ELEKTROENERGETIKA

KROZ STANDARDE, ZAKONE, PRAVILNIKE,

ODLUKE 1 TEHNIČKE PREPORUKE
Tumačenja, komentari, primeri

Šesto, izmenjeno i dopunjeno, izdanje

 Mr Gojko Dotlić, dipl. inž. li'
PREDGOVOR
ELEKTROENERGETIKA
KROZ STANDARDE, ZAKONE, PRAVILNIKE,
ODLUKE I TEHNIČKE PREPORUKE
Tiimačenja, komentari, primeri

Sesto, izmenjeno i dopunjeno, izdanje

Izdavač
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera
„Elektroenergetika jenastajala tokom višegodišnjeg rada njenog autora u Komisiji
i tehničara Srbije (SMEITS)
za polaganje strucnih ispita. izelektrotehnike (elektroenergetskog smera), u Savezu
Kneza Miloša 7/II, ll001 Beograd masznskzh i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, u kojoj je on bio i član i
20l3.god. Pľ€dS€6l?'1flf, ali i ispitivač. Do njene koncepcije autorje došao u razgovorima sa
Recenzent kandidatima, tokom ispita Provera poznavanja zakona, tehničkih propisa, normativa i
standarda i drugih propisa iz elektroenergetike - kako se predmet zvao.
Milovan Glavonjić, dipl. inž.
Razradi ideje 0 knjizi doprineli su i ostale kolege ispitivači u Komisiji, jer je i njima,
Ljiljana Rašajski, dipl. inž.
k00 f Oflfffifl k0]-1' POŽUŽH ŽSPŽĹ na umu bila potreba za jednom knjigom u kojoj će se
Urednik naci sve sto elektroenergetičar treba da poznaje da bi mogao i smeo
dr Milovan Zivković, dipl. inž. odgovorno i znalački da radi svoj posao.
Kompjuterski
Prvo izdanje ove knjige pojavilo se 1998. godine. Za nepune tri godine, ceo tiraž
slog je rasprodat, što je pokazalo da je osnovni ciij knjige ostvaren: iz obilja znanja i
grade koji elektroenergetiku uzdižu do neuporedivih visina stvaralaštva bez koga
„Kvartet V“, Beograd
naša civilizacija ne bi mogla postojati - izdvojeni su za poslenike ove nauke i struke
Štampa najvažniji i najpotrebniji delovi, da bi, na specifičan i originalan način
„AMD sistem“, Beograd interpretirani, bili čitaocu približeni i stručno objašnjeni.
Drugo izdanje knjige (iz 2001) prošireno je i obogaćeno novim oblastima i primerima.
Tiraž
U poglavlje o elektroenergetskim instalacijama uneseni su propisi za rudnike sa
1.000 primeraka podzemnom i površinskom eksploatacijom. Najviše dopuna sadrži poglavlje koje
obraduje elektroenergetska postrojenja, tačnije, dodata je jedna do sada neobradena
oblast gasom izolovanih i metalom oklopljenih postrojenja. Značajne izmene
sadrži i poglavlje koje se odnosi na komandne-signalna kola, odnosno relejnu
CIP - Karanornaannja y nyönnkannjn zaštitu i upravljanje u elektroenergetskim postrojenjima. Razlog je primena nove
Haponna önönnoreka Cpönje, Beorpan mikroprocesorske tehnologije koja je omogućila integraciju zaštitnih fiznkcija i
oo<s_44;621.31(497.11)IUs funkcija lokalnog upravljanja. Reorganizovano je poglavlje 0 sistemima napajanja
621.31(os3.133) u elektroenergetskim postrojenjima, pri čemu su često uporedno prikazana inostrana
;1oTnn'a,r0jr<0, 1951- rešenja (npr. izbora i proračuna aku-baterija). I u poglavije o uzemljenjima uneseno
su mnoga inostrana praktična rešenja i primeri, kao i komentari inostranih preporuka.
Elektroenergetika : kroz standarde, zakone, pravilnike, odluke i tehničke preporuke : tumačenja,
komentari, primeri / [Gojko Dotlić]. - 6. izmenjeno i dopunjeno izd. ~ Beograd : Savez mašinskih i
Sve dopune i izmene bi trebalo da olakšaju projektantima rad u slučajevima primene
elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), 2013 (Beograd : AMD sistem). - 735 str. : novih tehnologija koje su relativno slabo zastupljene u domaćim propisima. Generalno
graf. prikazi, tabele ; 22 cm rečeno, u tom izdanju su ispravljene slovne i druge greške načinjene u prvom izdanju.
Podaci o autom preuzeti iz kolofona. - Tiraž 1.000. - Bibliografija: str. 695-722. - Registar. Treba reći da su u tom, drugom, izdanju detaljnije obradenifakti istavovi važni
svakom elektroenergetičaru, pogotovu onom koji u praksi traži prava stručna rešenja,
ISBN 978-86-81505-67-0
zasnovana na proverenim činjenicama i utvrdenim propisima i standardima.
a) Eneirrpoeneprernita - Cpönja - Crannapnn
b) Eneifrpoeneprernica - Texnnfnoi nponncn
Treće izdanje (2004) obuhvatila je sve što i prethodno, drugo, izdanje,
COBISS.SR-ID 201626124 ali sa ispravkama uglavnom štamparskih grešaka.

5
 Četvrto izdanje (iz 2006) sadržavalo je izmene do kojih je poslednjih godina došlo
u elektroenergetskom sektoru Srbije. To se pre svega odnosi na zakone i pravilnike
SADRŽAJ ~
kojima je izvršena deregulacija u elektroprivredi Paralelno sa tim, kao tehnicka
podrška procesu restrukturiranja i transformacija, rađeni su novi tehnički propisi
i standardi. Proces izrade novih pravilnika i tehničkih propisa još nije završen, što
je na više mesta u knjizi posebno naglašeno. Svedoci smo i promena u političkom
organizovanju države, što se neminovno odražava na instituciju standardizacije. Može
se reći da standardizacija na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore (odnosno
zamene dugo korišćenog akronima JUS) još nije pošteno ni započeta, a već smo
doživeli formiranje nezavisnih država Srbije i Crne Gore. Iz svih navedenih razloga
u četvrto izdanje knjige uneseno je najviše izmena, ali i najviše otvorenih pitanja
do potpunog prilagođavanja pravilima Evropske unije, odnosno do zaokruživanja
tehničke regulative u sektoru elektroenergetike Srbije.
Peto izdanje (2009) u svemu je isto kao prethodno, četvrto, izdanje.
Ovo, šesto, izdanje pretrpela je značajne izmene, naročito u delu standardizacije.
Naime, u sklopu svih aktivnosti države Srbije na pridruživanju Evropskoj uniji, veliki
1. OPŠTI POJMOVI I DEFINICIJE _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15
udeo ima i oblast standardizacije, odnosno harmonizacije nacionalnih standarda sa 1.1. Tehnička regulativa u elektroenergetici _ . . _ _ . . . _ . . _ . . . _ . _ _ 15
standardima EU. Pored standardizacije, veoma važan segment u elektroenergetici 1.1.1. Vrste tehničke regulative . _ . _ _ . _ _ _ . _ . . . . _ . _ _ _ . . _ . . _ . _ _ 15
je deregulacija u elektroprivredi Taj deo je takođe značajno dopunjen sa aspekta 1.1.2. Standardizacija u Srbiji . . . . _ _ . _ _ _ . . . . . _ . _ . _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ 16
priključenja kupaca i proizvođača na elektroenergetski sistem, a posebno obnovljivih 1.1.3. Mesto srpske standardizacije u međunarodnim okvirima _ . . . . _ . _ _ _ _ _ 18
izvora. Sve ove izmene i dopune zahtevale su potpunu reorganizaciju sadržaja knjige. _ Forme standarda i srodnih dokumenata u regulativi CEN _ _ . . . . _ . _ _ _ _ 19
L_.i_. 'oz-t>
I--li-1 Ocenjivanje usaglašenosti električnih postrojenja, uređaja i aparata . _ . _ _ _ 20
Sesto izdanje knjige se sastoji iz sedam poglavlja: Opšti pojmovi i definicije;
Električne instalacije niskog napona; Elektroenergetska postrojenja; Elektroenergetski 1.2. Elektroenergetski sistem, objekat i instalacije . . . _ . _ . . . _ _ . . . _ _ 21
vodovi; Uzemljenja i gromobranske instalacije; Planiranje, pogon, održavanje i 1.2.1. Elektroenergetski sistemi _ _ _ . . _ _ _ . . _ _ _ . . . . _ . . . . . _ _ _ _ _ _ 21
eksploatacija elektroenergetskih mreža i sistema; Proračuni struja kratkih spojeva u 1.2.2. Elektroenergetski objekat . . _ _ _ . . . . . . _ . _ . _ . . _ _ . _ . _ _ _ . _ _ 22
trofaznim sistemima. U okviru svakog poglavlja, pitanja su obrađena 1.2.3. Elektroenergetsko postrojenje . _ _ . _ . . . . _ . . . _ _ _ _ . . _ _ _ . . _ _ _ 23
u obliku podnaslova, komentara i primera. 1.2.4. Električne pogonske prostorije _ _ . _ . _ _ . _ . _ . . . _ . . _ _ . _ _ . _ _ _ 23
1.2.5. Električne instalacije . . _ . . . . . . . . _ _ . . _ _ . _ . . . _ . . . _ _ . _ _ 24
Zbog obimnosti materije, knjiga ne obrađuje sva pitanja iz elektroenergetike_ Neka
od njih, koja se odnose na specifične elektroinstalacije, ili koja se ne obrađuju 1.3. Projektovanje i izgradnja elektroenergetskih objekata i instalacija _ _ _ 25
često (npr. električne instalacije za: gradilišta, zatvorena skladišta roba, kampove i 1.3.1. Vrste projekata _ . _ . . _ . _ . . . _ _ . _ _ . _ . _ . _ . _ _ _ . . _ _ 25
kamp-prikolice, prostorije za saune, bazene za plivanje, instalacije u 1.3.2. Obavezan sadržaj glavnog elektroprojekta tehničke dokumentacije. . . . _ _ _ 26
poljoprivredi i hortikulturi, lijiove itd.), izostavljena su. 1.3.3. Građevinska dozvola . . . . . _ . _ _ . _ _ . _ . . . _ . . . _ . _ _ . . . . _ _ 28
1.3.4. Uslovi za obavljanje delatnosti projektovanja i izgradnje _ _ _ . _ . . . . _ _ _ 29
Osnovu knjige čine važeći srpski, međunarodni i inostrani standardi, zakoni,
1.3.5. Koordinatori za izradu projekta i izvođenje radova . . . _ _ _ . . . _ . . _ _ _ 32
pravilnici, odluke i tehničke preporuke, a po potrebi su dodavani tehnički podaci o 1.3.6. Normativi rada u projektovanju elektroenergetskih objekata . . . . . . _ . _ _ 33
najčešće korišćenoj opremi. Na kraju knjige navedeni su svi srpski, međunarodni i 1.3.7. Nonnativi rada u izgradnji elektroenergetskih objekata . . . . _ _ . . . _ _ _ _ 36
inostrani standardi, zakoni, pravilnici, odluke i tehničke preporuke, koji su korišćeni 1.3.8. Elektrotehnički grafički simboli . . . _ . . . . . . _ . _ . . _ _ _ . . _ . _ _ _ 41
ili naznačeni u pitanjima, komentarima i primerima u knjizi. Pobrojani su i propisi 1.3.9. Vrste električnih šema _ _ . . . . . . _ . . _ . . . _ _ . . . . . . . . . _ . . _ _ 41
koji su van snage, samo radi definisanja i objašnjenja pojava, 1.3_l0. Sadržaj jednopolne šeme . . . _ . _ . . _ . . _ . . . _ _ _ _ . . _ _ _ . _ _ _ 43
a ne kao obavezna regulativa. 1_3_1l. Obeležavanje aparata i veza u šemama . . . _ . _ _ . _ . . _ . . . _ . . . _ _ 45
Polaganje stručnik ispita sada se obavlja u organizaciji Inženjerske komore Srbije,
gde je autor uključen kao ispitivač, a „Elektroenergetika “ i dalje ima status 2. ELEKTRIČNE INSTALACIJE NISKOG NAPONA _ . . . . _ _ . _ . _ _ 49
nezaobilazne stručne literature za pripremu stručnih ispita iz te oblasti. 2.1. Klasifikacija spoljašnjih uticaja . . . . . _ . _ _ . _ . . . . _ . . . _ . _ _ 49
U Beogradu, 2.1.1. Klasifikacija spoljašnj ih uticaja električnih instalacija u zgradama . . . . . _ _ 49
septembra 201 3_ 2.1.2. Klasifikacija zone opasnosti prostora ugroženih
eksplozivnim srnešama gasova i para _ . . . . . . _ . _ . _ _ _ . . . _ . . . _ _ 55

6 7
 2.5.3. Osvetljenje
_ elektroenergetskih postrojenja . _ . . . . . . _ _ . _ _ . _ . _ _ _ 145
2.1.3. Klasifikacija zona opasnosti za izvođenje električnih instalacija
59 2.5 _4. Osvetljenost _ . . _ _ . . . . . . . _ _ _ 145
u elektroenergetskim postrojenjima _ . _ _ _ _ _ . . _ _ . _ . . . . _ .
1 1 1 1 1

2.5.5. Osnovne seme strujnih kola i spojeva standardnihlizvlorla -svetlosti 149

2.2. Napajanje _ _ _ . _ . . _ _ _ . . . _ . _ _ . _ . _ _ . _ _ . . . . . _ _ 60 2.5.6. Stroboskopski
__ _ efekat . _ _ . . _ . _ _ _ _ . _ _ . _ . . . . _ . . _ _ . . _ _ _ 150
1 1 1 1 1 60 2.5. 7. Fotometrijski proračun unutrašnjeg osvetljenja_ . . . _ . _ _ . _ _ 150
2.2.1. Standardni sistemi i naponi .- _ . _ . . _ . . . . . . . - - - - - - - - -
1 1 1 1 1 62 2.5.8. Spoljnje (ulično) osvetljenje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 152
2.2.2. Opsezi napona električnih instalacija u zgradama _ . . . _ . . . . . .
1 1 1 1 1 63
2.2.3. Sigumosni sistemi napajanja _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . _ . . _ . _ _ _ _ 2.6. Elektromotorni pogoni . . . . . _ . . . . . . . . _ _ . . . _ . _ . . . _ _ 154
1 1 1 1 1 64
2.2.4. Tipovi sistema za besprekídno napajanje (SBN) _ _ . . _ . . _ . . _ _ 2.6.1. Izvori treperenja usled fluktuacije napona _ _ _ _ . _ _ _ . . . _ . _ _ . _ _ _ _54
1 1 1 1 1 69
2.2.5. Najveća snaga napajanja i faktor jednovremenosti . . _ _ . _ _ _ . _ _ 2.6.2. Mesta u kojima fluktuacije napona izazivaju treperenje
70 1` mere za smanjivanje
" ` treperenj a . . _ . . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 155
2.3. Opšti zahtevi za električne instalacije niskog napona . . . . _ _ _ _
2.6.3. Maksimalno dozvoljene fluktuacije napona _ . _ _ . . . . _ _ _ _ _ 158
2.3.1. Trajno dozvoljene struje izolovanih provodnika i kablova
2.6.4. Proračun pada napona pri pokretanju motora . . . _ . _ _ . . I_ -. _. 1_ l_ _ _ _ ~. 59
-

u električnim instalacijama niskog napona . _ . . . . . . . . . . . _ _ .._..70

1

75 2.6.5. Zaštita motora niskog napona . _ _ _ _ . . . . . _ _ _ . . _ _ _ . . . . . _ _ _ 163

2.3.2. Polaganje izolovanih provodnika i kablova niskog napona _ _ _ _ _ _
1 1 1 1 1

78 2.6.6. Načini puštanja niskonaponskih motora u rad _ _ . . . . _ _ . . . . _ _ . _ _ 168

2.3.3. Polaganje neizolovanih provodnika niskog napona _ . _ . _ . . _ _ _
1 1 1 1 1

2.6.7. Osnovne električne šeme niskonaponskih motora . . _ . . . . _ . . . _ _ _ _ 170

2.3.4. Dozvoljeni padovi napona u električnim instalacijama niskog napona _ _ _ _ _ 79
2.6.8. Kompenzacija reaktivne snage motora . . . _ . . . . _ _ . _ . _ . . _ . . _ _ 173
2.3.5. Označavanje neizolovanih provodnika . _ _ . . . . _ _ . _ . . . . _ _ ...__80
2.3.6. Širina prolaza za kontrolu i rukovanje u niskonaponskim postrojenjima _ _ _ _ 81 2.7. Specijalne električne instalacije i uređaji niskog napona . . _ _ _ _ 174
2.3.7. Minimalni preseoi faznih i neutralnih provodnika . _ _ _ . _ . . . _ _ _..__84
2.7.1. Protiveksplozijski zaštićeni uređaji _ . . _ . _ . _ . _ . . _ . _ _ _ . . . _ _ _ 174
2.3.8. Minimalni preseoi zaštitnih provodnika _ . . _ _ . _ _ _ . _ _ . _ _ _ _..__84
2.3.9. Očekivani napon dodira u električnim instalacijama niskog napona _ _ . . _ _ 86 2.7.2. Zaštita od statičkog elektriciteta . . . . . . . . _ _ _ _ . . _ . _ . _ . _ . _ _ 176
2.7.3. Električne instalacije gasnih kotlarnica _ _ . _ _ . _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ 179
2_3.l0_ lzolacioni razmak (izolovanost instalacije) . _ _ . . . . _ . _ . . _ _ __.__92
2.7.4. Uzemljenje električne instalacije za uređaje za obradu podataka _ _ _ 180
2_3_l1. Sistem označavanja niskonaponski kablova iizolovanih provodnika _ _ _ _ _ 94
2.7.5. Stabilne instalacije za doj avu požara . . . . . . _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ . . _ _ _ 182
2.4. Zaštita električnih instalacija niskog napona . . _ _ _ _ . . _ _ _ _ 94 2.7.6. Instalacije na površinskim kopovima za eksploataciju
2.4.1. IP zaštita . . _ _ _ . _ . _ . _ _ _ . _ _ . . . . . _ _ _ _ . . _ _ . . _ _ _____94 ležišta mineralnih sirovina . . . . . . _ _ _ . _ . . _ . . . . _ _ . . . _ . _ _ 183
.96 2.7.7. Instalacije u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom _ . . _ . _ _ _ _ 191 1 1 1

2.4.2. Zaštita od prekomernih struja _ _ _ _ . . . . _ _ _ . . . . . . . . _ _ _

2.4.3. Selektivnost zaštite u električnim instalacijama niskog napona _ _ _ _ ___._98 2.7.8. Električne instalacije u prostoriji sa kadom ili tušem_ _ . . . _ _ . . _ . _ _ _ 197
2.4.4. Osigurači _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . . . . _ _ _ _ _ . _ . . . . . . . _ . _ _ 100
2.4.5. Klasifikacija topljivih umetaka osigurača . _ _ . _ _ . . _ _ . _ . _ _ 103 3. ELEKTROENERGETSKA POSTROJENJA . . . . . . . . _ _ _ _ _ 201
108
2.4.6. Boje topljivih umetaka osigurača . _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ . _ _ . . _ _ _ 3.1 Vi sokonaponska postrojenja i oprema _ . . . . . _ _ . . . . _ . . _ _ 201
2.4.7. Instalacioni automatski prekidači _ _ _ _ _ _ ._ . _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ 109
112 3 1.1. Stepeni izolacije postrojenja i opreme _ . . . . . . _ . . . . . . _ _ . . _ _ _ 201
2.4.8. Struja isključenja zaštitnog uređaja _ . . . _ _ . _ . _ . _ _ _ . _ . _ _
112 3 1.2. Termička izdržljivosti opreme na kratki spoj . . . . _ . . . _ . _ _ . _ . . _ _
2.4.9. lzbor osigurača u niskonaponskim instalacijama . _ . _ . . . _ _ . _ _
116 3 1.3. Najmanji dozvoljeni razmak . . _ _ _ _ . . . _ _ _ _ _ _ . . _ . _ . _ . . _ _ ľllľil@Q UJľ\J
2_4_10_ Zaštita vodova niskog napona . . _ . . . . . _ . . . _ _ . . _ _ . _ _
3 1 1.4. Visina od tla (poda) nezaštićenih delova visokonaponskih
2.4.1 1. Zaštita transformatora snage koji se koriste za uređaja pod naponom _ . _ . . . . . _ . . . . _ _ . . _ _ 203
napajanje niskonaponske mreže . . _ . _ . . . . _ . _ . _ . . . . _ _ 118
_ _ 204
Q

Lľt Pristupni put i prolaz u visokonaponskim postrojenjima na otvorenom. _

2_4_12_ Zaštita od električnog udara (osnovna podela) . . _ . . _ _ . . . _ _ 119 1

1p
123 ;.6. Strina prolaza za kontrolu i rukovanje u visokonaponskim postrojenjima 204
2.4.Ĺ3. Zaštita od direktnog dodira delova pod naponom _ _ _ _ . _ _ _ _ _
1.7. Ograđivanje visokonaponskih postrojenja _ . _ . _ . _ . _ . _ _ . . _ _ _ _ _ 207
2_4_14_ Zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela ) 125 1

129 1.8. Oblikovanje potencijala . . . . . _ . . . . . . . . . . . . . . . . _ . _ _ 208

2.4.15_ Zaštita električnim odvaj anjem . _ . . . _ . _ _ . . _ . _ _ . _ _ _ _ 210
131 1 9. Zaštita od iznošenja potencijala iz postrojenja
2.416. TN sistemi _ . _ _ _ . _ _ . _ . . . _ . . _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ _ 1.10. Prirodna (sopstvena) učestanost provodnika . . . . . . . _ . . . _ . _ _ 214
2.4_17. TT sistemi _ _ . . _ . _ _ _ . _ _ _ . . . _ . . _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ 133 1

134 P 1 1 11. Sabimice . _ . . . . . _ _ . . . _ . _ _ . . _ . . . . . . _ . . _ _ _ _ _ _ 215

2.4.18. IT sistemi _ . . _ . _ _ _ . . _ _ . . _ . . _ . . _ _ _ . . . . . . _ _ 1.12. Odvodnici prenapona . _ . . . . . _ . . . . _ . . . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ 220
2.4.19. Primena zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS) _ _ _ . . _ _ 136 1

138 1 M [_IU.) _ Naponski transformatori _ . . . _ _ . . . . . . . _ _ . _ . _ _ . _ . _ _ _ 223

2.4_20_ Zaštita od prenapona . . . . _ . . _ _ . . . . . _ _ . . _ _ . _ _ _ _ _ 1.14. Strujni transformatori . . . _ . . _ . . . _ . . . . _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ 227
2_4.21. lzjednačenje potencijala _ . _ . _ . . . _ . . . . . _ . . . . . . . _ _ 139
}id I 15. Zahtevi za strujne transfonnatore za zaštitu u prelaznom režimu _ _ _ _ 231
1.16. Uzemljenje sekundarnih kola visokonaponskih memih transformatora. 243
_ 2.5. Osvetljenje _ . . . . _ _ . . . _ _ . _ . . . . . _ _ . . _ . . . . . _ . . _ _ 142 1

, „ __
_ _ . .
142 1.17. Prekidači . _ . _ . _ . . _ . . . . . . . . . . . . . . . . _ . _ . . . . _ _ 245
f, -,z;,», »_-.- _
'*"'.- \-\fi _ .
2_ 5, 1 _ Vrste svetlosnih izvora _ . _ . . . . . . . . . . . . . . . . . - - - - - ..250
fh- J 4
.f;~'.'^?z,2.'=~"'--'ę__
4 '-_
1- - 145 w mwua os ampao wpaw _ _ 1 8. Rastavlj ači . _ . . _ . . . . _ . . . . _ _ . . _ . . . _ . . _ _ _ _ . . _ _
1
flþ

_:-, ;___-_1=:_i-if.:_.z,».~.-_,.
.r - - -_:-

;_j;I~1__ _ 1'-I-_-_~',',-'_f_Ë-_-'¡-_\T' 3.."-

2 .5 _2_ Vrste osvet jenj a . . . . . _ _ . . . . . . . . . . . . . . . . . - - - . .
<' ~.1- -,.1:.»-'-\':'.«¡_ -
._`-~= li ru" .=1':- *"_!.";,
-_"_"-\_J'.. 5.“ š_ç-_-11..2_~¡¡|_i1Ë.'„,__=_.« Q
13'-L"."='«"-'-`=“.:?'fł"*
Ti'-*;'-V -f ":.-.`Të:^.«= -„z-,'='>-*ai*-~
9
- " -"---'<.., _ «-..:- _
f.:q'.='
Q _ -::_-1-_;;“
I .I f I-Ĺ'-_
1 -. _*_ -_-„,,,.-ni--,
1- _ „v
\l __ 'Ë." "'„ 1,9;-1 _:.; __':'f¡_1-_-_aj-1ÅJ\.1 -. -
_ \ li-...'ši*l:ľ.f`“..*. L: v`:å'_f=_
' `-`1'Ž-'_("~'1'.1J` '-`_ 'If 11.-_:1'_ :2*_j',-ËŽT'.:; 11
“.:.=f-1»;=' ~_'-;,?,.'Ĺ-- r. '..-1-1;~¡;.'1;1;
iu-R? - -2 -'_'-'-1L'_'-if -;L.='g'_i.--1' _:_:-.z _
1.3' ;*.'1;:«,\-"`;-'_f=`_ ~`.:~.~',„t<'-.-.*.;_;_ .if _
L_¡»1_-.:*_-¡,.;1«_f_'.<.]A,;, -_ ._'-_ "Č,-_=`-'_¡_-_-'_¡-¡_„v _)¡T_ų:-::Š-¡1{7_';__ _
=_:....:-1-'vi--__-_; _,-zç-».." -.;-
.1.„„_-f- iz _______._--J: 1.,-..
.'s-'„-:zi -.~. _
_ -11-v -_\H-Š., _
:z_1.11-Ifqf
_«-_...«.14-„_ .;,.~.:-ga „_ _;-; ._f,..g___.
:¡z1.';t=" -._~-111; '_. - _
“R .11-É- ;':'--ų.r'z1
'*"- '*'--1-in 1.13- 1 __-'.:„__..-1';-,"---p-
- . -!'z„ .-__""-
'_ ' -1."t
¡¡ P'-;
«F-111,.
*lfl* -"\= fi'Š"1iČ';" ',.1`_"I|ff-'fi' 11 'ČEZ' .¡_'_{_*'w'. -
.-'i'_-_«;-'Tz' -_ te -f "F-.i-.;?"' -1:-f*°'+'t~ ' if.
 .Energetski transformatori _ _ _ _ . _ _ _ . . . . _ . _ . _ _ . _ . . . . _ _ _ 254
3.5.3. Kontrola punjenja gasa SF6 . . _ . . _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ . . _ . _ _
_ Paralelan rad transformatora . . _ _ . . _ . . _ _ _ . . _ _ _ _ . _ _ . . _ _ _ 259
3.5.4. Uzemljenje GIS postrojenja . . _ _ . . _ . _ _ . _ _ _ . _ _ . _ . _ _
.Ĺ.2l. Zaštita energetskih transformatora i rotacionih mašina od požara . . . . _ _ 263
3.5.5. Hibridna postrojenja . _ . . . _ _ . _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Prigušnice _ _ . . . . _ . _ . . . _ _ . . . . _ _ . _ _ _ . . _ _ . _ _ _ _ _ _ 265
Prigušnice za ograničavanje struje . . _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ . . . _ _ _ . _ _ 268 4. ELEKTROENERGETSKI VODOVI _ . _ _ . . _ . . . _ . . . _ _
;_n;\:\
LJL\ i×Jri×~Jo»-r~_-> cas:-b:mw Kondenzatori za kompenzaciju reakcione snage . _ . . _ . . _ . . _ . _ _ _ 271
w wpawpap.Ĺ_25.
a Uticaj automatskog ponovnog uključenja (APU) 4.1. Nadzemni vodovi . _ . _ _ _ _ . _ _ _ . . . . _ . _ _ _ . . . _ _ _ _
na projektovanje elektroenergetskih postrojenja _ . _ . . . . _ _ . _ . _ _ _ 273 4.1.1. Sigurnosna visina i sigurnosno rastojanje nadzemnih vodova. _ _ _
4.1.2. Stepeni izolacije nadzemnih vodova (pojačana električna sigurnost)
3.2. Sistemi sigurnosnog napajanja u elektroenergetskim objektima _ _ _ _ 277 4.1.3. Dodatno opterećenje nadzemnih vodova _ . . . . _ _ _ _ _ _ . _ _ _
3.2.1. Sistemi sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom .Ĺ.4_ Sigurnosni razmaci . . _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ _ . _ _
u elektroenergetskim objektima . . . . . . _ . . . _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ . . _ _ 277 .Ĺ.5 _ Razmaci u sredini raspona _ . _ . . . . _ . _ . _ _ _ _ _ . . _ . _ _
3.2.2. Vrste pogona ispravljača i akumulatorske baterije _ . . . _ . _ _ . . . _ _ _ _ 278 .Ĺ.6_ Ugib provodnika _ _ _ . _ _ . . . _ _ . . _ _ . . . _ _ . _ . _ _ _ _
3.2.3. Režimi rada ispravljača (punjača) . . . . _ . . . . . _ . _ . . . . . . _ . _ _ 280 7. Rasponi _ _ . _ _ _ _ . _ . _ _ . _ _ . . _ _ . . ._ 427
3.2.4. Stacionarni akumulatori _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ . . _ . _ . . . . _ . . _ _ 285 _1.8_ Naprezanje provodnika i zastitne uzadi _ . _ . . _ . _ _
3.2.5. Definicija opterećenja baterije . _ . . . _ . . _ . . . . _ _ . _ . _ _ _ . _ _ _ 289 .Ĺ_9_Lančanica___..._._._______._._.__: ' I . . U 38
3.2.6. Određivanje veličine baterije _ _ _ . _ . _ . . _ _ _ _ . . . _ . _ _ _ _ _ . _ _ 292 10. Montažne krive i tabele za provodnike i zastitnu uzad _
3.2.7. Selektivnost zaštite u sistemima napajanja jednosmemom strujom _ _ _ _ _ _ 300 .1_Ĺl_ Uzdužni profil trase voda _ . _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _
3.2.8. Vrste pogona invertora i mreže _ . _ _ _ . . _ . _ . . . . _ . _ . . . _ _ . _ _ 304 _Ĺ.Ĺ2_ Uzemljenje stubova nadzemnih elektroenergetskih vodova _ _ _ _
_1_l3_ Uzemljenje stubova za zaštitu od groma _ _ _ _ _ . _ . _ . _ _ _ _
3.3. Komandno-signalna kola _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ _ 305 ` 14. Zaštitna zona zaštitne užadi _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ . _ . _ _
3.3.1. Komandni naponi _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ . _ _ . _ _ . . _ _ 305 Ĺ5 _ Vrste stubova i njihova naprezanja _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ . _ _
3.3.2. Funkcije komandovanja . _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ . . _ _ . . _ . . _ _ 306 4

16. Padovi napona u nadzemnim elektroenergetskim vodovima_ _ _ _

3.3.3. Funkcija preklopke lokalno/daljinski u daljinski __.`.;7_ Redukcioni faktor voda _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ _
upravljanim elektroenergetskim objektima _ _ _ _ . . _ . . . _ . . _ . _ _ _ _ 307 _Ĺ_`_~8_ Efekat korone _ _ . _ _ _ . _ . _ _ . _ _ _ . . _ . . _ . _ _ _
3.3.4. Izvođenje funkcija komandi u daljinski upravljanim ___Ĺ9_Radio-smetnje..___._____.__.._________::: 457
elektroenergetskim objektima . . . . . . _ _ _ _ _ _ ._ _20_ Konstrukcija užadi klasicne izvedbe _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _
3.3.5. Korišćenje višežilnih kablova u električnim instalacijama niskog napona i-Bi-L)L_Jf_Đ \DOO .1_2l. Inostrani nazivi užadi za nadzemne vodove _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _
3.3.6. Dodatne mere zaštite sekundarnih kola . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . . _ _ _ . _ _ _ 309 .r>4 .t>|:,=.t r__
=.:>4,r->~4.,r =>.4- _22_ Konstrukcije specijalne užadi _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _
3.3.7. Sistem označavanja komandno-signalnih kablova . . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ 311 4_Ĺ_23_ Preplet i transpozicija provodnika nadzemnog voda . . . _ . _ _ _
3.3.8. Blokade _ _ . . _ . _ _ _ . . . _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ . _ . . . _ _ 313
4.2. Kablovi . . _ _ . . _ _ . . _ . _ _ . _ . _ _ _ . _ . . _ _ _ . _ _ _ _ 463
3.3.9. Detalji izvođenja komandno-signalnih kola. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 320
4.2.1. Sistem označavanja energetskih kablova _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _
3.4. Zaštita i upravljanje u elektroenergetskim objektima _ . . _ _ . . _ _ _ 322 4.2.2. Mehanička zaštita kablova . . _ . . _ _ . _ . _ _ _ _ . _ _ . . _ _ _
3.4.1. Uređaji za zaštitu (električni releji) _ _ _ _ _ . _ _ _ . . _ . . . _ _ . . _ . _ _ 322 4.2.3. Polaganje kablova u rov _ _ _ _ _ . _ _ . . _ . _ . _ . . _ _ . _ . _ _
3.4.2. Uređaji i merna kola za regulaciju, upravljanje i nadziranje _ _ _ . _ . . _ _ 325 4.2.4. Približavanje i ukrštanje kablovskih vodova
3.4.3. Sistemi za zaštitu, upravljanje ikomunikacije _ _ _ . _ _ _ . . _ _ _ _ . . _ _ 331 sa drugim objektima i instalacijama _ . . . _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _
3.4.4. Sistemska zaštita . _ _ . . _ _ . _ _ . _ . . . _ . _ _ _ . _ _ . _ _ . _ . . _ _ 342 4.2.5. Prečnici krivina pri polaganju kablova . . . . . _ _ . . _ _ _ _ . _ _
3.4.5. Zaštita vodova _ _ _ _ . . _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ 344 4.2.6. Prelaz kablovskog voda u nadzemni _ _ _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ . _ _
3.4.6. Zaštita energetskih transformatora _ _ . . _ . _ _ . . _ _ _ _ . _ _ _ . . _ _ _ 355 4.2.7. Električna zaštita i preplet kablova _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _
3.4.7. Zaštita generatorskih blokova . _ _ _ . _ _ _ . . _ . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ . _ _ 365
4.3. Samonoseći kablovski snopovi (SKS) _ . _ _ _ _ . . . _ . _ _ _ _
3.4.8. Zaštita sabirnica _ . _ _ _ _ . _ . _ . _ _ . _ . _ . _ . _ . . _ _ . . _ . _ _ _ _ 377
3.4.9. Zaštita prekidača _ _ _ _ . _ . . . . _ _ . . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . _ _ 381 4.3.1. Izbor SKS-a . . _ _ _ _ _ _ . . _ . _ . . _ . . . _ _ _ . _ _ . _ . _ _
3_4_10_ Zaštita visokonaponskih motora _ _ . _ . _ . _ . . _ _ . _ . . _ _ _ . . _ _ _ 383 4.3.2. Zaštita od prenapona _ . . _ _ _ _ . . _ . _ _ _ . . . _ . . _ . . _ _
3.4.1 1. Zaštita kondenzatorskih baterija visokog napona _ _ _ _ . _ _ . _ . _ . _ _ _ 389 4.3.3. Naprezanje SKS-a . . _ _ _ . _ . . _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _
3.4. 12. Zaštita uređaja za uzemljenje neutralne tačke _ . . _ _ _ . _ _ _ . _ _ . _ _ _ 391 4.3.4. Uzemljenje stubova voda izvedenog sa SKS-om . _ . . _ _ . _ _ _ _
3_4.l3. Uređaji lokalne automatike . . . . _ . _ _ . . _ _ _ . _ . . . _ _ _ _ _ . _ _ 392 4.4. optički kablovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . _ _ _
3.5. Metalom oklopljena i gasom izolovana postrojenja . _ _ . . . . . _ _ _ _ 397 4.4.1. Primena optičkih kablova _ _ _ . _ . . _ _ _ _ _ _ _ . _ . . . _ _ _ _
3.5.1. Tehnički propisi za metalom oklopljena i gasom izolovana postrojenja _ _ _ _ 397 4.4.2. Vrste optičkih kablova OPGW _ _ _ _ . _ . _ _ . _ _ . _ . . _ _ _ _
3.5.2. Osnovne karakteristike GIS postrojenja . . . _ . . _ _ _ _ . . . _ _ _ . . _ _ 398 4.4.3. Vešanje optičkih kablova OPGW _ _ . _ _ _ . . _ . . . . . . . . _ _ 82
4.4.4. Izbor optickih vlakana . _ . . . _ . _ . _ . . _ . _ _ _ . . _ . . _ _
10 1
 6.3. Snabdevanje _ _ _ _ . _ . . _ _ _ _ _ . _ . _ . . . _ _ _ . _ _ _ _ _ q

5.UZEMLJENJEIGROl\/IOBRANSKE INSTALACIJE _ . _ . . _ _ _ _ _ 489

6.3.1. Uslovi isporuke i snabdevanja električnom energijom _ _ _ _ _ _ _ _
5.1. Uzemljenje _ _ . _ _ . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ 489 6.3.2. Uslovi isporuke električne energije kupcima
5.1.1. Elementi uzemljenja_ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ . . . . _ _ 489 kojima se ne može obustaviti ispomka električne energije _ . _ _ _ _ _
5.1.2. Podela uzemljenja po funkciji _ _ _ _ _ . . _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ 491 6.3.3. Obračunsko merenje u stambenim objektima _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _
_3_
Tipovi uzemljivača _ . _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . . _ _ _ _ _ _ _ 492 6.3.4. Obračunsko merenje u elektroenergetskim postrojenjima _ _ _ _ _ _ _
_4.
Izbor materijala i preseka uzemljivača _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 493 6.3.5. Održavanje klase tačnosti merenja električne energije i snage _ _ _ _
_Ĺ_5_
Specifična električna otpornost tla . . _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ 494 6.3.6. Kvalitet isporučene električne energije . _ . . . . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _
Li
¡¡L\ .6.
Otpornost rasprostiranja uzemljivača _ . . . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 498
6.4. Priključenje objekata na elektroenergetski sistem _ _ _ _ _ _ _ u 0

LI\kJ'\LhL)\&J\ .Ĺ_7_
Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema toplotnom
opterećenju provodnika u sistemu uzemlj enja _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ 503 6.4.1. Priključenje objekata na prenosni i distributivni sistem _ _ _ _ _ _ _ _
5.1.8. Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema 6.4.2. Uslovi za priključenje elektroenergetskih objekata
dozvoljenom naponu dodira i koraka _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 507 potrošača na elektroenergetsku mrežu . _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _
_l_9_ Zaštitno uzemljenje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 512 6.4.3. Vrste priključaka _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
_l0. Združeno uzemljenje _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ . _ . _ _ . _ _ _ 5' 5 6_4_4_1zv0đ@nj@ igranih priključaka. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I Ĺ Ĺ Ĺ i 602
_1l_ Efikasno razdvajanje radnog i zastitnog uzemljenja . _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ 517 6.4.5. Dimenzionisanje provodnika spoljašnjeg kućnog
_12. Uzemljenje stubne distributivne transformatorske stanice _ _ _ _ _ _ . _ _ _ 518 priključka i izbor osigurača . _ . _ . _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _
.l3_ Primena plašta kabla u sistemu uzemljenja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 522 6.4.6. Priključenje malih elektrana na distributivni sistem _ _ _ _ _ _ . _ _ _
U'\U1U\U1U1Ui .l4. Temeljni uzemljivač _ . _ _ . . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _
t_iL\|\ifiL\ _ _ . _ . _ _ _ _ 526 6.4.7. Priključenje elektroenergetskih objekata korisnika na prenosni sistem
5_Ĺ_15. Detalji uzemljenja postrojenja _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ . . . _ _ _ _ _ . _ _ _ 528 6.4.8. Priključenja elektroenergetskih objekata proizvođača
5.2. Gromobranske instalacije _ _ _ _ . _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ 531 na prenosni sistem _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ . _ . _ _ _ . _ _
5.2.1. lzokeraunički nivo _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ 531 6.5. Održavanje i eksploatacija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ 622
5.2.2. Elementi gromobranske instalacije . . . _ . _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 536
6.5.1. Odrzavanje elektroenergetskih objekata i sistema _ . _ _ _ . _ _ _ _ _
5.2.3. Materijali za gromobranske instalacije . _ . _ . _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ 538
6.5.2. Uslovi za obavljanje elektroenergetske delatnosti _ . _ . _ _ _ . _ _ _
5.2.4. Određivanje nivoa i klase nivoa zaštite gromobranske instalacije . . _ _ _ _ _ 539
6.5.3. Zaštita od električnih i magnetskih polja . . _ _ . _ _ . . _ _ _ _ _ _ _
5.2.5. Otpomost uzemljivača gromobranske instalacije . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ 540
5.2.6. Određivanje štićenog prostora _ _ _ . _ . _ _ . _ . . . . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ 543
5.2.7. Rastojanje gromobranske instalacije od metalnih masa i faznih provodnika 7. PRORAČUNI STRUJA KRATKIH SPOJEVA
električnih instalacija niskog napona (izjednačenje potencijala) _ _ . _ _ _ _ 545 U TROFAZNIM SISTEMIMA _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
5.2.8. Zaštita elektroenergetskih objekata od atmosferskih pražnjenja _ _ _ _ _ _ _ 548 7.1. Proračun struja kratkog spoja _ _ _ _ _ . . _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _
7.2. Modelovanje elemenata mreže _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _
6. PLANIRANJE, POGON I EKSPLQATACIJA
ELEKTROENERGETSKIH MREZA] SISTEMA _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ 551 7.3. Uticaj regulatora napona na struje kratkih spojeva _ u n . . u z o

6.1. Planiranje mreža _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ . _ _ . _ _ . _ _ _ 551 7.4. Uticaj dvostrukih vodova na struje kratkih spojeva _ _ _ _ _ _ _ u

6_Ĺ_1_ Opšti kriterijumi za planiranje niskonaponskih mreža _ _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ 551 7.5. Procena uticaja motora na struje kratkih spojeva _ _ _ _ _ _ _ _ u

6.1.2. Maksimalno opterećenje stambenih objekata _ _ . _ _ . . . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ 553 7.6. Uticaj vetrogeneratora na struje kratkih spojeva _ _ _ _ . _ _ _ u

6.1.3. Potrošnja domaćinstava . . _ . . _ . . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ 555

6.1.4. Upravljanje opterećenjem u domaćinstvima _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . . _ _ 555 7.7. Proračun struja kratkog spoja u niskonaponskim
6.1.5. Planiranje obnovljivih izvora _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 556 radijalnim sistemima . _ _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ . . _ _
6.1.6. Vetroelektrane _ . . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ 558 7.8. Proračun struja kratkog spoja u
6.1.7. Solarne elektrane _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 562
visokonaponskim sistemima _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ _
6.2. Pogon niskonaponske mreže _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 566 7.9. Proračun karakterističnih vrednosti struja kratkog spoja _ _ _ _
6.2.1. Opšti uslovi za primenu TN sistema u niskonaponskoj mreži _ _ _ . _ _ _ _ _ 566 7.10. Proračun naprezanja u krutim provodnicima
6.2.2. Izvođenje TN sistema zaštite u niskonaponskoj mreži _ _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ 568
i sila na potporama _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _
6.2.3. Opšti uslovi za primenu TT sistema zaštite u niskonaponskoj mreži _ _ _ _ _ 570
6.2.4. Uslovi primene TN sistema i TT sistema zaštite u istoj niskonaponskoj mreži. _ 571 7.11. Proračun naprezanja u savitljivim provodnicima
6.2.5. Pogon visokonaponske mreže sa izolovanom nultom tačkom _ _ . _ _ _ _ _ _ 572 (provodnicima voda) _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
6.2.6. Pogon visokonaponske mreže sa uzemljenom nultom tačkom _ _ . _ _ _ _ _ 573 7.12. Proračun struja u izolovanim mrežama _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ _
6.2.7. Dozvoljeni napon dodira u mrežama _ _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ 574

12
LITERATURA _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ 695

1. Zakoni, uredbe i naredbe _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ 695

1. oPšT1 Potlviovi 1 DEFINICIJE
2. Rešenja o srpskim standardima _ _ _ . _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 696

3. Srpski standardi _ _ _ . _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ . . . _ _ _ _ _ 698

3.1. Srpski standardi SRPS (grana N) . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ 698
3.2. Srpski standardi SRPS identični sa IEC i ISO . . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ 700
3.3. Srpski standardi SRPS identični sa EN _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ . _ _ _ _ 700
3.4. Srpski standardi SRPS identični sa HD _ _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ . . . _ . _ _ _ _ 710
3.5. Srpski standardi SRPS identični sa CLC/TR i CLC/TS _ _ _ _ _ _ . . _ . . _ _ 7.1
4. Međunarodni i nacionalni standardi . . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ 712
4.1. Standardi IEC _ _ . . _ _ _ . . . . _ _ . _ . . . _ . . _ _ _ _ _ . _ _ _ . . _ _ _ 712
4.2. Nacionalni standardi drugih država _ . _ _ . _ _ . _ . . . . _ _ _ . . _ . _ _ _ _ 7-3

5. Standardi i tehničke preporuke elektroprivrede _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ ' 1.1. Tehnička regulativa u elektroenergetici

5.1. Granski standardi _ _ _ . _ . . _ . _ _ _ _ _ . _ . _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ . _ . _ _ '
5.2. Tehničke preporuke i interni standardi _ _ . . _ _ . _ _
1.1.1. Vrste tehničke regulative
5.3. Tehničke preporuke u elektrodistribuciji _ . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ ' Prema definiciji u Uredbi o postupku prijavljivanja i načinu informisanja koji se odno-
5.4. Tehničke preporuke Zeleznica Srbije _ _ . _ _ _ . _ . _ . . _ . _ _ . . . _ _ _ _ Ĺ si na tehničke propise, ocenjivanje usaglašenosti i standarde [1_13], tehnički propis je
6. Pravilnici i pravila _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ propis koji sadrži tehničke specifikacije i ostale zahteve za proizvode ili pravila za usluge,
uključujući odgovarajuće upravne akte koji se obavezno moraju poštovati, dejure (pravno)
6.1. Pravilnici o tehničkim normativiina . _ . . _ _ . _ _ . _ _
6.2. Pravilnici _ _ _ . . _ . _ . . _ _ . . . _ _ . . _ . _ _ _ _ _ . _ . . _ _ _ . _ _ _ _
i 1 i de facto ( faktički), prilikom trgovine, pružanja usluga, osnivanja uslužnog operatera ili
6.3. Pravila _ . _ _ _ . _ _ _ _ . _ . _ . _ _ . _ _ . _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ priĹikom upotrebe, kao i zakoni, drugi propisi ili drugi upravni akti kojima se zabranjuje
proizvodnja, uvoz, trgovina ili upotreba proizvoda, ili kojima se zabranjuje pružanje ili
7. Ostala literatura _ _ _ . . _ _ . . _ _ _ . _ _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ -J~-_.:1-4-.J1ľ4\L*-\rw
1~JI×1 -1 korišćenje usluga, ili osnivanje pružalaca usluga.
7.1. Zbirke propisa _ _ _ _ _ . _ . . _ . _ _ . . . _ _ . _ _ _ _ _ _ _ . . _ . _ _ . _ _ 7'booo-o\Lno4-I=~×1\t-»DJU-1 Tehnički propis sadrži tehničke i druge zahteve za procese, proizvode i usluge nepos-
7.2. Knjige i referati . _ . _ _ . . _ _ . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . _ _ 719 redno ili pozivanjem na standard. Tehnički propisi se objavljuju u Službenom glasniku RS,
7.3. Studije . _ _ . _ _ _ _ . _ . . _ _ . . . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ . _ . _ _ 720 pod nazivom: pravilnik, pravila ili pravilnik o tehničkim normativima_
7.4. Priručnici . _ _ _ . _ _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ . _ _ . . _ _ . _ _ . _ . . _ _ . . _ _ 720
7.5. Propisi van snage . _ _ _ _ _ . _ . . _ _ _ _ _ . . _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ . . . _ _ 721 Standard je javno dostupan dokument, utvrđen konsenzusom i donet od priznatog
tela, u kome se za opštu i višekratnu upotrebu utvrđuju pravila, zahtevi, karakteristike,
INDEKS . _ . _ _ . _ . _ _ _ . _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 723 uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimal-
nog nivoa uređenosti u određenoj oblasti u odnosu na postojeće ili moguće probleme.
Preduzeća i druga pravna lica mogu za svoje potrebe da donose granske i inteme sta-
ndarde. Na primer, bivša Zajednica jugoslovenske elektroprivrede (ZJE) imala je razrađen
sistem izrade, utvrđivanja i donošenja granskih standarda (GSE)_ Od 2000. godine u Elek-
troprivredi Srbije je'ustanovljena institucija Intemih standarda (IS) koji su u odgovarajućoj
fomii trebalo da zamene sve postojeće tehničke preporuke i da odgovaraju savremenim
tehničkim zahtevima, kao i da pokriju nove do tada nepokrivene oblasti iz elektroenergeti-
ke, telekomunikacija i informatike.
Preduzeća i druga pravna lica takođe mogu za svoje potrebe da donose sopstvene teh-
ničke preporuke i uputstva, kojima se određuju konkretne smemice za projektantska reše-
nj a, izbor opreme, način ugradnje opreme, ispitivanja itd. Poznate i često korišćene su:
- Tehničke preporuke Elektrodistribucije Srbije (TľI);
- Telmičke preporuke Elektroprivrede Srbije (TP);
- Tehničke preporuke Zeleznica Srbije (TPE);
14
15
_.._-

Za ovu knjigu interesantna Grana N (Elektrotehnika) podeljena je u slędęćę Oblasti;

~ Tehničke preporuke PTT saobraćaja ,,Srbija“;
- Grupa N_A_: Osnovni i opšti standardi
- Preporuke Srpskog komiteta za osvetljenje (SKO) i dr.
- Grupa N.B_: Proizvodnja, prenos i distribucija električne energije
Svi elektroenergetski objekti i instalacije koji se grade u skladu sa Zakonom o planira-
- Grupa N.C.: Električni provodnici
nju i izgradnji objekata [1.2], moraju da budu projektovani i izgrađeni po tehničkim 1 dm-
- Grupa N.E_: Materijal za električne instalacije
gim propisima, kao što su: standardi, tehničke preporuke i uputstva.
- Grupa N.F.: Materijal za električne vodove i postrojenja
1.1.2. Standardizacija u Srbiji - Grupa N.G.: Električne rotacione mašine
- Grupa N.H.: Transformatori, prigušnice i usmerivači
U Srbiji, kao federalnoj jedinici bivše države Jugoslavije, dugo su se koristili jugoslo- - Grupa N.J.: Elektrohemij ski izvori
venski standardi (JUS) koje je donosio savezni organ, odnosno organizacija nadležna za - Grupa N.K.: Naprave za uključivanje
poslove standardizacije (nadležna savezna organizacija). Posle raspada Jugoslavije i formi- - Grupa N_L.: Električne sijalice i svetiljke
ranja državne zajednice Srbije i Crne Gore, za ostvarivanje ciljeva standardizacije i donoše- - Grupa N.M.: Elektrotehnički proizvodi za potrebe domaćinstva, zanatstva i poljo-
nja srpsko-crnogorskih standarda, osnovan je Institut za standardizaciju Srbije i Crne Gore privrede
saglasno tada važećem Zakonu o standardizaciji_ Prema odredbama tog zakona, srpsko-cr- - Grupa N.N.: Elektronika i telekomunikacije
nogorski standardi označavali su se oznakom koja počinje akronimom SCS (umesto stare - Grupa N.P.: Električni uređaji za motore i vozila
oznake JUS). Međutim, u praksi nije došlo do usaglašavanja oznaka JUS standarda sa
- Grupa N.R.: Sastavni delovi za elektroniku i telekomunikacije
navedenim akroniinom, jer su u 2006. godine nastupile promene u političkom uređenju
- Grupa N.S.: Specijalne električne mašine, uređaji i aparati za industrijske i medi-
Srbije i Crne Gore, koje su sada konstituisane kao dve nezavisne države. cinske svrhe
Standardizacija u Srbiji je uređena Zakonom o standardizaciji [1_1]_ Suština je da je za
Prema Međunarodnoj klasifikaciji standarda, novi kôd SRPS standarda je sledeći (na
ostvarivanje ciljeva standardizacije odlukom Vlade RS osnovan Institut za standardizaciju
primer, za oblast elektroenergetike):
Srbije (ISS), kao nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji. Srpski standard se
29 ELEKTROENERGETIKA
označava oznakom koja počinje skraćenicom SRPS. Akt kojim se proglašava da je standard
- 29.020 Elektroenergetika uopšte
donet, kao i akt o povlačenju srpskog standarda, donosi nadležni organ Instituta, u formi
- 29.030 Magnetni materijali
rešenja koje se objavljuje u Službenom glasniku RS [2.l+2_35]_
- 29.035 Izolacioni materijali
Srpski standardi donose se i objavljuju na srpskom jeziku i pismu. Kao osnova za
- 29.040 Provodni fluidi
donošenje srpskih standarda, po pravilu, koriste se međunarodni standardi, tako da srpski
- 29.045 Poluprovodni materijali
standard može biti objavljen i na jednom od zvaničnih jezika evropskih organizacija za
- 29.050 Provodni materijali
standardizaciju (npr. za IEC su: engleski, francuski i ruski, a za CENELEC: engleski, fran-
- 29.060 Električne žice i kablovi
cuski i nemački).
- 29.080 Izolacija
Sistem označavanje standarda SRPS preuzet je iz JUS nomenklature_ Saglasno tome,
- 29.100 Komponente za elektroenergetsku opremu
SRPS standardi su podeljeni u sledeće grane:
- Grana A: Osnovni i opšti standardi - 29.120 Elektroenergetski pribor
- Grana B: Rudarstvo i prerada minerala, uglja i nafte - 29.130 Rasklopne aparature
- Grana C: Metalurgija i tehnologija prerade metala - 29.140 Sijalice i pripadajuća oprema
- Grana D: Šumarstvo, drvna industrija i prerada drvenastih materija - 29.160 Rotacione mašine
- Grana E: Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija - 29.180 Transformatori. Prigušnice
- Grana F: Tekstilna i odevna industrija - 29.200 Ispravljači_ Pretvarači_ Stabilisani izvori napajanja
- Grana G: Industrija kože, gume i plastičnih masa - 29.220 Galvanske ćelije i akumulatori
- Grana H: Hemijska industrija ~ 29.240 Energetske distribucione mreže
- Grana K: Industrija alata i pribora - 29.260 Električna oprema za rad u specifičnim uslovima
- 29.280 Električna oprema za vuču
- Grana L: Industrija memih i drugih aparata i precizne mehanike
- 29.300 Električne oscilacije
- Grana M: Mašinogradnja i metalska industrija
Na primer, nekadašnji JUS standard N_A9_001 : 1980 pod naslovom „Klasifikacija elek-
- Grana N: Elektrotehnika
tronskih i električnih uređaja s obzirom na zaštitu od električnih udara“, sada ima oznaku:
- Grana P: Uređaji, postrojenja i vozila šinskog saobraćaja
29.020 SRPS N_A9_001:l980_ S obzirom da se kao osnova za donošenje srpskih standarda
- Grana R: Brodogradnja, uređaji i postrojenja rečnog i pomorskog saobraćaja
mogu koristiti međunarodni standardi, postoje i druge varijante u označavanju srpskih sta-
- Grana U: Građevinarstvo
ndarda koje upućuju na njihovo poreklo (na primer, 29_035_30 SRPS IEC 60672-1:2004
- Grana Z: Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu
17
16 I

|_
_ -Ë_ =.-
 ,,Keramički i stakleni izolacioiii materijali - Deo 1: Definicije i klasifikacija“, ili 29.020 nalnu organizaciju za standardizaciju (ISS), dok neke razvijene zemlje EU imaju po dve
SRPS EN 50l60:2008 ,,Karakteristike napona isporučene električne energije iz javnih dis- (npr. VDE i DIN u Nemačkoj).
tributivnih mreža“ i sl_)_ Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) ima 55 aktivnih članova i 19 pridruženih
članova, pri čemu su članovi nacionalne organizacije za standardizaciju. Srbija od 1953_
Kada je obavezna primena srpskih standarda?
godine ima status aktivnog člana sa pravom glasa, pravom da učestvuje u radu IEC-a i
Primena srpskih standarda je dobrovoljna_ Izuzetno, ako se tehnički propis poziva na obavezom plaćanja članarine. Slično tome, Srbija od 1950. godine ima status aktivnog
srpski standard tako da je ispunjavanje zahteva tog standarda jedini način da se postigne člana Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).
usaglašenost sa zahtevima iz tehničkog propisa, takav standard se primenjuje kao tehnički
propis (tzv. ,,standard sa obaveznom primenom“)_
ł-;=.fata;-g{:'.,.ii:{<;;a==_"-_jngrził:.æj;_š_:rw-1-'f-i=i-P==z-z_'-;- - Q 5" . zi- _ _ .»¡ Q1 -3,.-'.'__ig.,e-:;_»_=.;_.:z;z;f¡_a..:z.=..iE
S obzirom da donošenje tehničkih propisa ne prati brzinu kojom se vrši harmonizacija »__,;_:-pw;,z:.e=-_r„;_t;.az
_ . __ _ '
__.__!čz__r.:._-..-._'¡„-'i_-_'_1 -suzi:-;-_.z_..;_=:_-zz;.::;=z=:;_;_'z::.-r=ri_-zmzsriz-:..=:_'._=;'z:__1s.-z=z=zæ=:-:-=-Ti.;;1'__„:_a>z=z1;<-zlłam..i-':w:i_=i_I:_-=._.__=;;'e:<-za-5::-z'::i-re=:'rI=s=f= i".-i__>;iz'i_::-z-ar-zs_i._.:ń
fa:-:zi:

Standarda, Zakon o standardizaciji [1_l] predviđa mogućnost da se pozivanja na standarde

označene skraćenicoin IUS zamenjuju oznakom koja počinje skraćenicom SRPS, najkasni- Intemational international łntemëüüfleł
je (10 donošęnja njihovih izmena i dopuna. Etectrotech-nicat Tetecom Organization for
i Commission Union Siíłflđflffiłiłäłififl
U nedostatku domaćih tehničkih propisa, mogu se takođe koristiti: „_ -. \ -.__ `

a) Standardi međunarodnih organizacija za standardizaciju: \_

.
'-. 71 -

- Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO (engl. Intemational Organisation

» " i
for Standardisation); i * CENELEC ETSI CEN 3
- Međunarodna elektrotehnička komisija IEC (engl_ International Electrotechnical EUFUPEÉUT Cümmiľľefł Eumpcan European Committee
"'-.` IO" Ëlefiľffiľefihflifiëli Teiemmm' for Standardization
Commission); sranuarriizaiien Siflflđfifd-
- Međunarodna unija za telekomunikacije, Sektor za standardizaciju telekomunikacija \
j
-_
\_ý ,
\_
'D _
l

ITU (engl_ Intemational Telecommunication Union). V mi I I

\ '_
b) Standardi evropskih organizacija za standardizaciju:
- Evropski komitet za standardizaciju CEN (fi~an_ Coinité Européen de Normalisati- li 2 or 1 National Committeets)
on);
- Evropski koinitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike CENELEC (frau. '.__
.
'-__
-.__
.
2
3% ~._'

Comité Europćen de Normalisation E1ectrotechnique); *_

`~.
-._
\_
'-_
1.
`\.
".
"~

- Evropski institut za standarde iz oblasti telekomunikacija ETSI (engt European "*~____ E¡eC¡¡m_ iriiorm. ;.„_¡|
Telecoininunication Standardization Institute).
techno?-095' t$Ch'"'9l99`»' " other arena
c) Priznati nacionalni standardi i međunarodne preporuke iz oblasti elektroenergetike:
- BS (engł. British Standard);
Slika 1.1. Nivoi standardizacije
- VDE (nem. Verband Deutscher Elektrotech_niker);
- DIN (nem. Deutsches Institut für Normung); S druge strane, u Evropskom komitetu za standardizaciju u oblasti elektrotehnike
~ IEEE (engl_ Institute of Electrical and Electronics Engineers); (CENELEC) Srbija ima od 2005. godine status pridruženog člana, što podrazumeva pravo
_ ANSI (eng!_ American National Standards Institute), učestvovanja u aktivnostima od opšteg interesa, ali bez prava glasa. Inače, CENELEC sada
- NFPA (engl_ National Fire Protection Association), ima 33 aktivna člana i 12 pridruženih članova (uključujući nacionalnu organizaciju Srbije),
- NF (frau. Norme Française); što čini armiju od oko 15.000 eksperata. U radu CENELEC-a mogu da participiraju (bez
- TOCT (rus. ľocynapcrneuu CTaH,riap_rr); prava glasa) i razne strukovne organizacije. Trenutno su uključene 44 organizacija, s tim što
- CIGRE (kan. Conference Intemationale des Grands Reseaux E1ectriques)_ je njihovo učešće u porastu. Takođe, Srbija ima od 2008. godine status pridruženog člana u
Evropskom komitetu za standardizaciju (CEN), a od 2011. godine i članstvo u Evropskom
1.1.3. Mesto srpske standardizacije institutu za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI).
u međunarodnim okvirima
1.1.4. Forme standarda i srodnih
Nivoi standardizacije u EU utvrđeni su preko odgovarajućih direktiva Evropskog par-
lamenta i Evropskog saveta (sl_l_1). Tim dokumentima predviđeno je postojanje nacional- dokumenata u regulativi CEN
nih komiteta koji obezbeđuju usaglašenost nacionalnih standarda i srodnih dokumenata s a Evropska organizacija za standardizaciju (CEN) uvela je sledeće forme standarda i
evropskim 1 međunarodnim standardima 1 srodnim dokumentima. Srbija ima jednu nacio- srodnih dokumenata:
18 - 19

'l
I I IPNÑU\Jill
 - Evropski standard EN (engł. European Standard),
- Harmonizovani dokument HD (engl. Harinonization Document);
- Tehničke specifikacije TS (engi. Technical Specification);
- Tehnički izveštaji TR (engl. Technical Report).
Evropski standard EN i harmonizovani dokument HD, pod zajedničkim nazivom ,,sta-
ndardi“, moraju da se implementiraju u svim zemljama članicama CENELEC-a, s tim da se
takođe povuku iz upotrebe svi standardi koji su ii sukobu sa njima. U čemu je onda razlika
među njima? U osnovi, EN mora da bude primenj ivan onakav kakav je (bez dodavanja ili
oduzimanja bilo čega). Primena HD je malo fleksibilnija, tj. mora se primeniti tehnički
sadržaj bez obzira koje se reči ili koliko se mnogo dokumenata koristi za to. Pored toga,
usvajanje HD-a podrazumeva javnu raspravu posle koje sledi glasanje nacionalnih članica
CENELEC-a i konačno usvajanje. Harinonizovani dokument HD se objavljuje na nacional-
nom nivou i standardi koji su u koliziji sa njima moraju da se povuku iz upotrebe.
Tehničke specifikacije TS se utvrđuju i usvajaju od tehničkih tela putem glasanja
nacionalnih članica CENELEC-a. Proglašavaju se i stavljaju u upotrebu na nacionalnom
nivou, s tim da nacionalni standardi koji su u sukobu sa njima mogu da ostanu i dalje u
upotrebi, ali nije dozvoljeno da su tehničke specifikacije TS u sukobu sa bilo kojim EN ili
HD. TS se revidiraju najmanje svake 3 godine, pri čemu je njihovo maksimalno trajanje 6
godina.
Tehnički izveštaji TR su informativni dokumenti utvrđeni i usvojeni glasanjem proste
većine tehničkih tela nacionalnih članica CENELEC-a.
Tehničke specifikacije TS i tehnički izveštaji TR obeležavaju se sa: CLC/TS i
CLC/TR, pri čemu je CLC skraćenica za CENELEC.
1.1.5. Ocenjivanje usaglašenosti električnih
postrojenja, uređaja i aparata
U elektroprojektiina, u tzv. tehničkim uslovima (poglavlje 1.3.2), obavezno se navodi
da sva ugrađena elektrooprema mora da bude izrađena prema SRPS ili međunarodnim
standardima (IEC, ISO, CENELEC), s tim što se u nedostatku mogu koristiti i priznati
nacionalni standardi drugih država (npr. VDE, DIN, BS, NF, ANSI, IEEE, GOST itd.).
Ipak, često se dešava da na tehničkom prijemu objekata dođe do spora, jer korišćena opre-
ma nije snabdeveiia odgovarajućim atestom. Takav objekat ne može tehnički da se primi, a
procedura dobijanja atesta je dovoljno duga da o njoj investitor mora voditi računa od poče-
tka ugovaranja objekta.
Prema Zakonu o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti [1.8],
ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima (u daljem tekstu:
ocenjivanje usaglašenosti) može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka
ili kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.
1. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač je postupak kada je tehničkim
propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi proizvođač. Tim propisom propi-
suju se i zahtevi vezani za internu kontrolu proizvodnje. Proizvođač izdaje deklaraciju o
usaglašenosti i obezbeđuje tehničku dokumentaciju u skladu sa propisanim zahtevima, koja
mora biti dostupna nadležnom inspektoru radi sprovođenja nadzora.
2. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašeno-
sti je postupak kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi
imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti. Tim propisom se utvrđuju i zahtevi koje to
20
1
telo mora da ispuni. lmenovano telo, na osnovu ugovora sa proizvođačem, sprovodi ocenji-
vanje usaglašenosti u skladu sa postupcima utvrđenim tehničkim propisom.
3. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave je postupak kada je
tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave.
Nadležni organ državne uprave, na zahtev proizvođača, sprovodi ocenjivanje usaglašęnosti
ii skladu sa postupcima utvrđenim tim propisom. Organ državne uprave, pre izdavanja
isprave o usaglašenosti, nalaže proizvođaču koji nije ispunio propisane zahteve da preduz-
me odgovarajuće korektivne mere.
Proizvod se stavlja na tržište odnosno isporučuje na tržištu samo ako je usaglašen ga
propisanim tehničkim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom
postupku, ako je označen u skladu sa propisima i ako ga prate propisane isprave o usag1a_
šenosti i druga propisana dokumentacija (sl. 1.2).
U elektroenergetici ocenjivanje usaglašenosti (atestiranje, homologacija) električnih
postrojenja, uređaja i aparata najčešće obuhvata ocenjivanje usaglašenosti koje se odnosi
na:
- mere za suzbijanje radio-smetnji (RSO);
- projektovanje i izradu opreme i zaštitnih sistema namenjenih za upotrebu u potenci-
jalno eksplozivnim atmosferama (Ex);
- mere sigurnosti opreme i sprečavanje opasnosti (CE); \
- kvalitet (ISO 9001).
Isprave o usaglašenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti i zna-
ci usaglašenosti izdati u inostranstvu važe u Republici Srbiji, ako su izdati u skladu sa pot-
i vrđenim međunarodnim sporazumima čiji je
potpisnik Republika Srbija. Nadležni minis-
Å c € (Igo, tar može priznati važenje inostranih isprava i
ÅÂ .*_*jľ"'Š*_" znakova usaglašenosti kojima se potvrđuje
usaglašenost proizvoda sa inostranim tehnič-
Slika 1.2. Znakovi usaglašenosti kim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog
propisa obezbeđuju najmanje isti stepen
zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine,
zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine, koji su određeni zahtevima srpskog
tehničkog propisa.
1.2. Elektroenergetski sistem, objekat i instalacije
1.2.1. Elektroenergetski sistemi
Energetski sistemi su energetski objekti međusobno povezani tako da čine jedinstven
tehiiičko-tehnološki sistem. Elektroenergetski sistemi su posebna klasa energetskih sistema,
u kojima se primarna energija u svojoj prirodno raspoloživoj formi, pretvara u električnu
energiju, a ova se dalje prenosi i distribuira krajnjim korisnicima. Elektroenergetski sistem
u smislu Zakona o energetici [1.3] čine:
1) proizvodnja električne energije, koja obuhvata proizvodnju u hidroelektranama,
termoelektranama, elektranama-toplanama i elektranama na obnovljive izvore energije ili
otpad;
21
 2) prenosni sistem električne energije, koji čini mreža visokog napona _0đ_40_0 KV,
220 kV i deo mreže 110 kV, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem,
informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje elektroenergetskog
sistema; -
3) distributivni sistem električne energije, koji čini niskonaponska mreža, srednje-
naponska mreža i deo 110 kV mreže, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni
sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributiv-
nog sistema.
Kojaje razlika između sistema i mreže?
Najopštija definicija mreže je data u Zakonu o javnoj svojini [1.l2]:__Mr_e_ža je nepokre-
ma Stvar sa pripacima, odnosno zbir stvari, namenjenih _protoku_m_aterij_e ili energije radi
njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, a čiji je pojam bliže utvrđen
posebnim Zakonom S druge strane, u Zakonu o energetici [I .3] definisano je da:
- Prenosni sistem čini mreža napona 400 kV i 220 kV, spojna polja 110 kV, daleko-
vodna polja zajedno sa sabimicama 110 kV u transforinatorskim stanicama X/l_10 kV 1
dajek0V0d¡ 110 1<V zaključno sa zateznim lancem na portalu transformatorske stanice 110/X
kv, mem; uređaji na svim mestima isporuke sa prenosnog sistema, telekomunikaciona
infrastruktura ii prenosnim objektima, informacioni i upravljački sistem i druga infrastruk-
tura neophodna za funkcionisanje prenosnog sistema.
- Distributivni sistem električne energije čine dalekovodna i spojna polja 110 kV,
Sabimice 110 kV, transformatori ll0/X kV sa pripadajućim trafo-poljima u transformator-
skiin stanicama x/110 kV, mreža srednjeg napona (35 kV, 20 kV i 10 kV) i distributivna
mreža niskog napona, merni uređaj sa memim ormanoin na svim mestima isporuke sa dis-
tributivnog sistema, telekomunikaciona infrastruktura u distributivnim objektima, informa-
cioni i upravljački sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog
sistema.
To znači da su mreže podskup sistema i da u elektroenergetici fizički označavaju sku-
pove električnih vodova i instalacija.
1.2.2. Elektroenergetski objekat
Preina Pravilniku o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova [6.l.6], elektroenergetski objekat je onaj koji služi za proizvodnju,
prenos, transformaciju ili razvođenje (distribuciju) električne energije. Pod elektroenerget-
skim objektom smatra se i elektroenergetski nadzemni vod koji služi za nadzernno vođenje
provodnika za prenos i razvođenje (distribuciju) električne energije, odiiosno elektroener-
getski podzemni vod koji služi za podzemno vođenje provodnika za prenos i razvođenje
(distribuciju) električne energije. Elektroenergetski vod je zajednički naziv za nadzemni i
podzemni vod.
U Pravilniku o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u
,objektima namenjenim za rad, radnim prostorijaina i radilištima [6.2.5], data je opštija
definicija: elektroenergetski objekat je građevinsko-elektromontažna celina koja služi za
c odnju, prenos, transformaciju i distribuciju električne energije.
U primeni Zakona o planiranju i izgradnji objekata [1.2] i Zakona o energetici [l.3],
se i sledeće definicije:
- Gradilište je prostor na kome se u skladu sa propisima o izgradnji objekata izvode
pripremni radovi, kao i prostor na kome se u skladu sa propisima o izgradnji objekata izvo-
de radovi na izgradnji (građenju) objekta.
- Privremeni objekat je objekat koji se u skladu sa propisima kojima se uređuju gra-
đevinsko zemljište i izgradnja objekata gradi na neizgrađenom građevinskom zemljištu, kao
i manji montažni objekti postavljeni na javnim površinama (kiosci, letnje bašte, pokretne
tezge, pokretni cirkusi, ringišpili i drugi objekti za zabavu, repoitažna televizijska kola,
kamp prikolice, objekti na vodi i sl.).
- Objekat u probnom radu je objekat za koji je u skladu sa zakonom izdat akt o
odobravanju puštanja objekta u probni rad.
1.2.3. Elektroenergetsko postrojenje
Prema Pravilniku o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova [6.l.6], elektroenergetsko postrojenje - transformatorska stanica
odnosno razvodno postrojenje je objekat namenjen za transformaciju odiiosno razvođenje
električne energije.
Razlikujemo elektroenergetska postrojenja u zgradi i ona na otvorenom prostoru. Pre-
ma odredbama Pravilnika o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne
struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i gradilištiina [6.2.5], za elek-
troenergetska postrojenja u zgradi važi da vrata prostorija elektropostrojenja moraju stalno
biti zaključana. Vrata iz razvodnih postrojenja moraju se otvarati u pravcu drugih prostorija
ili spolja i imati samozatvarajuće brave s ručicama, koje se otključavaju bez ključa sa strane
razvodnog postrojenja. Vrata između odeljenja istog razvodnog postrojenja ili među sused-
nim prostorijama dva razvodna postrojenja mogu biti bez brave, ali moraju imati uređaj
koji učvršćuje vrata u zatvorenom položaju i ne ometa otvaranje vrata uoba smera.
1.2.4. Električne pogonske prostorije
Prema Pravilniku o tehničkim norinativima za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova [6.l.6], električne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili
otvoreni prostori, određeni prvenstveno za smeštaj i pogon postrojenja, u kojima smeju da
se nalaze samo lica koja održavaju postrojenja ili njima rukuju. Ostalim licima pristup u
takve prostorije može biti dozvoljen samo pod stručnim nadzorom.
U Pravilniku o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i gradilištiina [6.2.5] nalaze se sledeće
dve definicije električnih pogonskih prostorija: I
- električna pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor određen
prvenstveno za smeštaj i pogon električnih postrojenja u koje je dozvoljen pristup prvens-
tveno licima koja održavaju takva postrojenja ili njima rukuju, kao i radnicima ovlašćenim
da vrše nadzor;
_ zatvorena električna pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor
određen isključivo za smeštaj i pogon električnih postrojenja, koja je prilikom rada postro-
jenja zaključana i u koju je pristup dozvoljen samo licima koja održavaju ta postrojenja ili
njima iukuju i licima koja vrše neposredni nadzor.
23
 .v-=
Konačno, naj detaljnije definicije pogonskih prostorija sa aspekta električnih instalacija
i uređaja, odnosno električnih pogonskih prostorija date su u Pravilniku o tehničkim norma-
tivima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7] i to:
- pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori određeni za smeš-
taj i pogon elektroenergetskih i diugih postrojenja, u koje u redovnom pogonu imaju pristup
i lica koja nisu zaposlena na održavanju postrojenja ili na njihovom rukovanju;
- vlažne, mokre i slične pogonske prostorije su one u kojima je usled dejstava vlage,
toplote, hemijskili ili drugih materija ugrožena električna izolacija, te su za obezbeđenje
redovnog pogona neophodne posebne mere;
- požarom ugrožene pogonske prostorije su prostorije u kojima se nalaze ili stvaraju
lako zapaljive materije, pa postoji opasnost od izbijanja požara izazvanog pogonom elektri-
čnih uređaja;
- eksplozijom ugrožene pogonske prostorije su prostorije u kojima sa nalaze ili
stvaraju eksplozivne inaterije, čiju eksploziju rnogu izazvati električni uređaji u pogonu;
- električne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori odre-
đeni prvenstveno za smeštaj i pogon postrojenja u kojima se smeju baviti samo lica koja
održavaju takva postrojenja ili njima rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije može
biti dozvoljen samo pod stručnim nadzorom;
- zatvorene električne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili ograđeni
otvoreni prostori, određeni isključivo za smeštaj i pogon električnih postrojenja, koji su u
toku pogona tih postrojenja zaključani i u njima je povremen pristup dozvoljen samo za to
ovlašćenim licima.
Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroje-
nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], u pogonskim prostorijama sa razgranatiin elek-
troenergetskim instalacijama treba da postoji mogućnost da se u slučaju opasnosti za vreme
pogona mogu delimično ili potpuno isključiti električni uređaji.
1.2.5. Električne instalacije
Prema standardu SRPS IEC 60050-826 [3.2.2], električne instalacije (u zgradama) su
skup međusobno spojene električne opreme u posmatranom prostoru ili prostoriji, predvi-
đene da ispunjavaju određenu namenu (namene) i koja ima usklađene karakteristike. Podra-
zumeva se da, saglasno odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za električne insta-
lacije niskog napona [6.l.3], uređaji i oprema za električne instalacije (u daljem tekstu:
električna oprema) moraju ispunjavati sledeće uslove:
- električna oprema mora biti podesna za rad pri nazivnom naponu električne instala-
cije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naizmeničnu struju;
- električna oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednos-
ti naizmenične stiuje, koja će proticati tokom normalnog rada;
- električna oprema mora da podnese struje koje protiču u vanrednim uslovima u toku
vremenskih perioda koje dopuštaju karakteristike uređaja za zaštitu;
- električna oprema mora odgovarati frekvenciji odgovarajuđeg napojnog strujnog
kola (ukoliko frekvencija utiče na karakteristike električne opreme);
24
¡.
š.
« električna oprema, određena prema karakteristikama snage električne opreme koja se
ugrađuje, mora biti podesna za nonnalan rad, uzimajući u obzir faktore opterećenja i inter-
mitencije;
- električna oprema, prilikom normalnog rada i pri uključivanju i isključivanju, ne sme
štetno da deluje na drugu opremu;
- električna oprema, uključujući provodnike i kablove, mora se postaviti tako da se
inože lako proveravati, održavati i prilaziti njenim priključcima i da se njome može iako
rukovati.
U Praviliiiku o opštiin merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje ii
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama radilištima [6.2.5], data je definicija
privremenih instalacija. To su instalacije koje su privremeno postavljene za osvetljenje i
pogon za vreme izrade građevinskih objekata i izvođenje drugih radova.
1.3. Projektovanje i izgradnja elektroenergetskih
objekata i instalacija
1.3.1. Vrste projekata
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji [1.2], postoje sledeće vrste projekata:
- generalni projekat; '
-idejni projekat;
- glavni projekat;
- izvođački projekat;
- projekat izvedenog objekta.
Generalni projekat je onaj kojim se utvrđuju: generalna koncepcija, makrolokacija
objekta, tehničko-tehnološke i ekonomske karakteristike objekta, način obezbeđenja infras-
trukture, moguće varijante prostornih tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor,
prirodnih uslova, procene uticaja na životnu sredinu, zaštite prirodnih i nepokretnih kultur-
nih dobara i opravdanosti za izgradnju objekata.
ldejni projekat je projekat kojim se određuju: položaj (mikrolokacija objekta), kapa-
citet, teľmičko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi
izgradnje objekta, elementi održavanja objekta, vrednost objekta, mere za sprečavanje ili
smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, opravdanost izgradnje objekta (uključujući
uporednu analizu varijantnih rešenja sa stanovišta svojstava lokacije i tla, funkcionalnosti,
stabilnosti, procene uticaja na životnu sredinu, prirodna i nepokretna kultuma dobra, racio-
nalnost izgradnje i eksploatacije), obezbeđenje energije i drugi troškovi. Kao što se vidi,
idejni projekat izrađuje se za potrebe utvrđivanja koncepcije objekta (kao i generalni proje-
kat).
Glavnim projektom se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione
karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, teliriičko-tehnološka i organizaciona
rešenja za izgradnju objekta, vrednost i uslovi održavanja objekta. Glavni projekat izrađuje
se za potrebe izgradnje objekta i pribavljanja građevinske dozvole. Glavni projekat se izra-
đuje u skladu sa urbanističkom dozvolom (što za glavni elektroenergetski proj ekat podrazu-
meva elektroenergetsku saglasnost nadležnog elektroprivrednog preduzeća, odnosiio za
proj ekat telegrafskih i telefonskih centrala, sistema veza i sl. saglasnost PTT-a ili radio-tele-
vizije).
25
 Izvođački projekat sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema
glavnom proj ekto_
Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploataci-
jfi i 0011'ŽE1\/Elnjfl objekta. U osnovi, projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmena-
11121 I121St21liI'H U toku građenja objekta. U slučaju da u toku građenja objekta nije odstupljeno
od glavnog projekta, investitor i izvođač radova na glavnom projektu mogu da konstatuju
da je izvedeno stanje jednako projektovanoin stanju.
1.3.2. Obavezan sadržaj glavnog
elektroprojekta tehničke dokumentacije
Sadržaj glavnog elektroprojekta tehničke dokumentacije nije određen (propisan) u jed-
nom dokumentu, već se on nalazi u više zakonskih akata, i to:
1. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji [l.2], glavni projekat treba da sadrži:
- situacioiio rešenje;
- detalj ne inženjerskogeološko-geotehničke uslove izgradnje objekta;
- geodetske podloge;
- podatke o funkcionalniin, konstrukcionim i oblikovnim karakteristikama objekta;
- razradu tehničko-tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;
- proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigumosti objekta;
- rešenje temeljenja objekta;
- podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;
- tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površi-
na;
- uslove zaštite objekta i susednih objekata;
- tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta;
- razradu mera za sprečavanje ili sinanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz
odgovarajući tehnološki proces;
-troškove izgradnje i održavanja objekta;
~ druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.
Ovde treba napomenuti da se sadržaj i način pripreme tehničke dokumentacije defini-
sane ti Zakonu o planiranju i izgradnji, propisuju posebnim Pravilnikom o sadržini i načinu
izdavanja građevinske dozvole [6.2.7].
2. Prema nekad primenjivanom Pravilniku o minimumu tehničke dokumentacije za
izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje [7.5.6], tehnička
dokumentacija sadrži: opšti, tekstuahii i grafički deo.
- Opšti deo tehničke dokumentacije sadrži: podatke o investitoru; odluku organa upra-
vljanja investitora o usvojenom investicionom programu; izvod iz zaključaka iz investicio-
nog programa; saglasnost investitora na izrađenu tehničku dokumentaciju; dokaz o obezbe-
đivanju sredstava za izgradnju objekta; dokaz o pravu korišćenja ili pravu službenosti na
zemljišta na kome će se izraditi objekat; potvrdu nadležnog organa da je tehnička dokumen-
tacija izrađena prema urbanističkim uslovima i u skladu sa urbanističkim planom, potvrde
ovlašćenih organa i organizacija o usklađenosti tehničke dokumentacije sa sanitarnini,
protivpožamim, saobraćajnim i vodoprivrednim uslovima, uslovima zaštite prirode i život-
ne sredine, zaštite objekata kulture i zaštite na radu, uslovima civihie zaštite, narodne
26 '
i
odbrane kao i drugim uslovima kada je to posebnim propisima predviđeno; dokaz da je
preduzeće koje je izradilo tehničku dokumentaciju upisano u sudski registar za vršenje te
delatnosti; odluku o određivanju odgovomih projektanata za pojedine delove tehničke
dokumentacije i vršioce unutrašnje kontrole; potvrdu da odgovorni projektanti i vršioci
unutrašnje kontrole ispunjavaju zakonom propisane uslove; potvrdu o izvršenoj tehničkoj
kontroli da je kontrolu izvršilo lice koje ispunjava zakonom propisane uslove; potvrdu da je
preduzeće koje je izvršilo tehničku kontrolu dokumentacije, upisano u sudski registar za
vršenje te delatnosti.
- Tekstualni deo tehničke dokumentacije sadrži: projektni zadatak; telinički opis rado-
va; predmer radova; predračun i specifikaciju radova i potrebne proračune.
- Grafički deo tehničke dokumentacije sadrži: situacioni plan; karakteristične horizon-
talne i vertikalne preseke i izglede koji određuju funkciju, obiin, izgled i konstrukciju obje-
kta u odgovarajućoj razmeń; protokol regulacije ili akt koji ga zamenjuje; izvod iz katastra
instalacija; izvod iz katastra zemljišta sa geodetskim prikazom postojećeg stanja.
3. Prema Pravilniku o tehničkim nonnativima i uslovima za izradu tehničke dokumen-
tacije za objekte u zgradarstvu [7.5.'7], glavni projekat čine sledeći delovi:
- opšti prilozi;
- tehnički prilozi; '
- projekat tehnologije;
- projekat arhitektonsko-građevinskog dela objekta;
- projekti pojedinih instalacija (unutrašnjih i spoljašnjih);
- projekat uređenja terena, saobraćaja i dr.;
- projekat unutrašnjeg uređenja - enterijera;
- ostali potrebni projekti.
Projekti pojedinih instalacija (unutrašnjih i spoljašnjih) treba da sadrži: situaciju sa
ucrtanim priključcima i spoljašnjom razvodnom mrežom; sve grafičke, računske i opisne
priloge potrebne za izvođenje instalacija i za utvrđivanje cene radova.
Na osnovu navedene zakonske regulative, projektantska preduzeća su razvila svoj
koncept formiranja elektroprojekata. Jedan od najčešćih načina „formiranja“ ovih projekata
u praksi, sličan je po sadržaju koji se zahteva za stručni rad, tj. sadrži sledeće delove:
1. opšte podatke (naslovna strana, podaci o investitoru itd.);
2. projektni zadatak;
3. tehnički opis (obrazloženje);
4. opšte i tehničke uslove;
5. specifikaciju materijala;
6. predmer i predračun radova' 7
7. prilog o bezbednosti i zdravlju na radu (ili poseban elaborat);
8. proračune;
_9. grafičku dokumentaciju (situacija, planovi instalacija, jednopolne šeme, šeme
vezivanja, šeme delovanja, dispozicije, detalji za izvođenje elektromontažnih radova i dr.).
Elektroenergetika i' „bezbednost 1' zdravlje na radu “
_ Danom stupanja na snagu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu [1.4], prestao je da
važi Zakon o zaštiti na radu [7.5.9]. Da podsetimo, prema odredbama Zakona o zaštiti na
radu [7.5.9], preduzeće koje izrađuje tehničku dokumentaciju za objekte namenjene za
27

radne i pomoćne prostorije i objekte gde se tehnološki proces rada obavlja na otvorenom
prostoru, bilo je dužno da uz tehničku dokumentaciju izradi ,,prilog o zaštiti na radu“ na
koji se stavlja i naziv tehničke dokumentacije na koju se taj prilog odnosi sa naznakom svih
opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i građana koje mogu da se pojave pri
korišćenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otklone, a štetnosti
otklone ili svedu u dozvoljene granice. Saglasno tome, sastavni deo glavnih projekata bio je
tzv. ,,prilog o primenj enim merama zaštite na radu“.
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu [l.4] na sasvim drugi način reguliše
obavezu zaštite života i zdravlja zaposlenih. Težište odgovomosti je prebačeno sa preduze-
ća koje izrađuje tehničku dokumentaciju na poslodavca koji je dužan da, prilikom organi-
zovanja rada i radnog procesa, obezbedi „preventivne mere“ radi zaštite života i zdravlja
zaposlenih. ,,Preventivne mere“ u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se
u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i
pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbe-
dnog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom
pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih,
fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i
poinoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativiina za delatnost koja se obavlja
na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata
za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih
sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom
rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zapos-
lenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih mate-
rija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili
oštećenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,
čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koje nisu mogle da budu otklonjene pri-
menom odgovarajućih preventivnih mera.
Prema tome, po važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu [l.4], za radove na
izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta, odnosno promeni tehnološkog procesa,
mora da se izradi i propisan ,,elaborat“ o uređenju gradilišta, odnosno ispunjenosti propisa-
nih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i da se on dostavi nadležnoj inspekciji
rada uz izveštaj o početku rada, a pre početka obavljanja delatnosti poslodavca. To je sušti-
na ,,preventivnih mera“ koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoi-
ma rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.
1.3.3. Građevinska dozvola
Izdavanje građevinske dozvole objekata definisano je odredbama Zakona o planiranju
i izgradnji objekata [l.2] u zavisnosti od vrste elektroenergetskog objekta. Za izgradnju
elektroenergetskih objekata:
- hidroelektrana snagfi 10 i Viši? MVA,
-termoelektrana snagfi 10 i Više MVA i
28
.lj-__
fi:-
- dalekovoda i trafostanica napona l 10 i više kV,
građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Izuzetno, ako
se navedeni objekti u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine, izdavanje odobrenja za
izgradnju tih objekata povereno je autonomnoj pokrajini. Izdavanje građevinske dozvola Za
izgradnju svih ostalih elektroenergetskih objekata (koji nisu gore navedeni) i instalacija,
povereno je opštinama, odnosno gradovima.
Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za' izgradnju elektroenergetskih objekata
podnosi se:
1) lokacijska dozvola;
2) idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz
o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadziđivanju objekta;
4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog
zemljišta;
5) dokaz o uplati administrativne takse;
6) energetska dozvola koja se izdaje u skladu sa Zakonom o energetici [l.3], i to za
izgradnju i rekonstrukciju sledećih elektroenergetskih objekata:
a) objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
b) objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u terinoelektra-
nama-toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage l MWt i
vise;
c) objekata za prenos električne energije i objekata za distribuciju električne energije
napona 110 kV i više.
Energetsku dozvolu izdaje ministar nadležan za poslove energetike. Energetska dozvo-
la za izgradnju navedenih elektroenergetskih objekata može se izdati samo energetskom
subjektu koji ima licencu za obavljanje odgovarajuće elektroenergetske delatnosti.
NAPOMENA. Energetska dozvola može se pribaviti i pre sticanja prava svojine,
odnosno prava korišćenja zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta, kao i
pre izdavanja akta o urbanističkim uslovima za izgradnju energetskog objekta odnosno
odobrenja za izgradnju.
1.3.4. Uslovi za obavljanje delatnosti
projektovanja i izgradnje
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji [l.2], projektovanje i/ili izvođenje radova za
izgradnju elektroenergetskih objekata i instalacija može da obavlja preduzeće odnosno
drugo pravno lice, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajući registar za projektovanje
i/ili izvođenje radova za izgradnju elektroenergetskih objekata.
Projektovanje i izvođenje radova za izgradnjuelektroenergetskih objekata za koje gra-
đevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva Republike Srbije,
odnosno autonorrme pokrajine, može da izrađuje preduzeće, odnosno drugo pravno lice
koje je upisano u odgovarajući registar za projektovanje i/ili izvođenje radova za tu vrstu
objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovomog projektanta, odnosno odgo-
vomog izvođača radova.
Potreban broj zaposlenih lica sa licencom za odgovomog projektanta, odnosno odgo-
vomog izvođača radova definisan je u Pravilniku o načinu, postupku i sadržini podataka za
29
utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i
licence za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimenje tih licenci [6.2.4], i to:
a) Za hidroelektrane i termoelektrane snage 10 i više MV
- najmanje dva lica sa licencom br. 310 (projekti građevinskih konstrukcija);
- za hidroelektrane, najmanje dva lica sa licencom br. 332 (projekti mašinskih instala-
cija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike);
- za termoelektrane, najmanje dva lica sa licencom br. 330 (projekti termotehničkih,
termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija);
- najmanje dva lica sa licencom br. 351 (projekti elektroenergetskih instalacija viso-
kog i srednjeg napona);
- najmanje dva lica sa licencom br. 352 (projekti upravljanja elektromotornim pogo-
nima ~ automatika, merenja i regulacija).
17) Za dalekovode, kablove i trafostarzice napona 110 i više kV
- najmanje dva lica sa licencom br. 351 (projekti elektroenergetskih instalacija viso-
kog i srednjeg napona).
Zaposlena lica sa licencom za odgovomog projektanta, odnosno odgovornog izvođača
radova treba da imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije,
odnosno izvođenju radova za tu vrstu i namenu objekata. Pod stručnim rezultatima smatra
se izrada ili učestvovanje u izradi, odnosno u vršenju tehničke kontrole tehničke dokumen-
tacije po kojoj su izgrađeni objekti te vrste i namene - za projektante, odnosno izgradnja ili
učestvovanje u građenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova - za izvođače
radova.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za odgovornog projektanta i
odgovomog izvođača radova, odnosno ocenu njihovih stručnih rezultata vrši Inženjerska
komora Srbije u skladu sa Pravilnikom o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje
licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovomog planera
[6.2.3]. Naime, uz zahtev za izdavanje licence prilaže se (između ostalog):
- dokaz o stručnim rezultatima (referenc-lista) i
- preporuka najmanje dva lica kojima je izdata odgovarajuća licenca, ili preporuka
lnženj erske komore na predlog nadležnog organa matične sekcije.
Prema Pravilniku o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti
uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata
za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o
uslovima za oduzimanje tih licenci [6.2.4], zahtev za izdavanje licenci treba da sadrži:
1) naziv preduzeća, odnosno drugog pravnog lica;
2) sedište i adresu preduzeća, odnosno drugog pravnog lica;
3) vrstu licence na koju se zahtev odnosi (izrada tehničke dokumentacije i/ili građenje
objekata).
Uz zahtev za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije (generalnog, idejnog
i glavnog projekta), preduzeće, odnosno drugo pravno lice, podnosi:
l) spisak zaposlenih lica sa licencom odgovomog proj ektanta;
2) overenu kopiju izvoda iz odgovarajućeg registra;
30
\
3) overene kopije licenci odgovornih projektanata, zaposlenih u produzęćuj Odnosng
drugom pravnom licu, sa punim radnim vremenom;
4) overene kopije prijava o zasnivanju radnog odnosa za lica sa licencom odgovornog
proj ektanta;
5) stručne rezultate lica sa licencom odgovornog proj ektanta u obliku izjave overene u
sudu da su ova lica izradila ili učestvovala u izradi kao odgovomi projektanti, Odnosno da
su vršila tehničku kontrolu glavnih projekata za izgradnju objekata po odredbama Zakona O
planiranju i izgradnji [l.2] sa navedenom vrstom 1 namenom objekta, vrstom izrađenog
projekta i datumom izrade, odnosno vršenja tehničke kontrole projekta. Uz to, za ove pro-
jekte se podnose 1 kopije rešenja o određivanju ovih lica za odgovomog projęktama ili
vršioca tehničke kontrole, odnosno kopije izveštaja o izvršenoj tehničkoj' kontroli
Uz zahtev za izdavanje licence za građenje objekata, odnosno izvođenje radova, pre-
duzeće, odnosno drugo pravno lice, podnosi:
1) spisak zaposlenih lica sa licencom odgovornog izvođača radova;
2) overenu kopiju izvoda iz odgovarajućeg registra;
3) overene kopije licenci odgovomih izvođača radova, zaposlenih u preduzeću, odnos-
no drugom pravnom licu, sa punim radnim vremenom;
4) overene kopije prijava o zasnivanju radnog odnosa za lica sa licencom odgovomog
izvođača radova;
5) stručne rezultate lica sa licencom odgovomog izvođača radova u obliku izjave ove-
rene u sudu da su rukovodili izgradnjom pojedinih faza objekta po odredbama Zakona 0
planiranju i izgradnji [l.2], sa navedenom vrstom i namenom svakog objekta, vrstom izve-
denih radova kojima su rukovodili i datumima početka i završetka građenja. Uz to, podnose
se i kopije rešenja o određivanju ovih lica za rukovodioce građenja odgovarajuće faze obje-
kta;
6) stručne rezultate preduzeća, odnosno drugog pravnog lica u obliku izjave direktora
preduzeća, odnosno drugog pravnog lica, overenu u sudu, da je preduzeće, odnosno drugo
pravno lice, izgradilo, odnosno učestvovalo u izgradnji objekata po odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji [1.2] za koje se traži licenca (sa navedenom vrstom i nainenom sva-
kog objekta, vrstom izvedenih radova i datumima početka i završetka građenja).
Ispunjenost navedenih uslova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva
Republike Srbije na predlog stručne komisije koju obrazuje. Ministar nadležan za poslove
građevinarstva Republike Srbije, može da donese rešenje o stavljanju van snage akta o
ispunjenosti uslova (licence), ako se naknadnom proverom utvrdi da preduzeće, odnosno
diugo pravno lice, ne ispunjava propisane uslove, kao i u slučaju ako se naknadnom prove-
rom utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih i neistinitih podataka.
Način utvrđivanja stručnih rezultata lica sa licencom za odgovornog
projektanta i odgovornog izvođača radova
Prema odredbama Pravilniku o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje
ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za gra-
đenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci [6.2.4], stručni rezultati lica sa licen-
com odgovomog projektanta i odgovomog izvođača radova utvrđuju se u obliku izjave
overene u sudu da su ova lica izradila ili učestvovala u izradi kao odgovorni projektanti,
31
 L"'. '
odnosno da su rukovodili izgradnjom pojedinih faza objekta po odredbama Zakona o plani-
ranju i izgradnji [l .2]. Za projektovanje i izgradnju svih ostalih elektroenergetskih objekata
i instalacija (koji nisu u nadležnosti ministarstva, odnosno autonomne pokrajine), dovoljna
je prijava lica sa licencom za odgovomog projektanta, odnosno odgovornog izvođača rado-
va. Međutim, od svega toga je mnogo bitnije što lice kome je izdata licenca odgovornog
projektanta i odgovomog izvođača radova, odnosno koje je uvedeno u evidenciju članova
Inženjerske komore Srbije, potpisuje izjavu:
- da je dalo verodostojne podatke u svakom pogledu o sebi i svojim kvalifikacijama;
- da je upoznato sa Zakonom o planiranju i izgradnji [l.2], Statutom Inženjerske
komore Srbije i drugim aktima Komore, da će ih poštovati u svojim profesionalnim aktiv-
nostima i da neće pristupiti ni jednom poslovnoin odnosu ako nije u skladu sa Zakonom;
- da će svoje profesionalne obaveze izvršavati stručno i odgovorno.
Naime, prema odredbama Statuta Inženjerske komore Srbije, osnovni ciljevi i zadaci
Komore su (između ostalog) da utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme
ponašanja članova u obavljanju poslova planiranja, projektovanja i izvođenja radova i da
obezbeđuje sigumost i zaštitu opštih i pojedinačnih profesionalnih interesa članova. Ukoli-
ko dođe do povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), sud
časti, kao nezavisan i samostalan organ Inženjerske komore Srbije, utvrđuje odgovomost i
izriče mere članovima Komore.
Pod povredom profesionalnih standarda i normativa podrazumeva se nesavesno i nes-
tručno obavljanje poslova za koje je članu Komore izdata licenca, kao i postupanje protivno
profesionalnim pravima i dužnostima i etičkim normama ponašanja članova u obavljanju
poslova izrade prostomih i urbanističkih planova, projektovanja i izvođenja radova (,,etički
kodeks“). Sud časti radi po Pravilniku Suda časti Inženjerske komore Srbije.
1.3.5. Koordinatori za izradu projekta i izvođenje radova
Prema Uredbi o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradiliš-
tima [l.l8], investitor je dužan da odredi jednog ili više koordinatora za izradu projekta i
jednog ili više koordinatora za izvođenje radova kada na gradilištu izvode ili je predviđeno
da će radove izvoditi dva ili više izvođača radova istovremeno.
Kada su u pitanju elektroenergetski objekti, koordinatori vrše pregled sledećih mera za
bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima:
- Električne instalacije moraju da budu projektovane, postavljene i korišćene tako da
ne predstavljaju opasnost koja može da bude uzrok požara ili eksplozije.
- Pri projektovanju, postavljanju i izboru zaštitne opreme i uređaja moraju se uzeti u
obzir vrsta i snaga energije koja se razvodi, spoljašnji uticaji i kompetentnost lica koja
imaju pristup delovima instalacija.
- Sva lica na gradilištu moraju da budu zaštićena od opasnog dejstva električne energi-
je, odnosno od opasnosti od direktnog ili indirektnog dodira instalacija i opreme pod napo-
nom.
- Energetske instalacije, a naročito one koje su izložene spoljnim uticajima, moraju se
redovno pregledati i održavati u ispravnom stanju.
- Instalacije koje su postojale pre početka rada na gradilištu moraju da budu identifi-
kovane, pregledane i označene.
- Kad god je to moguće, postojeće vazdušne električne vodove treba premestiti izvan
gradilišta ili isključiti njihovo napajanje. Ako to nije moguće, mora se postaviti odgovara-
32
-; zr,-
juća zaštita ili upozorenje da bi se obezbedilo da zaposleni, vozila, električne i druge insta-
lacije na gradilištu ne dođu u direktan ili indirektan dodir sa vazdušnim električnim vodo-
vima. Ako vozila prolaze ispod _vazdušnih električnih vodova, moraju se postaviti odgova-
rajuća zaštita i oznake upozorenja.
Za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta, odnosno poslova koordinatora
za izvođenje radova, može biti određeno lice koje ima položen stručni ispit u skladu ga
ovom uredbom [l.l8]. Ovde treba napomenuti da ovaj ,,stručni ispit“ nije stručni ispit koji
se u Inženjerskoj komori Srbije polaže za odgovomog projektanta, odnosno izvođača rado_
va u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji [1.2]. Program i način polaganja stručnog
ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje
poslova koordinatora za izvođenje radova propisuje ministar nadležan za rad.
1.3.6. Normativi rada u projektovanju
elektroenergetskih objekata
Metode kalkulisanja cena usluga po Zakonu o planiranju i izgradnji objekata [12]
objavljene su i opšte prihvaćene u tzv. Plavoj knjizi (nazvana tako po boji svojih korica)
koja je prvi put objavljena još davne 1965, a najnovije izdanje je iz 1999. godine [7.2.l5]i
Kada se govori o uslugama izrade tehničke dokumentacije (projektovanju), elektroprojekti
se dele u sledeće četiri kategorije:
1. projekti elektrotehničkih instalacija u objektima;
2. elektroprojekti industrijskih postrojenja;
3. projekti elektroenergetike i veza;
4. elektroprojekti elektrotehničkih objekata u železničkom saobraćaju.
U opštem slučaju, za kalkulisanje cena usluga u izgradnji objekata, mogu da se prime-
ne sledeće metode:
- opšta metoda,
- metoda zajedničkih norinativa za količinu rada,
- metoda naknadne kalkulacije,
- metoda procenta od naknadne kalkulacije.
Sve navedene metode zahtevaju poznavanje troškova poslovanja, dohotka, norma-sati
rada usluga i/ili kalkulativnih cena usluga (zbir kalkulisanih troškova poslovanja i kalkuli-
sanog dohotka). Ipak, treba napomenuti da se za kalkulisanje cena usluge u izradi tehničke
dokumentacije iz oblasti elektroenergetike, naj češće koristi metoda procenata od investici-
one vrednosti. Kalkulativna cena usluga po ovoj metodi izračunava se prema formuli:
C=iVs
100
gde su:
C - kalkulativna cena usluge;
P - procenat za određene cene;
Vs - stvama investiciona vrednost.
Metoda procenata od investicione vrednosti podrazumeva sledeće korake u kalkulaciji
cena usluga:
33
 61) Uh/ľđŽVOľłj€ ŽľłV€3ľiCi0ne Vrednosti IVI Složeni elektromotornijpogoni , kao štos u : pogoni
I L u s l ozenoj
" I ' industriji,
procesnoj ' I veliki
Poznato eda investiciona vrednost Zbog porasta cena vremenom po odražava istu Ĺklasa komandni pultoviiupravljački sistemi, uređaji za inerenjegi regulaciju, dispečefgki comi-i_
Veličinu obj ekta od koje Zavisi Opseg proj ektovanją zbog toga je pre utvrđivanja procenata I Izvan ¡ Automatizacija poj edinilhttehnåiloških procesa i postrojenja koja se ne može razvrstati u klase i
". - -
. - -
baviti "
korekciju ' ' '
stvarne investicione vred _ "
klase slozenosti `. Za ove proje e za ati normativi i procenti za klasu IV uvećavau se za d
_ _ __ _ _ v _ _ _ j o govara -
na C„Ë,n
Odfđeížiäapgåšcillpë Ëâluguèåloššęęåilå * jući korekcioni faktor (K) koji za pojedine slucaj eve iznosi:
nos 1. a se ore j men .
- za elektromotorne pogone sa tehnološkom blokadom i kontr o l om sa dva 1` vise
"' mesta \
1 `
K= 1 3 36+l J 9'J
Vs- X = VS-._ = V l - za e I ektromotome pogone s programiranim upravljanjem ili vođenjem računarom
1 K =1,36+2, 1 ;

gde su:
VS _ stvama (korigovana) investiciona vrednost na osnovu koje se utvrđuju procenti,
. Ć ŽŽSËi ÃË$aËŠËĹĹŽËŽ„ËŠ°ŽåríiåfiifšfiååľËfieeiåi ëiíi i iåtiífifåiŽŠaĹiŽgËi~ĹËĹ°kaŠË”
mmm K : 2,1; J i V ene fee“
X _ koeficijent korekcije stvarne investicione vrednosti, _ _ I - za automatizovane
' elektromotorne pogone p ot p une klimati zaciję
" javnih
' objokaia, sa dok-
V - nekorigovflfla im/estieíena Vrednost na Osnove k0_le Se Utvľđulu Proeentli _ tronskom. ili elektropneumatskom regulacijom K = 2,1; l
i - prosečni godišnji indeks Peľasta eena 8ľađeV1I1Sk11'l ľaCl0V3„ Za-Uatslflh ľedeva 1 opreme - za merenja i regulaciju sa instrument-tablom u samom postrojenju K = 1,6+2,0;
U odnosu na posmatranu godinu, utvrđen prema podacima Republickog zavoda za sta- E _ Izåi mprppje; izregulaciju sa instrument-tablom u posebnoj komandi odvojenoj od postrojenja
tistiku. ` _ ' j ' `
_ __ _ ` 3. Projekti elektroenergetike i veza l
b) Klasifikacija objekata fi . . ..
II Nadzemni vodovi od 35 kV i vise (bez konstrukcije i statike stubova , snimana
j tras e 1` mere-
Svi ęlektroproj ekti se dele u četiri i više klasa, ii zavisnosti od parametara karakteristi- ,klasa nja specifičnog otpora tla).
onih za datu vrstu objekata (tab. 1.1). j II Transformatorske sta nice i razvodna postrojenja napona 35 kV i više.
klasa
Tabela 1.1. Klasifikacija projekata
.lll :I-lidrocentrale, visokonaponski kablovski razvodi, elektrifikacija naselja, javna rasveta saob_
1. Projekti elektrotehnickih instalacija u objektima klasa jracajnica i fabričkog kniga, telefonske mreže.
I Jednostavne električne i gromobranske instalacije u zatvorenim i otvorenim skladištima sa IV Transformatorske stanice 6, 10 i 20 kV, nadzemni vodovi 6, 10 i 20 kV sa statičkom obra-
klasa jednostavnom rasvetom i priključnicama, kao i stambeni objekti sa ponavljanjem većeg broja klasa dom stubova, kablovske mreze od 20 kV i više u gusto urbanizovanim celinama, UKV sis-
istih stambenih jedinica. temi za daljinsko upravljanje, kontrolu i komunikacije, složena spoljna rasveta saobraćajnih
Električne instalacije i gromobranske instalacije u stambenim i javnim objektima uobičajene raskrsnica u više nivoa, velikih sportskih stadiona i sl.
II
klasa opremljenosti, kao što su: stambeni objekti preko 7 spratova, individualni stambeni objekti, 4. Elektroprojekti elektrotehničkih objekata u železničkom saobraćaju i
javni objekti srednje veličine bez posebnih enterijerskih zahvata, manji sportski objekti i I Signalno-sigumosni uređaji (mehanički i elektromehanički) za stanice na sporednim pruga-\
objekti školstva osnovnog obrazovanja. klasa `ma _
I III Električne instalacije i gromobranske instalacije u većim i složenijirn objektima, kao što su Il Osiguranje putnih prelaza svetlosnim signalima sa polubranicima ili bez njih u statičnom
. klasa robne kuće, zdravstvene ustanove, objekti visokog školstva, banke, veći sportski objekti, klasa 1 području, prateći uređaji ili detektori na sporedniin i glavnim piugama (uređaji za detekciju
objekti visokih estetskih zahteva i visoke poslovne zgrade. pregrejanih osovina, ravnih mesta na točkovima, odrona, potresa i sličnog sa instalacijama),
IV Električne instalacije u objektima vrlo visoke opremljenosti, kao što su: velike bolnice sa pružni telekomunikacioni kablovi, stanične kablovske mreže.
. klasa preko 150 ležajeva, veliki sportski centri za međunarodna takmičenja, kongresne i koncertne i j iii Signalno-sigumosni uređaji (elektromehanički) sa svetlosnim signalima za stanice na spore-
` dvorane visoke opremljenosti, veliki poslovno-trgovački centri i pozorišta. klasa dnim prugama, stanični telekomunikacioni uređaji (interfon, razglas, optičke pokazne table,
2. Elektroprojekti industrijskih postrojenja telefonski uređaji) za raskrsnice, saobraćajno-transportna otpremišta i stanice (osim ranžimih
I Električne instalacije i instalacije gromobrana u industrijskim objektima normalne opremlje- i čvornih), uređaji za automatsko osiguranje putnih prelaza u nivou sa svetlosnim signalima,
klasa nosti, kao što su: unutrašnja rasveta i priključnice, jednostavni elektromotomi pogoni, insta- sa polubranicima ili bez njih u staničnom području ili na piuzi sa pružnim signalima ili bez
Å lacije za javljanje požara, spoljna rasveta. W ž njih, železničke automatske telefonske ili železničke automatske telegrafske centrale sa
transmisijom, pružne funkcionalne telekomunikacione mreže, protivpožarna i protivprovalna
»N II l Složene električne instalacije u industriji, kao što su: elektroinstalacije većih fabrika, instala- zaštita, kablovska kanalizacija.
klasa cije u Ex izvođenju.
IV Signalno-sigumosni uređaji (releji) sa svetlosnim signalima na sporednim i glavnim prugama
III l Elektromotorni pogoni i automatika, kao što su: manji elektromotomi pogoni u procesnoj klasa u prolaznim stanicama (uređaji sa funkcionahiini grupama), uređaji za osiguranje saobraćaja
, klasa industriji, automatika vodovodnih sistema, ispravljački i pretvarački uređaji velikih snaga, na otvorenim piugama, stanični telekomunikacioni uređaji ranžimih i čvornih stanica, radio-
automatika toplana, elektromotomi pogoni motora velikih snaga. -uređaji i radio-mreže u svim frekventnim opsezima. Ĺ

