASNIKA

0n je nosilac kako ugovorne tako i vanugovorne odgovornosti. Prva odgovorno

%. S(VARNA PRAVA NA BRODU

0snovna karakteristika trgovačkih brodova sa imovinsko-pravnog aspekta je d

'. KARAK(RIS(IKE BRODA KAO S(VARI U PRAVU

5rod kao stvar u pravu spada u pokretne individuaalno odre/ene nepotrošne

-. SVOJINA NA BRODU I NA9INI S(IANJA

5rodovi su u 8ugoslaviji bili u društvenoj svojini. Privatna svojina f"ičkih

odredba da postoji pravo i obave"a ovlašćenog pravnog lica da vrši nad"or na

0. &ALO:NA PRAVA NA BRODU 8o6a$ i vr!e

3. UNI;IKAIJA &ALO:NI< PRAVA NA BRODU

Posle osnivanja %e/unarodnog pomorskog odbora 2<%7-a3 "apočeo je rad n

+rugi momenat je bio saglasan grupama i sistemima pomorskog prava koji j

4. PRIVILEGIJE NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine

15. VRS(E I ME>USOBNI RANG PRIVILEGIJA

Prema 4onvenciji i" ()?F. postoji pet redova privilegovanih potraživanja:

7"medju pojedinih redova privilegija primenjuje se princip isklju%i"osti a i"medj

11. <IPO(EKA NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine

12. VRS(E? RANG I NA9IN &ASNIVANJA BRODSKE <IPO(EKE

Gipoteka na brodu je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da s

1. UGOVORI O ISKORI)9AVANJU POMORSKI< BRODOVA

Svi ugovori o iskorišćavanju pomorskih brodova dele se na: ugovor o "akup

ugovor o prevo"u putnika A3 ugovor o tegljenju i @3 ugovore koji se odnose na drug

&govor se "aključuje prijemom robe na prevo" i njenim ukrcavanjem na brod

%. BRODARSKI UGOVOR NA PU(OVANJE

O,Covorno! za !ere!. Po načelima opšteg pomorskog prava brodovlasnik

i"data teretnica naručilac može da odustane od ugovora ako vrati brodaru sv

Stojnice predstavljaju vreme koje se u skadu sa ugovorom o prevo"u daj

/. ODGOVORNOS( BRODARA VO&ARA &A (ERE( PRIMLJEN NA PREVO&

Subjekt odgovornosti "a uredno i"vršenje ugovora o prevo"u tereta morem j

Prva i osnovna obave"a vo"ara po 4onvenciji je da vrši osposobljavanje broda "

predvi/aju odgovornost "a "akašnjenja a primenjuju se kako na prevo" živih životinja

0. (ER(NIA I (OVARNI LIS(

3. BRODARSKI UGOVOR NA VREME &A EO BROD

Po6a$ i oo7ine !a6$ ar!era. !ajm čarter je specifčan ugovor

;or$#lari #Covora o !a6$ ar!er#. Osnovne tri standardne #orme ugovora

4. I&VR)ENJE BRODARSKOG UGOVORA NA VREME

,aručilac "a vreme trajanja ugovora "aključuje pojedinačne ugovore

Poloa6 za8ove,ni"a 7ro,a. ,aš "akon odre/uje da "apovednik broda mor