34
35

'-i.
 V Signalno-sigumosni uređaji (releji) sa svetlosnim signalima na sporednim i glavnim prugania i ~ i
masa u ranžimim stanicama (uređaji sa fun1<c10na1r11m sfllpflma 1 Ostallm), Sfamcnl telekomunika- „.,_, 11%) _
cioni uređaji čvorova i ranžimih Sľfllllcfl- _ _ - e '
i-'first-_:=»' Ee f 5 * E iv nia' " i = 'C li ~* '
pw -.-.-.
__ _ f-„_a„..r_~ a
VI " ° "
Uređaji automatizacije proces a u ranžimim_ stanicama , uređa`i
J i instalacie
J automatizacie
J ___. ; 5 ' - ti - "I ¡--m_;
i ' P
klasa procesa upravljanja železnickinrsaobracajem. _ __ 'P 3I-f. Č“ „
_ r .;f- “-=::-f'":"|
i f . --_-__ ~~„ "~~» fr »te
: a--«ar-__-_fa -= _1~._~a_'
11.3f»»____1 *“...._ --_ _
_ _ _ ý_____m¡,_;; Ñ da-_._¡%__f _ _ ~ 5 _ rs _ _\ __ f
::i_;;;;____1__ií;;;fiË.?'*--s r sz -» » __~_-_æ'__`__-~._ É :'».

'
c) Utvrđivanje procenata za izradu elektroprojekata _ __________,__,.____š__j:__¡__,______}__.__ --':_-
__ _ _ J' ;_____u___
___J;______ ž*_"T_I_ž_"..-_ ;~_____::_s`"
_ ___ ___Th* `
,-.- - _ -._ _ _ '.--`
- - --_ i_
'I-_,2
4-f-:.'f-.zx<-:E '+5 /__///
._„__ __¡__:__
_¡__
|¡».
_ -i i .. 'lffs
_...ill
_ 'm-* :-

Za_svaku vrstu projekta daju se (tabelarno i dijagramom) osnovni procenti za izradu

?`__”`_*'“°“°;
_ _ _
I
I„__. _.,*. _
_ _ _
_

Š_.i_,
._„_... __
E
;_,_„-.1-<;;:_ ;_ _ _,__-
lil' 5 g 1

__f _(_, _
_I
J'
» _
__ _-i
-z.. i _
_

_
' 1 |
....._.,,...-._._.._.,__
_ _
ł______'__________

_ __,_____ ' . -__-_`_Ĺ.;L_`„_

___ _A

"Ž" '_f_,`_.-_'Iz'
\_

_
__. __._.____._..__.,„,__,_„,

1..-....„..._..`„
//
_
1J_ "'fi-' ~e=-i»- i
_„_

tęhničkę projektne dokumentacije u zavisnosti od nekorigovane investicione vrednosti i * * “ * j _ _ _å_i -_ _.- :.Ĺ_i {,1 /f *_ ;_ _.t;
__;' ~,._l.ł..f_[_i_F___._. ,__š -_J-_-.×._. ";'_'''",f;_;'"_¡'rF/'fff
I
I
5,'-sf_.- ' -:Č-}lil
-` I-m4___LAidU'
4_4__):_

. _ E

klase projekta. Dijagrami procenata prikazani su na slikama 1.3 (l do 4). Treba napomenuti x
'
i _ :_'
_'-1'
, _ = IŠ _ v v-i__~¡-7 - «
__
V
_
7- f Y'-rrt
_ _
f
___
.
_ h_'J¡
,_.I_;`IJ
Ä-Y'
_"._";"_*
_`_ __ -_ _;.___
»_ I
Y
°` """"' _
---zr-I-vrf
ý___ý___
1
"*
..f,.p-¡-1.. _
Ë_______¡_;:~.____=, _J
da se vrednosti procenata iz dijagrama dele na pojedine faze projektovanjaito: f"'*"„. 2 3 * *" i... - -' * °""'°*`tia. - -' .<~=.-»m ~_- ~. .=_«„=i.~.Im _ i_««»a~f i .š.z`_<..%.J„ z 5
J I

V (1000 indeksaiih poena) 000

indek3;_:l'__”*___oena)
- idejni projekat 10+30%, zavisno od vrste projekta, _ _
_ proj ekat Za dobijanje građevinske dozvole 40+50% i 1, Projekti elektrotehničkih instalacija 2. Elektroprojekti industrijskih postrojenja
u objektima
- projekat za građenje objekta 35+40%_
Ako investitor ugovara sa izvođačem samo jednu fazu projektovanja, osnovni procenti N-»,z,,) __ _ _
utvrđeni za tu fazu povećavaju se za 30%. Naravno, postoje i drugi modaliteti odstupanja ~ *' _ f š ć 'ii e s _
_ _ _
__-_
` `_i ......-.,_.-,
J ..._-..
1 _ - ..._.-..
-«_
od osnovnih procenata, što zavisi od svakog konkretnog slučaja (npr. da li je obuhvaćen f~'H~~z.' '" """"“ | J _ _
projektantski nadzor u toku izvođenja, da li se zahteva učestvovanje u ispitivanju i puštanju
_
,__ -i__i[__?_z __ __ _ gi.
__
_.`_`,__:_¡_Ĺ,___?_______-.
_ ii. _____l_
_ _ _:Sa l:_.::_:_..-¡ _ . .

U rad 1td`)' _ _ _ i.¡L _ _.__ __ .__f _ ~--i~4f`« illxss f' Ë .f. _ `"-
._.,....____..„.*»__¡„.._:..._.if::._¡f--»igiT;:_„______ _,__,'
NAPOMENE. Ostale usluge u projektovanju objekata obračunavaju se na sledeći "I ~'I/,fę~'/v
__nv-_,__
1/
' «ž,fi..
`š_
~-1'~-- I/
`i

_ ...__ ..- ... ..__4-...,... ._ ęr.. ._ _..,.., 4-@..,.,-~ :

- ,._ .....W
~~ _ "
Ë
L-2:
1- I:-r: 'Y _
_.__ _; "T~.;-31*»1`:"š%-H“~;gjjå€i'“M =j _ '- . ' ._ ~' __ `-_
v.
nacin: _,y
. _ . _ __
:.__í-"f'=-1r___- '-
1
3 -.._- _ _
i__ _ __ _,|_ _._:._.-_.__ ._.-_ _~_...:,-________ 'T__;__
e...-__-._
'Mv
auz
' '-ff'.__-
_'P--„_-z., -4. u»-<-_-i-_
iz 7
" '*
@__ąå
*r~'i:"= "TLŠ*
-.- ..._ ---- -. .,

-__.ti
www i
'f“"_,.'";_.'1;. `:I_*Z°":
- _ ., ._, „_ _ ~'.„ . „».z_-»L-- -a¡.v__|_.-_. :hr
1_5-
j/F.i ž'Š Bi //"_
na Ž
._,-.
!,f
1Y _f ,_.______ =."Š.___*-'"*_'_“._ __/š
»ii
Š.... -_ .
_' __,_:r_;-~_-.f*-Š.if- Č3 ,-.__:_
'I..!__ 1____

_.wi._,___
„_._. @_
í-" " l_I 1.
:_.
.\-._-.»-«-
'.i.-~_.___~{,.t_ f
T"Ĺ
1' ._ _,,
_
. ¡__._.
_.„'..„'_..'...¡.
.;l47(„'. _Žf__,
-.~:_Jf-."»-Ĺ¡ył
wu-.-Â'
_-.-.-. .-. .Ȏ.....
__
._ é,_._._.__..-,_.-
1 _ -
._ _.-._ ._ _
. -..__
_É_._'.f
_ '_ _ _ _ _ _
_ 'fl-_. ._..._
. I
i __
" »za- » ._;',._..i.7„1 I_._ /`_.-'
'*'-|-
*"---li-r
-_

__
_:JI
'I

- Cena idejne skice i idejnih rešenja, sa kraćim napomenama, predmerom i predraču- .

____ ...__ _.Ĺ-. -¡ s--__......_..._.,. ._
I

Idt
_ __1_'J' 5
ff
__

S _ _ ._ . i » . . _ _____T-»¡-
._-„_ li
_ _-_-.¡
._,:. . _
nom, ili elementarnim proračunom 111 procenom nekih vrednosti, ne može da bude niža od _ _V . _
=¡T ax.:
I
I5- "' ` e~"e`~» P ~
I-d._a mv
Š-!HN_3__
-pąz..,-. ų. <2-_or-
å\l`l .-z»
-. . _. . . . É*i
:_._ Ĺ'4
Ĺ
'¡
-¡'¡5ľ'l!5_?__
~.¡..»_-
._ M'

2 Å'¡fi":5'f
__i___.. ,. ._š. .-.,.'„ _.' `. „.?__;`.Ë.'_. .„_
«P P
_ 5-l.`¡';f?'\`?' __ I
. 1 SÅTHÑ'
_ „.
f
:
. ._-w.

3-Ięfi?h¡.¡_
_ ___
~
2
_. _.- .

Š -IŠHT-`N[_
-
I :'Å'Šł"|':'h'-J
._ _

I
V Jr _L

'i

3,5% od cene kompletne usluge (na primer, od glavnog elektrotehnickog proj ekta). : ii z iiuiimoiaamiçiiikpwizay '" U' v (i ¡„(¡.,¡,$„¡'|ŽfËĹ,„„,._¡,
- Cena nostrifikacija dokumentacije bez prevoda tekstova ne može da bude niža od
3. Projekti elektroenergetike i veza 4. Elektroprojekti elektrotehničkih objekata
3% od cene kompletne usluge. Prevod samog teksta se obračunava prema cenovnicima
u železničkom saobraćaju
stručnih organizacija prevodilaca.
_ _ __ _ Slika 1.3. Dijagrami procenata za izradu elektroprojekta
- Cena tehničke kontrole tehničke dokumentacije ne može da bude niža od 3% do 5%
od cene kompletne usluge (obračunava se za svaku struku)_ Novi normativi rada su se pojavili 2005. godine u obliku knjige ,,Normativ za elektro-
radove u građevinarstvu“ [7.2.l4], koju su Privredna komora Beograda, Privredna komora
- Cena kontrole u toku projektovanja ne može da bude niža od 2% do 3% od cene Srbije i Privredna komora Cme Gore usvojili kao osnovu za obračun radova i usluga.
kompletne usluge.
Za kalkulaciju cena usluga u izgradnji elektroenergetskih objekata, najčešće se prime-
- Cfifla naknadne PTOVČTČ i k011ľľ01€ ízľadellfi d01<UH1@fiľaCiJ€ 116 1110Ž€ da bl-ldfi HíŽ2l Od njuje metoda zajedničkih normativa za količinu rada koja, osim procenta od investicione
1% Od Cene k0mP1em€ Usluge- vrednosti, sadrži troškove poslovanja, dohodak i normativ potrebnog utroška radnog vre-
mena (bodova). Normativ radova (NR) je proračun potrebnog utroška radnog vremena
1_3,7_ Nnrmativi rada 11 izgmd n Šin
in (bodova) za izradu jedinice mere neke pozicije, pri čemu se uvažavaju sledeći kriterijumi
elektroenergetskih objekata S10Žefl0Sľiľ
_ _ - po broju tehnoloških bilansnih operacija (PA-N) sa ukupno N = 6 stepeni složenosti
„Plava knjiga“ iz 1999. godine [7.2.15], sadrži i opis metoda za kalkulisanje cene (tab. l.2);
usluga gradnje elektroenergetskih objekata, s tim što su konkretne vrednosti normativa rada _ po udelu nestandardne i nekataloške opreme (PB_N) sa ukupno N Z 7 Stepeni S10že_
d ate samo za geodetske radove. nosu. (tab 13);
:az _:_
1;-:zr '
F.Ž~_.\.-`,` ¡¡_;

36 3,7
:1.-¡--¡= __

_='rriš'-'_'_:-fi' ' -_
58 f
..i.„e=.„_.
l'...-.I!-.'JäL..- .'.. : .
3.1242-Ĺü*=_"':
:z--_
"L_ '_ _ _
_-_~ :--
-_ :ëiv^_'t-J-_=-„L¡_' __
__»ai;--_"__=".i
._„_- C 1..:
.Ž.'hJo'- _ -.
'=; _ -
_ i.ãË":- -.
_. -:Ëäflizz-1 ~ -L
I
_ - J-¡:-::JIŽ`!_¡:- _ _ _ ._
_ _ _ __ ______
-- »_-__ am- - __ __ - _ -_; _ _
..____..__ _. _ __ _ __ . . _
-=.=-z-= -_ __ _ _ __ -_ -+__=_-.-i"._ _ __ _;.,t=1 _-_-æ__:i..a_1': =--=- :- _' ::
"-='_31Z =' _ _ _ - ~ '__ __ Žę+^;:»'¡-'i1i._='_2~-~-'_ -jf _'jË-'_'_«!e~æ¡fiËi_1l'_1fill-f_-_-'z"~ i
_ _---__-,_.=__ . - _ -
 ..å_.¡:»

z.'i
:'¡"-_

J ._ po karakteristikama rada i nivou opremljenosti (PC-N) sa ukupno N = 8 stepeni slo- P : PA_N+ pB_N + po_N + '];i>o_N
~» ' t b. 1.4 lsopstvene
. ízenostip(0audelu ; tehnologija (PD_N) sa ukupno N : 6 Stepeni složenosti (too 1_5)_ Ĺ Ukupan broj. bodova (P) određuje . klasu tehnolosko-_projektne
.. . __ (TPD), a
dokumentacije
F pI'€ ma tabeli 1.6. Izvan klase svrstavaju se one
V instalacije koje nisu naznacane u neko od
Tabela 1.2. Kriterijum složenosti po broju tehnoloskih operacija (PM) prethodno navedenih klasa, kao 1 instalacije cija je investiciona vrednost očigledno pl-@niska
_ . a a f u odnosu na veličinu posla pri projektovanju. Utvrđivanje normativa potrebnog utroška
Stepen slozenost: Ž - ž -2 A-3 0 „A-4 po g A'5 , A“6 radnog vremena (bodova) za elektroenergetske objekte obavlja se interpolacijom, odnosno
13 roj'tehnoloških bilansnih operacija 5% a 20%
- 40% 60% 80%
~ 100% ekstrapolacijom, pri čemu se koristi sledeća formula:
iBroj bodova
30 j 40 j NR=m(19,65v)"
Tabela 1.3. Kriterijum složenosti po udelu uestandardne opreme (PH) ` gde su:
NR - normativ radova,
Stepen složenosti b-1 b-2 b-3 b-4 b-5 b-6 b-7 in - koeficijent čija je vrednost navedena u zaglavlju tabele 1.6,
t daľdne i do 10% od 10% od 20% od 30% od 40% od 50% preko n - koeficijent čija je vrednost navedena u zaglavlju tabele 1.6,
Udeo nes an opreme
k taloške do 20% do 30% do 40% do 50% do 60% 60% -
V - nekorigovana - - -
mvesticiona vrednost.
IIC 21 .

Broj bodova 5 10 15 20 30 50 0 si Tabela 1.6. Klase tehnološke-projektne dokumentacije (TPD) za elektroenergetske objekte
r j ` 'm

Tabeľa 1.4. Kriterijumi složenosti po karakteristikama rada i nivou opremljenosti (PC_N) l Klasa 7 l klasa 1 ll klasa 1 lll klasa Ĺ lv klasa 1 lava“ klase
f . j Ukupan broj bodova (P) 0 do 58 59-'75 76-87 88-100 preko 100
NlV°_ 7 Karakteristika radainivo opremljenosti Broj Koeficijent Objekat l 0,00293; 0,00477¡ 0,00786j 0,0183 l
. ¡o~ „SU bodova
li S Ž: 7 _ _ , _, 4 (mi insiaiazijauobjekai 0,0041 0,0022 ; 0,002 0,0013
Povremena fizicki rad postrojenja uz opsezan udeo fizickog rada u
` remnim i p omoćnim radnim rocesima
prip iwefizijeni objekat 0,757 0,741 1 0,736 I 0,715 l
* i C-2 Povremeni rad postrojenja uz primenu mehanizacije u pripremnim i 8 (H) insiaiazijeuobjaiau 0,7 j 0,77 1 0,3 0,85 1
j pomoćnim radnim procesima
Normativ radova se daje za normalne uslove, dok se „otežani uslovi rada“ posebno
C-3 Povremeni rad postrojenja sa signalizacijom i regulacij om procesnih
12 obračunavaju. Pod normalnim uslovima rada podrazumeva se da je:
Pa rametara P o vremenskom ro amu - dostavljen potreban materijal i alat prema fazama rada;
T
C-4 Polutrajan rad postrojenja sa signalizacijom i regulacijom procesnih 16 - dostavljena telmička dokumentacija (glavni ili izvođački proj ekat);
Pa rametara P o vremenskom ro ramu - omogućen nesmetan rad, odnosno da su građevinski i ostali prateći radovi u fazi da
;l C-5
*Trajan rad postrojenja sa trajnom automatskom signalizacijom i 20 dozvoljavaju neprekidan proces radova neke tehnološke celine po dostavljenoj tehničkoj
¡.-E . registracijom procesnih parametara, ali fizičkom regulacijom Š dokumentaciji; ,
-
; c-6 Traj an rad postrojenja sa automatskom regulacijom unapred zadatih 25 - radno polje (ravan) na visini do 3 m od nivoa poda, odnosno stabihie građevinske
\procesnih parametara površine;
C-7 Trajan rad postrojenja sa programiranim regulisanjem procesnih 30 ~ omogućen redovan rad u radnoj sedmici, u uslovima rada bez otežavajućih okolnosti.
parametara j Normativ radova (NR) u datim jediničnim vremenima ne obuhvata isporuku materijala
C-8 l Potpuno i trajno automatsko upravljanje i vođenje programirane 35 i prateće troškove. Ti troškovi se takođe mogu iskazati kao procenat od nekorigovane
proizvodnje sa mogućnošću izmene programa investicione vrednosti (V). Na primer, manipulativni troškovi koji se odnose na utovare,
spoljni transport, istovar na gradilištu, unutrašnji transport i uskladištenje u ukupnom izno-
Tabela 1.5. Kriterijum složenosti po udelu sopstvene tehnologije (PM) su iznose 8+l2%, odnosno podeljeno na dve grupe radova 3+6% za utovar i spoljni tran-
Nivo složenosti D-1 D-2 D-3 D-4 D-5 D_6 sport i 5+6% za ručni istovar na gradilištu, unutrašnji transport i uskladištenje (što podra-
0. zumeva i organizaciju magacinske službe).
udela sopstvene tehnologije 5% 20% 40% 60% 80% 100% -_
bodova 5 15 30 45 65 85 * Kako se vrši proračun normativa rada za otežarze uslove?
Obračun otežanih uslova rada vrši se tako da se potrebno vreme za rad u normalnim
a osnovu broja bodova za svaki od navedenih kriterijuma, ukupan broj bodova (P) uslovima rada uvećava za korekcioni koeficijent zbog otežanih uslova [7.2.14]. Vrednosti
korekcionih faktora za otežane uslove rad date su u tabeli 1.7.
39
k
 ¡ _

Ttllílfilfl 1-7- K0ľ€kC¡0l1lk0elll3l.lelltZa Gtežane uslove rada 12. 1iRadovi koji se izvode na temperaturama 1 - za slučaj temperature ambijenta iznad +35 °C;ii 1
1- -1 ~ 1 0 ti ambijenta ispod +5° i iznad +35 °C. ~ za s-učaj temperature ambijenta do +2 °C-
. .. . .. 1 ' ' " n za
Red.. Radovi koji spadaju u kategoriju „ K0ľekC10ľ11 kflaficlle - za slučaj temperature ambijenta do O °C; l
v - - " (1 'APO]lfl-ËNA. Na temperaturama ispod - za slučaj temperature ambijenta do -2 °C;
br. ilotezam lov]rada“ _ s Otezanž uslove ra a 95 °C prestaje mogućnost svakog rada za one
- za slučaj temperatiue ambijenta do -3 °C;
1. 1 Radovi koji se izvode na otvorenom 1,1 tehnvlffšlfe 010€?"fľfflíie lfffd kojih se k0”Žf€
- za slučaj temperature ambijenta do -4 °C;
1 prostoru u uslovima elementarnih nepo- 1 mflfeffljfllł sa kolfma "Us ffaavolle” ra' na f_1 _Å-._1 _.i1_ ._Ë1_- "~_io×uz.t>-o.i~o»- - za slučaj temperature ambijenta do -5 °C_
Č goda za datu fazu radova (kiša sneg _1 1- femperalflmma “pod _5 C) 1
1 podzemne vode i s1.). 1 13 _ 1 Radovi` koji" se izvode` posle redovnog P rema vazecim " " pravilnicima
` ` ' i` zakonu.
1 2_ Radovi koji So izvode u ambijentu koji 1,1!5 - za slučaj kada je obavezno korišcenje licnih 1 radnog vremena (produzenivrad), subo- 1
tom, nedeljom i u vreme drzavnih i 1
. je zagađen
nim otrovnom
isparenj-ima prašinom,
ili otrovnim otrov-
produktíma 1 zastitnih
1,05' - za S1"6đStflVfi; _ licnih
sluåzaj kada nije obavezno koriscenje _ _
1 verskih praznika. 1
Sag0¡eva¡„o'a_ \zastitnih sre stava.
1 1.3.8. Elektrotehnički grafički simboli
3. Radovi koji se izvode u zatvorenim 1 1,1 `
1 prostorijama (halama) gde postoji opas-_ Elektrotehnički grafički simboli omogućavaju efikasno prikazivanje svih delova elek-
nost od visećeg tereta koji prenosi kran 1 1 troprojekta, počev od globalnih planova napajanja, do projektovanja funkcionisanja pojedi-
slično. nih sklopova. Upotreba elektrotehničkih grafičkih simbola utvrđena je u svim nacionalnim i
4. 1 Radovi koji se izvode u tesnom i skuče- 1 1,1 međunarodnim standardima (npr. SRPS IEC 60617-8 [3.2.4], IEC 60617 [4.1.3] itd.). Ovde
1 nom prostoru. treba napomenuti da standardi daju više varijanti za pojedine simbole, tako da ne postoji
neka jedinstvena i opšteprihvaćena lista grafičkih simbola. Većina projektantskih kuća ima
1 5. 1 Radovi koji se izvode u klečećem ili 1,1
1 ležećem stavu.
svoje datoteke (najčešće u AutoCAD formatu) elektrotehiiičkih grafičkih simbola. U tabeli
1.8 su neki primeri često korišćenih elektrotehničkih grafičkih simbola.
1 6. 1 Radovi koji se izvode u mračnim prosto- 1 1,1
1 ` rijama, pa je potrebno uraditi privreme- 1.3.9. Vrste električnih šema
~ no pokretno električno osvetljenje.
1
al
1 Električne šeme prikazuju način na koji su razni delovi mreže, postrojenja, grupe ure-
l` 7. Radovi koji se izvode na visini većoj od 1,05 - za svaki dalji metar visine računajući 3 m od đaja ili uređaji međusobno povezani i u kakvom su funkcionalnom međusobnom odnosu.
3 m od nivoa poda. 111V0a Pmla- Osnovno je pravilo da se električne šeme prikazuju u beznaponskom (nepobuđenom) stanju
OVAPOÅ/HŠNA. Za visine veće od 5 ni priznaje namotaja releja i kontaktora, preklopkama i prekidačima u isključenom stanju itd.
se i dodatno utrošeno vreme (bodovi) za Pri projektovanju koriste se sledeće vrste električnih šema:
A izradu, premeštanje i rasklapanje skele, kao i 1. Dispozicij ski crtež (skraćeno: dispozicija) predstavlja prikaz smeštaja delova ure-
1 troškovi' za eventualno korišćenje mehaniza-
1 1 cije.)
đaja na mestu ugradnje, kao što su naročito: priključnice, utični kontakti, grupe aparata itd.
Ne mora biti crtan u razmeri.
g_ Radovi koji se izvode na dubini većoj 1,05 - za svaki dalji metar dubine do dubine od
2. Principijelna (ili blok) šema je pojednostavljeni prikaz postrojenja radi jednostav-
, A od 2 m od nivoa poda. H21jViŠC 4 m- nog razumevanja delovanja. Pomoću simbola daje prikaz najvažnijih delova postrojenja ili
A 9. Radovi koji se izvode na objektima sa 1,03 ~ Za Slučaj do Ö sPľaľ0Vaš jednog dela postrojenja sa funkcionalnim međuvezama. Prikazuje, takođe, podelu postroj e-
više od 4 sprata iznad zemlje. 1,04 ~ za slučaj do 8 spratova; nja po funkcionalnoj ili prostomoj osnovi.
'H 1,06 - za slučaj do 10 spratova; 3. Jednopolna šema (sl. 1.4) prikazuje se jednom linijom jedan, dva ili više provodni-
li-. 1 08 - za slučaj do 12 spratova;
11:.
ka. Jednopolnom šemom se naročito mogu prikazati: provodnici višefaznog sistema, pro-
` 1,10 - za slučaj do 15 spratova.
vodnici slične električne funkcije, paralehii provodnici, provodnici koji imaju istu fizičku
10. 1 Radovi koji se izvode u uselj enim pros- 1,2 trasu ili isti prostomi smeštaj na šemi. Pri jednopoliiom prikazivanju može se više jednakih
_1
` torijama. ` elemenata prikazati jednim simbolom.
1 1
_ ll. Radovi koji se izvode na prepravci i 1 1,4 I o O _ _ ' 4. Višepolna šema (npr. tropolna šema) prikazuje svaki provodnik posebnom linijom,
' adaptaciji već urađeni]-j il-¡5ta1aCija_ ĆVAPOMENA. Uračunato uvecanje 30/6 za skidanje vec a svaki element jednim simbolom. Višepohie šeme se manje koriste, jer su nepregledne za
ugrađene instalacije, 5% za oiežane uslove zbog prepravke prikaz kpmplikovanij ih funkcija.
` i prilagođenja objekta, kao i' 5% za usaglašavanja sa ., . 5. Sema delovanja je detaljan prikaz delovanja postrojenja ili dela postrojenja sa svim
1; .
dinamikom ostalih izvođača radova.) ' iĹ."."-
#55'

-..l-'31.
pojedinostima. Pomoću simbola prikazuje sve električne i ostale veze sa drugim delovima
-.i_-_..;
ma."
7-_-;=.
-zg-
_ _._ .,-
;l|I¡,
postrojenja od bitnog značaja za funkciju.
:-slfzl
*Ha
;:_
. Ë 41
 Tabe1a1.s.Eiekn-mehniëiii gi-ziičiii simboli K
DV119-il
Pirot 2
K Ž Ž
„uce mm
Simbol Značenje Simbol Značenje ` fiiiiaiiziw `
Fima
Jedan provodnik ili grupa _:#3 N31-'fl0ta.l i1i"°h3.l fi- UI
(provodnika. _ ,Opšti simbol. _ _ ` ::MA
i , ~ ~~ ~ »~ _ C' - ~ * -05 0 ::cz ::une 05
*0dV°Jfl1<- *N3mfta-l_ľ°15-la sa usporcmm '"`”"""""__"" law ne kv rrzfa 2] on
l Iotpustanjcm. _-,Š-;_j,i„, . am J

jhlamotaj releja sa usporenira lłåłå.

""""79ž*""--~ 1l. Tri |n'ovodiiika ._
(odnosno, tri ' Zlåłll
l Ziiflllfiłl Å
_..___... _ _
izlemcnta olcktricnog kola).
,_ _ :_ _ __
jpobuđivanjem. l

__|__
i
-.:~
Uzemljenje.
l
i
i
i
»Fk1 lišoniakt zatvaranjia sa _
kašnjenjem pri zatvaranju. '°°* TR2
za - Eterriaopursaa
Transfoi-mator. ___ Šlllclopni (radni) kontakt. W, 110I35:'10 KV
. Y ci ds
/*_ *opšii simbol. '°°^ 3'
Generator naižrnenične struje. _lsklopnl (mirni) kontakt
i O

lgüpsti simbol.
Beta Polje

@@@@
Asinhroni motor s kaveznim l __ reklopni kontakt (koiitalct Pirot 1 Dimitrovgrad Il Ðimšfrovgradi
rotorom. Opšti simbol. -Il/_ se otvara pre zatvaranja).
iAs1nhroni motor s kliznim Merni pretvarač x-veličine. :z¡gj:.s-sna S nika .
aaiaw - - aaa
b[${vsd.l. » zilmfãdt
i æaaaf
łnlflñôfi

_ prstenovima. Opšti simbol. _ łidqh _ - 1e

_
:ŠA
1
:É:

lláondenzator. Termoelernent. łiffž-1%] łâă“ ifi* 11%” išfãå

l „ ml- sa.: _ mn .z z sam zi ».i nn .=
AIG 240/40 1 on as "'of Ps
_í___ l¡.\lamo1aj.
,(pi'igušnicn)
1
.
Taster.
_ „Č ,.,_,„,,,,„ wam Sfikvüs
__í}__ üütpornik. Signalna sijalica. `, NČ 250/40 01 im__°U 06 PS

____í__ l0sigurac (D tip).

W
'Pokazni instrument (npr.
arnpermetar).
za
1
.¡Š_!_%'f!i.1w Č'
:JA }ffå
...fil
-:ii 1%
g lhložasti osžgurač (N tip). li 'Šema položaja pozicione Vi ËFUGÅQÅ

Rastavna sklopka. 1 1
ꊮ®¡/=«(l$ l(grebenaste) sklopka.
.Bimetalni relej.
ggar
Merno i
ai:iaie~
1
K' ?"af° Donja Nevlja i
l
_Stroj ni transforrnator. LInstalacioni automatski - Slika 1.4. Jednopolna šema transformatorske stanice 110/35 kV „Dimitrovgrad“

šw 1

_.Ĺ-_]__ Odvodnik prenapona. i

l1

iiiwililaponskiii transformator. I
i

4.-i*“i(z_-
_, .
__
prekiđači.
lCenirifi1galna sklopka.

lElektrična. naprava za
Ž .
8. Logička šema je prikaz logičkih funkcija koje se moraju obezbediti za rad o`edi-
. . .„, .. . . .
nih delova postrojenja. Logicke funkcije sadrže najmanje dva stanja povezana logičkom
1 ..
re acijom _(npr. međusobno stanje dva kontakta), osim negacije za koju je dovoljno samo
p J

jedno stanje. Loglčke šeme u elektroenergetici najčešće se koriste za prikaz blokadnih uslo-
zagrevanje. Opšti simbol.
va (engl. interlockmg). Umesto logičkih šema može se koristiti sistem logičkog zaključiva-
___ =i«. iaia.~.
L z___, . __ ,
i -
i liaaaęaiiiwa. li i nja pomoću tzv. Booleove algebre.
*__ _ /' _Opšti simbol.
_ U jednoj
__ šemi
_ je_ dozvoljena
__ _ upotreba
_ _ više navedenih
_ _ tipova šema , a može se takođ e na
istom crtezu prikazati sema koja objasnjava delovanje 1 semu povezivanja.
6. Priključni plan (ili šema) radnih stezaljki (priključníh klema) predstavlja prikaz
rednih stezaljki električnog uređaja ili sklopa i na njih priključenih unutrašnjih i spoljašnj ih f
:.L 1.3.10. Sadržaj jednopolne šeme
veza. Ove šeme se u praksi nazivaju: montažne šeme, odnosno šeme vezivanja. łl
7. Zamenska šema je vrlo pojednostavljeni prikaz strujnog kruga ili njegovog dela, a
-jr.

_@_-
Jednopolna šema je važan dokument koji se zahteva u više pravilnika, kao na primer:
koristi se za potrebe analize ili proračuna (npr. zamenska šema mreže za proračun struja 11-
É'- ~ Prema Pravilniku o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova [6.l.6], na podesnom i dovoljno uočljivom mestu elektroenergetskog
'."=:'z
._ 1:
kratkih spoj eva).
42 43
"Šš"
ñi
..¡

r.-rr ':"_=:- '

:TP

í
 325"
--=a_-_T

postrojenja mora da se nalazi pregledna jednopolna šema postrojenja, sa osnovnim podaci- 5) ostale potrebne podatke uslovljene~specifičnostima instalacije.
ma o aparatima, mašinama i transformatorima. , 1.3.11. Obeležavanje aparata i veza u šemama
~ Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona
[6.l.3], šeme, dij agrami ili tabele električnih instalacija niskog napona moraju se postaviti Prema standardu IEC 60617 [4.1.3], sistem označavanja aparata i veza (tzv. funkcio-
na mesta na kojima ima više strujnih kola, tako da označavaju prirodu (tip) i sastav strujnih nalno orijentisane šeme) treba da sadrži:
kola (tačke napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za - viši stepen nadgradnje,
raspoznavanje uređaja za zaštitu, uključivanje i isključivanje, kao i njihovo mesto postav- - lokaciju ugradnje,
lj anja i izolacije. - vrstu, broj i funkciju,
Kao što se vidi, sadržaj jednopolne šeme nije određen (propisan) ni u jednom važećem f stezaljku (priključnicu).
dokumentu, već je nj ena preglednost zasnovana na zahtevima investitora. U opštem slučaju, Takođe se preporučuje opšta nomenklatura za označavanje mesta ugradnje i aparata
sadržaj jednopolne šeme zavisi od naponskog nivoa elektroenergetskog objekta. (tab. 1.9 i 1.10). Svaka grupa aparata ima svoj sistem označavanja funkcije aparata. Na
primer, neki simboli i brojevi releja (opšta oznaka aparata: K) prema standardu IEC 60617
a) Sadržajjednopolne šeme u električnim [4.1.3], navedeni su u tabeli 1.1 l. Sa brojem funkcije uređaja takođe se mogu koristiti slov-
instalacijama niskog napona: ni sufiksi za označavanje raznih varijanti uređaja, pojedinih ili specifičnih delova uređaja,
1. nazivni napon, frekvencija i snaga (instalisana i jednovremeno maksimalna) glav- pomoćnih kontakata uređaja, izvedbi, karakteristika ili stanja uređaja ili njegovih kontakata
nog razvodnog i drugih razvodnih ormana; u opremi.
2. presek i materijal šina za sabirnice (odnosno tip rednih stezaljki ako se ne koriste Tabela 1.9. Oznake mesta ugradnje
sabimice);
3. oznaka (broj) svih stmjnih kola; l Opšta Mesto ugradnje i Opšta l Mesto ugradnje
i ' ' i Q on

4. oznaka ugrađenih uređaja svih strujnih kola (prekidača, sklopki i osigurača) sa nazi- oznaka ¡ (vezano za naponski nivo) oznaka (koje nije vezano za naponski nivo)
vnim vrednostima; A j _ ` P Pult
5. presek i materijal provodnika ili tip kabla za sva strujna kola; 1 B 1 Postrojenje > 400 kV _ F Q Table i ormani za merenje i merila
6. snaga svakog strujnog kola (motora, transformatora, ispravljača, priključnice, svet- O T Postrojenje 380 kV - 400 kV j W T Table i ormani za zaštitu
losnih izvora, itd.) sa osnovnim podacima (tip, broj faza itd.); I U Postrojenje 220 kV - < 380 kV V cn Table i ormani za distribuirane sisteme
7. primenjena mera zaštite od previsokog napona dodira.
j H Postrojenje 110 kV - < 220 kV *Ä Table i ormani za transformatore
b) Sadržajjednopolne šeme u elektroenergetskim l A Postrojenja 60 kv _ < 110 kv ; ` C! \ Table i ormani za upravljanje, signalizaeiju
postrojenjima visokog napona: Q1 Postrojenje 45 kV _ < 60 kV 1 pomoćne sisteme

1. nazivni napon, frekvencija i snaga (struja) kratkog spoja na sabirnicama; I Postrojenje 30 kV _ < 45 kV V l Ranžimi Qfmani
2. tip sabimica, materijal i presek; G-1 j Postrof enje 20 kV - < 30 kV W j Komandna tabla
3. oznaka svih ćelija ili polja; W ij Postrojenje 10 kV - < 20 kV X V Table i ormani za centralne uređaje (proce-
4. osnovne nazivne veličine visokonaponskih aparata (prekidača, rastavljača, memih Postrojenje 6 kV - < 10 kV . ` sni računari, alarmni sistemi)
t"
transformatora i dr.); _ ie
5. broj i nazivna snaga generatora, transformatora itd., sa osnovnim podacima; Š POS'Iľ0_l61^1 1 kV - < 6 kV i Y É Table i ormani za telekomunikacije
6. oznaka vrste zaštitnih uređaja (sa osnovnim tehničkim podacima); 2 Postrojenje < l kV i Z _
7. elementi signalizacije i upravljanja (lokalno i/ili daljinski);
8. tip, presek i materijal kablova (provodnika) u odvodnim ćelijama (poljima). Tabela 1.10. Opšte oznake aparata
Opšta
NAPOMENA. U Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u
oznaka AP arat
industriji [7.5.2] koji je van snage, bilo je određeno da svako uklopno i razvodno postroje-
nje mora imati jednopolnu trajno čitku šemu razvoda, koja mora biti u skladu sa stvarnim »
L
C _
Kondenzatori
stanjem i sadržati potrebne podatke, a najmanje sledeće: ž E Razno (uređaji za osvetljavanje i grejanje i dr. nespomenuto) j
1) radni napon i frekvenciju, '11 Zaštitni uređaji I
2) preseke svih dovodnih i odvodnih vodova i njihove oznake, 4

O Generatori (rotirajući); rotacioni pretvarači frekvencije; akubaterije; invertori; oscilatori

3) nazivne struje svih prekidača, sklopki i osigurača, å= _
ëí
.l
._ '.".\_
F-'_
j I
Ž , Optičkiiakustični signalni aparatiireleji _
4) način zaštite od previsokog napona dodira, '-I
_ sg

44 -
_:_

45
rr

_ _-L-

ł
5
_ij _I _„L - -1 _'__':z-=.=__ __ " _ i- ._ _ _
_; '-'gj'
_-
-- _„_=
z
.' _'_ _. .:.. »._
_ _z- -.._,_. -
-`:
.-
__
_
'_
.'
_,
_ +:ĹËn“=1¡'f1Ĺ»i =_1 .s~
 ;'.'il_"-':
_' '_'*"T|';
_-_elf
I-_|Ll_
-i'.'_"-d_

;L_i'":
`! _ . L

l__ _'
SL-`

_ _: Ë i 7
O

Simbol
Opšta Aparat 4 A Funkcija releja
oznaka _
li mc ANSI
K Kontaktori; releji i dr. _ __ _ _ E'V oo -41 Diferencijalni relej '
p NAPOMENA. Osnovnoj oznaci se dodaje slavna oznaka elementa koji se štiti:
L Incluktiviteti _ ` 8 7L ~podužna diferencijalna zaštita (engl. Line);
Š Mašine ii motori 8 7T- diferencijalna zaštita transformatora (engl. Transfarmer);
87G - diferencijalna zaštita generatora (engl_ Generator);
"U * Memi ¡ ispitni uređaji (pgkazni iregistrujući); uređaji (instrumenti); brojíla; davači (pret-
8 7M - diferencijalna zaštita motora (engl. Motor);
varači) impulsa; satovi __ _ __ W 8 7BB - diferencijalna zaštita sabirnica (engl. Bus-Bar).
O l Energetski rasklopni aparati (prekiđflČ; ľflsľavllač i df-) _ Idäg 87N Zemljospojni diferencijalni relej , odnosno u slobodnom prevodu:
'JU Predotpornici' otpornici' potenciometri; Upušliačlš POÖĆŠHVHČË3 ľegulatoľl
, Ö l uproscena zemljospojna zaštita REF (engl. Restricted Earth Fault
Protection)
W Tastafi; kgmandno-potvrdni prekidači; višestruki prekidači; paketni prekidači i dr. j
U>< 90 i Uređaj za regulaciju napona
*4 `\ Energetski; memi i pomocni transformatori »
11-» O 94 ` Isključni relej
C 1 Diskriminatori' pretvarači frekvencije sa kolektorom; elektronski pretvarači frekvencije;
3 _ _ .
l
-4

uređaji za kodiranje; prćľvflľflfilš 1ľ1Veľt°ľ1 ._ 95-99 1 Releji za specifičnu primenu u pojedinim instalacijama kada nijedna
k oznaka broja funkcije od 1 do 94 ne odgovara.
V ij Diode; elektronske cevi; tranzistori; tiristori
X l
Stezaljke; utikači i utičnice; redne stezaljke;
_ _,
reglete .. „ . _ „_ _ _ . .
P '
Y Nekonvencionalni uređaji pokretani elektricnom energijom (kocnice, kvacila, ventili i dr.) ;_

Tabela 1.11. Brojevi releja (opšta oznaka aparata: K) .ii 15 _

_ I 1 su in I '_' _ fi
H Brojevi koji pznacavaju \
Simbol 4 Funkcija releja ~ ---- redosled ožicavanjjaw _ ,__ .
rw-4
_ Š1
IEC ANSI 1 _ 1 1

Z<
t lj
\
2
21
l Vremenski relej
j Distantni relej
N vs »-1 jz -
»_l l

WHZ 24 Relej za zaštitu od prekomeme pobude :mn \__ \za w- _ lj lj lj

*-2 4
@> 26 Transformatorske zaštite (tennički relej, Buholcov relej) "
U< 27 Podnaponski relej - janje
Prnaeds-ta_v
p ,__ (12) 32 » Relej povratne snage l
Prvo se žica vezuje
q)< ~ 40 Relej za zaštitu od gubitka pobude _ između klcma čen
Stje
ož
varnšemi
o owmjdae
46 Relej struje negativnog (inverznog) redosleda A -K2 IA 14 i --~
IHSC l
._, _ 1 _ _ .tu d t , .
j
A A1
¡l J -K2'-*A
_ 13
__ _ __ _,__

11: 49 _H Termicki .rei ej za zasti o preop .erecenja j _ H zatim se žica vezuje

j>, j>> W 50/51 Prekostrujni odnosno kratkospojni relej između mama
U> \ 59 A Prenaponski relej il / "KŽŽÅ 13 i
UN> 59N \Å Prenaponski relej u neutralnoj tački li -.l<21B 2.3
I 4__- l 64 li Zemljospojni relej l
ii
:-1
At U 35 .at
Rc< 6411 Zemljospojni relej rotora
-.-
\ia\fa
j> »-4 É 67 Usmereni prekostrujni relej li "»*”_fi-'_*"='* _ «5l*iľ ~i
l 1%- .-» l 6'7N A Usmereni zemljospojni relej
Slika 1.5. Polumontažue šeme delovanja
Ej- 74 _ j Alamini (indikacioni) relej z.. _-
Na primer, za stezaljku (-X) broj 10 (-X:l0) koja se nalazi na 4. releju za proveru
OH 1 (79 Relej za ponovno uključenje
uslova: 4K.3, a ovaj relej se nalazi na relejnom stalku W3, moguće su prema IEC-u i sledeće
` f<, f> ` 31 ja Podfrekventniilinadfrekventni relej ji 4 kombinacije oznaka:
E

1 46 T _ 47
j_

,É
_... __ .v_ -Š' -_
1:.: _...-.

-.L
if". - _jąiâji
_„J-å__

i_í_
 *_-i *I
'zi

- horizontalni raspored: = W3 + 4K3 ~ X:l0; ili - X: 10 + 4K3 = W3; itd. 2.

- vertikalni raspored: = W3
= 4i<3 NISKOG NAPONA
-X:10; ili
-X:l0
+4K3
-1-W3; - itd. _ _ _{_ v b
' “ 1 ` l`sta a arata sa upucivanj em citaoca seme na_ rzo pro-
1 “U Ëlmllåeln delulissične Cl? Žšloäablrani lćontakt nalazi. Tako, na primer, postoje sledece
iaom aãęnlíijg
ina , ggãišno od ęoga da li je kontakt na istom _ listu
_ gde i kalem ili na drugom listu
u nkviru istog priloga, ili u okviru nekog drug08 Pľ11°ga~ _
) kontakt ko`i razmatramo nalazi se na istom listu gde i kalem, u koloni ,,a“;
_ ili/a) kontakt koji razmatramo nalazi se u istom prilogu na listu ,,b“, u koloni ,,a“; 2.1. Klasifikacija spoljašnjih uticaja
_a k -- atramo nalazi' se U Pf1l08l1
' „C “ na_ listu
_ _ ==b“ = u koloni »_a“ =
2.1.1. Klasifikacija spoljašnjih uticaja
dakl 3, čc/šlliaj)eko(lJ1likk(prilčglliZs1t1ll<olona) = a mogući
_ _ _ su i sledeći oblici
_ _ (list/kolona)
. _ _ u okviru
električnih instalacija u zgradama
isto rilbga koji nosi jedinstveni registarski broj 1 (kolona) u okviru istog lista 1 priloga.
gjå d Sjad :"¡-javanja omogućava lako održavanje električnih i drugih postrojenja, ure- Klasifikacija spolj ašnjih uticaja kojima je instalacija izložena jedna je od opštih karak-
đ ' ' 6 Orata Otë omoć šema delovanja samo ako je redni broj žila označen brojevima teristika električnih instalacija. Svako delovanje spoljašnjih uticaja na električne instalacije
alaf 1 a-på 021 U ęom od 90° pored veze. To je tzv. polumontažna šema (eng-l. semi-
u zgradama daje se oznakom koja se sastoji od dva velika slova i brojke. Pravila označava-
Ëíšćiiiillilćd ili-ipreseåiitation) koja se i danas često koristi, jer omogućava automatsku računar- nja (kodiranja) su:
sku obradu šema (npr. automatsko generisanje montažnih šema, odnosno šema vezivanja). a) Pivo slovo označava opštu kategoriju spoljašnj ih uticaja, i to:
Princip polumontažnih šema delovanja prikazan je na Sl1C1 1.5. A - uticaj okoline,
B - upotrebu,
C - konstrukciju zgrade.
b) Drugo slovo osnačava prirodu (vrstu) spoljašnjih uticaja u svakoj kategoriji A, B, C,
D...
c) Brojka na kraju označava klasu u okviru svakog spoljašnjeg uticaja navedenog pod
a) ib), i to: 1, 2, 3...
Zbirni pregled označavanja spoljašnjih uticaja prema jugoslovenskom standardu SRPS
HD 60364-5-51 [3.4.l7] datje u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Zbirni pregled označavanja spoljašnjih uticajail
Oznaka I Opis klase
l Karakteristika I Primena
A - Klasifikacija uticaja okoline
ra.

AA - Temperatura okoline
j lj lj AA] jGranice opsega od -60 °C do +5 °C \_
š?-1
AA2 » od -40 °C do +5 °C
.=_ ti
É::
l UAA3 jod-25°Cd0+5°c *
"É-if:
* AA-4 od -5 °c do +40 °c
ffi
-wz-
1 *_ AAS 1 od +5 °c do +40 °c l
fr'

'_'Ž 5=.*.
- „__
ni _
AA6 4 od +5 °c do +60 °c 1
W AC - Nadmo rs ka visina
j
AC] ” S 2000 m
_ ,AC2 > 2000 m
1-_ --,. .

:if-.i *- (Nastavak na sledećoj strani)

iu ____.,

49
48
ll
«l
't
„_

_ -__
'
.-1 F' '
=:;-- _-_
'
_ _:__
.. 1." -v
15-"_-_'_ł-_ŽË Ja'-`
__;=- ' =-'-= »=-__=_ ~
- u44-'f
u_=-
li
_-;-:-:-_- -

| Ër &

zr.-._
ze??
__._,.- ._ _
.-_r :-

N
_Oznaka O OpisýklaSe__ 1 Karakteiristika_ ji T T Primenai T
_ AD - Prisustvo vode O S S
iii
Ž5;-_1
fr Oznaka `¡ Opis klase _ Karakteristika _ _ _W Primena
-.r _
_.I
lj AF2 Atmosfersko 1Znatno prisustvo koro- Instalacije postavljene blizu mora ili O
p ADl 1 Zanemarlj ivo Zanemarljiva verovatno- _ Prostorije u kojima zidovi ne pokazuju
ća prisustva vode A tragove vode osim u kratkim periodima 1 1 _ poreklo zivnih ili prlj ajućih j industrijskih zona koje prouzrokuju
1 1 supstanci atmosferskog veliko zagađenje atmosfere, kat; što su
1 _ (npr. u obliku pare koja se brzo suši
l porekla _ hemijska i cementna industrija; ovaj tip
_ usled dobre ventilacije)
zagađenja dovodi do stvaranja abraziv
` AD2 Slobodno pa- l Mogućnost vertikalnog Prostorije u kojima se vodena para
ne izolacione ili provodne prašine
1 danje vodenih j pada vođenih kapi kondenzuje povremeno i gde se povre-
» 1 kapi ` meno može javiti para _ AF3 Povremeno ili p Povremeno ili slučajno Prostorije u kojima se rukuje izvesnim
_ A 1 slučajno 1 izlaganje korozivnim ili hemijskim proizvodima u manjim
ŠAD3 Prskanje Mogućnost padanja Prostorije u kojima prskanje vode
_ A N vode u obliku kiše pod stvara stalan sloj na podu i/ili zidovima l prljajućim hemijskim 1 količinama i gde ovi proizvodi mogu
l _ uglom 60° od vertikale _ j materijama koje se _ samo slučajno doći u dodir sa električ-
ý_ \ _ _ _ _ . _
koriste ili se stvaraju nom opremom; ovakvi uslovi postoje u
AD4 Pljuskanje Mogućnost pljuskanja Prostorije u kojima oprema mora biti
vode u svim pravcima izložena pljuskanju vode (npr. izvesni fabričkim ili drugim laboratorijama i u
aparati za osvetljenje koji se nalaze na prostorijama gde se koriste uglj ovodo-
A _ 1 otvorenom prostoru) nici (ložionice, garaže i slično)
l AD5 j Mlazevi Mogućnost pojave mla- “ Prostorije koje se obično peru mlazom T ` lAF4 Trajno delova- Trajno delovanje hemij- Na primer, hemijska industrija
_ _ zeva u svim pravcima vode (dvorišta, prostorije za pranje _ nje U skih ili prljajućih materi- 1
_ kola) j _ ja u znatnoj meri
1AD6 Talasi Mogućnost pojave Prostori pored obale, gatovi, plaže, AG - Mehanička naprezanja - udari
_ j vođenih talasa kejovi, itd. “ _ Y Aci `_ slabi Uslovi u domaćinstvu i slični uslovi
1 AD7 Potapanje Mogućnost povremenog, Prostorije koje mogu biti poplavlj ene lAG2 Srednje jačine `_ Uobičaj eni uslovi u industriji
\ delimičnog ili potpunog i/ili gde voda može biti najmanje 150 Teški uslovi u industriji
` _ _ AG3 \_ Velike jačine *1
1 1uronj avanja u vodu j mm iznad najviše tačke na opremi, a
v
1 AH - Mehanička naprezanja - vibracije j
\ _ _ A najniži deo opreme nije vise od 1 m
1 1 1 ispod površine vode _ AH1 1 Slabe \ Instalacija za domaćinstvo i slicne
uslove gde je dejstvo vibracija zane-
l AD8 pl Uronjavanje Mogućnost stalnog i Prostorije kao što su bazeni gde je
1 A potpunog potapanja električna oprema stalno i potpuno marljivo
vodom pokrivena vodom pod pritiskom većim l ` l AH2 _l Srednje jačine _ Uobičajeni uslovi u industriji
1_ _ od 0,1 bar \ AH3 l; Velike jačine * Industrijske instalacije izložene teškim
_ AE - Prisustvo stranih cvrstih tela uslovima rada
l TAEI Zanemarljivo Neznatna količina praši- AK - Prisustvo flore i/ili gljivica
1 _ ne ili čvrstih tela _ l ` AK1 Zanemarljivo Zanemarljiva opasnost
* AE2 l Strani predmeti Prisustvo stranih čvrstih Alati i sitni predmeti su primeri čvrstih 1_ od flore ili gljivica
tela čija _najmanja tela čija najmanja dimenzija iznosi l l1AK2 N Opasnost _ Postoji opasnost od Opasnost zavisi od lokalnih uslova i
1 dimenzija iznosi 2,5 mm barem 2,5 mm _ ` A pojave flore ili glj ivica prirode flore. Treba razlikovati štetan
1 AE3 Cestice Prisustvo stranih cvrstih O rast vegetacije od uslova za stvaranje
1 tela čija najmanja glj ivica
1 dimenzija iznosi barem A AL - Prisustvofaune
_ 1 1 lnľn
I 1 NAPOMENA. U slučaju AE2 iAE3 prašina može biti prisutna, ali nije *ALI 1_ Zanemarljivo Ne postoji opasnost od
j 1 faune
'\
| i 1 n v
__ _ 1 znacajno za rad elektricne o reme.
=' ŠAE4 Prašina Prisustvo prašine u H
AL2 Opasnost l Znatna opasnost od Opasnost zavisi od prirode faune. Treba
;:L il 1 _ faune (insekti, ptice, A razlikovati:
._ r_
1 1 znatnoj količini T
L 1'
H T; A _\_ U AF_ pm-Susjvo komvzfvnfh fjjprj-ajućih ma¡e,.ý-a r male životinje) l- prisustvo insekata u štetiiim kolici-
AF l 1Zanemarljivo 1 Neznatna kolicina i I
nama ili agresivne prirode;
„_u„_, ._ . -,_ _
_ priroda korozivnih i
F..
"==i
4 - prisustvo malih životinja ili ptica u
_____.___T-__. _5
j _prlj ajućih materija štetnim količinama ili agresivne pri-
I rode
i
|-
|
_.'1 (Nastavak na sledećoj strani)
(Nastavak na sledećoj strani)

t 1 -50
5l
_\j -

1* _
`_ 1
._|
Li
1 _
1
4
(11 `
FI -__í_í__ ___
 'ii'-i*
' _-5:::
-F
-1-V
:-1 _;_;_
„ If.. `-`
P._'.I`

Oznaka P Opis klase \Å Karakteristika Aj Primena r Oznaka O Opis klase Karakteristika - O Primena
j AM- Elektromagnetski, elektrostatički uticaji ili uticajjonizacije __ BA2 ` Dega j Deca u prostorijama Obdaništa
AM1 Zanernarljiv `Ne postoje štetni uticaji f namenjenim za njihov
“ elektromagnetskih zra- . boravak
čenja, elektrostatičkog * M j NAP0l\4ENE:
uticaja, jonizujućeg Ova klasa se ne odnosi na uslove u porodičnom domaćinstva
zračenja ili indukcije Ova klima se odnosi na nepristupačnn električna opremu.
li j AM2 . Lutajuće struje Štetno dejstvo lutajućih Ograničenja temperature se odnose na pristupačna površine.
lj l 1 struja i
li ' ` O BA3 i Lica sa poteš- Lica koja ne raspolažu ij Bolnice O
j AM3 Elektmmag- Štetno prisustvo elek- i koćama potpuno fizičkim i inte-
J j majski uticaji tromagnetskih zračenja A l
lektualnim sposobnosti- `\
l
l U AM4 Uticaj joniza- Stetno prisustvo jonizu- ma (bolesnici, stare
cije A juclh zračenja osobe)
}AMS Elektrostaticki Stetnoprisustvo elektro- BA4 " Obavešteni l Dovoljno obaveštena lj Mesta na kojima se radi sa električnom
luticaj statičkih polja lica, ili ona pod nadzo- strujom
Ĺ AM5 Indukcija Štetno prisustvo induko- rom kvalifikovanih lica,
w j vanih struja A da bi se izbegle opasnos-
AN - Sunčevo zračenje ti koje mogu nastati L
usled električne struje
ANI Zanemarlj ivo
(osoblje za održavanje i
UAN2 Znatne jačine ;Sunčevo zračenje štetne i rad električne opreme) lj
i t jačine 1/111 trajanja 1
1 AP - Seizrnički efekti BAS ` Obučeni Lica koja raspolažu Prostorije u kojima se radi sa električ-
tehničkim znanjem ili j nom strujom
W API Zanemarljivo S S 30 G-alu) dovoljnim iskustvom .
j lj Apz . Mais jačine so < s s 300 Gal l koje im omogućava da
AP3 Srednje jačine 300 < S S 600 Gal A izbegnu opasnost koja
AP4 Velike jačine S > 600 Ga] I U ovoj klasifikaciji nisu uzete u obzir: može nastati usled elek- lj `
l - vibracije koje mogu da prouzrokuju trične struje _
rušenje zgrade; BB - Električna otpornost ljudskog tela
i Ä . - frekvencije.
BBI Normalna Suvo ili vlažno (suva ili
l Ipak, ako je seizmički talas u rezonan-
vlažna koža)
ciji sa zgradom, seizmički efekti se
moraju posebno razmotriti. Obično su . ` ^BB2 Mala Mokro (mokra koža) i
\ l učestanosti seizmičkih ubrzanja između BB3 Vrlo mala Uronjeno (koža uronjena
0 i 10 Hz. u vodu)
i AQ - Manje BC - Dodir lica sa potencijalom zemlje
» AQl ` Zanemarljivo ž 1 BCl Nema dodira Lica se nalaze na mes- iNeprovodna mesta
.AQ2 , Indiręlçtno 1. Opasnost potiče od tima koja nisu provodna
_ ` napojne mreže W J Š* BC2 Slab dodir Lica se u normalnim 1
l AQ3 Diręktno Opasnost potiče usled 1 Delovi instalacija su smešteni izvan uslovima ne nalaze u
\ \ izloženosti opreme zgrada. Slučajevi AQ2 iAQ3 odnose se =:,
dodiru sa provodnim
; j na područja sa naročito visokom oluj- delovima niti na provo- „
: l nom aktivnošću. _.FL 1
_- =,. dnim površinama
¡_ l B - Klasifikacij a upotrebe .L_=¡.-."
BC3 1 Učestao dodir A Lica su često u dodiru sa Mesta na kojima ima više provodnih
if j BA - Osposobljenost lica provodnim delovima ili delova ili su provodni delovi velike
»'-:iii
l
i
7 v
I BA1 jNeobavesteni J Neupućena lica | O _ stoje na provodnim površine
il; `

površinama
V

l l
z_| (Nastavak na sledećoj strani)
(Nastavak na sledećoj strani)

(JI ł\J :JT: ':

ĆE '-'Ž 53

'j|
El. " '"ł'H
W'1a-¡"ifti-'
%u. ='-fí.x: ×:i,.r
_..¡.:¡¡.'PI
:-' -
 F-

Efíz-:t
11:--._
ibi."
4--='. 1

O k Qplg klase Karakteristika Primena

zna a - f ~ Oznaka li f Opis klase Karakteristika O Primena O
j BC4 Tľajan dodir Lica su trajno u dodiru Metalni delovi u okolini (npr kotlovi 1 đ l CB3 *Moguće pome- Opasnost usled pomera- l Zgrade velike dužine ili podigmųeińa
sa metalnim delovima za rezervoari) N ranje nja (npr. pomeranje j nestabilnom zemljištu
koje je mogucnost pre- .» l raznih delova zgrade l
kidanja dodira ogranice- međusobno ili u odnosu
; na l j na zemlju, sleganje
- Mogucnost evakuacije u slucaju hitnosti j * zemljišta ili temelja 3
Mala gustina Stambene zgrade, niske 111 normalne i :M zgrade) 1
naseljenosti dobri uslovi visine do P+4 l CB4 Fleksibilne ili Zgrade koje nemaju LŠatori, objekti pod vazdušnim pritis-
evakuacųe » l, nestabilne ` čvrstu konstrukciju ili kom, veštački svodovi, demontažni
BD2 Mala gustina naseljenos- Soliteri, visoke zgrade O F mogu biti izložene pregradni zidovi _
ti, losi uslovi evakuacije \ pomeranjima (npr.
BD3 l Veliko prisustvo ljudi Zgrade namenjene za skupove (pozoris-O ` oscilacijama) j j
dobri uslovi evakuacije ta, bioskopi, robne kuce, bolnice, itd) " 1 j NAPOJMENA. Instalačija sa samonosivim kablovima.
BD4 eliko prisustvo ljudi Vrlo visoke zgrade predviđene za javno LNAPOMENE. O
l Nepopunjene rubrike u tabelama nisu do sada definisane.
losi uslovi evakuacije koriscenje (hoteli, bolnice, itd )
"J Gal -jedinica za ubrzanje slobodnog pada (1 Gal = I cm/sz), koja prema Uredbi 0 određenim zakonskim
BE - Priroda materijala koji se obr đuje ili je uskladtsten mernim jedinicama i načinu njihove upotrebe [119] pripada grupi ,, nedozvoljenih mernihjedinica
B l Nema
opasnosti Na primer, oznaka AC2 znači:
BEZ Opasnost od Izrada, obrada ili uskla- Ambari, radionice za preradu drveta, A - uticaj okoline,
pozara distenje zapaljivog fabrike papira AC - uticaj okoline - nadmorska visina,
materijala, ukljucujuci AC2 ~ uticaj okoline - nadmorska visina iznad 2000 m.
j prisustvo prasine Mere zaštite od električnog udara (prema standardu SRPS HD 60364-4-4l [3.4.l3]), u
BE Opasnost od Obrada ili uskladištenje Ratinerije nafte, skladista zavisnosti od utvrđenih spoljašnjih uticaja, date su u standardu SRPS HD 60364-7-729
eksplozije eksploziva ili materijala ugljovodonika [3.4.25]. Pri tome za izbor mera zaštite od električnog udara u praksi su odlučujući samo
i sa niskom tackom palje- sledeći spoljašnji uticaji:
nja, ukljucujuci prisus- BA - osposobljenost lica;
tvo eksplozivne prasine
BB - električna otpornost ljudskog tela;
BE4 Opasnost od Prisustvo namirnica, Prehrambena industrija, kuhinje BC - dodir lica sa potencij alom zemlje.
zagađenja famiaceutskih 1 slicnih
nezasticenih proizvoda
Drugi uslovi spoljašnjih uticaja praktično nemaju uticaja na izbor i primenu mera zaš-
NAPOMENA Mere predostroznosti su neophodne i za slucaj kvara da se
tite od električnog udara, ali se moraju posebno uzeti u obzir za izbor opreme prema sta-
spreci zagađenje obtađivanzh materijala od strane elektricne op: eine (npr ndardu SRPS HD 60364-5-5l [3.4.17]. U smislu tog standarda, sledeće klase spoljašnjih
1 azbijanjem sijalica) uticaja smatraju se normalnim: AA4;ACl; AD1;AEl;AFl;AGl; AH1; AKl;AL1; AM1;
C - Klasifikacija konstrukcije zgrade AN1;AP1; AQ1; BA1; BBI iBCl.
CA - Sastav materijala
CA Nezapalj iv
" 2.1.2. Klasifikacija zone opasnosti prostora ugroženih
CA2 Zapaljiv Zgrade sagrađene ugla- Drvene zgrade eksplozivnim smešama gasova i para
vnom od zapaljivog Prema SRPS N.S8.007 [3.l.46], zone opasnosti prostora ugroženih eksplozivnim sme-
materijala H.

šama gasova i para klasiñkuju se na sledeće 3 zone opasnosti:

CB - Struktura zgrade fr-'
- zona opasnosti 0 - prostor u koj em je eksplozivna atmosfera prisutna stalno ili duži
1:..
“r CB Zanemarlj ivo r-
“L
»__ period vremena;
CB2 Moguce sirenje l Zgrada ciji oblik i Visoke zgrade, sistem prinudne - zona opasnosti 1 ~ prostor u kojem je verovatno da će se eksplozivna atmosfera
"F
pozara j dimenzije olaksavaju Ventilacije 5:' pojaviti za vreme normahiog pogona;
Sirenje pozara (npr Ë:
Ë-
F' - zona opasnosti 2 - prostor u kojem nije verovatno da će se eksplozivna atmosfera
E
, uticaj dimnjaka) 1: .
55111
še- pojaviti za vreme normalnog pogona.
(Nastavak na sledecoj strani) li Način prikazivanja zona opasnosti je dat na slici 2.1. Pri određivanju rasprostiranja
zona opasnosti treba prethodno odrediti:

55

.¡-.~
T_'ł:
 Ĺ=2'_
+:*2-

ua. .`\1.?.„u .;.- iv

- stepen
VVVVTH
. .
izvora
V
..
opasnosti'
.. _
z tanj 6 po d Iazličitim
_ .
j stvara'u
uslovima ko`i j vecu zo nu, a 1'1 ređ e i/i'l'1 krace nego što je @(11-eđe_
. .
:_- Q
-- ,0;ÖQ9g9g9gÖç9q I
- uticaj ventilacije,
'O ~, no Za Osnovni stepen. Pod ovim se podrazumevaju, na primer, različite količine zapaljivih
' - .,ovU1,..,„ .'%`.'.".% ~
J-'O J f........Q.ą
- - f kl.'a'O' ' '
I
VQ
'.'- - -z-"-'- `¡f¡'?Q.ó..Q...9..4i..
Ool“OU'I
U.. .Q'Ol.0
'-
.:0: .In¡l
.
in-I - uticaj drug a tora (intenzitet is- ti materijala, ali pod istim uslovima ventilacije.
ZONA O puštanja zapaljivog materijala, brzina is-
zoNA 1 ZONÅ 2 Uz povećani intenzitet ventilacije moze se smanjiti rasprostiranje zone opasnosti. Ras-
puštanja, koncentracija zapaljivih gaso-
prostiranje zone opasnosti moze sevtakođe smanjiti poboljšanom izvedbom sistema ventila_
Slika 2.1. Prikaz zona opasnosti va, para i/ili magle u ispuštenoj smeši,
cija U opstem slucaju, definisu se cetiri stepena uticaja ventilacije:
prepreke, vrelište zapaljivih tečnosti,
donja granica eksplozivnosti, plamište, relativna gustina, temperatura tečnosti). 1. Prirodna ventilacija: kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduh om usled
Izvor opasnosti je tačka ili mesto iz kojeg gas, para, magla ili tečnost mogu izlaziti u delovanja vetra ilili razlike temperature.
atmosferu, tako da može nastati eksplozivna atmosfera. Postoje tri osnovna i jedan kombi- 2, Opšta veštačka ventilacija: kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom
novani stepen izvora opasnosti i to: veštačkim načinom (npr. ventilatorima) na čitavom području.
1. Trajan izvor opasnosti - izvor koji ispušta trajno, ili se očekuje da će ispuštati 3. Lokalna veštačka ventilacija: kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazdu-
duže vremena, ili pak kratko vreme, ali često. Pod ovim se podrazumeva, na primer: hom veštačkim načinom (obično izvlačenjem), primenjena na pojedini izvor opasnosti ili
a) površina zapaljive tečnosti u neinertnom rezervoaru sa fiksnim krovom; lokalno p0đľUČÃ@-
1

b) površina zapaljive tečnosti koja je otvorena prema atmosferi (može se odnositi na 4. Bez ventilacije: stanje kad nema ventilacije tamo gde nije osigurana zamena vaz-
separatore vode i uglja, otvore rezervoara pri pretakanju); duha svežim vazduhom.
c) slobodni odušnici i drugi otvori koji ispuštaju zapaljivi gas ili paru u atmosferu; Verovatnoća prisustva eksplozivne atmosfere, a prema tome i klasifikacija zone, zavisi
d) izlazni otvori odsisnih kanala sistema za lakiranje i sušenje, kao i izlazni otvor ven- uglavnom od stepena izvora opasnosti, uticaja ventilacije i drugih faktora.
tilacije.
Da bi se olakšala klasifikacija područja, treba uzeti u obzir tipične primere koji ilustru-
2. Primarni izvor opasnosti - izvor za koji se očekuje da će ispuštati periodično ili :J.
ju klasifikaciju područja oko raznih izvora opasnosti za gasove i pare koji su teži i lakši od
povremeno u toku normalnog pogona. Pod ovim se podrazumevaju, na primer: vazduha (sl. 2.2 i 2.3). Kada se ovi primeri ne mogu tačno primeniti, treba pristupiti klasifi-
a) zaptivke pumpi, kompresora i ventila ako se ispuštanje očekuje za vreme normalnog kaciji zona uz prilagođavanje trenutnim uslovima i uz korišćenje logičkog dijagrama ii
pogona opreme; jugoslovenskom standardu SRPS N.S8.007 [3. l .46].
b) ispusni ventili procesne opreme smešteni na rezervoarima koji sadrže zapaljive teč- ;.s~
_ Ëfll:
nosti koje mogu ispuštati zapaljivi materijal u atmosferu pri ispuštanju nataložene vode
(odmuljivanj e) za vreme normalnog pogona; o'o
PRiMÅRN1iZVOR
''' ` Primarni izvor
Q . ' ` opasnosti
c) mesta za uzimanje uzoraka na kojima se očekuje ispuštanje zapaljivog materijala u
atmosferu za vreme normalnog pogona;
i
fo1'Q
~. |¡.o'00-'fi
v"
.ąQ.l
Č:)
U0 .o'.*Ž'
O °.'Ž'0
O '-
'gni'
~.0::ų1ł¡
OPASNOSTI
rz, ľ:¡:`i:¡r: w
„ *1 vi2a~2°2°2 Što'
Nivo tlo*
Nivo tlo
d) sigurnosni ventili, regulacioni ventili i ventili kojima se često rukuje u zatvorenom _ _ Sekundorni izvor

prostoru; saxunoanm izvori P S P i°P°="°“¡

OFA SNOST I
d) bušotina pri istražnom i eksploatacionom bušenju nafte i gasa;
f) bušotina nafte i gasa prilikom remonta. , ,
. l H „
/ 4 /
/
Nivo tla P Z P U 71 iz Nivo tlciw
3. Sekundarni izvor opasnosti - izvor za koji se očekuje da neće ispuštati u normal- u.
višfisieesni izvozi i Wšfififsosoi iwf
nom pogonu, a ako ipak ispušta, onda će to da bude retko i trajaće samo kratko. Pod ovim _,'. _ oeasuosii opasnost i
i_¡".:_
155,; {iminamu /saxunnaniiii / __' 1
se podrazumevaju, na primer: 1..-r'

a) zaptivke pumpi, kompresora i ventila tamo gde se ne očekuje ispuštanje za vreme

JŽ
7
NÅPGHËNE.
H. 7 7 z 7
Nivo {la 1
'IoČK
ÖP ãsääâ'Q'0.0%,O::ëQ:9̀.0%
AAA- __ - _ A

1) sene se oniiose ua: NAPOMENE ' Nivo tlo

normalnog pogona opreme; ni owoaavs Piiosioris iišene se oonose na -_
,,._
_:gr-:, -

b) prirubnice, priključci i spojevi cevi; ':.¡{ -:`

si izvori oeasuosri višes srePemi ni oivonr.iv s Paosioae
zi casove znamo Lakše oo vaznuua ni izvoa opasnosti višeo sreesua
c) sigurnosni ventili, odušci i drugi otvori na kojima se ne očekuje ispuštanje zapalji- -:I oaui: iv ELICINE
' ZONA ZAVISE 00 BROJNIH FAKTORA 21 OBLIK I VELIČINE ZONA ZAVISE 00 BROJMH FAKIORA \
vih gasova ili para u atmosferu za vreme normalnog pogona;
fľfäz-
11 m
ZONA 1
rzzz
ZONA! .
ii w
ZONA 1
rzzz
ZONA 2
.
d) mesta za uzimanje uzoraka na kojima se ne očekuje ispuštanje zapaljivog materijala .._ 4 l
u atmosferu za vreme normalnog pogona. 1;-_
Slika 2.2. Primer klasifikacije opasnih prostora oko Slika 2.3. Primer klasifikacije opasnih prostora oko
,..

4. Višestruki izvor opasnosti- izvor ispuštanja koji je kombinacija dvaju ili triju gore različitih izvora opasnosti za gasove ili pare lakše različitih izvora opasnosti za gasove ili pare teže od
navedenih izvora, a (1) osnovno je klasifikovan kao trajan ili primaran, i (2) uzrokuje ispuš- '.}+ -.

gl É.. ._
od vazduha vazduha
=ų¡_ 3 g
.z
'ł-

56.
l

H .__ i___ 57
.ii -ti;
n_ -_ _<__ __
1
- Č =-;-f1».z=.i.i'f 1 li zi"-'
ii¡= z
,,-.-.?:.'.._.~;f;-'.~`-=i~','ff.-.-'-.'z.z-*;-_.'.""- '
'_' ri
I _
fl-'=-.'.-=--
ni f 1 :_ L: .'.-łä-í;":"-"'
4.. ..-,r___ 1 --_'-
-_ '
1
2 I'zČ=-" 7`-'"-„
~*Ž`ČĹ-zÅ'”*ŽE'_ :.'-
gi
- 'Š:Ĺ`_'P'r¡ ':7"1|!.
i__,P_:
ŠĹ*.
U“ifLEL
uu,~
„'.-
'?_'f-:Šš-M -. . >
L I.
ri- č__]__
." . - i.r'i'._ F"
f » .'

-' '- -
_ I '-.- -`-'1' ' -- Ĺ__.z fi-'1'ai1'Ë;i=i5'.;.Š-15.-:T-1-'ii i -'=
!;ję.F';š'-v-,=»-ri ' :_`--~1\._
-- - - _in" -_--_:_
i-ni .-. ---._ .--.-
x2_¡“.f-_.-l;::- .-- -- .' - _ - _- _ _
'-:L -'--=-^"f-_=.„' 7-1 _ _ --if-L -"'" "* '-" -f '
 5--.-_-_r

Ugroženi prostor je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna ili se može oče- Prema SRPS EN 60079-0 [3.3i.45], izazivanje eksplozije električnih uređaja u eksplo-
kivati i nj ena prisutnost ii količinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izved- Zionoj atmosferi sprecava se sledecim vrstama zastite:
be, montaže i upotrebe električnih uređaja. Primeri označavanja:
1_ EXd[1(H2) protiveksplozijska
_ zaštita, neprodorni okloP, P rimen21 u industriji,
as vodonik'
Tabela 2.2. Zbirni pregled označavanja protiveksplozij ske zaštite g
- , ,, _ 2 _ ExdIIB(H2)T3 protiveksplozijska
_ _ _, neprodorni okloP, P rimena u in dustiiji
zaštita
i EX ` Protiveksplozijska zaštita i '
minimalna struja paljenja od 0 45 mm do 0 8 mm, gas vodonik,
A Vrste pmfivekSp¡0Z¡j ske zašfite i maksimalna temperatura površina električnog uređaja 200 °C; i
Nepfodm-n¡ Okiap 0 3. ExdIIA 350° protiveksplozij ska zaštita, neprodorni oklop, primena u industriji,
S P Ovecana
' .qlgumo
' st minimalna struja paljenja < 0,8 mm, granična temperatura uređaja
Samosigurnost 350 OC-
Punjenje cvrstim materijalima
S Uranjanje u tečnost 2.1.3. Klasifikacija zona opasnosti za izvođenje električnih
Natpritisak `
instalacija u elektroenergetskim postrojenjima
Punjenje peskom
643
*ci-0-Po
ci.in.ca Naročita vrsta zaštite Zaštitne mere predviđene standardom S RPS N.C0.l04 [3.l.l9] štite telekomunikacio-
j Područje primene ne vodove i uređaje od opasnih napona nastalih unutar elektrana, transformatorskih stanica
I rudarstvo ili razvodnih postrojenja i povišenja potencijala uzemljivača usled kvara na elektroenerget-
i II ostalo (industrija) skim vodovima odnosno postrojenjima. Međutim, klasifikacija zona opasnosti u elektroe-
Vrste eksplozivne atmosfere nergetskim postrojenjima koja je izvršena u ovom standardu odnosi se na električne instala-
oije generalno, i kao takva može se primeniti na elektroenergetske instalacije niskog napona
1 Prema MESR: Prema MSP: (Si. 2.4 i 2.5).
j A ` 2 0,9 mm 2 0,8 mm
B (0,5+0,9) mm (0,45+0,8) mm
i C j < 0,5 mm < 0,45 min _ \
\ Temperatura površine uređaja /
ći-in
z ruda
Tl >45o°c
5
S GITI ZDIE fi IE

T2 (300-<iso)°c 7'///
T3 (2oo+3oo)°c -1..

T4 (135+2oo) O C '
ih
9 -5LšiEI51Eii 51315:E'SIšišfžłíi li'ilšfišršizišłšičiž
pozifzieniz "
'-
.-_-S:=:=:1:}:ľ:!:ľ:¡;1:I:7:E;1:Ë: no°*"°°"°'9°*S'°° P°*"°1*"
otvorenom prostoru - `
T5 1 (ioo-135)
; OC Š / is' _zemiiwiflif
istom u ` . , Q, díiií

_ _
Kategorije samosigumosnog uređaja
T6 P I (es-ioo) C° /
5%/ / /- i ,
E
._ .- .- .Đ
1.2515/
.ji-I'
-i

ia faktor sigumosti: - u normalnom radu: 1,5 ¡ \ \ I Š

j \ _ Sa_i€dI10ľI1 gI`CŠl(OI1'1Ĺ 5 ' 3 __ 53ktor visokog naponu

- sa dve greske. _ _L 17'/

j - za površinsku temperaturu: Ĺ .©.__..
i uzlgposni sektor Sektor postrojenja
ri- i Opasni sektor
.L u li/`
1 ih faktor sigurnosti: - u normalnom radu: Ĺ Na stici jer
1 - sa jednom greškom: Ĺ "ui"ui Naponski lavok - - instalaciju su poviićonorn
1 - sa jednom greškom: 1,1 ako nema otvorenih bcmpųsm sem“ '_' díelektričkorn Evrstočom

_ _ iskrećih kontakata N ci 5,.ici..12: f - r ei i 1 °p°s"¡$°M°' „,`T_""",„ rcizdvojnitronsformolor

z P - za povrsinsku temperaturu: _ ,0 hmnwii smor opasni sektor ~ soktorEE-postrojenja --- uobičajeno instalacija
0 7 \ Ã E sskzor postrojenja Upnopon u odnosu na referentnu zemlju Ä l

MSP - minimalna .s t riga

.` pa l' ` ' najmanja
jenja, ' ' struja
' cija
"` iskra
' ' " uslovima
pod odgovarajucim ' može . ... . .
zapaliti naj`zapalj`ívi`j'u eksplozivnu smešu, uz određenu verovatnoća paýenja. ` =.
Shka 2'4' Podmc-ie uticala Slika 2.5. Mere za zaštitu niskonaponskih i teleko-
MESR - maksimalni eksperimentalni' sigurn osni` raspor,' dímenzýe raspora dobijene metodama ispi- P Lan
Q. elektroenergetskog munikacionih instalacija od povišeiiog poteripijala
iiz-

_ tivanjajprema standardu SRPS EN 60,079-I [3.3.46]. .,.`

postrojenja (opšti pregled principa sigurnosnog izvođenja)

2-_

58 :'.'.¡

59
"P"

äči.
 ,.. F.

.._. __,
Ž;.=:Ë;
r
i
iiåiliêfzl.
ËĹËŠIŠ-
J:
-_ A.
Prema tome, saglasno uslovima rada električne instalacije niskog napona u elektroe- ..'_\ L

_:..:
.

_
Prema istom standardu, u pogledu" uzeniljenja ľ&ZV0<1I1ih SiSľ€ľI1fl, u niskonaponskim
nergetskim postrojenjima, određuje se tip električnog razvoda i mere zaštite koje se moraju mfežarna dozvoljeni su sledeci sistemi napajanja:
preduzeti u elektroenergetskim instalacijama i uređajima niskog napona u energetskim a) TN sistemi (TN-S; TN-C-S i TN-C);
postrojenjima. b) TT sistem;
Na primer, na osnovu tehničke preporuke TP-29 [5.2.23], svi kablovi koji barem jed- C) IT sistem.
nim krajem leže u spoljašnjem visokonaponskom postrojenju, moraju biti tipa PP 40. Za
vezu kola u zatvorenom prostoru (kroz NAPOMENA. Upotrebljeni simboli imaju sledeća značenja:
Prvo slovo - odnos sistema napajanja prema zemlji:
Tabela 2.3. Nazivni naponi izolacije niskonapon- komandnu zgradu), upotrebljavaju se kablovi
T - direktan spoj sa zemljom u jednoj tački;
skih uređaja prema standardu SRPS EN 60255-5 tipa PP 00, odnosno PP 00/Z za kola relejne
[3.3.57] zaštite. I ~ svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji, ili jedna tačka spojena sa
Pored toga, za niskonaponske uređaje zemljom preko impedanse.
Nazivni Ispitni napon standardizovani su naponi izolacije. Pod Drugo slovo ~ odnos izloženih provodnih delova električne instalacije prema zemlji:
\ napon Š Nl GrupaIGrupalGrupa nazivnim naponom izolacije smatra se vred- T - direktan električni spoj izloženih provodnih delova sa zemljom, nezavisno od
izolacije 0 A A B j C ` nost napona koja, konvencionalno, služi da uzemlj' enja bilo koje tačke sistema napajanja; _ _
_-f
N _ direktan električni spoj izloženih provodnih delova sa uzemlj enom tačkom sistema
` 30v 0,5kv 0,5 kv S 0,5 kvl2 1,0 kv označi strujno kolo niskonaponskog uređaja i napajanja (u naizmeničnim sistemima uzemlj ena tačka je normalno neutralna tačka).
60v 0,5 kv 0,5 kv; 1,0 kv 1,0 kvl na koji se odnose dielektrička ispitivanja, Ostala slova (ako postoje) - položaj neutralnih i zaštitnih provodnika;
i27v 20k , v 0.5kv i,0kv i,5kv izolacioni razmaci i puzne staze. Dielektrička
ispitivanja su ispitivanja unapred određenim S - neutralna i zaštitna funkcija obezbeđena posebnim provodnicima;
250 v A 20k, v 1,0 kv „ 1,5 kv 2,0 kv. naponom industrijske frekvencije, koji nis- C - neutralna i zaštitna funkcija obj edinj ena u jednom provodniku (PEN-provodnik).
` 380 v 2,0k v.:,0kv,i,5 kv 2,5kv konaponski uređaji pod određenim uslovima Nazivni napon je napon kojim su mreža ili oprema označeni i u odnosu na koji se daju
500 v 2,0 kv 1,5 kv 2,0 kvl 2,5 kvi ispitivanja moraju podneti bez preskoka ili neke njihove radne karakteristike. Prema SRPS EN 60038 [3.3.32], naponi trofazne mreže i
N 6613: V _ ij Ĺ,5 kV \2,5 kV 3,0 kV proboja, odnosno oštećenja. Na primer, u opreme nazivnih napona većih od 100 V do uključivo l000 V dati su u tabeli 2.4. Moguća
električnim instalacijama niskog napona u odstupanja napona u normalnim radnim uslovima u tačkama napajanja, data su u tabeli 2.5.
v50v 1 _ :,5kv3,0kv3,0kv elektroenergetskim postrojenjima, u velikom
Nl 1000 v l A _ ¡2,0kv 3,0kvp3,0kv broju se primenjuju električni relejiz. U opš- Tabela 2.4. Nazivni naponi trofaznih mreža Tabela 2.5. Moguća odstupanja u tački napajanja elek-
sa tri ili četiri provodnika tričnih instalacija prema postojećim propisima
tem slučaju, nazivni naponi izolacije jednog
ili svih kola releja i drugih niskonaponskih uređaja treba da se izaberu po nizu vrednosti u ~ :-
Nazivni napon *J Dozvoljena odstupanja u Dozvoljeni pad
tabeli 2.3. Međutim, u elektroenergetskim postrojenjima isključivo se koriste niskonaponski (V) tački napajanja napona od tačke
uređaji povećane dielektričke čvrstoće3. 230¡400 * SRPS EN Uredba o uslo- napajanja (10 tafike j
60038 vima isporuke korišćenja opreme
2.2. Napajanje 400/690 Ä [3.3.32] električne P
5o0**> * * energije [1.i51 i
2.2.1. Standardni sistemi i naponi , 1000 ` \Pravilnik o tehničkim Å
_ _ normativima za i
Prema standardu SRPS HD 60364-5-51 [3.4.l'7], opšta podela naizmeničnih sistema J Manje vrednosti sufazni naponi, a vece i ~1 »e 1 e k tri'Č ne insta
- 1 acije
"
napajanja prema broju provodnika je: 1 linijski naponi. _ Ako je data
, samo jedna vred- *
_ . . ,
, +6°Ãi
O +5°/o
0 -
niskog napona
- jednofazni sa dva provodnika; nost, odnosi se na mrezu sa tri provodnika i ~ -10 /o . -10 /o [6 1 3]_ `
- dvofazni sa tri provodnika; na li`nijski napon. 0' ` ` _ _
iii" Nazivni napon 500 V ne sme da se primenjuje 3 /° Za Osvetljenje
- dvofazni sa pet provodnika; u distribiitivnim mrežama. i i 5% Za ostalu opremu
- trofazni sa tri provodnika;
- trofazni sa četiri provodnika. ' Q

Naponi iznad 230/400 V namenjeni su za korišćenje kod posebnih potrošača (npr. u

if'-I teškoj industriji, velikim industrijskim objektima i poljoprivrednim kompleksima).
I Kolona N pokazuje ispítne napone specfficírane u odgovarajućim standardima iz oblasti elek- _JTI

ii:- NAPOMENA. Nazivni napon 220/3 80 V postojećih mreža treba razvijati prema vred-
tričnih releja. 11.1'
I= \

2 Električni releji su uređaji namenjeni izvođenju nagle unapred određene promene u jednom ili
9!!!iz*
gi-I.
ü_- nosti 230/400 V. Prelazni period treba da- je što kraći i ne duži od 15 godina od stupanja na
:it
više električnih izlaznih strujnih kola posle pojave određenih uslova u električnim ulaznim kolima. -- I. snagu ovog standarda. Tokom tog perioda treba svesti napon 220/380 V unutar opsega
W'
3 Povećana dielektrička čvrstoćaje dielektrička čvrstoća 2 2 kV. 230/400 V -10% +6%, da bi se krajem tog prelaznog perioda postigao opseg 230/400 V

60 61

..¡._.. Q
f"'1

:_:-` .'

_ _'uz' :
F-EFI
'_ »
1
7-_
..×zz_

Tabela 2.6. Jednosmerni naponi mreže za flzl0%. Slično razmatranje vredi za sadašnju -.T-„_-,_
_ za uzemlj ene sisteme, u efektivnim vrednostima napona između pola i zemlje i izme-
napajanje vozila vrednost 380/660 V u odnosu na standardnu
-'_

,
J

đu polova;
0 „Ñ ,_ Ñ 0 400/690 V_ _ za izolovane ili posredno uzemlj ene sisteme, u efektivnim vrednostima napona izme-
Nalľliži Nazivni Nfllviši * Što se tiče jednosmernih sistema, prema đu polova.
iŽ.lC(lI`lOSI'I16l`[1il
,Sistemi 500 750
'lg
900
O O
0
standardu '
mogu se primeniti sledeci sistemi provodnika Tabela 2.7. Opsezi napona naizmenične struje Tabela 2.8. Opsezi napona jednosmerne struje

l 1000 isoo isoo ľ““1“aP°“°““ _ _ Posredno l l P0S¡-edno*

2000 3000 3900 2)1) - sa dva provodnika;
~ sa tri provodnika. '
T Uzeminni
. _
^.“Z.°f“'~'°“'
ili izolova-. O sezi
` Uzemlieni
_ .
“Z°'“'i°"i`
l ili' _
NAPOMENE. Opsezi sistemi n. .St .z P ; sistemi ~ _lZ_°l°Va_j
l U Nazivni' napon od 600 Vne preponičzríe se u Prema standardima SRPS EN 60038 1 51 @ml 1 ni sistemi
novim mrezfama. T [3.3.32], vrednosti za nazivne napone za . *J *>
l 'U U nekim evropskim zemljama ovaj napon__ može ;* jednosmernu struju mogu se izabrati iz slede- T Napon izme- Napon Međufazni i Napon izme- ` Napon Napon l
; da dostigne vrednost od 4000 V. Elektricna ppre- \ ćeg niza:
ma vozila koja su u rnađunarodnom saobracaju
` đu faze i 2 između _ napon l đu pola i i između između Ñ
mora da bude projektovana da izdrži ovaj apsolut- 1 10 V. 125 V. 220 V. 250 V. 440 V. . zemlje faza (V) * . zemlje polova polova .
ni maksimalni napon za vreme do 5 min. 0 ' ° ' ° ° oo (V) A tv) iv) iv)
3) Ova vrednost navedena iz standardu SRPS EN 460 V; 500 V; 600 Vi 750 V Q Ugso Usso i U550 ji » Usizo Usizo N Usizo
60038 [3.3.32] odstiipa od vrednostiustandardu i J d _ _ t _ k . t . _
1EC60850[4'I_5]gde I-zn0S¡3600 V- » C I1OS1'I1€I`I1l SIS @fill SC Oľ1S C 1 Za VOZI- }I l50<Ug6o0 5o<Ug 5o<U5~ `ii 12o<U59oo* 12o<U5`12o<U5l
la koja su predviđena za rad sa jednosmer- . ł j 1000 j 1000 j isoo i isoo
nom strujom. U tom slučaju, jednosmerni e . __ i _ _ _ .. f `
U- nazivni napon instalacije. j U- nazivni napon instalacije.
naponi napajanja dobijaju se iz poluprovodničkih energetskih direktnih pretvarača jednos- i 'J Ako postoji neutralni provodnik, električna oprema l j J Ako postoji neutralni' provodnik, električna oprema .
merne struje (tzv. čoperi). Prema standardu SRPS EN 60038 [3.3.32], smatra se da se jed- 1, koja se napaja naponom izmedu faze i' neutralnog _ koja se napaja između polova i neutralnog provod-
nosmemi napon mreže za napajanje vozila održava u okviru granica datih u tabeli 2.6. provodnika mora da bude izabrana tako da njena nika mora da bude izabrana tako da njena izolaci-
i`zolaci`j`a odgovara međufaznorn naponu. \ ja odgovara naponu izinedii polova.

2.2.2. Opsezi napona električnih

2.2.3. Sigurnosni sistemi napajanja
instalacija u zgradama
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju požara. To znači da izvor sigur-
Prema standardu SRPS HD 193 S2 [3.4.l], utvrđene su granice primene ili naponi nosnog sistema mora obezbediti napajanje u određenom vremenu, a oprema sigurnosnog
električnih instalacija u zgradama, i to u dva opsega: sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajuće vreme bude otporna na
1. Opseg I: vatni.
- instalacije u kojima je zaštita od električnog udara obezbeđena pod određenim uslo- Prema SRPS HD 60364-5-51 [3.4_17], razlikuju se sledeći izvori za sigurnosno napa-
vima vrednošću napona; janje električnih instalacija u zgradama:
_ - instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionahiih razloga (npr. telekomunika- - akumulatori;
cije, signalizacija, električna zvonca i alarmni uređaji). - napojne ćelije i baterije;
2. Opseg II: - generatorski agregat nezavisan od normalnog napajanja;
- poseban napojni vod potpuno nezavisan od normalnog.
napon napajanja instalacije za domaćinstvo, trgovinu, javne zgrade i industriju. Ovaj
Izvori sigurnosnog sistema moraju se postaviti i učvrstiti tako da se ne mogu oštetiti
opseg obuhvata napone distributivnih mreža.
U zbog grešaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja. Izvori sigurnosnog sistema
Opsezi napona naizmenične struje po kojima električne instalacije moraju biti razvr- moraju se postaviti u prostorije koje su pristupačne samo stručnom i priučenom osoblju
stane prema svojim nazivnim naponima utvrđeni su u tabeli 2.7, i to: (BA4 i BAS), osim opreme koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora. Mesto na
- za uzemlj ene sisteme, u efektivnim vrednostima napona između faze i zemlje i izme- kome su smešteni izvori sigumosnih sistema (osim sopstvenih akumulatora za posebno
đu faza; napajanje) mora biti čisto i mora se provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori
ispuštaju ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.
- za izolovane ili posredno uzemlj ene sisteme, u efektivnim vrednostima napona izme- ur

Bitno je naglasiti da se ,,sistem sigurnosnog napajanja“ uvek zahteva iz bezbednosnih

đu faza. Ëië-:Fi
4:1; _ razloga, dok se ,,sistem rezervnog napajanja“ ili ,,sistem zamenskog napajanja" uspostavlja
;`E':~

Opsezi napona jednosmerne struje prema kojima električne instalacije moraju biti '?lL.'i “'F'Ž zbog tehnoloških potreba (npr. napajanje računarskog centra). Sigurnosno napajnje može biti:
razvrstane prema svoj im nazivnim naponima utvrđeni su u tabeli 2.8, i to: '
1. neautomatsko napajanje, gde izvor stavlja u pogon rukovalac, ili

62 63
~; z
'_. _:_'i!-_'
'* -""Ë=` _ _
_ _ 5,1* -_

_ - ...J -
`f_-'=-_ '

_i -=;.;:=___
- '41' ._-
 I' : _ ;' 1
_'PF f|'_ Zi'-:
_'ii F

fi _.:
ij'

.;' 'Ëíl'
„
_-._-_

I
zi? -šta
...,4E`--Ž _/
if.
:i ;-,.=,_z=-
ill
2. automatsko napajanje, koje je nezavisno od rukovaoca. 1-rfi Tabela 2.9. Tipovi sistema za besprekídno napajanje
Automatsko sigurnosno napajanje može se, zavisno od vremena delovanja, svrstati u:
_ .IĹ_*'_`1

- _._--ia-¡
*ET

- besprekídno: automatsko sigurnosno napajanje koje obezbeđuje trajno napajanje pod 51_ Jednostruki i 1.1 Jednostruki SBN bez li 1.1.1 Jednostruki SBN sa zajedničkim ispravljačem
određenim uslovima u toku prelaznog perioda, kao npr. u pogledu kolebanja napona i frek- »_ a-_ SBN . premošćenja 0 za invertor i akumulator
vencüe; ' ` 1.1.2 Jednostruki SBN sa odvojenim punjačem
- vrlo kratkotraj an prekid: automatsko napajanje se uspostavlja u roku od 0,15 s; akumulatora
~ kratkotraj an prekid: automatsko napajanje se uspostavlja u roku od 0,5 s; 1 1.1.3 Jednosuuin SBN sa jednosmemim 1 naizma
- prekid srednje dužine: automatsko napajanje koje se uspostavlja u roku od 15 s; ničnim izlazima
_ dugotrajan prekid: automatsko napajanje koje se uspostavlja u roku većem od 15 s. 1.2 Jedn0sm11<isBN sa 0 1.2.1 Nepfekidan rad `
Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona
i pľemoscenjem I 1.2.2 Aktivni pripravni rad
[6.l.3], u sigurnosnim sistemima sprovode se sledeće mere zaštite: _ -__-:_
-'_ _T'

1. Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako l l .2.3 Pasivni pripravni rad
r

da električna greška ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne utiče na ispra- _:'1-
2. Paralelni SBN 0 2.1 Paralelni SBN bez premošćenja
vnost rada drugog Sistema.
1 2.2 Paralelni SBN sa premošćenjem
2. Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta izložena _,_

riziku od požara, kao što su prostorije u kojima se izrađuju, obrađuju ili skladište zapaljive 3. Redundantni 3.1 Pripravniredundantni 3.1.1 Pripravniredundantni SBN bez premošćenja
materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva prašina. U iznimnim slučajevima, ako se to SBN j SBN
3.1.2 Pripravni redundantni SBN sa premošćenjem i
ne može izbeći, dozvoljeno je da strujna kola sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta, s 1
,|..
3.2 Paralelni redundantni 3.2.1 Paralelni redundantni SBN bez premošćenja
tim što se mora obezbediti njihova otpornost prema vatri. Na kraju, strujna kola sigumos- . SBN
nog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se obrađuje ili skladišti eksploziv. 1 3.2.2 Paralelni redundantni SBN sa premošćenjem
1

3. U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zaštita od indirektnog dodira bez auto- 'r

matskog isključenja napajanja pri pojavi greške. Drugim rečima, u sigurnosnim sistemima
_ 1.1. Jednostruki SBN bez premošćenja
se primenjuje IT sistem zaštite od indirektnog dodira, uz obaveznu ugradnju uređaja za I e
Jednostruki SBN može da obezbedi kontinuahiost energije potrošača sve dok nastavlja
zi
1--1
a

stalan nadzor izolacije koji pri pojavi prve greške daje zvučni i svetlosni signal. š
da radi unutar svojih specifikacija. U normalnim okolnostima neće biti poremećaja snabde-
4. Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zaštititi od preopterećenja već samo
vanja potrošača usled nestanka energije
od kratkog spoja, s tim što se uređaj za zaštitu mora odabrati i postaviti tako da ne izaziva ,S @_
` iz5-
M meniań jednosmerna N _ _Č _ naizmeničnog ulaza (sl. 2.6).
nepravilan rad u drugim striij nim kolima sigurnosnog napajanja.
Na primer, sigurnosni sistemi se primenjuju u električnim instalacijama za dojavu -
:-
fjfzł 1.1.1. Jednostruki SBN sa
požara prema Pravilniku o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara
___.š__ ,„„„,,,,„„,t„,¡ zajedničkim ispravljačem za
[6.1.11].
2.2.4. Tipovi sistema za invertor i akumulator
Slika 2.6. Jednostruki SBN sa običnim ispravljačem za
1

1'
besprekídno napajanje (SBN) . _ ..
invertor i baterijom akumulatora _
Invertor uvek napaja potrošač i on
._ _ _ _ _ ._,
uzima energiju ili iz naizmenicnog
1: '
Sistem besprekidnog napajanja (u daljem tekstu: SBN) je kombinacija pretvarača,
ulaza preko ispravljača ili iz akumula-
ti sklopke i sredstva za uskladištenje energije (npr. akumulatora), koji čine sistem za održava-
ti
tora (sl. 2.6). Ispravljač mora biti upravljiv tako da može da ponovo puni i održava akumu-
nje napajanja potrošača bez prekidanja i u slučaju otkaza ulaznog napajanja. U upotrebi je _-L
:H '_ - il lator u napunjenom stanju. U slučaju otkazivanja naizmeničnog ulaza, akumulator može
i takođe izraz stranog porekla: sistemi UPS (engl. Upterruptable Power System). is.

davati energiju sa snižavanjem jednosmernog napona dok on ne bude suviše nizak za zado-
Da bi se postigao različiti stepen kontinualnosti energije potrošača i/ili da bi se pove-
É
'<|Ë_v¡_I
-' :_:
_ É;
.-
voljavajući izlaz invertora. Tip i kapacitet akumulatora će odrediti koliko vremena sistem
ćala izlazna snaga, upotrebljavaju se različiti tipovi konfiguracija SBN. Prema standardima _
li*
inz.
1; može da radi bez napajanja iz naizmeničnog izvora.
'_ ga
il
„L. SRPS EN 62040-1 [3.3.l30] i IEC 60146-1-1 [4.1_2], tipovi sistema za besprekídno napa- n
H?

janje su dati u tabeli 2.9. -i

1.1.2. Jednostruki SBN sa odvojenim
Ëåäå Važne karakteristike tipova sistema za besprekídno napajanje su: “_
5 _
A-
.: apla-
,_.-_= z
_-_--ei I
--_._|7`í_ '
P..
Ix
punjačem akumulatora
l
ËËŠË i. ,_ r' _ 1. Jednostruki SBN
;ľ-ËŽ-'E
Ë- _ -
áífz
p- z
»_
iL.,
Zahtevi ispravlj ača da napaja invertor i puni akumulator mogu biti suprotni, tako da
-
; _

_f .__.
i___ il;
if;-_z .-._t
J..
O _ Najjednostavniji raspored je jednostruki SBN. Jednostruki SBN se sastoji od samo SBN može biti projektovari sa posebnim punjačem akumulatora (sl. 2.7). Sa korisničke
_ _

tačke gledišta, prethodni komentari za jednostruki SBN primenjuju se i na ovaj sistem.

_'1:*_l

»Š .l_ i I'¡`
Jedne SBN jedinice.
4, _T
L„„„m
_ __'S -_-__
-'ziíi:_- .- _:_:
_ -

...z. __
65
É-_T"
_.
1:- Ë';'f”Čľ
¡åä1:?ÅfiI'H:.Č'f .
*W*
:' :_ --4 ..:
- i
_
_ _ ..`. .
,, _ -_-::a_»;-
_ _-_i|i_
"
_ ._-:'_.=-_
_L _ ;. -_ _
__ __
--- ,__;_i__ ::__
::i~__-_;:i___
ga =,-_'=„_nz.,;--
" - __ _:_-J - .*::.~:
_ _-si_,_,_4
_:_ -:.';... -
- _ - .__._
== ='
H“¡= :=:;_1¡:=-.=z*:-.--
-_-:=-' 'zr -_ - 3 -=.i-.f-a _- “
_ _,__"-
-' 51:21 1 _
_ =-«..f1åËZ-¡'._
_-'Č' -- 1

- _:_i_: _ i
 _ _ _ _-r
_
' '_::_
I __'
'_-U '___
-'_'Ë:l - I

:- . -J :_
I
il' iz'
_f
Irjl;
-t f
1 .:'Čz l
1
1 ¡].- .

il
1~'

li| *hlaizenični ISPRÅHMČ "WERTOR Naizenični

1 1.1.3. Jednostruki SBN sa
3; -_I-_ -az
1.2.2. Aktivni pripravni rad
_ii
1
'
_
jednosmernim i naizmeničnim '¡F'i'l-'__
(AC l {Aci U aktivnom pripravnom radu opterećenje se napaja sa naizmeničnog ulaza preko pre-
ízlazima
ms.

ulaz izraz
'I'
Nuizmenicni PUNJAC
. :-

'= a
mošćenja (invertor radi u praznom hodu) 1 u slucaju nestanka ulazne energije me-el-toj- 1
Neke primene zahtevaju izvor TI: T
baterija akumulatora obezbeđuju kontinualnost energije potrosaca.
(Am BATERIJE j="i:"'+:'

Ulaz
besprekidnog napajanja jednosmernog i _._

naizmeničnog napona, pa su kombino- .f.„;_'

J _ 2. 3. Pasivni pripravni rad
- Baterija akumulatora
vani sistemi mogući (sl. 2.8). U nekim :'45.
___.¡ ___.

slučajevima izbor napona jednosmer- L

ga l ._
_
U pasivnom pripravnom radu potrošač se napaja iz naizmeničnog izvora preko pf@_
Slika 2.7. Jednostruki SBN sa odvojenim punjačem aku- nog međukola je ograničen potrebama
_.I-“-1'
if- z'
-»i '.'_
mošćenja i u slučaju nestanka ulazne energije invertor se aktivira i sa akumulatorom obez-
mulatora jednosmernog izlaza. _:š-ii beđuje kontinuahiost energije potrošača.
-iii;-f
31__ _ _

.Jednosmerni
Na primer, prema tehničkoj prepo- :iłäë

.Ĺ 1:1. 2. Paralelni SBN

o ruci TP-33 [5_2.27], u trafostanicama i
4.; _:lj

:Å
_,z _;-._
( DC I ~_ŽĹ_'? _
izlaz razvodnim postrojenjima napona 110 -_»`-izff;
~ 5 :_' -
Paralelni SBN se sastoji od dve ili više SBN jedinica koje rade u paraleli.
kV ova šema se primenjuje sa jednim
-I.
_ ji |-I¡-
'_:,|5g-
'..Ë'=_:"ž_

Nuizmenični ISPRAVLJAE: mvemoa j-í«"°¡zm°"¡č"¡ pretvaračem za napajanje opreme nai-

ËŽŠĹ'
_'_¡ if'
2.1. Paralelni SBN bez premošćenja
[Aci IAC1 -__>. Sr.-

ulaz izlaz zmeničnom strujom 220 V, 50 Hz i -ľiiiifls '

-na r
': 21'-
Ako se koriste paralehie SBN jedinice ili delimično paralelne jedinice, sistem će se
.¡f:_

.ę-:__ Baterija akumulatora jednom aku-baterijom dimenzionisa- zr- V..-' -

.iii-:
ý_,_

--Zi. tretirati kao jedan SBN. Dva primera delimično paralelnog i paralelnog SBN-a prikazana su
nom tako da obezbeđuje napajanje _ 'JT-_
na slikama 2.10 1 2.11. Rad takvog paralelnog SBN biće isti kao i onaj pridružen jednostru-
Slika 2.8. Jednostruki SBN sa jednosmernim i naizmenič- jednosmernog razvoda (110 V =) objek- :JËË
_:Lim-
: -=' kom SBN-u.
nim izlazom ta u trajanju od 6 časova. -_:zr-~:'
_»__ _

1.11.'

1.2. Jednostruki SBN sa wa

_:_
HT. - " ' _ Naizmenični iz Naizmaniční ._ Naizmenični 1
"°“°"'°'" ispi-uiviiac j iuvearon j mc] {U FSPRÅVUÅC :Aci l
-ii Nuizmenični (AC) SBN- kao
_ž _

na slici- I --
ili PREKLOPKA N°'¡"'°'"°"' prernošćenjem (ACl
ulaz _ *
1
j
kla: \
j
Ulaz 1 izlaz
"laz na slici 2 (AC) Baterija 1
Principijelna šema jednostrukog _ _ k l 1 __ 1___ __ -.-_-- Baterija ___
-:ľši
._{¡.
izlaz n umu a ora _ ""'
'T akurnulatninj
1
. * Naizmenični lÅCl SBN-a data je na slici 2.9. Neka ogra-
ulaz
O “a' L_- _-J -_
l
ničenja sa dodavanjem premošćenja su
_-flu-

.,_1 -_.-_ um_„a.-

Y fr ,T
sledeća: ulazna i izlazna frekvencija l 1*
za-on-U Im-I1_'l-"

1 *flaizrnenični -f l l
Slika 2.9. Jednostruki SBN sa premošćenjem normalno moraju biti ista, a ako su f__ I V IÅCl
utaz .
naponski nivoi različiti = P otreban J`e l. _:_.-
-==- Baterija akumulatora
rfansfglmaiof za premošćenje. Za neke potrošače da bise _obezbedila kontinualnost energije inza F.~:

"r l
I
potrošača, potrebna je Sinhronizacija SBN-a sa napajanjem preko premoscenja. Takođe, .».»-¡'». ^f Slika 2.10. Delimično paralelni SBN Slika 2.11. Paralelni SBN
li
I
korišćenje premošćenja pruža mogućnost da se smetnje na naizmeničnom ulazu prenesu na 'Er (sa invertorima u paraleli) (sa jedinicama SBN u paraleli)
opterećenje. L

_' ii
F°**;_' Na primer, prema tehničkoj preporuci TP-33 [5_2.27], ova šema se primenjuje u trafos- »
2.2. Paralelni SBN sa premošćenjem
tanicama i razvodnim postrojenjima napona 110 kV, kao i centrima daljinskog upravljanja
sa jednim pretvaračem, za napajanje opreme naizmeničnom strujom 220 V, 50 Hz. A li Kako paralelni SBN radi kao jednostruki SBN, tada se svi komentari u tački 1.2 pot-
puno primenjuju i konfiguracija je ekvivalentna onoj na slici 2.9.
1.2.1. Neprekidan rad i ze.

: 3. Redundantni SBN
Dodavanjem premošćenja neprekidnost napajanja može biti poboljšana aktiviranjem
premošćenja pomoću preklopke u slučaju: ~iinunirizuinš Redundantni SBN je SBN sa viškom SBN jedinica.
a) kvara na SBN-u, 1 3.1. Pripravni redundantni SBN
b) tranzijenta struje opterećenja (udarna struja ili struja nakon kvara),
Nakon otkazivanja rada SBN jedinice, pripravni SBN se uključuje u rad i time preu-
c) vršnog opterećenja. zima opterećenje, a pokvareni SBN se isključuje (sl. 2.12).
l66
os ~_i

T ._š_.

'J
 _¡ “_
i_f3-_-_ ¡_ _-

_Ëa- /'
_ 3:-_-¡ '
_
jj I Pripravni redundantni SB bez premoscenja _ _4. : _
:É1 3.2.2. Paralelni redundantni SBN sa premoščenjem
Ž -. Sistem zadržava karakteristike date u tački 1.1 i omogućava način za poboljšanje kon- Obezbeđivanje mogućnosti iz tačke 1.2.1 postiže se vezivanjem jednog ili više pre-
l

tinualnosti energije potrosaca. V \I

I-z
__ mošćenja oko takvog sistema kao u prethodnom slučaju.
Na primer, prema tehničkojpreporuci TP-33 [5_2.27], ova šema se primenjuje u ifaf0S_
3.1.2. Pripravni redundantni SBN sa premošćenjem
tanicama 1 razvodnim postrojenjima _napona 220 kV_ 1 40(lvkV, kao centrima daljinskog
Da bi se još više poboljšala kontinualnost napajanja, može se dodati _premošćenje kao upravljanja sa dva pretvaraca za napajanje opreme naizmenicnom strujom 220 V, 50 Hz_
što je pokazano u tački 1.2.1. Pored toga, time se obezbeđuje prenošenje opterećenja sa 2.2.5. Najveća snaga napajanja i faktor jednovremenosti
jednog SBN-a na drugi. Kako ono ima malu impedansu, premošćenje će dozvoliti punu
struju potrošača bez zriačajnijeg smanjenja izlaznog napona. Principijelna šema pripravnog Prema standardu SRPS I~lD 6036!-ji-.5-51_ [3;4.17], za ekonomično i pouzdano projekto_
redundantnog SBN sa premošćenj em data je na slici 2.13. Vanje instalacije neophodno _je odrediti najvecu snagu napajanja (Pmax). Pri određivanju
najveće snage instalacije ili nj enog dela, uzima se u obzir faktor jednovremenosti (kj).
i -__ _ __ Jednovremena maksimalna snaga (Pmax) kojom se električna energija prenosi kroz raz-
i *floizmeniční O O SSH O P:
*fluizmenični _
jed i nicu mc) jedinica sklopka _I -Ĺ*
vodne vodove, može se predstaviti jednačinom:
(Ac) unz
I. j li i
fl
ulaz z mi4_

Prnax : kj ZH
*PREKLOP ` Nciizmemčni * *Ncizmenični SBN aizmenični i=l
j {Am ¡A°C¡ lie d mica l j sklapka j lAC°) ~j :Ž
_j
Il
l, * izlaz ` UU12 j izlaz "Ž
gde je EH - zbir nazivnih električnih snaga svih prijemnika, koja se naziva instalisana
*waizzmzniani _sari F * *waizmenianł _san sam ' ¡ P i=i
mc, jedinica j I (AC, jedinicu sklopka i
snaga, a kj- - faktor jednovremenosti (rada).
Ulaz O ` UU11 `
Brojne vrednosti faktora jednovremenosti (kj) određuju se uglavnom empirijski i daju
u tabelama. Na primer, da bi se definisao faktor jednovremenosti (k_¡) nekog elektromotor-
Slika 2.12. Redundantni SBN Slika 2.13. Redundantni SBN sa premošćenjem
nog pogona, mora se uz pomoc tehnologa utvrditi tačan broj mašina, odnosno pogonskih
u stanju pripravnosti (u stanju pripraviiosti) _::
1. motora koji su istovremeno u pogonu.
'>_
U praksi se često koriste sledeće vrednosti faktora jednovremenosti:
3.2. Paralelni redundantni SBN :_

- Za stambene jedinice u našim većim gradovima, gde se potrošači električne energije

stvarno i koriste, brojna vrednost ovog faktora je oko k_¡ = 0,7.
'J
. 'I

Paralelni redundantni SBN (sl. 2.14) sastoji se od više jedinica SBN koje dele struju f~-Ël

- Za manja naselja i sela, gde je ugrađen veliki broj potrošača električne energije od
opterećenja. Ukupan kapacitet paralelnog redundantnog SBN-a premašuje zahteve optere- kojih se neki skoro nikad i ne koriste, brojna vrednost ovog faktora kreće se u granicama k_¡
ćenja najmanje za kapacitet jedne jedinice _'V'
z.
= 0,25+0,5.
SBN, tako da se jedna ili više njih može - Za neka industrijska postrojenja, faktor jednovremenosti iznosi:
1 *naizmeniani O san isključiti, a da ostale održavaju neprekidnost - crpna postrojenja: kj- = 0,'75+O,90
napajanja opterećenja energijom. - kranska polja: k- = 0,22+0,36
ulaz

3. 2. I _ Paralelni redundantni SBN "E-

,__
- metaloprerađivačka postrojenja: = 0, l4+0, l 6
*flaizmenični PREKLOPKA Nciizmanični @_
.„ - postrojenja za zavarivanje: ._ = 0,30+0,40
I'EF'
(Ac) Jedinica \
(Åfll
bez premošćenja E,

Ž "lux i ulaz 5:
:- <-_
Štaje to faktorjednovremenosti opterećenja?
Ako jedinica SBN otkaže, mora se izo- 1
rr-
¡_.
:__

*Noizmeniízni
¡,______ _ __ _ `¡ lovati da bi se sprečilo ometanje drugih, tako Određivanje faktora jednovremenosti opterećenja (k) zahteva dobro poznavanje tehno-
(Aci da ostale mogu da nastave napajanje optere- loškog procesa i predviđene električne opreme. Faktor jednovremenosti opterećenja (k)
ulaz
ćenja. Pored toga, u takvim sistemima se defmiše se kao proizvod:
lj zahtevaju sinhronizacija i podela optereće-
Slika 2.14. Paralelni redundantni SBN
nja. Ovde treba napomenuti da neki delovi _I _z
l(:l(jl(0
l
1 paralelnog redundantnog SBN mogu biti gde je k., - faktor opterećenja. Na primer, treba reći da je faktor opterećenja nekog elektro-
11,
-R. _-
4¡.É,
'.. »`-_-.`=f!_'„ffl.-1i,n_'-__
.za;._ .':__-,-l
.mi
i -_, _,v_.F,_ _ E zajednički za sve jedinice. U tom slučaju otkazivanje takvih zajedničkih delova može dove- motornog pogona skoro uvek ko S 0,9, jer se prilikom izbora pogonskog m0ľ0ľEl Ut/6k bira
"I 1 sti do gubitka kontinualnosti napajanja opterećenja. onaj sa najbližom tipskom snagom većom od potrebne snage mašine.
í*Ëíš_
i
___,„_. -|. ..
' ' ii El ' 11'

-Šš-T; I_ 68
-'-'_1¡'-
-¡._-:I r :: - _ '
. =.-=== .__ l-ili
-f«"_iP'S'
:i-_'i -Ĺ“^=ł_š _,iI___`_
69
<'l€;I "
i
===: _+_'ä_-==r
iii?
."š. ' _...Zi
_--_~zz“= .-'..=.&
. _ .' .__¡_
:.-i
_x-_ .. ._
_- "Š"7-ŽË. 'Š '-_-F:
_;»:'.:=:- _--- - ' '
=_'_:-=- z. =_'°1; -_`;:_:- "=ľ_`
,_ę;5i;;- _ _ __ _ ..=:'-__„ _'-.. __ - ` Ž.
_-
Ĺ: 'i'
.z_-e-::__
sr--,. ---7
-- _' -_ .: -__ ._ _.¡._l___.__ ___._ '_
4:- 1-' " '
' _::Š
;L.¡-- -1'=_-;.----_ . _. ' 'a= .___.=,_ -„ - - . ..,_
_-:_.1.'-- Lłf _- `_=`š= ' : _ 54 __f'f_*'3'~_"_- _ ' -' _ -' :-
li
 Fi _il _ .. _
i

l ih-r
z- ..._

Prema tome, faktor jednovremenosti opterećenja (k) zavisi i od tipa strujnog kola, a ne nim provodnikom. Takođe _četvorožilni kabl ima istu trajno 'dozvoljenu struju kao {režimi
samo od karaktera potrosača (tab. 2.10). Pri određivanju faktora jednovremenosti opterećę_ kabl čiji su fazni provodnicristog preseka. Tamo gde kroz .neutralni provodnik protiče se-U-
nja (k) veliku pomnć pružaju podaci sa prethodno proj ektovanih i izvedenih objekata i lične ja bez odgovarajuće redukcije opterećenja faznih provodnika, neutralni provodnik se smat_
iskustvo proj ektanta. _ E:: r re opterećenim provodnikom.
~-_-:_-za

Tabela 2.10 Tabela 2.11. Korekcioni faktori (ke) za temperaturu okoline

iz-':. ._.

=¡.f.'--
j , _e¡¡.-:-Š;
v ųa;
, ._ :+-
Tip strujnog keln j Potrošac Faktor (k) j Napomena .Å æf*
_
5 Temperatura Polaganje u vazduhu kada se Polaganje u tlo kada se temperatura
ioajnje osvetljenje j 1 . P Ë-
okoline temperatura okoline razlikuje od 20 °C , okoline razlikuje od 20 °C
.J
` (°C) A Izolacija _ Izolacija
. 1 1 1)
.:i..
ai. ..
1- _:_ '
Kraj nj e j Priključnica _ il: _-.-

-\sz-' i PVC j Umreženipolietilen N PVC Um reženi polietilen P

` Krajnje Mašina j j < 1 j 2) Ñ 5%.
, -1
ili etile n-pr opilen ili etilen-propilen
_*_-:-1
Napojno R2łSl(lOpI1i blok ij < l 3) j _*.'i_-_T

._ _
_,__
-Tz.
10 j 1.22 1,15 1,10 : 1,07
I) Nazivna struja strujnog kola se uzima dajejeđfifllffl H-GZËWIOJ' Sľmjf P-"flfljUCHfC€. HPF- 16 Ä-
2) Faktor treba utvrditi iz saradnji sa pt'0iZV0đ0Č€m ili k0f'¡S”¡lC0m mašine-
«-z'
_LT
'!Ë_š:¡.Ë
.:.~_-
7 15 1,17 1 1,12 1,05 1 1,04
3) Faktor (lt) treba utvrditi anlizirajući tehnološki proces ili koristiti SRPS N_K5.503 [3_1.42], Tabela I - nazivni i
'_'ľ':
20 1.12 i 1,08
faktorjeclnovremenosti. *N _ Ë“l--_ _'

25 ` 1,06 1 1,04 CJ \O Ut 131,96

2.3. Opšti zahtevi za električne instalacije niskog napona 30 - li C"'5 1,89 ` 121,93
2:-f
*a _ 35 131.94 121,96 CD OO -l`=~ 31,89
2.3.1. Trajno dozvoljene struje izolovanih provodnika i kablova u 40 3 1.87 _
C-3 0,91 Ć'3 1,77 121,35
električnim instalacijama niskog napona 121,87
da
_-«_
1 45 Č? '--1\D ; c;> -»J *il 0,80
Trajno dozvoljene struje izolovanih provodnika i nearmiranih kablova nazivnog napo- 51-1;
_ _ _i___
Zi:
50 1 0,71 151,32 C) Ch U) 21,76
na do 0,6/1 kV definisane su u standardu SRPS HD 60364-5-52 [3.4.l8]. U osnovi, trajno _:__:

55 1 CĹ3 O'\
\I
'xml 121,76 CJ 1,55 C_3 \I -.i )¡_fli

dozvolj enu struju izolovanih provodnika i kablova određuje:

.íł '
-1-_ar
60 Č? LI! CD 121,71 Q -låLA E-P O\ LA

1. Najveća dozvoljena temperatura izolacije. Na primer, za izolaciju od PVC mase i j 65 - 10,65 ĹJ 1,60
prirodne gume, najveća dozvoljena temperatura iznosi 70 °C na provodniku, za izolaciju od
, 70 --
:T

.___,__ 0,58 21,53

umreženog polietilena i etilen-propilena 90 °C itd. 1 4.

75 - 0,50 Ĺ1,46
2. Temperatura okoline. Podaci o trajno dozvoljenim strujama za izolovane provod- so -; C1,4l 0,38
nike i kablove u vazduhu (bez obzira na način polaganja) daju se za temperaturu okoline od
30 °C, a za kablove koji su ukopani u zemlju ili položeni kroz kablovice pod zemljom za
zw-

6. Broj provodnika postavljenih paralelno. Kada se više provodnika poveže paralel-

temperaturu okoline od 20 °C. Ako se temperatura okoline razlikuje od navedenih, mora se no na istu fazu ili isti pol, oni se moraju ravnomerno opteretiti, tako da se daju odgovaraju-
izvršiti korekcija trajno dozvoljene struje (tab. 2.11). će vrednosti trajno dozvoljene struje (tab. 2.16).
Ëv

3. Termička otpornost tla. Vrednosti trajno dozvoljenih struja u tabelama zasnovane ua

F _
7. Promena instalacijskih uslova duž položenih izolovanih provodnika i kablova.
su na termičkoj otpornosti tla od 2,5 Km/W koja odgovara peskovitom tlu u skoro suvom - 1
Opšte je pravilo da tamo gde su uslovi u pogledu hlađenja različiti duž trase polaganja
=z.

stanju. Ukoliko to nije slučaj, mora se izvršiti odgovarajuća korekcija trajno dozvoljenih fi-.

izolovanih provodnika ili kablova, trajno dozvoljena struja mora se odabrati prema delu
Žil
struja (tab. 2.12), ili se tlo neposredno oko kabla mora zameniti odgovarajućim. -1-`-ii trase sa naj lošijim uslovima.
Ako je u datom tipu električnog razvoda (tab. 2.14 i 2.15) položeno više strujnih kola,
- ' 1:.

1
4. Tip primenj enog električnog razvoda. Defmisano je ukupno 15 tipova električnog _`_É'ľ="
1
I
1
«C
be. a temperatura okoline i termička otpornost se razlikuju od standardnih vrednosti, tada se
razvoda koji nose slovne oznake od A do Q po abecednom redu (tab. 2.13).
"-14.-z
'!.¡.'.$

1 -_ .1..
vrednost trajno dozvoljene struje kabla (ledoz) mora korigovati određenim faktorima, tj.:
-:za:

5. Broj opterećenih provodnika. Uticaj broja opterećenih provodnika daje se preko Š

I ,, _
- - in-_ IZ : k® kk kn Itr doz
f 1 korekcionog faktora (tab. 2.14 i 2.15). Kada je uravnotežen sistem u višefaznim sistemima, É.

-11' pripadajućí neutrahii provodnik se ne smatra opterećenim provodnikom i ne uzima se u gde su:
:ji-

obzir u pogledu trajno dozvoljene struje. Tako se iz tabele trajno dozvoljenih struja za tri .'1'.
.ffn
1.'
_r 5
.I'
-I
Iz - stvama trajno dozvoljena struja kabla (A),
'T _ I
izolovana provodnika podrazumeva i vrednost za uravnoteženi trofazni sistem sa neutral- F ~. !..
1,, do, -trajno dozvoljena struja kabla, tablični podatak (tab. 2.14 i 2.15),
fl=ë_-H_-_fr" : z:
JP. 2-“

i--_
1 52
_1 Ë1_ l;_
70 1
1“-
“fi 71
I
J.- .i_
=5=

m
 _ ' " =`F1'P=_ -=.-?'-'-._
' ,._:_i.._._,,__._.,__
E; -dl -----r
r .j_=_
"-=:-_.fr
`Ëi'I"' -

« JI.
:A:
- korekcioni faktor za temperaturu (tab 2.11), fii. :T
1 Tabela 2.14. Trajno dozvoljene struje (u A) za tipove električnog razvoda A, B, C, E i F za izolaciju pro -
- korekcioni faktor za termicku otpornost tla (tab. 2.12), É* nika od PVC, prirodne gume i umreženog polietilena
~ korekcionr faktor za grupno polozena Strujna kola (tab. 2.16).
-na
Tabela 2 12 Korekcioni faktori (kr) za termičku otpornost tla i-_
:_
:--
:ià_:
'_ j Ëåžvlirà Broj opterećenih provodnika i vrsta izolacije
É7:45;-Ĺ

Termicka otpornost tla Korekcioni faktor 1-"-^

tipa j. . 1 "
Vrsta tla EE::
T A tri, dvn,_ »N tri,v dva,v 1
fKm/W) (ko _ 1 ua;-:i,_:

' na
If"

_'_'-"`?F'3 f . P PVCi PVCi ` UITIIGZ. umrez.

Sljaka ~ suva 5,00 =?l%=T-2s.-_
A guma guma 1 polietil. polietil
s_
Pesak - suvi 3,00 »__5'LF:-5
.-_-1-5--_:`
B ` tri, dva, tri, A dva,
-:_-;*. š.

2,50
€:i_:T'
P)/Cl _ PVC i urnrež.
.-:."='_ '

_,_21-_
guma guma polietil. 1 . polietil. 1
Zemlja - jako suva 2,00 1
-»_-r 1
-3.. --
fr-'
:*-ie-' *Ë:` :
53:'-"-'-1
q _
tri, dva, tri, d va,
Zemlja - srednje suva 1,50 j _ ,20 1 .. _.É l L'
' ""?_Er-
=_1_-'_-_ PVC i PVC i - umrež. 1 umrez
-Ã'-i-'_-11
Zemlja - suva 131,95 :-ar; :_
_,¡ ._.,_ guma guma _ polietil. 1 ` polietil
Zemlja 131,70 ~f1'
Full
ë',:"=
...3.".'r'“
_-1,,-_*_-2
tri, A dva, tri, ` dva,
PVC i 1 1 umrez. umrez
Krecnj ak 131,60 Iąifr'-'_-;
guma polietil. polietil
--
Pesak - vlaz 10,55 _Ëj ji

-_,5___<-;_

Zemlja - vlazna 121,40 í`F:-M:

_
'2.1.' _
l 2 3 4 5 . 7 8 9
"-(Š -1,.
'-1
Kamen 0,35 1-
.=.*f~* Bakar
ffår;
.ez-__._„
_ š:-_-
-_1.1-„z
__:C:! il
10,5 ll 12 13,5 14,5 19
Tabela 2 13 Tipovi električnih razvoda 1%."-ei
I'

14,5 , 15,5 17 18,5 24

T lige“-
Zí.

Lez- 5
13
.š-F5.-I
J-:
Ti Opis referentnog električnog razvoda 1 ===a?.
łzfilfz"
18 19,5 21 23 25 33
-IT"-=-s'-.
.';;_".-"__--r
> lzolovani provodnici u instalacionoj cevi u termički izolovanom zidu 1 zfgi*-è.
\ *J '
5:. 24 26 28 31 34 45
.j._ ,_i.
,.
J::._
'ez - 34 36 40 43 58
UZ! lzolovani provodnici u instalacionoj cevi na zidu *žfiäľľš 31
" Z.
"S
54 60 80
":.._|:>';'

O Visezilni kabl na zidu

wa-
_-:==
_.L-:_
*'.-,, _
42 46 50
U isezilni kabl u kablovicama u zemlji 56 61 68 73 80 107
W isezilni kabl u vazduhu e. 73 80 89 95 101 138
.I`-._='_ -*L_

117 126 171

_L_
ez- ;
"11 Jednozilni kablovi u vazduhu koji se dodiruju, pri čemu razmak između zida i kablova nije -+1.'
1....'_
.-F!-F . _

manji od precnika kabla, a toplota se odvodi prirodnom konvekcij om 1 _Il' '-'Š.- 141 153 210
'í:a=r.!
fi:
-_Iz à.-
Jednozilni kablovi u vazduhu čiji međusobni razmak i razmak od zida nije manji od prečnika 1 _L =af:»3_ 179 196 269
,uršz

kabla, a toplota se odvodi prirodnom konvekcijom Ëw;-"5

.S

216 238 328

_ 'lł+"
._ .:~"

I Visezilni kablovi na neperforiranoj polici (regalu) 1 . _.i _

;:3~
.._.,.
:__
¡_::_-
.
lkiljii.
.Ë2=;Ë
249 276 382
„;:

Gi Višezilni kablovi na perforiranoj polici (regalu) dłštr.. 1

285 318 441
š
Pi' Visezilni kabl na vertikahioj perforiranoj polici (regalu) @__

ng. ,_
,
324 362 456 1 506
F" Visezilni kabl na resetki (lestvicama ili nosećim _kukama) .->¡
_;-»z
_ _Ž
_
_
1
1
380 424 599
Z Jednozilni kablovi na neperforiranoj polici (regalu) ,_ b_.
Aluminij um
Z
*U

»O
ednozilni kablovi na perforiranoj polici (regalu)
Jednozilni kablovi na vertikalnoj perforiranoj polici (regalu)
j Jednozilni kabl na rešetki (lestvicama ili nosećim lcukama)
z
1;
jr
1
- -_e :-_
_ 1,
1=5 1.. 111
8
ll
8,5 9,5
12
11
14
ii
14 1 .S 11. l
1 13
16
13,5
75
15
_i9
(Nastavak na sledecoj strani)
.l.i'.' .'_
'.__'rr'. -
__-*_-' -_I 1

-_=:-_*;-r+ -air
`-Ĺ'_J-__ - 1'__=ľ-*=>_- _ _
-z“-'- _É-'-_*.1»-_-..-._' ._ _
:ľ=š>_ľ'» " -I-2-". '-

z
- _ i '-ram"
- 1-..:._
_ _
'
."_l_-1 _-ra'-_fíf--" -
- .H-:ra-__-.¡. _ ,
' `- _ '-Š -.“":

_ _ -1 -_ 5,:-iz.. __

- _ :_ far-=_,"Ë=f - '.Ž= 1'-'--ežf-_T`_;'_ _ _

Ë”
gi-'s-E_ ““`
å-=-«- - *I*
ab---*-2.-łff -M _f Ž-Ž
 1.151_'If

1:4"
1:111

' Ä*

1 Wagravak sa prethodne strane)

Wastavak sa prethodne stran E11 _-._-o 1 5

zr- -f
1 , 1_ 26 28 ~ j Aluminijum
1 125 14 15 16,5 uz5 123
11 35 38 1 f1 , 1,5 17 1 1411 1 20 1 16,5 6 5
4 1 19 20 1 22 26 131 1 25 1 1 19 26 1
¡ 6 1 24 26 28 33 39 1 45 62 1 49 65 1 1 4” 22
29 1 ~~ 24 34 22
29
1 10 1 32 36 1 39 45 1 54 1 83 91 1 6 36 30 1 42 1 36
1 16 17 43 48 153 61 1 73 1 101 1108 _ io 48 1 40 1 56 47
25 157 63 ` 69 78 89 1 11 1
16 1 62 1
52 1 73 61
1 35 - 96 111 126 135 4
~ 25 80 66 93 78
1 154 165
1 50 1 - 1
,117 135 1 6;~ 7
1 35 96 80 112 1 94
1 70 1 -
1
1150 173 1198 1 211 1 18ą;1 1) 501 113 ~~ 1 94 132 112
1 95 1 _ 1 182 1210 241 1 257 1 11 11 70 1 140 117 1 163 138
1120 - 212 1 244
1 280 1 300 1 f 1 95 166 1 138 193 1 164
1150 j ~ 1 245 11282 1 1324 346 120 189 157 220 186
1185 1280 322 1 371 11397 1%4 L-_
1 150 1 213 178 249 210
1240 - 1330 1380 1 439 1470 ~9
1 58 'il 1 185 240 299 j 279 236
1.1 . . - -- - 'É \i'ž1,1'“'1" 1 1 1 1
Tabela 2.15. Trajno dozvoljene struje (u A) za elektricni razvod tipa D, za izolaciju provodnika od PVC, 1 240 1 277 1 230 321 1
prirodne gume i umreženog polietilena 1
_ 4:.

._ 300 1

313 1 260 1 364

_ ' F;
ta

1 Električni 1 Presęk 1 Broj opterecemh provodnikalvrstaizolaclje 1 _,Š?

F?-»
Tabela 2.16. Korekcioni faktori (kn) za grupe sa više od jednog strujnog kola ili sa više od jednog višežilnog
32-

ľazvfld (mm ) dva, tri, dva, umreženi 1 tri, umreženi :šahu

kabla (kola) E tabela 2'14 l2'15
1 ti P a 1 PVC -1 guma 1 PVC 1- guma polietilen 1 polietilen 1 ' S
Nacin postavljanja kabla 1 Broj strujnih kola ili višežilnih kablova
1 1 " 1'* 1z=1 *'
Bakar 1 1 2 3 1 4 6 9 1 12 1 15 20 1
1,5 18 11 22
29
1 T
_o
11U1<6pan11izaw6r6n1 1 1,00 1 0,80 1 0,70 f 0,70 1 0,55 1 0,50 0,45 1 0,40 0,40 1
24 ` 1
2,5 1 Jedan sloj na zidovima, podovima 1 _ 1 1 1
4 31 37 1 1 ,ili na ncporforiranoj polici 1 “OO 13135 1 030 C1'75 1 1“1'70 0°71°1 1 _ _ _ 1
1
1 Q 1 1 1 1
6 39 46 1 1Jedan sloj na plafonu ` 10,95 :Q1 oo<:> Ćfi 1 -1Q 1 C1 Ä: 1:: o× U1 _czQ) -1 _ _
1 c1s f1_9
_1
10 52 61 1 Jedan sloj na perforiranoj polici 1,00 1
111,90 C|,8C|1C1,75 1,575 |0„71„1 _ 1 _ 1 _
16 67 1 79 _ -1 1"-'žľ1 1° _Ž'.`Ž¡'
1 _
1 Jedan sloj na nosećim kukamai
,. . 1
1 1,00 1 131,85
1
0,80 1 0,80
1
131,80
1
0,810 1
1 1
_ _
1
_
25 1 104 1 86 1 101 1 451 13
sl1c11o
35 125 1 103 1 122 _
D _1 144 2.3.2. Polaganje izolovanih provodnika i kablova niskog napona
50 148 122
70 183 151 178 1 1 lzolovani provodnici i kablovi moraju biti zaštićeni od mehaničkih, terrničkih i hemij-
1 _
skih oštećenja, što se postiže, između ostalog, odgovarajućim načinom njihovog polaganja.
95 1 216 179 211 W
240 1 _-1,wmv:4 : Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona [6.l.3],
120 246 203 1 1 razlikuju se sledeći načini polaganja:
150 278 230 1 271 '1 - u instalacionim cevima ili kanalima;
185 312 257 1 304 - u malteru ili ispod maltera;
1
240 360 297 1 351 * - na zidu;
1 __ m
300 407 336 1 396 , ; _ -uzemlji;
(Nasrawzk na sledećoj srram) 1 - u vazduhu (slobodno zategnuti ili na policama, rešetkama ili nosačima).
. _ ':'._._

74
Éž-'if-I
_"_-1-'
'ari' 7* _ _É ;==-I 75
Ĺ: Šłł- ¡'. _
ł-.'Š'='..'.. _ '--i::- -' ._
--\Ĺ'Ĺ,'\:1 -: -
..:Z_é¡fĹ '¡'j Š
;J,r|¡Z --"Š-"':' ' z
'_' _„ __ ___Äš::_:
::.;_._; _
I Jëšą-_,_,:...
_„_
„_ -::_-:ji :,-1.
._
4:.-.»_'_'
- == I-' =1i1_'{;_ . jzz 1:
315' .P-3? _-Ĺ'«*=æ
'_` ':: -_-._. 1
'
-._-_-..z 1 -
. - .r_*'- :_:

'_-s
_-'~='-_-"
1:.'.'.'f.fl=
_;_=x-.r
;..::';-_
šaf;
I. Opšti uslovi za izvođenje razvoda (instalacije)
- Električni razvod koji je izložen vibracijama mora biti izveden sa sav1tlj1v1m provo-
dnicima ili kablovima. _ _ __
- Ako se u blizini električnog' razvoda nalaze druge neelektnčne instalacije, mora se
između njih obezbediti takav razmak da održavanje jedne lnstalacije ne ugrožava druge
.|:_
instalacije. Najmanji dozvoljeni razmak između električnog razvoda 1 drugih 1nstalac1ja =,-
`_
iznosi 30 mm.
- Električni razvod ne sme se postavljati ispod ncclcktričnih instalacija na kojima je
moguća kondenzacija vode ili drugih tečnosti.
- Ako se električni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak između
elemenata električnog razvoda i zida je 5 mm.
- Kroz višežilni kabl ne sme se voditi više strujnih kola, osim provodnika upravljačkih .r :_
i pomoćnih strujnih kola.
- Za pričvršćenje električnog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti _postupci
koji ne izazivaju deformacije ili oštećenje izolacije, kao što su: gipsovanje, obujmice od ~.=
izolacionog materijala prilagođene obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa podlož-
nim pločicama od izolacionog materijala i dr.
»1.-
- Kablovi i instalacioni provodnici položeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi polo-
ženi neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako Ĺ Č*
da budu paralelni sa ivicama prostorije.
- Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevi-
ma) vode se na rastojanju od 30 cm do l 10 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice.
- _z
- Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevi-
ma) rastojanje od ivice prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.
- Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvo-
ljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.
2. Opšti uslovi za izvođenje spojeva (spajanja)
- Međusobna spajanja izolovanih provodnika i kablova dozvoljena su samo u instala-
cionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja mora-
ju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu električnog razvoda. Izuzetak može da
bude samo u zidovima koji se montiraju od elemenata izlivenih od betona kada se spajanje
vrši i u kutijama zidnih priključnica, i to ispod priključnica, pod uslovom da dubina tih
kutija dopušta smeštaj spoj eva istog strujnog kola.
- Spoj provodnika i druge električne opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden
tako da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava mogućnost stalne provere, a pristup
mora imati stepen zaštite najmanje IP 2X (prema SRPS EN 60529 [3.3.71]).
- Međusobni spoj električne instalacije ili spoj električnog razvoda sa električnom
opremom mora biti izveden tako da električni razvod ne bude izložen silama izvlačenja ili
uvijanja.
- Spoj u električnim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da može trajno pod-
nositi dozvoljenu struju provodnika.
- Ako je spoj električne instalacije izložen toploti, mehaničkim ili hemijskim uticajima
ili vibracij ama, moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
76 A 77
*i-."_-:-
* _-2;
-=-¡ínų.nn'i¡r-
_«..-
r
„ Spoj mora biti izveden tako da ne dođe do smanjenja preseka ili oštećenja provodni-
ka i izolacije.
3. Specifičnosti polaganja u instalacionim cevima ili kanalima
_ Na naročito ugroženim mestima (npr. pri vođenju izolovanih provodnika i kablova U
podu), moraju se obezbediti dodatne zaštitne mere, kao što je postavljanje u cevi, kanaje ¡
sl.
„ Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog
materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutrašnje mere da se provodnici
mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora
imati unutrašnji izolacioni omot i odgovarajući stepen zaštite ostvaren kućištem. Instalacio-
na cev, ako nije metalna, mora biti izrađena od materijala koji ne gori niti potpomaže gore-
nje.
~ lzolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i insta-
lacionim kanalima.
- lzolovani provodnici i kablovi ne smeju se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i
sl. sa drugim neelektričnim instalacijama, a ako se to ne može izbeći, mora se osigurati
zaštita od indirektnog dodira automatskim isključenjem napajanja ili primenom izolacije za
f
opremu klase II i mora se postaviti odgovarajuća zaštita od opasnih uticaja drugih instalaci-
a.
J ~ Električni razvod nižeg napona ne sme se postavljati u istu instalacionu cev ili kanal,
niti blizu električnog razvoda čiji je napon viši, osim ako između ta dva razvoda postoji
izolaciona pregrada koja izdržava ispitni napon električnog razvoda višeg napona.
- U istu instalacionu cev ili kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog strujnog
F
kola, osim provodnika upravljačkih i pomoćnih strujnih kola.
- Kablovi bez ispune, kao što su kablovi tipa PP/R, ne smeju se postavljati u instalaci-
one kanale.
- Ako se izolovani provodnici polažu u instalacione kanale koji se postavljaju na zid
ili tavanicu, moraju ispunj avati tehničke uslove za instalacione kanale. Instalacioni kanali
se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.
- Ako se izolovani provodnici polažu u instalacione kanale koji se postavljaju u podu,
ti instalacioni kanali moraju odgovarati načinu održavanja poda (suvi ili mokri postupak) i
tehničkim uslovima za instalacione kanale u podu.
L
iz
4.
4. Specifičnosti polaganja u malteru ili ispod maltera
- Kablovi položeni neposredno pod malter i u zid moraju po celoj dužini biti pokriveni
malterom debljine najmanje 4 mm. Izuzetno, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom
'L
I..
:I
zz ako su položeni u šupljinama tavanica i zidova od betona ili sličnog materijala koji ne gori
EE
niti potpomaže gorenje.
*É
ii*
EË
-¡:.
:.'
- Razvodne kutije za kablove i provodnike (u instalacionim cevima) koji se polažu
Čč
pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i
::
uvodnicama od izolacionog materijala i dr.
- U suvim prostorijama, i to ispod maltera (a u šupljine tavanica i zidova od betona i
sličnog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom), smeju se polagati i kablovi bez
ispune, kao što su kablovi tipa PP/R. Kablovi bez ispune ne smeju se voditi u snopu, posta-
-ay."
 :_;i'."

_z

vljati ispod gips-kartonskih ploča, bez obzira na _način na koji se pričvršćuju, i ne smeju se niko velikih preseka, pod uslovom da su na Tahela 2.17. Dozvoljeni razmaci neizolovanih
polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom. svakom menu dužine pričvršćeni na od- provodnika niskog napfma
govarajuća izolaciona tela i da su provereni
5. Specifičnosti polaganja na zid Raspon Horizontalni I Ve;-tikajm
na dinamička naprezanja usled struje kratkog
'i

Sp0ja_ Dinainička naprezanja (mehaničke _ glffllľflak razmak

~ Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od tennoplastičiiih do2m lg Sem 10 cm
sile, naprezanja u krutiin provodnicima i
materijala sa ispunom i plaštom, ako se polaže na obujmice na zidu i ako je od poda do
visine od 2 m dodatno zaštićen od mehaničkog oštećenja. istezanja u savitljivim provodnicima) prora- iznad2do4m .W 10 cm 15 cm
čunavaju se prema standardu SRPS IEC iznad 4 do 6 m 15 cm
_ Razmak između izolovanih provodnika pričvršćenih na odgovarajuće obujmice u 20 cm
60865-1 [3.2.6]. iznad 6 m Ĺ 20 cm
prostorijama mora u suvim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlažnim prostorijama 25 cm
Razmaci između neizolovanih provod-
najinanje 5 cm. Razmak između izolovanih provodnika pričvršćenih na odgovarajuće izola- nika i delova zgrada, čeličnih konstrukcija i
tore na slobodnom prostoru mora iznositi najmanje 5 cm.
sl. moraju odgovarati međusobnim liorizontaĹnim razmacima neizolovanih provodnika
- Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid moraju imati zaptivne uvodni-
prema tabeli 2.17. U izuzetnom slučaju primene manjih razmaka od horizontalnih razmaka
ce i stepen zaštite najmanje IP SX utvrđen za vlažne prostorije, odnosno odgovarajući ste-
određenih u tabeli 2.17, razmak između neizolovanih provodnika i delova zgrada, čeličnih
pen zaštite utvrđen za dnige prostorije.
konstrukcija i sl. mora da iznosi najmanje 1 cm, a u vlažnim prostorijama i na slobodnom
6. Specifičnosti polaganja u zemlju prostoru naj manje 2 cm.

- Kablovi se mogu polagati u zemlju ako imaju odgovarajući omotač koji ih štiti od 2.3.4. Dozvoljeni padovi napona u električnim
mehaničkih i drugih uticaja. Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti 1....

instalacijama niskog napona

manja od 0,6 m od gornje površine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povr-
šine puta. Odstupanja od navedenih uslova dozvoljena su samo ako se kablovi polažu u
kamenito tlo.
- U podzemne zaštitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa plaš-
tom ili sa olovnim omotačem, pod uslovom da ostaju pristupačni i zamenjivi i da je cev
mehanički čvrsta, zaštićena od prodora tečnosti i provetrena.
- U blokove sa otvorima (tzv. kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni
polaganju u zemlju, teški gumeni kablovi i provodna užad.
Prema Pravilniku o tehničkim norrnativima za električne instalacije niskog napona
[6.l.3], dozvoljeni pad napona između tačke napajanja električne instalacije i bilo koje
druge tačke ne sme biti veći od sledećih vrednosti prema nazivnom naponu električne insta-
lacije, ito:
.ic
1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potrošača 5%, ako se elek-
:_
trična instalacija napaja iz niskonaponske mreže;
2) za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potrošača 8%, ako se elek-
1.

trična instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je priključena na visoki napon.

7. Specifičnosti polaganja u vazduhu
- Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili pričvršćeni nosećim
kukama, obujmicama ili sličnim sredstvima za pričvršćivanj e, ili položiti na police (regale),
rešetke (lestvice) ili slične nosače.
- Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje
ne dovede do oštećenja kablova.
- Sredstva za pričvršćivanje, odnosno nosači moraju se izabrati tako da mogu podneti
težinu kablova koje nose bez oštećenja od spoljašnjih uticaja.
- Pri vertikahiom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene težine. Zatezno
naprezanje ne sme da bude veće od 60 N/mrng ukupnog preseka provodnika za bakar, odno-
sno 30 N/mmz ukupnog preseka za aluminijum.
Za električne instalacije čija je dužina veća od 100 m dozvoljeni pad napona povećava
se za 0,005% po dužnom metru preko 100 m, ali ne više od 0 5%.
Kao što se vidi, Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog
napona [6.l.3], ne određuje u procentima dozvoljeni pad napona za elektromotore, ali se
zato za direktno napajanje motora naizmenične struje sa kratkospojenim rotorom iz distri-
butivne mreže napona 0,4 kV uslovljava da pad napona pri pokretanju ne sme premašiti
vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja momenta motora tako da ugrožava pouzdan zalet
motora i radne mašine ili utiče na stabilan rad ostalih potrošača vezanih na istu mrežu. Ovo
su znatno „blaži“ uslovi od odredbi Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za izvođenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama [7.5.3], koji ne važi od stupanja na snagu Pravil-
_.ft nika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona [6.l.3], a koji je
'I'

određivao da najveći pad napona od transformatora do elektromotora pri nonnalnom pogo-

2.3.3. Polaganje neizolovanih provodnika niskog napona
Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zaštićeni tako da nije moguć
dodir delova pod naponom i moraju biti pričvršćeni na odgovarajuće izolatore. Prema Pra-
vilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona [6.l.3], najmanji
dozvoljeni međusobni razmaci neizolovanih provodnika određeni su u tabeli 2.17. Izuzetno,
razmaci manji od razmaka određenih u tabeli 2.17 dozvoljavaju se za neizolovane provod-
''-.
J¡"|1."H
iz
nu ne sme biti veći od 7%, a da pri pokretanju elektromotora pad napona ne sme, po pravi-
lu, biti veći od 10%.
Dozvoljeni padovi napona u komandnim kolima nisu direktno standardizovani. Među-
tim, na osnovu zahteva da uređaji za zaštitu i lokalnu automatiku (npr. električni releji)
iinaju granicu delovanja pobuda od 80% do 110% nazivne vrednosti pomoćnih napona
(SRPS EN 60255-6 [3.3.58]; SRPS EN 61810-2 [3.3.l1l]), može se indirektno zaključiti da
a:f-trntë J

78 79
 . __fl1'-_- _- -.¡ -

_I _ _

X' .
_I

*É--1?

,__ zi _

dozvoljeni pad napona u komandnim kolima ne sme biti veći od 20%, uz pretpostavku da
__ '"-ëii'
- C1,=-
I

misa."
._ Zaštitni provodnicši (PE-provodnici), zaštitno neutralni provodnici (PEN-provodnici)
}HE r
proizvođač nekog uređaja u komandnim kolima nije za svoj proizvod predvideo neku drugu Eli;
J. '
:_i'.' .-
i provodnici za izjednacenje potencijala moraju se oznaciti kombinacijom zelene i Žute
(nestandardnu) vrednost. T- fi.. '
`“-1'
b0J`C- _ _ . _.
Pad napona u niskonaponskim trofaznim kolima sa simetričnim opterećenjem (uz fak- _.,_
- '*... I._ „ Neutralni provodnik (N-provodnik) se mora označiti svetloplavom bojom. U struj-
:EI:
tor snage: coscp S 1), izračunava se po približnoj forinuli: _ 1:'
3
Ȁ

nom kolu koje ima neutralni provodnik svetloplava boja se ne sme koristiti za bilo koje
drugo označavanje provodnika. U stiujnom kolu koje nema neutralni provodnik, žila kabla
u= 105 (%) označena svetloplavom bojom može se koristiti i za druge svrhe osim za označavanje zaš1i_
U A mog provodnika, PEN-provodnika i provodnika za izjednačenje potencijala, uz odgovaraju_
gde su: će označavanje na njegovim kraj evima.
„ Neizolovani provodnici mogu se označavati bojenjem na celoj svojoj pristupačnoj
u - procentualni pad napona (%),
- opterećenje kola (kW), dužini ili omotavanjem trake odgovarajuće boje, širine od 15 mm do 100 min.
- dužina kola (m), U Pravilniku o tehničkim merama i uslovima za izvođenje elektroenergetskih instala-
-linijski napon instalacije (V), r.
cija u zgradama [7.5.3], koji ne važi od stupanja na snagu Pravilnika o tehničkim normati-
- presek provodnika (mmz), vima za električne instalacije niskog napona [6.l.3], označavanje polariteta odnosno faze
- Li

v>cov - specifična otpomost provodnika (šlmmz/m). Za bakarne provodnike je p = 0,0l793 . 1'¡f`;.ľ¡i'

= i-:
sabirnica odgovarajućim boj ama neizolovanih provodnika u razdelnim pločama (uređajima)
Qmmz/m a za aluminijumske provodnike je P = 0 = 0288 Qmmz/m - „_
"..a15=t;Š
_.__..,_
koje su u redovnom pogonu pristupačne sa zadnje strane, bilo je definisano na sledeći
3

Proračun pada napona u niskonaponskim jednofaznim kolima izračunava se po pribli-

1.' ::_
m-Fir
Šš..
il' F-
način:
- '}=.'I .

žnoj formuli:
..-.5-'Š'
. *_-É-Ĺ. Jednosmema struja: pozitivni pol - crvena boja;
łč
negativni pol - plava boja;
ti =-_-212€p-105 (%) .. zi
:Č ËČČ
i. ¡¡z¡-:
Trofazna struja: prva faza - žuta boja;
U A ' '_ -EG.:

L"-Ëi-_
;~....
druga faza - zelena boja;
NAPOMENE
."š;Ĺ"
« 5-f ¡L
. f,
treća faza - ljubičasta boja;
' ' i 1
\É

1) Ako na kraju kola postoji nekoliko priključaka, uzima se za (P) ukupna snaga, a za I
„»-sa
.
'-,.
_ Š;
liši
neutralni provodnik - bela ili svetlosiva boj a, sa poprečnim
crnim prugama;
I..
-.-
(l) srednja dužina, tj. približna udaljenost naj dalj eg priključka. 2
-_-2-'_

2) Prema starom Pravilniku o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje elek-

ze?
_".'=
.-.__ g:-t
. .g-_
zaštitni provodnik - žuta i zelena boja.
z .¡¡-_
tričnih priključaka i ormara u zgradama [7.5.3], pri proračunu pada napona u kablovima Ovaj sistem označavanja neizolovanih faznih provodnika u praksi i danas se primenju-
7' 32.
preseka do 16 mmz, mogu se zanemariti uticaji induktivnosti i kapacitivnosti kabla. Za kab- . 1.:
Ĺrv
je. Čak se navedene boje za označavanje faze sabirnica koriste za postrojenja srednjeg
ne
love većeg preseka, u proračun treba uzeti uticaj induktivnosti, dok se uticaj kapacitivnosti .».
,_
- ni
É
napona (S 35 kV). U nekim zemljama označavanje faze sabimica odgovarajućim bojama
r-
može zanemariti. Za kablove bez metalnog plašta i mehaničke zaštite ta granica je viša. vrši se i u postrojenjima visokog napona (> 35 kV).
f

2.3.5. Označavanje neizolovanih provodnika u

Da lije veća trajno dozvoljena struja obojenih ili

Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona neobojenih neizolovanih provodnika?
[6.l.3], kad provodnici nisu izolovani, može se vršiti označavanje. Označavanje neizolova-
Il*-_
nih provodnika, uključujući sabimice (prema SRPS HD 60364-l [3.4.12]), vrši se na slede- Veća je trajno dozvoljena struja obojenih neizolovanih provodnika. To se vidi u tabe-
ći način: lama 2.18 i 2.19 gde su date uporedne vrednosti trajno dozvoljenih struja za neizolovane
_ sabimica zaštitnog provodnika ili PEN-provodnika boji se zelenom i _žutom bojom provodnike od bakra i aluminijuma u obliku šina pravougaonog preseka (h×s), odnosno u
"nili;-,zr
celom svojom dužinom, tako da 30% površine na dužini 15 mm bude jedna boja, a 70% tabeli 2.20 za masivne okrugle provodnike za unutrašnju montažu koji se najčešće koriste
druga, ili namotavanjem trake širine 15 mm do 100 mm zelene i žute boje koja je po širini za izradu sabirnica.
najmanje 30% jedna boja, odnosno najviše 70% druga boja;
- sabirniea neutralnog provodnika boji se svetloplavom boj om celom svoj om dužinom 2.3.6. Širina prolaza za kontrolu i rukovanje
ili svetloplavom trakom, širine od 15 mm do 100 rmn, u svakom odeljku ili pristupačnom u niskonaponskim postrojenjima
mestu; Prema standardu SRPS EN 60038 [3.3.32], minimalna rastojanja u uskim prolazima
- ostali provodnici označavaju se na isti način drugim bojama, osim što se izbegavaju koji služe za opsluživanje i održavanje su sledeća:
žuta i zelena boja tamo gde može doći do zabune. " H

Slično je uređeno označavanje neizolovanih provodnika u Pravilniku o tehničkim _„-5, 1" 1. U slučajevima gde je obezbeđena zaštita, prema standardu SRPS HD 60364-4-41
normativima za električne instalacije niskog napona [6. l .3]: [3.4.l3] utvrđuju se sledeća rastojanja:
I-1

80 11";-f
.L _
81
*i _«É ..
_ 'lik-,_
Li-Ĺ -' T
fw -T auI!'.
'-"'
2.
i".- _' .-n..l'
- ' |--,-._-z.,_
'.-_\_'. _' -iz-i -- -
:Et
'LS
'- l.>-Š .'.`l-'„=f
i-_ii
. 'vr
'Ĺ\ gi
ii...
az- '.¡

_ .„='-----
'Ã
 1
1

fm___
r

_ _
a) najmanja širina prolaza između prepreka ili ručica uređaja za upravljanje ili između 0 Tabela 2.19. Trajno dozvoljene struje pljosnatog aluminijuma u zatvorenim prostorijama uz temperaturu
Pľepľeka ili ručica uređaja za upravljanje 1 zida: 700 ITIITI; i_-'Ž okoline Q1 = 35 °C i temperaturu provodnika Q2 = 65°C
b) najmanja visina prolaza ispod panoa. 2000 mm. _ A
Naizmenična struja (A) , Jediiosmerna struja (A)
Navedene mere se primenjuju posle postavljanja i zatvaranja svih delova panoa. Dim- {_
- .' 1 rov. Obojeni provodnici Neoboj eni provodnici Obojeni provodnici Neoboj eni provodnici j
2. Na mestima gde nisu obezbeđene mere zaštite utvrđuju se sledeca rastojanja za pro- (h×s) ,- Broj provodnika ` Broj provodnika ` Broj provodnika Broj provodnika N
laze za opsluživanje i održavanje: I 1 mm 5
a) tamo gde prolaz ima nezaštićene delove pod naponoin postavljene samo na jednoj 1 9, 2 , 3 :2+2` , i 2 I1
3 l2+2 i `, 2 I 3 2+2 1 1
1 1 2 , 3 Tz + 2]
,_ 1,

strani: 17 15×3 143, 2521 300:l _ 126,

233 222 1
* 143 252 305` , 126 222 236 1
J
- najmanja širina prolaza između zida i delova pod naponom: 1000 mm; zj 20,3 133, 312 357 _ 15911
337 272 1
` 133 312 364 159 272, 43 2, _
Z najmanji slobodan prolaz ispred upravljačkih komandi (iučice itd.); 700 mm; f ŽSX3
223 372 412. _. » 1901 322.
390 _ 1 223, 372 422, _ ` 191 322 3961 _ 1
b) taino gde prolaz ima delove pod naponom, sa obe strane: iz ,
_ . „.. _ ×5 356 606, 739 I 295 9
699 526
356, 603 749* ` 296 523 703 1
-- najmanja sirina prolaza izineđu delova pod naponom sa obe strane: _ 30 I 1 iz ~ J

- u p rolazu ko'i
j služi samo za o d rzavanje
" ` : 1000 mm,- dato minimalno
' ' ras t ojanje
` ` pri-
' 40×5 456 762. 393 _ 376 i
351 653
457 766 915 376 662 362`
menjuje se gde su obezbeđene pregrade ispred mesta gde se izvode radovi. Gde to nije .z?=i i4o×10 ` 6771i3o16502i90 557 1030 1460 1900 632,` 1200 l570` _ 561 l040*1 460 _ ,
_ :.lI'
_|¡__

slučaj, utvrđuje se najmanje rastojanje 1500 mm, što ne isključuje i ostale mere zaštite; 50×5 5561 916 1050 1530]
1
4551 736 995`i520 573 924 i030` _ 456* 794 1020 1

Tabela 2.18. Trajno dozvoljene struje pljosnatog bakra u zatvorenim prostorijama uz temperaturu okoline i
2_-=¡-
11

*_*
i5o×10 3i5i400i9402540 667f121011710 2210* 324, 1440 1850 _ 674 1250 1 730, _

Q1 = 35 °C i temperaturu provodnika Q2 = 65 °C «ri

:ri
60×5“ 655 1070 119011320 A 533, 910 i130*i750 658 1080 l240,l6l0, 536f 924 ll70,l530,

I)ini. Naizmenična struja (A) Jednosmerna struja (A)

~:
4-
_s
50×10 95111610 2200 2870 774 l390,l940 2480 966 1630,2i30 2310 78711450 2000 2650l
prov. ojeniprovo nici
\ ..
, Neobojeniprovodnici
.. ..
Obojeni provodnici
..1 ..
Neobojeniprovodnici ,
..7__ 8(]><5i 851 1360 1460 2250 688 ll50,l400,2l80` 858 1390 155012010: 69411130 1470 1920
(h×S) B„ų¡pr0v0d„„G, , B„Q¡pr0v0dn“ü, , BrQ¡pr0v0dnüu¡ 1
BrQ¡prov0dnflG, _ _ L
N 30×10 1220 200026603460 933 1720 2330 2990,i250 2150 2670 3520
1 fw, H n` ,
i010,i340 2520,3340
`

nun _ , _ _i _ , 1 I 0 ~ „ 0 „ 1 » 1
1 ` 2 , 3 2+2 , 1 2 ` 3 ` 2+2 _ 1 2 ~ 3 2+2 1
1 2
1
3 2+2, 9 1 1 I
:r
i00×5 1050 1650 i730,2660, 346 1390 i660,2530 1060 1710 1370 2420
1 n Ž ,, U ,,]
353 1450 l780\2323
l5×3
187, 316 381 1 1621 282 361 187 316` 387, 162 282 365 zl00×l0 1480 239013110 4020ll9020502790 3470\l540,2630 3230,4250 1240 2250 3060 ,4050;
-i
20×3 237? 394, 454 204, 348 431 394f 463*
_ 237, _ 348 * 4371 pr i20×i0,i730,2750 3540 4560 1390 236032003930133030903770494014602650 3580 ,4730
5 1 NAPOMENA. Strina provodnika (la) je normalna, razmak između provodnika u paketu jednakje debljini materi-
25×3 287 4701 52 245) 412, 498, _ 287 470 5361 _ 414 506 E.

Ñ
-L

3 jala (s), a razmak između paketa > 0,86: (gde je a - razmak osa paketa), s tim da razmak unutrašnjih strana izme-
1
, 30×5 447 760) 944 379 672 396, _ 443 766) 950, _ 676 897 a
Ž
đu paketa provodnika nije manji od 50 mm.
40×5 573 952) 1140 432 3361090 _ 576 966l1i60~ _ 848 ,1l00` _
- u prolazima za opsluživanje: 1200 mm; ako prolaz za opsluživanje služi takođe i kao
` 40×10 850 l470« 2000 2580 715 1290 1770 2230 365 1530 2000, _ 1350 1880
prolaz za održavanje, treba obezbediti
50×5 697, 1140 1330 2010 583 994 126011920; 7031 1170 1370 _ 1020 1300, _ * pregrade pre nego što otpočne sa radovima
I
1
_
j1
Tabela 2.20. Masivni okrugli provodnici za
50×l0 1020 1720 2320 2950* 582, 1510 2040 2600 1050 1830 2360 _ 1610 ,2220, _ na održavanju. Ako to nije slučaj, zahteva unutrašnju montažu
60×5 1 826 1330 151 0 2310 688 1150 l440i22l0i 836 1370 l580\2060} 1190 *1500 1970
É-.
F 3..
{_'_
se najmanje rastojanje 1500 mm;
1 1-_
Fi
- najmanja širina slobodnog prolaza Preč- ` Presek Bakarni Aluminijumskil
~ 60×l0
1
1130 1960 261 lfil 3290
U 985` 1720 2300i2900`1230 2130 2720*3580 1020 1870 12570 3390
.F,_h,., _
Nir-

l nik (mm2)_ provodnici provodnici ,~

između upravljačkih komandi (ručica itd.):
75×6 1000 1800 2500 3200 'W'-”fi"f~l1Šfľ=`ŠŽ'
33
za
- u prolazima za održavanje: 900 (mm) oh6_¡eni Gol i ,Obojeni (łofi *
80×5 1070 1680 1830 2330 885, 1470 1750 2720`i090
1
i770`i990`2570i
1
902 1530 11390 2460
„_
mľľlš , (A) (A) 1 04) (A)
80×l0 1500 2410 3170 3930 \1240 2110 2790`3450,l590 2730 3420 4490 1310 2380 13240 4280 - u prolazima za opsluživanje: 1100 5 ` 19,6 95 85 375 67
I 100×5 ,l30C 2010 2150,
1 1
3300, 103o,i730 2050 3i90,1340l216o 2330 3030`iii0
1 _
1810 2270 2960 mm; 8 50 3311 179 159 W 142 " 124 I
*mamama
ii00×io 1810 2850 3720 4530 i490»2430f3260*393o i94o]33i0,4i00,5310,i600» 2890 3900) 5150 c) najmanja visina delova pod napo- 10, 78,5 _ 243 213 193 167
ani
nom iznad poda: 2500 mm. 19 201 I 464 401 l 370 314
120×l0 2110 3230 427 0 1 5130* l740,2860i3740 4500,2300 3900 4780 6260`1890 3390 4560 6010
_ i.. _

424 *
NAPOMENA. Širina provodnika (h) je normalna, razmak izmedu provodnika u paketu jednakje debljini matert-
Prolazi za opsluživanje i za održava- », 20 314 I 629 539 504
nje čija dužina prelazi 20 m moraju biti 32, 804 li 1160 976 _ 954 I 739
a- -

, jala (s), a razmak između paketa > 0,8a (gdeje a - razmak osa paketa), s tim da razmak unutrašnjih strana izme-
du paketa provodnika nije manji' od 50 mm pristupačni sa oba kraja. 50 li 960 1“ 1930 1610 1680 _ 1360 1
-=
vis.-`

82 -:-<--

.. zz- -.....r.

@rana
_ .É-_
, _--1.4 _'-_, _`:T__-'_-_
_;; _.fl.z__
ęäiamaa
¡=_r-¡;. 1.-_ .._'=_=.
Hir-
: .¡,_.-:_ I
z ra. _-;_:__. -- ~¡ --_
'_-_lãi ."-;j-_-
21:...-
 1,
"-_'_ _

"__._ _.,._ -"

„2-
_;:f-7 ii.
-E fi!?-

Prolazi čija dužina prelazi 6 m mogu biti pristupačni sa oba kraja. '-"Iz

P _ određeni strani provodni delovi ako je osigurana njihova električna neprekidnost

NAPOMENA. Naznačene mere predstavljaju apsolutni minimum; posebne okolnosti, prema standardu SRPS HD 60364-_5-_54 [3.4.l_9j, minimalni preseci zaštitnog prov d-
nika mogu se odrediti računskim putem ili odabrati iz tabele 2.26. ako se preêęęj zaštl
kao što su prikladan radni položaj, mogućnost evakuacij e itd., mogu zahtevati veće vredno-
sti provodnika određuju računski, usvojeni preseci ne smeju biti manji od oznacenih u ta

2.3.7. Minimalni presecí faznih i neutralnih provodnika ` 2.26.

prasak mora biti najmanje jednak vrednosti određenoj prema sledećoj foamiuli (pnm _
_-if njiva samo gde se koristi zaštita od indirektnog dodira automatskim isključenjem napaja
Presek i tip provodnika i kablova određuje se prema uslovima za polaganje provodnika
i kablova i prema trajno dozvoljenoj struji, uzimajući u obzir i ograničavajuće faktore zašti- Čije vreme ne prelazi 5 s):
tnih mera, karakteristike uređaja za zaštitu od kratkog spoja i preopterećenja, temperature _-ž' 11.7.
spojeva i dozvoljeni pad napona. Iako u električnom pogledu u mnogim slučajevima može
zadovoljiti i presek od l mm2, propisani su minimalni preseci faznih i neutralnih provodni- .
S 2 'T
_'_.e'~
ka i kablova da bi se obezbedila zadovoljavajuća mehanička čvrstoća provodnika u svim .- _»_z _
"J

tačkama instalacije i unificirali uređaji za zaštitu.

Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog in gde sui _ -
S _ presek zaštitnog provodnika (mm ),
2
_
napona [6.l.3], minimalni preseci faznih i neutralnih provodnika i kablova koji se koriste u
1 _ ęfektivna
nog spoja vrednost
pri pojavistruje
prvogdozemnog
kvara u ITkratkog spojakoja
sistemima, ili efektivna vrednost
prolazi kroz struje
zaštitni dozkada-
uređaj
električnim instalacijama jesu niskog napona.

I. Minimalni presecifaznih provodnika je impedansa zanemarljiva (A), -

t _ vreme prorade uređaja za zaštitu (s),
_._i:_
_

_\

Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehanički zaštićenih u trajnim električ- k _ faktor čija vrednost zavisi od vrste materijala zaštitnog provodnika, izolacije i ostalih
nim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mmz za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 delova i pocetne i krajnje temperature.
mmz za provodnike od aluminijuma. Ovaj zahtev ne odnosi se na presek izolovanih provo- ". 5?
._ . i "

Vrednost faktora (k) izračunava se pomoću sledeće formule:

dnika u rasklopnim aparatima, rasvetnim telima, električnim aparatima za domaćinstvo i . . ;_,
-æe
drugim električnim aparatima koji se priključuju na električnu instalaciju. - iz

S Ĺ" k _ QC( B + 20 ) - G) 1 J
_._ ®f
2. Minimalni preseoi neutralnih provodnika pm B + (Ð,
li_
mwamw?
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u jednofa- iH411.-'
iå'»'i' »

'Gà-

znom strujnom kolu ili u višefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih provodnika od gde su: _ __ _
bakra manji od 16 mmz, a preseci faznih provodnika od aluminijuma manji od 25 mmz. ,_c«_:_z_-Wli".-5" QC - terinički zapreminski kapacitet materijala provodnika (J/ °C mm3);
U višefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra veći od ąflfiýäi
B - inverzni temperaturni koeficij ent otpornosti na O °C za provodnike (°C);
l6 mmz, a presek faznog provodnika od aluminijuma veći od 25 mmz, neutralni provodnik _ ,__

TF? pm - specifična električna otpornost materijala provodnika na 20 °C (Q mm);

može imati manji presek pod sledećim uslovima: "fa ®¡ - početna temperatura provodnika (°C);
1) da očekivana najveća struja kroz ovaj provodnik, uključujući i eventualnu pojavu Tl'
®f - krajnja temperatura provodnika (°C).
harmonika, tokom normalnog rada nije veća od trajno dozvoljene struje za taj presek; I.

2) da je neutralni provodnik zaštićen od preopterećenja; .:-

H
Potrebni podaci za izračunavanje faktora (k) najčešće korišćenih materijala za zaštitne
Š provodnike dati su u tabeli 2.21, a izračunate vrednosti faktora (k) za zaštitne provodnike u
3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mmg, a presek
'i razlicitim uslovima date su u tabelama 2.22, 2.23, 2.24 i 2.25.
neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mmz.
;'~“;"'lI¡"'
Tabela 2.21. Karakteristike materijala
2.3.8. Minimaliii preseci zaštitnih provodnika Y'-`
~ J-_
li
Kao zaštitni provodnici električnih instalacija u zgradama, mogu se upotrebiti: Materijal W QC Pzfl (B + 20)
'É
C) A (JI °C mma) , (Q mm) _ JQC 'ii
- provodnici u višežilnim kablovima;
20
- neizolovani ili izolovani provodnici u zajedničkom kanalu, instalacionom kanalu ili ÑMWMW
cevi sa provodnicima; ,Bakar ;z34,s 3.45 × 10“ 17.241 × 10'° 226
- posebni provodnici sa izolacijom ili neizolovani; Alumimjum 223 z,s× io* * 2s,26×io'6 g 148
- metalne obloge, npr. opleti, ekrani, armature, itd. nekih kablova; Olovo 230 1,45 × 10-3
_
214 X 10,6 _ ~`
l
42 I
- metalne instalacione cevi ili metalni instalacioni kanali; i:_ce1ii< , 202 I 3,s×io"3 P 13s×i0"“ li 78
84
_:_ __

-f;- _- __ _
-1 - -
".='=fl -'-“_ '
-_É -'
- ._._ .;-

_-_ ' _
 _ :É ::_ _._

_'l' ';__
73' TĹ
-z,-z. _"_

Tabela 2.22. Vrednosti faktora (k) za izolovane zaštitne provodnike koji nisu deo kabla ili neizolovanih 2 Tabela 2.25 _ Vrednosti' fa 1.;tora (k) 0 za neizolovane provodnike koji ne mogu oštetiti susedne materijale kad
zaštitnih provodnika u dodiru sa plaštom kablova Ĺ
se zagreju do maksimalnih temperatura
L _ _ _ _
__ __ W' 7 T ,;. f

Vrsta izolacije I
Materij al Uslovi _ Vidljivi i u posebnim Normalni Rizik mi `
_ __ A ,, _ . . - Ä '* dnika li bi prostorijama 7 uslovi požara
* lroiiviiiii-iiiurid (PVC) = Umrezempoiieiiien (XLPE) Bunl-guma «L P"°V° _ i V"°d“9S*f“k*°"a (19 1
_ Etilen-propilen (EPR) Bakar Maa. temperatura (®f) O 5oo°c O O 200 `°C 150 °C
Krajnja temperatura (Of) 160 °C _ » _ _ _250 °C _ 220 OC Ñ F Faktoľ (k) li 22s 159 iss 7
Materijal provodnika Fąktoľ (ki _ T 7Aluminijum Max.. tempeľaülľa (® f) + 300 °C zoo °c iso °c
Bakar A 143 176 166 `_ _ .i.
3 Fa1<t0r(k) 125 105 ~ 91
_ Aluminijum 1 95 _ 116 110 7 Čćejik Max. temperatura (G) f) 500 °C 200 °C A 150 °C
Čejik *_ 52 1 64 60 7 ' i Faktor (k) _ sz 5 58 50
_ NAPOMENA. Vrednost za početnu temperaturu provodnika je: 9; = 30 °C. 7 z TNAPOJMENE. li
z z Vrednost za P očetnu temP eraturu provodnika J`e: (9 ,f = 30 °C.
Tålblžlfl 2.23. Vrednosti faktora (R) Za ZElŠfiľl1€ [)l'0V0(ll1il(€ koji Sll (160 kabla Ž i U Oznočene temperature važe samo ako temperature na spojnim mestima ne utiču na kvalitet spoja.

i Vrsta izolacije zaštitnog provodnika ili plašta kabla 0) TN Sistemi

* Polivinil-hlorid (PVC) ` Umreženi polietilen (XLPE) Butil-gumal Očekivani napon dodira (UC) prema slici 2.15 je napon koji se pojavljuje između izlo-
Etilen-propilen (EPR) _ L -"š.
ii.
Ž Č.: ženog provodnog dela (M) i neutralne ta čke napajanja (O) i jednak je:
i Početna temperatura (Oj) N 70 °C 90 °C 85 °C 7
ioajnja temperatura (of) iso °c 250 °c 220 °c " ai

Materijal provodnika Faktor (k) gdę je Z - zbir impedansi provodnika Tabela 2.26. Najmanji preseci zaštitnih provodnika“
i

Bakar 115 143 134 Q -_.zi _Wiz

.Šmi
između izloženog provodnog dela (M) i , Presek faznog Najmanji presek Sistem
Aluminijum ~ 76 _ 94 89 _ tačke (O), a Id - struja kvara. 1 provodnika:S Š zaštitnog* uzemljenja
l
na-'.;. Impedansa provodnika između j (mmz) provodnika )
Tabela 2.24. Vrednosti faktora (k) za zaštitni provodnik koji čini plašt ili armatura kabla _*_
izloženog provodnog dela (M) i tačke immo
l _fk
“li (0) leľ S<10 S IT sistem sa
Vrsta izolacije :r|f_i_.__
-lľ,'^li_.z'*šl-, isključenjem _
i
j
H
'|'>.
_Z = (RPB + ÃXPE )+ »S>l0 10
Polivinil-hlorid (PVC) 1 Umreženipolietilen (XLPE) il Butil-guma pri pojavi
+ Re ” RPB + ÃXPE
_ ::__

Etilen-propilen (EPR) -sr

v prvog kvara ¡
Počeisnaiempei-aiiifa(o.) 1 60°C so°c 1 75°C l
' \Ž
__ Ë-'.
'.1'
gde je Rd - otpomost kvara, a RPB, XPE }s<i6 S Ostali in
_ Krajnja temperatura (Of) _ 160 °C 250 °C 220 °C ._
'F-*_
- zbir otpornosti i reaktansi zaštitnog io<s<35 16 sistemi
Materijal provodnika ` Faktor (k) provodnika od glavnog izjednačenja `S>35 s/2 _
čelik 44 54 51 potencijala do posmatranog izloženog NAPOMENE.
provodnog dela. _ 'J Vrednosti iz tabele važe samo ako su zaštitni provodnici
_ Čelik/bakar - * od istog materijala kao i fazni provodnici. Ako to nisu,
U sistemu TN nije neophodno da se
Aluminijum 81 98 _ 93 _ 1. uzme u obzir nepotpuni kvar koji se preseoi zaštitnih provodnika se određuju tako da njihova 1
provodljivost bude ekvivalentno provodljivosti odgova- `
j OIOVO i 22 _ 27 26 ` -'f. 1. -
ri predstavlja određenom otpornošću (Rd), rajučeg preseka iz tabele.
jer je rasuta energija na mestu kvara 1 "J U slučaju kada zaštitni provodnik nije deo kabla ili
2.3.9. Očekivani napon dodira u električnim v takva da se zbog velike struje kvara, provodnika, on mora imati najmanji presek: »
instalacijama niskog napona _ kvar pretvara bilo u potpuni kvar zane- - 2,5 mmz za Cu ili 4 rnmz za Al ako zaštitni provodnik _
ima mehanička zaštitu;
marljive impedanse (Rd 2 0), ili se eli-
- 4 mm) za Cu ako zaštitni provodnik nema mehanička
Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], opšta jednačina za očekivani napon miniše razaranjem u vrlo kratkom vre- _ zaštitu (Al nije dozvoljen ako nema dodatnu mehanic-
dodira (UC) u električnim instalacijama niskog napona zavisi od primenjenog sistema zašti- menu. Zbog toga se uticaj nepotpunog i ku zaštitu);
_;_:-_ __ ,_,.____
te od indirektnog dodira automatskim isključenjem napajanja. O O .-';\*=='-
;:=_'_
1:15
--__-::J
“Š-'
' `-*;:I:_'"
« -"' išliåiii'
kvara može zanemariti u TN sistemu. i - 50 mm) za Fe/Zn.
I
l

, 86 -.
__
- =n~_' --_ ;
_._ _ 87
-...__
:_:-.:1 -::mr
_ _ „__ I -I ='
..-JI. _.S-.: _

_.EE 1 _J-Š_' __f_. .

1-'i _. r;-:i| --
_ _-:5 .,ä_~;_,.-'..;_T-É,

_-@Šri 251%* 'É-*Ji

1; _„__`ËË'i= -

_ ___ _ _-::_'
- '
:__ na :eE=_:.':'
.- .- í„-»_- f;_
_ fit'
,_ _„__ __ __
 1

-1145:'
'z :-Lj;
EŠIYL-_

' "-LE
Struja kvara je: potencijal u slučaju kvara na tom izloženom provodnom_ _ delu
_ ostaje pribli“zno `ednak
potencijalu mesta gde se izlozeni provodni deo nal azi 1 koja se moze
' jednovremeno
' J
(ga- UO
jzsl I(RT + jx,)+(RA_+ jX,,)+(R,.E + jX,„E)I
i-

Š
dodimuti sa stranim provodnim delovima; '
m -odnos otpornosti zaštitnog provodnika i faznog provodnika posmatranog strujnog
1
kola, tj.:
_ Uo m_ Ë ___
RPB
\/(R.,+RA+R,,E)2+(XT+XA+X,.E)2 RA
.r..:.
Ako su provodnici od istog materijala, uzima se kao ekvivalent odnosa preseka faz_
gde su: nog i zaštitnog provodnika posmatranog strujnog kola (tj. ni = SA/SPE). Za kablove i
UO - napon između faze i nule; ___ id
Il I I II II I
TN-C I II I I
I \__
{L izolovane provodnike odnos (m) može biti između l i 3;
"I
ZS - impedansa petlje kvara koja obu- ._ , _ |"l""
-,__ _ ' _.' U ' " lg)-J . _n
0 ~ konvencionalni faktor koji koriguje g rešku usled zanemarivanja impedanse izvora
hvata izvor, provodnik pod napo- I I :L3
I -,
I
napajanja (RT + jXT 2 0). Faktor (c) može varirati, u odnosu na situaciju posmatranog
nom do tačke kvara i zaštitni pro-
-.-__-n

- PEN '
strujnog kola, između 0,6 (npr. strujno kolo vrlo daleko od izvora) i 1 (npr. za strujno
,__ '_ I I I I I I I I II II

vodnik između izloženog provod- O "'|° \I kolo koje izlazi direktno iz izvora). U odsustvu preciznih informacija, može se uzeti
nog dela učvršćene opreme ili pri- I-Q --I Z _ US ;
U
E“ da je jednak 0,8. Iskustvo pokazuje da ova vrednost važi u većini slučajeva.
n
d--_
ključnica i izvora. Impedansa pet- Žľši-'
ZlT1__jI -za
. =: » Primer. Za nazivni napon UO = 220 V, srednju vrednostfaktora c = 0,8 i odnos m = I,
lje kvara (ZS) može se izračunati g Z
».- :-9
_-r_____ I -fi:
_-I-» ._ in I što obično postoji u krajnjim strujnim krugovima, očekivani napon dodira je jednak:
ako su svi elementi petlje (uklju- . _ _ Č

čujući i izvor) poznati i ako su 1

provodnici pod naponom i zaštitni Slika 2.15. Uprošćena šema TN sistema koja poka- ,,_ UG =0,8×2zo_--sav
1+1
provodnici u neposrednoj blizini zuje princip zaštite TN sistema u slučaju kvara
bez uticaja feromagnetnih delova. između faznog provodnika i izloženog provodnog É b) TT sistemi
Impedansa petlje kvara (ZL_S) može dela (M) f
se odrediti i merenjem; Očekivani napon dodira (UC) prema slici 2.16 je onaj koji se pojavljuje između izlože-
RT, XT - unutrašnja otpornost i unutrašnja reaktansa izvora; i?-"iI¡?"“¡Ii-fF"IlW3'ËlI7i'1Wi'Wi'l i\I
Šl"'",I.
ñýz
II_`;¡,~`iIj,`.`.I~:[I!Č,-¡fi nog provodnog dela (M) i neutralne tačke nap ajanja (RB) i jednak je:
' e-:.'
RA, XA - zbir otpornosti i reaktansi trofaznog provodnika od izvora do posmatranog izlože- .-.- ti-.

nog provodnog dela. 1

. f,fz'fia-------- --'Š'-----f ------__ r'
Prema tome, očekivani napon dodira (UC) je: gde je RA - otpomost uzemljivača izloženog 15

lz-
Nr
provodnog dela instalacije (M), a Id - struja ""* 1.2
:- _-n Jľmm __ __.1._:i1 j U
U _ Uo\IRi>E +Xi2=~E "x
ai*
"I kvara. š fN
c Zaneniarujući otpornosti metalnih pute- . . . _. Ir_. . -._-_-. _iĹ.

\[(RT+RA+RPE)2+(XT+XA+XPE)2 va (provodnik pod naponom i zaštitni provo-

dnik) koje su uglavnom male u poređenju sa
U praksi se očekivani napon dodira (UC) u električnim instalacijama niskog napona I i otpomostiina uzemljivača, struja kvara je: I
određuje iz jednostavnije formule (koja uvažava sledeća zanemarenja: RT +jXT 2 0; RA>> -pa"__._

I - UO
"' _----ęą-_

Xa; RPE>> XPE)> ti-3

d RA+RB+Rd -"'1:-1'-*~.-1":fa---
R
UC :UO _izcijoíå
gde je Rd - otpomost; kvara. I

ZS +m
I I .a _
U TT sistemu, u poređenju sa TN sis-
temom, neophodno je da se uzme u obzir
. L
Ĺ-Ñ ' A?
II U Ã
D.
É 1'-*
_.í...-„......-.<_..._-.-_....._.-.-._- _._ L.--
f"""". .

gde su: __'_ ^':.

nepotpuni kvar koji se predstavlja određe-

U0 - napon između faze i neutralnog provodnika instalacije. U saglasnosti sa standardom nom otpomošću (Rd). To je zbog toga što se Slika 2.16. Uprošćena šema TT sistema koja poka-
SRPS EN 60038 [3.3.32], fazni napon može varirati :Izl0%; u TT sistemu nepotpun kvar može održavati zuje princip zaštite TT sistema u slučaju kvara
RPE - otpomost zaštitnog provodnika između posmatranog izloženog provodnog dela i bez razvoja razaranja duže vreme od onoga između fazuog provodnika i izloženog provodnog
referentne tačke. Referentna tačka je najbliža tačka izloženom provodnorn delu čiji _. -
_:_-:„ if_ "lag
1 2:" _-' _
dela (M)
'Y-L“.-1 :Iz I

88 . = .:
- k-
-_
-..-,_
-'ËJ
='.'.- ;í,?v;
.":.
=¡f:"+!'--_
=_
-7 _ , "L_'_ ':ł_
'--
_ 'ëë aj-
=.:1
'*-:É
- ' ' -1l`-'-- 1_iĹ.=.'
'.| ._ .__ '-1
5.-.=-
za __-_=-1
-
-P _-1 rf-
; == ': -..- _-“-_ „ .
 .1.-

fair, -. -'

*fi z:
fi' __¡¡.
iiľf.-I-Efi
..
Tšiłif*-'
.". il.
'. .1l_ '
..!. '\ '

koje obezbeđuje delovanje zaštite od indirektnog dodira, jer je struja kvara znatno manja. gde sui _
Prema tome, ako se uzme u obzir postojanje ovih nepotpunih kvarova, čija otpomost ne .
z-il. -
13,, 4 struja kvara;
mora biti poznata, očekivani napon dodira (Uo) je: r Za _„ impedansa faznog provodnika između izloženog provodnog dela (A) 1 referentne
tačke;
U :U _.__1Ë_a___ -I

Zb - impedansa faznog provodnika između izloženog provodnog dela (B) i referentne tač_
C °RA+RB+Rd ke;
ml z odnos otpornosti zaštitnog provodnika 1 faznog provodnika posmatranog strujnog koja
Kada se instalacija napaja iz niskonaponskog sistema, vrednost otpornosti uzemljivača .E-

neutralne tačke (RB) obično nije poznata i vrednost koja prelazi (RA i RB) dobija se mere- između (A) 1 (M), IJ- }111 Z Rena/Raš_
iij em impedanse (otpornosti) petlje kvara. mz - odnos otpornosti zaštitnog provodnika i faznog provodnika posmatranog strujnog kolo
T

lZI'IlCđIl 1 IJ. II12 : RPB b /Rb.

c) ITsistemz` Struja dvostrukog kvara (lab) je:
U IT sistemima, u vremenu pojave kvara na izolaciji, struja kvara se ograničava tako P,
„¡. I j U : j cU
` 'Ë

da se u instalaciji ne može pojaviti opasan napon dodira veći od trajno dozvoljenog (sl. ab T z,(1+m,)+z,,(1+m,)+2z,, z,(i+m,)+z,(1+m,)
2.17). Međutim, ako prvi kvar nije otklonjen, u izolaciji druge faze uspostavlja se struja
1
dvostrukog kvara koja je u stvari međufazna struja kratkog spoja (ili struja između faze i ;.- ,
de su:
neutralnog provodnika), ali čija je jačina znatno veća od struje kratkog spoja u jednom I":I
Ë _ napon u tački napajanja petlje kvara, tj. napon između faza: Um/Š (ako neutralni
strujnom kolu s obzirom na činjenicu da obuhvataju dva strujna kola (sl. 2.18). provodnik nije vođen), ili fazni napon: Uo (ako se neutralni provodnik vodi);
j j O łt o 4 konvencionalni faktor koji koriguje grešku usled zanemarivanja impedanse izvora
4441.
napajanja (Zo 2 0). Usvaja se da je koeficijent (c) isti za struju dvostrukog kvara i za
Ž struju kvara iz faze prema izloženim provodnim delovima. U stvari koeficijent nema
Q- 4 _ f' 'L
ii I MZ°.Z° M LI - baš tačno istu vrednost, ali jedinstvena vrednost od 0,8 je zadržana.
É {_ Ã Ĺ Z í í í í t í pxí Å- L3 II II
' I
L2
na CL
I-'I
u--ja-v Kada se u izraze za (UCI) i (Uog) uvrsti izraz za struju dvostrukog kvara (I,-0), dobija se
""1 l - ..._ L- L3
- ---------------JI----« PE daje:
N

=«~ 1-
-:ii-vili.
-Iv

N UC1 _ miZ1°U očekivani napon dodira (UoA) u zaštitnom provodniku

Za Zb
z¡(1+m¡)+(1+m2) između (A) i (M), gde je: zl = Z,/Zb;m1= RPEA/R,

li zj gi
*- - -'1 “'“ ”“'“ľfi '-._-anod-
11
if
L--"_-_ _-gu- O
"""i
T
UC2 _ m2Z2°U očekivani napon dodira (UCB) u zaštitnom provodniku
R/-\B I A B \ z2 (1 + m2)+(1+ ml) između (B) i (M), gde je: z; = Zb /Za; mg = Rpob/RI,

L
U praksi se očekivani napon dodira određuje za svako strujno kolo zasebno, ne uzima-
Slika 2.17. IT sistem u kojem je neutralna Slika 2.18. Struje dvostrukog kvara u IT sistemu kada su Ë jući u obzir karakteristike drugih strujnih kola. Prema tome, gore navedene forrnule za
i
tačka spojena sa zemljom preko impedanse izloženi provodni delovi spojeni na isti uzemljivač. NAPO- - Ĺ* S
2
očekivani napon dodira mogu se primeniti uzimajući u obzir jedino odnos (m) razmatranog
(Z) i u kojem je uzemljenje napajanja spojeno MENA. Ova šema ne zavisi od situacije instalacije u odnosu strujnog kola -i za vrednost (z) jednaku jedan. Tako je očekivani napon dodira (Uo) u sluča-
i sa izloženim provodnim delovima (RAB) na zemlju (izolovan ili spojen sa zemljom preko impedanse) r' ju dvostrukog kvara u strujnom kolu:
fi“
flfmii :" . =-
z
Iako se zbog male verovatnoće zanemaruje rizik od jednovremenog dodira između dva UC = 0,5 <;U4m4
1_._,i jf'i1-if"
izložena provodna dela u kojima su nastala dva kvara u izolaciji, mora se uzeti u obzir Šš
L" .
l+m
očekivani napon dodira pri pojavi drugog kvara, između izloženog provodnog dela pod gde je m - odnos otpornosti zaštitnog provodnika i provodnika pod naponom (fazni provo-
kvarom i glavnog izj ednačenja potencijala. Ako se razmatra sistem na slici 2.18, zapaža se dnik ako se ne vodi neutralni, odnosno neutralni ako se neutralni provodnik vodi) posmat-
da. je: -_
wi;
1:1..
E.
ËE ranog strujnog kola. Ako su provodnici od istog materijala, (m) se uzima kao odnos preseka
Ucl = m1Za -lab - očekivani napon dodira (UC1) jednak padu napona u zaštitriom provodnika pod naponom (fazni provodnik ako se ne vodi neutralni, odnosno neutralni ako
provodniku između (A) i (M); se neutralni provodnik vodi) i zaštitnog provodnika posmatranog strujnog kola.
-IL
NAPOMENA. Kao što se vidi, očekivani napon dodira (Uo) u slučaju dvostrukog kva-
UC2 = m2Zb -lab - ocekivani napon dodira (Uog) jednak padu napona u zaštitnom
Y

ra Iu strujnom kolu u IT sistemu jednak je delu očekivanog napona dodira (Uo) u TN siste-
provodniku između (B) i (M) 3
J
Ĺ
.
mu, s tim daje deo:

90 91
_ą.

-z
__,. __
Q- ._

__ '1.._ 1.:-
It- - .-.:_¡.

. -.;-*-
.1 ._
»_
 _
' ni ¡»' _

'EL
.fł:'Ë.=.;
}__-'._;.=;=; , ukupni izolacioni razmak između Tabela 2.28
- 0,5 ako se neutralni provodnik vodi u instalaciji, _-55':-1.5::
iz -
_ -I-in
kontakata ili bilo kojih provodnih, sa njima
~ 0,5 \/Š ako se neutralni provodnik ne vodi u instalaciji.
'2-

Spojonih, delova pola mehaničkog rasklop- Nazivni napon I Najmanji * 1Sp¡f¡¡¡

nog aparata U otvorenom polozaju; _ instalacije rastavni udarni I
d) Opšti uslovi bezbednosti (V) razmak j napon `
4 izolacioni razmak između otvorenih
(mm) A (kv)
' .r:

Bezbednost će se osigurati ako se zahteva da očekivani napon dodira (Uo) određen za

¡;_:__`_
3.3::

kontakata koji zadovoljava zaliteve sigur- 230/400 4 I K 5

struju kvara „P0tpunog kvara“ ne prelazi utvrdeni dozvoljeni napon dodira (UL): nosti utvrđene za rastavlj ace.
't

Tako prema odredbama Pravilnika o 400/690 s s

UCzU,, tehničkim normativima za električne instala- 1000 j 11 io I
I oije niskog napona [6_1.3j, vazdušni razmaci
Dozvoljeni napon dodira (UL) prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3] daje se
L- u rasklopnim blokovima) električnih insta- Tabela 2.29. Izolacioni razmaci za električne releje
u zavisnosti od situacije (tab. 2.27), pri čemu je vreme isključenja uređaja za zaštitu najviše _._ Iz_;__
_:_
fila.
I-`Ĺ|I:. lacija niskog napona moraju biti:
5 s. Ako kvar nije potpun, struja kvara je manja i vreme isključenja je proporcionalno duže »:'.'
NAPOMENA. 1)Rasklopni blokovi sa- Naziv n i Izolacioni razmak I
ali budući da je napon dodira manji od (UL), uslovi zaštite su obezbeđeni. I napfln I Grupa A Grupa B I Grupa C
_ .A drže električnu opremu (zaštitne uređaje,
U slučaju kada je očekivani napon dodira (Uo) manji od trajno dozvoljenog napona _ 421.
izolacije j
rasklopne aparate i dr.) i moraju zadovoljiti
dodira (UL), isključenje napajanja nije nužno u pogledu zaštite od indirektnog dodira. Među _

_ _ zahteve standarda SRPS N.K5.503 [3.l.42] i 30 v 4 4 I 4

tum, isključenje može biti neophodno iz drugih razloga (npr. kao što je rizik od požara). SRPS N.K5.503/3 [3_1.44]. 60V I 0,5mrn lmm 2mm II
.- I_,_.

Tabela 2.27. Dozvoljeni napon dodira

=a^.i-.
_-.ez 1) između neizolovanih delova pod i27v I o,5mm j i,5mm 4
FTFĹ
f ľíľí.
ili-j naponom različitih polova naj manje 10 mm;
'_ 5= E-„A.. 250 V l mm 2mm I 3mm
Situacija I Karakteristike situacije ` Dozvoljeni napon dodira (UL) I 2) između neizolovanih delova pod
1:*
-r
naponom i drugih provodnih delova (mase, U-J OECJ V l,5mmj 3mm \ 4mm J
Situacija l I Suva ili vlažna prostorija (ili mesto). I 50 V za naizmeničnu struju
Suva koža. 120 V za jednosmemu struju J'
spoljnih kućišta i dr.) - najmanje 20 mm. L/1 QCJ < * 2mm A 4mm ýómm
Pod dovoljne električne otpornosti. 1 _ „__
3) rastavni razmak između otvorenih 66I:IvI 4 I 4 4
Situacija 2 =i=) Mokra prostorija (ili mesto). II 25 V za naizmeničnu struju l kontakata uređaja za rastavljanje ili drugog 750 V -4 _ I 4 4
I I Mokra koža. 60 V za jednosmemu struju " šíí sredstva za rastavljanje, određen je u tabeli J_

j Pod male električne otpornosti. I 2.28. Slično tome, smernice za određivanje \iooovj 4 `. 4 4
NAPOMENA. *J Ova situacija postoji samo u nekim specijalnim električnim instalacijama, kada se u standardu izolacionih razmaka, na primeru električnih NAPOMENA. Vrednosti koje nisu date usklađuju se
zahtevaju takva ograničenja dozvoljenog napona dodira (U¡,); na primer slučaj kod električnih instalacija na __5,_
releja (prema standardu SRPS EN 60255-5 sa odgovarajućim standardima.
gradilištima i u poljoprivredi i hortikulturi (SRPS HD 60364- 7- 705 [3.4.25]). [3.3.57]), date su tabeli 2.29.
nrai i-ni
Komentar. Očigledno je nasaglasnost odredbi standarda SRPS HD 60364-4-41 Prema Praviniku za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih
[3_-4.13] i Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripada- _ _
a
ru
stanica [6.1.4], razmak između metalnih delova pod niskim naponom i delova koji nisu pod
jućih. transformatorskih stanica [6.1.-4] u pogledu trajno dozvoljenog napona dodira u ;Ë_
ne
I,_
naponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije i sl.) mora iznositi najma-
električnim instalacijama niskog napona za period: t 2 5 s. Kada očekivani napon dodira
FL--
Wii:
if-_
._,
nje 15 mm.
(UC) nije manji od trajno dozvoljenog napona dodira (UA, odnosno UAIOZ), ipak se mora sam Jedna od provera pregledom električne instalacije obuhvata proveru ispravnosti posta-
m. _

voditi računa o vremenu isključenja kvara (na primer kako je dato u Pravilniku). Iz ovih fr:
Ĺ.

vljanja odgovarajućih rasklopnili uređaja u pogledu rastavnog razmaka. Što se tiče provere
razloga i u standardu SRPS HD 60364-4-4] [3.4. 13] usvojena su vremena isključenja utvr- najmanjih rastavnih razmaka uređaja za rastavljanje, električnih releja i dr., sve se prepušta
đena u tabelama 2.49 i 2.50 flconvencionalna primena). kontroli kvaliteta od strane proizvođača opreme, odnosno izboru odgovarajuće opreme od
strane projektanta. Može se reći da se sigumost električne instalacije u celini, sa stanovišta
23.10. Izolacioni razmak (izolovanost instalacije) opasnosti od požara i bezbednosti ljudi, ostvaruje održavanjem propisane izolovanosti
Definicije izolacionih razmaka za električne uređaje niskog napona date su u standardu instalacije, odnosno električne otpornosti njene izolacije. Iz tih razloga električna otpomost
SRPS N.A0.44l [3.1_2]. U opštem slučaju, izolacioni razmak je razmak između dva neizolo- izolacije električne instalacije mora se meriti, i to:
Å,II
-_'uzi1
:n'i!ouI_-_Iin_e¡ 'l-;!¡l,_;-Fq_,łg_-¡=l,_
|¡I|iI|_Ël°¡¡
I_
vana provodna dela duž zategnute niti koja ih spaja najkraćim mogućim putem. Iz te opšte 1) između provodnika pod naponom, uzimajući dva po dva (merenje se vrši tokom
definicije, za električne instalacije niskog napona određeni su zahtevi koji se odnose na: postavljanja pre povezivanja opreme);
- izolacioni razmak između bilo kojih provodnih delova dva susedna pola;
2) između svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutralni pro-
- izolacioni razmak bilo kojeg provodnog dela i delova koji su uzemljeni ili su name-
vodnik se mogu spojiti zajedno).
njeni za uzemljenje;
il! 93
92
:__ -Č_;5I'.z___
::_
= - -al:
:__-_z-_
..-11:: 'F-'Ĺffi--_:
' “W z-th..-fa
-1
4.... _
_r,_-$_' " iujx- __

.','-;* -- -_-I...-ni
14- 'i;T-._ '
A - _-_¡ _
1
-*_-_«_Š -_'if-I-212
- ::L-_ -
_
z --135-n I| ' .
 --_-vr. -

155 ._

_
_gãa _ :¡__

r~

l Električna Otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti napona 1 -*""_
F: -'"*
Ova Zaštita se označava slovima IP 1 karakterističnim brojemvkoji se sastoji od dve eiffe;
datih u tabeli 2.30 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez priključne opreme, ima vrednost .-,3_ł“':_
'1_' prva cifra pokazuje vrstu zastite od prodora stranih tela 1 prasine (pa prema tome i vrstu
9-_ ëz-__ -
__,
koja nije manja od vrednosti datih u tabeli 2.30. Merenja se vrše jednosmernim naponom. > :__ __'i~i-:_
__ 1:1
Zaštite od direktnog dodiradelova pod naponom), a druga cifra pokazuje tip zaštite od ulas-
_-_ _„_
(Zašto'? Da bi se sprečila greška u merenju prouzrokovana kapacitivnom strujoml). Pri tome *_ F ,
_._-._ç_,-f ka vode Značenja pojedinih brojeva, prema standardu SRPS EN 60529 [3.3.71], data su U
treba uzeti u obzir zavisnost otpornosti izolacije od veličine memog napona (naročito kada je -::it
z»_-_-_-*E
tabelama 2.32 i 2.33.
njegova vrednost u području mrežnog napona), jer da bi se greška u merenju, nastala usled
_ IT/T
.__;_.`. -if'„.
_ ._
_ :«.';;
Na primer: IP 00 - nema zaštite;
dejstva eventualnih elektrolitičkih izvora napona, učinila zanemarljivom, potreban je visoki -'
IP ll - zaštita od dodira prstima i dodira predmetima prečnika preke 50
i- Lee i
memi napon. Iz navedenih razloga, u praksi dva uzastopna merenja retko će dati iste rezultate ::-1 If: 'I
_ _ _y¡__
_*_
mm i od kapajuće vode;
Ž- -
(na primer, rezultati dobijeni merenj em u vlažnom i suvom danu biće različiti). :,--Š
_*É-_=*~'

'rei
IP 22 - zaštita od dodira prstima i dodira predmetima prečnika preko 12
Tabela 2.30. Ispitini naponi i otpornosti izolacije -0%.
'E-
if
mm i od kiše;
f'_=iI+„_
. . . . . l _
E -11.'-`-_iå
EL-_

Nazivni napon strujnog kola * Ispitni napon + Otpornost * IP 33 - zaštita od dodira alatom i predmetima prečnika preko 2,5 inm i
jednosmerne struje _ izolacije 1 od kiše. _
_ _ (vi (Me) _._ ¡_'
5 in. '
_ ,_ in
NAPOMENA. Trenutno je u Srbiji na snazi standard SRPS EN 60529 [3.3.7l], kao i
Bezbednosno mali napon i mali radni napon kada se strujno kolo
.
250 2 0,25 I _ Š“ standard SRPS EN 62262 [3.3.l39] koji takođe određuje stepene zaštite električne opreme
ez
(bezbednosno) napaja preko bezbednosnog transformatora za I 4- .:`.`
_ *ý»j:'._
od Speljašnjih mehaničkih udara pomoću kućišta. Za rotacione električne mašine važi pose-
*É-if.:
_ odvajanje, pod uslovom da ispunjava uslove za ovu zaštitu pre-
ban standard SRPS EN 60034-5 [3.3.24].
_ma snes HD 60364-4-41 [3.4.13j I 1 É:
Do 500 V, uključujući i 500 V sa izuzetkom propisanih slučajeva 1 500 Z 0,5 Tabela 2.32. Zaštita uređaja od prodora stranih tela i prašine
iznad soo v I 1000 ` 21,0
1
=\^ '-z
.;_¡
if: \_ Prva oznaka _ Tip zaštite
_ _ . .v_
2.3.11. Sistem oznacavanja niskonaponski kablova _»__í-if :_
-\=__
li karakterističnog I
i izolovanih provodnika L.-»_
broja
l _ _ I
Standardom SRPS N.C0.006 [3.1 .l7] utvrđen je način označavanja izolovanih provo- O ` Nema zaštite od dodira delova pod naponom.
dnika i kablova za energetiku (poglavlje 4.2.1). Pored tih slovnili i brojčanih simbola, kab- _ _ Nema zaštite uređaja od prodora stranih tela i prašine.
l
lovi i izolovani provodnici za električne instalacije niskog napona obeležavaju se bojama r li 1 Zaštita od slučajnog dodira unutrašnjih delova pod naponom delovima čovekovog
izolacije i plaštova, radi međusobnog raspoznavanja. Obeležavanje žila bojama vrši se l tela. -
prema tabeli 2.31. _ Zaštita od prodora velikih stranih tela (0 veći od 50 mm).
.if

Tabela 2.31. Obeležavanje žila višežilnih kablova i višežilnih izolovanili provodnika za stalno polaganje l.~".-i;._li. if..f-I-rf_t'i. __
2 i Zaštita delova pod naponom od dodira prstima.
l ` c 0 O V u _ o n o V 1 _
li'I
':-._'_

-«.rifi„__n-e~_ . \ Zaštita od ulaska stranih tela srednje veličine (0 veći od 12 mm).

* Broj lzolovani provodnici sa zastitnom A lzolovani provodnici bez zastitne
žila (zeleno/žutom) žilom l (zeleno/žute) žile 3 _ Zaštita delova pod naponom od dodira alatom, žicom ili predmetima čija je deblji-
A cn I na veća od 2 rrim.
“ITË _ Zaštita od ulaska manjih stranih tela.
2je - , cn-spl iiililf
l
¡ 3 _ ze/žu - cn - spl j cn - spl - sm Ĺ 4 _ Zaštita delova pod iiaponom od dodira alatom, žicom ili predmetima čija je deblji-
1 i na veća od l mm. _ - `
» 4 j ze/žu - en - spl - sm cn - spl - sm - cn Zaštita od malih stranih tela (0 veći od 1 mm), osim otvora za provetravanje
I
5 _ ze/žu - cn - spl - sm - on _ cn spl sm - on cn _L _:-1:_
(ulazni i izlazni otvori za rashladna sredstva) i otvora za ispuštanje kondenzata iz
LEGENDA: ze - zelena; žu - žuta; en - ema; spl - svetloplava; sm - smeđa. ł ili \ zatvorenih mašina koje mogu Ž Ž imati stepen zaštite _ 2. _
"-,'
:_
j_
i_.„
*-i¡?f~'i _~<_
_ _K

l 5 Potpuna zaštita delova pod naponom.

2.4. Zaštita električnih »instalacija 1 Zaštita od štetnih količina prašine. Ulazak prašine nije potpuno onemogućen, ali
niskog napona I prašina ne može ući u količini koja bi ometala normalan pogon.

t 2.4.1. IP zaštiti I 6 ` Potpuna zaštita od delova pod naponom.

Zaštita od ulaska prašine.
IP (engl. Ingress Protection) zaštita je u najširem smislu reči zatvaranje električnih
l NAPOMENA. Stepeni zaštite navedeni pod 3 i 6 ne odnose se na rotacione električne mašine.
uređaja u kućišta koja pružaju potrebno osiguranje od ulaska stranih tela, vode i prašine.
-.if-.-5_-,çžgf-F.
zi -.ff» -

95
z- -É E'-jfž?___-1-. '- =_.
\L Š-Ĺ";.%".' -d}5¡'
I;--. ~'~='-šT;'š.;_ __
94 ,_
=" _'z=1"__.š _-_,__-_._
-_="3'_;T_*-55.-_ '___«-
.;--.-¡ _"=_
I Tie",-1:, ;_.
9; =-_'it'
*T-»ei - ;-_-'z-1 -
_:Ž-"-'.f.=i'łŠ;'"-*;'
23- r:.';*z =__-ą:_'_'_^`*' :l_
- ""' _;-__=L 5-i-*'~ «-~'_-=- _
'_ .li-iiił .fi
-__-"'t-zi- _1-š 1- `-_
. .._¡_"
_ 1 I-._-I|“E i- 1-__' `:'_`Z`_ “-?g=š -

* ' --`:;.=-T fi
.1-
- _ ...- 1-
:' "Ž-1” °
 _-- '- 1 ëaër -_-_'CF -_ ' ` `
;_ - ,_
=_ -.- _____.-9-_-3.: - _-_ -
-- - -
. . _. _ZEÉ-_-Ë'
;~;
-~ _ ,\.„zČ*-.f_- .-
'i_ -- _„if-1-_5_--_-__.
-.i 1-' _L_a'1=-7-1
_¡z=-1 -___3. _ __
_j-"_ _
._ _.,,_¡__ -:__: ;_--_
`-ĹT'-_~a;.¡.:._;:;
_._ _:_ _-

-«,;:_i; _ spojeva, Siezaljke ili okolinu. Radna karakteristika uređaja koji štiti električni vod od preep_
Tabela 2.33. Zaštita uređaja od ulaska vode I
Druga oznaka li O I Ti P zaštite »- .ter-ećenja mora da ispuni sledeca dva uslova:
karakterističnog
broja
1'-*T-Ž I-
:" T '-

”.'..-Ëš'
f 1.iBsI..SIz
-`:-1*-'-*.
m =
0 Nema zaštite _ l 2. IQS IZ
_"“;ä-Fu.

l Zaštita od kapajuće vode Ñ'l -

gde SU: _ _ _ .
2 Zaštita od kapajuće vode; kapajuća voda nema štetnog dejstva dok kućište nije I _»_„%_=-_ ; IB - sa-nja za koju je strujno kolo projektovano;
l=¡^-'

pomereno iz normalnog položaja za više od 10° @_-S &

'i :_-Ë1 ju - nazivna struja zaštitnog uređaja; _ _ _
IZ , trajno podnosiva struja provodnika ili kabla. Ako isti zaštitni uređaj štiti nekoliko
3
prema vertikali
_ e J
Zaštita od kiše; kiša nema štetnog dejstva dok pada pod uglom man`im od 60° 'ratif-
_~1
_-fil- _
{.=~_=_; provodnika spoj enih paralelno, vrednost (Iz) je suma trajno podnosivih struj a različi-
-:_ ëiz' _
fazi. I
4 _ Zaštita od prskajuće vode; prskanje vode iz bilo kog pravca nema štetnog dejstva R
1 * f~;
_„:-
__-_.i-'- _
;. '* FĹ'
if;-_.if-;.
tih provodnika; _
5 Zaštita od mlaza vode; mlaz vode iz bilo kog pravca nema štetnog dejstva O _„_-_
Ëazľ- 211?
_ 12 - struja koja određuje pouzdano delovanje zaštitnog uređaja. U praksi se uzima da je
_l _zrgfíèa
2:;-Š" (Iz) jednako: __
6 ~ Zaštita od vode koja se nalazi na krovu plovnog objekta (broda); morska voda ne - radnoj struji u toku utvrđenog vremena za prekidače;
može pod određenim uslovima ući u uređaj `
."_' Iv“
._-i „Z-
z - struji osigurača u toku utvrđenog vremena za osi gurače tipa gl;
7 _ :g-ri-L
Zaštita uređaja koji je potopljen u vodu; voda pod određenim pritiskom i za odre- _ _-J.-fre"
_
ng
::„ 11!?
_»_-' 'zà'E=i_
- 0,9 puta struja osigurača u toku utvrđenog vremena za osigurače tipa gll.
A đeno vreme za koje je uređaj potoplj en ne sme ući u kućište _ri =:;~
" .' «E-Ć
+ _'ifi~
NAPOMENA. Faktor 0,9 uzima u obzir uticaj razlika uslova ispitivanja između osigu-
2.4.2. Zaštita od prekornernih struja i
*Å
Š“-21'.:-'
- 4: *Ä _
' x P: _
3 i-:__'.:`_
rača tipa gl i gII (topljivi umetak) s obzirom na to da se ovi poslednji ispituju u običnom
_';`F;:_
.-.~z- -_;_
ispitnom uređaju gde su mogućnosti hlađenja bolje.
Provodnici pod naponom moraju biti zaštićeni jednim ili sa više uređaja za automatski 1, "'„ Kao što je rečeno, prema standardu SRPS HD 60364-5-52 [3_4.18], trajno podnosiva
prekid napajanja u slučaju preopterećenja 1 kratkog spoja, osim u slučajevima gde preko- .__.r 5:.:
'-'i__å'Ž~Ž struja provodnika ili kabla dobija se na bazi trajno dozvoljene struje kabla (It, am) uz korek-
merna struja ne može biti veća od podnosive struje provodnika (npr. određeni transformato- Ž . cije određenim faktorima, tj.:
ri za zvonca, transformatori za zavarivanje 1 sl.). Primenjuje se više tipova zaštitnih uređaja,
IZ : k(Ð kit kn Itr doz
i to: ' t-ili
i ?-łŽŽi_.-Ë
__:l_
._: .
:Hz-F
_
_

1
gde su:
1. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje preopterećenja i od struje kratkog _ _:_ 1 -*fr_
Itrdoz ~ trajno dozvoljena struja kabla, tablični podatak (tabela 2.14 i 2. l 5);
'
spoja. Ovi zaštitni uređaji moraju da prekinu svaku prekomernu struju do očekivane struje ke - korekcioni faktor za temperaturu (tabela 2.1 l); '
kratkog spoja u tački gde je uređaj instaliran. Takvi zaštitni uređaji mogu biti: (l) prekidači iii ki - korekcioni faktor za termičku otpomost tla (tabela 2. 1 2);
koji sadrže prekostiujni okidač, (2) prekidači u kombinaciji sa osiguračima i (3) osigurači k„ - korekcioni faktor za grupno položena strujna kola (tabela 2.16).
tipa gI i gII.
_ El-_
Š1_._
' _ b) Zahtevi za zaštitu od struja kratkih spojeva
2. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje propterećenja. To su zaštitini uređaji ¡;.

I"-F
'Or'

sa inverznim kašnjenjem čija moć prekidanja može biti ispod vrednosti očekivane struje
Š?

kratkog spoja u tački u koj oj je uređaj instaliran.
3. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu samo od struje kratkog spoja. Ovi uređaji mogu
biti instalirani tamo gde se zaštita od preopterećenja postiže na drugi način ili gde nije oba-
vezna zaštita od preopterećenja. Ovi uređaji moraju da prekidaju struju kratkog spoja do
očekivane struje kratkog spoja. Takvi uređaji mogu biti: (1) prekidači sa prekostrujnim
okidačem i (2) osigurači. . _:_,:-.:;
fr -
f.
Zahtevi koji se odnose na obezbeđenje zaštite od prekomernih struja u električnim'
instalacijama u zgradama dati su u standardu SRPS HD 60364-4-43 [3.4.15], i to su:
a) Zahtevi za zaštitu od struje preopterećenja
{_4.
Zaštitni uređaji moraju obezbediti prekidanje struje kratkog spoja koja protiče kroz
provodnike strujnog kola pre nego što takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i
mehaničkih dejstava u provodnicima i spojevima. Svaki zaštitni uređaj od kratkog spoja
= =-" mora zadovoljiti sledeće uslove:
_ - Moć prekidanja ne sme biti manja od očekivane struje kratkog spoja na mestu posta-
vljanja, osim ako je postavljen diugi zaštitni uređaj koji ima potrebnu moć prekidanja na
strani napajanja. U tom slučaju, karakteristike uređaja se moraju podesiti tako da energija
f
koja se propušta preko ta dva uređaja ne prelazi vrednost koju uređaj, postavljen na strani
z I
_ _;_ opterećenja i provodnika koji se štite pomoću tih uređaj a, može podneti bez oštećenja.
_ NAPOMENA. Preina Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije
u industriji [7.5.2] koji je van snage, tip topljivih osigurača i elektromagnetskih okidača
„F ?=ÉĹ*=__ _

treba odabrati prema veličini struje kratkog spoja koja sme iznositi na'više osmostiuku do
Zaštitni uređaji moraju biti predviđeni da prekidaju svaku struju preopterećenja koja _
desetostruku vrednost termičkog _
okidača, zavisno* od temperature okoline.
J Ako struja krat-
::-_-
_.__-_ ~..-_f'iE
na; _-_ `

protiče provodnicima pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetno za izolaciju, -."`,' ..
_ _ _ _,„____ _ kog spoja ima veću vrednost, treba upotrebiti zaštitni prekidač veće snage.
Ž
'-nE ia?"

96 _ai-_ifiiz
_ ._ ___ 1- -=z~
«-
___--i
'j'.A'_'
:1:.::
._1ľ`fi.!
I=;í.
'id “:.'
...TL
1- _ --- 97
-_=| .š
=.ff:'==-==_
__ I A. __ __ -„_-___
_r_1i<-: {' '
;_. _ _,¡ '.;_z_ __
' i _153
; _-_-_ :-
_z-:_:
-_ ___ __-_ .__;._._,-z__z
._ -_ __|_=

_'fi' L _ L. .I:,.
.z«'_.f.-
-
1 -_\zi -“W-Ë-Ž:

izJ -1'fi.'5
._
'._;Ž-Ë5 "--Š;
.=- _.:` --11-F. _
- __
I ,____'Žž' .__' Ĺ"'-. --¡_
'Ĺ_`r.:l-5-'
; ' ' `
 .¡.„ ` 1 ______.Ž,_=- .-._-.
.-
;-í-;=' -
_- -»_-_ T-na-:_-; -
--:_':;.::'z_ '
„=_ |.--__
= ;
¡;. -ie. 5; -
'íå
_ Svaka Struja kratkog spoja koja se pojavi u bilo kojoj tački strujnog kola mora 5 _
Za sada ovom problemu nije posvećena dovoljna t li \\

i
prekinuta u okviru onog vremena koje dovodi provodnike do dozvoljene granične tempera 'I ažnja_ Delimično je obrađeno u standardima SRPS
._.{`¡ ,__
_-ł._»:' '
. C A`.`iB
` 'E

ture. Za kratke gpojeve koji traju do 5 s, vreme (t) u kojem data struja kratkog spoja podižei 11311) 60364-4-41 [3.4.13], SRPS HD 60364-4-43 i \
l

temperaturu provodnika od najviše dozvoljene temperature u normalnom radu (®Z) do li \ `\ i

granične temperature ((<)0), približno se izračunava formulom:

[3.4.l5] i SRPS HD 60364-7.-704 [3.4_24j, kao i Pra-
I _;:_fj=' '

vilniku 0 tehničkim normativima za električne instala-

_ -1.::
_- _\j
\\ \` .

„
* _`|'\"Fą H

cije niskog napona [6.l.3]. U praksi se koriste sledeća

\E = 1< s/1 pra*/ilaľ _ _ _ _ _
`
__
jj
J \ '~ .Ä
¡ i
-i ;--~--»_
\ '\

1) Za obezbeđivanje selektivnosti potrebno je da 2 j ' ilsfjľezľcu I

gde su: brzi osigurači budu stepenovani za dva stepena, a I ti ~ lim
.
. \
1
j
_l l

t -trajanje (s), tromi za jedan stepen, _ _ \\ l

I «' C je~\B~ ' =~

I
nv

S _ presek (mmz), _ 2) Selektivnost između dva osigurača za zaštitu l _ \", i

V aoA

~ efektivna vrednost stvame struje kratkog spoja (A), provodnika i kablova postiže se kada je nazivna struja =\\\!*\'. \ ." i
7ą"P_1 - faktor čija vrednost zavisi od vrste materijala provodnika, izolacije i ostalih delovai
(In) većeg osigurača l,6I„ manjeg. Ovo važi za tipove \li .`-j-_._
-
\
l
j 1

početne i krajnje temperature (tab. 2.34). -: = .,=

_ „'=:_
osigurača G prema SRPS EN 60269-1 [3.3.62] (odno- i
„*` 1*-L„_
l
i
l
1 .

Za vrlo kratko trajanje (< 0,1 s) gde je asimetrija struja znatna, za uređaje za ograniča- sno L prema DIN VDE 636 [4.2_3]), koji se koriste za l
zaštitu provodnika i kablova, i to za osigurače sa In 2 I is igiuj T
vanje struje mora biti zadovoljen uslov: l
A.
k2 SŽ > I2 t
;ç;_
16 3) Selektivnost između instalacionog automat- Slika 2.19. Karakteristika vreme-struja
_---7-_'_ skog prekidača i osigurača postiže se kada je vreme i (lzt)-struja; I - očekivana struja krat-
2 2 ~«
To znači da proizvod (k S ) mora biti veći od vrednosti propustene energije (122 tj isključenj a instalacioneg automatskog prekidača kraće kog spoja; IS - granična struja selektiv-
navedene od strane proizvođača zaštitnih uređaja. od vremena topgj enja osigurača vezanog na red. Vred- nosti (engl. Selectivity Limit Current);
nost energije (I t) prekidača i energija (lzt) topljenja IB - struja preuzumanja (engl. Take-
Tabela 2.34. Vrednosti faktora (k) osigurača su bitni činioci u određivanju selektivnosti over Current); ICU - nazivna najveća
I,

(sl. 2.19). moć prekidanja struje kratkog spoja

Vrednosti _ Mflľeľij 21
4) Selektivnost između dva automatska instalaci- (eagl. Rated Ultimate Short-circuit
faktora (k)
ona. prekidača i/ili prekidača ilustruju slike 2.20 i Breaking Capacitj/); A - karakteristika
1 15 F Bakami provodnik sa PVC izolacij om ¡ 2.21. Ovde su takođe topljenja osigurača; B - radna karakte-
U 1 2K-. 'T vrednosti propuštene ristika topljivog osigurača; C - radna
135 Bakami provodnik sa gumom, butil-gumom, umrežene polietilenom i r
9.)
A etilen-propilen-gumom j
r
__ .__„\f energije (I2t) prekida- karakteristika prekidača
W
: 4
ij' _ A ča bitne za određiva-
74 Aluminijumski provodnik sa PVC izolacij om =«
F' nje selektivnosti.
87 Aluminijumski provodnik sa gumom, butil-gumom, umrežene polietilenom U
1...
'a

11 5) Selektivnost dva ili više zaštitnihuređaja diferenci-

\ i etilen-propilen-gumom jalne struje (ZUDS) može se ostvariti izborom i postavlja-
« f U- njem ZUDS-a koji isključuje sa napajanja samo delove
115 A Spojevi lemlj eni kalajnim lemom kod bakarnih provodnika, koji odgovaraju I
instalacije koji se nalaze neposredno iza posmatranog
1 temperaturi od 160 °C
Slika 2.20. Selektivnost dva insta- ZUDS-a. Slika 2.22 pikazuje ukupnu selektivnost pod sle-
z:

- Fr

NAPOMENA. Vrednosti za (k) nisu definisane za: male provodnike Qareseka manjeg od 10 mmz), trajanje kratkog _ laciona automatska prekidača; 1 dećim uslovima:
fw-'

.spoja preko 5 s, druge vrste spojeva provodnika, gole provodnike i provodnike sa mineralnom izolacijom. a) karakteristika vreme-struja nedelovanja ZUDS-a
'-T. .
E.-
- karakteristika vreme/struja
.,.
instalacionog automatskog preki- (B) mora biti iznad karakteristike vreme-struja delovanja
I'-_-
_ L-
if.
2.4.3. Selektivnost zaštite u električnim :- dača sa manjom nazivnom stru- ZUDS-a (A);
F_
1
i
instalacijama niskog napona S1;_=._
_ _ „__J., jom delovanja;
_ 2 - karakteristika
ł.¡.'.
b) nazivna diferencijalna struja nedelovanja ZUDS-a
Prilikom postavljanja više od jednog rasklopnog aparata u jednom strujnom kolu ili na vreme/struja instalacionog auto- (B), tj. IMOIB, mora biti veća od nazivne diferencijalne struje
različitim nivoima u krajnjem strujnom kolu, rasklopni uređaj se mora izabrati tako da se matskog prekidača sa većom nedelovanja ZUDS-a (A), tj. IMOA, i to u odnosu 3:1.
Prema standardu SRPS EN 60947-2 [3.3.93] definiše
,_

postigne puna selektivnost. Selektivnost zaštite od preopterećenja i od kratkog spoja može _s nazivnom strujom delovanja; 11 - H̀:

se definisati kao sposobnost zaštitnog uređaja prekomerne struje da prekine strujno kolo u L“ granica selektivnosti: najveća se da li je automatski prekidač predviđen za ostvarenje
kome se razvio kvar bez uticaja na ispravna strujna kola istog sistema. struja kvara za selektivnost selektivnosti ili ne i to sa određenim vremenskim zakašnje-

93 99
_Z-

Ž-='Š-:'_>_
of s.
1_':_. __ :jT_1.'
}_-J *_* _`_":-__-.

___,_ _ ___ _
¡¡|¡.-;_.'
_`
rfi" -'Šš
'ix-=
'___'. _ É.: -
 *-:_: -11"'-I-_B Ž-'P-l_ľ'?_-=:.1."-: T -
-_ -_-z _É i.. .f:*'a*, ág- _- _ = -_ -'

_.' _
'

njem u odnosu na druge prekidače vezane ne - --„era

ti azimi napon topljivog umetka može biti Tabela 2.36. Nazivne struje osigurača
red na strani opterećenja, a pod uslovima krat.. .__-.if;_,;-t_
- -I. :ae:
-.Lvži “sm
nazličit (veći) Od nazivnog napona držača
1 2 T kog spoja, i to: 1_-'::`i`- - -
sz. -ja-_.iz
Niz nazivnih struja osigurača (A)

i - kategorija upotrebe A: Prekidači koji

'tft
Lsigurača u kojem će topljivi umetak biti
2-4-6-s-io-iz-16-mr4w_32_
t
._ . l__

nisu specijalno namenjeni za selektivnost U :Eęí-__1:

40-50-63-so-ioo
;.'Ž1ší.
uslovima kratkog spoja u odnosu na druge 1-z

2. Nazivna struja topljivog umetka i izse160-200-250-315-400-sooe

zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su veza- .I na- `.

držača osigurača. Naziviia struja topljivog 630-soo-iooo-izso _

l
«_ . __

ni na red na strani opterećenja, tj. bez name¡_

I ______
_ I
' :É:
-i-_--..-.;
_Ĺ-"fír_.
T.:-
umetka mora predstavljati jednu odvrednos- NAPOMENE. fi
nog zakašnjenja predviđenog za selektivnost u _.r
ti datih u tabeli 2.36. Nazivna struja držača I _ Ako se ukaže potreba za nižim iii višim vrednosti-
uslovima kratkog spoja i stoga bez naznačene ..„._¡ _ osigurača mora biti izabrana iz niza nazivnih ma, one se mogu odabrati iz niza R] 0 prema sta-
kratkotrajne podnosive struje (nazivne moći Smlja topljivih umetaka ako nije drugačije ndardu SRPS N.A0.001 [3.1. 1]. Ä
- š
2. Akoje u posebnim slučajevima potrebno izabrati
prekidanja); _ _S
_-I navedeno u posebnim standardima za odre- međuvrednost, ona se može odabrati iz niza R20
.._;
I ___ 3.; .'Š_
đenu vrstu osigurača. prema standardu SRPS N.A0.001 [3. I. I
- kategorija upotrebe B: Prekidači koji _
gi.

su specijalno namenjeni za selektivnost u ~ -_ ::-

-'."äía.
3, Karakteristika vreme-struja. Ka-
Slika 2.21. Selektivnost dva prekidača uslovima kratkog spoja u odnosu na druge rakteristika vreme-struja daje se za trajanje topljenja duže od 0,1 s. Struja se predstavlja na
_:-`;-
zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su veza- " -._
apscisi, a vreme na ordinati. Za obe koordinate koristi se logaritamska podela. Primeri
ti ni na red na strani opterećenja, tj. sa namernim
zakašnjenjem koje može biti sa podešavanj em, _'
"Ĺfę
T Ž'
«tz
;¡,
;_
Ten:
,_ _
'I'É_Z'.:

_
karakteristika vreme struja dati su na slikama 2.23 i 2.24. Karakteristika vreme-struja
topljivog umetka zavisi od konstrukcije, kao i, za određeni topljivi umetak, od temperature
¡ az;
predviđeni za selektivnost u uslovima kratkog "É
1 .-1
'

'TI
2:!
okolnog vazduha i uslova hlađenja. Ukoliko nije navedeno, podrazumeva se da se karakte-
spoja. Takvi prekidači imaju naznačenu krat- _::Z
ristike odnose na temperaturu okolnog vazduha od 20 °C.
kotrajnu podnosivu struju (nazivnu moć preki- ;_ Č;

_ a“
.\.'

danja)_

\s\s
10: :- _ _ _ _ \M z j ::_._.'¡`.\\_1 Ĺ: j
_[_
_Ž-
il
1 2.4.4. Osigurači . '-=.-
L
ili
Il
` l ` i l
l
` ii \i \H
li
`
l
1
w
i `
\_
` i
il
\
l
I
\M
i ~ "`
M; M
` '
.If -ij
H i li ili l
li \lk ip ` `:l";:`Ĺ»` M
i ili
li
\i
_ _
i i
ji
i
l
U ti jilil E
` j jj M
1
l - -z :ii
1
_ _ .i'¡ 41--74A

Opšti tehnički uslovi za niskonaponske _ =Éf_'

'-'T E:-
=' 5? 2
toa =i__ _ tij, j i \jj . ij' :Hi \ jitdjflrj . * i 'W ` “ " il* ii ~l~\>:.'~* *Li* i 4,“ ll"j" `j`*l\~l*` mi: zr Ñ 'i 1 i `1` ` _'_ l
v i
'i «li l si
l ij 4 _j M, li 'LMJT
'= _*-1 IM_
topljive osigurače dati su u standardu SRPS __ *if* - l *lj
NM
j
jj
,, , ,i`, ,, ,_
ji jj, _
i _ i i ji
jj`
aj:
W,
oj
jj,, ijiiių
im, H .
j.
j
i.
,
,i.
¡ ~i 2'!.:__. . _. _._.l- '

EN 60269-l [3.3.62]. Standard se odnosi i na

_ _.'
+1.z
,, ,ii }I _
H
_ :_ _°f_,. .j. _L-_
-.4,_). r-:_
}Ë-
Tabela 2.35. Nazivni naponi osigurača 1
"';-.
:_1:4
2-_A4-f4 _,MLĹA
?__4-*»-4 'i-eo4i,;
';'If
_"1
'_--Ĺ .Al-4
4]
4Ä 4
sw...
i. _ j,,i
,j_,
,, ,__
;l`, l j _
..._
i,... _, ,_
_,_i. i. -454
ui.. 412.Wu
\_ ji,
i,_j*
i. ii „
fi____,__ w i
\bl i
...ii„\,i>.._...
i.i Mia
i
M
_..-_...,._.*„... 1.
..-.-i.»„..
... -j ti
\U ..j. „J j i .
i ili .~
i
li jfiliiv
i
ii*-i
»i
*lg
H*
»
ti
»
*
,-
.

\ i -inlsílifl'_AL
đ__¡A
íifl4^-4-__;___„ Ëųr14.
AŽ4
AP
I 4 ic-4í;44_ia '|f_
l_f-;-.-4è:_Ž_ 4Ä-4%
;|::L
4'-_*_* -_A -@4444_ft~|_- 4:
I:l;å.:4444444
1%?
íŽĹ-fł_í:Žf:Ë4 r uaí4- 4 f__ľþz-;_j___"44
I5”-"fm-'_
lsši e_ i mi
U
ii .i
_Nj ,
.si
“, .,,,
i vi li
,, _„i
i
j
i - --
ju.. .j.
-, ii
.l i j.
*H* ]*, j
„mitu \elÃ-L 1.1
- 'l“`
~4 _ ti
¡ ,ii tiÉí_;„;__
;;1-e;
l
v
Ñi-
izfx;H-44___ii_.-_'__-f_ Ć”1:li ”Ĺj
41
*22;14
i_*
Af-v-1--*-1'
4 4t-' , M
_-_L mI4wn-_. e'L_-ltii g-/2.z_._U-m~
4:-.-_._- íff-_
~;4-__;i_ AŽ
L.
44 _
tj
4Ai-_-f__-_A
;;rí;.Ä44
íír-_ :4li
Ali” ,
li
' *Mi l` '. j
J*Q;_fí¡_i tr __-_tz
l .ii r 1 _-dl'
i.4? i . ~
441424
fiUm_-Ĺ,
.iii __»
` ij, ._4 1
L%_444_4144f4~v il
,
lw ~ ti
j i
i i »
"_`-1 ¡.
i 4 '_Ff*_i>1Ĺj-*'_ --'» '-= -ł4TjI-
th
'4 ;i4Ž;T-1.; 5--0-j_. _ ~AviÄLÄ
A »i '-igaidi-þ4i'_'*_4*:_f
Nazivni naponi za osigurace Naziv ni I 2
Slika 2.22. Ukupna selektivnost dva ZUDS-a naponi za `
naizmenične struje (V) pre- i j * i * * _ ,j ` `*,„,;_ _ _.. bi * > `.~i - - - _ - i* , 11 *H`7':J{__ _.1"'_!.".'il. l'l." ili l' ` .

osigurače = " `F1li'itii,t,li,i,`,l1'T1"-?.zi.:i"z:i, -lifs*j,`iTf`*,*ii'i;, == li

Q ,_ .z ,_ li i ,,, ,,,i × tz-
=w _ wi , li l i u_.` ili ~i**“"“Ë\l
ma SRPS EN 60038 [3.3.32] li ji,,,`,i,li. »` i- i.„i»i \lw »,` l j- il- j- . ~ i l i, i ui ji ii H , l U \j l J I

topljive umetke namenjene za upotrebu u jednosmerne ` Ĺ-

I' _ '“ Q

É l
`

Niz I * Niz II
kombinacijama osigurač-sklopka (niskona- _ l struje (V) Š
I
7 i
` rw* _ _ _,I A' 0;
ponske sklopke sa prekidanjem u vazduhu, 110 i vz_4 e_ ;4eft-
L
r4_
iąuije_
ri:fl4-.łLf; 454;j_:T_4 ijé_iCD_1'_''o~1°`1:_'EiFP_4r.f-2???:H
4»'f _~_
I:
Ž_„Tf'
=:_ Ĺ'ilti' -1.;-444 _
íi;,O-4;- _ '_1
_„_~__l~
rastavljači sa prekidanjem u vazduhu i kom- Š l i:._ 4A -;4_Pi4144;-'."
:Ini'4;;f_rí4
Šš
L
f-
4f1;i?-i_f= šj_ ; _ _ lft-4ri;-šm-ËJ;_.-i_ f4 '-*fä4;,_z_zif}fi
ii : 4- -_ 214 .-è4;-ej
.ie_ñ';?i; lĆI Ä°ti_%í1ni_4l Ĺ_4l_ff
*Uma4,_ _.'l*
I_}ŠA_ _¡_ _ _ef_';`.Ã'u4:í'-4'
';"L1a-4-,_'g4r-424roff:_*_-mi ;__
4~+Ĺ_i_J'ne- 4-' fš
mir _a_efiä-
- .-<_- _
tEj;
to -U-P;
,ij-4ia
4 1-_ ei'-'T15-ČŽ
4Tí-_..}4'
tft;
Q4_Ä .-_ 4;o=': iíE.*"'_-. Piši?A-Aí
Iéåãgí-.ŠTO
1,442, 2
4 ;-_e -4__f: -ifeçje_ _ e-"'ií_*tofr.Ĺ;.Y:.:Q.4i_;i,4-;4e->- L4ŽQ;Ã-'i*;a__
-íă-íéëtí
łjfffj
íčf'í;_Ž; 1-4fi.__i;__
_A 4_ž-_A__
A_
iz!?
'Žft;
-Ĺ'
.T
šflľio
ff__i_. _
4rjj
4 ¡.. AA
iší_;;14Ć*n;_of4*i¡_;Š-¡r*_4"Yi4í » 4:Ž-Š: Ž-1'i;š_*"f;š_'-š.F-z}gi
Ĺ-L;
:Ai
TËAT
-_<.`_"?ĹĹ
-;:4Č_ 4;grršit
4_zi' -_E
AIè4-:QIA
zåkífléii

binacije osigurača niskog napona - prema l 120 125

i 2 4
hiInu:_ ' :_-_ _4;-Š4'
tj
-na 'il
dþalf
Ig-_-.I
'TA „Ë._;4i Ž"
'_

"“
_ 208 220 io"\
standardu SRPS N.K5.012 [3.l.41]). I'
ili
IA,_

Osnovne nazivne karakteristike osigu-

li::-ni
išg ` Ž,.,Ĺ,ij»L_
il të444%
-__a F4- ____
_
mt',I
-=1 ._ _- 4I-t-:g_ _i. _;í;í;n;z¡ ,I_1_i-4 -5; l li:i_ _

22o(23o) ¡ 240 ľ\J 2'Q9

l"'\
2-
-
III

I -_-4 4 _iíit-21.if;. -*fr

_
'_ '_

4*Pa4f4=i."g__-A-
'* f-.ęi iĹñ_
j j i
,
;-_ _ _:_ _ fi-_ I„_
.i
ííþi_ 40_i.A_ 1-'¡if _ _+4-;4 _,/-Q-:.:4i7
ili ĹËŽ;
“Ĺ_*Lj
fitii ti
1*4 í_s41:
i
1;_f;l_'jA_ __;;_4
i i;
4;_;;za flifl _
ñ4z_-1.444-f_i
I Ĺi
ii
4.4 _
_444;
4 -H4-ËiEPI4-f-aęk 4íl;Ë; _1_ _-__ñ_í_ _
"*.:"'2:!u-.sa-g_:i
rača su sledeće. ` _ 277 44 CĹ3
*f"_aiietr
EL
!": `
Ël ;*\,_i'1.J,j'._::"";_1a1“
ŠA”
4 _fËš_Ĺi4-
,HL J " -
Z
F
1o'7--
L 1
A ,P `,\`iľĹ`ii¡if*i
l i H
\V
\`
" H ;'4fŽ¡_ _'I-6-6-U-C*

*T ; <_-iåiíš
1. Nazivni napon. Standardne vrednos- ' 3so(4oo) li_ 415 460 .__ t. kadF*šif_Ĺ „.~.~ jššfiiéíl;
41 . g;; ij»i; ..-......_-_..._
f__- 4L-;4 ._ eng. --+-«--~* i-ç----^*- |j*T;°4;A__ -Žil 'il
iliŽ; ;ííf
LA-z_“All F? j_
~1;_Žzjif. A t_Ĺ_;%1;_íš šf4i P
5 \J1
ti nazivnih napona date su u tabeli 2.35. W soo 480 5011*
i>_
2 hi) of:--.Q _ mí 3
4 ÃI.
„ in E5;U*ĹZ_í «SN_:,- NJ'É
44_._*Ĺ_g._ Jà'*At-Az
U fj h C;J
U'ší„__ Š-I i...i iu \J :- ui 5 -Č"
N Å"- u1

Nazivni napon osigurača je najniža vrednost

1.-U 'U 'šl t

nazivnog napona njegovih delova (držač

660(690) , 500 600
750
..._
Slika 2.23. Karakteristika vreme-struja gG osigurača za opštu upotrebu sa punim područjem
osigurača, topljivi umetak). To znači da _ru-f - _ _

:1~- _-_ '¡ji_=_ _ _ prema SRPS HD 60269-2 [3.4.10]

100 z' fm".-=
-Ë--Ë-'
-
101
"""i .:;1.;_'
'-ti-1:'
. -'-.r-_-
-:-:'-4- ' _.- i:';.:-
_

+__**-.
_-i-1'-,zz
*'=z_~.<
".iFr`.'....'.:_`_'

'l-_.š-__ - =.-4 _3 4
'f:'Ë; -
_a-íuäq -*
 _ ¡__! _-;.*'[I-"- .=f“Ëi=:.z_= =`“- 3 '
;- .r_-.1"_,_" '
2?-;»
----.__-->-.~
_„Ti
E;_-' _,i_. _
:_ ---_:_ -.-- _
.!.1';
'::- _a:¡.-.- |_-:_
"É _u _'Fr-_-
@Ž-"' '
š1_ę_,,. _
TE. _
T _ f j , . . .Li;=s-'~.'-

&.I
IF"
___-___ 7 4-;____ ___~________í________„___________-._. --_..._.- .:-u_u---_à--._-...-_-..„.......-.„__.._.._...__....„ _
_ ji.-ga ..»_
Ë- z:-"Å
_ Osigurač se ne sme postavljati u neutralni provodnik jednofaznih ili višefaznih struj-
in-Q--ą gi íí¡¡¡_.|-iggy > n n _ u Q @__-I íííiinlh-ili-IIIlíu_líIIílt -

inIIII ....,:.=:¡. xiiazzzaz

.fi E 2!-":`.

C)
UI
Ëľfiifl
13--U
ĹICII
XUICC4IU-i'-í"íľľÉ_UIľIíí1uulbií_n:=::
lfi_I:a-a-a-í-í1_IílIl--__'-*-
1111.-mi-íitliúlifl' II III
I I
', "CŠH-I
ĹCHII
1In_ _
`
'-_»"ł_'.-"-
't:=„„'
n,__ ___
1 _:'13.
nih kola. ` _ _ _ _ _, _, . . _
Iiill::Nl _"-331i'ili."å Illll - ` __ U TN-sistemima napajanja, osigurao kao zastitni uređaj od prekomerne struje i/ili
\Iill,
| i ' '
Il IIIII_II _Il flgi i \. I I '

niil
II: -_ Ž5
uređaj Za Zaštituod preopterećenja, koji služi 1 kao zaštita od indirektnog dodira automat_
_„__
z-_-__ _._
*-- --
li Ĺ
nn -II-na _-......._.__....... _
32.'-?å'='..=.. """
íiíolflx _ 1 O
,__ _
Na _-Eni
-_-_ ii
= *_ ::É à
IÉ _1.1
“-
F
2 _,
-- .-
*_ cfl
__
__
--- 3
___
__..._
-
-ĹĹĹCCU
i *====
je-.` '_'łĹ'.:
è
si-"'=
- .- ,.=
skim isključivanjem napajanja, mora se postavljati na pocetku svakog strujnog kola,_l<ao i
í_ _nl U
I-I.
--\I I-*'ul: IIIIIfi%:III"zzáifl:-Ilul|1-PI-.III
I!!-ffí
!
Ć U' -
""""
II""~'.T`. '.-: I

:
li UI _-Ĺ-fl_.I
-ĹĆIIII
4. 7~:=
-_j--;.='==
z
al
ili ĆU"
_I!.._.all ::I
Iíhfll -.r
na Svim mestimana kojima sevsmanjuje presek provodnika, osim ako uređaj za zaštitu od
II_
_...__
_ -_ -__ -
3 __ S =:=-uu F.. E
tiŽ'Ž"`.- Ĺ»fl""'lw'
'_""'"'_'.¡ ni1 G-.-- niš.-_ 2- I Ĺ '% I
`“ ' ŠI I IIIIII
fil 1_
_ lliflll
¡:žã¡¡:....å.......¡_..'¡.: =I I
_i-II
IIna-un
lmlllflIl
“II iíflll-__i_.._.._-._..III
luíflll
lmflI=ľíí*_&-II-_I-1
::II “- kratkog spoja i/ili uređaj *za zastitu od preopterecenja postavljen ispred tog mesta ne obez_
...
I'
il :iii
-1 z-U u_wq_ouínnmn13-101 _ =
Ĺ Ĺ íiíiv I Ĺ III- ĹQI
_ IC _»- I 'mi'--"_-'_1íí
ili

- "'':-
1-Il:-ni ííli Ĺ đ IIC Ĺ _ __ I í I CC I iii J
flllllli "' I"
- I-_ÉĹĹ
Ilłllll
Illlll
I.I.- .Fi-
I., I_-1_I IIĹIFIÉ
.III Pil ŠIII -lu ninaii. III III -IIIIIIJ »-.É beđuje zahtevanu zaštitu _ _ _ _ _ _ _
NJ
Li)
-I _ à ___ lltlIl_
._._.. _._ _ ___.__. _...__ ...__ Ih 'al
,__ __...._____ _ _____
_ U IT sistemima napajanja, osigurač kao uređaj za zaštitu od preopterećenja, kad su
i nlim :xl l liIFĹËII I Im_II I :-I

----.-.iii
----U' -_ zgzzãämå š -_ .ËŽ =`- '--ŽË?-. Ž." ===u ŽŽ 2.:: """ '_~_=;_-' fË".\.-`
t ::Fi I li
::_ Uluųiųuua-_ I--Il nal mi am-
-U---1.'
ĹĹ íí
mi ini @_
izloženi delovi međusobno povezani pri pojavi druge greške, mora se postavljati na početku
-š ia==..
Ĺ .:'.f_f::'
: !-l'I_ _-. _ -__,
-I Ĺ .al_-INI Š
:ii-2
'SWIIJIIIIIĹIIIIIIII svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima _se smanjuje presek provodnika,
. O __.__-_._¡
-_-ni-'-1
íítlá
-I-nlIlnn::
If:_!: : _:gl:
-IIII l==: -"' minusi
l : =22!
_ __;____=_________~
'"'Ëš=.. .Ž-.-_ .---.---
i
== :i____.,_
-_-_ ...m-=-._=.i--:__
"" -iz--_ """""""1' ---'
bi Ĺ I
_-..-2:--='.== =~' - --~ _____„l„l|,I
-win.-_ ,_
..n.=¡;=
'-ui.
.. :__
osim ako uređaj za zaštitu od preopterećenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeđuje
Ĺfliíí
==:.:E: . if"
T,-1 1.
2- '
-1: :_:
;,.i» 5:
zahtevanu zaštitu.

-.mlilli iii @il:Iiiiii

--Ih .
Ĺ5 ' lllllu __ Ogranci od kablovskih i nadzemnih niskonaponskih mreža osiguravaju se pri ulasku
-li'--i-4AnUI--ACIN
LHDN
UILHQN
CGJNINJ
ni

Ë-_-s-mas i _
--
u-|nu_:@

'='-'-I: liI "'f=: !2 _ EEE

`
* 'i
Š-'__

U zgradu' =i= . . _ . _ _ . . .. .
- -_

I_II'
II
"in |.ii_
\

I
!
1 ii ni 1

NAPOMENA. }U Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog

~¡1|:i i:¡ .:i!5= io3I

IIIII
IIIII_IILQ
NJ
UI
-IIII
:IIII
IIm
i1i' Ili'
II iii?.iii
fi
-š. II
:r.-ni
1Q2 I!!
III
II _:Hill
_luill
lil
III f"
I'v _I
IIII
l ' *if
I fË*"-" napona [6.l.3] nije definisano šta znači da osigurač ,,postavljen ispred tog mesta obezbeđu-
I
I 104 Ë:_.
3
1.-io' II
- --::izš:lu:ã-i':.ii
I-10°
=-....'..._==..š:-ee- =-*-~"=~=_ųž===
:zl'=I . IIIIl
. ||| Elin
ngll
inIl I .iii“:
'l Il .“„-! 'I :.:ii:
I!lI:ûl.EIi.„_Il
ăI=iij-'ill
ui
: !: z=:2i: .
Inai”I*u"-'z*=="i IŠ!jfiralii
l-lu-I!uuliInillIizISHŠHI
'-"5552!
O -nl
Inmi gg-|ir-:::.'_: |__ @III
iu ur
"II É:
:nđl¡iii
IĹI
IN
íľđfll
I.I__-g
¡ »- „,,l1.ili:. m1111,..iin.:i:--'
44!!
411.
.iunull
“*= Ëli|lI.il=
ËËË-.al. "L'=¡:á : i .1: ãË.i Ë.;' il I
_:'._„=gI''Ë::ii=
i :'ŽÉ:ra::ij
l1051uay
ląlilliIflfll
i|Illllńgffą
ľiĹ-I:
7-ĹII
:_
Slim.ËĹĹ-I:ł_

IU
_Z «Ĺ15
- IIII IIIIŠ'IIii
ë."-..Ë'-'T-F'--É'š
II!E- IIIÉIIII'žalII šš
Eli I
ii
io :-
~ __ _"S-1.!
-~-::..-

" 11.“
je zahtevanu zaštitu“. Zbog toga se često u praksi primenjuju odredbe iz Pravilnika o tehni-
čkim normativima za izvođenje elektroenergetskih instalacija u zgradama [7.5.3] koji su
_'Il Ëi' N LJ
. ui N ui -ul cs ui .:.<'
š__

j U Å _*W* l En::
-:ns -
:if:
sada van snage, a koji su određivali dodatne uslove za ugradnju osigurača u slučaju sma-
.x1' -Š.
._:-
Lg::
njęnj a preseka provodnika:
Slika 2.24. Karakteristika vreme-struja gL osigurača visoke prekidne moći za zaštitu kablova i provodnika .__„,|.
Ĺ iz

1. Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti na uda-
za.
fši »
prema DIN VDE 636 [4.2.3| if
,,:.
L _
. ,,i..
ljenost od l m od mesta odvajanja. Pri tome nazivna struja topljivog umetka prethodnog
.„.. _

U vezi sa delovanjem topljivog umetka definišu se: konvencionalne vreme i osigurača treba da je najmanje 3 stepena veća nego što bi to odgovaralo provodniku sma-
cionalna struja. Pri tome se razlikuje: (1) konvencionalna struja netopljenja (I,,f) - njenog preseka.
đena vrednost struje koju topljivi umetak može da podnese tokom utvrđenog (konvencio- 2. Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti na uda-
nalnog) vremena beztopljenja, i (2) konvencionalna struja topljenja (If) _ utvrđena ljenost veću od 1 m od mesta odvajanja ako su ispunjeni sledeći uslovi:
nost struje koja izaziva delovanje topljivog umetka tokom utvrđenog (konvencionalnog)-Ĺfifå - pri kratkom spoju između dva provodnika na mestu ugradnje prethodnog i jačeg osi-
vremena. Konvencionalna vremena i konvencionalne struje date su u tabeli 2.37. gurača mora teći struja koja je najmanje 15 puta veća od nazivne struje topljivog umetka
_:.É`-z
r" tog osigurača;
"-1
Tabela 2.37. Koiivencionalna vremena i konveneional- 4- Nalilma IUUĆ Pľekidallla t°PI.I¡' - pad napona do jačeg osigurača ne sme prelaziti 3,5%.
ne struje za topljive umetke tipa ,,gG“ VOS umetka- Nfi2iVn3 1T10Ć Pľekidaflla U ovom slučaju osigurač ugrađen na kraju provodnika štiti od preopterećenja, dok osi-
topljivog umetka je vrednost (efektivna gurač na početku provodnika većeg preseka štiti od kratkog spoja.
~ Nazivna I Knn_ ` K0nV€I1Ci_0112lna za naizmeničnu struju) očekivane stnije _z

2.4.5. Klasifikacija topljivih umetaka osigurača

'Q1

struja * venęio- A SËYUJH koju osigurač može da prekine za dati

1,, nalno I .
1 netoplje- . .
topljenja napon pod određenim ~ -
uslovoma. Naziv- rł
`=» zet"
Topljivi umetak (element koji se zamenjuje posle delovanja osigurača) deo je osigura-
vreme I nja nu moć prekidanja daje priozvođač ča koji treba da se istopi kada osigurač stupi u dejstvo. U praksi se još uvek masovno koris-
\ (A) (11) j In: If odnosu na nazivni napon. Vrednosti te stare oznake osigurača sa topljivim umetkom (skraćeno: osigurači), uključujući i Pravil-
1,,-< 16 A 1 'I "I I najmanje nazivne moći prekidanja utvr- nik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona [6.l.3]. Prema sta-
_;i6si„s63 ^ 1 Š 1,25 In 1,6 In T' đene su u posebnim standardima za odre- ndardima SRPS EN 60127-1 [3.3.50], SRPS EN 60127-2 [3.3.51] i SRPS EN 60127-3
~ i đenu vrstu osigurača. [3.3.52] i aktuelnim oznakama proizvođača, osigurači se u opštem slučaju dele prema: (1)
.jà63<i„si6o ,. s |

konstrukciji i (2) karakteristikama delovanja.

..l_'

--Ij Prema odredbama Pravilnika o. teh-

16o<i„s4oo }_
.„, . . . ._,
nickim normativima za elektricne insta-
400 < 1,, jW _
-ILUJIN.) ; lacije niskog napona [6.l.3], pri ,É 1. Podela osigurača po konstrukciji
A NAPOMENA. " Vredzwsifza naziwze _-imij.-z manje od 16 i osigurača mora se voditi računa o t Podela osigurača po tipu kontakta topljivog umetka, principu zamene topljivog umet-
j A nisu utvrđene. ž j j Cem_ ka, principu delovanja i stepenu zaštite od dodira i uticaja spolja je sledeća.
-- - _ . *ËF-_'r-'
-
102 Tlf“ _ ëfz:-_=_
*-2 -
-
103
air. 7-._
ie:: - .ľšz --__ -
5 `^-IT _-z
--1
i. .__..¡ - -.-
. - ._{g:._'
..`f"'T' ;' *F-'r~

_ i..
_ ., __„__._
.¡__n
r- »_» '".-_I`-`ľ'-- ;.-.
:i .. _--_
'4-. .:.- - ._._.
1 ;;_z :I-_=-_n
»ia-= - _- _
 ""_:-:_
»_i_- _ _' _- .:Š
fi' 2: .ae -- 'J
_,ak
Ĺ ._

____z_'- _
-"ľš-I .T ¡ _
_ ilär' if' '-
._ ; 3 "_

r'-*_ . 1 _.- Osigurači tipa B_ (sl. 2.25).

.. To je osigurač
_ _ koji
._, _ Se' `i_-_lt '_f __ N01-malni (brzi) osigurači. Prema standardu SRPS EN 60127-l [_3_3.50], vreITIË
* - - _ i sastoji od osnove, kape i topljivog umetka sa cilindricnim - -_:ii *_ ' * delovanja 1101-nialnih topljivih umetaka mora biti krace od vrednosti u tabeli 2_33_ Takođe
1 3 kapicama. Kapa je obicno snabdevena sa dva nožasta konta- 1-*_;._E". _ » _-_-._1-"__
* `.zTË;'“-É; vreme delovanja normalnih _topljivih umetaka ne sme biti manje od 10 s, sa strujom ispiti-
ii
i
-
.__.
-_.Å
_
l
`
kta koji se uvlače u odgovarajuće kontakte u osnovi (tzV_ 1 9 75 puta nazivna struja.
Vanja
i 1; „pin“ tip). Topljivi umetak određene nazivne struje ne može .
iłlilä'-Č"
"li
'-_-.ffår-_

l l A _ 4 se zameniti topljivim umetkom veće nazivne struje bez _ __ T¡-@mi osigurači. Simbol tromosti je _gravura puža natelu umetka. Prema standardu
H'
* 1 Šųuuuxi_Q-Q
i:
\I."\
u_a _.Q
;,-
; zamene kape. Delovi pod naponom nisu pristupačni dodiru ..:"_ :J:-_ -

:>_';"'_TflŠ'
_,f1Z_:=
SRPS EN 60127_-1 [3.3.50], vreme delovanja tromih topljivih umetaka mora biti duže od
l l 5 kada je osnova osigurača instalisana 1 priključena za normal. -_-z.'.='.J
_`:,7`f*_'=-I'-3.1" "'».-;=;:É-' vrednosti u tabeli 2.30, Takođe, vreme delovanja tromih topljivih umetaka ne sme biti veće
nu upotrebu 1 snabdevena topljivim umetkom i kapom. 1.2;-š - _:ji l _--
od 6 S, sa strujom ispitivanja 5 puta nazivna struja.
cz I

--- .Š 78 - Osigurači tipa D (sl. 2.26). To je osigurač koji se V . -4.1

-_~.»-1
šaí-="Š
r=
Ð |"l“Ĺ -i
sastoji od osnove, kape sa navojem, kalibarskog prstena j
:Hju 'I-.

z*'=-ii
-{PJ OČI
'Zi L
t " 5 |._..__ Ë;_____",.¡__'_'_1___
U
topljivog umetka sa čeonim kontaktima. Kapa pridržava ::z*»='_'=:=. sf za ,
<-r.f'li '„'
t `-FË;
topljivi umetak u osnovi osigurača. Topljivi umetak odrede- =-C-'s_
`-'if' ne nazivne struje ne može se zameniti topljivim umetkom
P _,__ _I
__¡3g,_=~“5'_ -
_ :_ _g 1 -_-
_

-1--na-_- -u1í¡__

1- .
Ĺ-Å
5 O +-1,:
Ë`llŽl9"'l"T
---_

veće nazivne struje bez zamene kalibarskog prstena. Delovi _ 1-re..

_„---
'U

ii-
-Ć
fi.-
Slika 2.25. Osigurači tipa B; 1 - pod naponom nisu pristupačni dodiru kada je osnova osigu_ _:iz _ 3-f
sa -. í¡"`š'5zĹĹ

4,-L,TT
*“ra¡. «i~ „-:_-¡_- - ,
- 1í'~I-:ila
stezaljka; 2 - udarni uređaj ili rača instalisana i priključena za normalnu upotrebu i snabde- ^“=1::f:=
__ :_
- 17-.Đ Šif-
;
indikator pregaranja; 3 - držač 'iz' f:.šË_
~_ę=_ I;_ Š

topljivog umetka; 4 - topljivi

vena kalibarskim prstenom, topljivim umetkom i kapom. _z_+=_<_=_
gr* }_
'..':':F.=':

_ ,!;;2.~}`
TO 41 tiv U tb
:is 555
14, 2-Ĺ'
ËĹ
ËI[li ii_
element; 5 - topljivi umetak; 6 - - Osigurači tipa N (sl. 2.27). To su osigurači koji se ;.'_í_š"'
{tk
:-1 :. '
kontakt topljivog umetka; 7 - sastoje od dve osnove i topljivog umetka sa „nožastim“ i _
_¡_ ia
.ji Ë {
H
Hi*-I-i LM-J
I

kontakt osnove osigurača; 8 - kontaktima (tzv. NH-sistem prema standardu DIN VDE 636 " '^: F-
'.\
:-
.»
l_,_ 4 5 l

kontakt držača topljivog umet- [4.2.3]). Pripadaju kategoriji osigurača kojima rukuju struč-
-_ ;"f=Ë:
F
_ F' ti ,„_ _,Š._ _,_._
0l-1-G-bi \1) ¡.
0, I IJL

ka; 9 - osnova osigurača no osposobljena lica (osigurači za primenu u industriji), jer

* :#4 il a) Osnova b) Topljivi umetak
su topljivi umeci pristupačni i mogu biti zamenjeni samo od fęffľ-i»=':
._-_:É'f i
l

strane stručno osposobljenih lica. Međusobna nezamenjivost i zaštita od slučajnog dodira 1 11:.:i:;_
J- 3'
5' *'
Slika 2.27. Osigurači tipa N
11*
delova pod naponom ne moraju biti obezbeđeni konstrukcij om. - .
=_ _'T _di

fi-
_ l „-313- - Ultrabrzi osigurači. Prema standardu
za-łlff
` ' _ «azis-_ Tabela 2.38

~ re
I
Ž
_:.'_.¡';
. É'_'A_
„ae ~
_
SRPS EN 60269-4 [3_3.63], u elektronskim
., v __ _' - i-si uređajima za zaštitu od kratkih spojeva upot- Nazivna struja 1 Vreme delovanja
rebljavaju se ultrabrzi osigurači koji se naj- (A) (S)
-.»-._
_ V I;
Q 22 :
Iz. __ Š'
_ Šš češće stavljaju na red sa diodama i tiristorima. do 4 j 0,05
o Fi?
_ _ 51-
'S-». Poluprovodnička komponenta je, po pravilu, l I
q O . " I f '~__-
06----i _J-.í" m 'if

zadovoljavajuće zaštićena ako je I t ukupnog

preko 4 do 10 A 0,10
......l.
1
J.-...:„i
. Žž'
j ' łipfiłëg V
vremena prekidanja osigurača manja od It preko 10 do 25 A 0,15
ĹË W

= F -»|oB|- I _ 1 .
komponente. Vrednost I t osigurača zavisi od preko 25 do 63 0,20
konstrukcije umetka, od karakteristike strujnog preko 63 do 100 0,35
1
¡¡'. j
I kola i naročito od pogonskog napona. Kod preko 100 do 200 0,50
a) Osnova b) Topljivi umeiak manjeg pogonskog napona u odnosu na naziv-
ni napon, I t ukupnog vremena prekidanja osigurača se smanjuje (vrednost Izt, je konstantna
Slika 2.26. Osigurači tipa D za vreme topljenja: t, < 5 ms). Ovo može biti korisno kad je potrebno smanjiti Izt ali treba
proveriti da li napon luka osigurača izdrže poluprovodničke komponente. Osigurač odabran
..Ĺ|¡i -z -- U

3. Podela osigurača po karakteristikama delovanja Ë *:=Ĺ_Ĺ:-_

_Ĺ 11.13.: =.;.:If'
Ĺ'-_ _ -5 "Ili,-_:_
._ą_., _ _ _;_j_\-.
na osnovu vrednosti Izt ne mora štititi od preopterećenja.
-a-__ F= ~:='_
_ ' (odnosno području primene) 1."
': :E
_:':..~--
_ _-iv.-25'*-_
;;' *,¡¡.'-
_:-=. ':;
' \T 171"-: _
- Osigurači velike prekidne moći (tzv. NVO osigurači ili visokoučinski osigurači).
Podela osigurača po karakteristikama delovanja, odnosno području primene je sledeća. f
Topljivi umetak osigurača ima funkciju da u toku svog delovanja u utvrđenom opsegu struje
złzf- --_-:3=_-~
<: _fa
-_
' 104 „i;-
"f _7'_-E.

.- __ _-.-.- ,-.?"?E- ;';=.t

a 105
-_- . - 1=_--
'1~: _ _= *_ =_:'__-;
_.__ .__ - _“_-z _-_
'_ -„az '-'2

H; -E 'I-ií=u_
;-+_ 'F'-_.'-1'
- ' Fi. _ r: „_-._l-.-J'-'
=.'-a*-:L
-

_ . ." ::zar-f: ?- -_
! - 'sf-:ti
. =-l=u=a=¡::r.---r "
 - -f-
__ . _ f -,:.-*_-..z-:
..-_"-a'-1-_-5:-_ _
' -_-_-_-_*_¡5
_.__ ..1'.' _-_.r
- _-.' f-_1..- f; - - .--
'-'- '* '---:1='_l'_=
_ 'Fi' .' e- '_5`1'":~`.:-"" "I
'_-ie _ '_f:~I“_' _ _"
- -'-ve.
- =-1.. -*.':=-'_- ' - _
--I '_

ograničava struju na manju vrednost od temene vrednosti očekivane struje (,,odrezana strų- 2 NAPOMENA. Topljivi umeci
ja“). Efekti odrezanja struj a prikazani su na slici 2.27a, a familija karakteristika odrezanih :A
3“ obično se koriste kao zaštita od ioo _~ __~ 50'/-t 0"f-
struja koje odgovaraju standardu SRPS HD 60269-2 [3.4_10], prikazana je na slici 2.27b.
*If I ' 'f' '

2$0j
_ _
*r
.fi---el..
_fi

_ŠĹË
'-'__

'_-`Ëf;`I`_;.1i:'
- 155-
_
1:ši"-=1e-
Ĺ-

1.
'_fČ=='_ W." -- _
_,'_
kratkih spojeva. Kada se zahteva
Zaštita od Struja preopterećenja,
koriste se zajedno sadiugim odgo-
1...
U
5".
eni
50
1
z
aun sustina 1

f
-_ -ub
se zme
_z -:ant

f
'
_
~ ' fa Il

r-

-Å
_ il
ii '_'

Ëf "I i varajućim rasklopnim aparatom 30 Paris* w~~= f 9- .C

20011;
i
,'
I
._ r_3_-,f˄
'ii koji je predviđen za _prekidanje
ij \ 1
_'_-.'' \_sli.
:Z-'
'lž.?
-'
" id '
takvih malih prekomemih struja. za _
- "å.ľ.-3557"
I \\ \ -;Ĺ_ ;:': ri-::' Drugo slovo koje označava xe- --77* ' ' 4- u-_zi

i5o~j 1 ¡ , 1 }I Š 'fii 1 \5°þ`I

I
I \ l .Li kategoriju upotrebe:
_ „gG“ označava topljive
__ ae _- - = ner' -
e s
is 1 \ __ L ¡ __ _ 0 i
1 I 7 2 ='
i A Bþ
:oo-I umetke za opštu upotrebu sa
aa., as _
--_ _._ -__-._._..-_
"N- f
'g 1 Ji 0 | ' l
"~„Ë_l-Ë`¡_'_'
_Q4 i
punim područjem moći prekida-
v-r Fi-ijšä
av---.nv
_ Å -I-""'p
"Hz IÑ Ä O: 'I
nja; ._
in-_""

- Â .........-.LU.__..._... _„__ 8
-:__ “__
l =1'.>F`^_ _ íí
4--U-lf_;~ ¡_¡- +. . _- i.- 7_- ili _IE 2'.'.'I¡S 33 1 „ ,,gM“ označava topljive
.-.-

E”..l
rs
-4- ..-

1
_ š..l:._. .S umetke sa punim područjem moći eŠ__
~zf'fi _5___
s Dji
\
l5
*1
H

` '
3 ~- I-
fliųl iai gi yl lflnfl'
1----f» ' ¡.:_å['_:"
prekidanja za zaštitu strujnih kola

-il«ei “Ĺl`°*fs ”žf“'* "iŽi\'_.,_×,.í;___„aaeëëi "'“ " '“" ___

'zi__Ni1;_iL;„_;__sj, _àj _,i_ ,_ Äiill ~.': \'.-:.\'ăliå.\
Š;
i 3.4 5 6.2 io 15 \ms 20
~.-:- 9
É-1%:
motora; WI“_u
"lI"”i'"3*~+ ~_"'"`è
".zŽ'|ľeË
Ĺ
Ti
li
"\\
@fiV i.-_N-„.~+_--.ł-if-.4,-»-
*I-.
2.8 4.5 _ ,,aM“ označava topljive
_ i -____.._ ' E*
j_
lm_, łi
p Š̀
.;„`____;poI J_.t-A 30 LO 60 æ 100
_:Q: 'É __.Ë. _ umetke sa delimičnim područjem lk ..__.....,„ l(Å€f

Slika 2.27a. Efekti odrezanja struja pomoću osigurača velike prekidne moći I moći prekidanja za zaštitu kola
motora. Slika 2.27b. Karakteristike odrezanih struja osigurača tipa NVO
Primer. Ako je efektivno vrednost naizmenične komponente struje: lk = 20 kA i udeo NAPOMENE
jednosmerne komponente do 50%, amplitudu udarne struje: I 1) Topljivi umeci ,,gG“ često se koriste za zaštitu kola motora ako su njihove karakte-
ą¡=JŽ„uiL5=4a5kAnanaAi " ristike takve da topljivi umetak izdržava polazne struje motora.
|,r
_ _»

` _f:.å'lŠ
_ .-EĹ '.~
2) Topljivi umeci ,,gM“ karakterišu se sa dve vrednosti struje. Prva vrednost (In) ozna-
osigurač od 200 A prekida još u porastu kod 14 kA (tačka B) i štiti time postrojenje od čava nazivnu struju topljivog umetka i nazivnu struju držača osigurača, a druga vrednost
dinamičkih naprezanja. (ich) označava karakteristiku vreme-struja. Te dve nazivne struje odvojene su slovom koje
-¡-:'.=' '
Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji definiše namenu. Na primer, I„MIc¡, označava osigurač namenjen za zaštitu strujnih kola
[7.5_2] koji je van snage, primena osigurača velike prekidne moći bila je obavezna u iiidus-
`.i.l
motora i ima karakteristiku G. Piva vrednost (In) odgovara najvećoj stalnoj struji za ceo
trij skim postrojenjima i kablovskim razvodnim mrežama, u kojima se očekuju velike struje :rfi I osigurač, a druga vrednost (I_,¡,) odgovara G karakteristici topljivog umetka.
opterećenja i kratkog spoja. Prema tehničkoj preporuci TII-5 [5.3_8], osiguranje kućnog
_ -_-~ »-
3) Topljivi unieci ,,aM“ karakterišu se jednom vrednošću struje (In) i karakteristikom
priključka obavezno se izvodi pomoću visokoučinskih osigurača. ` z.=»'Y'._:'.1í"
vreme-struja.
Navedena podela osigurača po karakteristikama delovanja (odnosno području prime- "J̀
i_-i-':
''*i_
T''.'
.'_»,»_-`U
nirw
*j̀
»»_____
Kategorizacija upotrebe osigurača
ne) nije po propisima, ali se u prelaznom periodu još koristi. Prema standardu SRPS EN ._ł.-
';__:.
; prema standardu DIN VDE 636 [-4.2.3]
60269-1 [3.3.62], osigurači se dele prema: (l) području prekidanja i (2) kategoriji upotrebe. =--_-"--_=-3 w zi' '-< -'_

Kategorizacija upotrebe osigurača prema standardu DIN VDE 636 [4.2.3], šira je i
Uvedene su dvoslovne oznake tipova topljivih umetaka, i to: W _
nešto jasnija nego u standardu SRPS EN 60269-l [3.3.62], tj. osigurače svrstava u sledeće
Prvo slovo koje označava područje prekidanja: S mf; W T . '

kategorije:
- Topljivi umetak „g“ (topljivi umetak sa celim područjem moći prekidanja) jeste top- _-.¡f__ -_Z

- _:i-if"
E
1* _ ._ '

ljivi umetak za ograničavanje struje, koji može da pod određenim uslovima prekine sve ' »'.=;=_'f~_}_-=_'
-'~:_-_:if
'._Ë:u Jr: Ž- - zaštita kablova i vodova; g - topljivi umeci koji trajno izdržavaju struju do najmanje
struje koje izazivaju topljenje topljivih elemenata do njegove nazivne prekidne moći. afi. : ge;-_.
___-_
_ -3 '_ .-i_;š:".>; '-

- zaštita motora; njihove nazivne vrednosti i mogu da prekinu struje od

_- .5~z¡;_<_-i'_'
- Topljivi umetak ,,a“ (topljivi umetak sa delimičnim područjem moći prekidanja) je __z .._¡"
ý
.I- »¡. „_4.
_ .¡.'_.'; I'
C/Jgľ' - zaštita razvoda; najniže struje topljenja do nazivne prekidne moći;
topljivi umetak za ograničavanje struj e, koji je u stanju da pod određenim uslovima prekine)-Š ni R - zaštita poluprovodnika; .1 a - topljivi umeci koji trajno izdržavaju struju do najmanje
sve struje između najniže struje označene na njegovoj karakteristici delovanja vreme-stru`a
ina njegove nazivne moći prekidanja. ` -ja., =.
i -
- fr; _
?=_æ_.-_Ĺ _'
-.' :au -1
Tr - zaštita transformatora;
itd.
njihove nazivne vrednosti i mogu da prekinu struje samo
za određeni iznos iznad njegove nazivne vrednosti.
_| :I _ -fr 'EI
ii '“`Ĺ Ž
_ , - ~ zr; _
,_;'_
_ _
_- 'l-.::;j__^å`-

106 ,'j::~
'-"i;._šä L-
-1'-ËT :'_1Ĺ'F 'Å 107
.è_`Ë=:z
_ -z 2-== _;-; 93- _-"'
ea-1 -=T~"'fr Ž
_ei-2
f- _
izs.
'T __ _-_~<r_'
'I'-sa
_ . .. *_ »a 'I' ' -
_ ia: - -

il
-._ -
' 5- 'Čet
__, . _-;;-=-
 -'3 f=.'.`-.'. -..Ž-_'-.'
¡ _ __»_ ...__ -4.,
-1
.ja„z'".`
elf. __;~-=-"'~ - '_'

_i:_¡- '=;?~ĹłŽ,š'1Ž_'Ĺ
1;
.._1'ë';-`_- iii ' I "
_ 12 '_
1" ,;':"":-"__ -_

Saglasno tome radne karakteristike osigurača su: gL - za zaštitu kablova i vodova Štaje to kalibarski prsten? Tabela 2.40. Boje topljivih umetaka osigurača
opštu upotrebu; aS - za pridruženu zaštitu razvoda; aR ili gR - za pridruženu ili opštu Pfęma definiciji u standardu SRPS EN Nazivna strujaif 0 Topljivi umetak 3
zastitu poluprovodnika; gM - za zaštitu motora za opštu upotrebu itd. 602694 [3.3.62], kalibarski prsten je deo
__;ËË;tÄ; _É _' _ d ržač a Nazivna struja Boja
Uporedne oznake tipa osigurača koji se koriste u instalacijama niskog napona u induS_ '. ` ię"- „'* .

osigurača namenjen za postizanje nezame- (A)

triji, domaćinstvu i sl. date su u tabeli 2.39. _ 1 umetka (A)
_'I__ iz '-u njivosti. Naravno, kalibarski prsten je kons- Ñl
._ ,_

mikcioni deo osigurača tipa D.

2 _ _
ružiča sia
Tabela 2.39. Primena osiguraca niskog napona u industriji, domaćinstvu i sl. 4 smeđa H
bi
iëfi! 1,1',_.
-T-.55:11

Namena _ Upotreba Oznaka delovanja Izvedb a Nazivni Nazivna Prekiuna

Ñ__w„
.HL
_
Štaje to „slepi osigurač “? 6 zelena
umetka napon struja * moć U električnim instalacijama niskog S25 i 10 crvena T
I SRPS EN 60269-1 DIN vo E
(V) (A) (KA) «*
[3.3.62] Ñ 636 [4. 2 3] napona koriste se _uređajinza rastavljanje. 16 `siva
`T jih
:'r'*_ 7
'Z Njihova funkcija je „vidljivo“ rastavljanje
i Za industriju Opšta 3) gG gl., sa nožastim 1000 0 51000 >50 20 plava
1 idistribuciju kontaktima svih provodnika pod naponom posmatranog 25 žuta
6 električne ` -i «' strujnog kola napajanja. Jedan od tipova
Pridruzena 4) aivi zivi _ij-\__ _
_.iva -"_
energije 1) sa cilindričniin < 1000 i -_ '_ 35 ŠCIT121
kapama
` gaa. uređaja za rastavljanje, koji se naročito kon'-
*
l \ >:.- -.3-.-_ Sti u komandnim kolima elektroenergetskih 63 50 *beia
sa navoj em S 1250 ` .'_'_L.i -Z
postrojenja visokog napona, jeste tzv. slepi 63 bakarna
_ Opšta 3) 0 Normalni 5) - TipDiB°> 500 S 200 4+l6 i ffiíýí
hi“ f\,
I_.'._

' -.-
,_
osigurač. U osnovi to je klasičan osigurač 80 srebrna
'j
:ËĹË
Tłfl.
`i

"_
-
(najčešće tipa D), s tim što se umesto toplji- 100
i Tromi 5) i - Tip D 500 S 100 >50
_ã„

_zzfš
Š-.r
J,
J _V g
vgg umetka koristi ,,kratkospojnik“. Prema 100 l crvena
(660) (S 63)
i
J 'i Li;
1' :"'= -1'-. _
_. tome, slepi osigurač nema funkciju zaštite 125 *Žuta
Ž“ 11?! ífi

» Za domaćin- Opšta 3) sG _ eL Tip D, D0 iB6)

' 380 5100 >20
*ŽPL
if 5.-z
'ii
--'_ i'
.
'_
od kratkog spoja ili preopterećenja, već 200 160 ` bakama
stvo i slične j _
isključivo uređaja za rastavljanje posmatra-
U

sa nozasti
'm
>20
i'_;l3=f_ '
200 plava
_ svrhe 2) ..=._-1-: .= '
nog strujnog, odnosno komandnog kola.
kontaktima _ ';_.e.:- =- '
_IT “
~ _-åii 141
..'_`_'

-` EL. -_
ai' ' -
sa navojem >25
'=='_Z 1 t. _
" _»JQ -
i.-U -~~
|
2.4.7. Instalacioni automatski prekidači
Normalni 5) - 'ripD¡B°> \5001 S 200 4+16 zf;-_f_`j'_'
uf::
_=2`:.`_¡ -'-'
W"-'
'
Na osnovu odredbi iz standarda SRPS EN 60898-l [3.3.89], prema vrsti struje, insta-
Tromi 5) - Tip D 500 S 100 >50
13:? _T fr'
T _
lacioni automatski prekidači mogu biti:
j (660) (S 63) i -»rw
_. .,';
._:.
- automatski prekidači samo za naizmeničnu smiju (oznaka: ~);
- automatski prekidači samo za jednosmemu struju (oznaka: = );
___;

1000 _ 51600 _
ł _.i\ _

Za zaštitu _Opšta 3) gR gR Sve izvedb 6 >50

- automatski prekidači za naizmeničnu i za jednosmemu struju (oznaka: E ). Ako
0 4)
Ëãågprovodi Pridruzena aR aR 3000 >50 i -i- 1.. _ automatski prekidači nemaju oznaku za vrstu struje, takođe se smatra da su izrađeni za
ji 2' -1; ._
_-_.'_»"
j -z ;_ naizmeničnu i za jednosmemu struju.
l _ NAPOMENE
,J _ _ _ _ __ _ _ _ __ _ _ _ Nazivne vrednosti instalacionih automatskih prekidača su:
2, Ne moraju biti zasticeni od dodira delova pod naponom; sve manipiiľacije obavlja obiiceno tice.
_ _ _ _ .. _ _
Moraju biti zasticeni od dodira delova pod naponom. _
6 .
- nazivni
_
.
naponi:. _ V _ _V _
3) Osigurači za opštu upotrebu štite kablove i' provodnike od kratkog spoja i preopterećenja; transformatore i F 250 1 380 V, Za aUt0m3t3kC Pľekldafifi l"l31ZľI1€I1lCI1C SľI'U_]€;
motore sifre samo odpreapierećenp ~ ~ 250 V, za automatske prekidače jednosmerne struje;
. _ 4) Pridruženi („ back up ") osigurači štite samo od struja kratkog spoja. Za zaštitu od preopterećenja treba pred- _ nazivne Struje (In):
_ videti drugu vrstu zaštite. i
_ 5, _ _ _ _ ` 6A; 10 A; 16 A; 20Ai25 A'
_ ij Oznake ,, normalni i „ tromi ne upotrebtjavaju se ii novim standardima. _ Ž _ _ _ _ _ °
É li _ 6) Tip B ima cilindrične kape. A _ _ nazwna moc Pre_k1dan.l_a-
E li ¡Ë _ 1500 A (za naizmeničnu stri1ju);
* is 2.4.6. Boje topljivih umetaka osigurača fa _ „_
|
%__i.___
1000 A (Zflj@dI10Sm@1`11U Sm1j11)-
i'i| '

li Topljivi umeci osigurača obeležavaju se bojama koje odgovaraju i boji preldl(\1lÃ*Ëí*(S3El\/llŠNilã- Nęzlivna Sl1;I_'äja_odH6 A ne upotrebljava se za instalacione automatske
g prstena. Boje treba da spreče umetanje topljivih umetaka veće nazivne struje nego fa ensl Om O 1 ama °
z š---i odgovara prstenu montiranom u držaču (osnovi). Standardne boje topljivih umetaka osigil-I Päema bľ°Ju_ P°1°Va= in-S_ta1aCiË'ni Ëľutfimaiski Pľełdąači mogu biti:
_Vraća date su U tabeli 2_40_ - jednopolni automatski prekidači s jednim zaštitnim polom;
".'lll
:_ - -1-Niš.
_ li.

108 is-
_"}='*==f .z:_=
=
_j _,Sf-_ii ~' ":'--_izj ' f'
_:=_=_'_-_ _„-
_ 109
11" ,:;i'¡__ __i|j'
ľ"æ.„'*ł3š --':1'*Žiz =¡';._`
jan-_i :_ _--_-.J
"W -.' ,__
rä
r-' I-FË*-' L`T-7-2'-'_-F if.:
-__-.ii
-'::.-
-:,-._ ;_-
6-
.fZ-.;~_'-
__ +.¡Ĺ„_¡ę
__ _ . _-_'__ .=f~ ~'.':!__.
'~«- =
.

-- ' :_'.:" r Ž--É'_č*_'-'-'

';<»i- ' rš`Lj
-_¡. _
_ Fi-:zi ' '-';I.=„_-_
L _,_.;..
_.__ ._ _if
____ -
 ;- I

- dvopolni automatski prekidači sa dva zašt¡_ _ kada kroz polove _ protiče struja koja je jednaka 1,7I,,, prekidač je mora iskl`juci
"ti za
ji-21.0:
1120, ~ >-nn _-_ -_ -7
tna pola; _ _ _ _ 1
-WBHÑLË aćeod 2 minute,
:T
'A "T
:“
50 -MI 6 ni - tropolni automatski prekidači sa tri zaštitna
_- kada kroz polove protiče l_4_l„ (za automatske prekidače za obe vrste struja, ako So
..._
M
note
10 t G _ i"IFiz?""“Ĺ I"¡
_ P°1a;- četvoropolni automatski prekidači sa četiri --..¡.
,ų..„-'_-I _

--'iišä-=_'.
uu .
koriste u jednosmernim kolima) ili (7<l2)I„ (za sve ostale slucajeve), vreme isključenja
*_
¡__T
__ 1; ` 1 i zaštitna pola.
P?-__ -zi
.1¡=_¡'-'„ę.». mora biti manje od 0,2 sekunde.
1 - -- -
i
l
--+~---*i
i
Prema karakteristikama okidanja (sl. 2.28), Š
¡-„T 6.
_:1`_ií= _ -ËË-' Na osnovu _karakteristika okidanja instalacionih automatskih prekidača određuje ga
_ ;--;-
É
oblasi; primene, _i _to: automatski prekidaci tipa L (engl. Line) predviđeni su pretežno za
za-1: 1-
__ @__
automatski prekidači se dele na sledeće: :.-,:
' à-uf-:_.'.
Š::zu
ndef3 io: `
U upotrebu u strujnim kolima niskonaponskih vodova; automatski prekidači tipa H (e„gz_
_ _ 1. Automatski prekidači tipa L: -å~š.
`__

House) predviđeni su pretežno za upotrebu u strujnim kolima u domaćinstvu, a automatski

Sek _ÄĹĹ-'

1 _ Ä - kada kroz polove automatskog prekidača ' ;»ii

-»_
prekidači tipa G (engl. Generator) u struj nim kolima u elektromotomim pogonima.
';-"J-_}.Ë=Ã'r
nazivne struje do 10 A protiče struja od 1,5I„_ -Ëef^'_' ' -Ji ¡_Ë' -
:' Ã _
I-_É `
Kao što se vidi, odredbe ovog standarda su prilično zastarele u odnosu na međunarod-
A_ 100 odnosno automatskog prekidača nazivne struja' @mk Ĺ-;
' 5,*-ŽI- ne standarde, kako u pogledu nazivnih struja
, _
_sg
~ 'f preko 10 A protiče struja od l,4I,,, ne sme doći da -Sr.
,- (sada su takođe standardne vrednosti: 32 A,

'ii
\ UIO VI- ECU' \
isključenja u toku l časa; 3 40 A, 50 A, 63 A, 100 A), tako i u pogledu
- kada kroz polove protiče struja od l,9I„ za ii..J_i.=i;=; karakteristika okidanja. Prema SRPS EN
Li III A

'I *'-
M węäľgO,ų I'uz_5if/
4%-=~-íľ(I . . O_ 60 iüülln automatske prekidače nazivne struje do 10 A, fa_2së_*?'"= -~;.'r
_-_L-;r

.izyågl
60898-1 [3.3.89], klasifikacija instalacionih ` i¡
ž .
odnosno od l,75l„ za automatske prekidače nazi- mw " 1--__-`=';
automatskih prekidača za zaštitu od preko- .

_ .

vne struje preko 10 A, automatski prekidač memih struja izvršena je prema sledećim i i I

Slika 2.28.Karakter1stika vreme-struja mora isključiti u toku 1 časa;

.V
-;_'iš '*-"' -u
1* :_
1:.-_i
karakteristikama okidanja (sl. 2.29). j
i
U
'-'_/I'

za tip G' H i L - kada kroz polove protiče struja koja je jed-i .if '
F Imin.-li '
*.*L'_-.'

naka 3,5I,,, prekidač je mora isključiti za vreme 1. Automatski prekidači tipa B: p 15, 1.:
f

koje ne sme biti kraće od 0,2 niti duže od 25 sekundi; l.,_

- kada kroz polove protiče struja od __-_ :_
Ñ
J

- kada kroz polove protiče 7I„ (za autometake prekidače za obe vrste stnija, ako se -\
ii
:a:_
1^-*;.
i--_~i~ 1,l3I„, automatski prekidač je ne sme isklju- A f
koriste u jednosmemim kolima) ili 5I,, (za sve ostale slučajeve), vreme isključenja mora biti .i -;-- -f čiti za vreme kraće od l časa; j lS -E _,__.
TŠ"<
manje od 0,2 sekunde. - kada kroz polove protiče struja od
Ĺr
1,451“, vreme isključenja automatskog pre-
2. Automatski prekidači tipa H: kidača mora biti kraće od 1 časa; 0,15-ij B C D
':_ł{ - kada kroz polove protiče struja koja je LT _ _ _
~ za struje okidanja (l,5+l,9)I„ za automatske prekidače nazivne struje do l0 A, odno- -4 _¡. jednaka 2,55I„ za automatske prekidače i il ž 3 s io zo 'io
sno struje okidanja (l,4+l,75)I„ za automatske prekidače nazivne struje preko 10 A, vreme-
_ _._
,ii

iiazivne struje do 32 A vreme isključenja ne ~ i,is 1,45

na isključenja su ista kao za tip L; sme biti kraće od 0,1 niti duže od 60 sekun-
- kada kroz polove protiče struja koja je jednaka 2I„, prekidač mora isključiti za vreme di, odnosno za automatske prekidače nazivne Slika 2.29. Karakteristika vreme-struja
koje ne sme biti kraće od 1 sekunde niti duže od 5 minuta; struje preko 32 A vreme isključenja ne sme za tip B, C i D
- kada kroz polove protiče struja koja je jednaka 2,4I,,, prekidač je ne sme isključiti za _i
J:

biti kraće od 0,1 niti duže od 120 sekundi' 3

vreme kraće od 0,2 sekunde' - kada kroz polove protiče struja od 3I„, automatski prekidač je ne sme isključiti za
- kada kroz polove protiče 4,2I„ (za automatske prekidače za obe vrste struja, ako se _.z
.!',i" vreme kraće od 0,1 sekunde;
koriste u jednosmemim kolima) ili 31,, (za sve ostale slučajeve), vreme isključenja mora biti fi
- kada kroz polove protiče 5I,,, vreme isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde.
manje od 0,2 sekunde.
2. Automatski prekidači tipa C:
3. Automatski prekidači tipa G: __-Fil' -
-vi-

- kada kroz polove automatskog prekidača protiče stiuja od 1,05I,,, ne sme doći do - za struj e okidanj a (1 ,13-l ,45-2,55)I„, vremena isključenja su ista kao za tip B;
isključenja u toku 2 časa; - kada kroz polove protiče struja od 5I,,, automatski prekidač je ne sme isključiti za
- kada kroz polove protiče struja koja je jednaka l,2I,,, prekidač je mora isključiti za vreme kraće od 0,1 sekunde;
vreme kraće od 2 časa; - kada kroz polove protiče l0I„, vreme isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde.
110 lll
 ~"_.å-Ĺ
--1 T-
---'z ".=Ëåš - '=""
^-_fa-.¡_v=u fl'_-_=_»-_- ;_=
_.. ;-_ "_-..._ ,....__
_...v r _ I .-_-zr
.'
--_
___-_-v< ~ _-_:--
.`=_ --*Ë._:_IľŽ'
' -" .=`-Å--'_ .`~
"I ` :_

.'.1-" rz'.'=.-'_=+"= :
3. Automatski prekidači tipa D: :;;j_=+»'-- Tabela 2.41. Faktor kza niskonaponske instalacije
__ -:_-__*_ :-
f

- za struje okidanja (1,13-1,45-2,55)l„, vremena isključenja su ista kao za tip B; 4.

z _ Za instalacije napajanja Za kablovske ili nadzemne
- kada kroz polove protiče struja od 10l„, automatski prekidač je ne sme isključiti za ti . . ., . . đ . potrošača (posle poslednjeg v0d.0W.š' člključuiući kućnu
ëiT'ñ`_Ĺ=`t
-r i:Ëil _ Prekostrujm zastitm ure aj _ T___dv__j ka ili posle kućne prlkljuenu kutiju KPKi
vreme kraće od 0,1 sekunde; ' .Šef 'if' _'

- kada kroz polove protiče 20l„, vreme isključenja mora biti kraće od 0 9 1 sekunde.
_-_?*-F%`_="_-
I priključne kutije KPK) ` prekostliujne “ref-iaje U
“1« _ _ ž _ _ _glavnim dovodlma
.. P ._ - :.`.='\-_-

Što se tiče primene, prema standardu SRPS EN 60947-2 [3.3.93],_ sada se definise da 11 z _ Brzi Tromi Tromi _
je prekidač predviđen za ostvarenje selektivnosti ili ne, i to sa određenim vremenskim zaka _J
::_
Osiguraci (É 5090 (Ž 63A) 2,5
iii,
šnjenjem u odnosu na druge prekidače vezane na red na strani opterećenja, a pod uslovima 'W'lf'ã'*
kratkog spoja.
Šš 3,5 5 `
I
Izaštitni prekidač sa vremenskim kaš- 1,25 1,25
NAPOMENA. Nemački nacionalni standardi DIN VDE 641-21 [4.2.4], koji se često _ njenjęm isključenja struje kvara
primenjuju i kod nas pre svega zbog uvoza njihove opreme i tehnologije, pored gore navę_ Ji--55'= Ilnstalacioni Tipa K 15 \ 2,5
._¡_____ __
denih L, H i G karakteristika, definišu dve dodatne karakteristike okidanja: _-:it: , ._
automatski Tipa Z 3 ` 2,5
1. automatski prekidač tipa K za zaštitu potrošača (aparata), čije vreme isključenja 'ffš Pfekidač ¡ Tipa L _
ET: 'I I
_-_.*Ë~*'”
_ 5 2,5
._ _„B ,
mora biti kraće od 0,1 sekunde kada kroz polove protiče 15 In; Šš..
I Toan 3 zs I
.ílz
: Ž:";_š,'
1-I -:-. _.J
4'

2. automatski prekidač tipa Z za zaštitu poluprovodničkih komponenata i naponskih z..

-TT. 4-z

transformatora, čije vreme isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde kada kroz polove .1-;. Tipa G
11
Ä:
1
;
'ri
__ - ` 12 2,5
protiče 3 In. ni ' Tipa B 5 2,5
Instalacioni automatski prekidači tipa K i Z takođe obezbeđuju zaštitu električnih _ Tipa C11 _Ĺ
:_.'=_' :_ .
___ __ ,
10 2,5
11,9; ,__

vodova(HnUa) ,_ . l Tipa D,___s__.

"ËĹ"
Ž-.Pi _
1 .
;"
"'-.
» 20 I 2,5
.'š.=.s„._Ë« A
'Si-31 z Ĺ
2.4.8. Struja isključenja zaštitnog uređaja _-»un "_:_ __
'šffl -.'~„ F
;.:':'I'
If, I
.-F'-P
.Ĺ`

-T L.-
'_
Prema tome, prvi uslov za ispunjenje ovog zahteva je pravilno određivanje projekto-
Kao što je rečeno, nazivna struja osigurača ili podešena struja zaštitnog uređaja (IN) ._«-:B
fa _
__:_,_
.z»
1 ..= ._ gl' *__ 1: z
vane struje (IB) strujnog kola. To je prema standardu SRPS IEC 60050-826 [3_2_2] „struja
bira se na osnovu uslova normalnog pogona (In) i uslova kvara (lk). Struja isključenja zašti- ;-ra. z -*__ ' _
_ -:-::-~ : '
_r:t= Hr* f “ f.:
A
proračunom predviđena da teče kroz strujno kolo u redovnom radu“. Vrednost ove struje
tnog uređaja (la) treba da obezbedi dovoljno brzo isključenje struje kvara (lk). Zahtevane -1 za- 7 -'+5
r 7'
11: _
Č
.' treba da odredi projektant na osnovu analize opterećenja. Određujući faktor jednovreme-
7.... .
...B
I-6 -' - '

vreme isključenja zavisi od nazivnog napona instalacije prema zemlji (UO) i primenjenog _}L
»E,_
„ziz _. „ _ _
">
nosti opterećenja (k) i faktor snage (coscp), dolazi se do maksimalne jednovremene snage
sistema zaštite (TN, TT ili IT). Prema tome, nazivna struja topljivog osigurača, instalacio- ' --číľf' 1 _ 'Bg
^z

_1'I-'
(P„,,,, /11), odnosno maksimalne jednovremene struje (lmax) koja u stvari predstavlja struju za
nog automatskog prekidača ili podešena struja elektromagnetnog okidača zaštitnog preki- koju se strujno kolo projektuje (IB), tj.:
dača (IN) određuje se u zavisnosti od struje kvara kao: 'id 9

Imax IB

_ P . _, „,
pri čemu je: Ima, = ---5`ËX-- (A) - za jednofazne potrosace;
gde je lk - struja kvara (isključenja), a k - faktor koji se odnosi na spoljne vodove (kablov- 1] U cosqa
Td: I -\_-,-
ske ili nadzemne), uključujući kućni priključak i instalacione osigurače glavnih razvodnih P
vodova u glavnom razvodnom ormanu (tab. 2.41). Ima, = Å (A) - za trofazne potrošače;
Kada se koristi zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (la) jednaka .__i_ ._
×/Š 1] U coscp
vrednosti nazivne diferencij alne struje delovanja (IB„).
_zi zr ._
gde su:
V
:_ Pmax - jednovremena maksimalna snaga (W) ;
2.4.9. Izbor osiguraca u niskonaponskim instalacijama _ '1
U - pogonski linijski napon (V);
*ET Š' __

Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona '

_ _,*--
:TTF
. _ ; 1
'_=l- '-
E:
T“ .
: _ _
1] - koeficij ent iskorišćenja (odnos predane aktivne snage i primlj ene snage);
[6.l.3], struja provodnika pri normalnom radu električne instalacije (IB) mora biti manja od -_.--.__
_ `_;__{; _.__
-: rs' '3 '..-:E
í;___' coscp - faktor snage.
1.
;».i1:`-'.`-.
nazivne struje osigurača ili nazivne vrednosti struje delovanja uređaja za zaštitu od preopte ' _ :_„_*~'*E_-ai-'1;i 7 '-_»_-.-,
~' 133'
ni
""'Ĺ-ę-E
_
Ukoliko smo pri proračunu projektovane struje (IB) pravilno razmotrili i uzeli u obzir
rećenja strujnog kola provodnika (In), a ta vrednost mora biti manja od trajno dozvoljene g __.___ ._
T*
»-f;';'š_
' :_ -T* '._Ž'Š" _
sve faktore, odabrana oprema će zadovoljiti sve zahteve pogona ako je nazivna struja osigu-
rača ili podešena struja delovanja zaštitnog uređaja In > IB. To znači da će praktično retko
_Ž-.Q5 _.'-filE' _
-» '_ .'u-r."-
struje provodnika (IZ). Trajno dozvoljene struje izolovanih provodnika i kablova date su u ' :Ž * - "";`-_ë~ -.'Hš'__--
Ć š ".;|':.-'!_.'
_-SZ-_Ž-;"

tabelama 2.14 i 2.15 u poglavlju 2.3.1. =_ ..~_ _ -_ _=7.- .

.JFËL .,-
nastati situacija da zaštitni uređaj isključi strujno kolo zbog pojave dugotrajne struje preop-
--sta? ..,_~= -:>f.':- ::---- 1" -

-;- :=f». -==w-1 -_=..

112 -1
.__
__..
':._""
_
113
____. __.¡¡.-:T-_ .__ - _

=`“;„. I :íÉa_.. '-

Ĺ-" ='.:.-.- É:-'Å
EE
-." -754 'f'-'=I-'T' _::__ __
'IB _-;'~:.+'»=
'iz ;; 'J-7 :'1= t-"'11."-5 =
f ?;.=-1-'3a '=.e'_= "_;z _
| .- =_[ _
-FL-'.._._~_;.~
- š_-
šf"%Ĺ`;~_ `
:B =-- _-» ___ .:
iza..-_ ł>-- 1 - ' -- - - i 'I -
 I

terećenja. Ovde treba napomenuti da se pri izboru osigurača u elektroinotorniin pogonima Č Tabela 2.42. Najveće nazivne struje osigurača za zaštitu pojedinih vrsta i preseka provodnika
ne uzimaju u obzir prekomerne struje pri puštanju motora u rad. Ako se takva pojava cesto od preopterećenja
ponavlja ili duže traje, treba proveriti da li je oprema za pokretanje motora dobro izabrana
prema standarda sru>s HD 603646-51 [3.4.i7]. č prasak prov_í;1“"Ëa.(.mm2) i C lN_f'Ë”“° “'“¡(Ë:°P:_-lËlĹ,“'“°t“kŽ_'_°S¡g“;“čŽ.fiA)6
. _ . _ , :Š ~" llľľlllll lllľl * ľll 3 U I'
Uslov In > IB nije dovoljan, jer se ne određuje koliko treba da je (l,,) vece od I Šš *_ Bakar J f I P pm upalón _
( Bl-
Dakle potrebno je uzeti u obzir trajno dozvoljenu struju kabla (IZ) prema SRPS HD 60364- T - "` 1
5-52 [3_4.l8]. Tako se definiše vrednost struje (IB) koja je u stvari vrednost nazivne stnijęi f 1 _ - _ 10 16 20
zaštitnog uređaja pri koj oj ovaj pouzdano isključuje tokom konvencionalnog vremena, i ona' ~ L5 _ 25 I 16 1 20 25 '
ne ama da buda veca 66 i,45iZ (ij. iz g i,45iZ) prema Standarda SRPS HD 60364-4-43 _F 2_5 4 20 1 25 35 đ
[3.4.15]. ar-
lv 4 6 25 35 ` 50 `
Prema tome, praktično ne može nastati nikakvo preopterećenje strujnog kola u redov. P 5 10 35 * 50 I 63
nom radu ako se pri izboru osigurača u niskonaponskim instalacijama polazi od toga da je '1:¡
'ie1“.
~`-_f
-=;,_{nei
:-;
|i,_U_li¡.¡r'f
1-.L
iv
=» te 10 16 50 63 _ so
projektovana struja (IB) realno određena i prema njoj izabrana nazivna struja osigurača ili L 16 i 25 63 P_ _ so » 100
nazivna vrednost struje delovanja uređaja za zaštitu od preopterećenja strujnog kola prov0_ t 25 35 so 100 125
dnika (In), uz pravilno određivanje
pz...¡azaz.¡„.ag....aa¡a.nap trajno dozvoljene struje kabla (12).
`“ 35 50 100 125 160
Trajno dozvoljena struja: iz I; » Razjašnjenje koordinacije karakteris-A
T 50 _ 70 125 160 200
e=a;.i=a„a..aa.„¡a.ia Y. tika _provodnika 1 _zaštitnih
if, '
z vo 95 _ 200 _ 225
S,„,¡,,, I si kao 1 uslova iz Pravilnika o tehnickim 95 120 -_ I 225 260
-4---l V
r 120 ` 150 __ 260 300
1.

Nazivne struju ili podešeno struja

-U-
4”
_ _
I normativima za električne instalac"113 i _;;f¡; {L-
;
delovanju zaštitnog uređuju; In
~ «
. ._-5.
1
K°f“_H'"'5l'k° _
zoslltnog uređuju niskog napona [6.1.3] i navedenih 150 185 _ 300 350
Struiu delovanju 1 I2 standarda, prikazano je na slici 2.30.
_ ._. - su

_ Karakteristike koje se odnose na pro- 1 is5 240 ` _- `1 350 430

s1i|<a2.3o. iviuiusabniodnosikarakteristikapmvoaaikai Vođflikfi SH iznad (I) linije. a karakte- _¡_
T 240 - 1 ~ 430 500
¡agt¡m0g uređaja ristike zaštitnih uređaja su ispod (I) iuaroanuni
\_ 'J U grupu I spadaju izolovani provodnici' položeni u izolacione cevi, koji pripadaju jednom strujnom kolu,
linije.
bi uključujući eventualne zaštitne provodnike.
U praksi se često koristi tabela 2.42 koja daje već izabrane najveće nazivne struje osi- É'
"J U grupu II spadaju:
gurača za zaštitu pojedinih vrsta i preseka provodnika od preopterećenja. Ĺ..
- cevni (oklopljeni) provodnici;
j - - vodovi slični kablu, koji nisu položeni u cevi,
Navedena tabela je bila sastavni deo Pravilnika o tehničkim normativima za izvođenje 1
_ - višežilní vodovi, koji nisu položeni u cevi '
elektroenergetskih instalacija u zgradama [7.5.3], koji je sada van snage. j - víšežilni priključni pomerljivi vodovi.
ml U grupu III spadaju:
Izbor osigurača za zaštitu kućnih priključaka, opreme 1' uređaja ~ -jednožilni, izolovoniprovodnici položeni slobodno u vazduhu, pri' čemu međusobni razmak moro biti najma-
. nje jednak prečníku izolovanog provodnika;
Kablovski kućni priključaklłl: In 5 0,4 x jednopolna struja kratkog spoja kabla kućnog priključ- l -jednožilni spojeni provodnici u razvodnim postrojenjima;
ka, ' 'h _1 - goli provodnici preseka do 50 mmz Cu i 75 mmz Al.
Naponski merni transformatori: najmanje In topljivih uložaka (eventualno: 6,3 A);
Primer. Kabl tipa PP00-4 x 2,5 mm 2 položen u električnom razvodu tipa C, pri tempe-
Energetski transformatori: - 1,, = 1,8 X nazivna struja transformatora (tab. 2.48), ' .Ĺ raturi okoline Q9 = 30 °C, za napajanje jednovremenog opterećenja od IB = 12 A. Trajno
Kondenzatori: In = 1,5 do 2 x nazivna struja kondenzatora; dozvoljena struja kablaje Iz = 23 A.
Motori: 1,, = 1 do 3 x nazivna struja motora (tab. 2.59). Temperatura kabla (Q3) u slučaju proticanja struje IB = pxlz (gde je: p -fàktor preop-
_:__ ,
ri.-_J

terećenja koji se definiše kao odnos .struja IB /IZ) kroz strujno kolo se određuje pomocu
NAPOMENA. *l Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje elek-
'_ formule:
tričnih priključaka i ormara u zgradama [7_5.8] u kojem su dati uslovi za izbor nazivne
ea =p2(@z-@ai + ea
I

struje prvog narednog osiguraca u niskonaponskoj mreži za zaštitu kablovskog kućnog

\I

priključka, sada je van snage. Nazivne struje osigurača za zaštitu nadzenmog kućnog prik--»
ljučka date su u tabeli 2.42 (Grupa III). Navedene odredbe za osiguranje kućnih priključaka gdeje @Z - najveća dozvoljena temperatura kabla (SRPS HD 60364-5-52 [3.4. I8]).
ugrađene su u tehničke propise i preporuke elektrodistribucija i primenjuju se u praksi. Dozvoljeno vreme trajanja preopterećenja (tp) određuje se pomoćuformule:
 -:.-
_' -:_-:L 1- T: rfr- -1-
i '.=_'= -:
. -`_r.^_=z
..._ ,F
5 .
_-j; _V_ - ': "'-' `:--'_
-fi: 2-5;
" H-_T"IŠ
.:-.
"-'5'
_ ,
*ff-_ -
-= :e-'2- _»'- _; =i
_„___ L _
"_ „=i 21'..-75'
,, _ "

ka može pouzdano _zaključiti da će u vreme Tabela 2.44

najvećeg opterećenja striijom brzina vetra
Presek Bakar Aluminij im Aluëeük
iznositi najmanje 0,6 m/s. 2 T ilmmz) j A _
Ako je odvod od niskonaponskog raz- (mm) A j A
gdeje T - vremenska konstanta kabla (za PP00-4 × 2,5 mm 2 iznosi: T = 48 s).
Za zaštitu odpreopterećenja izabran je topljivi osigurač tipa gG nazivne struje 1,, = 15
vodnüg onnana do zateznih izol_ator_a_ izve- 16 115 92 _ 16/2,5 90
A. Vreme isključenja ovog topljivog osigurača (tj.-,) zavisi od struje (IB) i određuje se iz f den pomoću izolovanih provodnika ili kab- 25 * 151 i 121 Ž 25f4 “j 125 1
karakteristike vreme-struja (sl. 2.23). i-
lova, ove provodnike, _odnosno kablove, 35 j 174 T 149 lj 35/6 1 145 0“
. , . _ _ 0 _ ,, . -
U vremenu od pojave preopterecenja do iskljucenja zastztnog uređaja, .temperatura treba tako dimenzionisati da njihovo trajno 50 231 4 185 50/s 4 ivo
dozvojjęno strujno opterećenje odgovara
kabla dostiže vrednosti date u tabeli 2.43. Kao što se vidi, temperatura kabla je viša od 70 2s2 226 70/12 “Z 235 4
dozvoljenom opterećenju nadzemnog voda
dozvoljene za 12% pri p = 1,] odnosno za 62,8% pri p = 1,45. Ovakva situacija u strujnom 95 j 357 ł 233 95/15 290 {
kolu može nastati jednom ili nikad u 25+30 godina, koliko iznosi vek trajanJ'a kabla, P O 12` navedenog odvoda. 120 411 j 329 120/21_ 345 2
tog razloga standard dopušta takve zahteve zaštite odpreopterećenja. _-4:; .-_W 2. Zaštita kablovskih vodova 150 477 382 150/25 400
.*“ ._;
_-_--_:jr-;=-_-r

Tabela 2.43. Temperatura kabla u momentu isključenja pri različitim preopterećenjima niskog napona 185 , 544 1 435 _iss/32` 450 1
Trajno dozvoljeno opterećenje strujom
p i 1 1,1 1,2 j 1,3 1,45 provodnika niskonaponskih kablovskih vo-
Tabela 2.45
\ l Jm1i
j IB (A) 23 1 25,3 l 27,6 29,9 33 4 T-"`f_= _ '
l`34i_.i1 ;fiŠiŠč'iüi 'l:
dova bira se zavisno od konstrukcije kabla Temperatura mirnog 30 20 10 0
@B ( °C) 70 78,4 87,6 97,6 114 «;_l.»_

(vrsta izolacije i provodnika u kablu), od vazduha (°C)

I i,, (S) j > :K > 1 iz , 1200 l 90 60 1-*ei .

ŽŽŠ 1.4 3:
' '
temperature sredine u kojoj se nalazi kabl, Koeficijent (k) 1,12 1,22 1,30 l,4l
1 r, (S) 66 s4 * 57 43 f 31 a -_„_ :_
\_-ii. „f-' od uslova odvođenja toplote sa kabla (način
": Ti* 'IT- _
*P -.
-;-ili '” V".: ' _ polaganja kabla, specifična toplotna otpomost izolacije, plašta i sredine u kojoj se nalazi
, NAPOAJENA. Konvencionalna struja topljenja osigurača je određena vrednost struje koja izaziva delovanje `f:.r --1:

j topljivog umetka tokom određenog (konvencionalnog) vremena (IK). Ž f*Ĺ`-LI" kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj paralelno položenih kablo-
'JM-„
"il
H::
-_->_
-f _::_
-`_'"z>= J.-'~'-2
~ _
Ĺ, --. va), kao i od aktivne otpomosti provodnika kabla.
: ..'.n; --_ z___-__ r

2.4.10. Zaštita vodova niskog napona -Ž?-: " .5=íľ

¡-11;_ Vreme pregorevanja topljivih osigurača, odnosno isključenja zaštite pri kratkom spoju
`.:;-- É-_
-_ fgfz 1? :_ -
_: -iz'
treba da je toliko da se obezbedi termička čvrstoća provodnika, i određuje se iz uslova:
_,iz _
Prema Pravilniku za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih z i_=_=`.
^ -.%
_.,
2
stanica [6.l.4], za zaštitu niskonaponskih nadzemnih vodova od strujnog preopterećenja i ae'=_ : - ' ' =-f
.Ĺ`_"-'F
'_ ri' f
- V. S
'<'Ë'3._èŽ l Š" tš a -
kratkotrajnog strujnog opterećenja u slučaju kratkog spoja, upotrebljavaju se topljivi osigu- ' ;F1'
„__
ĹIK]
rači ili automatski zaštitni prekidači. Zaštita niskonaponskih vodova od strujnog preoptere- -.-_- ._
iz.
_ ..J.
_,__
__
-_
j._.__

ćenja izvodi se na odvodima u trafostanicama, a po potrebi, i u niskonaponskoj mreži (na

_ __i_. ___ _'_~__.
' ..„
.*T
_ -r_^
_ _4. -_ _
:=-_~
gde su:
primer: na mestima promene preseka; na kućnim priključcima i sl.).
i. .;-
t - vreme pregorevanja osigurača, odnosno isključenja zaštite (s);
_

-_ _'_ -' S - presek provodnika (mrn2);

Pri izboru karakteristika niskonaponskih osigurača ili automatskih prekidača treba - :_

voditi računa o trajno dozvoljenom strujnom opterećenju provodnika voda, termičkoj čvrs- Ik - struja kratkog spoja (kA);
toci provodnika pri kratkom spoju, uslovima odvođenja toplote, kao i o uslovima primenje- a - koeñcij ent, koji za parametre navedene u tabeli 2.46 ima vrednosti date u istoj tabeli.
- !'}_i -_:

ne zaštite od previsokog napona dodira. ' .__:.__

.li
_

Tabela 2.46
iz
_,Pz

I _ Zaštite nadzemnih vodova niskog napona Vrsta voda j

^-3“. 2
_ i Nadzemni vod , Kabl
Trajno dozvoljeno opterećenje strujom golih provodnika nadzenmih vodova uzima se ŽQ Parametri sa bakarnim sa aluminijum- sa bakarnim sa aluminijum- 1
prema tabeli 2.44, uzimajući u obzir dozvoljenu temperatinu provodnika od +80 °C, pri ,1 *provodnicima skim provodni- provodnicima skim provodni- *
maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40 °C. Ako je temperatura vazduha niža od » cima “ma `
+40 °C, dozvoljeno je opterećenje provodnika veće od vrednosti navedenih u tabeli 2.44. a;
_ Temperatura provodnika pre
Ove vrednosti dozvoljenih opterećenja golih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se 70
_kratkog spoja (°C) _ \Š gg 50
tako što se odgovarajuće vrednosti iz tabele 2.44 pomnože koeficijentom (k) prema tabeli
_ Temperatura provodnika u j 160 `
2.71. Trajno dozvoljeno opterećenje golih provodnika nadzemnih vodova može se povećati _ _,kratkom spoju (°C) 170 160
za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela 2.44 i 2.45, ako se na osnovu meteoroloških podata- 1;;;jK66fi6ij6ni
(a), T 0,017 0,007 0,015 li J 0,005 2 1
1 116
li i-::ez
li
1
T:
"-1 =„f-'_
"_=.. .
1 - --v-1?
1 17
ej -"ë._T_-s*
_ _Il-.
" '
_ ' .

l
Ej 1
1 ,, \
_ .-._. _-,_._. íf-

j
P-1
_-_- --_111

1
-_ ,Z -

--
~.'-TT;
__

-'\'
5."
I'

En -ai-g ' = 1-_1-

»*`_;.»
-_" 11:“-
 2.4.11. Zaštita transformatora snage koji se A NAPOMENA. Kod transformatora kategorije I (do 150_kVA),_ može se u raču IIU
__a___m
koriste za napajanje niskonaponske mreže zanemariti impedansa mreze (ZQ) ako je ta impedansa jednaka ili manja od 5% impedaI1S€
-1..-:_ 1

kratkog spoja transformatora (ZT). _

Uređaji za zaštitu transformatora snage koji se koriste za napajanje niskonaponske Ako gję drugačije ne zahteva, trajanje struje (I) koja se upotrebljava u proračunu toplo-
mreže od kratkog spoja i dozemnih kratkih spojeva:
_ visokoučinski osigurači koji se, po pravilu, postavljaju na visokonaponskoj strani tne izdržljivosti na kratak spoj 'iznosi 2 s. Za transformatore kod kojih struja kratkog Speja
prelazi 25-5m11cu nazivnu struju, moze se, u dogovoru između proizvođaca 1 naručioca,
transfoimatora snage;
primeniti trajanje struje kratkog spoja kraće od 2 s.
- primarni ili sekundarani prekostrujni releji.
Izuzetno, transformator snage može biti i bez navedenih zaštitnih uređaja ako je obu- Izbor osiguraca za zastitu energteskih transformatora u praksi obično se vrši prema
hvaćen nekom efikasnom zaštitom na niskonaponskom izvodu preko koga se napaja trafog- tabelama koje daju sami proizvođači transfonnatora (tab. 2.48).
tanica. Tabela 2.48. Osigurači za zaštitu energetskih transformatora
Nazivna struja visokonaponskih osigurača ili releja treba da bude veća od nazivnę
struje transforinatora, da ne bi došlo do isključenja transformatora iz rada i pri dozvoljenimjjfg Napon Nazivna snaga transformatora (kVA)
preopterećenjima i kratkotrajnim strujnim udarima (npr. pri uključenju). Nazivna struja Ipagonsiap Nazivni j 20 | 30 j so | so {ioo | 125 l 160 | 200 I 250 | 315 I 400 | 500 630
zaštitnog uređaja bira se tako i u slučaju kratkog spoja na sabimicama niskog napona u_í_}Ĺ li (kv) Š (RV) Nazivna struja osigurača (A)
trafostanici. Vreme isključenja zaštitnog uređaja mora biti kraće od vremena dozvoljenog *i~
I T 3 3,6 510 16 25 40 i63 i001100íi60 i601601200 - _
trajanja kratkog spoja posle trajnog opterećenja nazivnom strujom transformatora snagę_ ilšłlzff' - 11' - f~
;¡$`_`-1.T = *_»fi r*4'»-1i.*_«fi;l\*t.1F 5 j - 6,3 l0 tl6 25 140 40 » 63¡ 63 80pl00,l60 160 160
Prema standardu SRPS EN 60076-5 [3.3.43], toplotna izdržljivost transformatora pri krat-
kom spoju proverava se računskim putem. Efektivna vrednost simetrične struje j 6 1 7,2 6,3_6,3¡16 25 ,25 40 140, 63 63li00.i00.160160
spoja (I) računa se kod trofaznih transformatora na sledeći način: 16 _ 12 16,3 6,310 16 (16 `25 ,25, 40 40 63 63łi00100
_ UA- (KA) H: 26 ,24 _ _io 10 16 I16 25* l\.) UI 4040 40“4o40
I ,6(z, +z,)
_F _

36 36 _ _ 6,3 6,3”6,3*6,3_ 10110 16 16 25 25 25

35 38 ;- ; - A 6,316,3 6,3\ 6,3, 10j 10 16 l6` 25 250 25
gde su: Z
U,T _ nazivni napon namotaja transformatora (kV); - Zaštita transformatora snage od preopterećenj a treba da upozori na nastanak preopte-
ZQ - impedansa kratkog spoja mreže (Q); _
rećenja i da isključi transformator snage ako preopterećenje po veličini i trajanju prelazi
ZT - impedansa kratkog spoja transformatora svedena na posmatrani namotaj (Q). Šš
dozvoljenu granicu. Za ovu zaštitu primenjuje se jedan od sledećih zaštitnih uređaja:
Impedansa kratkog spoja mreže računa se po sledećoj formuli:
a) kontaktni termometar;
U2 b) bimctalni relej, ili tromi topljivi osigurači;
ZQ = -Ë (Q) Tabela 2.4v7. Prividna snaga kratkog c) uređaj za termičko preslikavanje (termički relej ili termička slika).
spoja mreze koja se moze koristiti ii Pri izboru uređaja za zaštitu transformatora snage od preopterećenja treba voditi raču-
gde je UUQ - nazivni napon mreže (kV), a SQ - snaga nedostatku drugih Specifikacija U na o njihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogonskim uslovima, kao i o ekonomičnosti.
kratkog spoja mreže (MVA) na mestu ugradnje tran- a IV. I I l _f
Šniatra se da je zaštita od preopterećenja efikasna, ako omogućuje maksimalno iskorišćenje
Najvisi napon Prividna snaga snage transformatora bez bitnog uticaja na skraćenje njegovog veka trajanja.
sformatora. Ako nivo snage kratkog spoja nije utvr- mreže kratkog spoja 1 4
đen, oiida se mogu koristiti vrednosti date u tabeli (kv) Ñ (MVA) _ 1 Primena uređaja za zaštitu transformatora od preopterećenja nije obavezna za svaki
transformator, ako se u toku eksploatacije preduzimaju mere kojima se sprečava preopte-
2147' Impedansa _
kratkog spoja transformatora racuna
, 1
7,2; 12, 17,5 124 500
„ rećenje transformatora snage, kao što je precizno planiranje i kontinualno praćenje razvoja
se po sledećoj formuli: _l 36 IOUO _ dela potrošnje koji se napaja iz trafostanice.
52 1 72,5 * 300 z Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim transformatori-
7 :U1„T(%)_UŠ-f (Q) ,100ii23 600 _ ma, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije, sprege, naponi krat-
kih spojeva, odnosi snaga).
T 100 s,, 145 i 170 ` 1001
_ _
gde je um - napon kratkog spoja transformatora (%)
245
1
20C
l
_
i 0 2.4.12. Zaštita od električnog udara (osnovna podela)
UJ OO c'j1c;1c_JOÖÖUU
pri nazivnoj struji i referentnoj temperaturi, a Sf; - 300 6 e Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], zaštita od električnog udara postiže
nazivna snaga namotaj a transformatora (MVA). 1420 40000 se primenom odgovarajućih mera:

_mg---_w„ _.-s. i-fi_

-e
fi

- istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira;

» električni izvor (baterije ili akumulatori) ili drugi nezavisni izvor koji no zavisi od
- zaštite od direktnog dodira; .struj-n¡j¡ kola viših napona (npr. dizel-generatori);
- zaštite od indirektnog dodira. __ elęktronski uređaji kod kojih su preduzete mere da, i uslučaju unutrašnjeg kvara,
napon na izlaznim stezaljkama ne prekoraci granicu opsega I (tj. U 50 V naizmeničnog,
Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira ::_
_.L '-
Odnosno U 5 120 V jednosmernog. napona). Visi iznosi napona su ipak dozvoljeni ako je
Primonom istovremeno zaštite od direktnog i indirektnog dodira ne ugrožava osigurano da u slucaju direktnog ili indirektnog dodira napon na izlaznim stezaljkama bez
v „__ „_ _ _ _ . . . . _._ gfigjgj
covecji zivot ni pri direktnom dodiru delova pod naponom, ni pri kvaru u izolaciji. Na prvi kašnjenja (< 0,2 s) opadne na dozvoljene ili niže vrednosti;
pogled, to je najekonomičnije rešenje. Međutim, istovremena zaštita od direktnog i indire1<.~ ._ pokretni izvori napajanja kao što su bezbednosni transformatori za odvajanje ili
_ tnog dodira ipak ima ograničenu dizepgeneratori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zaštitu upotrebom
Bezbednosni t_rgnsło_rmo1or Ne moru biti _ ľfibll U C1Cl(lĹI`OC11€ I' Č Cl. . @T - if?
.
20 odvdlflflle ili Oižvlvolentan bezbednosni izvor g ° J Je 1:0 U opreme klase II ili ekvivalentiiom izolacijom.
æäęåiiíiäoi sa zemiiflm ågęłâgeãemlim ' osnovi primena malih napona (malihifi
f"
P* N O J_
O _ f _ __ 1 Snaga). 3. Strujna kola
j j _ š Prema standardu SRPS
=':.
'U IT!
OD
9 I _ ga -1 60364-4-41[3.4_13],iSiovfem@na Strujna kola izvedena prema sledećim uslovima:

Bezbednosni
PE I Pz ia od difekinog 1 indirektnog P _- Delovi pod naponom strujnih kola bezbednosno malog napona (SELV) i uzemljenog
1 :ronsfoi;motor_
zo odvojcinjeili ." j E j E * izvodi se pomoću sledećih sistema bezbednosno malog napona (PELV) moraju biti električki odvojeni od strujnih kola viših
j glivivoianton napona. Moraju se preduzeti mere da električno odvajanje bude ekvivalentno onome koje
¡ziior,_ba_z
uzemljenja
Š
postoj i između primara i sekundara bezbednosnog transformatora za odvajanje.
SE'-V PEL ŠFEL Å , i neuzemlj ena strujna kola); - Provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fizički odvaja-
I _
. _ - SELV (bezbednosno mali napon zi

ęfåmęl - PELV (uzemljeni bezbednosnoššíľ na ju od svih provodnika drugih strujnih kola. Gde ovo nije moguće, zahteva se jedan od sle-
l . . _ 'ligi
° ° 1 mali napon, odnosno uzemljena stiiijnzi';firš_';=-iz,-» dećih uslova:
Strujna kolo Strujna kolo 1 _ __
f=E|_v FEU: k9 a), 1:?" provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u
_ - FELV (mali radni napon). nemetalni plašt koji služi kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji;
Slika 2.31. Prikaz upotrebe .strujnih kola SELV PELV i _ provodnici strujnih kola različitih napona moraju biti odvojeni pomoću uzemlje-
_ _ _ _' _, _ _ NAPOMENA. Nazivi za sistemeiiiiš-Š nog metalnog ekrana ili uzemlj enog metalnog plašta;
FELV (Nap0mwa' Naufiäåjišusu prikazani zastitu' koji obezbeđuju istovremenu zaštitu od
višežilni kabl ili snop provodnika mogu sadržati strujna kola različitih napona pod
direktnog 1 indirektnog dodira imaju.'ÉËi _
uslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani pojedi-
..,-_r
__-_¡..
_ _-
.1

korene u izrazima na engleskom jezi- I'

načno i skupno, prema uslovima za najveći napon.
ku:
_ sELv (engz. safeiy Ema Low voiiago; - Priključnice i utikači strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sle-
- PELV (engl. Protective Extra Low Voltage); .ga I l deće zahteve:
~ FELV (engl_ Functional Extra Low Voltage). I _ utikači ne smeju ulaziti u priključnice napaj ane iz drugih sistema napona;
_i.», ¡.
"
-__ 1
,_1
3

Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira, pomoću sistema SELV i PELV, priključnice moraju sprečavati uvlačenje utikača koji su predviđeni za druge sis-
1-

ostvaruje se kada su ispunjeni sledeći uslovi. I' teme napona;

;i__í"Ë.. _3 __ „'51. _

priključnice ne smeju imati kontakt sa zaštitnim provodnikom.

'__ -_-_;_.;;:
fzlz :nj-¡__ 'Li
51.1, :_ _ .Ĺ

I _ Nazivni napon
_ _ ,, _ _ . 4. Posebni uslovi za SELV
Nazivni napon ne moze da prekorači gornju granicu opsega I napona električnih insta-zlëłzlij" S
lacija u zgradama. Prema standardu SRPS HD 193 S2 [3.4.l], to je napon: U S 50 V naiz- _ D€10Vi POÖ 11aP0U0m Smllmh kola SELV Sistema ne smeju biti SP0jeHi Sa zemljom
meničnog, odnosno U 5 120 V je-dnogmęmog nap0na_ ¡
ili sa delovima pod naponom ili zaštitnim provodnicima koji čine deo drugih strujnih kola.
- Izloženi provodni delovi se ne smeju namerno spaj ati sa:
2. Izvor napajanja _ _ zemljom;
Izv . . . . , _ _ --'f¡-'__ _ 3?" '
or napajanja je jedan od bezbednosnih izvora, tj.: I _ - zaštitnim provodnicima ili izloženim provodnim delovima drugog sistema;
~ bezbednosni transformator za odvajanje (prema standardima SRPS EN - stranim provodnim delovima, osim onih gde priroda električne opreme zahteva da
[3.3.108] i SRPS EN 61558-2 [3.3.109]); Ži -Ž
> su nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima, pod uslovom da ovi
' 5;-._|¡ ; _:__:-,-.,_.
- izvor napajanja koji pruža isti stepen bezbednosti kao i bezbednosni izolacioni tran--Š;
._ E
=f
I
T-
"
-.r
--niz: 1 I
..._
_ 1151 _=: '
^~„-?=.-I
_
-i

I delovi ne mogu doći pod napon koji prekoračuje granice naziviiog napona I (tj. U
. .:'1.É” 1.75'

sformator (npr. motor-generator sa namotaj ima koji imaju ekvivalentno izolacij u); _ --. r
_-~_f»_,ú;:1=;=_-
_'7_-j:-__..::ľ__ --
._:_].g-:';==;~. _-
"- j S 50 V naizmeničnog, odnosno U 5 120 V jednosmemog napona).
- 1,. _
T--zi; Tłiäfiš 'T*f..r_i_'

120 - F;==
--
- -1.-, :--
:_-_*--.-;_1
-.':.u-;_.
_
_
'1=Ĺ«*Ë_.;-
" ¡>-{fi
__ .LE - 121
_-_ _;_- - -
"¡ =_¡_~:-
' ' :I ::_

'i:"_"f`Ë7 :E
__,' ~;__z--_ -- _
*I

1.' _ I-'xx-'=`-'
F:-;fl':'-; _ " "r
;='-*--
I
'.-¡: z=:.t. _:
_¡:;___,_ 1," _:.*.`__
_. ,;¡_-.--- __-1, _::_-_
i -_s ;;__-_._ _1z-;-_
 _|,I"` r '-' _..=_---„J-J" 1'
;'. ii'-_ -=z_:_e'„=.ľEg«_">
5 _-:__.- :_ _-
`
__ _:__ _-__-._ ,Een
53; „-__:__
_

-Läl .-_:Š: `="i'-_-_._

-E; -_ -_F _ Tv'-sa __
Ti'-, _ ._--_JEfI'“%:-='; 3 .
I
I
." I !
'T' _` _:É
- Kada je nazivni napon strujnog kola viši od 25 V efektivnog naizmeničnog napona i' :`".""
31'? __i _j- 5*_-'
.L;\_._;1_|:- - ., ._ _
' -
~

E. :;-'_"=~2:.-_'«1=7i“"_`- auwmatslçim isključenjem napajanja; to ne sprečava povezivanje provodnika pod naponom

.„ _ . „
i
i-¡'....'_.__`.;_
ili 60 V jednosmernog napona bez naizmenične komponente, zaštita od direktnog I
_ i

mora se obezbediti: `" strujnog kola malogradnog napona sa zastitnim provodnikom primamog strujnog kola;
- I
„ ili povezivanjem izlozenih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenirn
- pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X; _ _.:i. ..

- izolacij om koja izdržava ispitni napon od 500 V efektivne vrednosti naizmenične

_ _z -.i.-.;
_z'r=*¡iåĹí'
513*
*ns pfovodnikom za izjednacenje _potencijala primarn_og_stnijnog kola (u ovom slučaju n pri-
Ë5_'
._ ?f'i~ mamom strujnom kolu primenjujese zastita elektricnim odvaj anj em)._
struje u vremenu od l mm.
_ _

I'

Kada nazivni napon nije veći od 25 V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60 Utikači i priključnice _za mali radni napon moraju biti takvi da je nemoguće utakooti
jednosmerne bez naizmenične komponente (bez talasnosti), ne sme se izvesti zastita od _ _ 4'Ĺ, _ ' .'.
utikač strujnog kola za mali radni napon u priključnicu napaj aiiu drugim naponima, kao i da
direktnog dodira, osim ako se to ne zahteva posebnim standardom za specijalne instalaciji-;_
'_"Ili' ar- "
r" -
utikači drugih strujnih kola ne mogu biti utaknuti u priključnice za mali radni napon, kao
.__-e:
_
llflłli-:zãl .'
_ ll*`
'
što je to npr. rešeno u standardu SRPS EN 60309-l [3.3.66].
5. Posebni uslovi za PEL V 2.4.13. Zaštita od direktnog dodira
= _-j3,.-'
Içåł
Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti: _' ` :.=ł.: '
2
ËF
delova pod naponom
- pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X' » ejiš...
”
- izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500 V efektivne vrednosti naizmeničoo_i.1:gf%s-.i Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3_4.l3], zaštita od direktnog dodira delova
pod naponom obuhvata sledeće mere:
struje u vremenu od l min.
- zaštitu delova pod naponom izolovanjem (sprečavaju svaki dodir delova pod napo-
Zaštita od direktnog dodira (u skladu sa prethodno navedeniin uslovima) nije neop11o_:f;Ëåaf
dna ako je oprema u zoni uticaja izjednačenja potencijala i ako nazivni napon ne prelazi: _e nom);
on - zaštitu pregradama ili kućištima (sprečavaju svaki dodir delova pod naponom);
- 25 V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60 V jednosmerne struje bez tala si _¡_.'L___ I
nosti, kada se oprema koristi samo u suvim uslovima i gde se ne očekuje velika -_-_'_f.--_ ~ zaštitu preprekama (sprečavaju slučaj an dodir delova pod naponom);
površina dodira sa ljudskim telom; i rfi'
,¡___ 'Ž
_ l
- zaštitu postavljanjem van dohvata ruke (sprečavaju slučajan dodir delova pod
- 6 V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 15 V jednosmeme struje bez naponom);
nosti u sviin drugim slucajevima. - dopunsku zaštitu pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS).
'f-1: r ^ '
_.=_; 5 f:
.- ,_=;:-'
;;" ::__Ez-

6. Posebni uslovi za FELV *ål 1. Zaštita delova pod naponom izolovanjem

Sistem FELV uglavnom se koristi za telekomunikaciona strujna kola. Uslovi za mali - Uloga zaštitnog izolovanja je da spreči svaki dodir sa delovima pod naponom elek-
radni napon (FELV) su sledeći. trične instalacije. Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se
Ako su, zbog rada uređaja, upotrebljeni iz opsega I (U S 50 V naizmeničnog, odnosno može ukloniti samo nj enim razaranj em.
U 5 120 V jednosmernog napona), a pri tom nisu zadovoljeni zahtevi zaštite bezbednosno ''*'_=
---.*.
I_i-
.
I
:..i_
I*II-._
- Za fabrički izrađenu opremu izolacija mora odgovarati jugoslovenskim standardima
malim napononi (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponoin (PELV), gde nije za tu vrstu opreme. Kod druge opreme izolacija mora biti tako izrađena da trajno izdrži
_. i-Ifz-'"z'"*''_"','Ë
I!x`f.Ii-,,v.1-
i,
1~_'
-i.'
.iz-'_l_'.=,„_*5-
U-
lfI¡:l.:
ill-
lift"_I-1
Ë„».;Ij
~-'II
iI ¡__I`|'~'_-|'
","I--_I_..-_ _
neophodan SELV ili PELV, moraju se preduzeti dopunske mere, da bi se obezbedila istov-
i.-_i_,.'„.*;
i`:_-:_
'_- j'i
mehaničke, hemijske, električne ili toplotne uticaje kojima oprema može biti izložena u
remena zaštita od direktnog i indirektnog dodira. radu. Boje, lakovi, emjl i slični proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu
zaštite od direktnog dodira.
NAPOMENA. Ovi uslovi se npr. mogu sresti u strujnim kolima koja sadrže opremu - Kada se izolacija postavlja za vreme izvođenja instalacije, odgovarajućim ispitiva-
(kao što su transformator, relej, daljinski iipravljane sklopke, kontaktori) čija je izolacija 'H njima mora se proveriti da je kvalitet izolacije kao kod slične opreme proizvedene u fabrici.
¡.
I

nedovoljna u odnosu na strujna kola višeg napona.

if'
_:' .
Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti: 2. Zaštita pregradama ili kućištima
ij I' _
- pregradama ili kućištima tako da obezbeđuju stepen zaštite najmanje IP 2X;
Iili_ I
1 ,

Delovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregrađeni tako da obezbeđuju stepen
- odgovarajućom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primamog strujnog _ ' zaštite najmanje IP 2X. Ako su potrebni otvori veći od otvora koji se dopuštaju za IP 2X
i; :I1
' _"I-
_I
kola. -_- -i-j=;j ..
radi zamene delova kao što su sijalična grla, priključnice ili osigurači ili za ispravan rad
_~:_il - '-ł;I».'_'_-_
,_¡.
Međutim, ako izolacija opreme koja čini sastavni deo strujnog kola FELV sistema ne - ` ' ' : električne opreme:_.`__€;-»_ E' ł__1=-:_
.-__, __

Å- 2.“. ^.:_|--.'

,».|..- izdrži minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo, izolacija neprovodnili . . f if' -
.
.-¡¡;.. r
I. I
._ - moraju biti preduzete odgovarajuće mere da se spreči slučajan dodir delova pod
'_` ;_:2I _ _I

l-!iIIlI :
pristupačnih delova opreme mora biti ojačana tokom postavljanja tako da može da izdrži . ':<Ĺ'

naponom;
= Ĺ"
:' '

13511 Iij- I " ii 3 ,zi-z--'_=;. - -

I ispitni napon 1,5 kV efektivne vrednosti naizmenične struje u trajanju od 1 min.
'lf`i.'.Ž;
_
If. -Ĺ?-L" -E :F-iz-'É Ž" '
- mora se postaviti upozorenje da su delovi pristupačni kroz otvor pod naponom i da
__ ___ J-.. .

1
._:jii__ Š _t_Ĺ

-. _
Zaštita od indirektnog dodira mora se obezbediti: se ne smeju dodirivati.
_mili.
I .
- ili povezivanjem izloženih provodnih delova opreme malog radnog napona na zaštit-
-
Ž'.-Eli II .

' __ I
,-'I.L.
-åšfrz. 1
_--i-.li

I '-'.'-'1 _"J" Pregrade ili kućišta čije su gomje vodoravne površine pristupačne moraju imati stepen
'_..r:
-`.:¡'
ii ni provodnik primamog strujnog kola, uz uslov da je to primamo strujno kolo zaštićeno - „_-_ ___ _ ..„.-_ -- > -. zaštite najmanje IP 4X.
_':-.::::_-::.
_,__ _ "Zi
_-,_ _-_ -__1_-
-

_I .H','_I _1_-_1-iëiër _=i=_;äE¡=._" =

.=¡-* »il-_-jă _J -;„»_"*-a-; 7.=f_._=..
-=z_":':-Ž lk?
-'_ L?-{,_"; --=..=\'
"-;__~:_«z;; _.:>_ _
fi MH; I
ali-_-.=-iI 122 ' >-_,;._..ir'.
..i=3-gi, - ¡" ' '
--..F_- ' f'_- :_
¡'*_._|-_zz

1lii.'
ji _f
J. ¡„'
I I
'
-_._-;:
¡ -_ _
::.\-3
_.:;:-:r__'.¡
.._-- :_i?I-in ""' fi.
-J- ~- _._ ,-1::-?'__ --~'
_ ._.
,z
:I:r,.f'_.T' _ T'
_

-_ ;=.%ji;-j:.=:=_ :__
123
I ,__ i
-1 9 til-
r.._-= g
Ií-í~.?iš-
';;;j-

-
Ili
I I
-čir. "'-- _..._ f:':..-. -- '

:
¡
.Ä li
:__ 1. =*Fš="- T'
-„j_ __ I-';__,-Š¡^ -'.'_=:'_.-' '-=\"
 - «_-__. __ _-.-u:u___-
1 1
1' Ã? T1`5`:-.'__łŽ“."'="-_` _ ' '„
' ,fl"'j1T _ z

.:_ <* an-;j== =-.' ' -

--;=- =
_ ..+. .-1

I
|
_111 '.tš':` '
Ž"
:.'-' :.' ' _

_ _ „, _, , . _ . „, _ _ _ _ . V -
Pregrade i kućišta moraju biti sigurno ucvrsceni 1 dovoljno cvrsti 1 trajni da b1 odrza1¡";;Ëa;_;;_ V Ako je prostor u kome se zadržava ili kreće osoblje L
. ogranicen u horizontalnom pravcu nekom preprekom (npr. mm
zahtevani stepen zaštite i odgovarajući razmak od delova pod naponom pod uslovima n0¡_ - _'É-;=_: '
malnog rada, uzimajući u obzir odgovarajuće spoljašnje uticaje. . . ' zaštitnom letvom, ogradom, mrežom) koja predstavlja Stę_
\N pen zaštite ispod IP 2X, prostor dohvata ruke počinje od te
Kada je potrebno ukloniti pregradu, otvoriti kućište ili odstraniti delove kućišta, .“I @__ mm / prepreke. U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je 2,5
mora biti moguće samo na jedan od sledećih načina: I
in (počev od površine S na kojoj se zadržava ili kreće osob_ '\

Q1-Q ' „ _ p
\ I lje), bez obzira na međuprepreke čiji je stepen zaštite ispgd
' K uzi

~ pomoću ključa ili alata;

._-;_-Ž-~ IP 2X.
- posle isključenja napajanja delova pod naponom koji su zaštićeni ovim NAPOMENA. Pod prostorom dohvata ruke podrazu-
ili kućištima, s tim da se napajanje ponovo može uspostaviti samo posle njihovog ponovnog /Grunicfl 1>f0510ľO meva se oblast dodira golim rukama bez posredstva pomoć-
postavljanja; 3 I dohvata :uk:
nih sredstava.
_ ako se umetne druga pregrada koja obezbeđuje stepen zaštite najmanje IP 2X i spre- I U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima
čava svaki dodir sa delovima pod naponom, a koja može biti uklonjena samo pomoću k1jų__j;;%: velikih dužina, prethodno utvrđena rastojanja moraju biti
Slika 2.32. Prostor dohvata ruke; povećana, vodeći računa o dimenzijama tih elemenata.
ča ili alata. S _ površina na kojoj se nalazi ili
_r
_ kreće Osoblje 5. Dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja
3. Zaštita preprekama “Z diferencijalne struje (ZUDS)
Prepreke moraju da spreče: _ Upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje čija nazivna vrednost diferencijalne
su-nje delovanja iznosi najviše 30 mA, samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog
- slučaj an fizički pristup delovima pod naponom;
dodira u slučaju otkazivanja drugih mera zaštite.
- slučajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom pri Korišćenje isključivo takvih uređaja nije kompletna mera zaštite i ne može se prime-
redovnom radu. "' j
_, njivati umesto zaštitnih mera l-I-4.
.'_-n-ću'
'»`W" _:-_g1__-„f;_.z_„l_.v;'-:_f.'I„_-z'j~:»_*. _
Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili ključa, ali moraju biti tako pričvršćene, 2.4.14. Zaštita od indirektnog dodira delova
se spreči njihovo slučajno uklanjanje. pod naponom (osnovna podela)
.,.

Zaštita preprekama (pregradama, prečagama, mrežom, pregradama od lima) delova

Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], zaštita od indirektnog dodira delova
pod naponom takođe se primenjuje u trafostanicama. Prema Praviniku za zaštitu niskona- _
pod naponom obuhvata sledeće mere:
ponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica [6.1.4], razmak između prepreka Ž; - zaštitu automatskim isključenj em napajanja;
delova koji su postavljeni iza tih prepreka, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi '^ Š*-' Š - zaštitu upotrebom uređaja klase II ili odgovarajućom izolacijom;
najmanje: f - zaštitu postavljanjem u neprovodne prostorije;
l) 200 mm, ako se koriste prečage (samo u električnim pogonskim i zatvorenim elek- :Hil - zaštitu lokalnim izjednačenj em potencijala;
tričnim pogonskim prostorij ama); - zaštitu električnim odvaj anj em.
2) 100 mm, ako se koriste mreže otvora 20 mm do 60 mm; _ I. Zaštita automatskim isključenjem napajanja
3) 40 mm, ako se koriste krute mreže otvora do 20 mm sa prečnikom žice od najmanje I U slučaju kvara u izolaciji, automatsko isključenje napajanja ima cilj da spreči nasta-
2 mm; ` ' janje napona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja opasnost u smislu
- 4 _
»:-

4) 15 mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1 mm. p štetnog fiziološkog dejstva (SRPS IEC 60479-1 [3.2.3]). Ova mera zaštite zahteva neopho-
dnost koordinacije između tipa razvodnog sistema, karakteristike zaštitnog provodnika i
Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, čija su izo- uređaja za zaštitu. Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], opšti principi zaštite
laciona svoj stva ispitana i zadovoljavaju propisane uslove. ili _ automatskim isključenj em napajanja su sledeći: _«4-

.-.-4
16-
2 Tip razvodnog sistema. Mere zaštite u zavisnosti od primenjenog tipa razvodnog sis-
4. Zaštita postavljanjem van dohvata ruke > tema su:
Istovremeno pristupačni delovi koji su na različitim potencijalima ne smeju se nalaziti - TN sistem (sl. 2.34, 2.35 i 2.36);
I

unutar prostora dohvata ruke. Dva dela smatraju se istovremeno pristupačnim ako su među- _„#- _ TT S1Stem(Sl' 237%
sobno udaljeni manje od 2,5 m (sl. 2.32). __ F-_ 1 " P
A - I T sistem (sl. 2.38).
, _'_-'gą'? š3:!Č'..= _ _- z - _
34'.-1 '-';^"`;f

124 ::-._._'=:=" _

'1afŠ'*;-
_ - - ___ L

*fi? ' wa '

125
_ ; z :Ž
_j H-ii*
,„.__,_.-_í. __mi
„__ ...."_ __ ^äë-
----_HE'_T
-1:-ur..-Q - --5 -- -1".
;. ;:.=-'4_:',-'-'Ž .
" -.-_=5.~*
_ _ .AT
- .______._ i.
--._
- - --'._;
_---'FI
;;-.f_.-
_ -'Ĺ __ „_ .
il
'L | --zi
.=""= -'-r . I-:%_".=-.
=f "-"'='..í" .-
1 " ' 1*: ' -.'-_
| "E .„. -1* ":- '_ __ Å,- _
-- %ë`
.¡'3¡f'_? 1 -_' - 5-T“
.r -,, _ .

_= .' I ' I _ T _b_ --__ --- I I"

 . »- _ -'E-'.'. _ _|'_,=ł_.'
- Q -_T[' .`:._-5 '-1“-@_-'115-_`;-,'i -' _
--Ĺrr-_ _ .: '--_ .-'=_T_.
'1 \"_ _ _ I-Ž* 'Éri ' =`- .;?':
z _,H-_i
'-=- _ 1-=;::_="'
_; ._ *Hr .L
_-1 - -__=;' .ff.'_-'_` 1. -
_-_ -.T ;=.=.f-
;=- 5.2 '_ _gi - '_'.=: '__ __
'if '-'Gi É." -' -
`\

Uzemljenj e. Izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa zaštitnim provodnikom pod' --__ - _f-;" ._--if ...s
_Lä ,i
_ _ .___
_'_-,T-.<;: .- _
_
-_ ;;__-1:,
_ _ 2)D0pu1-jgki zahtevi mogu se tražiti za specijalne električneinstalacije ili mesta.
_'_- Ë__-_-_1 _

specifičnim uslovima za svaki tip razvodnog sistema. Istovremeno pristupačni izložeIii`iŽ _=5i_ i
_ 3) Ova mera zaštite ne isključuje zahtev za automatsko iskljucenja napajanja. Isključe-
provodni delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinačno, u grupama ili skip _Ã-i-` : "
. apaj anja zahteva se takođe za zaštitu od požara, termička naprezanja itd.
pno. një
¡ UKomentar. Iako su navedeni izrazi _za sisteme zastite od indirektnog dodira kod „as
»,|.\ 1
'=Ë`;'*
"'-1%*
rf-:_-EF_
Glavno izjednačenje potencijala. U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednačenja' '.-=«::1;-1*"Ë~_-15'.. 1.1 _
1. - _

potencijala mora međusobno povezati sledeće provodne delove:

'_-._
"Š-ii'
T, =i_=
..-
O dem' pre više godina, tj. sa objavljivanjem standarda Elektrtcne tnstalacijeniskog
ixus ".";.-“f "_-"'."¡:"_
In
_fxi “ve - Opšte karakteristike i klasifikacija SRPS HD 60364-5-51 [3.4.l7] i Pravilnika o
~ glavni zaštitni provodnik; .- :.--
\_
T-
_l_fi-{Ĺ _';
-
'_ '
I

" -
_

napaiľęin normativima za električne instalacije niskog napona [6.1 .3], još uvek se koriste
- PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50 V ili veći; _ tehnic-Zjiazi u nekim propisima i preporukama, i to:
- glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajući i temeljni Stani milovanje “ za TN sistem;
uzemljivač); _ :zaštitno uzemljenje “ za TT sistem;
~ cevi i slične metalne konstrukcije unutar zgrade (npr. gasovod, vodovod); „ zaštitno izolovanje“ za ITsistem.
- metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije; Čiik i u ovom prelaznom periodu imamo slučaj daje Pravilnik o tehničkim normativi-
~ gromobranske instalacije. __;rn.;, _
fir'.:=--:A
_.-,i».:-.,Y;:,'''ii_:-_1iziiz-_iti
-\-,1m_i_,_r _
- fi
..i__
__-_
.__;¡;__
._¡.z_
_._:_..
_____- za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica 6.1.4]još
Metalni delovi koji sa spoljašnje strane ulaze u zgradu moraju se povezati što je ilfii ili zfix'
iH
.išzÉ_,-'i¡'li_
;ų-
fiUz
»_
». _._

mak na snazi, iako se u njemu koristi stara terminologija. Međutim, razlika nije samo u
moguće bliže svojoj tački ulaska na glavno izjednačenje potencijala. Glavni provodnici
fleižninologiji, već (što je mnogo važnije) i u osnovnim tehničkim uslovima za njihovu pri-
izjednačenja potencijala moraju biti prema standardu SRPS HD 60364-5-54 [3.4.l9].
menu.
liIH'
>Ž'I.\'
*_Ĺ_'
_'W-...Å __.^~___

Isključenje napajanja. Zaštitni uređaj kojim se obezbeđuje zaštita od indirektnog _-_i_|._

;.=' r'
-'__
-
;
'- _
2. Zaštita upotrebom uredaja klase II ili
dodira delova strujnog kola ili opreme, u slučaju kvara u izolaciji između delova pod napo_ ____, __

nom i izloženih provodnih delova, mora automatski isključiti napajanje strujnog kola 11 -ili-¡=_ 1-1 odgovarajućom izolacijom
Ĺí
takvom vremenu koje ne dozvoljava održavanje očekivanog napona dodira većeg od 50 V Ova mera je predviđena u cilju sprečavanja pojave opasnog napona dodira na izlože-
efektivne vrednosti naizmenične struje ili 120 V jednosmerne struje bez talasnosti, tako da .ł_
nim delovima električnih uređaja u slučaju kvara na osnovnoj izolaciji. Zaštita se obezbeđu-
ne može predstavljati rizik od fiziološkog dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristu-
_.f_:T '- _
pačnim provodnim delovima. je polñoćillćktrične opreme sledećih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i označe-
NAPOMENE
'-' _z.

'-_z _
na prema odgovarajućim standardima? i to: _ __
1) Veće vrednosti vremena isključenja i napona dodira utvrđenog ovom tačkom mogu - opremom sa dvostrukom ili poj ačanom izolacijom (oprema klase 11);
..Ši" *W' '
se dozvoliti u sistemu razvodnih postrojenja (prim. autora: Saglasno odredbama Pravihiika __,_-_r_- :E í._< - fabrički izrađenom opremom koja ima potpunu izolaciju;
o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih __'_`_;¡z; __--:_
__,. _ __
_z
Lg- ' F
z- ;
NAPOMENA. Ova oprema se označava simbolom ; __ _
stanica [6.1.4]). 'Lj'-i'
-fer'
' '

2) dopunske izolacije za električnu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju, koja se
2) Manje vrednosti vremena isključenja i napona dodira mogu se utvrditi u odgovara- _
__
--1.,
___ postavlja u toku izrade električne instalacije i pruža bezbednost koja odgovara bezbednosti
jućim standardima za specijalne električne instalacije. opreme 1) i ispunjava sledeće uslove: _ _ _ _ _ _ _
3) Zahtevi ove tačke primenjuju se za naizmenične struje frekvencije 15 Hz do 1000 a) kada je električna oprema spremna za rad, svi njeni provodni delovi odvojeni
Hz i jednosmemu struju bez talasnosti. delova pod naponom samo osnovnom izolacijom moraju biti zatvoreni u izolacionom kuci-
4) Izraz „bez talasnosti“ je konvencionalno definisan tako da sadržaj talasnosti ne pre- štu čiji je stepen zaštite najmanje IP 2X (SRPS EN 60529 [3.3.7_1]); _ _
lazi 10% efektivne vrednosti (npr. za jednosmemu struju nazivne vrednosti napona 120 V, 1-1 b) izolaciono kućište mora izdržati mehanička, električna i_term_1čk_a naprezanja_ prema
maksimalna temena vrednost ne prelazi 140 V). standardu SRPS EN 60529 [3.3.7l]. Prevlake bojom, lakom ili sličnim materijalima ne
3 »
Bez obzira na očekivani napon dodira dozvoljava se vreme isključenja koje ne prelazi _ _-_|-_-- z

odgovaraju ovim zahtevima, osim ako zadovoljavaju odgovarajuća tipska ispitivanja; __

5 s pod određenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema. c) ako izolaciono kućište nije bilo prethodno ispitano, treba ispitati dielektricku cvrs-
-:_
__ __ __
toću zavisno od klase izolacije; __ _ _ _ _ _
Dopunsko izjednačenje potencijala. Ako se zahtevi za zaštitu u pogledu isključenja; - f

napajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije, mora se primeniti lokalno izjed- -__ -_ _- --Å?"
;-a '
„__
d) kroz izolaciono kućište ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti neki
_ -; _ _¡¡-ij-._.'.-'.
'
_
r-_ __ '
`.~?"-1; potencijal. Kućište ne sme da ima vijke od izolacionog materijala čija bi zamena inetalniin
~_-«'._,_
- :É.>.'šË1.:

načenje potencijala poznato kao dopunsko izj ednačenj e potencijala. Povezivanje dopunskog _;.í_;'_'_- - '__-f'.._3 ,_"'-f._.1Ë_=Ë» '
-'-_ --
rvijcima oslabila izolaciono svojstvo kućišta. Kada kroz izolaciono kućište moraju proci
...rčzj-_:' _ _

izjednačenja potencijala mora biti u skladu sa standardom SRPS HD 60364-5-54 [3_4.19]. I _.~lŽ~"ił-_
` __i_-^-
';__-._
'~.,.__T'\=;_- ¡

fa-n_«-_'_ _ mehanički delovi (npr. upravljački organi ugrađenih aparata), oni se moraju tako postaviti
3 _ ~- EET _
_
NAPOMENE ' "-'-'Š'-i' `

-da se ne smanji nivo zaštite od električnog udara; _ _

1) Dopunsko izjednačenje potencijala može obuhvatiti celu instalaciju, deo instalacije,
-Ĺ"'.:..Ĺ

_ Ž , -if-

=š_' _QË-*Å -_-_ e) kada kućišta imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez_upotrebe_ alata ili
deo aparata ili neku lokaciju. ' fł_';-I
ríflifíf
='-.
:åš:"“-
Q'
` :.;`-Q1'
_Š`_=`:* Ĺ ' ključa, svi provodni delovi koji su pristupačni dok su vratanca ili poklopci otvoreni moraju
126 - _ lå~,.- -gu - ^.':'r '
._ _r:.„_-.'_1- _?;--':_-:__ ::Er

==;=.eP;' - 2,72
__-;:-_::_
¡_..-____f;;¡3-.1

..::.q¡,
~__,-_-:^_ -_1__-_-__
__

-_ :_-.:"- -.L
127
- ..-fr. -:: _:_--: .
._.'_:',':Ë':-Å- Šah"
._--.:|_ 1 .:_._ z I -i -
"w;.- ,;; ,_. 1.--fl _; '
-:___ fi _-_---*__-_--r
..--„=:i- 3 -Ve ._ -- "
_ --“I -Gif; ' ,ÉĹ.=_:'_"_': _5 -
iii“-1' =_.= ---

fi'
_- li 'zeiáí 5,4'-
:+9-
r_- ii“?'1-1-
í
š
I
biti zaklonj eni izolacionom pregradom stepena zaštite IP 2X da bi se sprečio slučaj an
Ova izolaciona pregrada mora biti takva da se može ukloniti samo pomocu alata;
NAPOMENA. Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta;
3) pojačane izolacije neizolovanih delova pod naponom, a postavlja se uwtoku
električne instalacije i mora da piuži isti stepen bezbednosti kao kod elektricne opręmèšå
prema 1) i da ispunjava sledeće uslove: a), b), c), d) i e). Ovakva izolacija primenjifę
NAPOMj3I1ZItÉi.čnih instalacija koje nisu pod nadzorom treba imati u vidu opasnost od
1' Kodušãšęnja novih provodnih delova (na primer: pokretni i prenosivi aparat klase I
nalmadnogh elemenata kao što su metalne vodovodne cevi).
ili pl-Ovodlil 'e obezbediti da vlaga ne smanji izolaciju poda i zidova.
iz XĹŽŠII-Ëiigl se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvan

P Osmatranog prostora.
4

samo onda kada iz konstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije nije moguća;
NAPOMENA. Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta. »res 4. Zaštita lokałnim izjednačenjem potencijala
-::ni
-,_.,ýã__ 1 O izjednačenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da spreči
3. Zaštita postavljanjem u neprovocine prostorije
Loka n 'h na ona dodira Obezbeđuje se sledećim uslovima:
Namena ove zaštitne mere je da spreči istovremeni dodir delova različitog “łľflľfi
pojavu lgfoafigdnicięzjednačenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupačne
u slučaju kvara osnovne izolacije_delova pod naponom. Dopušteno je korišćenje opre
klase 0 ako su ispunjeni svi sledeci uslovi: provodne delçve 1 Stranle lI<)rl)VO(iž1`Ž:<(i1it'ii1(i)Ële¡i€i:e otencijala ne sme da bude povezano sa zem-
1) Izloženi provodni delovi moraju biti raspoređeni tako da u normahiim uslovi Z akolziiižtiíenocšrãdsatxrľbęn izloženihlilipstranih provodnih delova. Ako ovaj uslov ne
osoblje ne dođe u istovremeni dodir sa: H13. lion; dlięlęmo ` pmora se rimeniti zaštita automatskim isključenjem napajanja.
- dva izložena provodna dela; moze hm lspilnjena d t`p re obezbeđena da ljudi koji ulaze u prostorije zaštićene
- izloženim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom, ako bi ti g Z' Mçåajdlnãčeglãmuíięitlenlćižjala ne smeju biti izloženi opasnoj razlici potencijala, naro-
dni delovi mogli doći na različite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji delova podwww ääalägolzåãe je piovodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim izjednačenjem
ili
|Žll.i„-
“.W.,_.ä~i-`~`ilFl1:_
naponom. 'Ž potencijala-
2) U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviđati zaštitni provodnici. 5. Zaštita električnim odvajanjem
3) Zahtev 1) smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i ako
primenjen jedan ili više od sledećih uslova: ` Električno odvajanje jednog strujnog kola instalacije je namenjeno da se spreči elektri-
'z-ii. '-; " ' dar usled dodira sa izloženim provodnim delovima koji mogu doći pod napon zbog
a) Ostvarena odgovarajuća udaljenost provodnih delova i stranih provodnih delov 1* -i_.' :_

cm U `zolaci`e strunog kola. Preporučuje se da umnožak nazivnog napona struj-

isto kao i udaljenost izloženih p rovodni'h d e l ova. Ova udaljenost
' ' dovoljna
je ` a`
' ako rastojanje-Žiii kvaľa cjsnmæyčlitilma (VJ) i dužjine strujnog kola u metrima (m) ne bude veći od 100 000 Vm,
između dva elementa iznosi najmanje 2 m. Ovo rastojanje može se smanjiti do l 25 S'
izvan zone dohvata ruke. > m "ii*ff ` Ëgã iišlåvldm da dužina strujnog kola nije veća od 500 m.
b) Postavljanjem efikasnih prepreka između izloženih provodnih delova i stranih 'if 2.4.15. Zaštita električnim odvajanjem
vodnih delova. Ovakve preprek e su d ovo l`jno eñkasne ako obuhvataju ' rastojanja
' ` koja pro-
` prela- ' i

ze vrednosti utvrđene pod a). One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa izloženim provodnim Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], zaštita električnim odvajanjem mora
delovima. Koliko god je to moguće moraju biti od izolacionog materijala. '_'\`
J;
se izvesti uz pridržavanje sledećih zahteva: _ _ _
Strujno kolo se mora napaj ati iz izvora za odvaj anje, tj.:
c) Instalacija ili izolovano postavljanje stranih provodnih delova. Izolacija mora imati A - transformatora za odvajanje (sl. 2.33); _ _
dovoljnu mehaničku čvrstoću i izdržati ispitni napon od najmanje 2 kV. Struja odvoda ne A - izvora koji obezbeđuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje (npr.
sme da pređe 1 mA u normalnim uslovima.
motor-generator sa namotaj ima ekvivalentne izolacije).
4) Električna otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu, merena prema sta- _ ._, ., , - ' ' 't'_
ndarau SRPS HD 60364-6 [3.4_21], mora biti najmanje; t NAPOMENA. Zahtevana dielektricna cvrstoca proverava se visokonaponskim ispi 1
- 50 kQ kada nazivni napon instalacije nije veći od 500 V; vanjelięikremi izvori za odvajanje vezani na mrežu moraju biti izabrani ili postavljeni upot-
- 100 kšl kada je nazivni napon instalacije veći od 500 V. ;úi!'lI"
:;\-i:
rebom uređaja klase II ili odgovarajućom izolacij_om._ _
__'!1"i¡J.;
..:`_...¡: .__.
NAPOMENA. Ako je otpomost zidova na bilo kom mestu manja ili `ednaka utvrde- Pričvršćeni izvori u zaštiti odvajanjem moraju biti: _ _ _ ' _ __ _
nim vrednostima ti zidovi i podovi smatraju se stranim provodnim delovima J u pogledu < . 111:N _
- 1 ;-<
ii
ez-rę--~. -izabrani ili postavljeni upotrebom uređaja klase II ili odgovarajucom izolacijlom,ku _
- .II i.`_z.¡ _ _ - - ' k I Č1_
zaštite od električnog udara. A O ni
` .
P?-' P _ “-.-
-takvi da sekundamo strujno kolo bude razdvoj eno od primamog stn1jn0g 0 21 1
5) Razmeštaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogućnost da se dovede u pitanje šta izolacij om koja ispunjava prethodne uslove.
njihova efikasnost. One takođe moraju da obezbede zaštitu pokretnog i prenosivog aparata
l ako se predviđa njegovo korišćenje. , NAPOMENA. Ako jedan takav izvor napaja više uređaja, njihovi izloženi provodni
delovi ne smeju biti povezani sa metalnim kucistem izvora.
I
I
l

+:..».-'-'-=.=.-.=.-i-=.-z».<.-...-
--zi-zi----H----- ;~ .___,_ 1 . _
 ă._s_„_i-.=_-_;_
ri' _ _
.=-E-,j -Ã"

I -.-' --'Éf`XL' .

.l..'h. _"_

T ~ ' Nazivni napon električki odvojeiiog-Ëäfii 2-4-16° TN Sistemi

* }_f_,'=;,';_r__{„=_:¡f_f ¡-;=;*°f === f' '''''' "L
Ć
_ __ __ E strujnog kola ne sme biti veći od 500 V s
l okvivu entni i_ł____iiZ. _,ave
_.__ t .Ñ _._ r . - ` I
Najčešće korišćeni sistemi zaštite od indirektnog dodira delova pod naponom automat-
.-.zmn zaspi. __ _ _- F Delovi pod _ naponom
_ _ _ odvojenog
___ __ sim'
kjm isključenj em napajanja su tzv. TN sistemi. Osnovne karakteristike tih sistema su:
Jimi.
- ffe _..._
I iti- _'b.. 'uin
nog kola ne ęnieju lmčitl Zajeçlillcku ti-1Cku sa S g Svi izloženi provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom tačkom sis-
I: -3 '_' dmglm Stmjmm .kolima lim .neku omoću zaštitnog provodnika. Obično je uzemljena tačka sistema i neutralna tačka
r-_ _
@É povezfllw Sa Z€m1j0lT1- Da bl SG 1Zb€g1a tęma P Ako neutralna tačka nije raspoloživa ili nije pristupačna, jedan fazni provodnik se
L snost od zemljospoja, mora se posebno SlSľCma' ._ _ - - - - -
__ „ _ I ih d 1 va d može uzemljiti u transformatorskoj stanici. U tom slučaju, fazni provodnik ne sme služiti
Slika 2.33. Transformator za odvajanje sa dva po- 1 mcunžl O 120 acljl 01? 6 oo. }LO d kao Zaštitni provodnik.
trošača; 3PE - izolovano lokalno izjednačenje po- u O nosu .na Zem Jufknamclto «O -Savitišilri - Zaštitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajućeg transformatora ili
tencijala bez povezivanja sa zemljom Ulvlh kaþlova 1 prgvodnl a' RaZ_meStaJ eratofa Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zaštitni provodnici se po pravilu
Obezbedm elekmcno _ Ocivajanje kao gej? đe spajaju sa ovim tačkama gde god je to moguće. Iz istih razloga, zaštitni provodnici
mmsformatoľa Za odvaj anle' ËŽ, go pravilu uzemljuju na mestu ulaza u zgrade ili objekte.
NAPOMENA. Posebno električno odvajanje potrebno je između delova pod naponom - U stalno p0l0_Ž6I1ilTl Clfikľľičlllm 1HSľ_«'f=l1flClJ21ľI1_El ISU P1'0V0<_1_H11< HIOŽC 51'-1Ž1ľ1 1430 Zaštitni
električne opreme kao što su releji, kontaktori, pomoćne sklopke i bilo kojeg dela drugog ¡ neutralni provodnik (tzv. PEN provodnik) ukoliko zadovolji uslove za ove provodnike
strujnog kola. prema standardu SRPS PID 603 64-5-54 [3__4_l9]. Zavisno od tih resenja, razlikuju se: _
Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj dužini na kojoj bi 1. TN-S sistem, koji kroz ceo sistem ima _razdvojene neutralni zastitni provodnik;
moglo doći do mehaničkih oštećenja_ I 2. TN-C-S sistem, u kome su neutralna 1 zaštitna funkcija objedinjene u jednom pro-
Odvojena strujna kola polažu se posebno. Ako se to ne može izvesti, moraju se upo_ vodniku sam0 Ulednom delu Slstemaš _ __ _ __ _ _ _ _
trebiti višežilni provodnici bez metalnog plašta ili izolovani provodnici postavljeni u izola-"Ëåi 3. TN-C sistem, u kome Su neutralna 1 Zflsľlľflfi fuflkclla Oblędlnlefle UJedfl01T1 PYOVOÖ-
cionim cevima ili kanalnim kutijama, pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za "W niku kroz 060 S1Sľ€1Tl-
napon koji je barem jednak najvišem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo zaš- Principijelne šeme TN sistema napajanja u električnim instalacijama niskog napona
tićeno od prekomerne struje. date su na slikama 2.34, 2.35 i 2.36.
Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan uređaj, izloženi provodni delovi uređa-
ja odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zaštitnim provodnikom ni sa izloženim U '
Li _ _
provodnim delovima drugih strujnih kola. Š iz i É
NAPOMENA. Ako izloženi provodni delovi električki odvojenog strujnog kola mogu
ia
N PEN
_ II -II-
I :E
doći u dodir, namemo ili slučajno, sa izloženim provodnim delovima drugog strujno kola ' 'U rn
U U s u I 0 I O I I g S

zaštita od elektricnog udara ne zavisi vise samo od zastite elektricnim odvajanjem već 1 od
mera zaštite koje su primenjene na ove izložene provodne delove. ___ 1 _ _ _ _ i
_ _ _ . „ , . . _, 1 "' ` L....i f A- 1_J
Ako su preduzete
_
mere
_
za zaštitu
_ _
odvojenog strujnog
_ _
kola od svih ostecenja 1 gresaka
_ _
"-'-' ',_ P e- \--- _"T Ji
I_.J
_ . sistema
Uzemljenje \
Izložem_
"_"_
"Y
/"T delovi_
provodni
na izolaciji, strujno kolo izvedeno iz izvora za napajanje (npr. transformatora za odvajanje, Uw„¡¡e„¡,, smemo ¡z¡,,že„¡ ¡,„,.„,d„¡ de¡,,._,¡ I 1*
motor-generatora i dr_), može napajati više uređaja pod uslovom da su ispunjeni sledeći
zahtevi:
_F Slika 2.34. TN-S sistem. Razdvojeni neutralni i zaš- Slika 2.35. TN-C-S sistem. Neutralna i zaštitna fun-
1) IZ10Ž€Hi Pľ0V0d11i d€l0Vi Uľęđfila 0dV0.l€H0g Sľľ'-i.l110g kola m0ľaJ-U biti m€đUS0b11077'Ž Ĺ titniprovodnici kroz ceo sistem kcija objediiijena u jednom provodniku samo u
povezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednačenje potencijala koji nisu_ jednom delu sistema
spojeni sa zemljom. Ovi provodnici ne smeju biti povezani ni sa zaštitnim provodnicima ni ti
sa izloženim provodnim delovima drugih strujnih kola, kao ni sa stranim provodnim delo- ,_ Uslov zaštite u TN sistemima je da se karakteristika zaštitnog uređaja i impedansa
vima. strujnog kola moraju izabrati tako da u slučaju nastanka kvara zanernarljive i_mpedan_s_e
2) Sve Priključnice moraju imati zaštitne kontakte koji moraju biti Povezani sa SPOjern između faznog i ZaŠľiľU0g Pľ0V0dI1ikfl ili iZ10Ž€I10g provodnog dela, bilo gde u instalacijš,
Za izj ednačenja potencij ala _
nastupi automatsko iskljucenje napajanja u utvrđenom vremenu. Prema standardu SRP
3) Izuzev ako je Oprema klase II svi savitljivi kablovi moraju imati zaštitni provodnik'A 'HD 60364"4'41 [3'4'13]' Ovaj Zahtev-le zadovoljan ako Je:
koji služi kao provodnik za izjednačenje potencijala.
ZS la S Uo
4) Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloženiin provodnim delovima koji se napa- z .
. . .
jaju provodnicima različitih polariteta, zaštitni uređaj mora da odvoji napajanje u toku 0,2 gde SU--
==_'=1:`_ti: 1*`Ž.¡ 'ićië-'
.É'1lšfi"_ -;'.-1“
130 ~w=«e%-fa
„ęęmmysų
__ 13 l
-:;.a¡E-- __-:_E1'_-'-z-` ;1"'_ -
' "zi,-;_¡'=._
_-=?2=~?:2' = -'
__-,;._f'_T'_3J.:-
'.iŠ.|«„l > ..:iË;=i;:ł;F '-
" _'-Ž.i;":_ .`Ĺ_'. J:
' ¡;'= z-' ':'z;^';=.'-1.* _

. -'r ŽĹ1-LE:-.
_ : - _{-5-_ _«Ž i'¡5'='=ž-"_"5_'Š'-
-=„ __.:=%::'-..fë;=
'¡'fŽ1iĹ=.'.i€' Ĺ-'.'å_i-' -Q _
'- 'fëã TS; _- 1'-:2'.
;ë3#_
,__-
--_--
 ZS __ impedansa petlje kvara, koja obuhvata
izvor, provodnik pod naponom do tač-
ke kvara i zaštitni provodnik između
tačke kvara i izvora,
1, ~ struja koja obezbeđuje delovanje zašti-
,fi U izuzętnim slučajevima u kojima može doći do direktnog spoja između faznog pm-
_dnikai Zemjję (npr. kod nadzemnih vodova), da zaštitni provodnik i izloženi provodni
„ .ovi Spoj eni sa njim ne dođu pod napon prema zemlji koji prelazi dozvoljeni napon dodi-
l La l-(50 V), mora se ispuniti uslov:
PEN “-- ~

tnog uređaja za automatsko isključenje

RB JS
napajanja u vremenu utvrđenom u RE UO -50
tabeli 2.49 u zavisnosti od nazivnog -
napona (U0), *Å '=' I Ñ _ w-- 1 _ -.J'
gdfi SU5 _ . _ . .. „,
im

UO '_ nazlvnl napon prema Zemlll- _ _ i Uzemljenje sistema izloženi provadíi detę ' f RB _ ukupna otpornost uzemlj enja svih paralelno vezanih uzemljivaca,
Smatra se da najveća vremena isključe- ` R __ najmánja otpomost dodira sa zemljom stranih provodnih delova, koji nisu spojeni sa
nja data u tabeli 2.49 zadovoljavaju za kraj- l
E zaštitnim provodnikom, a preko kojih može doći do kvara između faze i zemlje,
nja Sfflłifłfl 1€°ła l<°ia “aPaíaiU= slika 2.36. TN-C sistem. Nermina i zaštitna UO _ nazivni napon prema zemlji.
"pflkllucmcą _ _ V _ _, cija objedinjene u jednom provodniku kroz
- direktno bez prikljucnice rucne apara- smem j 2.4.l7. TT sistemi
te klase I ili prenosive aparate koji se pome-
raju rukom tokom upotrebe. K TT sistem napajanja ima jednu tačku direktno uzemljenu, a izloženi provodni delovi
Duže vreme isključenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5 s dozvoljava 'električne instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je električki nezavisno
od uzemljenja sistema napajanja. Principijelna šema TT sistema napajanja u električnim
- napojna strujna kola; Tabela 2.49. Najveća vremena isključenja instalacijama niskog napona prikazana je na slici 2.37.
-krajnja strujna kola koja napajaju u TN sistemu t- Svi izloženi provodni delovi koji se zajedno štite istim zaštitnim uređajem moraju se
samo neprenosivu_ opremu, kada međusobno povezati pomoću jednog zaštitnog provodnika na isti zajednički uzemljivač.
._ _ su priklju-
. lK U l
čena na rasklopni blok na koji nisu spojena ° (V) t (S) Ñ
i Kada se više zaštitnih uređaja poveže na red, ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu
kola za koje se zahtevaju vremena isključe- i 120 0=8 fl-
izloženih provodnih delova zaštićenih istim zaštitnim uređajima. Neutralna tačka ili, ako
nja prema tabeli 2.49; _ 230 ili 220*) i 0,4 ona ne postoji, jedan od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora mora se
- krajnja strujna kola koja napajaju 277 0,4 Z uzemljiti.
#'1m3!1Fi!'"
samo neprenosivu opremu, kada su priklju- Ä 400 ili 380*i \ 0,2 Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.13], uslov zaštite u TT sistemu je:
čena na rasklopni blok na koji su spojena iznad 400 0,1
l RA I, S 50
EIB
strujna kola za koje se zahtevaju vremena
- - ~ - - NAPOMENA. *J Vrednoszfnapona 220 I/1380 Vniw
lskbucenla prema tabeli 249” pod uslovom jnavedenzuszanđardizsms HD 60364-1 [3.4.12]. a gde je: RA - zbir otpomosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika
da postoji dopunsko izjednačenje potencijala - . 'izloženih provodnih delova, a I, - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja. Kada
na nivou rasklopnog bloka, koje sadrži iste tipove stranih provodnih delova kao glavno se koristi zaštitni uređaj diferencijalne stnije (ZUDS), tada je struja (la) jednaka vrednosti
izjednačenje potencijala. Ovo dopunsko izjednačenje potencijala se ne zahteva ako je nazivne diferencijalne struje delovanja (Im).
njen uslov: 1 Ako se gore navedeni zahtev ne moze ispuniti, mora se primeniti dopunsko izjednače-
RPE S so zs nje potencijala.
T U TT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji:
i
j 1) Zaštitni uređaj prekomerne struje. Zaštitni uređaj prekomerne struje primenljiv
gde su:
“je za zaštitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo
RPB- otpomost zaštitnog provodnika između razvodne table i glavnog izjednačenja poteii
jniska. Kada se koristi zaštitni uređaj prekomerne struje, on mora biti:
cijala,
- uređaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri čemu (la) mora biti struja koja
ZS, - impedansa petlje kvara,
,U0 - nazivni napon prema zemlji. obezbeđuje automatsko delovanje do 5 s ili
-="=* ~ j Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti, odnosno ako se zahtevana - uređaj sa trenutnom karakteristikom okidanj a, pri čemu (Ia) mora biti najmanja struja
ja ne mogu ispuniti upotrebom zaštitnih uređaja prekomerne struje, mora se obezbeđuje trenutno okidanje.
doptmsko izjednačenje potencijala, ili se može primeniti zaštita pomoću zašti 2) Zaštitni uređaj diferencij alne struje (ZUDS). Zaštitni uređaj diferencijalne struje
a diferencij alne struje (ZUDS) Il ) tipa sa kašnjenjem (tip S) može se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namer-
 _-, ._-:__ _-L. `.
J*-1=
:fi _ ' -~.- -_~=12;-'f-
_-_.fr-_"__
'-v |Ãë"_' \Å =:f'f::T' '

.g_' :_-.-_-_ ~ 41; '_-i~ -;

. -::;
..-:a=-'_r-_ _
TJ- \-
-_ 'tir
1. Žž- "J-T“ ` _

I .- »Ĺ_`" " _

nog kašnjenja (opšti tip) u svrhu selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS- ,I-*_
Ë3-J
- -_-_-i=
._-= _
de je RA - otpomost uzemljivača izloženih provodnih delova, a la - struja kvara u slučaju
_=_`-E.- -1:-_,.
grvog kvara zanemarljive impedanse između faznog provodnika i izloženog provodnog
tipa sa kašnj enj em, vreme delovanja do 1 s se dozvoljava za napojna strujna kola. :T-'=;'--'
- *ix 1'
äe¡a_ Struja (Id) uzima u obzir struje odvoda i ukupnu impedansu uzemljenja električne
3) Upotreba zaštitnih naponskih uređaja ne isključuje se u specijalnim slučajevima' ._ ..e_
gde se napred navedeni uređaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne struje). instalacij
K 3. Uređaj za nadzor instalacije
2.4.18. IT sistemi Ĺ :Ë_=,,¡'fš_.' r _
' = Š--9'-
É; '
_ Ĺ-".*-L'-ga -'
IT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu tačku, a izloženi provodni delo. 5- --- Ako je predviđen uređaj za nadzorizolacije da signališe pojavu kvara dela pod napo-
vi električne instalacije su uzemljeni. Principijelna šema IT sistema napajanja u nom prema izloženim provodnim delovima _ili prema zemlji, ovaj uređaj mora dati Zvučni
instalacijama niskog napona data je na slici 2.38. ¡/ili vizuelni signal. Preporučuje se da se prvi kvar otkloni u naj kraćem roku.
i_ .Š_.z:1:5..._

E,u::i
i Ž,
lf„!_l:
_ž,Ši_-æ'
_,Ĺ .'.li
4. Opšti uslovi pri pojavi drugog kvara
Li »K L1 A j.z_; _
.._ľ-
_-._-
g fi.

;„
'
.
Obično je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje električne instalacije
iz I 1.2 _ r_ '.- _
:i__;-_ ; _ _
iji nekih delova u slučaju kvara na izolaciji. Međutim, postoje specijalni slučajevi gde je
važnije napajanje nastaviti nego ga prekinuti, takođeiz bezbednosnih razloga, ij, 1-adi oču-
N .-

l 2-í'1=ŽĹ'*:Ëf` _ _
5 vanja života ljudi ili dobara. Ovakvi specijalni slucajevi javljaju se, ne primer, U Sladaćim
Impedansa
instalacijama i delovima instalacija:_ prostoriji za medicinskesvrhe, protivpaničnom osvet-
jjanju u salama za sastanke ili holovima, podzemnim ili površinskim k_opovima„ Siaklarama,
I" """'l ` _„_
i~:ii`.V“¡^.":`- _ _
94_„V
T" "' _"I industrijskim pećima, metalurškim postrojenjima, elektranama, hemijskoj industriji, fabri-
,il '-1 L PE z
Hil
É
Il¡1-\."l"1
'i_j „*

*rgi.
-.j';|=^'
fw-i
.Hi
_t',.ii`.„.Y`.i„_.,`-.

_: L & _ * _ ~___J -H-_L-_

kama eksploziva i opasnih agensa, ispitnim laboratorijama, računskim centrima, mestima
_ _ _ _ ___., _ ł Uzemljenje izlozeni :- ~LI'!,'
žz..
._~;.. 1;
»-
_
izloženim opasnosti od požara (samo u specijalnim slučajevima) itd.
Uzemlieflie l2l°2=m provodni l sisizmo provodni delovi 32;
===_ą _@_ ;
i~_='i=-__ 1 _-
___-I'

Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], posle pojave prvog kvara, uslovi
sistema delovi f i

i'?'i-I_
.i-:-_
.__ "H

._i-É',
_-

,.__, _
i-ia: ';z;_;
_.':';Å.' _ .
isključenja napajanja pri pojavi drugog kvara zavise od toga da li su svi izloženi provodni
smo 2.31. TT sistem smo 2.38. IT sistem delovi međusobno spojeni pomoću zaštitnog provodnika (uzemljeni zajedno), ili su uzem-
_'_ '
'.-„.- 3 :..
ui. -.-_ -
.._-_-_ -1. _:.\..
:__g;>, .~.'..:- _
jjani po grupama ili individualno.
1-=-' _ -_' _
-vi __ .=_ __
L-=
a) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemlj eni individualno ili po grupama, uslovi
I _ Uslovi za uzemljenje i_ É;5
za zaštitu su kao kod TT sisteina, s tim što se neutralna tačka ili (ako ona ne postoji) jedan
- U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju -_ od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora, ne uzemljuje.
dovoljno velike impedanse. Ovaj spoj se može izvršiti u neutralnoj tački (zvezdištu) siste-'z=.-i-'“i' b) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni zajedno, primenjuju se zahtevi kao
'-'»;.=-f- .I
ma ili veštačkom zvezdištu. ." za TN sistem, s tim da moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- Veštačko zvezdište se može spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujuća nulta
impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdište, može se jedan fazni provodnik uze- 'I' 3. :i`ľ' I IL; ×/ŠU
- kada se neutralni provodnik ne vodi: ZS S ËO
mlj iti preko impedanse. Struja kvara je tada mala u slučaju samo jednog kvara prema izlo- ` __;¡= i ..' L'

3
ženom provodnom delu ili prema zemlji i isključenje nije imperativ. Moraju se preduzeti Tz; T }_
f"r_ .

mere da se izbegne rizik od štetnog fiziološkog dejstva na lica koja su u dodiru sa istovre- _:fa ;- ' '. _ _ - U
meno pristupačnim provodnim delovima u slučaju dva kvara koji nastaju istovremeno. ,ši'. T
- kada se neutralni provodnik vodi: ZS SË
.:Ĺš.'~... __
_j „L
- Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom. A _:je
_it-.'.
--;-;:
1 ~ 1
'.=-'..-_.--_-
.~:-»~-
3-æ=.' '-F1'~F
3.

Ĺ-ili.
:_-+= -=:~'__
_-_;-l=_, _
NAPOMENA. Da bi se smanjio prenapon ili prigušila oscilacija napona, može biti gde su: ¡'35':'e¡- × ;=Ž-'ef-1-'
-ëšvçf
wars; -
._.=_1~:_ '-=='-z_._-:
-

potrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili veštačkih neutralnih tačaka. Njihove _,;f:f,=Ë_'= ZS - impedansa petlje kvara koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i impedanse 1“-T"
karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije. ja V zaštitnog provodnika;
:_ _._? _
- .:',;-*z:_ lZ'S - impedansa petlje kvara koja sadrži impedansu neutralnog provodnika i zaštitnog pro-
:....- -_f '»-. -sr-:r__>_

2. Poseban uslov za izložene provodne delove SĹ Vodnika. Ako se (Z°S) određuje merenjem, treba tokom merenja zaštitni provodnik
Izloženi provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinačno, ili po grupama, ili zajedno;-Ëa " spojiti sa neutralnom tačkom izvora;
Prema siandardu sRi>s Hi) 603644-41 [3_4_i3], mora biti ispunjen Siezieći usiovz I, - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja u vremenima koja su data u tabeli
2.50, ili 5 s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme dopušteno;
-_f'-_ _-ŽË'.Ë'-É* _
RA Io S 50 - nazivni napon prema zemlji.
pr. '*->7.ľ:1.. _.É _ľlųgl 'I-li '
._-.<,;š'_-_j _ 5 fi.
' fi-3
:_ z»;,; _:z_.. _ -
-_.~._'..-' -' . .L .x<.

l -.i,¡ -- -.------ -"

1 ' -ii: !=f;aš=` _ ._ 11. _- ---
__. __ ¡7_- .__-.f -_

'_i
a"?'
._,__«_=`-__f==
___„- _ - _'_ -=_;'z-'i-5;-.
___. ,| __|„__.. _
._____ _ ___r. ---
; =z=&_=
u¡-_- ___ -_
- - ;_'.::%“=
_'L n .;.*_;;-

ii; 'i -;"':"`:'

- :--
_ '-'i_'__:'-*Fi
.'.-._:_-
iii:-
'zi
¡;-._---;- ----: 1-:'f_.-iz 1-_¡-,j ji

:lil
"ie-_:= - = -'__-_2-':ii.f:_'. -
1.1 f - -' ': 1 eu _ "_"
-- ;= ,» ;_=.:, -== --_ _
fa =.;:;;- -
 _ _J f- - - r-..-__ . _
" _ - .fš-S. z.. __
¡__..__ __

-ar?
_.__ _ __.. _ -
: -'._- I?-'F “-'EL'-1
.-C-J at.,-_ .sg-__-_=>_`-- - A-_:_
.__ .- __.... _k .= ,,¡___-v=-.
-;..-. -
=. :_-.Ž ¡'._.:\.
@. \r
_„E ';:Ë*_='' .= '
__
1.
:-_=_;^;--_--_-_
*-`__ 'Č'-'=_'." '

iznmmmmfiwi łššëäj
._=--;- .i.. .

Tabela 2.50. Najveća vremena isključenja u Tada kroz N provodnik teče struja jed-
_IT sistemima u slučaju drugog kvara U IT sistemima koriste se sledeći _A aka intenzitetu (IL), ali koja je za l80° 1-i
tni uređaji: nomęrena u odnosu na nju. S obzirom na L:
1 Naponi sistema _ Vreme isključenja t (s) L:
gemu vezivanja, ZUDS se u ovom slučaju
- uređaji za nadzor izolacije;
j ._
*__-Å iti ila-1
N
Prema l Ne vodi' se ' ' SG
V0đ1 _ "'I-I
- -.H

Zemlllfllflll Skl neutralni neutralni 1 - zaštitni uređaj prekomerne struje; neće isključiti jer vektorski zbir struja (I L) i
|---------U-_
1u=1a I
Un/U , provodnik » provodni k - zaštitni uređaj diferencijalne à (1 N) iznosi: 1* . _ 'I'
ja l I I
V/V)
IL + IN : O I sa sa Uf-
120/240 0.8 5 f ;=:Z_`. I .
_J=z:;~
_-;;=_.:-_ :'_
1

23 0/400 0,4 0,8 2.4.19.

. Primena
.. zaštitnog
. uređaja si .- 13:- '“ _

9201530) .ii j diferencijalne struje (ZUDS) iii;-'_= '_

Nesimetrično opterećenje može izazvati -*
_:ij '1. ~
..
._ ¡ kfataka spoj iza ZUDS-a ili preopterećenje Slika 2.39. Osnovni princip zaštite od indirektnog
400/690 l 0.2 0.4 Zaštitni uređaj diferencijalne struje (U -„sz - -'
. 71'. . -

U jednoj fazi. Jedini uzrok isključenja dodira automatskim isključenjem napajanja po-
580 I/1000 I 0,1 0,2 daljem tekstu'_ ZUDS) u ranijoj regulativ'1 z
moću ZUDS-a
¡_=.j.-;. _
ZUDS-a je diferencijalna struja, koja nastaje
NAPOMENA. "J Vreaaasrfnapana 220/380 „ari nazivan je zaštitna strujna sklopka, fid_S1<_
navedene ti standardu SRPS HD 60364-I [3.4.12]. lgpka j dj-_ Obično gę ZUDS izj-ađuje kao
=-~.=E;*.¡.
_1.1.-"zi
`_ , _ zbog kvara na izolacij i, tj.:
._f_.,_,„
lt 1l"- __'

prekidač, retko kao sklopka, a često kao .*¡';'

,_"n ' L!
-_':r'.`:."
<--
1 _
.J
ES7;
Š
IA=l_L;'i-_läio
kombinacija nekoliko rasklopnih uređaja. Karakteristike ZUDS-a date su u standardima, i J » -~;¡_-
>_"iI7

iz:
.. -L
: T
H- _

to su:
. -nl' I _

: VËĹ.
1-„iz _ _
U ovom slučaju jedini uslov je da jačina _struje (IA) u _sekundarnom namotaju pređe
- nazivna struja (I,,); -1.
određenu vrednost (L, > Ian), da otkoči magnetni zadržni relej (2) 1 okine upravljački ineha-
- nazivna diferencij ahia struja delovanja (IA„); nizam koji otvora kontaktni mehanizam.
- nazivna diferencij alna struja nedelovanja (IA„0); li Nazivna diferencijalna struja delovanja (lan) ZUDS-a mora biti usklađena sa otpor-
- nazivni napon (U,,); nošću uzemljivača izloženog provodnog dela (RA) tako da očekivani napon dodira (UC) na
- nazivna frekvencija (f). - -L-_ _
izloženom provodnom delu bude manji od trajno dozvolj enog (UL), tj.:
Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima, odnosno 4
za primenu u trofaznim strujnim kolima. Prema tome, dvopolni ZUDS isključuje L i N 'Få*= ':-f;fz >--_
-T
IMRASUL
z' Tabela 2.51
provodnike, odnosno četvoropolni ZUDS provodnike Lj, L2, L3 i N. _,.

ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip S koji je sa kašnjenjem i tip G sa trenutnim Najveća dozvoljena vrednost l I
Nazivna diferencijalna N Najveca dozvoljena vred-
isključenj em napajanja. Standardne vrednosti maksimalnog vremena isključenja su: 1 otpomosti uzemljivača za standar-
struja delovanja nost otpornosti uzemljivača
- za tip G: 0,3 s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (I,j„); dne izvedbe ZUDS-a je data u tabeli (IM) izloženih provodnih delova
2.51.
0,04 s pri 5 X Ian; U.,s_sov ULs2sv
- za tip S: 0,5 s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (lA„); Uslovi za upotrebu 20A 1 2,5 1,25
0,15 s pri 5 x Ian. 1 OA
(sl. 2.40 i 2.41) 5 2,5
Osnovni princip zaštite (sl. 2.39) Prema standardu SRPS HD
_ 5A 10 5
5A 17 8,5
U normalnom pogonu u trofaznom kolu sa 4 provodnika (znači, kroz magnetno kolo 60364-4-41 [3.4.l3], kad ne mogu
četvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: Lj, L2, L3 i N), ako se pretpo- da se ispune uslovi za zaštitu pomo- Srednja L ia ,so 25
ću zaštitnih uređaja prekomeme osetljivost * soo mn j ioo 50
stavi da su struje u faznim provodnicima jednake po intenzitetu (npr. kada strujno kolo
napaja simetrični trofazni potrošač), kroz N provodnik ne teče struja jer je tada vektorski struje, zaštita od indirektnog dodira 300 mA 167 83
zbir faznih struja jednak: 'I
F-~ I
ostvaruje se pomoću ZUDS-a. Tak- l00mA Š soo 250
rixf,
:;,¡:: I vi uslovi mogu postojati u strujnim Visoka 30mA
`-`
'- ëgiir.
11:-" _
kolima priključnica nepoznate duži- osetljivost *I izma > 500 > 250 J
ne, u strujnim kolima velike dužine
6mA
U slučaju nesimetričnog opterećenja, struje u fazriim provodnicima su različite i tada ff`Ž i malog preseka čija je impedansa
._ i -. _

njihov zbir nije nula, nego iznosi: `.Ĺ

_

:_
-
-_-|
_ .:_.
»

1--
¡ 4..
_-_
1 - -
znatna, i u uslovima velike otpomosti uzemljivača.
' ¡ z.'=_"5'--_.__

Zaštitni provodnik štićenog strujnog kola mora se spojiti

. '_ _=; - a) na zaštitrii provodnik instalacije (PEN provodnik u TN-C sistemu) na strani napaja-
55:' '-__
~---“Ëi-Ž ':"-ĹŠI .Li
'-':í;-T-2' `-T =;.“
nja ZUDS-a;
3.-_:;;_„ _+::__:" - '_
z--__-_-i
_-_-_-_ _-_-_=_--
.__ -_-..
136 _ - _ ____¡_= *__ __-._ 1:

'7.¡,:e__» -"ËT zę
` -iz= fíåľ "r-:-A -'_ _
'-„ - L-_ _-'-*_
- 1:-'igi
ar-^-="
- ==_f_.-
„-„-- I
137
`;_-._-= ji _ z _-_ _.z
z; _ _-.-__
_ „_ ga _ _'_ 'F `

iv "Č : -rr
_'_-4 "`
- __-'=.
-.:
- -'
fi;
5-. gii -"„_-_1 .'75.
lzl 'I " E
' - "_=:
-._:,_3--.i-,,¡.¡' ' - . 'I - ' ' ___ ___ J
 i.
:_ ` -T:-"-L--'
n-_ - '~"'-
- 'i
'ifl' _è' 7-,_š__
"__E_ ššf-"" _
-:gi-' " _=_-,___~j:_-
'€:'- -\1 ~

--"___ *-_ _
¡:_" ;..';:

b) na posebni uzemljivač koji mora da

F „ ZUDS fir nja treba da izdržava ispitne napone 6 kV i da ima odgovarajuće puzne staze i vazdušne
. il" ~
zadovolji uslove za zaštitu u TT sistemu. i É;
"` Ĺ: Šl -.i_
"r " -- Li
U TN sistemima razvoda može se uput.
_ _ L razmflke- _
___ Il L _ __ _ _ L,
_,_z
-=' 9-:r
_G
Prema Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona
,EH _ in _.-.__ ..._ ,_._.___.„ Š
' J'

rebiti ZUDS, uz napomenu da se u ovim [6_1_3], na mestima na kojima_atmosfer_ski prenaponimogu izazvati opasnost, moraju se
_. _._ ._ . _ ...__--»Pz
sistemima često koristi ZUDS sa IA, 5 30 5?

postaviti odvodnici prenapona, i to sto blize kucnom prikljucku.(sl. 2.42, a-g)_

'2.1

-l
-W.-in mA kao dopunska zaštita, naročito u kolima
5_
_ Š;
É.
'_

Odvodnik prenapona se uzemljuje najkraćim putem, pri čemu električna otpomost

"Ö'l'l5 *R5 i sa priključcima van uticaja glavnog izjedna_ _Š -
„_
uzemljivača odvodnika prenapona ne sme biti vaća od 5 Q. Postojeći uzemljivači, kao što
čenja potencijala. Upotreba ZUDS-a čija Š-.
su gromobranske instalacije, metalna Vodovodna mreža i sl., mogu se koristiti za uzemlje-
Slika 2.40. ZUDS u TN-C-S sistemu nazivna vrednost diferencijalne struje delo- -¡-.ju-1

“É nje Odvodnika prenapona.

vanja iznosi najviše 30 mA, samo je dopuna liií
li-if,
NAPOMENA. Odvodnike prenapona i razna ískrišta nije dozvoljeno postavljati u pro-
|, _ ___
druge mere zaštite od direktnog dodira u
533.. , i _ J
*lv

E 4
„__ storijama u kojima postoji opasnost od požara i eksplozija (klase spoljašnj ih uticaja BE 2 i
slučaju otkazivanja drugih mera zaštite, 1.-'
f.

BE 3)~
K>

._.____...l..- _ _ I ._ . *fm
4
__: Drugim rečima, korišćenje isključivo takvih
I"'l"I"'

zid
O-nų ,__ _
i * 15' fi|| uređaja nije kompletna mera zaštite i nę
fl
iz

l i
šií'
a' -
2.4.2l. lzjednačenje potencijala
*RB l 1' 27
un
ii lil" l .
može se primenjivati umesto: zaštite delova
5-
If
*I
._-a
j
I
j
I :Efl
a S
.i
'li' i
.
i,_
.

pod naponom izolovanjem, zaštite preg1~a_

_n_.
*_
Prema definiciji u standardu SRPS IEC 60050-826 [3.2.2], izjednačenje potencijala je
zi
Ëf
jjffzuasj j dama ili kućištima, zaštite preprekama i električni spoj kojim se razni izloženi i strani provodni delovi dovode na isti potencijal.
.W 1
zaštite postavljanjem van dohvata ruke. Šš
IL
Prema definiciji u Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mre-
ža i pripadajućih transformatorskih stanica [6_l.4], izjednačenje potencijala je mera koja se
U TT sistemima ZUDS ima najširu pri- “_
Pi'
5
if
Slika 2.41. ZUDS u TT sistemu; 1 - upravljački menu zbog zahtevanog uzemljivača relativno " Š. postiže galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije za
mehanizam; 2 - relej; 3 - otpornik; 4 - ispitni tas- velike otpomosti koji se lako može ostvariti. gas, metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija, itd.) sa uzemljenj em objekta.
mi:fta"-rni.
ter; 5 - ispitno strujno kolo; 6 - primarni provod- Osim toga, u TT sistemima korišćenjem Obe definicije koriste se i u tehničkoj preporuci Tľl-5 [5.3.8], uz napomenu da se na
nici; 7 - magnetno kolo; 8 - sekundarni namotaj ZUDS-a tipa S zadovoljavaju se zahtevi za taj način onemogućava pojava opasnih napona dodira kako za slučaj proboja izolacije u
sprečavanje neželjenih isključenja usled električnoj instalaciji objekta, tako i za slučaj prenošenja potencijala iz niskonaponske mre-
prolaznih prenapona i zadovoljava sledeće kriterijume: že, na primer: pri zemljospoju u trafostanici ll0/X kV (X = 35, 20 i 10), pri prekidu neu-
- selektivan je u odnosu na tip G; tralnog provodnika niskonaponske mreže u TN-sistemu napajanja i sl.
- njegova gornja granica diferencijalne struje isključivanja nalazi se u zoni gde ne pos- Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3_4.l3], u svakom objektu (zgradi) izvodi se:
toji rizik od treperenja srčane komore za instalacije 23 0/400 V. (1) glavno izj ednačenje potencijala i (2) dopunsko izj ednačenje potencijala.
Korišćenje ZUDS-a visoke osetljivosti (Im 5 30 mA) zahteva se standardom SRPS HD „mwji¡up-ųilon~yvHmë!I5Ri1=Ë“"¡flIf'l1 -łfi?iI'*"h“
Eš-
1) Glavno izjednačenje potencijala
S' '
60364-4-41 [3 _ 4 _ 13] i sve se više primen`u`e j j za kra`n'a
j j stru'na
j kola p rikl`učnica
j , naročito
van uticaja glavnog izjednačenja potencijala (npr. za privremene instalacije ili produžne Glavno izjednačenje potencijala izvodi se međusobnim galvanskim povezivanjem
gajtane sa priključnicom ili za instalacije čiji su izloženi provodni delovi spojeni na uzem- stranih provodnih delova, što je moguće bliže mestu gde se ovi delovi uvode u objekat.
ljivač veće otpornosti od 500 Q. Ovaj ZUDS se zahteva i za specijalne instalacije (npr. Radi bolje preglednosti i mogućnosti kontrole i merenja, preporučuje se da se glavno izjed-
saune, bazeni, vlažne prostorije i dr.). načenje potencijala izvede preko sabimica za glavno izjednačenje potencijala (sl. 2.43).
Prema standardu SRPS HD 60364-5-54 [3_4.19], glavni provodnik za izjednačenje
2.4.20. Zaštita od prenapona potencijala mora da ima presek koji nije manji od polovine preseka najvećeg zaštitnog
provodnika u instalaciji, ali najmanje 6 nuriz. Njegov presek može biti ograničen na 25 mm
Prenaponi se mogu pojaviti u instalacijama niskog napona kao posledica:
ako je od bakra, ili poprečnog preseka koji odgovara trajno dozvoljenoj struji ako je od
- atmosferskih pražnj enja; diugih materijala.
- zemljospoja usled kvara na strani visokog napona;
- sklopnih prenapona; 2) Dopunsko izjednačenje potencijala
~ rezonanci. Prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3.4.l3], dopunsko izjednačenje potencijala
Mere zaštite od svih prenapona su obrađene u standardu SRPS EN 61643-11 [3.3.l 10]. ~ f 1- ._
. 'Å-:r =
- ga L..
'
mora obuhvatati sve jednovremeno pristupačne izložene provodne delove učvršćene opre-
- _ _ _;?\z._.
Treba napomenuti da ima teškoća u primeni standarda, jer se po ugledu na američke sta- - 15'."-ET-='
me i strane provodne delove i, gde je to moguće, glavne metalne armature betona koje se
ndarde ponegde i dalje postavljaju veoma oštri zahtevi koji podrazumevaju da oprema pos- `
_=
-'?-f-'_'-'z'
iläirf"
koriste u zgradi. Sistem izjednačenja potencijala mora se povezati sa zaštitnim provodnici-
tavljena u tački napajanja instalacije (ulazni osigurači, brojila), za slučaj vazdušnog napaja- ma celokupne opreme, uključujući priključnice_
.. ._ _._ ___ -_H>=.-,-
-„-_..._
l38 ' :ar '_
_j:_';' za
-- -- ez_
_.i __--__=,-_
=-_-.fr
139
-.':*.::'-
' :I--I' I
i_-_= 3:;-,'_;;."i~
TL: »=i€;___ 55*
,_,.: _':_;. -~-`-Eh.
_|:=,_,_ _»__ _f-_- _
:T"=_ _-2. ;-1:: _'-
Ziki" " ." 'J. '
za-=_=_z -.=-.
___:'-",, _ : : :rrł '
P . __'_=-_'_-;'='ł""
»:-' = -_._„-_1_==-
 'F _„_ _{e;=__-"-f i
- .=-_=F_2" `
-_-i
4.
_,__3_'~___ i'_r;_.:r__._
s-_I ._'_-,_'- '

Š_ŠËĹ_;-.Š _

-.,.

" " on -

__ U ______uvnu --_ _ i _ _ Q _
_
su _
V
.
A ili U" _
f
_
f - fr
_.__»_i_1

'La
|____pE
-L: _ -LJ
-{Ž
izj
f r
_
j
U
La F 2.1 ra.:
LJ l

j .aggflz F2.i F2.:

U .fl-T-f-
__

--- - -~~PE
_ 1___aN

li FLT :is-«ioo vÅ(.,_,.5

_,ga
_ i F 2 1 FLT 50--100 VA[_.|i_<¡E
A _.T
, I
l
ru f"iz
3*iu *U \mt 15

_,_ l
visi-:vis
vnt-me
l
"' BU, Å-><-É- -q f-ili-E-li
z
_l'

rniifllíifinf 'N I l fLT 'IOCI~TT F-HS12 IT

I
<'11 __- j j
vrv
______,„ F1>125Agi_ I
`\ I Lu."-i@iis..in-flu_l|i l

+-
I
F2z.=12sAgL _ _ ti
IflH"f_L!%Ž'?*;
|_1.-_<x-~ ----_PE

j ___ __ Ga-1 Fsrisagt ___ se-1 l

'Fi
Ž ...--
l__ GB-1 l Fi > 250 A gL ___ GB4
r -'
ít
- ___ F2 < 125 A gL -
a) Primena iskrišta i odvodnika prenapona b) Primena ískrišta i odvodnika prenapona - . - F _. 1 A L
Š 9) Primena odvodnika prenapona u TN-S sis- 3( 6 9
u TN-C-S sistemima U IT Slsľfľmlma
} temima (kombinacija zajedničkog i standar- f) Primena ískrišta i odvodnika prenapona u
v dnog načina) j TT sistemima sa N-PE iskrištem
I=.rę'i;=-'

L1
F1 L2
_ ~ _Li
à L3 l

E: r ima
'Ž - >3sA r
,
H
U-:is
í;"%iuI _
_t *__ ->
pa
N

I L'|'_35 -fV'YV\ _____ _

LT
l
VAL _
L2
^ I Ć è A __ Ĺ _ 7 Ž ;_~ _ Ć' li
F mi
in
L3

__;_:_fi
S.
| i
' . , F2 j Li-as | j Fu' zs-ioo VAL-ui s

-;.- iiiim
Fu ao--:oo var-ne .-

I i I I U-as I
ij ini .i-.„ -,_.-_i-._».,

°:__
u<-..
_i
, I1 $N __ _ _ rfvan _ _a ._ _ jų .
I U
._„_=_ _:__ GM 1 Slika 2.42. Primena ískrišta i odvodnika prenapona

i i I ”
T 3 I `
FLT ioo-rr F-:usi -ri , ' E i u instalacijama niskog napona; F - osigurač; FLT -
¡ _ _ _ _ i iskrište; VAL - odvodnik prenapona; LT - priguš-
` 8)Pf1m@Hfl 0dVQdfl1kf_1P1`@HflP0flfl 1 UYČÖHJH Za nica; GB - žuto-zelena sabirnica za uzemljenje; E -
j 5---> n-- -> U I _ ------pa ,_ ~ zaštitu sa prigušnicom za razdvajanje uređaj za zaštitu
i
i
I rseW'vflfinsfl-mrvmf'*!1“fif:rl_"°!i?-1'le"”!mY?F"*fi'lf?“”'1"* "W'"l '
u--í-i._- '

l __ Gaa _ Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednačenja potencijala
_ '= F*?125^9L - r1z12sAgL sa-1
j F2 :.' 35 A gL '_'
"" F2 :_: :is A gl. T mora se potvrditi uslov da otpornost između jednovremeno izloženih provodnih delova i
c) Primena ískrišta i odvodnika prenapona d) Primena ískrišta i odvodnika prenapona u TT stranih provodnih delova bude:
u TN-S sistemima sa prigušnicama sistemima sa N-PE iskrištem i prigušnicama za
za razdvajanje razdvajanje nei?
-' I a

___-{ i gde je I, - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja: - za zaštitni uređaj diferenci-
jalne struje: L, = Im, a za zaštitni uređaj prekomeme struje: I, = f (t), struja delovanja do 5 s
Prema standardu SRPS HD 60364-5-54 [3.4.l9], najmanji preseoi dopunskih provod.-
nika za izj ednačenje potencijala su:

140 _ ti ___zsi. 141

- ';-- »JL-
:_ Z T "1-i:'?-:|<7__
-j =r+.-;-!=;'..
_;. 1-f,_"=:_~
.
";..I --“F
=:“.=šf,:_.
zli".-_-":.' -šzztąiš-f " '
' -_“=if'; '
;;_ __:.. _ _ _ _ _ _ ._ -_ -ifl.. --. -_ - ---- -- i- -- - - -
_az-u;ui:z.ąr - - -
 - -

'7'::í*
- -1:3 __
I
'së -

_,.

~ Ako se dopunskim provodnikom za ._ł:_.z'

3, Sijalice sa živinom parom.
E li
. _LT

_
izjednačenje potencijala povezuju dva pro- Trajnost @000 h, ako su uključene po 5
vodna dela, njegov presek ne sme biti manji
I ri“. ..._4. ,_ ili
časova. Cešće paljenje smanjuje traj- _jr I `l rj
CD . od preseka najmanjeg zaštitnog provodnika 1;

š nost. Ove sijalice daju belu svetlost u @W ; _ ____ld

vezanog na te provodne delove. kojoj preovlađuje plavo-zelena boja i 1--- _Ĺ l
ij
- Ako dopunski provodnik za izjedna_ _P
koriste se za osvetljavanje ulica, trgo-
čenje potencijala vezuje jedan provodni deo 1 }_
va, parkova, industrijskih i sportskih
jedan strani provodni deo, njegov presek no objekata, bez hromatskih zahteva.
'IŠ
1 š
2 sme biti manji od polovine preseka zaštitnog
4. Sijalice sa natrijumovom pa- --_--J
provodnika vezanog na taj provodni deo.
I-ŠĹj_,______ .Ĺlšm @Q A - Dopunski provodnik za izjednačenje »_Ä_ _
JI
rom. Razlikuju se sledeće dve familije
I:
sijalica: ...j_*__

. . . -.-I J".: ' ;.'_: .':_. _

potencijala mora da zadovolji zahteve: -1-

*_ - natrij umove sijalice niskog priti-

l
.I
-li-1

Tai _ L
- 2,5 mmz za Cu ili 4 mmz za A1
® Š
Zíþ
¡
_'1-
“'.
ska daju žutu svetlost i koriste se za
. _ -. _. „._- ._¡ @ è
G-Đ==1<= =i=i ako provodnik ima mehaničku zaštitu;
- 4 mmz za Cu ako provodnik nema
Š;
Š
osvetljenje javnih puteva izvan grado-
Slika 2.44. Izgled standardnih izvora svetlosti; 1 - sijalica

®
f.

cšf. sa užarenim vlaknom; 2 - halogena sijalica; 3 - živina si-

mehaničku zaštitu; va. Imaju veću svetlosnu iskoristivost
od ostalih izvora svetlosti. Za priklju- jalica visokog pritiska; 4 - metal-halogene sijalice visokog
- 50 mmz za Fe/Zn. årå- pritiska; 5 - natrijumove sijalice visokog pritiska - elipso-
čak na 220 V potreban im je transfor-
Slika 2.43. Glavno izjednačenje potencijala; 1 - - Dopunsko izjednačenje potencijala idne; 6 - natrijumove sijalice visokog pritiska _ ęęvagte; 7
može se obezbediti i preko stranih provodnih mator. Zbog njegovog niskog coscp,
glavni priključak za uzemljenje ili uzemljivač; 2 - - natrijumove sijalice niskog pritiska; 8 _ fluoreseentne
alyjęremę.vm"ęnj rwę potreban je paralelni kompenzacioni
sabirnica za glavno izjednačenje potencijala; 3 - delova koji se ne mogu demontirati, kao što P
a
cevi
su čelične konstrukcije, ili pomoću dodatnih kondenzator (20+40) pF. Zagrevanje
vodovodna instalacija; 4 - livene cevi kanalizacione É:

provodnika, ili kombinacijom ovo dvoje. traje oko 10 minuta, a posle kraćeg
instalacije; 5 - instalacija centralnog grejanja; 6 - Ë
L INUUKTNÅN SPOJ ~ 1j
..
prekida napona pale se odmah. Traj-
vođice lifta; 7 - zemaljska antena; 8 - satelitska an- Dopunsko izjednačenje potencijala l

É nost im je oko 15000 h, posle čega

tena; 9 - instalacija za gas; 10 - orman telefonske obavezno se izvodi u kupatilu (mokrom 1

4
svetlosni fluks opada na 80%;
instalacije; 11 - ventilacioni kanali; 12 - kućišta čvoru). U objektima kao što su: bolnice, |_ KOMPENZOVAN SPOJ N
- natrijumove sijalice visokog pri- ___ __ H _.__ _ _
(ormani) električne opreme dečije ustanove, fabričke hale, itd.; dopunsko
tiska zrače svetlost zeleno-žute boje ----- H _
(lokalno) izjednačenje potencijala može da
(oko 21000 K). _.(9 ®
se primeni svuda gde je ova mera neophodna i efikasna. L mpacirlvan seo; H ri za Fax
5. Halogenidne sijalice (ili ,,ha- LI j__ zu NaNPl do 90 W
2.5. Osvetljenje '57:?""_
W*;' _l"'_" logene sija1ice“) posebna su grupa in-
kadescentnih sijalica sa usijanim vlak- L ouo sPoJ 2 “
2.5.1. Vrste svetlosnih izvora nom od volframa napunjene smesom -hi @T
inertnog gasa i malih količina elemen-
Podela izvora svetlosti data je u tabeli 2.52. Izgled standardnih izvora svetlosti dat je tamog halogena ili organskog haloge- Da---+-
: j ____@
na slici 2.44. Osnovne šeme spojeva standardnih izvora svetlosti date su na slici 2.45. nida. Karakteriše ih povišeno svetlosno dlNaNPl 13Si`l80w

Osnovne karakteristike izvora svetlosti su: iskorišćenje (lm/VV) u odnosu na odgo- ' ni znvrr=E H | --
varajuće obične inkadescentne sijalice L mnoeu-iuoukrivan seo: N z° mw d°mw'L:[ ® * 1
1. Sijalice sa užarenim vlaknom (inkadescentna). Prosečna trajnost je 1000 h. Napa- do 25%, produžena trajnost, balon O .ui 7 r r O O w

jaju se naizmeničnim naponom od 230 V, 50 Hz. Koriste se za opštu upotrebu. sijalice ostaje čist, bez taloženja vol-
_ Š_`.Å __ frama na unutrašnjem zidu tokom eks-
ÉK ~ o
2. Fluorescentne cevi. Prosečna trajnost je 7500 h. Svetlosni fluks zavisi od naponai L unosu-xoupeflzovan seo:
ploatacije i kompaktnija izvedba. Rad- H Q) ur
temperature: za belu boju (2900 °K) do boje dnevne svetlosti (6500 °K). Fluorescentni sloj fi _~_; ' ni napon je mrežni ili transformisani _Ž :1 _ „@ N
__ O I
u cevi menja ultraljubičasto zračenje u živinoj pari u vidljivo zračenje. U zavisnosti od _ _:-__,,:rf_
(od 110 V do 250 V). Temperatura c] NUVT i NGVTIC
hemijskog sastava fluorescentnog praha, fuorescentnih cevi ima u više boja. Svaka cev _
_
_
. 3 _Lu f.: _
:1G_`:`_-_--If?
; .-;_-;.:,-.j¡:_'-
- =._=2-_~.„-_¡-1 boje je (2900+3000) K. VTH i VTHF
_ :ec> 1..
. 1 -- "vu-z;
mora imati sopstvenu prigušnicu, što znamo pogoršava faktor snage i povećava reaktivnu .'
.. »Ž -~>--i:
1-
"=Ë>ľËl|;'u-

_.= }I -~ __'.=-“1-=.
snagu. Da bi se strujno opterećenje instalacije smanjilo, postoje standardni spojevi (sl. __
' Ĺ
-2.:-_...F
JE.-'ŽË';
6. Metal-halogenidne sijalice su Slika 2.45. Osnovne šeme spojeva standardnih izvora
2.45). '_ -

..,..
^,,' -1

. -- J-
f- 'IŠH'

aj , _,__-
1
_:rh-

lui-
'
posebna vrsta živinih sijalica, gde su svetlosti
- a-._-._ -.+
I-' „-.
142
_ .-__-. ¡ ::-,.|.; J-¡;1;¡_:L-

- 45:'
_ 'if =-"=.'"ËË
143
1.- L-1-:.': "TI"-1
3

"_ 3-za-Š" '

-_._=:.'.-115 _ _ :_-;: ;__ _ ,_._
=
'F *JIL-Ji' ..-
:.| ' ` .,='i,'-_>,?,;f¡
__--f. --'*`_-
_ , - =; zë;_--_„_-'T'_:_;_.
z- =__fr,.__; =- __
'w-... -- _I

N."
 -_- -_; _.1'.-T"
: __ -'___ . __- i.
K-'-__ _.'.-'.f'
l
_-_-;- Ã _ wir...
_-_..__
'zr _-":.'-'
_ _ -_
_„
'.':':.1':' E-`.-; _
'.'_1-4; ,'_-åi__ L
-_-*Ĺ -*'- .':
Ĺ. "i:_' 13:

živi dodati halogenidi. Svetlost je vrlo dobrog spektra, sa reprodukcijom boje do 84% 3_ ksenonske sijalice snage (10-+20) 5000
Izrađuju se za belu boju (40 000 K) i boju dnevne svetlosti (60 000 K).
. _-'__:'
"-2.-_
_

kW; za osvetljavanje na otvorenom prostoru 200 Ð

Izbor vrste svetlosnih izvora zavisi od vrste objekta. »_ I
razvodnih postrojenja, skladišta goriva, 100
brana i hidrotehničkih objekata, krugova n k _k _s Ts. `f.._`¡
Tabela 2.52. Podela izvora svetlosti (DOS)
l nšãIII.-
_ L.

rflnti ir
lv: elektroencľgfitskih 0Str.0-leiušl; äwääšfl mi-
10 ga . \vr \_ `\ k
Izvor j Pnnj enje \ Naziv Pogonski napon É 4_ svetlosni izvori nižih temperatura
Usijano Spiralisano Vakuum Vakuumske sijalice Naizmenični mrežni ili T ri~r"r-
-»:v bojo svetlosti (natrijumske i dr.); 50
2 ksknmšszllfi 14
vlakno vlakno I Inertni gas _Gasne Sijalice _transformisani raznih 5_ eritemne sijalice: u prostorijama bez L
OSV
ETL¡
JENOST,
j _ _ P vrednosti; jednosmerni Ž
modnog ili sa nedovoljnim prirodnim
I
sa \Swšflłšfiwüw
Å ~ ." ~
/Ž?/.'-
i
jo
» smes? meľtnog
gasa 1 halogena
` Hfilkfgemdne
» sijalice
` raznih vrednosti
gsvetjjonjem da bi se kompenzovao manjak ,G /žV/A.__ 1
.-w mn~inw:w»i
j Električno » U gasu Inertni gas i živa 1 Živine sijalice Po pravilu naizmenični 1 ujnaljubičastog zračenja. 0 I
5 li
pražnjenje Vięqkog l Inertni gas, živa i il\/letal-halogenidne li napmi Čijaie Vrednost ` 5. 2_5_2_ Vrste Gsvefljenja rise :ooo :seo :ooo rano :ono :once
resæeimuiu. son: svsrresuoe izvoru ×
1 1 pritiska halogenidi metala sijalice 1 dfifililsafla lzvedľfom
_ v_ __ __ _ I sijalice i predspojnom
_ g-

Prema definicijama u standardu SRPS

Inertni gas, ziva Natrijumove sijalice Spravom ~
i natrijum A visokog pritiska l U.C9.100 [3.l.4'7], vrste osvetljenja u Zgrfl- Slika 2.50. Kruithofov dijagram
dama su:
Ksenon " Ksenonske sijalice j 1. opšte (osvetljenje kojim se što ravnomemije osvetljava cela prostorija);
T U gasu Inertni gas i živa Fluorescentne sijalice ij 1 2. dopunsko (osvetljenje kod koga 90% do 100% svetlosnog fluksa nekog svetlosnog
HIËIËOË Inertni gas, živa i jNatrijumove sijalice izvora neposredno dopire do osvetlj ene ravni);
1 Prmska j natrijum jniskog pritiska 3. indirektno (osvetljenje kod koga najviše 10% svetlosnog fluksa nekog svetlosnog
~ _ _ _ 1 `_
Inertni gas sa Svetlece cevi j 1-;
E izvora neposredno dopire do osvetlj ene ravni);
j živom ili bez nje j 4. pretežno direktno (osvetljenje kod koga 60% do 90% svetlosnog fluksa nekog sve-
"' "“?mi" '!"z*nmz_" tlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni);
a) Industrijska postrojenja 5. pretežno indirektno (osvetljenje kod koga samo 10% do 40% svetlosnog fluksa
U Pravilniku o telmičkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji [7.5.2], r
nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetlj ene ravni);
koji ne važi od stupanja na snagu Pravilnika o tehničkim normativima za električne instala- 6. difuzno (osvetljenje pri kome 40% do 60% svetlosnog fluksa dopire neposredno do
cije niskog napona [6. l .3], za osvetljenje industrijskih prostorija mogu se upotrebiti sledeće __ i
osvetljene ravni).
vrste svetlosnih izvora: Prema odredbama Pravilnika o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u
1. sijalice sa užarenim vlaknom; f'_ industriji [7.5.2], koji je sada van snage, u industrijskim objektima mogu postojati sledeće
2. fluorescentne cevi; vrste osvetljenja:
3. sijalice sa živinom parom; 1. opšte, koje služi za osvetljavanje industrijskih prostorija, kao i radnih inesta;
4. sijalice sa natrijumovom parom. 2. sigurnosne, koje obuhvata pomoćno i panično osvetljenje;
3. pomoćno, koje se, u slučaju nestanka napona mreže, automatski prebacuje na
b) Elektroenergetska postrojenja 1

pomoćni elektroenergetski izvor i koje osvetljava prostorije propisanom najmanjom osvet-

Prema tehničkoj preporuci TP-14 [5.2.l3], u elektroenergetskim postrojenjima mogu ljenošću;
da se koriste sledeće vrste svetlosnih izvora: 4. panično, koje se, u slučaju nestanka napona u mreži, automatski prebacuje na aku-
1. sijalice sa užarenim vlaknom: obavezno za prenosno i nužno osvetljenje, osvetljenje mulatorsku bateriju i koje pokazuje najkraći put za izlaz iz zgrade objekta;
za obeležavanje prepreke u vazdušnoj plovidbi, a obično za prostorije i radna mesta gde su 5. orijentaciono, koje služi da osvetli sve glavne komunikacije u sklopu industrijskog
potrebne manje vrednosti osvetljenosti kao i u niskim prostorijama, odnosno gde osoblje objekta i omogući vršenje kontrole od strane noćnih čuvara'3
- _.f

boravi samo povremeno; 6. stražarsko, koje se postavlja na karakteristična mesta oko industrijskog objekta ili
2. fluorescentne sijalice i sijalice sa živinom parom pod pritiskom: u glavnim prostori- ograde i koje služi za kontrolu prilaza nepoželjnih lica.
jama postrojenja (komande - glavna i blokova, komande hidroenergetskih čvorova, mašin- ::?:`:"1_ _
2.5.3. Osvetljenje elektroenergetskih postrojenja
ske sale, kancelarije, laboratorije, radionice, itd., sij alice sa živinom parom pod pritiskom u _ ."_:¡'1rT' '

prostorijama visokim preko 5 m i za osvetljenje na otvorenom prostoru), s tim da ostvarene _ _

' “íffllm
~Â`.
Prema tehničkoj preporuci TP-14 [5.2.13], u elektroenergetskim postrojenjima mogu
osvetlj enosti budu u nešrafiiranom području Kruithofovog dijagrama (sl. 2.50); _ ;z.r_-; =,j-
da se koriste sledeće vrste osvetljenja:
Ĺ....._3 __:_L:

144 '_ _ - _'Ĺ

` z-=Ë_'_Ë

ł
145
5 @__ ' '_-L'-' \:t.'

._ izo-- :_;:*
_ 2-.fh-115_I' 3-':*“r`
__:¡-;-_
_____ _,,___._
. :--'_:. --iã; _'--_'
_ - _-_„_-
.'<.-__-r -_ ._.,__.__
V 7*-_
__._. .__ _ __.¡._:l_. ._ .
_ -'i:='_'-¡ -_-1
'-:.`_'ŽË"- -:. ' -1
--Š? ---I-_
-;12_z=`Š"_;ľ;'_';
_'z 1-_-"-__ '=Ëľ"=ž_f'='_'3L -_ -č~
-__ -_,__ _,_-
 =_i "
T' __ ;.Y:. --:É
l
"Ž-_ 'Ã z:_:'r__z*

ge' -
1. radno, koje treba da obezbedi normalnu osvetljenost prostorija i svili delova enog pregled zahteva za pojedine delatnosti dat je u standardu SRPS U.C9.l00 [3.l.47], a
gets kih postrojenja na otvorenom prostom, kao i pojedinih radnih mesta gde se obav1` ' I-_
Storije elektrana i transformatorskih stanica u tehničkoj preporuci TP-14 [5.2.l3].
. . _ . _ Jam _ -;- ns...
Zu'

radovi ili se odvija saobraćaj ljudi i transportnih sredstava; iz-i.

Za pręjobra prostorna ravnomernost osvetljenja postiže se najpovoljnije samo opštim osvet-
'li'
1- lv___¡
z G'
2. prenosno, koje služi za izvršenje remonata, otklanjanje posledica havarija s nek`h'
l
_enjem Pmstol-ija mora biti u svakom delu dovoljno osvetljena. Za samo opšte osvetljenje,
investicionih i drugih radova u zgradama i na otvorenom prostoru; J ` '
¡;_
„-
d između osvetlj enosti naj slabije osvetlj enog mesta u prostoriji prema prosečnoj osvet-
3. nužno, koje se predviđa u onim prostorijama gde ne sme da se prekine rad ili go i-'

elom 2.54.
ljenOsn cele prostorije mora biti u skladu sat
- 1..

e
mora da se obezbedi bezopasna evakuacija ljudi u slučaju ispada radnog osvetljen`a od _ Osvetljenost nekog prostora danas se
J 9 Tabela 2.54
no koje mora da omogući nesmetanu eksploataciju tehnološke opreme i orijentaciju u g1av_
nim pogonima elektrana u slučajevima havarija;
_ '-_:
Šš. aČuna primenom .,, . kompjuterskih
_ programa.
» -
_,.
jrvjeđunm, uobicajena je praksa_da_ strucnjak Odnos osvetljenosti naj-
4. za obezbeđenje, koje se izvodi duž cele ograde elektroenergetskih postrojenjai ~ slabije osvetljenog
ko'i određuje kvalitet elektricnih instalacija _ Zahtevi
stvara osvetljene pojaseve terena sa obe strane ograde; mesta prema prosečnoj ;
5. za obeležavanje prepreka za vazdušnu plovidbu , koje se izvodi na nek'im elek_ . Z al električne .,izvore svetla, ponekad vrši _ osvetljenosti prostorije 1
-ł-: pribjižni proracun potrebne svetlosne snage.
troenergetskim objektima (dimnjaci termoelektrana, nadzemni vodovi i dr) koji mogu da ii'
_Veomamali j l:6do1:3 i
predstavljaju prepreke za vazdušnu plovidbu u široj zoni aerodroma ili na pravcima vazdu- Efll'
:;_-- Približni proračun
Mali 1 I3
šnih puteva; osvetljenosti (E)
6. ukrasno (dekorativno), koje se izvodi samo ukoliko je opravdano (npr. za značajna »if-ng. Srednji i veliki 1 1 : 2,5
i privlačna postrojenja zbog arhitektonskih, konstiukcionih i drugih oblika, ako postoje fliff
Poznato je _da električni izvori svetla Veoma ; izvam-@_ Č 1 _ 1 5 `
pogodna mesta sa kojih se može posmatrati osvetljeni objekat). električnu @nei-snu Pfflfifflffliu u svetlosrju, dno veliki z ' =
Odnosno u energiju elektromagnetnog zrace- _ _
_ T .a u spektru vidljivih elektromagnetnih talasa. Samo jedan veoma mali deo elektromagne-
2.5.4. Osvetljenost
nJ'h talasa čija se talasna dužina nalazi između 0,8 u i 0,4 |.i, deluje na naše oko i proizv0đ1
ale Osvetljenost
_ _ P je količnik
. upadnog
_ svetlosnog
_ fluksa _ na_ element
_ _ površine
. _ i površine
._ tog
FW?"
i"-fneiwfrfi -ri mi k koji nazivamo svetlost. Električni izvori svetlosti mogu da emituju elektromagnetne
men a rema Uredbi o određenim zakonskim memim jedinicama i načinu njihove upor-
rebe [l.l9], izvedena jedinica za osvetljenost je luks (oznaka: lx). Osvetljenost je prema F?-W"i”'l-_
iltlâše
a u svim pravcima prostora ' Ukupna
. ._ snaga
_ _ emisije,
_ _ ili ukupni svetlosni
- - -fluks
... obeležava
sa slovom (IJ. Specifična snaga emisije po jedinici prostornog ugla (co), ili jacina svetla (J)
standardu SRPS U.C9.100 [3.l.47 ] razvrstana u sest " `
nivoa ` 1 da su ti'
(tabela 2 53) S obzirom
zahtevi zastareli, u praksi se koriste preporuke Društva za osvetljenje Srbije (DOS). je određena relacij om:
dCD
Tabela 2.53. Nivoi osvetljenosti J ._

do)
SRPS U.c9.ioo [3.1.-471 I
Samo Opšte osvetljenje sa dopunskim
opšte osvetljenjem radnog mesta DOS 5-'
žde ST s ecifična snaga po jedinici prostomog ugla u pravcu ro, ili jačina svetla. Jedinica
Zahtevi 1 Osvefllenle Opšte I Dopunsko osvetlje- I riiere je candela (cd) koja je usvojena kao osnovna mera jedinice u svetlotehnici,
osvetljenje nje radnog mesta tako da su sve ostale jedinice izvedene iz nje; _ _ _ _ _
Minimalna prosečna osvetlj enost (lx)
dd) - ukupni fluks zračenja svih izvora u svetiljci. Jedinica mere je lumen (lm) koja je
izvedena jedinica (lm = cd-sr)_; __
a b ` a i b a l b _3 -__. , ._,_-,_ j, _.r„z „z.i«
_- do) - prostorni ugao; jedinica mere je steradrjan (sr); _ __
Veomamali l 30 _ 50 I - _ N - 30 za orijentaciju d - matematička oznaka za priraštaj koji teži nuli (diferencijal). __
` I 60 za kratkotrajno
'E Ako bi se gore navedena relacija za specifičnu snagu prikazala kao fu_nkC1Jfl Jo = f(0J)„
_ _ 1 zadržavanje
__ 1. u jednom sfernom koordinatnom sivstemu ona bi predstavljala jednu poi/_rsCi_nu._Ë'_rese_lŽgrš_i
Mali 50 _ 80 ~„_____»_.__
1 1 " 120 površine sa nekom ravni koja sadrzi koordinatnu osu (Ja), dobila bi se jekľna IVË _ul kao
;L_ __ _
Srednji 80 150 30 50 _ 150 300 250 predstavljala raspodelu ove specificne snage u toj ravni (sl. 2.51). Ove li/@_ Se 3] ___
veliki _ iso 300 1 so so _ 300 eoo 500
O -r
važan tehnički podatak za svaku svetiljku. Taj podatak koriste projektanti elektncnog
osvetljenja. _ _ _
Veoma veliki 300 600 so _iso ooo _ iooo l iooo
».„_ _
*ti ' *-_:

Neka tačkasti izvor svetlosti S (sl. 2.51) emituje svetlosni fluks (d<I>) na beznacajno
izwmiedno veliki L
_ _ iso 1* 300 _`
.
>1ooo zooo F-'1 _;"ł;_'.-_ _ malu površini (dA) koja se nalazi na rastojanju (r) od izvora._ N_e1<aJC (Y) ľ_1ga0 1<0J1 Sklflpã
NA PO MENA. Vrednosti osvetljenosti u koloni (a) vaze za osvetljenje sa sijalicama sa uzarenim vlaknom, 0 Wed-
. ' - l ' U I \I I T ni li W U 77' l-
f _ _.if . _

upadni zrak sa normalom (n) na površinu (dA). U tom slučaju Je P1'0Sľ°ľfl¡ Uga0 (dw) PU
jnosti u koloni (b) za osvetljenje sa fluorescenfnim cevima ili slični ` ' 1 ' "' ' 1 ' `
m izvorima svet ostz vise temperature boje. _ __ kojim se vidi (dA) iz tačke (S) određen izrazom:
3- _z¡7',' *'"'äa__--`

146 '-'-L'F-`Ë_ËË
Ž_. -
5-_
=?_-==-rf:
z' ..¡.
_f _ 33
'-TT-. -- '-¡*
147
'_`;I1-'-1 š¡3¡'“` -_: '
_ 2.. _-š~__;¡_` '
:_-',;\_ 5:
; '.

_„-;;_ „1 -. A
"i_¡=:'_:_- _:. j_Ĺi . lfi' -Z' 1"
E,-"=-_.je ;=:1š_-".=.=_
._'..._.:
T _-
____'l .=""" ;
.:'-_-:'rz'= _ ,~z=-_=_iH-_.
. T'-
'
;'f.='_=Y1|»i;_-' 1
' __:__ -_;_É¡__ ii,
____,j

' = ľ
_
 _.f :__ ł _
_

É „- :

iz
@Š _ "
_:¡_”'

._ .T- _;-:_
- 1.
"
_.5¡:_ ______.
f ~~ ri :Se
1i

dco=-(LA- cos - 9-A; cos3 Naizijum visokog pfiiisiia zsow A i d5 O talasa će biti apsorbovan
V (upijen)
„,. ili čak
Ogłedaio 1312 ;=æ'=,-=_~i'a".- -_ " ''
rz Y _ hz Y Protekton prezime staklo Ĺ' transponovan (propusteri). 'Il`<o da Se fi if :Ĺ zi.
- .. - _ . . _ _ . l " eo ener ie. oiicetaj eo ~ fi __ »,,,,,.,,,,,
pri cemu je rastojanje od izvora (r) 1 visina usput gųb-lile id kvalitžfla površina i ne samo f i 2- :'I°iiP°*ł: 1 E
izvora (h) u međusobnom odnosu (sl. 2.52): ,,,,,_,,, biti zavisic
od joga On će zavisiti i od broja odbijanja, A P
h ,..-
kog pak zavisi od geometrijskog oblika
[':. L. Slika 2.53
cosj/ råstofiję, položaja svetiljki i njihove pros-

E×i";«;i i a"-*'ch
ai1"#3
Ë

gde su:
ąš
ii-a iiome raspodele jačine zračenja. Da bi se u približnim proračunima sve to uzelo u obzir, u
dA - veličina osvetljene površine (m2); a,-,E „račun se uvode korekcioni koeficijenti (poglavlje 2.5.7). _ _ _ _
P U slučaju prisustva više rasvetnih tela, za izračunavanje osvetljenosti uzima se alge-
r - rastojanje površine (dA) od izvora (m);
y - ugao upadnog zraka (°);
- -- --20“HóÐ' ni %=== o-/iso' l bafski zbir. Na primer, za raspored rasvetnih tela na slici 2.53, srednja osvetljenost (Esf)
h - visina izvora (m). iznosi:
Prema definiciji, osvetljenost (E) povr- j Slika 2.51
I'
i
åzak +šzE,+zE„
šine (dA) jeste gustoća svetlosnog fluksa na P _ ______ _ _
nj0j,tj.: dtþrjidmiii-=°sv-da i- * Esr P P N
///
1i ~i
Clq) J - Clú) J dw=51'5~4f_f,95-L % gde sui _ _
E dA _ dA _ 1-2 CO” _ ; *vj Ek -_ ugaona vrednost osvetlj enosti;
Č Upadni h E, » ivična vrednost osvetljenosti; V
J zrak
EU _ unutrašnja vrednost osvetlj enosti;
= FCOS3 "y (lx) Reilcktovani U ' j
Zľ"đk ' r N -broj polja
i=<\ li i
gde je E - površinska gustina svetlosnog
fluksa ili osvetljenost (osvetljaj). Jedinica
mere jezluks (lx) koja je izvedena jedinica (lx
sssssssss ¡.lÅ T ` `
2.5.5. Osnovne šeme strujnih kola i spojeva
standardnih izvora svetlosti
Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji
_ Im/šn .)' ,, _ ._, _ _ Slika 2.52. Tačkasti izvor svetlosti; S -izvor (sveti- [7.5.2], koji ne važi od stupanja na snagu Pravilnika o tehničkim norinativima za električne
vi proracuni elektricnog osvetljenja, l.ka)_ P _ 0Smatrač_ T _ tačka 0smatran.a_ A_
odnosno potreban broj i snage električnih Ifsveàenap Ovršina čmz)_ Q _ upao reflekå)° instalacije niskog napona [6.l.3], ukupno opterećenje svih sijaličnih mesta jednog strujnog
izvora svetla, polaze od ove jednačine. Kao k JO_ P .. 't .. vanüg kola iznosi:
što se vidi, osvetljenost (E) je: (1) obrnuto na a ( L Boíugao onie" ae-lie ( ), Y__uga0 Rid- - S 10 A za sijalice sa užarenim vlaknom i grlima E 27;
. . _ _ nog zraka ( ), to - prostorni ugao (sr), J - jacina _ > 10 A za sijalice sa užarenim vlaknom u grliina E 40 (tzv. golijat), kao i sa fluores-
srazmerna kvadratu rastojanja između izvora Svena (cd)_ (D _ Sveflosni fluks izvora (¡m)_ b _
centnim sijalicama i cevima, pri čemu se mora voditi računa o dozvoljenom opterećenju
i osvetljene površine” Odnosno kvadratu Vi- horizontalnia udal`enost od svetil'ke (m): h - visina provodnika i instalacionog materijala. _
Sine izvora” i (2) Srazmeran kosinusu ugla vešanja svetiljke ilznad ovršine (m): r-,rasto'aii'e Broj svetiljki jednog monofaznog strujnog kola sa osiguračem od 10 A odeređuje se
koji Sklępaju zraci sa nolmalom na Osveflje' tačke vešaiija svetiljki: i tačke posiiiatranja (iii)] prema vrsti sijalica i njihovoj nazivnoj snazi i to: __ _
nu povrsinu.
Metoda proračuna ,,tačka po tačka“ 1. za sijalice sa užarenim vlaknom nazivne snage do 200 W - zavisno od snage sijali-
namenjena je za izračunavanje osvetljenosti u bilo kojoj tački posmatrane ravni. Ako ima
J.
ce;
više izvora, zadata veličina u tim proračunima je jačina osvetljenost (E) u jednoj tački ili 2. za fluorescentne cevi - zavisno od vrste spoja (teretni induktivni, kapacitivni ili
nj ena srednja vrednost za veći broj tačaka koje su obuhvaćene površinom A.
-i _

<*':~_ i
„duo-spoj“) i nazivne snage cevi, imajući u vidu polaznu struju i struju predgrevanja (tabela
2.55 _
Za približne proračune koristi se srednja vrednost osvetljenosti (E) koja je konstantna
- )3. za sijalice sa živinom parom ili natrijumovom parom - zavisno od nazivne snage i
u svim tačkama obuhvaćenim površinom A. ~'+Q _ -_=='.'-';'_.z-.

'
_
'
J.
_ga _ _
._...'_¡1Ĺ
polazne struje.
Koristeći navedenu jednačinu i zadatu vrednost osvetljenosti (E), moguće je za proiz- '
-
T 'H » 4;-ea
:z
_.A
-.¡Ë`x:`.-`:-
Raspored svetiljki na strujna kola treba odrediti tako da se ispuni uslov raviiomeme
voljnu veličinu površine (A) izračunati potrebnu svetlosnu snagu izvora, ali samo pod uslo- _ « ,gra-_
osvetljenosti. Na jediio strujno kolo treba priključiti samo svetiljke koje osvetljavaju odre-
vom da svi elektromagnetni talasi dolaze do ove površine direktno od izvora. Međutim, ako _.:-

» . 1
đenu prostoriju ili određeni proces proizvodnje. _
to nije slučaj, ovaj približni proračun se nešto komplikuje. Naime, elektromagnetni talasi će _--__-.=~_„-~
Ĺ ':Ë»_i'i:-Ž"
_._ 3"
Svetiljke jednog strujnog kola treba uključivati zajedničkom sklopkoin, a po potrebi
se u nekom prostoru odbijati od površina koje omeđuju taj prostor. Prilikom tih odbijanja 1_" j=_*_;4==i:_

može se više strujnih kola na različitim fazama uključivati zajedničkom trofaznom sklop-
' '=1L-_
. __ __ _ š 4
..i». _ .
.-. :ł.;_-
_:I-zi =;¡Š1__;¡____=- -
148 - _zg;e_~-..- _ F-:i w
-z -_-mi--_ :=~- "*-..
'
_ =~;:
'Ë_- ='.--'-
2-.r @:---
'TĹŽĹ'
rez.-;„
'_ _;'1_' :-
.==_- 149
....:-:IE _-:É-: J ._ < _
.Eí!='Č- HE: " '
-;_-I-;-; .
._ -:'.'.':-
"ii"
--if:: -E-
-
'1';{_- - ,-r_;É=.:
-..=- 'Ã »=~.=5='
-_„_;. :_-;--i~.
_ =_~'_1- :' 5.-=_>_;;'.. .-_- -._
.--I 3 -- - .;__-=„_?='=
._ l'_'-Ĺ' . iii '.' I
=.-. .i"_
:f
-_ - - .--="-;;.==.i æz'=_. _:-f
-=.__-j.š.p_- __
~.-„É--_ __ __ ..._ - ,_-_ _
-> -,- '-3f'= 2-z---._
___=i; "=?==_ -;i+':? fíil
.- i__`-1-F _' 'äf
 _ _ -- ' ._ __ zt-
--\-.-T='-='?*` -3
-__ "P-a
- _- - _-_<*.--ii"L-_-..__.
-._.'....' . "-.. Ĺ'
--.--_-_f *1f^ë;" __-iti.-L' _._ .
- 4=-_'-_ -'3_=2=__ . .':-__~i_ - -
i -- .-i::
-.Lir -- _ 1.1- -:-.'-
-
- Ik- _šâ ~Ä_:'
izëí-_*_* 7^"_;_'1=,jľz";-'I_ ;
i;_
Eiaz-
5 'Ë::._' \I
-- -
'..L-
_T-1

kom. Da bi se u takvom vodu izbeglo preopterećenje nultog provodnika, kod svetiljki S

ab pg
fluorescentnim cevima, sijalicama sa živinom 1 natrujumovom parom, treba voditi _ . račun a -1 - k __
-
da induktivni i kapacitivni tereti budu ravnomerno raspoređeni na sva tri fazna provodn1ka_
..i_. . -
ą¡,-» .;. -

Tabela 2.55. Maksimalno dozvoljeni broj cevi u struj nom krugu " d su: ._
Ž Ždiižina prostorije (m);
¡ Nazivna struja Maksimalno dozvoljeni broj prilđjučenih"f_,_,Š
_ 1 instalacione fluorescentnih cevi na jednu fazu i
:I: _1 < b ._ širina prostorilfi (ľ1'1)š
Vrsta Spflifl Skiopke (220 v; so Hz) hk 2 korisna visina (In)-
;
M g i zow 4ow ssw " Stępen refleksije (r) tavanice, zidova i poda određuju se na osnovu refleksnih svojsta-
_ inaukiivniiiikapaeiiivni ; j 27 Ž 523 14 " ._ ai'r:.i;_ri%~
:_..-
va materijala i premaza kojima su spomenute površine završno (finalno) obrađene. Za gru-
j Kompenzovani 10 A _ 45 O 34 23 E bo Qdređivanj e stepena refleksije zidova (rz), tavanice (r,) i poda (rp) može se koristiti tabela
Duo i 2.56.
38 29 fi%

Tabela 2.56. Stepen refleksije _ Stepe“ iskoľjšćeflja °_SVetl.le“la (hR)

U velikim industrijskim postrojenjima (halama površine preko 5000 mg) prep0ruč1`i ć zavisi od fotometrijskih svojstava svetiljke,
_I VO v Boja površine t Stepen refleksije (r) visine montaže svetiljke, dimenzija prostori-
je da se strujna kola uključuju daljinski sa jednog mesta, pri čemu treba u razvodnim orma i
~Bele¡1¡w¡0 svetle boje j 0,7 1 i refleksnih svojstava površina u prostori-
rima u kojima se nalaze osigurači pojedinih strujnih kola, ugraditi odgovarajuće sklopkę, -:,¡ «i

_ _ ij O5 „ ji. On se u praksi daje u vidu tabele stepena

vodeći pri tome računa o struji uključivanja. _ .àif

»113
,svetle boje * ” i iskorišćenja osvetljenja, kao funkcije od:
Tamnijfi bflie l 03 - indeksa prostorije (k);
2.5.6. Stroboskopski efekat
iTamne boje 0,1 - stepena refleksije zidova (rz), tavanice
Prema definiciji u standardu SRPS U.C9.100 [3.l.47], stroboskopski efekat je prividno " (r.) i poda (rp).
kretanje nekog predmeta, koje se razlikuje od njegovog stvamog kretanja, ili prividno zaug. iii
wiii'
i i i i mi Postupak utvrđivanja vrednosti stepena iskorišćenj a osvetljenja za odabrani tip svetilj-
tavljanje kretanja predmeta kada se on osvetljava svetlošću čija jačina varira određenom ke i određenu prostoriju je sledeći: izračuna se vrednost indeksa prostorije (k) i utvrdi se
frekvencijom. Stroboskopski efekat naročito se javlja kod rotacionih mašina kad ljudsko
k _ „, _, _ _ ._ _ „_ . _ _ vrednost stepena refleksije zidova (rz), tavanice (r,) i poda (r,,); za izabrani tip svetiljke treba
o o pri vestackoj svetlosti nije u stanju da uoci obrtanje pokretnih delova. Pošto je ova
pronaći odgovarajuću vrednost stepena iskorišćenj a osvetljenja u tabeli proizvođača.
pojava opasna po radnike, stroboskopski efekat se mora ukloniti.
U Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji ['7.5.2], NAPOMENA. Kada je izračunati indeks prostorije veći od 5, onda se može uzeti da je
koji je van snage, za otklanjanje stroboskopskog efekta treba preduzeti sledeće mere: tražena vrednost stepena iskorišćenja osvetljenja jednaka vrednosti za indeks prostorije
1. za osvetljenje sijalicama sa užarenim vlaknom upotrebiti sijalice većih snaga; T
k=5
2. za osvetljenje fluorescentnim cevima i sijalicama sa živinom parom upotrebiti ,,duo- Stepen zaprljanja i starenja (f) pokazuje koliko se smanjuje svetlosni fluks uređaja
spoj“ ili priključivanje susednih cevi na različite faze; osvetljenja tokom njegovog rada. On se sastoji od:
3. usled stalne promene napona u mreži - pojačati preseke provodnika, povećati broj - stepena zaprljanja (fj) koji se kreće od 0,5 do 1,
strujnih kola i eventualno upotrebiti stabilizatore napona. - stepena starenja (fz) koji se kreće od 0,8 do 0,92.

2.5.7. Fotometrijski proračun unutrašnjeg osvetljenja Celokupni svetlosni fluks za prostoriju (Fcej) moguće je odrediti na osnovu nazivne
osvetlj enosti prema preporukama DOS-a ili minimalne srednje osvetlj enosti prema standar-
Pri projektovanju unutrašnjeg osvetljenja mogu se koristiti sledeće metode: du SRPS U.C9.100 [3.1.47], pomoću sledećih jednačina:
1. metoda stepena iskorišćenja;
2. metoda tačke' E ab
Ž. . sj. aj_ nosti_ povrsine;
„_ el = -ni (hn) (Preporuke DOS-a)
HR f
@C
3. metoda proracuna srednje
4. metode graničnih krivih. I*

Najčešće je korišćena metoda stepena iskorišćenja. Proračun se radi na osnovu slede-j (Deci = riilifí- (lm) (SRPS U-C9-100 [3-1-471)
ćih parametara: jš “R
i Indeks prostorije (k) koji zavisi od dimenzija prostorije i načina pričvršćenja gde Su:
1, J__ Feel - celokupni svetlosni fluks (lm),
{331
_-fi'-i-i' _ fi ._t=.=
150 1 T_`-;- LËT* „;' :-
'zi-"L-r
..._ P" ._
-„-=::-:
_ ,_._„_„_._
_-=%'"_. É
._ ...__
,
:L: _- »»»- i.-:
_-.;i=.=_=- L; '
.ii-:
151
. '1- ę»;z'F.-3,; _
»._. ? ii
0._„„I_-v1.a,. .„_. „-.,_- ' -' i'--' '“":::- .:.L'
._._ _ i
_i_-...
:_:--i
.¡. .zi
_ _-....-- --1::
..._
VI: .._.._L __._....- .

Niiii 1-' I.. -'_z.'=1==- 'if-'iz

=`% --Ĺfi rfi._
--__-.:_..4jÉ _ ..1.___,f3h - _
If
_~.-z-_~1=_-;'i'- _; ,-'_-"'_-.“ ...J
==.'=._==: - '_.=_=_%_=`. __-;
'1-`*'i`-liiiå
' -:-':i.-:-.-: _' _-`
;_&_;_ 1- i`.': -_'1-
;
 - nazivna Osvetljenost (IX), __ naspramni raspored, ako su svetiljke jednog niza postavljene direktno prema svetilj-
, mia - minimalna srednja osvetlj enost (lx), kama drugog 11123;
- dužina prostorije (m), _ ___ _ _ _ _ _
_ širina prostorije (m), * ._ naizmenicni raspored, _ako su svetiljke jednog niza pomerene u_ odnosu na svetiljke
'P”°=U
_ Stepen iskorišćenja Osvetjjenjag _ _fi drugog niza tako da stoje otprilike na polovini razmaka između svetiljki drugoga niza_
'-"i.;' ŠO"9 l'1 ľ.l'j - stepen zaprljanja i starenja. _
Broj izvora svetlosti (ned), potreban za celu prostoriju, proračunava se pomoću Tabda 2_5.¡_ Klase spoünjeg Osvetljenja
jednačine: “
. Lokacija Saobraćaj Vrsta puta Klasa P N Osvetljenost (lx)
n 1 :_ (DCCI *U Motornii Magistralni _Al (A2, B1) * - (-, l5+25)
ce (DO - Ž naseljenim HIGŠOVIU Brzi gradski A2 ~

gde je Fcei - celokupni svetlosni fluks (lm), a Fo _ svetlosni tok izvora svetlosti ( lm)- mestima N _ Glavni gradski A2 (BI) l _ (15'*25) i
Broj svetiljki (n',,) potreban za celu prostoriju, računa se pomoću sledeće jednačine: *= ,Gľadski l 131 I 15+30
I n 1 __ _ Trgovački B2 i l5+25
ns., = _ _ inausiajski _az (C) is+25 (1o+1s)
1
* * speieani i iekaini 132 (C) _ i5+25 (io+i 5) j
gde je nee; - broj izvora svetlosti za celu prostoriju, a n¡ - broj izvora svetlosti u svetiljci. _ Lokalni u stambenim naseljima _C 10+15
V za . . la _ . ` __ l
2.5.8. Spoljnje (ulično) osvetljenje „1ZVfl“_ _ M°f°n.“.1 .»A“t° puts“ . A1
__ __ _ _ _ _ _ _ ' naseljenih mesoviti Magistralni i regionalni i Al (A2, Bl) ` - (-, l5+25)
Postoji sest klasa spoljnjeg osvetljenja (A1, A2, Bl, B2, C 1 D) 1 za svaku klasu prepo- J mesta _ _ ` _
. . _, _ _ . _ _ _ _ .. -_ 1 Zaobilaznice Al (A2, Bl) - (-, l5+25)
rucene minimalne vrednosti osvetljenosti, koje se dodeljuju zavisno od lokaciJ e 1 vrste saob" :157: _ _ 2 ; _ i
raćaja i Puta (tabela 2.57). A Lokaln' B (C) 15725 (IOHS) i
Ulično osvetljenje je jedna od vrsta spoljnjeg osvetljenja, koja se odnosi na osvetljava-_ 1; A z Spoľedm C ` 10+15 1
nje motornog i/ili pešačkog saobraćaja u naseljenim mestima ili izvan naseljenih mesta. Izvan `1Pešačkii 0đm0rištaiStaja1išta .D 10+20 1
Raspored svetiljki za osvetljavanje kolovoza i trotoara ulica i puteva zavisi od stvarnih _ \naseljenih saobraćaj u Površina objekata javnih Službi PD I Raa putevi. 30
uslova i situacija Površina koje treba osvetli- ni in A i mesta _ mlfovanlu 1 \na javnim putevima A` Mag. putevi: 40+50 _
ti. Svetiljke za ulično osvetljenje mogu se ; ` b_ A Auto-putevi: 60
° °_ °_ ° P a___ „__ a __a _ * rasporediti tako _da u odnosu na osu ulice Naplatnestanice D 60 i
faaaaagaa, aaå, P ° jaaaaaaam asa, = \ Ubľazulu Jęęiafl 111 y1Se_ľ_ed0Va (mZ0Va)' Ras' Pešački prelazi na neosvetljenim A D lO+20
1 pored svetiljki moze biti (sl. 2.54): ~ ,1;-ff _ _ ,putevima
._ 1 * l
o o o o o o o u '- '~“' `
A ~-9 A- Jednoredni. Pri jednorednom raspore- U Pešačkii iTľg0Vi \D i Zľ1flČfllHiľ30+Ö0 N
o 0 o 0 °__9 "'”
Dvonsnui nasnnauui nvomsoui naizusmñm du Svetillkiz One Obľazuju 531110 jedan Hil .naseljenim Sapbracazl U _ _ Manje važnu 15+30
_ duž ulice. U zavisnosti od položaja toga niza 7 mesnma mirovanju Pflľklľflllšľfi D ZHEIČHJHHI 10+20 ~
6 o o "u o o o 1 P *
_ _ . _ _ ` u odnosu na kolovoz razlikuju se: W 'J'
"~'-'f = _
'L
il'L
'
. . . „, P
1 Manje Vflžflaľ
.
5*10 Ž 1
ja ~ a „ ~ _ a aa ja _ a _-_ bočni (pomereni) raspored, ako Se niz pa Ulice 1 prostori samo za pesake AD A Glavni:_20+30
_' _ _ _ _ a svetiljki ne poklapa sa osom ulice; t -~ * Sporedni; 10+15
mg______ _ o o o o o
a
monenniuasrnmiui moneaui miizi-ienicm
.o ga - osni
, _ _
(središni)
_
raspored ako se niz ¡ aj
Pešački prelazi
_ _ . _ ,
D 100 1
Ñ SVČUIJK1 Postavlla tak0 da se P0k1aPa sa . _Javna stepeništa 1 hodnici _D 200
° »i v =- 0 v osom ulice. ._ „_-_-J '_ -.¡zj¡._.=..'.
.;.__r- 1 l Putevi u parkovima *D Glavni: 20-I-30
U 0 n o 0 _ 0 O 0 _ _ `*__;{f__a*: 1 \ S ora ___

O O O
_
O O O O O
Dvoredni. Pri dvorednom rasporedu _ tim
P '
2 to-A -6 ~-~° -A - f- ~ - - svetiljke obrazuju dva nezavisna niza duž
fii. 1 Uliceuistorijskimjezgrima D Glavne: 30+6O
._ °~».... __ . 9 9 ° _ 1. - -- -- ° - z-' - __ il
ČE1'VQQQ|:¡E3N1 Nggpąjąjqfli ČETVQQQREUM Ngjzųgfljćųj ullce od kojlh nl] @dan ne 1dČ osom ullce. _Ë'31-'Ë"=a"__=' .ľ'='-åš`.-faä' _ __ Spol-edna'

_ U zavisnosti od međusobnog po1ozaja___-,g;_Ë.__¡:_+:.@=___ i ,Orijentaciono osvetljenje D

Slika 2_54_ Pj-jmęľj 1-agpgj-gda svgfiljki 0Vih I1iZOVa IIIOŽCIIIO lmaľii _Š NAPOMENA. Simbol (-) ozncičrzva da nema zahteva. P
-_;^»=_._ _.-1 .iz « f 7 f
- ii-..\¡.- 1-
.¡-_;.__ Ž: Ĺ`f-f'. .
._-= -j';'.- .\_.

152 "g 153

.__ Ë:
_:i__f-'-"
=_, »
*i.Ti._ “

Ä--'F.Ił=1z-.L
„;
'-
i¡'- - _ 7' É.-_Ĺ

Z: :1.1
-=_-_-i;;='-_._
__ _ --1-I;-I _ _ -r _ _ _ -
 ._. :::"Ë.-' '7' "
"_ f ._ : :---' :i=_'Ĺ~ _
_-r' z
___,_ -_::__---11-_i
..,_._ _.._______ _
---_ 1:-3. :_-_-I*----:
'¡ .*. '-Š i-_, .;1__ _
..._
*É .-_`

Ëåš --` ii.

V V V -;f"'Ëd-_
11.
Viseredni. Pri viserednom rasporedu svetiljke obrazuju tri ili vise nizova duž ulioę_ -_
Elęktromotomi pogoni napajajuse iz električnih mreža standardnih napona (SRPS EN
:_ _

Obično se za kolovoz koriste najviše dva (eventualno tri niza), a za svaki od trotoara još po
EËËŽ'
U
HF.-_ršã

jedan i to samo u slučajevima vrlo širokih ulica.

'É
Š- 60033 [3.3.32]). Najčešće se primenjuju naponi 2_30 V jednofazno i V, 500 V, 550 V,
3000 V, 6000 V i 10000 V trofazno. Sinhroni iasinhroni motpri napajajuse najčašće (prek-
Svetiljke za ulično osvetljenje postavljaju se na određenoj visini iznad površine koju
treba da osvetle, a mogu biti postavljene na jedan od sledećih načina: mo iz mreže. Pravilnik o_ tehnickim normativima za elektricne instalacije niskog napona
'vflt'if1ir:*.f1fi*P-jtIriHt'lFtfl't!'A*
[6_1_3], za direktno napajanje motora naizmenicne struje sa l_<ratkospoj_enim rotorom iz
Š.
Na zategama Zatege se izrađuju od pocinkovanog čeličnog užeta prečnika (8+11) rw'
f
E
distfibutivne mreže napona _0,4 kV uslovljava da pad napona pri pokretanju ne sme prema-
'Š
min u zavisnosti od raspona, težine i broja svetiljki, kao 1 od sila zatezanja odnosno usvoje. širi vrednost pri kojpj dolazi do smanjenja momenta motora tako da ugrozava pouzdan zalet
nog ugiba užeta. Učvršćenje zatega vrši se, po pravilu, na zidovima zgrade sa obe strana motora i radne masine,_1li uticena stabilan rad.ostalih potrosaea vezanihiia istu mreža
'*'_L'\ilY'*=`*@* l“iI
ulice, ali se javljaju i slučajevi da na drugoj strani ulice nema zgrada, pa se mora postaviti
15
¡_
:iz Zbog oene, stepena -korisnog dejstva 1 sigumosti, motori za opstu komercijalnu upoifębu
poseban stub. zahtevaju struju pri pustanju ti rad nekoliko puta vecu od struje pri punom opterećenja da bi
dobili dovoljan polazni momenat. Iz tih razloga većina treperenja prouzrokuje puštanje
Na stubovima Stubovi za nošenje svetiljki mogu biti različitih vrsta u zavisnosti od
motora u rad.
načina rešavanja osvetljenja i ostalih mesnih i zahtevanih uslova. U principu stubovi mogu „L

Na primer, da pri pokretanju motora ne bi došlo do treperenja napona u mreži, uslov-

da budu predviđeni da služe samo za nošenje elemenata za ulično osvetljenje, a mogu da
budu predviđeni i za druge svrhe, pa da uzgred prime elemente za spoljnje osvetljenja
(mreža široke potrošnje, kontaktna trolejbuska ili tramvaj ska mreža).
Na fasadama zgrada. Postavljanje svetiljki na fasadama zgrada je prilično ekonom'1..
čan i efikasan način rešavanja uličnog osvetljenja, naročito u ulicama gde nema irmo 0
zelenila i ako su profili ulica uski. 8 - sa direktnim pokretanjem, nazivne snage do 5,5 kW;
Za napajanje instalacije uličnog osvetljenja služi tzv. grupa za ulično osvetljenje obič-
no smestena u transformatorskim stanicama 10/0,4 kV u sklopu niskonaponske table, ili u
p osebnim ormani ma koji" napajanje
` ` energijom dobijaju iz mreže široke potrošnje. Grupa za
ulično osvetljenje, po pravilu, mora da ima:
- merenje energije (dvotarifna merna grupa);
- uređaj za daljinsko upravljanje (2 kontaktora);
- osigurače za osiguranje vodova za napajanje;
-jednu preklopku koja služi da se ulično osvetljenje može da uključi i ručno, u slučaju
da otkaže štafetno paljenje;
- uklopni časovnik, ako služi kao komandno mesto.
Iz jedne grupe za ulično osvetljenje iz transformatorske stanice ili ormana mogu da
izađu najviše tri napojna voda za ulično osvetljenje.
2.6. Elektromotorni pogoni
2.6.1. Izvori treperenja usled fluktuacije napona
U opštem slučaju, treperenj e usled fluktuacije napona može imati svoje izvorište u sis-
temu snage (kratki spoj evi i prenaponi usled prekidanja), ali najčešće u opremi koja je prik-
ljučena na taj sistem, i to:
- generatorska oprema (napojne mašine, generatoń, sistemi pobude);
- ostala oprema (puštanje motora u rad, motori koji se povremeno opterećuju, motori
koji pokreću povremena opterećenja, električne peći, aparati za električno zavarivanje,
električni bageri, teški valjaonički stanovi i slične instalacije).
Sa stanovišta projektovanja električnih instalacija niskog napona, odnosno elektromo-
ljava se da se, u zavisnosti od snage, koriste motori sa sledećim načinom pokretanja:
- monofazni motori za naizmeničnu struju sa direktnim pokretanjem, nazivne snage do
1,5 kW;
- trofazni motori za naizmeničnu struju sa normalnom učestalošću uključivanja (do 20
puta dnevno):
- sa pokretačima zvezda-trougao, nazivne snage do ll kW;
- sa centrifugalnim pokretačein ili sličnim uređajem, uz koje polazna struja ne prelazi
'It*“ "'%fl"ia*u,7vf.w"m'l*„.?m',ifl*.¡m„w, ¡v-nWwfi. dvostruku nazivnu vrednost, nazivne snage do 15 kW.
2.6.2. Mesta u kojima fluktuacije napona izazivaju treperenje
i mere za smanjivanje treperenja
Mesto gde dolazi do fluktuacije napona, ili prostranstvo oblasti koja je pod uticajem,
ima znatnu ulogu pri određivanju mera za otklanjanje nepoželjnih posledica te pojave. Ako
su to u pitanju Sabimice generatora, obično ne postoje komercijalno praktična sredstva za
popravljanje situacije u sistemu snage, te se korekture moraju vršiti u mestu upotrebe. Kod
trafostanica, pod uslovom da do iste pojave nije došlo i na sabirnicama elektrane, mogu se
koristiti posebni vodovi ili prenos sa višim naponima za napajanje ugroženih oblasti, ili pak
upotrebiti direktni vodovi od sabimica generatora do oblasti koja je pod uticajem. Ponekada
sama oprema može da se dotera da manje utiče na fluktuaciju napona. Ako se radi o napoj-
nim vodovima, popravke se mogu izvesti bilo u sistemu snage, ili na korišćenim uređaj ima
koji troše električnu energiju. Ako je pak u pitanju samo sistem distribucije, korekcije se
mogu vršiti bilo u sistemu, ili na priključenim uređajima. Ako priključeni uređaj predstavlja
standardnu opremu, obično je najbolje izvesti korekcije distribucionog sistema i tako pobo-
ljšati uslove za sve ostale uređaje priključene na taj sistem. Ako je priključeni uređaj speci-
jalan, tada je verovatno efikasnije vršiti korekciju tog uređaja.
Veliki je broj razne opreme za korekciju i postupaka za smanjivanja treperenja. Mere
za smanjivanje treperenja zavise od mesta gde dolazi do fluktuacija napona. Najčešće se
razmatraju:
-'_-_ 1. Motor-generator grupe. Upotreba ovog sredstva za smanjivanje _treperenja je naj-
' =':_'=_`¡'.-:_

tornih pogona, najčešće treperenj e je prilikom puštanja motora u rad. f°šíiľ=Ĺ^==

skuplje rešenje, najteže, najmanjeg stepena korisnog dejstva i zauzima više prostora nego
bilo koje drugo sredstvo koje dolazi za upotrebu. Motor-generator grupa ima tu prednost što
. '!_._L_':|'

154 _,_ -
» „ ËL
'.
-iz
3.2.4!! Ĺ
_'_ 155
=_<3_- .
-fr:
7233;" z

-_ ,_ *:'_- _Ef__
'_;:}:

::_ :E:

je potpuno Standardan i vrlo pouzdan uređaj. Motor može da bude sinhroni, indukcioni
veveričinim kavezom ili riamotani indukcioni motor, s tim da uz poslednji obično dolazi
zamajac i regulator klizanja. Generator _koji može biti jednofazni ili trofazni, pogodan ja aa'
napajanje bilo jednofaznih ili višefaznihopterećenja. Cak i kada je generator jednofazni-,
uobičajeno je da se upotrebljava trofazni namotaj statora spregnut u zvezdu kod koga su
dve grane redno vezane, a treća faza je namotana za eventualnu buduću upotrebu. Kada jerľľ
priključeno više od jednog aparata koji izazivaju treperenja, mora se rešiti da li uzeti jadna
grupu ili pak svaki aparat posebno.
2. Pretvarači faza. U industrijskim postrojenjima veliki procenat mogućih uzroka 1Ta_Ž
perenja su jednofazni uređaji, Da bi se to sprečilo, potrebno je izvesno akiimuliranje ene¡g¡_-
je. To akumuliranje se može izvesti sa statičkim uređaj ima kao što su induktivni namotaji ili
kondenzatori, ili rotaciona oprema sa mehanickom inercijom. Pretvarači faza, kao vrsta, nisu-
posebno pogodni za eliminisanje treperenja izuzev možda u graničnim slučajevima gde sa
traži samo skromno poboljšanje stanja (smanjenje pada napona za oko jednu polovi.nu)_ U
ovakvom slučaju oni mogu biti najjeftinije i naj efikasnije sredstvo za otklanjanje treperenja
3. Sinhroni kompenzatori. Pad napona u sistemu snage koji nastaje usled naglog (pri
ključenja) opterećenja jednak je vektorskom proizvodu struje i impedanse sistema koji pra
vilno određuje položaje vektora. Prema tome, jedan način za smanjivanje treperenja je sma.
njivanje impedanse sistema. S obzirom da je u ukupnom padu napona pretežna reaktivna
komponenta, došlo se do predloga upotrebe sinhronih kompenzatora u paralelnom radu sa
sistemom kao sredstvom za smanjivanje reaktanse sistema i prema tome poboljšanja uslova
treperenja. Ovaj metod, mada je ostvarljiv u principu, nije obično ekonomičan u praksi. Kod
većih jedinica i gde su drugi uslovi pogodni, celokupna ekonomika može opravdati upotrebu
sinlironih komperizatora velike brzine za vodoničnim hlađenjem i malom reaktansom. Data
je sugestija da se upotrebi pogonski motor za sinhroni kompenzator, s tim da mu se što više
smanji suptranzijentna i tranzijentna reaktansa. Jedan od načina za smanjenje reaktanse
sinhronih kompeiizatora je redno vezivanje kondenzatora sa izvodima mašine.
4. Redni kondenzatori. Postoje dve osnovne upotrebe rednih kondenzatora, zavisno
od toga da li popravljaju induktansu napojne strane ili opterećenja. Prema tome, koriste se:
(1) redni kondenzatori priključeni u vod, i (2) kondenzatori redno vezani sa opremom.
Budući da su redno vezani sa celim kolom snage, redni kondenzatori proizvode kapacitivnu
snagu proporcionalnu kvadratu struje, te se tako poboljšava i faktor snage (costp).
5. Otočni kondenzatori. Otočni kondenzatori priključeni na opremu tako da se mogu
uključivati u skladu sa opterećenjem, smanjuju pad napona. Da bi bila efikasna, korišćena
oprema mora uzimati konstantnu struju koja ima stalan faktor snage (coscp) za vreme perio-
da uključenja, kao na primer izvesne vrste aparata za elektrolučno zavarivanje kod kojih se
veća varenja izvode bez promene podešenosti u početku. Puštanje motora u rad je jedan
primer primene kada otočni kondenzatori ne mogu biti efikasno korišćeni u pogledu sma-
njivanja treperenja. Udarna struja motora je oko šest puta veća od struje pri punom optere-
ćenju. Ako se ovo neutrališe otočnim kondenzatorom, početni pad napona se jako smanjuje.
Međutim, kada motor ubrza rad, napon poraste iznad početnog napona.
6. Regulatori napona. Korišćenje regulatora napona je više teoretsko pitanje, jer ovi
uređaji rade samo kada se napon menja. Prema tome, postoji vremensko zaostajanje pre
156
.-...__T _ _
_ ego što se uspostavi normalarrnapon. Mislílo se da statički regulatori i budilice mogu
zliminisati ovu teškocu i spreciti padove napona. Međutim, vremenska konstanta pobude
ge neľawfa čini korekciju na ovaj nacin manje efikasnom.
7_ Transformatori za poboljšanje naponskih prilika. Transformatori za poboljšanje
naponskih p_f1111<a_ili kompenzacioni transformatori rade tako da struja koju uzima opteraća_
nje koja proizvodi treperenje prolazi krozgranu otpomosti i reaktanse, a pad napona kaj] Sa
tada Stvara dodaje se naponu za osvetljenje pomocu rednog transformatora. Pravilnim izbo_
ref: 1 in rom otpornosti reaktanse i prenosnog odnosa rednog transforinatora, treperenje u kolu osve-
tljenja može se gotovo sasvim _eliminis_ati. Uprkos jehnicke jevdnestavnosti ove seme, kom-
penzacioni transfonnatori imaju praktična i tehnicka ogranicenja. _Cena kompenzacionog
tfansformatora je prilično visoka posto ta vrsta opreme nije standardizovana_
3, Uređaji za puštanje motora u rad. Kao što je ranije pomenuto, većina motora
može se direktno puštati u rad, jer su i veće jediniee obično napajane Vsa vodova većeg
kapaciteta u poređenju sa velicinojfn motora. Gde to nije slucaj, akoje pustanje u rad eesto,
može da se zahteva uređaj za pustanje u rad. Tesko je generalno izloziti pitanje pustanja
motora u rad, pošto individualni slučajevi variraju sa veličinom motora, tipom kao i počet-
nim momentom motora i opterećenja.
|
I
9, Kontrola pobude. Ona obuhvata j ednostepeno povećanje pobude sinhronih motora
pomoću prekidača koji se komanduju od strane opreme koja izaziva treperenje. Uopšteno
ua-avši, ovaj metod je neefikasan za eliminisanje treperenja izazvanog naglim padovima
-Ĺ.'-W-»-_
' M _HI-_“ij
. ill-
t
napona, ali može znatno smanjiti širinu opsega regulacije napona koji uznemiruje elektrop-
rivredu pošto izaziva suviše čest rad regulatora napona napojnih vodova jer oni nastoje da
dokompenzuju treperenje napona. Takve oscilacije izazivaju valjaonice kontinualnih pruga,
veliki električni bageri itd., gde su varijacije opterećenja velike, ali gde je prirast optereće-
nja ili smanjenja tereta relativno skroman (npr. l0% do 30% u sekundi).
10. Kontrola i regulacija opterećenja. U nekim slučajevima je moguće smanjiti tre-
perenje sijalica pomoću kontrole proizvodnog procesa. Na primer, u postrojenju gde rade
dva ili tri aparata za zavarivanje, moguće je izvesti takav način blokiranja rada aparata da u
isto vreme radi samo jedan aparat. Isto tako je moguće obavljati poslove koji izazivaju
treperenje u vreme kada je opterećenje usled osvetljenja malo.
11. Zamaj ci. Ovaj metod ima značajnu vrednost za mehanička opterećenja koja imaju
kratko trajanje i duga vremena isključenja, kao što su aparati za sečenje limova, prese za
isecanje, itd.
12. Promene sistema. U praktičnim slučajevima treperenja izazvanog korišćenom
opremom, postoji direktna zavisnost između iznosa treperenja i veličine sistema za napaja-
nje. Na primer, uzmimo da aparat za zavarivanje izaziva treperenje koje odgovara 3% fluk-
tuaciji napona u podstanici za napajanje široke potrošnje, a da je dozvoljena promena napo-
na od samo jednog procenta. Utrostručenje snage napajanja podstanice smanjilo bi trepere-
nje na traženi nivo te bi to predstavljalo jedan način za eliminisanje treperenja. Jedna od
ekonomičnijih promena sistema je način napajanja podstanica sa dva ili više napojnih
vodova od elektrana, paralelno priključenih na sabirnice. Drugi metodi za rešavanje prob-
lema smanjivanja treperenja obuhvataju menjanje napona napojnih vodova, postavljanje
izvoda blizu visokog napona, vodovi veće propusne moći, dodavanje novih kapaciteta tran-
sformatora ili postavljanje posebnih vodova za opterećenja koja prouzrokuju treperenja.
__ :
__':_ -_ 'ëgjf
_ ___,__¡: ;f4
.S
-_
_.E__.
157
__L____.. -:'E¡;g_~_,:__ r¡_
-' 1:-1 gr-:zr:
--::Ĺ .;i'
'.å_"šĹ"=
a a
-_-.fa-.w _ _-- - :-- :__
__ __
-=4.":=. _- -_--Č ._-_-__
'i :.. ' ' ' .-- --.Y - .ii\
.... vi -.
_ __,_ »_-___~_=__;_,--_ __
_ííw _ "
 Lokalni uslovi određuju sredstva za smanjivanja treperenja koja su najpogodnija u pasejj
l m slučaju. Katkada je proširenje sistema opravdano ukoliko bi kasnije bilo potragu t 3_ Vrlo često treperenje bi obuhvatalo slučajeve kojise dešavaju ne češće nego
_edanput U minuti u proseku 1 treba da obuhvata sve brze slucaj eve treperenja kao 1 radovao
povećanje snage sistema. J novno pojavljivanje treperenja. Ovi uslovi su namenjeni za aparate kao sto su motori za
äętovea automatske pumpe, mašineza pravljenje leda itd., koji se puštaju u rad prilično
2.6.3. Maksimalno dozvoljene fluktuacije napona
Ciklično treperenje, kada se primećuje, verovatno je neprijatno i smeta u često, ali ne tako regularno po nekoliko puta u minuti.
.I___j ' _¡
i.._\_`i\_-_I
`T
112.'-:_|-'=!

ruku nekim osobama. Usamljeni padovi napona, čak i kada se jasno primećuju, na smetaju? 4. Izuzetno često treperenje obuhvata ' ii-ti
1,'-__rrll-I

ini osoba ukoliko nisu prilično učestani_ Zato se može očekivati da su veće slučajeve koji se dešavaju češće negogomji.
liI
` ,__
lH _
U -II :'-.: U'
dozvoljene pre za neciklične nego za ciklične varijacije, a iznos dozvoljenog pada nap0na__t__a_.,f Ovaj slučaj je namenjen da obuhvati takve II
zavisi od učestanosti događanja i vrste pogona. Ovde je ponovo rasuđivanje faktor aparate kao što su svetlosni znaci, aparati za
koliko i tehnički faktori. Maksimalno dozvoljene fluktuacije koje se praktikuju prikazana
utabeli 2.58. 'R
zavarivanje, bageri_i izvesne električne peći,
k0=¡ ga često i naizmenično zaustavljaju ili
AU.na-fU(%)sa-fi
3s-~':._its-2:. III a š ; 1 f ' . ; ä ši ž : t u znu:
_dnu
llil~ _ nir.¡inemaa:V : bi 'ii I»i
.iâ,_.5E::."à_š

g.
:_
äa
puštaju u rad ili se brzo opterećuju ili rastere-
Tabela 2.58. Maksiinalne dozvoljene fluktuacije napona na bazi napona od 230 V i, Ĺ Ćafin u toku normalne uputrebe_ nape
_,_-.
__ iffii
_._..A_:"_
$g____ -II.:.
(ovo je vrlo detaljan skup standarda ANSI koji se pokazao zadovoljavajućim u praksi) ' U Fluktuacija napona koja se reflektuje u df : r 'ref' .
I
fr:: ='I sm.-.»¡------
Vrsta pogona Retko Često I Vrlo često Izuzetno čestn;;i'*1Žf~i I I
pojavi treperenja rasvete (flikeri) određena je ___líł jj
Omćl
C- aj mi ' I
-_,it
Ëåľwaw'
¡¡
jugoslovenskim standardom SRPS EN 50065- åii .mi II @il ...GE -.
mal-zmuvå' -
iivitrvwivi on
1 '3_3.2]. U standardu se pod fluktuacijom ~ 3*
'" . ""*'= | z :
“_ ja _ I 1ł_ 'Will
_ H.-._.»...i U*
A U Sabimice podstanice sa kojih se napajaju samo 12 8 6 ` j _ z napona podrazumeva nizpromena napona ili J J _ f-Lfių“;j:j,z . :zi z
vodovi za napajanje konzuma I 6 ' ' 'I Re
\it "" 1`_= ' | 3 t E `
j
periodična promena obvojnice napona koja se
_ _ .izia - "" ___ Nl-ł'°"\Ëł I Ej J' tg---
Cl az- ti- 21 ' .ie si:: 7:' mi sc.-_ zi . -. J
9
-_
.Đ
Vod na napojnoj strani, čija se cela snaga ne 16 j 12 8 8 mari razlikom između maksimalne i minimal-
«om
ima
daje jednom potrošaču Broj promena napona u ininiiiii
I j . _ ne vrednosti napona za vreme fluktuacije
¡ ' .i..[ |¡¡1,.,i ._
Vod či`a se cela sna a a sorbu`e od strane _ _ O fi I napona. Procena fluktuacije napona može se „pa niz- iza 5: ia za iz a 3 :_: : aa :i_iflEfJfi':t ttfł 201€ *MZ
jednogjpotrošača g p J Nema određenih granica _
izvršiti neposrednim merenjem flikometrima
Broj promena napona ii sekuiidii
Sabimice podstanice sa kojih se napaja kolo ili analitičkim metodama [4_2_l6]. U opštem
distribucije I iz 6**> 4 I 4 ti slučaju, talasni oblik fluktuacije napona pojav- Slika 2.55. Vrednost maksimalno dozvoljenih
l
Sekundamo distribuciono kolo: ljuje se u 4 oblika: relativnih promena napona àU/U (%) zavisno od
-tip A: periodične pravougaone prome-
a) potrosac koji prouzrokuje fluktuaciju na broja promena napona u sekundu ili minutu
V U

sekundarnoj strani ne napona jednakih iznosa;

12.12 8 6 (GOST 13109 [4.2.16]); kriva 1 - svetiljke za
b) potrošač koji ne prouzrokuje fluktuaciju na -tip B: niz skokovitih promena napona
užarenim vlaknom u prostorijama sa visokim
sekundarnoj strani 12 L 10") 6“> 4 koje su vremenski neujednače-
zahtevima za osvetljenošću i velikim iiaprezanji-
NAPOMENE. ne, pri čemu veličine promene
ma; kriva 2 - svetiljke sa užarenim vlaknom u
J otvoreni vodovi ili sabirnice u koje se one mogu automatski preobratiti' treba smatrati vodovima distribucije. napona mogu biti jednake ili ne
. }Na seoskim vodovima ova granica je izvedena do 12 V pošto je puštanje motora u rad obično tokom dnevnih -'
ostalim prostorijama i u stambenim zgradama;
moraju, i mogu biti negativnog
casova. Ova granica nam omogućava da obuhvatimo i' duže distance. kriva 3 - fluorescentne svetiljke
ili pozitivnog smera;
-- tip C: jasno odvojene promene napona koje nisu skokovite;
Definicije retke, česte, vrlo česte i izuzetno česte fluktuacije napona su sledeće: A -tip D: niz slučajnih ili neprekidnih fluktuacija napona.
-«sw-.uz-~=
1. Retko treperenje obuhvata slučajeve koji se događaju 6 puta ili manje u 24 časa, _ 2 » Procena dozvoljenog nivoa fluktuacuje napona vrši se prema slici 2.55 za fluktuacije
ali ne manje nego jedanput između 6 h i 24 h. Ove granice su namenjene za aparate kao što napona tipa A, a takođe, posle ekvivalentiranj a, i za B i C, dok je za fluktuacije napona tipa
lt- su motor-generatori, ventilatori, pumpe, itd. koji normalno rade kontinualno tokom celog”Š¡f D neophodna procena neposrednim merenjem pomoću flikometra.
nu* 5-i fi
radnog dana.
2.6.4. Proračun pada napona
2. Cesta treperenja treba da obuhvate slučajeve koji se ne dešavaju češće nego tri *_ p pri pokretanju motora
puta na sat, izuzev između 6 h i 24 h kada ne treba da se dešavaju više nego jedanput na sat.=Ž:i.Ëf
Ovo je namenjeno za aparate kao što su mašine alatke, električne peći itd., koji se pei'iodič7,,ľ~pĹĹł_i-;;+'«' Kao što j'e rečeno , prema odredb ama Pravi`lnika o tehničkim normat'ivi'ma za električne
instalacije niskog napona [6.l.3], struja elektromotora pri pokretanju mora se ograničiti na
110 puštaju ili zaustavljaju tokom radnog dana.
vrednost koja nije štetna za instalacije iz koje se napaja i ne utiče štetno na druge aparate

159
 vezane na isti izvor. Direktno napajanje motora naizmenične struje sa kratkospojenim ro pini., Impedansa direktnogredosleda napojnih vodova kablovavzavise. od kongmlkcionih
rom iz distributivne mreže napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni sledeći uslovi; - arametara i mogu se dobiti iz podataka proizvođaca ili iztehnickih prirucnika. Obično Sf;
1. pad napona pri pokretanju ne sme premasiti vrednost pń kojoj dolazi do smanjejlja
.åaju podužne vrednosti aktivne (r) 1 reaktivne (X) otpomosti u (Qlkm), tako da je;
momenta motora tako da ugrožava pouzdan zalet motora i radne mašine ili utiče na '
rad ostalih potrošača vezanih na istu mrežu; RL: E -1' XL: E' X
2. zaštita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na višem naponskom nivou.
Primenjuje se uprošćena meto- A e ~ z,=,/íš.T>Ëí
da određivanja veličine faznog na- i _fi.~_._-ima. H rf„.„sfsm1„„„____; 1 , Napeinivw ~ fa-«r ~i,=„„„,,
. ___
de je iz _ dužina voda (kabla). _ _ _ _ _ _
pona na mestu napajanja motora (sl. Umvfufiv 2 Zu *M Z j
2.56) pri ukočenom rotoru, pomocu Za r ._ f _ Å e ~ Zu Žą "" g Impedansa motora (ZM) u direktnom sistemu može se odrediti iz izraza:
formule'' i zw, __- 13 12
\T/i N! :if-'
ZM _ 1 .. Urivi
„ _ 1 Ušivi
U ai Šema napajanja motora
U _ ľł ;'l¡;R/ LM LM ILR / Irivi -Savi
Za Zriv Zi. IM
\/Š ĹZQ+ZTLV +1) \ 4.
gde SW . _
UM - nazivni napon motora;
ZL + ZM {Una U 1:
"Eh"
LM nazivna struja motora;
gde su: l . b É li .- .
. . ._, kv 1: - sk Š SM - prividna nazivna snaga motora: SM = PM/(ii, co_sq>,); V _
Un - nazivni napon NN mreze; ) I 3 mmmmm 3 ima W
ju, - najveca simetricna efektivna vrednost struje asinhronog motora uz zakoceni rotor
ZQ - impedansa mreže; _ Süka 256 `
priključen na nazivni napon pri nazivnoj frekvenciji;
ZT LV - impedansa kratkog spoja
direktnog redosleda dvo- ILR/LM ~ odnos
_ stru`e
_,, J. ri„_zakočenom. rotoru
_ rema nazivno` stru`i_ motora.
. , ._
Drugi uprosceni nacin za određivanje napona (U) u procentima je pomocu dijagrama:
namotajnig transformatora;
ZL - impedansa napojnog voda direktnog redosleda; U _-. f[(zQ + z, LV) / (z,_ + zM)j na Siizi 2.57.
ZM - impcdansa motora direktnog redosleda. t
Ako je poznata početna simetrična struja kratkog spoja (IkQ“) u VN mreži, apsolumzižšl Motori su obično povezani sa sabimi- V F,,„,„,,,,„¡.,„,
100
vrednost impedanse kratkog spoja direktnog redosleda (ZQ) mreže svedena na napon radifjg-.'..' carna kablovima različite dužine i preseka. Di
9' ,.....
_.-._ ...¡- _._ ._ `ł 9 l ` \__ _ ._. l I
i..-_...... -mi- .-».-...u_ ..._l 71 il ~
jalnih sistema određuje se preko: i Radi pojediiostavljenjan proračuna, grupu
t_.
" il-_'J .. I
» 85 _ r' ' "'"'l"-**|`"~*"°° ' Far -if:
=:ľ 'T
:'-. : ' motora, uključujući 1 njihove povezne kab- .l ljF ._
BQ l..i__.-l..-.._..1_._._._ la-rfi*_,..,L___,,... -_ ....„
~ „fígíízł-ei;
-
2 'ii' _
Č

love, moguće je predstaviti jednim ekviva- is N *iiA

T.--»-~~Å - Ji ~ F-
l
+4
., »ej - ~ -- -
T"'. mi ga:LzF
ZQ : C . UUQ ĹUrTLV )
_ _»__ .
lentnim
_ motorom.
._ _ Za ekvivalentne
_ „_ motore
,_ mi '
65 l--iv-~~ i i "" l
,. .- _.
"ć""""`“'"
-f--~~-:-1-- 'i
\/š ' IkQ UrTI-IV j zajedno sa njihovim kablovima vazi sledeci sa l---~~--~L-ą-\l--*L-i-~.*-~«~-j--~---×~-i»»--l-»L ' ` i
.~'
' . 55 š
j.-- ~+ 4ĹirÑ*
ÄTIĹE-`; - F 5 1;Q
__;~; x P_
izraz. 50
I 4_
1.-;.. '-1
pa_š
i 4_,¡- A4ke'
U
gde su: »i 0,01 0,1
mi-_ii
-

1 i
-1
U„Q - nazivni napon VN mreže; zr.

z = 1
_--
Lugariłamska skala: (Zą+Zriv]l(Z..+Z-.) l

U,TLv - nazivni napon niskonaponske strane transformatora VN/NN (engl. HV/L V);
M zu +zM,l si¡1<az.s1
Umw - nazivni napon viskonaponske strane transformatora VN/NN;
iz _ naponski faktor. gde je Zm - impedansa i-tog motora direktnog redosleda, a ZU - impedansa poveznog
Impedansa kratkog spoja direktnog redosleda dvonamotajnig transformatora (Z1~¡,v),f:Š kabla i-tog motora direktnog redosleda.
j koji se najčešće koriste za napajanje niskonaponskih radijalnih sistema, računa se iz
V l čenih podataka transformatora na sledeći način: ifĹ V Primer. Proveriti pad napona na glavnoj niskonaponskoj razvodnoj tabli (U„ = 0,4
kV; c = 1,0) koja se napaja iz srednjenaponske mreže (U„Q = 20 kV; I¡,Q" = 14,43 k/1; c =
1,1) preko transformatora (Srf = 400 kVA; U,¡~HV = 20 kV; Urfly = 0,4 kV; Win" = 4%) Pri
š
tata.
iz ' . z rtv _ “krf (%) Ufriv pokretanju motornog pogona čija se razvodna tabla napaja preko kabla tipa PP/I kV sa
T :ikom od bakra preseka 240 mm 2 (r = 76,2 m.Q/km; x = 79 mf)/km) dužine 50 m.
rni pogon sastoji se od 2 trofazna asinhrona motora (i = 1, 2) koji se koriste za pokre-
7; gde je uk,T(%) - napon kratkog spoja transformatora, a SH - nazivna snaga transfonnatora e radnih mašina ventilatorskih karakteristika.
160
, i.
 _ ili "'
ti I
“ji
ii f
f-'.
::I . . ._ Pr : Ur : COS(0,„ = 0,87; 71,- : 0,88; ILR/I,-M: _niskonaponskoj razvodnoj tabli se celavsnaga ne daje samo elektromotornom pogonu,
Ë1
fi

ljllãiiëibfkłbiglcžidišięaki iiiotor.' PP/I kič; 50 mm 2; F = 39»1 mgflfmf x : 83 mg/km? 5 = Ovaj pad napona moze da se tolerise za slucajeve koje izazivaju ventilatori, iz koji _ge dogg-
._-_i-._. .- ,
5 v đaju 6 puta ili manje ii 24 casa, ali ne manje nego jedanput izmedu 6 li i 24 h (zzv_ rejka
m Impedansa kratkog spoja direktnog redosleda (ZQ) mreze svedena na napon 0,4 frepëľenfal '
sistema: *f
, Kgmentar. Projektanti često prave grešku tako što koriste obrazac za proračun pada
napona iz niskonaponskim trofaznim kolima sa simetricnim opterecenjem, s tim što se za
Z _ N90 (0/lj -0,35m.Q opterećenje kola uzima n-tostruka snaga (gde je: n = IU;/1,M - odnos struje pri zakočenom
Q ,/š -14,43 20 rajom prema nazivnoj struji motora). Naime, ako se procentualni pad napona, za gornji'
_ Impedansa. kratkog spoja direktnog
V redosleda
-" dvonamotajnig
k ' t ni: transforrnatora (ZTLV) sa _"-;_¡ primer, izračuna po približnojformuli'
direktno uzemljenom neutralnom tackom na nizenapons oj s ra v
2 5-2-40.) -50-0,0]793
li :: .f)2f,f) _ łrĹ)5 ___ (i 42 _dltjfi 25 łr(gL6)

Z _ 4 .Q4 -Jamo U A 400 -240

T” 100 0,400
Impedansa napojnog kabla razvodne table elektromotornog pogona' dobija se pad napona od glavne niskonapon- I . Fmmw (%)
ske razvodne table do mesta ugradnje moto-
R :005.752=38JmQ
L , I
XL=0,05-79=3,95mQ
I ra' ¡' to pri _jgdngvremenom pgkretanju Oba ` :oo-z` - - - _ _ - - - -- - - - - - - - - ~ --
motora. Prema tome, ukupan procentualni i l 55.6
zi = 3,s12+3,952 =5.5m-Q pgdfaznog napona na priključcima motora ;
iznosi: (5,5 + 1)% = 6,5%, što odgovara i .ŽĹŽŽ_ĹĹĹŽŽŽĹ_ _ĹĹĹĹĹĹĹT 1*
Pojedinačne impedanse motora i pripadajućih napojnih kablova: „apoiii pa fazi- UM = (400/×/š}(100 _ „...aav
=
40
= ___--~ = 52,25 kV/l Š
6,5)/100 = 216,2 V (Si. 2.58). „ _I _ Lokacija
--
SrMl SrM2 z\'Ĺ4POMENA .' i\-'azivrii napon visokonaponske mreže (Um)
2.6.5. Zaštita motora niskog napona sveden je na nislronaponsku stranu transfonna tora VJV/FVWI

l-i 2
Prema Pravilniku o tehničkim nomiati-
.i
i
I
I

Z :Z ._.Ĺ.ŽË9_=552,8mo vima za električne instalacije niskog napona

Slika 2.58
M' MZ 5 52,25 f [6.l.3], zaštita motora niskog napona obuhvata:
RLi“-RL2 =0005-391=1955ma
» ' X„=X,,=0,005-83=0,415mQ 1. zaštitu od kratkog spoja;
2. zaštitu od pada i nestanka napona; ove mere primenjuju se na električne instalacije
i
\ l
Zu = ZU _ \/1,955 2 +0,415 2 __ 2 mo koje napajaju motore koji se mogu pokretati automatski po uključenju napona posle ispada
LU
å'1
l
napajanja zbog nestanka ili podnaponske zaštite usled nedozvolj enog pada napona;
ł`-iz A Ekvivalentna impedansa grupe motora sa pripadajiićim napojnim kablovima:
.il É. -1 3. zaštitu od isključenja jedne fa.ze. Ako isključenje jedne faze može izazvati opasnost
f~'_;-i; ZM_Ĺ 1 + I j-276,4mo li (npr. u slučaju trofaznog motora), moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
“iii 2+552,s 2+552.8
I _ Zaštita motora od kratkih spojeva
Fazni naponi na glavnoj niskonaponskoj razvodnoj tabli pri pokretanju motornog
P080na: I Za zaštitu niskonaponskih motora od kratkih spojeva koriste se osigurači i automatski
zaštitni prekidači (tipa G ili C), odnosno direktni pokretači motora.
U_ 400 - 218, 5 V Pri puštanju u rad, struje indukcionih ili sinhronih motora pri punom naponu variraju
0 35 + 16 4 od 5 do 10 puta vrednosti struj e pri punom opterećenju, zaviseći od veličine, broja polova i
J- Ĺ 5, 5 + 2 76, 4 5 drugih zahteva, kao što su momenti pri polasku, vučni momenti i drugi.
Na drugi uprošćeni način, za dati odnos impedansi: (ZQ+ZrLr0/(ZL+ZM) : 0:0-58 j Faktor snage pod uslovom puštanj a u rad sa ukočenim rotorom može da varira od 25%
dijagrama dobija se napon: U = 94,5 % faznog napona, odnosno: U = 0, 945 (400/ ~/šl do 50%. Za približna računanj a, stmja puštanj a u rad 6 puta veća od nazivne pri 35% fakto-
218 5 V. Kao što se vidi, pad napona po fazi na glavnoj niskonaponskoj razvodnoj tabli snage može se upotrebljavati. Tamo gde se očekuju velike varijacije ovih vrednosti,
jednovremenom pokretanju oba motora iznosi oko 12, 7 V (ili 5,5%)- Ak0 Se 1'adi 0 glavna] trebalo bi upotrebljavati posebne podatke uvek kada su raspoloživi.

162
 Pri izboru osigurača i automatskih prekidača u elektromotornim pogonima, ne uzima,-,li
se u obzir navedene prekomeme struje pri puštanju motora u rad. U praksi se koriste sled 1 Ajço se koriste brzi osigurači (što se ne Tabela 160
Isporučuje), koriste se topljivi umeci viši _ _ _
ća pravila: Ž
U _ . _ . _ ,. ci ga još jedan red (tab. 2.60). Snaga motora ; - osiguran
1 Ako se primenjuju tromi osiguraci za direktno pustanje motora u rad, topljivi ume
treba da budu približno (2+3)I,, za motore manjih snaga, odnosno približno 1,31, za moroIC“ 2. Ako se primenjuju automatski preki- ~ 23330173 50HZ l Brzi 5 Tmm¡ ,
dači nazivna struja automatskih prekidača (kW) ( A) z (A) 1
većih snaga (gde je 1,, - nazivna struja motora). Pri pokretanju kaveznih motora pomoć
preklopke zvezda-trougao (lagani zalet), odgovaraju tromi umeci za l,OI,,. Nazivne struj
Uch; da je pri1511)žn6 1,31., (gde je 1, _ naziv- .W , 5 _
asinhronih motora, nazivne struje tromih osigurača i orijentacioni preseci dovoda, dati su li na stnija motora _ 0,12 __ 1
'.`°. l
tabeli 2.59. 2. Zaštita motora od 0,13 8 ,
Tabela 2.59. Nazivne struje asiuhronih motora, nazivne struje tromih osigurača preopterećenja 0,25 l 1
O'\-15-i>~l\)l\J -hl\Jľ\J
i orijentacioni l preseci dovoda Raspoloživost i vek trajanja motora _ , O ,
@Q3 -~J-iš-UIU1
vrlo mnogo zavise od izbora odgovarajuće _ _ 1 1 6 ,
Naz. . Nazivna struja 1 Uklapanje direktno Uklapanje Y/A preklopkom ili ;
snaga motora 1,, u (A) , (lk = 6I,,; t, = 5 s) *l pokretačem (lk = 2I„; t, = 15 5) *l vrste zaštite od preopterećenja. Prema Pra- 1 1=5 1 16 10
mot. pri naponu: Struje osigura- * Preseci vodova l Struje osigura- _ Preseci vodova ul vilniku o tehničkim merama za elektroener- 5 2,5 30 1 16
(kW) l ča u (A) za 1 u mm2 Cu za ča u (A) za mmz Cu za getske instalacije u industriji [7.5.2] koji je 4,5 25 20
napon: napon: j napon: napon: van snage, osnovne zaštite motora od preop- 7,5 35 25 1,
_ 1 1 1 1
220 . 380 1 500 1220 380 1500 1220 380 500 220380 500 1 220 ` 380 1 500 terećenja koje se koriste u praksi su: 59 35 1
V;V,V VVVV`,VV`VV*V v v _ V* _ osiguraci;
0,18 0,95* 0,55* 0,42 l\J 1 ł\J ł\.) 1,5 1,5, 1,5 _ 1 _ _ - _ ' ' _ automatski zaštitni prekidači (tipa G ili C), odnosno direktni pokretači motora (sa
0,25 1,28, 0,74 0,56 ľ-J ľ×-3 . ľ\J
1 1,5, 1,5, 1,5 _ _ ` _ - ` , , _ Z 5 _ bimetalnim okidačima);
1 1 1 _ ._
0,37 1,82 1,05, 0,80 -Ä ľ×-7 1,5 1,5 1,5 _
l\J _ _ ~ _ _ _l - termistori (ili primarna termička zaštita).
0,551 2,6 1,48 1,13, -P- -Du 1 l\.) 1,5, 1.5 .S 1,5, -IL IQ l×J 1,5 1,5 1,5l Kriterijumi za izbor zaštite motora od preopterećenj a dati su u tabeli 2.61. U posebnim
0,8, 3,6 2,1. 1,6 i O\ -F?- -iš- j 1,5 1,5 1,51 -B . -P- ł\-J 1,5`. 1,5, 1,5, slučajevima, tj. teškim uslovima pokretanja, nemoguće je dati opšta pravila, već se moraju
konsultovati proizvođači opreme.
1,1, 4,7 2,7 2,1 10 0\ -I'-Ä `, 1,5“, 1,51, 1,5 O\ -ii'- -iä ` 1,5 1,51 1,5
Kao što se vidi u tabeli 2.61, osigurači koji se koristite kao prekostrujna zaštita za
1,5. 6,2, 3,6 2,7. 101 ON O\ 1 1,5 1,5 1,5 O\ -15- -R 1,5` 1,5, 1,5
T opremu i vodove, nisu efikasna zaštita motora od preopterećenj a. Odgovarajuća zaštita od
2,2 8,7 5,0 3,8 16 , 10 ` ON ` 2,51 1,5* 1,5, 10 , O\ -P l,5` 1,5, 1,5
, 1 l' preopterećenja postiže se pomoću direktnih pokretača motora (sa bimetalnim okidačima) i
,3,0 11,6 6,7 5,1 20 10, 10 4 , 1,5,1,5, 16 10 Ch 2,5 1,5 1,51 tennistora. Prema standardu SRPS EN 60034-ll [3.3.29], direktni pokretači motora sa
4,0 15,1, 8,7, 6,6 25 16 10 6. 2,5, 1,5 16 10 10, 2,5 1,5 1,5 bimetalnim okidačima u opsegu zaštite od preopterećenja imaju inverznu karakteristiku
5,5,21 12 9,1 35, 20, 16 10 4 2,5, 251 16l 10 4. 2,5 1,5 vreme-struja (tab. 2.62). Pod teškim uslovima zaletanja, bimetalni okidači obično isključu-
7,5l28 16112,2 50, 25 2016.6 4 35 20 16110 4 2,5 ju za vreme trajanja zaletanja, što se odgovarajućim podešavanjem može izbeći primenom
11,0 , 40 ,23 17,5 63 35 25 25 , 10 , 6 50i 25 20. 16 6 4 direktnih pokretača motora. Prednost direktnih pokretača motora je i u tome što sadrže
,15,0 53131 23 f 80 50135 35 »16 10. 63 35 25525 10 6 elektroinagnetni okidač za zaštitu od kratkih spojeva. Kriterijumi za izbor direktnih pokre-
1 l l _ 1
` ` ` i tača motora dati su u tabeli 2.63.
22,0 1 76 44 , 33 100 63 50 Ĺ 50 , 25 , 16 80, 50 35 , 35 16 10
,1' _` '7'
,,,_...... 8
Termistorski sistemi za zaštitu motora koriste se u slučajevima kada bimetalni releji
me 30,0 ,100 (59 45 125, 80, 63 50 35 25 ,125 80 50 50. 25 i - .. . . . V . .- . . . .
38,0 , 130 74 56 160 100 80 , 70 , 50 , 35 160 80 , 63 70 ,Ž5 1, 25 j nisu primenljivi, kao naprimer pri_cestim_uk_l_apanjima ili za zastitu motora sa vise polova.
U tom slucaju termistori obezbeđuju osetljiviju zastitu za motor 1 nema potrebe za podesa-
50,0 165 ,95 72 ,*200i 125 100 95 50 50 200 125 80 95 50 35
-- ' _=.s_1:' vanjem.
1
_,63,0 ,200 ,120 1 89 260. 160 125 120 70 550 2255 125 100,120 50 1 50 * - 7' -A r:=_f:.-5_`Ĺ--
80,0 ,255 ,150 1110 300 200 160150 195 70 300 160í 125150 70. 50
_' 'a E':=,„ “-
łj
, 1 l 4
1
1 __ ,- '
__
°
,_ ,Å __ _
Ä. _._i
Kako se podešavaju bimetalni okidači ?
i.
!"_"

i.
100,0 1325 190 140 1400 , 225 200 240 ,120 95 350 ` 200; 160 240 95 70 1.-K

Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji

,160,0515 300 ,230 , _ _ _ ,_ _ _ ,500 300 225, _ _ _ š - _l"-:Ž
[7.5.2] koji je van snage, bimetalni okidači podešavaju se na nazivnu struju motora (In)
ii1 _¡' ,
--_
1 1_vAPoMeNE. 5 5 kako bi obezbedili zaštitu od preopterećenj a ili kvarova faznog provodnika, odnosno preki-
: :- li _J li - struja uklapanja; t,, - trajanje zalete. " 2. '-ne
ili :_ . J Za tačnije određivanje preseka treba uzeti u obzir pad napona i kontrolu zagrevanja. g __v_._, _- :__ _,__
da provodnika ili pregorevanja samo jednog osigurača. Saglasno tome vrši se i izbor opsega
151 _ _-_--1,
1.4 .
1-1; . if-3;
_ -- - :__ =.
(_,
- --1-1. :_:-1 _ '.;'_~.5 =_
_,__-|,:., __
«I :"' _'Z
,Åpodešavanja bimetala.
1-l
164 _
li 1'-*1{łf':Ć'*
-
*ë=.f"' -
-'šľ-'_
165
:-=;:'1.-T;.-I-ii-'..- -
-li
._ ' --1-
1' I. __ _ '_\>_1.¡-- -_ _-_-_.; ._
1'-1
._z
_-iz: _'z'-_ 1 --r;:::- __
_=...: -zr -
-. ._ '_-
;LE *_ij,_- _':___f¡r.- _-: ~-_:L
z,-1 .__;__ - _,-1 -- - _-_--
' -f _-- " _-__-;-*F -- .-_ >-
i ._:I z.
_-1.. ___,
_ - _ _
-- ur- --
_
-
1:1,:
I
ă
-_:ii:
. 1 - _1-:--_-_
_ --'íå“="fl-.:.' _»_-;
.;.-ii I .- f„- -_- _„ _ _
5: ~:_' _:-._..-." " " - -:' -'--1-_
1. ;__ _ ¡_;_- -_1 L _ _- _--_-_-_ '
_
1:i-- :-"-=__ .__ _ ' _ ___-3 =-1:.
_
 fi

_:' ii
J 'I

Tabela 2.61. Izbor uređaja za zastitu motora od preopterecenj a e 3 2.62. Standardne struje i vremena zatezanja isključenja za termičke prekostrujne prekidače i okida-
če (bimetalne prekidače i okidače) pri temperaturi ambijenta od 20 °C 7
O A Uređaj za zastitu "
e Standardna struja kao _ i _ Vreme. Isključenje
Oslgurac O Direktni Termlstm-Za .-Ë- .¡ „_ ~' .`
umnožak podešena vrednosti iskljucenja ž
3 pokretašl ji zašmu
1,05 >2h _ iz hladnog stanja
rj j -_ * motora l motorall F-"j1`
1i ,,,_
`2-._
_ .
.
_'I TT
1 1,20 U <2h A iz toplog stanja 2)
i
1,50 Ž < 2 min 3) iz toplog stanja 2)
Uzroci neželjenih % .ij
termičkih preopterećenja 1 j
-off
i
i
6,00 > 2 s 4) iz hladnog stanja
„ < 5 S 5) _
ai.. T _ '
i`- nl 2,oo Å < 3o S iz hladnog stanja 6)
ukras
diaut
ram?
_t
3--._
.-p

auf; ENAPOMENE.
`J
R“ _
U Uk0 Iiko se tropolni prekidač ili okidač dvopolno optereti, odgovarajuću struju treba povećati za 10%, a pri
_'».-
j jednopolnom opterećenju za 20°“/0. . U i _ _
2; pre-jhgdno opterećenje pri podesenoj struji traje sve do krajnjeg zagrevanja.
' -r

. pa 7
1;Za motorne zaštitne prekidače veća vremena isključenja traže se za teške uslove rada motora prema VD]
1. Preopterećenje sa strujom 1,2 X nazivna
struja 1 O :__

_-_; -
1

to
0530/2.51, delu 30, s tim da se duža vremena od 2 min zadržavaju pri opterećenju sa 1,5-strukom nazivnom

Za direktne pokretače motora pri lakim uslovima zaletanja.

2. Opseg rada S1+S2 prema
SRPS EN 60034-1 [3.3.23] O r is)
6)
Za direktne pokretače motora pri teškim uslovima zaletanja.
Santo za prekidače u sredini voda od zaštitnog prekidača u stanici.
3. Pogon sa zaletanjem, kočenjem
i obrtanj em smera O “
1
1) S obzirom da različite temperature ambijenta utiču na vreme isključenja bimetalnih elemenata (referentna
temperatura je 20 °C), savremeni bimetalni okidači sadrže temperaturnu kompenzaciju.
4. Pogon sa 15 uključenja/isključenja T Tabela 2.63. Izbor direktnih pokretača motora
po času 1 Yin"
:ii 1
; i ~ _ 1
- 1 v
(opsezi podesavanja i rezervna zaštita sa osiguračima)
l
5. Ukočen rotor 4
iz
-yvišlŽ-" 3) .- ” .;Ëá` Opseg Maksimalne nazivne struje osigurača za zaštitu od kratkih spoj eva
6. Preopterećenje pri nestanku jedne faze
O podešavanja
1

2201380 V, 50 Hz 500 V, 50 Hz 660 V, 50 Hz

(A) Brzi ` Tromi Brzi Tromi Brzi Trorn i
7. Pre/podnaponi u mreži

8. Promene frekvencije u mreži

O O `
O
i
j (A) (A) (A) (A) (A ) (A)
O 0,10+0,16
0,16+0,25
9. Visoka temperatura ambijenta »
O O O 0,25+0,40
Za ovaj opseg nije potrebna rezervna zaštita sa osiguračima,
čak ni u tačkama mreže sa vrlo velikim strujama kratkih spoj eva.
ni 10. Spoljašnje zagrevanje motora

l
(npr. od zagrevanja ležajeva) O O O _ ._ł.-.
0,40+0,63
o,<53+1,oo
11. Sprečeno hlađenje motora

LEGENDA: O nije efikasno Q“

delimicno efikasno
\I
O O potpuno ę
i
O
i A L _._
.i-:;~'_
_J
l,00+l ,60
1,60+2,50
-`_16^1o`16
35 25 zo 16 j„ zo
10
fikasno 16
'F
NAPOMENE. _ 2,5o+4,oo 35 25 7 35 25 j 35 25
I) Izraz íëptlirfktni
. . požretact
v. motora li koristi
' ' se prektdace
' V sa prekostrujntm
I - relejom
. koji. . su odredeni, uglavnom ' ' ._„Š` _
je 4,oo+6,3o * 35 1 25 ` 35 25 35 25
za zas z u rofazni i ostalih motora naizmenzcne struje. Razlikuju se od automatskih prekidača (npr. tipa G ili i `
C) po tome što imaju podesivu granicu između termičkog i elektromagnetnog delovanja (sl. 2. 59). Direktni _
1.

6,30+10,0 so 3 35 5o 35 ` ._
pokretacz motora se mogu opremitijoš podnaponskim okidačem, koji se isključi prilikom nestanka ili opadanja _ __-_.F 10,0+16,0 so 35 50 1 35 1 _
napona. * -
.ez

2) Termistori su sistemi za zaštitu motora ko" ' od: 3 do 6 poluprovodntckih

jt se sastoje °' ' senzora (tzv. termistora , I i ' 3 Primer. Podaci .o motoru. su: nazivni napon mreže U = 380 V; nazivna snaga P„ =
ugradenih u namotaje u postupku pravljenja motora i isključnog uređaja. ) _ 1 _z 1851;
, W; stepen korisnog dejstva 17 = 0,84; faktor snage motora: cosço = 082
, - Tioazni
"f
3) " ' . - - - . .. . _ _ . . . . „, li
Za matore Sa Ofefllfvłm f0f0?'łmđ, preporucuje se termicki prekostrujniýrelej (bimetalni okidac)_ 3 -niskonaponski motor pokreće se direktno i podešavanje bimetala za zaštitu u tom slučaju
.i-i
j_' iznosi:
a

_'r _
„__ _. 166
1111.
167
1- _
LJ-L
1-:'.=

__l¡

e;:.
 ' _`_- ;_ _i __-- _J
..:, _'_Ë _ 'i. _'j}',f[»_"-"Il
__rw.__.'* -'Trg _ "I.:-.__.
-,t 1.- ; _ -
_ _"_z;=.¡ -'èlęlf ,_ __-_
i!_`='^"-'..' __ :::fË. I .:-
__-rję:- .'-Ig??-fi'="
=.:'-'f;_-
___.,__.,___ , #1::._
' _ . 1 :'..-_ :.r .
_-3-__„_ .- .-i. .

Kao što je rečeno, asinlironi motori imaju vrlo široko područje _ _ Tabeja 2_64
1„= P” 2 1235 22 :4o,sA _.zez
Il I `
_,_
_..,
.,_
@_-

×/šnocosf \/šo,s42o,5s-0,82 primene. Standardni načini puštanja trofaznili asinhronih motora u ~

~rr: rad prikazani su na slici 2.60. Nazivna Polazna O
ii
r-ra Tamo gde je potrebna konstantna brzina obrtanja i kompenzacija Snaga struja
Ako se izvrši kompenzacija reaktivne snage (i faktor snage motora popravi na cose; =
il:
0,95), potrebno je da se izvrši korekcija podešavanja bimetala, zbog manje-struje koja zr
J.-=i_
ł
.rL
reaktivne snage, primenjuju se sinhroni motori. Njihova korisnost Cl0 5,5 kW 4 x In
motor sada uzima iz mreže. Podešenost bimetala posle kompenzacije treba da iznosi: _ł-
(Stepen delovanjaj je veća za 1% do 2% od uporedivih asinhronih do 11 kW 3 X In
1

motora. Lakše se_ i ekonomičníje

_ _ izrađuju za
.., ._ . motore za više
. . napone
_ _, . i d f 15 kW
R, 18,5
:_
velike snage. Sinhroni motori su najcesce opremljeni prigusnim O 2 2 X I"
\lš „U auf \/3 o,84~o,3s-0,95
E

1 kavezom (štapovi male provodnosti postavljeni u polovima i međusobno povezani sa krat-

í._1.
Ä. kospojnim prstenom) za asinhrono pokretanje.
Na kraju, ako se primeni prekidač zvezda-trougao za pokretanje ovog motora, struja Š.

Ë"
iii?

bimetala treba da se koriguje na sledeću vrednost: Wii”

1. DIREKTNO IĹSĹRËTÅNJE _ 1_Poimęin.me :..Po×i_iEiAHJe sa 5.PoKneiA~.1E sa

1„ 35,2 Fr*!'ił'V'.?'! ? POKRETAHJE ocu Paisusmce
U zvezoisiu
Pouocu smzeuiu uaeouou
tnnnsronmroan maroon sa J
ofiueum
mnoiiueu
Ino*/21)" (C) _ "ŽOA 3_.

\/Š ×/Š W"-'

519?_

-av.
KONTÅKTOHÅI

_
i 1400 15 `-`
zoo ` T 1
122
3. Zaštita motora od
nestanka napona Off; 51 ai si li 51
::115 I UT N
F

:r'"|r-
o
if'
H*
100? 2 É _2_ f- Prema Pravilniku o tehničkim merama
fav" 1.-u~"'æ íflf""'a

minzg l ~i~ » = O
i Č...
f za elektroenergetske instalacije u industriji EIŽ-"-r X -zi

A ' ' [7.5.2] koji je van snage, zaštita motora od iui ;0I'
;_ ;_~_. -. Ö"-
4,_ .z4 _4/Q
fee::/'ae
_
C:

P A
.m. u

22 22 * nestanka napona može se postići upotrebom

naponskih kalemova koji neposredno isklju-
'~s
e^ 0...imamQ 1'/_\× i
GJ/ *
É

V _ H _ čuju motor (kontaktori-sklopnici), ili dejs- m xa xx ŠUŠ

Š
>-I: ,Š
_ _ 20 _ 2 2 21lI iI_1-gI1-
. . _ z41
2; _
,O "" ._2 _ _ _ ( tvom na sistem za okidanje. Ako se kontak- Ĺ-fk

S
Š" II«_ _"Š" |\ ': i -' ---X" Šš i,,=i,{%f-ji
1 " -.___._j___._.
_
(
1 . torima dodaju bimetalni okidači, tada oni Il? ` lv! ^""××+ס
L _ 1 ` iz x
_X__ Uj____,( -J-4
"i Ii „
e » služe kao direktni pokretači motora. IA: QÖÖOOJI1

.soo
2
ì
2.6.6. Načini puštanja niskonaponskih .~»zf'»<».- __
V HU
i

*zoo __ g
Fe
A4" ' ere,.
2 x
1=ii g
_ W l-~„~-»» 6. ZVEZDA-TROUGÅO T. RÉDI~l0*PAI-IÅLELNO POKRETA?-jJE i
jjoot »A;-eíl4-_,;.LÅ~-ev4.zn-ľ<\_- ».z-;_- r-w- p-6- ms.,:-
motora u rad PGKRETANJE ISÅ 2 EKSPAHZIGHÅ PREBACIVÅCÅI

ITISSO .*2-__
1.;-ųųųui-----`(_-¡
-ųnflluxi fl_I,':Ĺ':,`4: ',__,"'"'-'- U i1 Prema Pravilniku o tehničkim merama
j 2o-ft L_`
i-ne
_ FËÅ P'-u-9
2
jí_¡_,_.¡,...,_,,„_......»-
-' .p-z- -
A za elektroenergetske instalacije u industriji
1 ___ __ ý_

. _.,
_
,
.p„
i

;
_ ,
. 2 _ .
__

; - z . _ . _ - . _ ;
_
si Ns, Hjsi. (
0""'a
\Si
_L52 _ 11-1 n..- z. ['7.5.2] koji je van snage, elektromotorí se ::fr
;
zr"'n :r""'_ e
ir:`0- Iľ"'a :r""b-
@IO

I25.,_-_-«.-r_f. -
ha*
i` .._f\J_ę__
'_ _.__ _í'`_ ?_ P_ _,'_ _ _„_= ¡_,-._2¡„-H.»ij,»._-,;._ -._„. _ i"V
N
hi-`r'__-a
.z(.-4-i
__,_í,_.l
_\_ -w-i---.Lu----Ti-- i `U)_i
-1..„,-„,1'.Iv- »!-,ų-_x"ln-\I__,*v-'lI-_"'„-1í,-„I_íIdIí(' fion-r"*"I]
fi'S-2m
4 -~1.2*-~1e=<:-~f 1015
-"raj- ' 8 50 ECU
¡ `
mogu pokretati i zaustavljati ručno ili daljin- li ;i*
_ MH `
j
_
_
_ i 1
. ij li >
Å "“ skim komandama. Elektromotori se mogu l j i i i l
.
`
i 1

.1'»
r

Slika 2.59. Karakteristika isključenja direktnih

po-kretati i direktno (.b€Z upotrebe uređaja? na -.A
lfl 1.-I 'Nl i *I i* ,_l Š* _
pokretača motora; l -iz hladnog stanja; 2-iztop-
pnmer mtorskog 1 Statorskog otpomlka' _,. .-'¡
1"""a
. _ ... . _ ..._ sklopke zvezda-trougao i dr.) do izvesne
log stanja' 3 _ termlcšlåälálaačc' b _ elektmmagnet'
snage koja zavisi od više faktora3 kao što su: łf
if'„S“ I li--Iga

- karakteristike mreže na mestu postav- _ ( \Å yfþ41..-vg _

LA
„„ 1

li
_ Y

*'-Š
ei?-'_
lj anja mašine; v""a:4:0-"tr bi
za m
A J r15-'5 m44:4
i
cáľíi
- snage jednog ili više transformatora koji napajaju mrežu; z * l
I ifl 1 l Iáíý
E-=
_._
- uslovi elektrodistribucíje; IY/ih = lf3 A I,/I¡ zi/1.
l"1

- odnos smije pokretanja prema nazivnoj struji motora. Na primer, neke elektrodistri- Lsosiiosz jj- cemniweawasxtoeica
bucije su definisale da polazna struja trofaznih motora ne sme da pređe sledeće vrednosti
nazivnih struja iz tabele 2.64. = Slika 2.60. Pokretanje trofaznih asinhronih motora
168 169

_¡ , _ _ _, _-= ___-1,.--__ _ -_ _...- _~_~-_=_-, . _'_ _ _;__f 7 *i___ _'fi~~~ -- » f Y -V '

 Saglasno tome, primenjuju se isti načini puštanja u rad kao kod asinhronih kaveznih komandni napon na namotaj , _ P P
motora. Pregled načina pokretanja sinhronih motora dat je u tabeli 2.65. Š: j l
kontaktora cl koji, kad Pri- "l" (Ð "_~*""' " ° ' * = '
Što se tiče jednosmernih motora, da bi se smanjili udarci struje i naprezanja u motom vuče (zatvori), preko jednog H 6 v
pri pokretanju, motor se priključuje na sniženi napon koji se može menjati pokretačkim Omoćnog radnog kontakta l . «_-;-j 1 P Y
otpornicima, regulacionim ispravlj ačima ili neregulacionim ispravlj ačima a sa regulacionim Ostvaľlljfi .,,SE1ľl'10(.lI`ŽEl- j 5 „ ,, X :
transfomiatorima. Tako se postiže da struje pokretanja iznose 65% do 75% nazivne struje nje“ (tj i posle otpuštanja f_7«,;_í , ,,, „ „,
za pokretanje sa pola tereta, 130% do 150% za pokretanje sa punim teretom i 170% do ` :I I q M m _

200% nazivne struje za teško pokretanje. fa ostaje pod naponom). Is- j F-J _ _ . . .. ,.
kjjučęnję motora (otvaranje l * iz S z „ , ,
Tabela 2.65. Pregled načina pokretanja sinhronih motora `i?Y!i-'.=Šz<"~l_*i'=~tf1-l'*i1.“"`~',*@ľË*'f-i*"'
glavnih kontakata kontaktora .I ,,¡_p-3
Načini asinhronog i Uklopna struja Momenat zaletanja , Primena Ñ 01) vrši se pomocu tastera b2 "-3 (_) E

pokľetanla x nazivna struja l xnazivni momenat i ` i čiji se mimi kontakt nalazi u .Kim
koju napajanja namotaja :Q3:
i Direktno pokretanje 4+6 O Sjl Ako rnreža podnosi velike l in
kontaktora cl. Naravno, sa ; ”
Š..

i l 5 ' A strujne udare. j -.E

j Pokretanje sa deljenim i Kod velikih Snaga i sredn'ę T;

prekidanjem napajanja fla' 5 '-
L. j J
~<z
moraja el, otvara se 1 njegov *
namotaj em 2 0”2 ' 03 5 z teškog pokretanja. l zi',.
pomoćni kontakt cl(1) i pre- Slika 2.61. Direktno pokretanje trofaznih asinhronih kaveznih moto-
Zvezda-trougao ; \ è ; Kod srednje teškog T kida samodržeća veza. Do ra; bl -taster ,,uključenje“, b2 -taster „isključenje“, cl - kontaktor,
pokretanje l'5 _ 2 0°2 ' 0”5 pokretanja. el - osigurači, e2 - bimetal, ml - motor
prekidanja napajanja namo-
Pokretanje sniženim
naponom j
1, 5__:2,5 I
j1 0,1 l Samo kod lakog pokretana ill
1 malih_ snaga. 1 ii taja kontaktora cl, odnosno
isključenja motora može doći i usled prorade zaštite od preopterećenja e2 (preklopni kon-
Pokretanje pomoću Zavisi od Zavisi od Za sve naP one i sna g e - il takt bimetala e2 prelazi sa zatvorenog položaja u otvoreni položaj).
transformatora prenosnog odnosa prenosnog odnosa b) U električnoj šemi delovanja za zvezda-trougao pokretanje trofaznih asinhronih
_u

motora (sl. 2.63), uključenje motora (zatvaranje glavnih kontakata kontaktora c2) vrši se
2.6.7. Osnovne električne šeme niskonaponskih motora pritiskom na taster b2. Međutim, treba uočiti da se pri uključenju tastera b2, prvo pobuđuje
Funkcije upravljanja elektromotomim pogonima realizuju se pomoću tipiziranih elek-5 namotaj kontaktora cl koji
tričnih šema. Neke od osnovnih električnih šema niskonaponskih motora koje se na'češće pomoću jednog svog pomo- ;__ - (Đ ,
J ćnog kontakta cl(1) dovodi j .im
primenjuju u elektromotomim pogonima, prikazane su na slikama 2.61, 2.62, 2.63, 2.64 in L.

2.65. napon namotaju kontaktora lu '#1 \C

.- .„ .

Šeme na slikama 2.61, 2.62, 2.63 i 2.64 odnose se na kavezne asinhrone motore (sa e2. To znači da se pomoću '""" :OU
y_-

kratkospojeiiim rotorom), a šerna 2.65 odnosi se na kolutne asinhrone motore (sa nainota- glavnih kontakata kontakto- ,____ 'in ĆĹ
_ ` __
jima rotora izvedenim na tri klizna prstena na koje se prislanj aju „četkice“ koje su u vezi sa `4 ra cl prvo namotaj statora lv) "` . "
'\u
WH,
U-'_

trofaznim rotorskim otpornikom). veže u zvezdu, a tek onda

I -:_
lb 'Q

uključuje motor. Istovreme- l I j "K

Sve prikazane šeme sadrže trofaznu šemu vezivanja napajanja motora i šemu delova- :_~
no sa uključenjem motora
nja komandnih kola motora. "N
l
(tj. zatvaranjem glavnih FI
0- _-
.'
Uš

kontakata kontaktora c2), „I “ H .O

5 .» .~j.-2.
Ž
'"Y"{l""
Ć
Ĺ
'°n
I
i i"-¡/Q-F Ex
:n
.Hi
'I-ng
U ,I
k 1
`i .v
».,-._ '^4-u- -mi.-.-Ž

Kako se čitaju električne šeme?

É
'1 I*

1..
_,__ pomoću pomoćnih kontaka- 'X-_ » mi 0='1”°.„.»
flll fil!

~z\
- f : \ o0_o sj,fs~
.I
`-'I
H. _
I
É-Ž.
Princip čitanja električnih šema biće jasan na primeru (a) električne šeme za direktnoj ta cl(1), odnosno c2(2), do- .j:,,.m %."`É"H-fu ŽĹ" @lil Ñ
h6O
"M1-9-
U _\
IQUQ

Ä
Č:"`-I

pokretanje trofaznih asinhronih motora (sl. 2.61) i primeru (b) električne šeme za zvez- vodi se napon vremenskom -- ° "' ' '" Oti
O,¡N._:__-~*_
' r-. ::J
I0-0
2_,..i__

da-trougao pokretanje asinhronih motora sa vremenskim relejom (sl. 2.63), dok će za ostale releju dl. Posle isteka pode-
šeme biti navedene samo specifične karakteristike rada (c). šenog vremenskog zatezanja Slika 2.62. Promena smera obrtanja trofaznih asinhronih motora sa
a) U kolu napajanja elektromotora (sl. 2.61) nalazi se osigurač el za zaštitu motora i na dl, kontakt d1(4) prelazi direktinim pokretanjem; bl - taster ,,isključenje“, b2 - taster ,,uk-
napojnih veza od kratkog spoja, zatim glavni kontakti kontaktera cl za uključe- sa zatvorenog položaja u ljučenje-desno“, b3 -taster „uključenje-levo“, Cl - k0l1fflkľ0ľ Za 10Ví
nje-isključenje motora i bimetal zaštite od preopterećenja motora e2. Uključenje motora otvoreni položaj, tj. prekida smer, c2 - kontaktor za desni smer, el - osigurač, e2 - bimetal, ml -
(zatvaranje glavnih kontakata kontaktora cl) vrši se pritiskom na taster bl. Tada se dovodi kolo napajanja namotaja motor
ivo P 171
 kontaktora cl, koji otpušta (otvara kontaktora 02, 03 i Q4, koja L J (Ð _
_ -l- glavne kontakte, otvara radne po, obuđuju vremenski releji a
u

gl, dg i d3. Trajan pogon Of df"-'

IJEIË- T. `
moćne kontakte i zatvara mirne motora uspostavlja se sa uk- ~ ””
pomoćne kontakte) i na taj način 1-učenim glavnim kontakto- É;
"ítl prekida vezu statorskog namotaja u ne
-_i
Iåãz ' _ I. É

ľjom cl i kontaktorom c4. , ~0

zvezdu, a istovremeno dovodi n;1.1Ëš;š'eł**;-.f;- l
I

` I“.¡* F" 5 ¡ 2

pon namotaju kontaktora c3. _Š 26.8. Kompenzacija reaktivne i '3 "'

___
'U
5J y
if!! Ž
_-'Ji
ä

. -_.«-v_.-v
Kontaktor c3 sada svojim g1a_ "j;_ snage motora
-..

r_*""1 í
-Ć

1:"
ahI
vnim kontaktima u napojnom kolu E
namotaj statora vezuje u trougao, Š Za stvaranje magI1€1I10g j Žg'I-N
ir -_ _
*Q% .,,.
_ `_'ili
Ĺ̀ 'J

*In -"J
Se.,å."lų

pojja, motori uzimaju potre- \ MH°-r"'* ,, „ r.

obzirom da je kontaktor c2 ostao~i,,--is.;.%,-Ž
"II-»Q
`¡¡

"\ 0
m...

dalje pobuđen (zbog dve rediie bnu reaktivnu energiju iz j (_) =' 1 _ ~ @H.mi-1 14”*
4 _4J_4i_'4

J
.,-_t-._<.- ÅM*
mreže, Veći deo reaktivne ml
N :grizi O ,„,-/`\¡^ , „., l

I' 'J
samodržeće veze), uspostavlja sefš; fšë
fa /or:
mi traj' an pogon motora sa statorskimi energije se može dobiti eko- A „ľiiii ŽËŽŽŠŠ ËŠŠĹŠ
namotajem vezanim u trougao, mirnija iz kofldelizfltęifl ítziií .;..::: .,. ._f:
do njegovog isključenja tasteroin*-j= kempenzacijom. Na taj nacin
bl. Naime, pritiskom na taster bl-_ znatno se smanjuju troškovi
MI_

å prekida se napajanje kontaktora c2" za elekričnu energiju. Kom- Z

ic _ penzacija se najčešće spro- ~
c) Svi navedeni principi direk-Ž' vedi do cosgo = 0,9+0,95. _
13:e_: OJ
.4 una,-
.

}šš> tnog pokretanja (odnosno

vanja i isključivanja) motora
tački (a) važe i u ostalim električ-
Kondenzator

neposredno
za popravljanje
faktora snage priključen je
na stezaljke po- ;
.if
._ E'Ĺ.
Fs VI 'va
_E,_ _
\Vs
.Nà\
Vi
s--'_
VI
M`

v\¡'\
-

Slika 2 63 Zvezda-trougao pokretanje trofaznih asinhronih nim šemama asinhronih motora, uz
motora vremenskim relejom, bl - taster „iskljucenje“ b2 - sledeće specifičnosti:
- Promena smera obrtanja- _j
taster ,,ukljucenje , el - kontaktor za zvezdu, c2 - mrezni
kontaktor, c3 - kontaktor za trougao, dl - vremenski relej, el motora (sl. 2.62) ostvaruje se pro-S
menom smera elektromagnetnog
- osiguraci, e2 - bimetal, ml - motor
obrtnog polja. To se postiže pro---'t=:F»;~ľf
menom redosleda faza u kolu napajanja motora (međusobna zamena priključaka na dve
stezaljke), tako da se jedan radosled faza dovodi motoru preko kontaktora cl, a drugi redos-“Č
led faza se dovodi motoru preko kontaktora c2
- Promena brzine obrtanja asmhronih motora (sl 2.64) ostvaruje se promenom broja;--'-«_.Ë.;.'i
(preklapanjem) polova motora pomocu kontaktora cl , c2 i c3. Poznato je da je brzina obr-
tanja asinhronih motora određena relacij om
= -_ (1 - s) (o/min)
gde je n ~ brzina obrtanja asinhronog motora (o/min), a s -“klizanje 1 p -_b1'0J PUIOVË
Moguca je promena brzine samo kod asinhronih motora specijalne izvedbe, i to u da
stepena (npr 1500 1 750 ili 1500 1000 750 1 500 0/min, pri sirihronoj brzini obrtanja, tj.
trošača, a uključuje se i is- Slika 2.64. Promena brzine obrtanja trofaznih asinhronih polnopre-
ključuje zajedno s njim (tzv. klopivih motora sa jednim namotajem; bl -taster ,,iskljiičenje“, b2 -
_
pojedinačna kompenzacija). taster ,,uključenje-brzo“, b3 - taster „uključeiije-sporo“, cl - kon-
Na taj način se ušteđuje do- taktor za sporo, c2 - kontaktor za brzo, c3 - kontaktor za brzo, dl -
datna sklopka za kondenza- vremenski relej, el - osigurači, e2 - bimetal za brzo, e3 - bimetal za
tor. Prednost pojedinačne
sporo, ml - motor
kompenzacije je da reaktivnu
-~:-b ;= ' -
energiju kompenzuje već na
Ssamom mestu nestajanja. Time se od reaktivne energije rasterećuju svi dovodi i svi prenos-
j ni uređaji. Instalacija za pojedinačnu kompenzaciju je jednostavna i jeftina. Otpomici za
pražnjenje kondenzatora nisu potrebni. Potrošač i kondenzator nadziru se zajedničkim zašti-
tnim uređajem.
Seme izvođenja pojedinačne kompenzacije trofaznih asinhronih motora prikazani su
na slici 2.66. Seme su pogodne prvenstveno za motore s trajnim pogonom, kao što su pum-
pe, kompresori, ventilatori i sl. U pojedinačnoj kompenzaciji trofaznih asinhronih motora
-_treba pripaziti na sledeće:
l - prekostrujna i bimetalna zaštita na sklopki motora mora biti podešena na kompenzo-
vanu, dakle, smanj enu struju;
- u pogonu sa velikim zamajnim momentom, kondenzatore treba isključiti pre isklju-
cenja motora, jer u protivnom može zbog samopobude nastati prenapon;
-z.

= 0) Dakle opseg regulacije je 2 l do 4 1 ' ~ na motore za dizalice, kranove i sl. treba primeniti spoj koji osigurava odvajanje
- Pokretanje trofaznih asinhronih kolutnih motora (sl. 2.65)_ izvedeno je p0m00}1. itora od motora pri isključenju motora sa mreže. U protivnom, motor bi se i dalje
otpomika (regulatora) u rotorskom krugu 1 to promenom vrednosti otpora u tri stepena i nakon što je isključen sa mreže, pomoću energije sakuplj ene u kondenzatoru.
Preklapanje otpora od najvece vrednosti do kratkospojenog rotora izvedeno je P°m°°i1-i
 i L...
._.j..
_ ':_'=' _ -_*F
fi -?'._= "_.=.:
__.., -,:...
*` __-ë.;_3.7" "
I
-'_-Éfii' 1:1
-_-_ =:' "
----f- ..
" :-_-i.. _ -
_--__ .i_
Približna snaga kondenzatora za - -.`.. pa
e 1. firmu, odnosno naziv proizvo- al Li al
_ 'aa
pojedinačnu kompenzaciju reaktivne ` ij!
-' . _„_
:ši-
EL'
đača; _ _ ;
Ĺ2
La
11,.
_ _„__
energije motora može se izračunati Q,-'til
2. oznaku tipa uređaja; l
prema jednačini: _
vi-"i i
3. oznaku vrste protiveksplozijske ali .-.-. .._.i;i,"j; ,nm
_ _z
-ti~_ f.ii-je eI .E
:I_Ih
1
zaštite: *
P P, cose (kvar) i-'ij
4
91' :: A

./13
QC .ez o,9Ĺ-Élj - osnovnu oznaku EX, koja uka- I
zuje da je električni uređaj građen za _
11
.__ ' _.i
Eå

T. upotrebu u ugroženom prostoru u jed- _ ×=

hi
1:
'< . . _,
°`"_i

du?

'41.
noj' od vrsta protiveksplozij ske zaštita, 1 ` l if*_
gde su: Ili
ti
sf,
._
sa::
ËIII
T
V-.
,-.
Pn - nazivna snaga motora (kW); - iifif
Ši.'_Ĺ._\_
prema tabeli 2.66; Q.
"I I I I I'
' F

coscp - faktor snage motora (uzima se Ë\ -I.

F .
au
r1.;_

sa natpisne pločice motora ili

v..
1.
-_;~. Tabela 2.66. Vrste protiveksplozijske
__. .L-»_-íj E'

zaštite
;_-_«_--_._..,.,-_

iz kataloga); :.;f.<:liUi._L 1 r--:H: ,-ur -ni-r

PB0 - snaga asinhronog motora u -. W

i
m I Vrsta zaštite Simbol U X l
praznom hodu koja se meri 'Neprodomi oklop 1 Exd W
V Y
Z
:'
li ....._--..- - 1
ili, u zavisnosti od broja po- tQ

lova motora (p), određuje iz

i
Povećana sigumost Exe _
2-''lj
2.¡_' s* a ij I I) 'I '_=.,'_1 ii-*:-
al'FtA?
tipskog dijagrama odnosa (-) ~
L-I__ ` az~ ._ 4`;¡.,;l
4__I
.,J„„
\Ć-“il
7-U _ M-Ifl7OW^.r;
?-
_.. . ._. . / Samosigumost Exi (Exi, i Exib) j `
siuffiłw
li" 0 ili Uu fm' l
snage praznog hoda (PB0) i g fłh s I 01""
TPunjenje čvrstim Exm
nazivne snage motora (Pn)
U
0
{III
ili
ni
1."
- i -z-r*i-ăăs~í alíflfiå °
I 'If
uu

j materijalima
Slika 2.66. Pojedinačne kompenzacija trofaznog asinhro-
1'","""“""'
~.--C.x-'en "j
in ni 'V r"
l-¡ nog motora: a) kada se koristi normalan prekidač zvezda-
datog na slici 2.67. Uranjanje u tečnost Exo i -trougao; b) kondenzator vezan samo kada je prekidac
Slika 2.65. Pokretanje trofaznih asinhronih kolutnih I Natpritisak Exp
Primer. Za četvoropolni (p = 4) zvezda-trougao u poziciji trougla; c) kada se koristi speei
motora; bl -taster ,,isključenje“, b2 -taster ,,ukIjučenje“, Exq
asinhroni motor nazivne snage P„ = Punjenje peskom jalan prekidač zvezda-trougao
7, 5 kW treba popraviti faktor snage el - mrežni kontaktor, e2 - kontaktor za 1. stepen, c3 -
kontaktor za 2. stepen, e4 - kontaktor za 3. stepen, dl - Naročita vrsta zaštite Exs
cosço od 0,80 na 0,90. Iz dijagrama na vremenski relej za 1. stepen, d2 - vremenski relej za 2.
slici 5 očitava se vrednost odnosa stepen, d3 - vremenski relej za 3. stepen, el - osigurači, e2
snage praznog hoda i nazivne snage - oznaku vrste protiveksplozijske za-
- bimetal za brzo, e3 - bimetal za sporo, ml - motor, rl - ' _ I I T 1
motora Pe/P„ = 0,52 tako da je potre- štite koja zajedno sa oznakom Ex ukazuje ""~ 9i_r1|9I9,raif__š
_ _ _ . i
otpornik za pokretanje, sl - vazdušna kočnica da električni uređaj odgovara standardima
l
1

bna snaga kondenzatora: --O-@ban

_z_flŽ~ /\wa_
Š
za vrste protiveksplozij ske zaštite;

zl2i
1 Q-- v-_..._ _-_:-..._ ' ._ -__ -..--_-_,_..-
- oznaku grupe električnih uređaja ili -_..-. ...._.....,..
Ä-*QHH-j-H
..... __ .4,._. ... „ _ „ . . . _ „ „ ¡....iå.__ , _ ....

QC „0,9 Ĺpåłjiz, case :0,9-0,52-7,5-0,8-=2,s ki/ar

' _.í._ __ ,_ v. _,__ i
"iT"
""""""'
područja primene, i to:
- j __ j_._j_ _ __ . _ ._J
_ ._ 1: '-~ A -=- ---1--<' _ __ >.-_-

I - električni uređaji namenjeni za

0.5
_ - - -pm
H
f * - f
. - " :̀
1; 1_é_;____

_ _ -_:__-_ ..._ ...We A

- *-
I,_i
upotrebu u podzemnim radnicima; ll

Usvaja se kondenzator standardne snage 2,5 kVar. II - električni uređaji za ostala mesta u_z>;-_ - ~ _ - --#-
- ,__

....

osim rudnika (industrija); . _. . _I

._. *
2.7. Specijalne električne instalacije i uređaji n___. _
H_-arm
__ _-.I „_. - F,-1 . ¡ _v__„ _ ___-__ _

- za područje II oznaku grupe gasova .Ö. . „. . . U*- _Q

ti
".s-»-fl-I 50 100 ZUB Süültlflllkw
Ð-I
_Z GJW I-I I'\)

niskog napona A, B, C za koju su građeni prema standar- šaizivna snaga motora P,

2.7.l. Protiveksplozijski zaštićeni uređaji du SRPS N.S8.003 [3.l.45], ako to zahteva
. i *

'viififn.-'-:li-x=»-'W
'-;e=-|'_nu:-íxrv.- rfi
primenjena vrsta protiveksplozij ske zaštite; Slika 2.67. Dijagrami odnosa snage praznog hoda
'_[i
jli
Protiveksplozijski zaštićeni električni uređaji su svi električni uređaji namenjeni za rad
¡1\_i_

sf_.'„:=" ako je električni uređaj građen za određen (PBU) i nazivne snage motora (P,,)
,.. .' 'ĹË '
-il:
i U prostorima ugroženim eksplozivnom atrnosferom, zapaljivm gasovima, parama ili praši- «
41:-. 'l'.7f
..
F-=I"Ž#~- gas, onda se umesto grupe gasova, ili uz
_sjiišifl.
:_ Ti.."ru
l nom. Ovakvi uređaji, u norrnalnom pogonu i u slučaju pogonskih predvidljivih grešaka, ne _ .T¡____
_._ __- .ga grupu gasova, upisuje hemijska formula ili naziv gasa, u zagradi. Na primer, za vodonik
E×<iii(H,) iii E><<iirB(H2)r3;
__

'1

J
smeju biti uzrok paljenja eksplozivne smeše, ako su ispravno montirani i korišćeni. :¡':.fl _ _ '::
_ -1-.
--iz::.- _
--_:.-=..;-4:

1
I Prema standardu SRPS EN 60079-0 [3.3.45], svaki uređaj koji je građen za upotrebu u “Šš -f_T
te
~ za područje II iza oznake grupe gasova sledi oznaka temperatume klase ili maksi-
1 1
atmosferi eksplozivnih smeša i para, na pločici za označavanje mora sadržavati: ::nisam
_ ._ .... a
malne temperature površine, ili i jedno i drugo. Na primer, T2 ili 350 °C (T2);
"_. H.
r-Je. " » 3
_ *i
.'.'L-GER

.
'i
i
i
_ 174 -1-äriþj Izšľz

' 175
1 -.-' 7'-_'-.I `5.1Ĺ~Ĺ;'íľŠ ..
l. H
11 _: ::-5
,__

'S
'i .- _J
i-
t _ ,i._ ,__ _"'

--i-4. _*
 - ;. -1"-I _-.IT-*Ž*
7-_::_ _-33 r':.:. .E
*- -_-fr '
_,Q-I
gi ` ' '_ I _
11..

tečnosti koje se kreću ti posudama, odnosno protiču kroz cevi ili pretaču, površine tela na
4. proizvodni broj, ako se ne radi o električnom uređaju masovne proizvodnje. Pod ;_-

ovim se podrazumevaju uređaji kao što su spojni pribori za kab_l_ove__i cevni utikači i utični- koja udara mlaz komprimovanog vazduha, gasa ili pare itd.
ce, proizvodni izolatori i komponente i uređaji malih dimenzija čija se provera kvaliteta Prema Pravilniku o tehničkim norinativima za zaštitu od statičkog elektriciteta [7.5.4],
koji je van Snage, skupljanje statičkog elektriciteta u proizvodnim procesima sprečava se:
izvodi po sistemu: prolazi - ne prolazi. Da li je proizvodni broj neophodan, određuje sa
tipskim ispitivanj em; “ ._ uzemlj enj CHI;
„ održavanjem odgovarajuće vlage u vazduhu;
5. srpski standard na koj em je bazirana vrsta protiveksplozij ske zaštite;
6. oznaku, godinu i broj tipskog ispitivanja. _ ~ jonizacijom vazduha;
„ antistatičkom preparacijom;
Oznaka tipskog ispitivanja se stavlja ispred broja i odnosi se na:
__ povećanjem provodljivosti loše provodljivih materijala;
T ~ tipsko ispitivanje samostalnog električnog uređaja;
T/U _ tipsko ispitivanje dela koji se ugrađuje (komponente) i koji sam za sebe ne pred- - odvođenj em statičko g elektriciteta.
stavlja električni uređaj, već ima posebne uslove ugradnje pod kojima se može upotrebljavati; 1. Uzemljenje
UT - uslovno tipsko ispitivanje, koje se odnosi na sistem ili okvime uslove pod kojima
Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima mašina, bez obzira
se može upotrebljavati sistem, uključujući i tipski proizvod, odnosno uređaj;
na to da li se upotrebljavaju i druge mere zaštite od statičkog elektriciteta. Uzemljenje se
K - ispitivanje uređaja određene količine (po pravilu stranog porekla) na osnovu ispi-
tivanja uzoraka i provere cele ispitivane količine. Za određenu količinu uređaja stranog izvodi galvanskim vezivanjem svih provodljivih delova postrojenja za uzemljivač. Presek
fiksno položenog bakarnog provodnika, s obzirom na mehaničku čvrstoću, ne sme da bude
porekla umesto slova T u oznaci iz prethodnih stavki stavlja se slovo K;
manji od 4 min . Umesto bakamih provodnika može se upotrebiti čelična pocinkovana
- oznaku x iza broja tipskog ispitivanja, ako se tipskim ispitivanjem ukazuje na speci_
traka najmanjeg preseka 20 mm X 3 ' Tabela 2.67
fične uslove upotrebe, a na osnovu tipskog ispitivanja; mm. Za fleksibilne vodove i spojeve
7. dodatne oznake utvrđene srpskim standardima za primenjenu vrstu protiveksplozij- treba koristiti bakarno uže preseka 10 L
ske zaštite;
Materijal i Izmereni otpor (Q) \J
mm2. Kao uzemljivači mogu se koris- i Pločice ` io?-109 l
8. oznaku i broj „pojedinačnog ispitivanja“, datum izdavanja i oznaku odgovomog titi svi tipovi uzemljivača predviđeni K Daske za brodski pod
ispitivača za uređaje domaćeg porekla; l 106-101“ l
odredbama Pravilnika o tehničkim io°_io'°
9. ostale oznake zahtevane srpskim standardima, koje se odnose na konkretan električ- i Linoleum
normativima za zaštitu objekata od
ni uređaj i njegovu funkciju. atmosferskog pražnjenja [6.l.2], ,Provodna guma
102
Navedeni podaci se mogu nalaziti i na dve pločice, uz uslov da se podaci pod 3 i 6 odnosno priključak na postojeći sis- Pečene
v
plocice
l
i io*-101” `
moraju nalaziti na jednoj pločici. Osim toga, na malim električnim uređajima na kojima tem zaštitnog uzemljenja. Sa mesta T Veštački kamen - neprovodan io" l
nema dovoljno mesta za navedeno označavanje, pločica mora sadržavati najmanje: koncentracije statičkog elektriciteta, ij Obični beton debljine 3 cm f 105
~ oznaku vrste zaštite, postrojenje mora da se poveže naj- 1 Specijalni beton debljine 5 cm j 102
- oznaku i broj tipskog ispitivanja, kraćim putem na sistem uzemlj enja. Provodni penušavi pod 102 _
- znak X, ako je potrebno, Pokretni delovi postrojenja, Teraco 105-io* 1
- firmu, odnosno naziv ili znak proizvođača. preko bakamih, bronzanih ili ugljenih j 103
, Provodni teraco
Na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju električnih uređaja za eksplozivne atmos- četkica, priključuju se na sistem
uzemljenja. Četkice moraju biti ver-
j Asfalt * 10"“ Ñ
fere [l .l9], svaki protiveksploziono zaštićeni uređaj mora da se ispita.
'-~;
tikalno i fiksno postavljene na rotirajuću osovinu sa pritiskom na površinu od 0,4 N/cm2
2.7.2. Zaštita od statičkog elektriciteta do 0,8 N/cmz. Obrtni delovi između ležišta i osovine kod maloga procepa i odgovarajućeg
maziva, mogu da ispune uslove u pogledu otpornosti uzemlj enja.
Opasnost od statičkog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko nae- '.-.
.f'»:'- Provodljivi podovi koji se koriste u sistemu za odvođenje statičkog elektriciteta,
lektrisanje da se preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti može zapaliti eksplo- ~
'+-__=_'
- «äf-- -
moraju imati prelaznu otpomost manju od 106 Q. Prelazna otpornost podova mora se kon-
zivne smeše gasova, pare i prašine ili eksplozivne materijale. Sredine koje su ugrožene - _
- _ -.i+-_
-
sa
_i;«!'r^

_ ;:-łr li. trolisati u određenim vremenskim razmacima. Materijali za izradu provodljivih podova i
zbog pojave statičkog elektriciteta su kompletna postrojenja za proizvodnju, prevoz i skla- _
_` . ..: SL-. ;.
I- :_L'5;;'
'_
e _r j .=_ä'_:',_Ĺ_:
1- 4 '1=_'ä:_ njihova prelazna otpomost dati su u tabeli 2.67, a primer tipskog „antistatik“ poda za obje-
dištenje raznih vrsta eksplozivnih materijala (privrednih eksploziva u prahu, plastičnih _' -_
-:

-
--1:¡.Åą{{;_.¡_'_

- --
;=-.---_ kte za prirodni gas prikazan je na slici 2.68.
privrednih eksploziva, nitroceluloznog baruta, cmog baruta, inicijalnih eksploziva, detona- -
_;_ r -i-':~¡-'=
'_ E'
-_ _-_-;
'. _
..;1_-_'Z
'
`
tora, lovačke municije, sportske municije, i dr.), tekstilna industrija, industrija papira, štam- --J 'f-
- ga :z:_»

Tfi' 2. Održavanje odgovarajuće vlage u vazduhu

,_f;-'if łír "
panje i litogratija, industrija prirodne i sintetičke gume, lakimice, prenosna i razna druga _ _ ._»'i"_-
_ _ _
Vlaženje kao sredstvo za otklanjanje opasnosti od statičkog elektriciteta može se prime-
-__.',.'-r _
.; .__.: _ __
_' -- "É-'Č " <"',

postrojenja, kao i delovi tehnološkog procesa koji sadrže: transmisije, mašine za mlevenje, - " '_-__
. .
';__'_- -; -_ __
_^. 'ij :. I _'-4-'_--'A1 15: :

mašine za suvo čišćenje, proces ispuštanja gasova iz rezervoara, zapaljive i loše provodljive
Ž'-3 ' j ' 2 :';æ.__= ej.
- e-. .L = 'a-ai-'~
_
= ,: _:_çz_»:__ ¡,_f_
' ' _j -_ :-_:
_!___
niti samo ukoliko to dopuštaju tehnološki postupak i svojstva materijala koji se obrađuje.
_._4. -
177
176 _ 'íizëíz ¡'T_
|»_-,.._Ë'-
_
1.*-TÅF.
ii-;; .f
_ ';_
-_ -_ ..
-ewçl. 'iz ~ ' „t -_
's-iz
- "-
¡=_-Ëziü ' ' „__
'~ " -_-?= \
_:.' Ñłszuii Z _- "_- -7 '
* ,_*F.T;: .= -=' .E\
1' -'-T :
-aéif.-'J ' -'-
 DETÅLJPUÐÅ uvnšm stoi Porn izoučim Doziranje relativne vlage vrsi se pomoć- ,anja provodljivosti materijala često je dovoljno povećati samo površinsku provod-
no nanos sinu
ventilacionih klima-uređaja ili se para t0 POVGËJ tu svrhu se površina materijala premazuje koloidalnim grafitom, čađu ili gliceri-
:zi-:enim xošuiiica ii- sam
-..=„Tai-L.
za__
:FFv?š?€WE==
pomocu rasprskivača (pami mlaz) koji se Post _ ljivost. _@maze treba povremeno obnavlj ati.
.
koncentraci._ e statičk
_ HV
. `:-$?.' :r.':a
; nxaic.-risrivo uzeuuzuo
.ra :vezano za uzeuuivačl lja u blizini najvece l
_'» J 08 @lek ' ' n0m'pTe\Ir)odljivost
2 ro tečnosti i rastvora povećava se dodavanjem etiliiog alkohola.
_ .

BETONSXÅ FLOCÅ MB 20 1 I lom triciteta_ Puštanje pare kroz cevii prskalice mov-
~ mi u njima da sakupi statički elektricitet, pa se Stoãã 6. Odvođenje statičkog elektriciteta
cevi moraju galvanski povezati na sistem uze e
_1.- _._
KGHDOR -VAREN
'H„aa.r'» "v
;wm'aá'fz_Či-e-z'._„, „ar _-z iieiousiui Pusta nain u-sam
nuicinuii masni A -.Å OSNGVA OBJE KTA
ljenja koji vlazenj em odstranj uje staticki elektriei. i Odvođenje statičkog elektriciteta može biti: (a) dodirom ili (b) influencom.
tet. Kontrola relativne vlažnosti mora se vršiti P Na delovima mašina, koji se u toku tehnološkog postupka obrću odnosno sa kojih se
_ pomoćii
li-_ 10.00
'aan _ _.ii određenim vremenskim razmacima
hi gromera, odnosno stalno pomoću higrografa 1
igi kstil ili folijski materijal, mora se iznad mesta najjačeg naelektrisanja postaviti
odma- ea mesingana šipka na kojoj su u razmacima od po 50 mm pričvršćeni mesingani
wvnvnnańanfiąfi
5-,!*š$f'.4'¡f-K-$?ãi?5.$'»'f'.'cr.-.rłsez B 4_ Pri relativnoj vlaznosti vazduha od 70°/0 ne uze?-1zlieljjančići se za vreme kretanja materijala dodiruju sa njegovom površinom i kliza-
OSNOFA
illllllll ;__._ `3
_-'-"P

čeučvui Pocimcowu timu

pojavljuje se opasnost od naelektrisanja. Izuze 1?“°“f,`dv0aa sa njega Siaiičia eiai<aieiiai_
IIIIIIIII _gr -'_ | oF,____ _
IIIIIlII_,¡_ Fozfl relativna vlažnost vazduha može se sma njembj Odvođenje statičkog elektriciteta influencom je proces u kojem se odvajaju naelek-
j'-...ill v ___ mi LIKRSNI KOMA!! JUS N.B-S SIS _ . _ _ ,, _ nllľl
IIIIIIII 'H-3,, _
IIIIIIIII E:L.rocim<.iiu×A ai-me-1 ima
ispod 70% u pojedinim tehnoloskim procesiman; éęaąizęij ęgranin-uinåflai'"ef*a . -3 Suproinih znakova u provodnicima koji su u električnom polju. Ako odvođenje
* IIIIIIII 1,
IIIIIIIII I.. Š Fqln
pri kojima se moraju primenjivati propisana sred.f-__'_"} mSzi9i< elektriciteta influencom ne daje zadovoljavajući rezultat, treba ga kontrolisati, a
.!'!'!'!! =' '-31 _-_ti-
sa
stva 1 metode za svaku sredinu koja je ugrožena;-fa Stane ožtrebi broj mesta za odvođenje influencom povećati. Na kraju, ako ni to ne zadovo-
zbog pojave statičkog elektricitieta Takođe jirąrgatfeba primeniti dnige metode odvođenja statičkog elektriciteta.
_ _ _ _ _' _ S©;.iíłf li
1

ja :
Slika 2.68. Tipski pod u objektima za prirodni merenjem mora utvrditi da se pri nižoj vlaž¡10St'¡*í__:
gas (prema saglasnosti MUP-a Srbije br. 217- ne pojavljuje statički elektricitet koji izazii i 2.7.3. Električne instalacije gasnih kotlarnica
_ _ „, ._ V?-Ĺ _
isi/1992) smetnje i stete, a nije opasan u atmosferi eksploý O
.i" '

zivnih smeša. Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje,

-
pogon i održavanje gasnih kotlarnica [6.1.l7], električne instalacije moraju da ispunjavaju
3. .fonizaczja vazduha T sledeće zahteve: _ _ _ ___ __
1
1 Obavezno je ugrađivanje glavnog prekidača za nužno isključenje elektricne energije.
__

1. Radi neutralisanja elektrostatičkih pojava na materijalima za koje su potrebne mere _

i
i
zaštite od šteta i smetnji od statičkog elektriciteta, upotrebljavaju se visokonaponski ili Z P Glavni prekidač, odnosno distributivni ormar kotlarnice mora biti smešten van prosto-
radioaktivni jonizatori, koji se postavljaju u blizini mesta na kojima se skuplja statički elek t i' ra kotlamice. _ _ _ _
tricitet. Jonizacija je proces odvajanja elektrona od atoma ili molekula (pozitivni jon)_ P Taster za nužno isključenje instalira se najmanje na jednom mestu, i to na izlazu iz
odnosno odvođenje elektrona ili molekula (negativni jon). Jonizatori se postavljaju na sle- kotlamice i/ili u neposrednoj blizini evakuacionih puteva. Tasterom za nužno isključenje
deći način. svi potrošači moraju se dovesti u beznaponsko stanje, osim instalacija nužnog osvetljenja i
¡.

-što bliže materijalu sa kog treba odstraniti statički elektricitet ali na tolikoj udal`e- pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepozeljnog
ü~Č
nosti da ne dodiruju materijal (oko 15 m_m iznad materijala) ; i J isparavanja napojne vode. _ _ __ V _ _
JĹN l
i~-in .I na oko l00 min ispred tacke sa koje se materijal odvaja od metalnih valj aka mašine. Obavezno je ugrađivanje utičnice napona 24 V za prikljucak prenosne iucne svetiljke.
Š
Pored standardne memo-regulacione opreme koja je integralni deo gasnog gorionika i
4. Antistatička preparacija generatora toplote, u gasnim kotlamicaina mora se obezbediti: detekcija gasa i merenje
.l 7
i' -_ I
protoka gasa, a u slučaju primene prinudne ventilacije i kontrola potrebnog protoka 1 potre-
Antistatičkom preparacijom poboljšava se odvođenje statičko elektriciteta Za to 'e P rľ
._ ._ _ _ _ _ _ g -
potrebno povrsinu materijala premazati ili poprskati tankim slojem provodljivih materija ili i 1 bnog pritiska u ventilacionim kanalima. ' d
materijal potopiti u antistatik Sredstva za antistatičke preparacije mora`u biti takva da ne' l +_' := Ako se primenjuje prinudna Ventilacija, ona mora biti kontrolisana 1 izvedena tako Š
. _ ' J nijedan električni uređaj u kotlamici, osim opreme za prinudnu ventilaciju, ne bude PO
I. _}_ _ -

uticu stetno_na svojstva prepariranog materijala i da ne izazivaju koroziju mašina i njihovih .r._-

delova. Antistaticka preparacija tekstilnog materijala mora da bude postojana u ran'u_ U O električnim naponom pre nego što odsisni ventilator ispravno radi najmanje] 5 näln. d __
W' __» _ - _
„-

v
toku telinoloskog postupka treba, po potrebi,. ponoviti
. . . .
antistatičku ..
preparaciju. p J I
Pri neispravnom radu (a toje _odstupanje nadziranog parametra za 30%: 0_ Zãlnã Ž/2Å`t<'í_
dnosti od zadate vrednosti u trajanju od l min), ili prekidu rada uređaja za p_rinuľa_u Oštati
i;- ._¡`.__ ._

5. Povećanje provodljivosti loše provodljivih materijala Jí laciju, mora se obustaviti rad gorionika, a svi elektricni uređaji u kotlamici mo j
f -- ,zr i`
f š=z=.-è-;.
ł
fi bez napona. _
¡ _..z.;. _
=-;-_'z.¡.^_:-.

I' -::':'e:1=. 5:'

1 _ _ , b_
i _Da bi se postigla bolja provodljivost neprovodljivog materijala prirodnoj ili sintetičkoj _ __ -fË1-.=_-
_
.Å .¡...
_=,- ;-.

Izuzetak su instalacije nužnog osvetljenja i pumpe napojnog S1Sľ<-31113 P0Stľ°_ICI1Ja,J@ľ 1

Sllmi mora se dodati koloidalni grafit. Kao dodaci mogu se koristiti i metalni oksidi. Umes-
iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne vode.
I
i
'I
il
iva T 179
.l'

;.____¡
_. E. .T:T_. _ _
 _ -__ -1-rfl
.-.-
-_-_ _ -_'-:-_\-
_= ;|z..;.» -_-:-
'_
l ' në- ę='_-rac -.:-
_-
__-E
-
=- _-_
_»C-_
za _
'
ä_a'.~"..ë-.i'=
_.;„z *:_..-:. -
f=_-.L- '_:-'_T--
z'u _. mn
__ .__ _- - -

i1 I Kada električna oprema gasnih kotlarnica

uproüveksplozivnoj zaštiti? mora biti
-=~- :__ ~.- _
.
_ da jš; presek unutrašnjeg zaštitnog _provodnika za uzemljenje najmanje jedna 1
' 4
mm Cu u kolu velike struje odvoda,
ti-z_- =;- Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje -_` _ da je predviđen uređaj za nadzor neprekidnosti spoljašnjeg zaštitnog provodnika
'-'---._._i. .i;
pogon i održavanje gasnih kotlamica [6.1.17], smatra se da u slučaju primene primdm.: ' za uzemljenje u uređajima čija je struja odvoda iznad 3,5 mA.
i i
1

_ ___._
|

. i_. ,________
-,.
-

ventilacije prostor gasnih kotlarnica nije ugrožen prema SRPS N.S8.00'7 [3.1.46]. '_ _
_-_:
_:Y_
Prema standardu SRPS EN 60950-1
_

Ako se primenjuje prinudna ventilacij a, sva električna oprema koja je smeštena u p¡0S_ [3.3.94], uređaji sa velikom strujom odvoda l PrStrana napajanju
i kl' učnícc
tor kotlarnice, ili je odsisnim ventilacionim kanalom povezana sa prostorom kotlarnice moraju biti učvršćeni i trajno priključeni na
mora biti izvedena u odgovarajućoj protiveksplozivnoj zaštiti, prema propisima o protivęki
splozivnoj zaštiti električnih uređaja koji su namenjeni za upotrebu u prostorima ugroženim
ejektričnu instalaciju zgrade ili priključeni
pľekg Spojnica za upotrebu u industriji (sl.
l
@S
Pogled na Pogled na Pogled na
IM l
od eksplozivnih smeša. U tim slučajevima nužno osvetljenje kotlarnice takođe mora biti 2.69). Posebno je važno za uređaje sa veli- čuure łepo ve
/`-\
stezaljke
Nulu
/_X
`
Fu

Euz ula Nulo azą bojaz;w\1„p1g„„

izvedeno u odgovarajućoj protiveksplozivnoj zaštiti. kOm strujom odvoda da se neprekidnost
uzemljenja pri postavljanju i prijemu instala- ` Uzemljenje Uzemljenje Uz mijenja
Sovilljivilrožilnl kabl b°¡°"""'"° ¡¡""°
2.7.4. Uzemljenje električne instalacije za cije ispita prema propisima i posle svake .__ v _ -- -4,-,
-...__,-
__
_-A___,_
___ __
_
_ 6

uređaje za obradu podataka izmene na instalaciji. Po pravilu, potrebno je I

Pod uređajima za obradu podataka podrazumevaju se jedinice koje se napaj aju elektri- _ povremeno periodično proveriti neprekid-
_2-- Slika 2.69. Spojnica sistema dvopolnog napajanja
čnom energijom, odvojeno ili grupisano u sistemima, u kojima se spremaju, obrađuju ¡
'

='
- 1-_

nost uzemljenja.
__:

iz-
memorišu podaci. Unošenje i vraćanje podataka može se, ali ne mora, vršiti elektronskim _ _ _ .-
2. Struja odvoda prelazi 10 mA
Plllem- Da bi se sprečio neželjeni rizik od pogrešnog rada uređaja za obradu podataka od
nivoa električnih šumova koji se mogu pojaviti u sistemu zaštitnog uzemljenj a električne _ _ _ J. Kada struja odvoda prelazi 10 mA, moraju se obezbediti dopunski zahtevi za uzemlje-
instalacije zgrade na koji su vezani uređaji, moraju se predvideti mere tzv. bešumnog uze-
_ 'r-

nje uređaja za obradu podataka, i to:

mljenja. To je uzemljenje čiji nivo prenesenih smetnji od spoljnih izvora ne izaziva nepń- ' J
- Zaštitni provodnik mora imati veći presek od preseka koji proizlazi primenom sta-
hvatljivi rad uređaja za obradu podataka ili slične opreme koja se priključuje na instalaciju. _ , '.__
„.___
ndarda SRPS EN 60950-1 [3.3.94], ili:
Mere bešumnog uzemljenja zavise od veličine struje odvoda prema zemlji. Prema a) ako se koristi nezavisni zaštitni provodnik, to mora biti provodnik najmanjeg preseka
definiciji u standardu SRPS IEC 60050-826 [3.2.2], struja odvoda u instalaciji niskog „__ 10 mmz ili dva provodnika sa nezavisnim stezaljkama, svaka za presek ne manji od 4 mmz;
i _~' _ :_z'z.-
,__ b) ako se koristi višežilni kabl zajedno sa provodnicima za napajanje, ukupni zbir pre-
napona je struja koja u redovnom pogonu otiče kroz izolaciju u zemlju ili u strane provodne - -
delove. Ako su struje odvoda male, ne zahtevaju se posebne mere za uzemljenje uređaja za
_ ; 1-w.:
seka svih provodnika ne sme biti manji od
I _
io mf; w * 2

I . m ¡,
obradu podataka, tj. mogu se koristiti spojnice za domaćinstva i slične opšte svrhe. Ako su . _ .=
E:

struje odvoda velike, razlikuju se sledeća dva slučaja: '

_154
zi?-' c) ako je zaštitni provodnik postavljen u _ Li--~
krutoj ili savitljivoj instalacionoj cevi i sa
,,, in* _
:151 l. Struja odvodaje velika (ali ne prelazi 10 mA) njom paralelno povezan, čija provodnost nije
iii PE- __ __
:ËÄ
iti:
manja od provodnika preseka 2,5 mmz, pre-
-se-r. = Iako struja odvoda ne prelazi 10 mA, za uređaje koji se priključuju na mrežu spojni- ma standardu za instalacione cevi;
=
ri'-ł Š

cama, prema standardu SRPS EN 60950-1 [3.3.94], smatra se da imaju veliku struju odvo- d) ako se koristi kiuta ili savitljiva
EËI
'Q *_ i _ _
-:'°- 1 i da ako ona prelazi sledeće vrednosti za: -:ia-_ instalaciona metalna cev, kanalni razvod ili
ra |.2ł 'ł_.< J
____.____: _
i 1
- uređaje klase II: 0,25 mA; „- 1-;_. metalni ekran ili armature.
: _:_: - i-'-_z
1¡^_<!
f- 2:2: _W
_
_
_ .
.
- ručne uređaje klase I: 0,75 mA; “L
“V _
f_?`:>`
- Mora se ugraditi uređaj za nadzor
l'i1j_ =: -z-Ti; z
_Y-_it ; -':;;
:
5 ¡'
. - '- _
I - prenosive uređaje klase I: 3,5 mA; _ _ -...i_ - _
-
neprekidnosti uzemljenja koji automatski
F _„I zi-1 l_zz- - ___- f-?"'.
___;_:__

isključuje napajanje u slučaju prekid zaštit- Slika 2.70. Način povezivanja transformatora sa
Ë- 5 -:zli-l-_ '
=;_ - neprenosive uređaje klase I sa utikačem: 3,5 mA; f-
'-
_.z-:.:_ ii;
fix' i-
.
=
- - .- "ft-_ nog provodnika u saglasnosti sa staníllardom odvojenim namotajima; 1 -transformator za odva-
5
:
"W Ĺ-
" ar-zh
j ;
| ~
- trajno priključeno uređaje klase I: 3,5 mA ili 5% ulazne struje uređaja pod uslovom: janje; 2 - opterećenje; 3 - izloženi provodni delovi;
- da je primami zaštitni provodnik za uzemljenje priključnog kabla trajno povezan _
-i
_:fini-'
'
SRPS EN 60950-1 [3.3.94].
1-
`
_-_:_-:.~.
--_f_F¡-'“_`_-
C - kapacitivni ñlter; L1 i L2 ili N - priključci za
na uređaje i uzemlj enje instalacije; -
. =~_.
sre.->.-'_
NAPOMENA. Da bi se lokalizovao put napajanje; PE - spoj pristupačnih provodnih delo-
z I -ah?"
- da je struja odvoda manjaod 5% normalne ulazne struje uređaja po fazi (tamo gde <=:-..._ -í:`
_„_ ___.|=.„..
' :F _.
Struje odvoda i da bi se smanjio na najmanju va uređaja sa glavnim priključkom za uzemljenje
nije simetrično opterećenje uzima se najveća struja od tri faze), '_
' _
_
ši'_..
-ęg
„_,'i
moguću meru prekid kontinuiteta ovog puta, električne instalacije za oba zaštitna provodnika
~ da uređaji nose sledeće upozorenje: VELIKA STRUJA ODVODA - UZEMLIE-
-“'_»- -_
mogu se primeniti transformatori sa dvostru- uređaja klase I i provodnika radnog uzemljenja
- --'izj

NJE JE NUZNO PRE PRIKLIUCIVANJA;

.
1
1 ' :.-.z- -
-_r-;"'i' - kim namotajima (sl. 2.70). Ako su uređaji uređaja klase II
la. 's
'.+' =
1 "Ž`_Ž'_~`-_

,_
fill
3.,
180
_:-_',-.7I,__ _
,, 181
;"=,=e<' I" -
..-I.:--' .. 27 '
. _ _

I'_' -1?
_='. -i-L

._
.- -. _„_"Ĺ
,. _. .
_=_._::;
_-_-'- '-.-5,'-==
_ '-=':;=_"_'-
' 1 __ Č'
_ -_ -J"
_z _ --
tri 'S-ų_
 1 I V 1 .
spojeni na napajanje preko transformatora sa dvostrukim namotaj ima ili jedinica u koji
su ulazna i izlazna strujna kola električki odvojena (npr. kao što je kod grupa motma rfiti_manje
tako da
30 se_pn
h 1 polaneispravnom mreznom
sata rada uređaja napajanju omogući nesmetan rad instalacije od
za uzbunjivanje.
generator), sekundarno strujno kolo se vezuje kao TN sistem. IT sistem se može keń nal Za Stabilne instalacije sa automatskom dojavom smetnje, na mestima na-"kojima su obe-
_ .. _ Sti _
l*T samo ako se zahtevaju specijalne primene. Zbeđeni neprekidno dezurstvo 1 sluzba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabra-
-._._.

n
':;.u ''.
.¡ i. ". '
`.
NAPOMENA. Na slici je prikazan jednofazni sistem. Inače, sistem može da bude __ tako da je pri neispravnom napajanju rrireznirn naponom_mog_uc trajne nesmetan rad insta-
trofazni. Uređaji za zaštitu i upravljanje nisu prikazani. wam!ff lacije od najmanje 4 h ivpola sata rada elemenata za uzbunjivanje za pozarni sektor sa najVe__
_.V ćom energetskom potrosnjom. U takvom _slucaju mora biti na raspolaganju rezervno _rnrožno
2.7.5. Stabilne instalacije za dojavu požara _.z
iji agfagatsko nap_aj anje koje se automatski ukljucuje ispadornprvog mreznog napaj anj a_
Stabilne instalacije za dojavu požara moraju biti projektovane i izvedene tako da prag Za stabilne instalacije za dojavu mora se upotrebljavati akumulator sa rokom trajanja
vilnim izborom, brojem i rasporedom javljača požara omogućavaju signalizaciju pejaväg koji nije kraći od 4 god1ne._
požara u najranije mogućoj fazi, uz dovoljno veliku sigurnost sprečavanja lažnih uzbunji Akomulatori sa mokrim ćelijama moraju se postavljati u prostorije - dovoljno vetrene,
vanja. U praksi se smatra da projekat stabilnih instalacija za dojavu požara ima više o1eme_Ë..L _ Suve i sigurne odzaleđivanja. Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za
nata „slabe struje“ (odgovorni projektanti su, po pravilu, lica sa završenim odsekom - električne instalacije niskog napona [6.l.3], provetravanjem prostorija mora se obezbediti
smerom za telekomunikacije, elektroniku i sl.), tako da će se obraditi samo deo elektfe' de prostorija ne postane opasna u pogledu eksplozije.
_ _ C-_
nergetskih instalacija. _F
4. Kablovi i provodnici
Prema Pravilniku o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požar, *H
'_I_f:-
:I_
li-_
'lw 'i-.__i.'
[6_l_l1], napajanje instalacije stabilne instalacije za dojavu požara mora biti iz dva izvore Žiri
'LJ
-

Stabilne instalacije za dojavu i pripadajućí prenosni vodovi moraju biti izvedeni sops-
Prvi izvor je električna mreža, a drugi akumulatorska baterija. Pri nestanku energije iz olekffii tvenom mrežom kablova ili vodova. Kablovi moraju biti izvedeni sa mehaničkom zaštitom
trične mreže, akumulatorska baterija automatski i bez prekida preuzima napajanje stabilljev' c koje odgovara zahtevima nadziranog prostora, a u skladu sa opštevažećim elektrotehničkim
instalacije. lspad jednog od izvora, u slučaju smetnje, ne sme izazvati ispad drugog izv0¡;__"if~';z"r' propisima za izvođenje u zgradama 1 industriji.
energije, a svetlosno i zvučno mora biti registrovan na dojavnoj centrali. Energija koja Serija" ;:.._ _
Presek kablova mora biti odabran tako da odgovara potrošnji struje upotrebljenih ure-
koristi za napajanje stabilne instalacije ne sme biti upotrebljena za napajanje drugih uređaja" Q _:__ __ đaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoljenog električnog otpora linije. Presek voda
Osnovne tehnike elektroenergetskih instalacija su: _' I u kablu na sme biti manji od 0,6 mrn. Pri upotrebi višežilnih kablova treba ostavljati 10%
_jý _
1
rezerve od broja vodova i stezaljki (spojnica) u razvodnim ormarima. Broj povezivanja
E
I _ Električna mreža ` 7 -:III :'
(spajanja) treba da bude što manji, a svako spajanje izvedeno lemljenj em ili drugom jako
T *Ž__Ĺ
Napajanje energijom iz električne mreže mora biti takvo da omogućuje trajan pogodili i.;_
sigurnom mehaničkom metodom.
i
I
1.
i.
stabilne instalacije za doj avu i punjenje akumulatorske baterije. ,__ _ _4. '
Nije dozvoljeno da se zajednički u jednoj cevi, ormaru, kablu, posebnom kanalu ili
11
. i Za dovod energije mora biti upotrebljeno odvojeno strujno kolo sa posebno označenim* P* vertikali (silazištu), polažu strujna kola sa naponom do 50 V sa strujnim kolima napona
v . igi.
osiguracem (crvena boja). 2 -R - ~ višeg od 50 V. P
ii '
_i
i- |

j.
._
Mora se onemogućiti da se isključivanjem pogonskih uređaja isključi i strujno kolo Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju biti označeni crvenom bojom.
prema dojavnoj centrali. _ ~ -- Otpor izolacije između voda i voda kao i voda i zemlje mora iznositi najmanje 500 kS2_
\__I

'_..L i

Za merenje otpora izolacije ne sme se upotrebljavati instrument sa naponom višim od 50 V,

1:1
i_.;,._.„
-čl,¡I_
"-JŽ
i`_ -| ':
2. Uređaj za punjergje akumulatora ~ _ osim ako su svi delovi stabilne instalacije odvojeni od voda i kabla.
„-1--M.¡?.M
. -=-.__ ____5i
.=: _,.! . .a. _. _

Uređaj za punjenje akumulatora mora biti dimenzionisan tako da se akumulator

___

Protiv električnih uticaja koji ometaju rad (električna interferencija, električne iskre i
elektromagnetski talasi) treba preduzeti odgovarajuće zaštitne mere, kao što su polaganje
L..

ispražnjen do krajnje dozvolj enog napona može automatski napuniti u roku od 24 h na 80% Ž i -':>*I_ - _

nazivnog kapaciteta. _P kablova i vodova u metalne uzemljene cevi i/ili upotreba specijahiih filtera i drugih zaštit-
Punjenje akumulatora mora biti okončano najkasnije po isteku 48 h. . _i--¡
_ _ 1-_ nih mera. S druge strane, stabilna instalacija za dojavu požara mora biti projektovana i
~ izvedena tako da ne izaziva radijske i/ili televizijske smetnje.
3. Akumulatorske baterije Električne instalacije i oprema stabilne instalacije moraju odgovarati prostoru u koji se
ugrađuju (npr. vodonepropusna, za tropske uslove, za ugradnju u eksplozijski ugrožene
.HL-''__

Za stabilne instalacije sa automatskom dojavom smetnje, na mestima na kojima nije' '

.I _4. .
'.;'_-::I
_ _::_-T:_;_.
_ __- <

obezbeđeno stalno dežurstvo, kapacitet baterije treba izračunavati tako da pri neispravnom I 1 bil-"_ .-
=_ gp _--.- prostore).
napajanju rnreznim naponom bude osiguran trajan rad od 72 h stabilne instalacije, s tirn dal 7 _ tr.ç_
-'Č_:í¡"

se nakon toga, može uključiti uređaj za uzbunj ivanje za požami sektor sa najvećom ener-1 5 2.7.6. Instalacije na površinskim kopovima za eksploataciju
getskom potrošnjom i napajanjem za 30 min. ležišta mineralnih sirovina
Za stabilne instalacije sa automatskom dojavom smetnji na mestima na kojima su obe- _ii U Pravilniku o tehničkim normativima za električna postrojenja i uređaje u rudnicima
zbeđeni neprekidno dežurstvo i služba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabi- Sa površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina [6.1_l5], dati su tehnički I10I`fl1flľiVi Za
 T"

I'

električne instalacije, postrojenja i uređaje koji cine galvansku celinu sa elektnc mr I TN sistem
žom, a u Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mm
nih sirovina [6.1.l8], određeni su tehnički normativi za osvetljenje, sigurnosne ure C Slgtemima mreza uzemljenja sistema (u trofaznim mrezama je neutrama ta
mašina koje se koriste za površinsku eksploataciju 1 transportere og namotaja spoj enog u zvezdu) i svi pristupacni provodni delovi elektncmh ure
acija su međusobno galvanski povezani zastitnim provodnikom U slucaju graska
a) Zaštita od indirektnog dodira ,Između faznog i zastitnog provodnika kroz zastitni uređaj proteci ce struja krat
Na površinskim kopovima, dozvoljeni naponi sistema električne mreže za napa] lskljuciti napajanje ostecenog dela instalacije ili uređaja, prekidanjem struje kraj;
mašina i uređaja su: reseci provodnika zastitnih uređaja moraju biti odabrani tako da prilikom lqa
1) u IT sistemima: na bilo kom mestu u mrezi između faze i zastitnog provodnika ili na njega spoja
_ Za mrežu srednjeg napona do 20 kV; acnih provodljivih delova, prekidanje struje kratkog spoja usledi u vremenu kraę
_ za mrežu niskog napona do l kV (+l5%), 5 5 Zahtev je ispunjen ako je
- za rasvetnu mrežu i signalizaciju do 250 V Z I SU
2) u TN i TT sistemima:
- visoki napon nije dozvoljen;
.. mipedansa petlje greske,
niski napon do l kV (s tim što za strujna kola iznad 25 A, sistem mreže TT nije da
_ Smija koja obezbeđuje delovanje zastite od kratkog spoja krace od 5 s, ili u vremenu
volj en);
prema tabeli 2 68
Tab. 2.68. Maksimalni dozvoljeni dodirni napon 1 3)za
- ostah napom vucu dozvoljen
elektricnu ~ fazni napon prema neutralnoj tacki
vreme delovanja zaštite napon do l 5 kV 2 TT sistem
- za rucne prenosne svetiljke 1 d
Sistem mreže 5 1000 V Sistem mreže > 1000 V
ljinsko upravljanje koje nije stalno paI U TT sistemima mreza neutralna tacka mreze mora biti neposredno spojena na uzem-
Dozvoljeni! Maksimalno Dozvoljeni ¡Maksimalno zeno, dozvoljen je napon do 50 V
~\ dadil-ni vreme dodirni vreme
vac provodnikom za uzemljenje, dovoljnog preseka da ne umanjuje struju greske koja
- za stalno polozeno daljinsko up1 az nj ega protice Pristupacni provodni delovi (kucista) moraju se spojiti ili poj edinacno ili
napon delovanja napon delovanja
vljanje moze se upotrebljavati naziv vise međusobno neuticajnih uzemljivaca Uslovi delovanja zastite smatraju se ispunjeni
(V) I zaštite (s) j (V) zaštite (s)
i oo S5 l napon upravljanog uređaja do 500 V a
` 00
ne postoji opasnost od kapacitivnih stn
5 ili struja gubitaka koje bi mogle pozne; IRSĆ
l ili greskom aktivirati daljinsko upravl
0,5 - tpomost uzemlj enja (odnosno uzemljivaca) delova izlozenih dodiru,
0,4 NAPOMENA Ovim ogranicenje - struja koja obezbeđuje pouzdano delovanje zastite i iskljucenje zastitne sklopke
0,1 msu obuhvaceni nazivni naponi visol< naprave unutar određenog vremena za predviđeni napon dodira (tab 2 68) Ako je
naponske mreze za dovod energije ru di koriscena strujna zastitna sklopka, struja Iz odgovara nazivnoj struji delovanja zasti-
0,05
ku ili kopu tnog uređaja, odnosno struji podesene osetljivosti zastite
0,03
Zastita od indirektnog dodira u s 1 - predviđeni maksimalni dozvoljeni napon dodira za dati slucaj, zavisno od vremena
caju zeinljospoja mora biti sprovedena delovanja zastite
nazivne napone do 1 kV i iznad 1 kV, i to:
1. automatskim isključenj em izvora napona unutar utvrđenih uslova napona i vreme 3 IT sistem
I
(tab. 2.68), ili U IT sistemima neutralna tacka izvora snage je izolovana od zemlje ili je posebno
i
2. ograničerijem napona greške ispod granicne dozvoljene vrednosti kod koje nije zC emljena preko impedanse, a provodni delovi izlozeni dodiiu (kucista) spojeni su na jedan
1"
ni tevano isključenje napona napaj anja; temljivac ili vise uzemljivaca ili pojedinacno, ili grupno, ili je spojeno vise među sobom
p b) Sistemi mreža 1 opsti uslovi upotrebe uticajnih uzemljivaca Ako nastane jedna greska na izolaciji i ako je struja greske preko
ovodnih delova izlozenih dodiru dovoljno mala i otpomost uzemljenja takva da ne dose-
Prema nacinu oznacavanja, moguci su sledeci sistemi mreza IN sistem (nulovanj 1e dozvoljeni napon dodira, ne mora doci do iskljucenja izvora Mere za otklanjanje nasta-
l 1
TT sistem (zaštitno uzemljenje), i IT sistem (izolovani sistem) Opsti zahtevi za poje greske na izolaciji moraju biti preduzete neposredno posle greske kako bi se onemogucila
il Ĺ
"_
, sisteme mreža su: Jjava dve istovremene greske (zemljospoj a) koje prouzrokuju kratki spoj pna Otpor-
ti
-:_-_
_.i

134
:igi

Er
:-i

il
l
_1
\É
l".-
 nost uzemljenja Rz (Š2) svih provodnih delova izloženih dodiru, spojenih pomoću __ Pri nazivnom naponu većem od 1000 V:
provodnika na uzernljivač, mora ispunj avati sledeći uslov:
-_ 10 mmz - u zatvorenim električnim pogonskim prostorijama;
lg R, S Ud ~ 16 mmz - u ostalim prostorijama.

Hmm gde je lg ~ struja greške u slučaju prve greške između faznog provodnika i provodnog Tabela 2 69 Sistemi mreža i posebni uslovi upotrebe
_ -_. .- .-»

r--mrfa'f-rs= izloženog dodiru (zemljospoja). Vrednost struje lg je rezultat kapacitivne i radne otpomost,
'- - 'Oznaka ; Sistem mreže lZaštitnii Uslovi za upotrebu
izolacije mreže i ukupnog otpora uzemljenju električne instalacije (A), a Ud je predviđeni*
1 j uređaj
dozvoljeni napon dodira (V).

c) Uslovi upotrebe sistema mreža za površinske kopove '

..
'^'{f
*
j
l
` 2 .L"1l.
5
CD
. ::n-pr ,_
1
1 1
. i=í>1<izi
U
U Pravilniku o tehničkim normativima za električna postrojenja i uređaje u mdnicimaËifl1i*ë . P \/š Zp
U1
sa površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina [6.l.l8], definisani su i posebni uslovi : 1 «__
k - zavisno od ts
upotrebe sistema mreža za površinske kopove (tab. 2.69). 'Il
Napon greške:
d) Kablovi i vodovi Ĺ
ł 1 1
_[""'_f
-1
2Lmw
„ ¡TNc>TNC/s>TNs>U
l__....J l___.J \ÂUN+IpRN>U+IpRN>IpRZN
Za površinske kopove koriste se kablovi i izolovani provodnici prema propisima 0) _4_.- 'r-' RT
odgovarajućim srpskim standardima. Neizolovani provodnici mogu da se upotrebljavaja
' T :J
samo: 1) kao vozna žica, 2) kao zaštitni vod u električnim i zatvorenim električnim pogon;
'J.
skim prostorijama i u rasklopnim i razvodnim postrojenjima sa nazivnim naponom od 1000
V i više i 3) kao sabirnica i spojni provodnik u rasklopnim i razvodnim postrojenjima. "Ž A
«dl
.
S
1
JU
U1
2--I
Presek kabla određuje se na osnovu jačine struje trajnog opterećenja. Ako temperatura"- Ĺifll-li
','
V vj' Struja greške:
TN(C/S) Ö' iz: U: N
okoline iznosi 25 °C, dozvoljena jačina struje trajnog opterećenja za određeni presek ne' Ip >> I, (~ 5 A)
o-1- -m
~
sme biti veća od vrednosti navedenih u tabeli 2.70. Ako je temperatura okoline veća od Y' |_'5'-Žl- - l__..i
°C, dozvoljena jačina struje trajnog opterećenja određuje se prema tabeli 2.71.
1.

-
r ,i
...z
j ni _-..I .- Pi
|,Q
Kablovi moraju da se provere na zagrevanje i pad napona. Maksimalno zagrevanjefåtfají-" 'F' RT j

kabla kratkim spojem mora odgovarati uslovima: e

fil
I
li
li
bi šU J úizi l
l
-u-.-un-=u m-i u. n-1v-i .- \fízkę U i

Napon greške:
gde je: t- vreme u s; A - presek provodnika u mmz; I - efektivna vrednost struje kratkog
spoja u A; k - koeficijent koji iznosi: 1 15 - za bakarne provodnike sa izolacijom od PVC-a,
TN(s) ; Nz U
U g S T- 2 U d
odnosno 135- za bakame provodnike sa ostalim vrstama izolacije (P, G, B, X ili Ep). o-l_- P-~ 3
l_?::l__,-'
Određeni presek kabla mora odgovarati padu napona, koji ni za jednog potrošača ne
sme iznositi više od 15% u najnepovoljnijem slučaju. Kao najnepovoljniji slučaj smatra se"
A L-'L it" 'il 2,..
puštanje najopterećenijeg pogona u rad, uz normalno opterećenje ostalih potrošača priklju- RT
čenih na ni trafostanicu, pri čemu se moraju uzeti u obzir i padovi napona usled induktivne lj Dozvoljeno do IS 25 A

gi„_
_ ,..,Jí -1

otpomosti ako iznose više od 10% od vrednosti pada napona usled aktivne otpornosti kabla. _Ž Ji _;
U
Bez obzira na dimenzionisani presek kablova prema navedenim kriterijumima, kablovi i T ...Ä
_ R, =Ti; 1, >ip
IO-i--i-0
i vodovi moraju imati najmanje sledeće preseke bakarnog provodnika: Ž-i
z-ami!
"UN
- Pri nazivnom naponu do 1000 V: 1 ipz----
U =
- 1,5 mmz -- stalno položeni kablovi i vodovi u prostorijama.
.TT
3 (RT + Rz)
- 2,5 mmg - privremeno položeni kablovi i vodovi u prostorijama. Ž k - zavisno odt
- 1,5 nim: ~ privremeno ili povremeno položeni vodovi koji, osim žila za upravljaę F? |'_S'
¡-ł_-
. ...:i"-ŠËĹ sz 1, 2 1,, (~ 5 A)
nje i zaštitu, sadrže i druge žile, i vodovi za ručni alat u mašinskim i električnim _R 1-1 ii“ Nz
pogonskim prostorijama. \_ Ĺ _-.:'å. __ "O Up: Ip Ua Š-

1 186
, É.

„__ ž ___ Struja greške: `

.__ -f S U
i 2---í>I 003A<
Nl _la @Zr 3; , Ia<
U
U <_-<U
I g Jš d
1-l°_l"-"-F*
Z U zTz2ooU
ŠTA;
-=- ` g

I = IC 2 UcoC0 za R¡Z100.Q Osvetje

1 nJ e na povrsinskzm kopovirna Tabela 2 71
Unutrašnja otpornost KI: > 200 U Sva mesta rada na povrsinskom kopu 1 Temperatura D ozvoljeno strujno opterece-
lianizacija moraju biti osvetljeni Jacina „kobna nl e u % vrednostima navede-
--mi i Rigi nosti zavisno od podrucja 1 vrste nim u tabeli 2 70
l `
navedena jeu tabeli 2 72 do C do1kV 6kV
'“"" zaR 2 1009/V; Ig=UoJC,,
""" |__ _J Granična otpornost: J) Sigurnosni uređaji masina
+
Iííľľí
_--_'Ž ._ -J
-2 Rizzoo/v koje se koriste na
povrsinskzm kopovzma
Masine za povrsinsku eksploataciju
LEGENDA raju biti opremljene sledecim uređajima
U - nazivni napon mreze u V - d napona na delu zajedničkog pogonsko
- napon usled greske u V zastitnog neutralnog provodnika u V S iiicnim prekidacima, zastitnicima od pre-
- pomost zastitnog uzemljenja u Q - pomost neutralnog provodnika u Q erecenja, kocnicama i signalnim uređaji-
- ruja delovanja zastite u A - pedansa između neutralne tačke transfoi (ufęđaji za upravljanje i uređaji za zvuc-
- koeficijent nazivne struje zastitnog elemen- matora i uzemljenja u Q signalizaciju), kao i sigumosnim uređajima ili sigurnosnim prekidacima kojima se spre-
ta, kod kog se prekida struja u zahtevanom - pacitivna struja greske u A ra nezel eno kretanje
vremenu (t ) coC„ - kapacitivna provodljivost faze prema ze ml
- struja greske u A uQ Na masine za povrsinsku eksploataciju, odnosno grupe masina koje su međusobno
- otpomost pogonskog uzemljenja neutralne - električna otpomost izolacije prema zemlji vezane u tehnoloskom lancu (VTO sistem), na pogodnim mestima moraju biti postavljeni
tacke transformatora u Q, Q, ticki i zvucni signali za indikaciju 1 sporazumevanje Komandovanje signalnim uređaji
N - ponski zastitni uređaj - prekostrujni zaštini uređaj; je centralno, a pojedinacno komandovanje moguce je samo ako se upravlja pojedinim
SZ - rujni zastitni uređaj KI - kontrolnik izolacije.
Bonima u tehnoloskom lancu (odnosi se na VTO sistem)
Kucista granicnih prekidaca, tastera za premoscavanje 1 tastera za slucaj opasnosti
Tabela 2 70 iraju da budu oznacena odgovarajucom bojom, shodno svojoj funkciji (tab 2 73)
Nazivni Kablovi tipa g) Transporteri na povrsznskirn kopovzma
prflsekp - EpN EpN PHP xP,i:pP
. xHP,i:p
. HP

Vodmka 0 6/1 kV 0 6/1 kV 3 6/6 kV 0 6/1 kV l 3 6/6 kV 0,6/1 kV 3,6/6 kV Koinandna kabina P o gonske stanice transP ortera ili sistema transportera mora biti pos-
mm A A A Iljena tako da se iz nje moze pratiti kretanje trake i materijala Kabina mora biti oprem-
A) (A) j (A)
na komandiiim pultom koji treba da sadrzi odgovarajuce uređaje za upravljanje 1 signali-
iju Iziizetno, transporteri kapaciteta do 500 m /h ne moraju imati kabinu
Ako je transporter nagnut vise od 5 , a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, mora
St ojati uređaj za automatsko zaustavljanje transportera u slucaju nestanka elektricne ener-
e Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlaci, okretni bubanj
Jra imati automatski uređaj za kocenje Ako je transporter nagnut vise od 8 bez obzira na
90 ,96 l 105 sto pogonske stanice, pogonski uređaj mora imati automatski uređaj za kocenje

...-.._i„__.__--._---
 Tabela 2 72 istem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri načina upravljanja, i to:
Redni Najmanja Površina " __ dajjinsko upravljanje, sa blokadom;
l'0 Podrucje i vrsta rada Usveflleľlflst U kül 0] Se normij-5* A _, pojedinačno upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom;
I p (lx) osvetlj enost _ii . __ pgjedinačno upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.
I 1
Mesto rada mašina (osvetljenost mora biti rasprostra- 5 Horizontalna Svaki transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici
njena na svim mestima po visini i dubini rada masi- 10 Vertikalna daj za zaustavljanje dela sistema iza nj ega. _ _ _ W _ _
1-EI1...

-_. -._na-.u-.»<-_;=- Ako se za pogon transportnih c_1rugih_sredstava koristi ugalj, na skladistima uglja,
Mesta rucnog rada 5 Horizontalna Odnosno U njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim pozaroni ugroženim objektima, mora
10 Veitikalna A Obezbediti dovoljna i sigurna količina vode za gašenje pozara. -To se postiže ugradnjom
Mesta istovara iskopane mase iz kamiona (0SVCt1Je' 3 1 Horizontalna Sęjmpi za intervenciju prilikom požara. Električna energija za napajanje ovih pumpi može se
nost se obezbeđuje na nivou osvetljene povrsine) åovoditi samo preko betonskih ili čeličnih nosača - stubova, ili preko podzemnih kablova.
Mesta rada buldozera 10 i Nivo površine guse I 2.7.7. Instalacije u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom
nica ili točkova
U Pravilniku o tehničkim nomiativima za električna postrojenja, uređaje i instalacije u
Područje busenja i miniranja 10 Horizontalna
mdnicima sa podzemnom eksploatacijoiii[6.1.l6],_dati su tehnički norniativi za izvođenje
j Vertikalna
privremenih i stahiih električnih instalacija, postrojenja uređaja u _rudnicima sa podzem-
I'
C7\ Kabina masina (na visini 0 8 m od poda) 30 Horizontalna mm eksploatacijom, kao i električnih postrojenja, uređaja i instalacija na površini rudnika
=_"1"
'--J Jaloviste, u podrucju izvođenja radova 5 Horizontalna kgji čine galvansku celinu sa podzemnom električnom mrežom.
I"l1 OO Pesacke staze između etaza i pesacki putevi 1 l Horizontalna V a) Zaštita od indirektnog dodira
1'

\D Stanice za snabdevanje gorivom 2 Horizontalna

7 Na podzerrmim kopovima, dozvoljeni naponi sistema električne mreže za napajanje
1--1
10 Vertikalna
mašina i uređaja su:
Mesta deponovanja rude 1 koncentrata 5 Horizontalna
1) u IT sistemima:
vę-w-1.- v-4-.T
'7-

Transporteri na mestima rucnog odabiranja rude 50 T, Transportera

, ~ za mrežu srednjeg napona do 10 kV;
i=zf=" *"-fr Lestve za prelaz sa etaze na etazu 3 - za mrežu niskog napona do 1 kV;
- za rasvetnu mrežu i signalizaciju do 250 V;
Tabela 2 73 Sistem transportera mora imati
kojom se reguliše puštanje transportera 2) u TN sistemima:
FllIll(Cl_|El BQJ3 rad Blokada mora biti konstrukciono rešeiia':-.i'*'is'-ł - visoki napon nije dozvolj en;
tako da se prvo stavlja u pogon istovaiiiifj-.f,_,. - u spoljnim mrežama nazivnog napona ispod 1 kV, a u podzemnim mrežama naziv-
Sve Sľ0J' Crvena
wåëlzãefl ųinerwfl fl.'I-~"*_.I=.„r., transporter sistema, a zatim redom svi ostali,',_..r-_ËĹ I nog napona naizmenične struje do 130 V (izuzetno, TN sistem može se koristiti u jami i
Vezni mehanizam stoj' Be a
Lancanik sa vedricama Bela sa plavom do bagera za otkopavanje. U sistem blokade" ŠË = za uređaje sa naponom ispod 1 kV u malim objektima i to samo ako predstavlja ogranak
moraju biti uključene sve mašine koje rade u I spoljne mreže u kojoj je TN sistem primenjen kao zaštitna mera);
stoj ili kasika stoj' pgpfęcngm Cftgm 1 - za rudnike ugrožene od požara i metanske jame do 130 V, i to samo u sistemu
sistemu Vreme puštanja u pogon svakog Ž:-_,if
Transporter sa trakom Bela ga crvenom TN-S;
sledeceg transportera mora biti podešeiio“Ĺf'if
510 ' poprecnom crtom 4
tako da prethodna traka postigne svoju nor-*fi* I - za rudnike metala i nemetala, ako ne sadrže zapaljive i eksplozivne gasove, do 130
Signalni granicni Zęlęna malnu brzinu kad sledeća počne da se kreće V, ali samo sistemi TN-S ili TN-C-S;
prekidač
Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dej 3) ostali naponi:
Pľ@m0SC°nJ€ Zuta sa oznakom tvovati obrnutim redom. - za električnu vuču dozvoljen je jednosmemi napon do 660 V;
rasporeda Sistem transportera koji nema dalj inskoff - za ručne prenosne svetiljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno položeno, doz-
Specijalna funkcija Ljublcasfa ga upravljanje, pušta se u rad na sledeći voljen je napon do 50 V; _ _
oznakom funkcije istovarni transporter u sistemu pušta se u - za stalno položeno daljinsko upravljanje može se upotrebljavati nazivnrnapon
samostalno a ostali transporteri sistema?? janog uređaja do 500 V, ako ne postoji opasnost od kapacitivnih struja ili struja
pustaju se u rad tek po dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigao maksi koje bi mogle pomeriti ili greškom aktivirati daljinsko upravljanje. _
malnu brzinu U ovakvom sistemu sa rucnim rukovanjem, transporter se mora isključiti Zaštita od indirektnog dodira u slučaju zemljospoja mora biti sprovedena za nazivne
rada ako je prethodni transporter stao iznad 50 V, i to:
 *lw*
E
ai 1

'ii
J!-*I
i" ij
:Il
v
1_ automatskim isključenjem napo- Tab. 2.74. Maksimalno dozvpljeiii dodirni napon b) Sistemi mreža i opšti' uslovi upotrebe
Š.
na mreze ili dela instalacije ako je gres- vreme delovanja zastite
r:`-5 _ 1
_i . Prema načinu označavanja, mogući su sledeći sistemi mreža TN `
.-l 1" :

.T
li
zi' ii
zz..
1
ii-Ĺ,-:É
`z1?i 'i
=

.
¡_
kom prouzrokovala napon dodira slede-
ćih efektivnih vrednosti: 50 V za delove
insiaiacije siabiiniii uređaja sa aohvailii-
Sistem mreže S 1000 V 1 Sistem mreže > 1000 -
Dozvoljenij1Maksimalno Dozvoljeni Maksima“, ii
r pg IT Slstem
` (izolovani
eža Su_ sist em) ' S'istem mreze
* TT nije
-- dozvoljen
- - Opsti zahtev 1 za pojedine1
' v - S1Stem.(nu10Vąnje)

vim provodljivim delovima, kol* Se dodirni vreme ti dodirni . vręme

nap on delovanja * napon delovanja .i I. TN sistem
norinalno ne drže u ruci, odnosnov_2_5 V
orij.
--'iz

zaštite (s) Š (V) j zaštitę (8) _

._._ ._ .
i i. ».-i u.H_ _I '_ za delove instalacije sa uređąllma Clll É“ TN sistem sastoji se od sp a`an`a
j j_ sv`h
1 provo d_ljivih delova električnih uređaja koje treba
it l
Il i
.Ž
.
pmvodijivi iieiovi predviđeni <1fl_S_@ drze 50 11
1
oo `. _1
25 5 Ñ...

zaštitim od previsokog napona dodira, sa uzemljenom neutralnom tačkom trofaznog tron-

' 1

rukom (npr. uređaji k0J1 Se nalfalallfl Pľe' °_° 1 5 ` Q?LJ l CD Sfofmatora , ili sa uzemljenom središ nom tac"kom jednofaznog
` transformatora preko n
Čiľ.
ko utikača). Ako to nije mogufifi 0S1gľ_1f3' 1 l 1 -¡ „Ĺ _
ralnog provodnika, ili posebnog zastitnog provodnika koji je na određenim mestima spojon
-_ ' ' ' v I . .. . . _ _

EE'-
1 li-7 'SCJ 0,5 C)

ti, vreme isključenja zaštitnim uređajem 0,4 - "'_I {if sa neutralnim provodnikom.
1 \Ð I 0,5 A Q9Q 1 CD

mora odgovarati dijagľflmlma na 31101 -_~ _.Ĺ Struja greške se određuje (proračunava) na osnovu otpora cele petlje kratkog 3p oja
2.71 itabeli 2.74;
1 °_° 1 0,4 1 i-I Č) ` «0,2 (Ö
_k ___;;,_j__¡ Zajedno sa prelaznim otporima, prema sledećem obrascu:
I
2. zaštitnim uzemljenjem, i to samo
300 0,1 . 1 2'f. .v 0,1 .__i__ , ,
„ _`*¡`

l -ti 'ji - H
UO _ ,, _
,__..
..i
iii-
I

kod mreža sa izolovanim zvezdištem u 4212 » j

0,05 i
1\-7 ľl-7 Q.: o on Rp ST pri cemu je li = k In Q 5
_„F
..`.'»

.__

kojima nijedna tačka mreže u normalnim 550 0,03 1 l\J Q9c.>

--Å 'LT
.lez 11
:ii :_
.:i--
1.., _-i
0,003 1
2
._ ,__
__
\__ _

iii* É
ËF: 1
::É _ Č.
pogonskim uslovima nije p0Sľ€d110 111 gde su:
,_::_2 '..
i. neposredno uzemljena ni preko probojnih osigurača. Zaštitno uzemljenje izolovanih s'IS; z , ~;.-i_-.':-
~a< 1 RP » otpor petlje (Q);
-1.
ii
tema sastoji se u tome da su svi metalni delovi, koji usled greske mogu doci u vezu 331 Ĺ _ ,..

naponom, neposredno spojeni na jedan sabimi uzemljeni provodnik koji se koristi sam0 5 1".- to UU - fazni napon prema zemlji (V);
".'.`

zr'

sa mrežnim kontrolnikom koji trajno pokazuje izolaciono stanje mreže i upozorava nzi ,. 1¡ - struja isključenja (A);
' '.Ž~-

opasnost od visokih dodirnih napona i drugih neželjenih pojava. .-.„¡_,1„ - nazivna struja zaštitnog elementa (A);
'i-i*`=':
„ .Ĺ
ali
_fi _}fk - faktor (tab. 2.75). I.
'Y' _
.__ _.__
- a- 5
1
201
_..:ł-
Fi :ji-'1
të,ji, r""' -@_
.fu -_ _
.

-_ A Tabela 2 - 75 - Faktor (k) za instalaci`e

j u rudn':cima sa podzemnom eksploatacijom
-' nr I..
.li
_„_ ...
1 ¡:¡.
_ 1-L . =
i

E
_.._.L;_. A-*ar

ăšš.- . . . . `. .
|'ij _`.:fil 1* 1. 1' 1 j. _ TJ;
1* 1
ti11.; 1 1 1.::
Prekostrujiii zaštitni uređaj
1:-.1..'~'=: »-
H I ur -..¡*.

'*\. 11-1
,.:. 1:
\ui

n.. 1 1
»
fr_Š5“ - 1 uuii `~ - = "Es"
;;_-
if :-1: '-
mi-=i'
:4-
ij
5' -_
:-
HF " '- 1 “III - 1 „__
_i-¡.,_ . - j Brzi I Brzi Brzi Tromi Tromi
osigurači Š (S ioo A) (> ioo A (> zoo A) (5 zoo A) (> zoo A)
ne if:-
„ i -5'
lllli11"
1uni!
.. ml. 1.'
"l': Ĺ*
Š-:_!;;'ł_| I
'ľ¡1- i
'E rłlsľi -
'

,_ _-
czašt'
ii if-Ä
_f._

j S 2ooA)
_._
E1:
:_

Ä"
:

' 'llI :i'.".- 3 3 ,5 4 6

za
FJ; li.if .
i' de
za.e
0\'rern:emj:i
V Ĺ- 0
cd
.LI
- Š 'ES
íí lliü
IIIII Illll
ĹIIIIIIIĹIŠ-I
II
II -.III _IIIŠI
C
Ćfll III
U
_tis-
..._ -

Prekostruj ni okidac 1,3 1

:miki-' -
f' =_=i-.*-¡
If -'nl Vrz-.
ci.
ii , lu||ii_illl
ti
'1'_4i
i
j .

,,~ lluiiii-III „
_-..`..1
-..
;= _ -_=-Yå'==i„
.4

2. IT sistem _
@ii šššillllššii
:'!'i" 2 ,1-_
.Ĺ 0,1 1 .
= :

e;-iaa
ui-9
Prilikom primene zastitnog_ uzemljen
_ _ j a izolovani h sistema u podzeimiim mrežama pro-
' ' ' v ' - . . _ _

ii .-II -I -EIËHIIEVĆII-I as!=Illlll

<1°S'=::""'i=::i= li-izvod prelaznog otpora uzemljenja i struje zemljospoja mreže ne sme biti veći od 50 V, pri
: lAas. i" I E I IŠ
.PE
I::lu IIII 00, 3- 1-1: ,cemu
se struja zemljospoja izracunava prema obrascu:
ąoi
gi
I1luo,._I
IIIIl É:: :. . : . : . s1aÉ=i:ga5= æ=Š
°Il ul l ul l-ul 2-I::Is @Šš-im-ili
Q0
= zoo :xxisw
IO .20 7" ~ “fa
,_;_

IZ = 0,2- É-U
_ . .
Efektivna vrednost napona dodira (V) Efektivna vrednost napona dodira (V) » _gj
a) sistem mreže S 1000 V b) sistem mreže > 1000 V ,_ ., ..._
Su:
- Struja zemljospoj a (A);
__ * dužina mreže (km);
Slika 2.71. Maksimalno dozvoljeni napon dodira u funkciji od vremena delovanja zastite __ .-_:Jr
li _-nazivni napon (kV),
._ ga-_

|
:_

1.
193
.':=-::-_à 1:" - ' '=_ 14:;-'
I . ._ . ._¡-J_. -_ -_
I' -:-_-v -_
_ .=,_,_. .iz _,._..
_.: i..-.--.~-
I : _»J '!--z
'-=-_--ęëzå:: _ ëf
-
-51
_ Ĺ;E~"'É';:°-._
=-_:-- 7,,-
-_-_.f - -1“ '
i-4:'
= .ri .__- _._ -._ '==:' r

. a .-- - .-
 c) Nazivni preseoi neutralnog Tabela 2.76. Nazivni preseoi neutralnog p zaštitni prekidači, odnosno topljiviosigurači moraju sigurno isključivatii najmanju
dnika : . ~ . . „ struju čistog dvopolnog kratkog spoja. Minimalna struja dvopolnog kratkog spoja izračuna-
provo Nazivni Nazivni presek neutral¡1¡¡š`*,-'T
va se prema obrascu.
Kao u „.
opštim
.
uslovima- za minimalne-
presek-
N
res _
provodnika
0, 8 _ U Tabela 2.78. Najmanji faktor nazivne struj ne
preseke zastitnih provodnika (poglavlje fflZľl1h_ Izolovaniprovo- Goli provo?-
1 -_
._.
zaštite
2.3.8, tabela 2.26), u instalacijama u rudni- Pľ°V0dg11ka dniciikzåblovi niciikablofill zks 2 ' Zmax
cima sa podzemnom eksploatacijom, presek (Wm ) _(mm ) (mini) Vrsta Nazivne struje
neutralnog i zaštitnog provodnika mora biti l 25 1 16 25 \i - - t ' d in kr tk ` __ _ _ 7
BĆËÃËJUIŠ“ naííąlgiančľgoopnou Ëmifå ŽSŽIJŽ Š zaštite M j topljivih osigurača
jednak preseku faznih provodnika do 16 li 35 ` 16 35 rw |~_..

mmz. Međutim, kada su preseci veći, mora ` 50 25 50 Å uimaliia impedansa mreže do najudaljenije ` (10
7100.40 °d 100 , Pľekfl
a62oo.4. 2ooA i
da ima vrednosti navedene u tabeli 2.76. l 70 35 50 ni Ëačke ogranka za koji se računa struja krat- * ji
kog spoja u Q/fazi; 0,8 - faktor koji uzima u iBrziulošci 3 1 3,5 4 j
-_

aD Zaštita odpreopterećenja 1- 95 50 . ~ 50 » tj-

obzir samo povećani radni otpor provodnika j Spori ulošci 5 V 5 6 l

l 120 i 70 7-
Svakom preseku kabla mora odgovarati 1 150 Å; 70 šo ; kabla kada je pogonska temperatura u odno- . Nadstrujni l _ * _ l 1,3
određena zaštita od preopterećenja i kratkog 6 O i

Zl
su na raspoložive podatke za temperaturu Okidači , I
spoja. Najviše nazivne vrednosti topljivog 4 185 i 95 95 I
- '»
20 °C. 'Å
osigurača, kao zaštite od preopterećenja kab- 240 120 Ä 120 _* Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1 kV određuje se tako da izračuna-
lova, navedene su u tabeli 2.77. Za višežilne 300 150 150 T f'-.
ta Struja dvopolnog kratkog spoja (Im) ne bude manja od nazivne struje strujnih osigurača
savitljive kablove sa izolacijom tipa EpN, , 400 185 185 _7 Tv! pomnožene faktorom navedenim u tabeli 2.78. Najveće nazivne struja topljivih osigurača,
nazivne vrednosti osigurača mogu se pove- zavisno od struje dvopohiog kratkog spoj a, navedene su u tabeli 2.79.
ćati za najviše 37% od vrednosti navedenih u tabeli 2.77. U rudnicima uglja i u pogonima ugroženim požarom mogu se upotrebljavati samo top-
ljivi ulošci osigurača, koji pri najmanjoj struji dvopolnog kratkog spoja prekidaju kratak
Tabela 2.77. Nazivne vrednosti topljivog osigurača za zaštitu od preopterećenja kablova Spoj u vremenu najdužem od l s, s tim što usporenje može iznositi najduže 1,5 s u slučaj e-
vima selektivnog prekidanja kratkog spoja. U ostalim slučajevima, strujni osigurači u
„ fN”¡X“¡P"°S°k i 1,51 2,5 4 6 1o„ 16 25% 35 50 70 95i20150130 donjem i gornjem naponskom delu mogu se, radi selektivnosti zaštite od kratkog spoja,
(mm) l 4 4 4 0Š; 4
li 4l stepenovati u vremenima prekidanja, s tim da vreme usporenog prekidanja u jednoj jami
višežimisaviiijivi
kablovim l 20 š 25 wI 32 50 l A j
63. 80,100 125;16o 200260300 350 _s može iznositi naj duže 3 s.
UV Vo

j Visezilni armirani j
U 0 0 li

l
.

j
j "

1
` i

*
_
Tabela 2.79. Nazivne struje topljivih osigurača za zaštitu od dvopolnog kratkog spoja
kabiovizasiaino Š520 25 ` 35 50 60 so ioo; j i25`16o 200 224 26o;300 350 Jr.
Brzi topljivi ulošci Spori topljivi ulošci
polaganje (A) 1 4 7 li 1 A E
Najmanja struja Maksimalna nazivne ` Najmanja struja l Maksimalne nazivne
v Ž dvopolnog kratkog vrednosti uloška dvopolnog kratkog vrednosti uloška
I
e) Zastita od kratkog spoja j spoja (A) j (A) SPOJH (A) (A)
Zaštitni prekidači, odnosno topljivi osigurači, koji se koriste kao zaštita od kratkog 7 2 io 2
j 13 4 * 19 4
.' I
i _

2
spoja, moraju imati rasklopnu moć veću od maksimalne vrednosti struje tropolnog kratkog
E:*'l spoja koja se može očekivati na mestu ugradnje. Najviša struja tropolnog kratkog spoja , 20 l g 6 29 6
izračunava se prema obrascu: 1. 34 , io 55 l 10
if . _
53 15 83 1 15
I
_
_
1,1-U L-
75 20 116 20
103 35 j 163 35
}ks `/Š Zrnin .
tih.
.`.'3
»:-
"':.._
.i-_ _-_ ;
15:- I
i54 8" 7 _35 217 35
T
gde su: 131,, - struja tropolnog kratkog spoja u kA; U - naziviii napon u kV; Z,,,¡„ - minimal- --:1.9-. ~
F. “ 245 50 385 1 50
ni prividni otpor mreže do te tačke u Q/fazi. lg 282 60 445 60
_ 396 80 584 30
NAPOMENA. Naponski faktor koji figuriše u navedenom izrazu (c = 1,1) razlikuje se g 520 100 770 ji 100
od onoga definisanog u opštim uslovima proračuna (poglavlje 7.1, tabela 7.1). Qfastavak na sledećoj strani)

194 1 95

-1-gu:-v---1-wz-r--_f : 4 _f~¡.¡¡¡---- --,-.--L

 1 . '_-"_
._g_ : __-'
1-- -_Ž _
'-crn 7'
-' _'i;-7-
.)__= -_ .„

--:.' :_

(Nastavak sa prethodne strane) Ig :_ ž

h) Osvettjerzje ti rudnicima sa podzemnom eksploataci 'o
Brzi topljivi ulošci g 7 Siwfi topljivi ulošci É A _v v ' _ _ __ _ _ J m
lj Najmanja struja 7 Maksimaliie nazivne j Najmanja struja Maksimalno nazivni? 'i El61C_ľI'1CIlf*1 ľľ11'f3Zfl Za OSVGHJËUJĆ m0ľ3- blu ga1VË1nS_k1 Odvolena Od 0Sľ211e električne mre-
dvopolnog kratkog ` vrednosti uloška j dvopolnog kratkog vrednosti u loska
" ' ' ii Za
~' 1` napajana iz posebnog transformatora za osvetljenje. Transformator se moze " napajati
' ' iz
'
SPflfl(A) (A) SPUIH (A) (A) mreža do 1000 V nazivnog napona, s tim da se na njega ne sme prikljuciti pogonski motor,
662 125 1035 Ž j 125 " Osim prenosnog ručnog električnog alata i instalacija signalizacije. Rasvetno postrojenje;
i 380: 160 1311 2.2 160
f,
i WWW' možę sa napaj ati naponom do 220 V prema zemlji, a ako je rasvetno postrojenje priključeno
"
na mfęzu jednosmerne struje, moze se napajati naponom vecim od 220 V prema zemlji.
1160 ^ 7 200 l86łI C] 200 T
Napon rasvete u rasvetnoj mrezi .ne _moze odstupati od nazivnog napona vise od 5%, naga-
133131 j 225 209 (__.3 225 2 V¡Sn0 od promene napona u napojnoj mreži.
1590 Ž) 242* Ĺ_J l*-J Q)-2.2
Za stalno električno osvetljenje mogu se koristiti svi poznati izvori svetlosti. Izvori
1920 Ä UJ Q c_) 285 (__.) U-3 Q C.:
svetlosti, osim fluorescentnih svetiljki u _vidu cevi koje se koriste u potpuno zatvorenim
2240 350 347 ł C_3 ua 2'2.1
pggonskim prostorijama, iriorajirbiti zasticeni prozirnim kucistem ili njegovim delom koji
j 2331 ËJ ` li 430 451 Q3 -iš-U-) C?
osigurava mehanicku zastitu svetiljke najmanje IP44.
355: C_3 500 525 C_3 ui Q 2.2

4260 l 600 654 Cl Ö\ QL.)

~i 2.7.8. Električne instalacije u prostoriji sa kadom ili tušem
S Prema standardu SRPS HD 60364-7-701 [3.4.22], prostorije sa kadom ili tušem za
j) Širina prolaza za kontrolu i rukovanje kupanje, gde _je rizik od električnog udara povećan zbog smanjene električne otpomosti
Jedna od odredbi koja se takođe razlikuje od opštih odredbi za instalacije niskog napa- ljudskog tela 1 dodira sa P0ľ@nCila10m Zemllfii kŽ-'=lSif1Ci1'a Sf? U Čeľiľi dela (SL 2-72 i 2-73)ľ
na (poglavlje 2.3.6), odnosno odredbi za visokonaponska postrojenja (poglavlje 3.1.6) jegię
,j gaga bi moa sa uonwsnou PREGRADGM gi KADA
odredba koja se odnosi na potrebne širine prolaza za kontrolu i rukovanje postrojenjima u sggłlłłłłłłłlłłdłłľłłrłtti :Jaaa-noncąoagzanru:faraona:

l ' j I " i 1” j
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom (tab. 2.80). rosiorl Prostor 2 | Prostor 3 1 j
4l » 1; ~` i~j
rmlor ij | l j li
g) Kablovi i vodovi A
1 \
l E
1
gl
V I
j \_ ł l
III IU R 'IO
'IQ "
, Iłš-Dm l Lšflą ,,j 1 of
Odredbe o koriscenju kablova i izolovanih provodnika iste su kao u instalacijama na -anita I `

površinskim kopovima za eksploataciju ležišta mineralnih sirovina (poglavlje 2.7.6). _'L

__.. . _ -__ _*_. ._
1.---fx ` `_ j\ojsogj
3-1 -on- in

_ . . -_iz-`_»-s...-_ -.ti »Q-fl>_@-mv-_J i

l
¡Ä\\\\\\\\
Tabela 2.80. Minimalno potrebni razmaci za posluživanje i nadzor ai tuš-:cana ai tuš-moa sa uoiuo. Pnesnaoou
„'JČf-'IIfIIIIafľffłłłłłłfłfłłłfłľłłłIČIŠČIĆIĆËČIŠÖIIIłłłłłl

` ľaoflołaałaræaoaaazavz4111.:: r OI I O I I tati' Ocili Iadłroo ivan. Prostori L o_som z,:.om `

H-= --1
Oklopljeni i zatvoreni uređaji j _D ' citat' Prosti! Proflorl Prostor ,
.i z 1 I IU ¡ h] IUS-KÅDA
H oeoz¡j_ 2,-:om _j __1 ::om
7 Otvoreni uređaji u zatvo- U zatvorenim Slobodno u S
I

I l E : ` I Prostori E Prostor I Prostor Il

renim električnim po_gon- električnim pogonskim podzemnim ' I 3 I l l
, J _ ___ _,.// \`~_ _ / i
j j skim prostorijama prostorijama prostorijama
Razmak iostoril
Napon mreže .I :uš sez tuš-mon n iuš aez tuš-kameni.: sa 1 -1
1 1T
1_4-7U
uomeenoi-1 Pneonaoon NM]
ispod 1 1000 V ispod 1000 V 1 ispod 1000 V ` \ "*--
2._._._ľ_ '°*:
.\._. \
___ NK 'U \ Š\'4;4_4-_1
7*- r JG I ' 0
:Ä\\\.\\\\'=
ľłłfłŠIDĆJIIĆČĆČCÖIĆĆIIIIIIĆJIIĆIIIIIIIIIJIIJIIIIIłlłłłll

1000 V j i više 7 1000 V i više 1000 V 4 i više I¡..

4Onu
_-I-i
Š
"13
/z _2
sam ima
*- ga3z7-»_r„-. Z,_i7w.o„'1:“_.
`Ä
; \ c""'° 1'-"'°
5 \\
I. 0,60m j Ž 2,ł.Dm
f f ~
=
Q
Š
li
<>_Ć E i \
ni-"1 t _ wo I i w ni

_ (111) (IH) 111) ( lll) ( Iľl ) 0 ( Il]) Š

I
izg
PrPig
un 2%!
o-osnomtoria
!- O
I* __z- -604,
-'
¡ il TUS BEZ TUS'KÅDE,ÅLl SA UGRÄÐENOM PREGHAUOM
v
J
"o ' I
\-QI
_j iz 2 P i a ' '
` Nadzor uređaja 7 "um 2 41:/ mi ,_/' ms M 1nroołor I ' I Prostor 3
, _ ..
. 0,8 _ 0,8 0,6 0,8 0,6 7 1,0 \.x\ų-\ \u \ .1\Q_\ 1\ 'V\M'\
s jedne strane \ `'\\\\\
\ .¡\`.\"\ `\ .\'l\`.-\"- `\=`\ \"I"
Ĺ 1 í J
Ë
Uu `9Q
I.

Pro:
tor2 2.zs
2,25
nim
_ Posluživanje uređaja _ Prostor 3 / U 50 3u n.r_-._,___.__._.
l 1,2 1,4 0,8 1,2 ` 0,6 1,3
F

/ --* Ugru don progrodni zid

s obe strane _, \ /
`\\.
\ `\
\ \ `\ \ \ \ ^101110-11:16:01::
\ ' \ .\ \ \ \ \ \
\'\-`»\ `Q`\ .\
Janu::mc:101011larvi:fla::za rac:: ro0100::

J~
` Nadzor uređaja _
O8 1,0 0,8 1,0
s obe strane ' É,

}_-ii' Slika 2.72. Granice prostora - izgled odozgo Slika 2.73. Granice prostora - izgled
. . . l
Posluzivanje uređaja (osnova) sa strane
1,0 1,2 0,6 10 _ __ É .li ;fí7
.' ._ .sj._fi_«.
js jedne strane , l .
7.
.._,:'.

~ prostor 0 - predstavlja unutrašnjost kade ili tuš-kade;

l l

.-
j @_ z=;_ 5
r :__ _'SL .-

196 _'_« 'ii

'='- _
*fh -.--
'-z. - -==-- "-
192
;'~_'* 'Ž .'

.`¡>;..F-i _H
_-;-.ni-If ' 3*
' :_-1o"'_u-_- -_ ”-'Žľ' _liši
-WE Eli; 1
- - .,. __.- _- -3-
'„4„_
im" 1 ' | . . - - . -_ _ _ -- A -i -- - - - 1 -
 - prostor 1 - ograničen je vertikalnom površinom koja okružuje kadu ili tuš-kadU, V Ako su kada i odvoclna cev od neprovodljivog materijala (siritetíčkih materija), a sliv-
1
ako nema tuš-kadu, vertikalnom površinom na 0,6 m od tusa, zatim podom i horizontaln nik je metalni, izjednačenje potencijala se ne zahteva.
i
površinom 2,25 m iznad poda; -~ pojqetna kada i tuš-kabine se moraju spojiti preko provodnika za izjednačenje potenci-
.-_ala Za zaštitni provodnik ugrađene električne opreme.
- prostor 2 - ograničen je granicom prostoral, paralelnom vertikalnom površinom
0,60 m od prostora 1 prema spolja, zatim podom 1 horizontalnom površinom 2,25 Hliznąd ' IJ
poda; _-_._s_ 3. Posebne tehničke mere zaštite od električnog udara
(
_ prostor 3 - ogranicen je granicom prostora 2 i paralelnom vertikalnom p ovrš'm =; A .rio 5' _ „,. „ U prostoru O dozvoljena je samo zaštitna mera bezbednosnim malim naponom, koji
na 2,4 m od nje, zatim podom i horizontalnom površinom 2,25 in iznad poda. relazi nazivni napon od 12 V, a bezbednosni izvor napajanja mora biti van prostora 0.
Zahtevi za bezbednost u prostorijama sa kadoin ili tušem su: (1) zaštita od električni" , Ne dozvoljavaju se zaštitne mere sredstvima kao što su prepreke i stavljanjem van
°3 .
udara bezbednosnim malim naponom, (2) dopunsko izjednacenje potencijala, (3) pose ur dohvata ruke' _ _ _ _ _ _
tehničke mere zaštite _od električnog udara, kao i uslovi za (4) izbor i postavljanje opreme _ Ne dozvoljavaju se zaštitne mere postavljanjem u neprovodne prostore, kao ni zašti-
7 .L
(5) rasklopne aparate i prikljucni pribor i (6) ostalu električnu opremu. tno mere pomoću dopunskog izj ednačavanja potencijala, ukoliko nije uzemlj eno.
gr

I _ Zaštita od električnog udara bezbednosnim 7 4. Izbor i postavljanje opreme

žël .

malim naponom > '~'i_>: _

1...

Tamo gde je za tehničku meru zaštite primenjen bezbednosni mali nap on, bilO k .. _
' _.Ti ;_

,__ Električna oprema mora imati sledeći manji stepen zaštite prema SRPS EN 60529
[3.3.7l]; u zavisnosti od klase prostora:
je nazivni napon, zas*oi a o <i11<i'
e e ričnog u ti ara se mora obezbediti pomoću.~ OM? _. o prostoru 0: IP X7;
- pregrade ili kućišta najmanjeg stepena zaštite IP 2X prema standardu SRP -U prostoru l: IP X5;
60529 [3.3.7l]; _ . _ _ _ ._ U prostom 2: IP X4 (odnosno, IP X5 za javna kupatila);
-izolacije koja podnosi ispitni naizmenični napon od 500 V mrežne frekvencije -u prostoru 3: IP Xl(odnosno, IP X5 za javna kupatila).
1 min, prema standardu SRPS HD 60364-4-41 [3_4_l3].
_-.f.
3" lzolovani provodnici ili kablovi (uzidani do dubine od 5 cm ili postavljeni na zid)
V \_

2. Dopunsko izjednacenje potencijala Z _moraju imati izolaciju koja zadovoljava _uslove za opremu klase II prema SRPS N.A9.00.l
[3 1 3] ne smeju imati provodni plast, niti se sme postavljati u instalacione cevi provodlji-
U prostorima 1, 2 i 3 mora se izvršiti dopunsko izj ednačenje potencijala. 'i'
Ñ
-71:41.
vog materijala Ovakav razvod moze se sastojati npr od jednozilnih provodnika ili kablova
u izolacionim cevima ili visezilnih kablova sa izolacionim plastom.
Provodljivi odvodni elementi na kadi ili tuš-kadi, metalna kada, metalna tilš-kadaif" U prostoru 0, l i 2 polažu se samo provodnici i kablovi neophodni za napajanje apara-
I.¡_
[Ž
metalna vodovodna cev a, po potrebi, i ostali cevovodni sistemi od provodljivog materijalafŽ ta u ovim prostorima.
inoraju se međusobno spojiti pomoću -1 Postavljanje razvodnih kutija nije dozvoljeno u prostorima O, l i 2.
provodnika za izjednačenje potencijala
I ”"¡ veoovoowi c:v,uiv
I
(sl. 2.74). Ne moraju se međusobno spo- csnriuuaoo annum 5. Rasklopni aparati i priključni pribor
1
jiti pomoću provodnika za izjednačenje j ~. _ oonosxo sam 4

potencijala strani metalni delovi, kao što U prostorima 0, l i 2 nije dozvoljeno postavljati rasklopne aparate i priključni pribor,
1
ouuno za :novcem: za izieuutnin 'osim sklopki u prostorima l i 2, koje su van dohvata nike a na njih se deluje preko izolova-
su: ramovi tuš-kabine, prozori i vrata, Pnixuiäx FOTENCIMLÅ
iiog gajtana.
rukohvati, poklopac podnog slivnika, _ Å. ODWWNÅ CEV
ispirač WC šolje i sl. Provodnik za izjed- l i
.. _1
_.Ĺ U prostoru 3 dozvoljavaju se priključnice pod sledećim uslovima, i to:
8
načenje potencijala je potreban i onda
1. 1--__-1 »`-_.-z.-z. .___..,..-z,.,},._..____.

r - _-zi1 Y:
_,, ,___---„__,._,,.„,¡_._,.„
i-_ - da se napajaju pojedinačno preko bezbednosnog transformatora za električno odva-
i
r-
kada u prostoriji sa kadom ili tušem ne
postoji električna oprema. - da se napajaju bezbednosno malim naponom;
Slika 2.74. Prikaz načina izvođenja dopunskog
Najmanji presek provodnika za - da budu zaštićene zaštitnim uređajem diferencijahie struje koja ne prelazi 300 mA, i
čenja potencijala
izjednačenje potencijala je 4 mmz Cu ili imaju poklopac;
vruće pocinkovana čelična traka 2,5 mm x 20 mm. - da se primeni zaštitni uređaj koji u slučaju greške pouzdano prekida napon prema
Provodnik za izj ednačenje potencijala se mora spojiti sa zaštitnim P rovodnikom nai vreme-struja, s tim da vreme isključivanja za mreže nazivnog napona prema zemlji
by
7.-Ex"
___. -.ų_n.-n.i_-un.,-_1

- jednom centralnom mestu (npr. u razvodnom bloku); 220 V, u zavisnosti od najviše očekivanog napona dodira (prema standardu SRPS HD
- glavnom priključku za uzemlj enje; 1 [3.4_l3]) za sve greške čiji je otpor manji od 4 kS2, ne sme biti više od 100 ms.
':__f_ _ .3
VŽ-;..
__Q.'I_ .&_ ;_ .: ~_.„ T_ ,E1._ ,.
--___Å_.__i.
- dovodnoj cevi koja je u neprekidnoj provodnoj vezi sa priključkom za uzemljenji Visina postavljanja priključnica ne sme biti manja od 1,5 m od poda.
1- »- . _.

til I 198 '

E' -..||-.
L" _
fr"-
ii"-
rz' _
..,
_,Il __ _ -
 VIIIIIIIIIIIIIIIIIII/IIIIIIIIIÅ j
Sklopke i priključnice moraju biti na rastoja_ 3. ELEKTROENERGETSKA
nju od najmanje 0,60 m od otvora vrata fabrički
izrađene tuš-kabine (sl. 2.75). POSTROJENJA
6. Ostala električna oprema
Fabrički
napravljena U prostom 0 dozvoljava se samo upotreba
kabinu za aparata koji su predviđeni za ovaj prostor. 1

tuširanje U prostoru 1 dozvoljava se samo postavljanje z

zagrejača vode, a u prostom 2 dozvoljava se pas.

tavlj anje zagrej ača vode i svetilj ki klase II.
Grejne jedinice, uzidane u pod i predviđene
n\ \ \ \ `i\ \ \ za grejanje prostorije, mogu se postaviti u svim
prostorima, pod uslovom da budu pokrivene uze-
Slika 2.75. Fabrički napravljene kabine za mljenom metalnom mrežom ili uzemljenim
tuširanje (granice prostora u kojima se ne metalnim omotačem spojenim sa dopunskim izje-
smeju postavljati sklopke ili priključnice) dnačenj em potencijala.
3.1. Visokonaponska postrojenja i oprema
3.1.1. Stepeni izolacije postrojenja i opreme
Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroj e-
nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], standardni stepeni izolacije za visokonaponska
postrojenja dati su u tabeli 3.1.
Smanjeni stepen izolacije u tabeli ima u
Tabela 3.1. Standardni stepeni izolacije oznaci dodatak ,,s“ i sme se koristiti samo u
visokonaponskih postrojenja mrežama sa efikasno uzemljenom neutral-
nom tačkom.
~ Oznaka Najviši pogonski Podnosivi
stepena napon mreže N udarni Za svu visokonaponsku opremu koja se
izolacije ,j (Um) [kV] `¡ napon [kV] ugrađuje u elektroenergetska postrojenja
mora se takođe izabrati stepen izolacije (Si).
Si 3,6 3,6 45
Na primer, za namotaje energetskih tran-
Si 7,2 7,2 60 sformatora, nazivni stepen izolacije je nazi-
*si 12 12 75 vni podnosivi atmosferski udami napon i
41 '

Si 24 24 125 podnosivi kratkotrajni naizmenični napon

5-I
'ël-;
Si 38 38 170 industrijske frekvencije, odnosno nazivni
1Ž;~
-» ; podnosivi atmosferski udarni napon i sklop-
.¡ ¡_ __
Si 72,5 72,5 325
L;-"V
'-`; :__
ni udami naponi (između faze i zemlje).
Q::-
-i....
5-.
`fl_É'
53J_
_
Si 123 123 550 Nazivni podnosivi naponi moraju se navesti
_L si 12 3s
-'r_
Č »
'~.:_ '-»=' ~-_ ~.- 123 450 na natpisnoj pločici. Podaci za namotaje
ii.H
li.:F;;;_ ¡.
iLSi 245 245 1050 odvajaju se kosom crtom, a stepen za udarni
si 24 5s 1
l “if
:- . napon navodi se prvi. Princip skraćenih
245 900
PH' ;
EI .su

oznaka stepena izolacije energetskih tran-

E. ..fl

,_*.|. si 42 Os 2 _
420 1550
sformatora prema standardu SRPS EN
,si 42 Os 3
.

É:z
-z-.. . ';'; _.
420 1 1425 60076-3 [3.3.42] prikazan je na primeru
;lš=;»; _i .

E E::
Hz-i
_F -1, jj gl
'||
autotransformatora za Um = 420 i 245 kV i
E
1 ' sa neutralnom tačkom za neposredno uzemljenje, tercijar za Um = 24 kV:
.sg »~
F. . 200
.I

-; 201
1'
`:v

z
 _J __-LT'-'E"*

#1
__-4-g

_«_ _=?3- -it

-r
:,¡- -
I ,j "! ŽĹ-_ __. _ I j
.. _,`-:_-_ __ :_: -.;.
. __
¡__¡` li

-- _'if
__ I L.-___?___ _
,- P'-"-.`.`

STEPEN IZOLACIJE: SI 1050 LI 1300 AC 38 / LI 550 AC 38 / LI 125 AC 50 gde '- _'

-I-“Š
,fi
T0 daje:
slovne oznake u primeru znače:
LI - podnosivi atmosferski udarni napon; ::fr-
I„..=s.,,,><A =so× 60 >< 1o=481<.4
_ |
l .
SI - podnosivi sklopni udami _napon; __ 1,„ zli./m+n =17./0+1 =17kA
|
AC - podnosivi naizmenični napon industrijske frekvencije.
pri čemu su (m) i (n) dobijeni iz dijagrama (sl. 7.27, poglavlje 7.9). Sabirnice imaju dovolj-
3.1.2. Termička izdržljivosti opreme na kratki spoj
I. nu termička izdržljivost kada:
Prema standardima SRPS IEC 60865-1 [3.2.6], električna oprema ima dovoljnu tei-mi.
čku izdržljivost na kratak spoj sve dok važi sledeći odnos za terrnički ekvivalentnu struju fr 1
_Ë_
łt~fi"'HiP'
1,, S 1,,,, Fi- = 4s`g= 33,9f<A
kratkog spoja (Im):
jT Prema tome, sabirnice imaju dovoljnu termička izdržljivost.
lth S Ijhr Za Tk S Th Iih S Iihr `Tí Za Tk Ž TI“
k
3.1.3. Najmanji dozvoljeni razmak
gde su: Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroj e-
Im, - nazivna kratkotraj na struja; nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], najmanje dozvoljeni razmaci između golih pro-
Tk, - nazivno kratko vreme; vodnika 1 drugih izolacijom nepokrivenih
Tk -trajanje kratkog spoja od početka prorade zaštite, uključujući vremensko zatezanje, do delova postrojenja pod naponom prema
prekida struje. Tabela 3.2. Najmanje dozvoljeni razmaci prema
uzemljenim delovima zemlji ili susednim delovima postrojenja,
Termička izdržljivost na kratki spoj za gole provodnike dovoljna je kada temiički dati su, zavisno od stepena izolacije, u tabeli
ekvivalentna gustina struje kratkog spoja (Sth) zadovoljava sledeći odnos: Oznaka Najviši q Minimalni `. 3.2.
T.__....
j stepena pogonski \Ž razmak prema I Ako pripadaju elektroenergetskim sis-
T
Sm5S„U\j-¡ľ-ki saTh:1s j izolacije napon uzemljenim j temima koji mogu biti u asinhronom pogo-
i< * mreže [kV] delovima [mm]
nu, za susedne provodnike istog stepena
fi
iza sva Tk. si 3,6 ` 3,6 QL.: izolacije moraju se obezbediti minimalni
Nazivna gustina struje
200
A
„THE
_
j
-
li
1
Ĺ rs
5,;-1' j M
` Si 7,2 » 7,2 9 CJ razmaci za 20% veći od vrednosti predviđe-
nih u tabeli 3.2.
kratkog spoja (Sth) prikazana j O _'_ I I . Ivííji
lsiiz 12 i-I IB CJ

je na slici 3.1 u zavisnosti F) Za susedne provodnike odnosno delove

jniifiiëumnuil . 2501: I Si 24 24
i|_-'
:Ĺ

od temperature (Qb) na "“v„~ I js. _ . _¡. 1 IU li)C.)

pod naponom različitih stepena izolacije,
_l... Si 38 38 32 CJ
početku kratkog spoja i Sun " Č" č sm :1__ ` C aeųoot l moraju se obezbediti minimalni razmaci koji
i j
|.¡

:.-
_

granične temperature (QC)

ii ~ - w"'- š' Ö jsivzs 725 * 63 C) su za 20% veći od minimalnih razmaka datih
“O vu- Ian.

na kraju kratkog spoja. Qc=301O'C zscrc zjl

O'-
.
_ N:
,UG 0' rzo? *
isi123 123 1151 LJ u tabeli 3.2, i to koji odgovaraju sistemu
EI'!*-.:'r-!i~":r^“=.~i'"'.'
11
-_-- T:-_- :-_-al.:1- OO C) Si 123 s 123 \D iliCJ
višeg stepena izolacije.
Primer. Odrediti termi- O
20 bU 60
i*0
50 100 120 'C
O
O
I'-JO
` li

60
ITnlíí

EO 100 |20"C Za provodnike u sastavu oklopljenih

} .
čke efekte na jednostavni in °== -- bi °~ "- Si 245 . 245 2301 C.)
postrojenja nisu obavezni minimalni razmaci
krali provodnik zi trofaznom ` Si 245 sl j 245 1961 CJ iz tabele 3.2, ako za takva postrojenja posto-
sistema sa jednom sabirni- Slika 3.1. Odnos između gustine nazivne kratkotrajne struje (Tk, = l s) i I si 420 sz i 420 3300 je atesti o čvrstoći pri uslovima pogona za
com po fazi. Sabirnice sa temperature provodnika; a) puna linija: bakar; isprekidana linija: koji su ta postrojenja predviđena.
j Si 420 S3 420 jj 305 O
montirane na ivicu, presek pljosnati provodnik od nelegiranog čelika i čelični kablovi; b) alumini-
NAPOÅJENA. Vrednosti važe za postrojenja na nad-
je pravougaoni 60 × 10 mmz jum, legura aluminijuma, aluminijumski provodnik sa čeličnim jezgrom ž'~

morskoj visini do 1000 m. Na nadmorskoj visini pre- 3.1.4.. Visina od tla. (poda) nezaštićenih
. delova
i materijal legura Al-Mg-Si. -__ j
1.1.
.ko 1000 m do 3000 m, minimalni razmak treba po- vlsokonaponsklh ul-eđala pod naponom
Dati su sledeći podaci: većatz za 1,25% za svakih 100 m. g
_.L-
13.-1 Prema odredbama Pravilnika o tehnič-
tl,i¡“=l7ÅĹ/l I¡¡=l7k/1 lP3=30kA k=.l,25 T;¡=2,0S
:___"'v'
„__ .__
_ -,_,,. .
kim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7],
ų_:__ delovi postrojenja na otvorenom prostoru koji su od tla udaljeni manje od 2500 mm, odno-
-- '=?-2-
Kada je 695 = 65 °C 1' @Q = 170 °C, nazivna gustina kratkotrajne strųje za I s (S',;,,) -. -'-' sir"-='
_ ' =, - sno 2200 rnm uvećanom za minimalni razmak iz tabele 3.2, moraju biti ograđeni ili na
iznosi (iz. 3.1): s,... = so A/mmå .
_ _ ili12 _ 1-I
.
_.I
í.:r:-" z
- zr:-z - '
v ,,;;_' drugi način zaštićeni od slučajnog pristupa. Ako visokonaponski uređaji nisu ograđeni,
L Šš- _
'_ ..-uf _

202
_-1 . ..-- .

203
._"`

"F
 _-,=; _- _..-_-_-, - -' ---=
__-a _- fi==- .._„-1
'_- -kn. '
\ _' ..= '_ ._`,-1 az.-:;
-E -L-. ^"š1:'f_
___ _ __; ___,:_ _:_ __
_-.g-h
Å"
EÉ-'Š"_' -i 7 .-_~-'
-'-*_'.;..- '-

_'.{ľ*z' ? L
-:_-ii* --_ _ tehničkim noimativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
I gornja ivica uzemlj ene noseće konstrukcije izolatora viS0_
I
'
\
Ts kog napona mora biti od tla udaljena najmanje 2300 mm [6_1_7], hodnici 1 prostorije treba da su izvedeni tako da je prolazak lak, a u njima se ne
Prema oznakama na slici 3.2, važe sledeće relacije: A smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da ometaju prolaženje_
_ ~ minimalna visina nezaštićenih delova visokonap0n_
Tabela 3.3. Minimalna rastojanja za transport [4.2.3]
skih uređaja pod naponom računa se kao zbir visina p0gi0_
1 I14 lja i visine najnižeg dela aparata pod naponom od donje Oznaka Najviši Minimalni razmak _ Minimlna visina l Mimmajno
ivice postolja aparata, odnosno kao H = (h + h2) = 2200 4, stepena pogonski prema uzemljenim delova pod , rastojanje od
min. razmak iz tabele 3,2 2 2500 mm; izolflfiile MP2“ delovima 1 l1fllJ0I10m 1 delova pod napo-
„i ifšvf zr- -«EM-mf- - -/ - udaljenost gomje ivice postolja aparata od tla računa mreze (tab. 3.2) 1 1 nom za transport
se kao zbir visina postolja i nosača aparata, odnosno kao (11 _ 1 (kv) N (mm) H (mm) T (m m) __
+ h1)2 2300 mm. sisrš 343
{fl': :-l: iæ h
Za postrojenja u zgradama, visina od poda do nezaši¡_ fSi 7.2 'A2
60
90
2500
2500
50131
501“@_
ćenih delova uređaja pod naponom u hodnicima i u prostori-
_-.

jama za prilaženje takođe treba da iznosi 2200 mm, uvećana “si12 12 1-1 li-> C.) 25 00 50 CË'
*f ,f ,- /e 27* ,tv / /if f/7
za vrednost minimalnog razmaka iz tabele 3.2, a za odgova_ _ si 24 24 l\J QU 2500
F*

50 LĹ3
Slika 3.2. Visine delova aparata; h rajućí napon. Ta visina ne može biti manja od 2500 mm. Si38 38 U) ilico 2521 CJ
50 GI?
- visina nosača aparata; hl ~
3.1.5. Pristupni put i prolaz u visokonaponskim
isivzp 725 O'\ U-) CJ 2831 CJ
731 C_3
visina metalnog postolja aparata; fsi123 123 1151 CD 3351 C_3
postrojenjima na otvorenom 1251 (__)

h2 - visina najnižeg dela aparata

pod naponom od donje ivice pos-
Čsii23s 123 \D ľl-9CJ 3121 Ë_3 1021 CD
Za postrojenja na otvorenom prostoru, prema odred-
tolja aparata; h3 - rastojanje ose bama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroener- zi.
'si24s 245 2301 CJ 4501 C_3 2401 I
provodnika od donje ivice postolja getska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], Si 245 sl 245 1961 CD 4261 Ĺ) 2061 „IÖ

aparata; h4 - visina najvišeg dela širina prolaza za kontrolu i rukovanje treba da iznosi naj- isi42oS2 420 3301Q? 5501 C_3 3401 'U1
aparata pod naponom od donje manje l200 mm, mereno između uzemljenih delova apara- 'si42os3 ; 42o 3050 5251 L
_J
3151 P(,|
ivice postolja aparata ta, zaštitnih zidova ili noseće konstrukcije. 2'
NAPOMENA. H= 2200 + N22500 mm; T = 100 + N2500 mm
Visina do uzemljenih delova iznad prolaza mora da ~

iznosi najmanje 2500 mm. Ako to zahteva nesmetan pre-

Slobodna širina hodnika u razvodnim postrojenjima visokog napona u zgradama mora
voz opreme, ta visina mora biti veća. Odgovor na pitanje
Ã

I __.__..__ I
-1-_

72,
koliko visoka može se naći u standardu DIN VDE
Š

0101 :20ll [4.2.2], odnosno tabeli 3.3 i na slici 3.3.

m
iznositi, 1 to:
1) pri jednorednom rasporedu:
- za kontrolu 800 mm
1
__
-:-

I Bitno je da se dispozicija elektroenergetskog postro-

g
ZH
jenja na otvorenom određuje na osnovu dimenzija transpor- - za rukovanje 1000 mm
..-..---__-91%_

Ĺí.-Ĺ., 2) pri dvorednom rasporedu:

Å---lsžgýnsnnp
-__ 'Q' 'I' _...;.
_ 4- Y tnog vozila i potrebnog minimalnog rastojanja od delova
pod naponom za transport (T). Na primer, za prolaz kami- - za kontrolu 1000 mm
ona mobilne laboratorije za ispitivanje visokonaponske - za rukovanje 1200 mm
opreme, koji je sledećih dimenzija: širine 2,5 m; visine 4 m Ako su postavljene samo prečage (a ne mreže) ili su u pitanju duži hodnici, preporuču-
Slika 3.3. Minimalna rastojanja za -H"'

i dužine 14 m, potrebno je u postrojenju od 400 kV obez- ju se odgovarajuće širine hodnika, veće od prethodno navedenih.
transport Y:
J..-;_~

bediti minimlnu visinu delova pod naponom od H 2 4 + 3,4 R _

*L _

= 7,4 m, što je značajno više od minimlne visine delova pod naponom od 5,25 m kada nema
I
Korišćenje prečaga i pregrada (retkih mreža i krutili
pristupnog puta i prolaza za transport ovog vozila. mreža) za postrojenja u zgradama
... ,V

_-..;-;_-' 1. Prečage
3.1.6. Širina prolaza za kontrolu i rukovanje u _ »fa
-'-'_'-"ii _
_-štit.
' .f'_ I

visokonaponskim postrojenjima ._
_ ' .."':'LE_'
f 5.1.2-
-`='čŽ"-'1
-- "_".
Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroje-
: _ __,___.ł_

- _'z _Ĺ ,-\_
nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], zaštitne prečage se postavljaju na visini koja
Hodnici i prostorije za prilaženje razvodnim postrojenjima u zgradama i kod razvodnih '
1, 1::-li ; _
; .'_\.`
1-Ĺ:--¡';_
iznosi oko 1 m (sl. 3.4). Za visine do 2 m, rastojanje prečaga od delova pod naponom koji
_ :,_„__., -__ _ _

nosećih konstrukcija treba da su dovoljno široki i visoki. Prema odredbama Pravilnika o I“ Ĺ' ""
SU postavljeni iza njih treba da iznosi najmanje 100 mm + minimalni dozvoljeni razmak za
' --*~_-Ĺ.
204 "E
205
'r

-_--_-"_, ,_„ _- _-zu -

= ~=-1 _. 1
-_^=:ł fi. -z = 'zf
,__-,ç;.' t;_. -
____:__ . _ _ .. _.
ím"f|."
 __,___, _

_ r ~ odgovarajući napon (tab. S_2), ali najmanje 500 mm Za" Šta je to „prostor nadohvat ruke “?
.L-._. _-._.,._
* visine preko 2 m, rastojanje ravni pregrade srazmęi-no S'
pod „prostorom nadohvat ruke“ podrazumeva se oblast dodira golim rukama bez pos-
. 1

smanjuje
.. _ sa _povećanjem visine . . i postiže vrednost
. . nula kadi-
|

l
| 22o0rfini+ ii). _ 1 . redstva pomocnih sredstava (sl. 2.32; poglavlje 2.4.l3). Prema odredbama Pravilnika 0
l mm d0~z_ raz _ _ visina iznosi 2200 min + minimalni dozvoljeni ramak Zak
(min. 25,5 m) 2m i odgovarajući napon (tab. 3.2), ali najmanje 2500 mm, tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
l'
[6_1_7] i standarda SRPS HD 60364-li-41 [3._4.l3], prostor nadohvat ruke je područje koje je
190 mm* 2. Pregmde ograničeno aa mesta na kome _se _stoji (S), 1 to: na gore najmanje 2,50 m, vodoravno ¡ na
imm.doz.raz. _ __ _ _ ___ _
:('m¡n_500 mm') “ _ Prema odredbama Pravilnika o tehnickim normativi- dole najmanje 1,25 m. Postavljanje opreme van dohvata ruke je jedna od zaštita od direkt-
nog dOdlľa.
2 i
ma za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad "' i_
_.\H__

-i 0 i,
1000 V [6.1.7], zaštitne pregrade se postavljaju na vi sini ~ il.I.:
'1'1-
114,.1_~li-,.,_i.-
NAPOMENA. Ako je prostor u kome se _zadržava ili kreće osoblje ograničen u hori-
.:_
1m j Š”
koja iznosi oko 1,8 m. Pregrade mogu da budu retke mreže
zontalnom pravc__u_nekom preprekom (npr. zastitnom letvom, ogradom, mrežom) koja pred-
j _
(veličina otvora 20-60 nim), krute mreže (veličina otvora _ -='.:i-. _
stavlja Stepen zastite IP 2X (poglavlje 2.4.1), prostor dohvata ruke pocinje od te prepręlça
i _,_-:-_„,_¡ę.-i--/r-,_._4I..__-__'=_'!_=.- ' 4:11 '- ;._:,z'--'-^-'.-;._ .».,- .;='».',':";" * - 11' >- -' l _' `_=--
ę--
._-_z_-.~- -- _--r~ f-
_ _ . ~-"ii
do 20 mm, s tim da je prečnik žice od najmanje 2 mm) ¡1¡ '1..=ŠŽ"_;
""fĹË=_ i
__ __-!"
;,__;._-_-__'
- lim Za visine do l 8 m, rastojanje pregrada od delova od 3.1.7. Ograđivanje visokonaponskih postrojenja
. . .. ' ._ ” _ _ _ ._ _ _ P _ |...,I .. "

Slika 3.4.POSľ2Vl]21I1j€ Pľfififlgfl naponom koji su postavljeni iza njih zavisi od vrste pra-
grade i iznosi najmanje: Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroje-
nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], pro_st__or_ oko visokonaponskih razvodnih postro-
a) za retke mreže (sl. 3_5a): 60 mm + minimalni dozvoljeni razmak za odgovarajući
jenja treba, po pravilu, da bude ograđen spoljasnjom ogradom visokom najmanje 1,8 m.
napon (tab. 3.2); _
Ograda mora biti izvedena tako da nije moguć pristup u razvodno postrojenje bez posebnih
b) za krute mreže i lim (sl. 3.5b): 20 mm + minimalni dozvoljeni razmak za odgovara-O pomoćnih sredstava.
jući napon (tab. 3.2). Za postrojenja na otvorenom prostoru, uz unutrašnju stranu ograde, u pojasu visokom
6 m i širokom 1,5 m uvećanom za vrednost minimalnog razmaka iz tabele 3.2, ne sme nije-
_
_ -- _-.'_-_-__„_
:'.'.>'='__:=.f}U}_
__¡-- _- ~'a':,-ę':'
3,;-_ž:-Ëšz, i dan deo biti pod naponom. Minimalna visina provodnika iznad ograde i iznad tla van spo-
` "«'-'-'.:ľ"Ĺ

_ . _ _ = - _ _ _ _ -_ .f_ _ _ _ii-fa l
I',f
' z..-,za---f3..,
1
______,_____:_,._j'=_
ljašnje ograde određena je Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih
!I _, __ ,_ elektroenergetskih vodova nazivnog napona od l kV do 400 kV [6.l_12].
' _ __ j . _ _ z- - .\'._ă:

2200 mn; + _; 2200 mm + l ~ Ograde u slučaju kvara u postrojenju mogu da dođu pod napon. Zbog toga je prema
imin. dozi raz. min. doz. raz. A Pravilniku o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog
(min. 2,5j m) (_min_ 2,l5 m) napona iznad 1000 V [6_1.1], odnosno tehničkoj preporuci TP-23 [5.2.l8], potrebno predu-
_ 3-,__-,_f
_
zeti sledeće mere oblikovanja potencijala:
ÉË¡_'í`;'

¡¡;f__

- Metalni stubovi spoljašnjih ograda napravljenih od neprovodnih materijala moraju

N min. doz. raz. I 2-1 . min. doz. raz".i::'Ë-íiifć`;i_-'iËľ"1;3ii;i1fiĹ da se uzemlje vezivanjem za zajednički uzemljivač za oblikovanje potencijala, koji se pola-
"I - že duž ograde sa spoljašnje strane na udaljenju od l m i na dubini od 0,5 m ili vezivanjem
I N 60 mm + _ _ : 20 mm + ŠŠ:_ľËĹi.íf5'¡Ž1 *
:'__' _'
za pojedinačne uzemljivače za oblikovanje potencijala koji se izvode oko svakog stuba na
l min- doz. raz. _ . min. doz.
I
j EF:udaljenju od 1 m i na dubini od 0,5 m. Zajednički uzemljivač može da bude odvojen od
É-'íig

I ~' . i.- 1 ` i = Š'Ĺ'I-Z - ,»Č:._,i

sistema uzemlj enja postrojenja. Pojedinačni uzemljivači se ne vezuju za uzemljivač postro-
_ ~_

jenja_
i zrN 1,8 ni I É?
igi lf i 1 8 in II fiíi W =¡:'='
. 'a-:=
'_'%`Ĺë_

* il
'
_
- -I
__
-::Č "
--"V" __z-'=`fË= -_ ~.-;__~
»_ _;__'_ . _ ..
.'.3:-Š l _
r-" l-"IF
1 -_-5:if'
; _
l
_ i ,
I
I
-f' __
;.=_ćĹ'
]____šj_:_
_íË- J:
“z- ,;;`<_-.»_-__'
;.
-= -
_
.:.
`-` v. :-1-:Ĺ fi), == 1:`.???ižlrl
."J-`-Ĺ“'I""}'_`=l';1;`r
_'_
._-_:_.___\:
';
____
i 13.;
___,}__ë\_ »f--Ä
- Delovi metalnih spoljašnjih ograda postrojenja moraju da imaju međusobnu galvan-
` `1% _
zi a,-;ę_-1;
_,_ _
f'|'

|_. _-j-'¡__'»r=_"f__`»_i
- - -z < -- -- - ---

.i.'.łË_j.-_-,i=___=j”rĹ==é;.=ät:_-;_=1-f'¡.'_ij_ ší_";, a_,!_-»-_z;=_

. -- -.-_ --. ._ - - f- ."""_""""T"

_}_
_ I

-_.--
.. _ . . . ... . __ ..

Q 5,,-__=-.__;¡;__=%-;;_a;; .-'-j¡;j;_'___,.__;__f_;_-}-j_'_; ~;_;-;„;_>_z_-_.__¡„,__-;¡¡;

.. . .. . ... .. .__ .

_-;f,g'¡'_a--_;_.;-i; _, '.jz{_Iiš,.;=_z;__¡,i;1_;1;'g.-}.; z_-.-j_;-łgý;.;_==2_-z'¡¡__Ë.;á.;__-:Q_f._,ig,¡ľ{5;g; {ga-if`-='-Ëj¡I:å:@;,_=_;_;__;,_j=_z_-3-1'

I

_ '- __
Š" '-'.:Ĺf._ '
'i -f-_:ii 1'
sku vezu.
.'¡_~_'i ' Ograde se uzemljuju preko horizontalnih uzemljivača ili preko pojedinačnih
a _ b _ _ _írifl
}_'_
'=..„_.,__
.¡-._|- - _. -
- _ >' _f _ _ " 1 _-n* ¡_:=_ __>=<;-1. _»- _' 1.- -3 .;' ~¡_¡ - - 1- -.->_____<;. ';;_;;__-__\_ _>;: _- '_~__ _:__ ._¡_¡¡ _>__z._f _ - ;,_ i',_".'i,--'_=j_=__¡;_.-;¡ z_;.;__.? __;¡___'_\___ ,¡_'¡~__¡¡~__: 3.,-;_\->' _-_ ¡¡;__,,__- ==___-_
'_ i
_ *,_3 __:-,~___.-f-~_„„,_,,_.:-___,_>1f štapnih uzemljivača koji se postavljaju duž ograde u razmacima od najviše 50 m. Štapni
ii Šri.
_ ___
H::
I.
_
uzemljivači moraju da budu dugački naj manje 1,5 m. Ograde postrojenja mogu da se uzem-
- -15*-11-__Ž=
}_.R>.'
É'-'-'z"}¡'-__
-

Slika 3.5. Postavljanje pregrada; a) retke mreže, b) krute mreže ilim

.É =-`-_ _i _
lje i uzemljivačem za oblikovanje potencijala koji se polažu duž ograde sa spoljašnje strane
@ii
_1'-"Ĺ _
'-'łl T
*°-1'fr

- it I na udaljenju od 1 m i na dubini od 0,5 m.

'EF
_1_i... it

:.'__,____

To znaci da za visine preko 1,8 m do 2 m važe odredbe za prečage (sl. 3.4). Takođe, za i --T:-Ë-“_-_'
.L F V
. :I

- Dozvoljeno je da uzemljenje metalne spoljašnje ograde bude odvojeno od sistema

1 -'
iii'
- visine preko 2 m, rastojanje ravni pregrade srazmerno se smanjuje sa povećanjem visine i _
- _.._;._„,
uzemljenja postrojenja, radi smanjenja napona dodira. Ako se ograda postrojenja povezuje
;._ _ -_ -
. 4 l _

_,i postiže nultu vrednost kad visina iznosi 2200 mm + minimalni dozvoljeni ramak za odgo- -Ž Zelľ' sa uzemljivačem postrojenja, to povezivanje se izvodi duž ograde u razmacima od najviše
;'?=-_-T;
li-|1
_'1!_
|'_

_--i varajući napon (tab. 3.2), ali najmanje 25 00 mm. Č¡ _ ___„,_.

---z ..;
Ž.:
50 m.
- ; i.

[il 206
_ ;¡1.-5

.-3
_.l 207
__:f
ili
z 's i 1 i
_ľ:jI.f¡=:~
__ ë:_i__ . '
i:¡'_

--- _..-|1 -
-" »i
 i._""",1
r
-pazim* _'í:i"!

li
r
lj.
5|
I

- Spoljašnja ograda postrojenja (i deo ograde iznad koje prolaze visokonaponski Vo; _""" __ Napon koraka (Uk) je deo potencijalne razlike koraka kome je izložen čovek kada
dovi) kao i njeno uzemljenje, razdvajaju se od ostalog dela spoljašnje ograde objekta koj N rokorači potencijalnu razliku. Napon koraka je manji od potencijalne razlike koraka za
se prostire i obuhvata područja objekta udaljena od postrojenja i uzemlj enja postroj enja_ , gadovo napona prelaznih otpornosti stopala-tlo, i proračunava se prema izrazu:
_ Na ulazu u postrojenje i na području otvaranja ulaznih vrata vrši se oblikovanje.
potencijala potencijalnim rampama koje se vezuju na uzemlj enje vrata postrojenja.
_ Unutrašnje ograde (koje razdvajaju pojedine delove postrojenja ili postrojenje ód; U 1“ i+6-io-3~p,,
E“
av ._
stambene zgrade pogonskog osoblja) i metalni stubovi unutrašnjih ograda napravljenih oo ' .ľa

neprovodnog materijala, uzemljuju se vezivanjem za uzemljivač postrojenja. Ako spo1jaš_ 1:- ':"_ da ja pp f specifična električna otpornost površinskog sloja tla (Qm).
nja ograda postrojenja nije povezana sa uzemljivačem postrojenja, unutrašnja ograda So S _ ._ . ._ . _,_ ._ „__ __ __
galvanski ne povezuje sa spoljašnjom ogradom. Sigurno galvansko odvajanje od spoljašnje, Oblikovanje potencijala je specijalni razmestaj uzemljivaca ili dela uzemljivača, kojim
ograde postiže se ugradnjom delova ograde od neprovodnog materijala u unutrašnje ograda ,.-;.f- _ se utiče na raspodelu potencijala da bi se smanjio napon dodira (Ua), odnosno napon koraka
(npr. drvene ograde ili sl.) na mestima spajanja sa spoljašnjom ogradom. Ugrađeni izolaci_ (Uk) kod uzemljenog objekta (sl. 3.6).
oni delovi moraju da budu dugački najmanje 2 m. Primer oblikovanja potencijala pomoću
- Metalne ograde susednih objekata (koji nisu u vezi sa elektroenergetskim objektom) „ P f P P PP uu dva sa stubom galvanski povezana prstena
ukoliko dolaze do postrojenja, moraju se pouzdano odvojiti od ograde postrojenja. E E Eo prikazan je na slici 4.9. Prema Pravilniku o
Postavljanje ograde nije neophodno za razvodna postrojenja u zgradama čuvanih indų- i ` tehničkim normativima za uzemljenj a elektro-
strijskih objekata i za razvodna postrojenja u zgradama u naseljima i gradovima, u koja jo Ei energetskih postrojenja nazivnog napona
na siguran način onemogućen pristup nepozvanih lica. Ograda nije potrebna ni za transfor. * Ž ij iznad 1000 V [6.1.l], odnosno tehničkoj pre-
matorske stanice na stubovima, ako su delovi pod naponom na visini od najmanje 5 m fm poruci TP-23 [5.2.l8], potrebno je preduzeti
iznad zemlje. Ĺ sledeće mere oblikovanja potencijala unutar
-1.
f
o Referentna zemlju postroj enja:
3.1.8. Oblikovanje potencijala S ' ' P PP ¡,,„o„„,„,a J" - Sve uzemljene metalne mase na podru-
Pre puštanja u rad elektroenergetskih instalacija i postrojenja, izvođač radova mora da if _if
'ri
_Ä _
Uumămč-pomoi“-in - _Š _gŠf¡a-gagi =<= čju mrežastog uzemljivača moraju biti unutar
izvrši pregled (kontrolu) elektroenergetskih instalacija i postrojenja, tako što merenjem
_
«- _,-
,_!
_ notflflrlifllfl zatvorenog prstena uzemljivacke konture.
ispituje i utvrđuje da primenjene dopunske zaštitne mere sprečavaju nastajanje i održavanje
1.;-I li ` Spoljašnja kontura mrežastog uzemljivača
_,_-`»_>

previsoke potencijalne razlike dodira (Ed) i potencijalne razlike koraka (Ek), odnosno odgo- 1
:' 1"

.¡, _j
Slika 3-6- Napa“ uzemljivača (Un) U raspada“ mora se prostirati izvan perifernih metalnih
varajućih napona dodira (Ua) i napona koraka (Uk). U Pravilniku o tehničkim normativima Pakiaailala (E) na Pavľškli ka iznad uzemljivača; masa u postrojenju na rastojanju od najmanje
za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.l], date su
_ja_ Uu - napa“ uzemljivača, E " Pataflaiiai na Pala" 1 m. Uzemljivačka mreža mora odgovarati
« ' šinitla iznad uzemljivača,E„-raspodela potenci- rasporedu pojja, pojožaju aparata, postolja ¡
definicije navedenih potencijalnih razlika i napona, i to:
lala Paski abkkavafliai Ed _ Pataľkľilakla ľazkka noseće opreme. Na svim tačkama ukrštanja
- Potencijalna razlika dodira (Ed) je potencijalna razlika koja postoji između uzem- đ0d¡ľai Eh-Pflteflcilakla ľalkka kaľaka uzemljivačke mreže potrebno je sve iizemlji-
ljenih uređaja i stajališta, a koja može da se premosti dodirom. Pri dodiru, strujno kolo se vače međusobno galvanski spojiti.
zatvara preko ruke (ruku) i stopala čoveka (sl. 3.6), pri čemu su čovekova stopala udaljena _H ;_ - - Na uzemljivač postrojenja povezuju se sve metalne mase u tlu na području postroje-
1 m od uzeinlj enog uređaja. nja, sva pogonska uzemlj enja, metalni plaštovi i arinature kablova, zaštitni i neutralni pro-
'_-_"Iz,
__ Napon dodira (Ua) je deo potencijalne razlike dodira kome je izložen čovek pri
, _. __ ~ _
vodnici niskonaponske mreže sopstvene potrošnje, zemljovodna užad pripadajućih nadze-
dodiru. Napon dodira manji je od potencijalne razlike dodira za pad napona na prelaznoj
Lff- {_
innih vodova, zemljovodi gromobranskog uzemljenja, uzemljenje postrojenja električne
_ P -

otpomosti kontakta stopala-tlo, i proračunava se prema izrazu:

zç-_

L-:T '
vuče (ukoliko je izgrađeno neposredno uz elektroenergetsko postrojenje).
_-11 :-
- Na uzemljivač postrojenja povezuju se svi metalni delovi pogonskih sredstava koji
Šš'
E ne pripadaju pogonskim strujnim krugovima, a isto tako metalni delovi koji ne pripadaju
Ud _ d_3
električnim pogonskim sredstvima, a u slučaju kvara mogu doći pod napon, kao što su:
a_

1+l,5-10 -pp
'Ž
_*_
li
\- ograde i mreže oko pojedinih aparata u postrojenju, konstrukcije stabilne protivpožarne
iz'E _i
„. -._,. _
zaštite, koloseci, cevovodi, kotlovi, cisterne, armature armiranobetonskih konstrukcija i
gde je pp - specifična električna otpornost površinskog sloja tla (Qm).
druge metalne mase prema zahtevu propisa.
:u

i J
- Potencijalna razlika koraka (Ek) je razlika koja na površini zemlje može da se - U teškim uslovima uzemljenja u postrojenjima na otvorenom prosto_ru_ivia mestima
premosti korakom dužine l m (sl. 3.6).
:
;j_

I..
,,.
stajanja za manipulacije postavljaju se nastupne metalne rešetke ili ploce (stajalista) galvan-
-11

208 209
ł*E'__ ' -'

iåëif i
i
_E
'i fi'
_I _.._.„ _,iz11
j._.». ah, _ _ .
ii! Ä. iI

_
-_-mi
 - I l
-,'r ' | _
: |

ii'
Pi.
ski povezana sa uređajem za rukovanje i uzemljivačem postrojenja. Veze stajališta ga Ž
dajem-
za rukovanje _ _ ._
1 uzemljivacem ., -
izvode se bakarnim _ „
uzetom 16 mm2. 111- __- _ Pri zemljospoju na ll_0 kV strani TS 110/10(20) kV, na sistemu uzemljenja u prvoj TS
- U postrojenjima kod kojih mrežasti uzemljivač pokriva svu raspoloživu pm, ~- 10/0,4 kV ili 20/0,4 kV pojaviće se napon (Uuj):
. _ _ _ _ __ „ _ _ r i_-:-; -
postrojenja tako da su rastojanja između uzemljivaca i metahiih ograda postrojenja Uul.-:k¡Ĺl¡:l{¡I`Ik Zu li Ñ ” a "
. ._ „ . _ 3
(do 2 m), metalne ograde se povezuju sa uzemljivacem postrojenja na svakih 20 ni 1 oo - -z
»- @as -P f PP - -P-_
zno uzemljuju sa spoljašnje strane ograde trakastim uzemljivačem na rasto`an`u od aveki' de Su: __ . „, - ._ . Qigg wi __ _ _ _ _
_ _ _ J J l Ž _.koeficijent iznosenja (koeficijent izla- "'-""""'- P. ;
ograde ina dubini od 0,5 m. m od i o_3sj - P \
aećęg) potencijala; _ _ T _ fi-PP P j _
- Zemljovode u relejnim kućicama treba na što više mesta povezati sa metalnim doj
r - - O Uu¡,oapon (V) na sistemu uzemljenja TS ja ` A 19° “nl _ _
vima konstrukcije kucica. Na zidoviina relejne kućice treba postaviti sabirne zemljovooo _
visini polaganja kablova sekundarnih kola. na 110/10(20) kv; _„_ 60 {wi
- Sve uzemljene neutralne mase na području jedinstvenog sistema uzemljenja objekt O ¡ »redukcioni faktor napojnog voda ll0 _ 9.P33 __ l j ___ Ć* :oni-ol
KV; A _ P _ li
I

I?
koje 'su_po svom polozaju izvan zatvorenog prstena mrežastog uzemljivača postrojęrfąi
I ,ukupna struja zemljospoja (A) na Pi ,JALA PoiEmaenc 9 Zã i
1 š' -
moraju imati površinske uzemljivače za oblikovanje potencijala. Ovi uzemljivači su u goji'
ku prstena na bočnom rastojanju od l m od uzemljenog dela, a ukopavaju se na dubini k Sooimioomoiiokvors110/10(20)
._ -:_ ZNOS _ca
3 jan ~P„--P-_ _ ;
:P
. ._. „_._-.,_..-..-. .
-_
f
0,3 m do 0,5 mi povezuju sa uzemljenim delom. O _Q
¡.
il` -

- Oko temelja zgrade u postrojenju (komandno-pogonske zgrade radionice ma ' - Zu „ukupna otpomost (impedansa) u (Q) KGEF G 0 O _:_ j _j __ _ j Lj I
mjzr.

:_ ,__ i dr.) polaže se prsten na rastojanju od l m od temelja zgrade na dubini od 0 5 m poåęaåin sistema uzemljenja TS ll0/l0(20) kV. ' o ioo zoo aoo_ ioo seo son [in] _
ui.

sa unutrašnjim uzemlj enj em u zgradi kao i sa mrežastim uzemljivačem postrbj enja Jel ° Koeficijent (ki) se određuje na sledeći UUIINÅ KÅBLA
- Oko temelja zgrada van postrojenja koje su na području jedinstvenog sistema uza način. P
_*uma-ez_q|iraf|=n-_
a) Ako se Veza TS 10¡0,4 kv ili TS Slika 3.'7.Iznošenje potencijala preko plašta kabla
_.¡'E i.
-.-.- _az-1-.-:aq-9:-Ĺ____.
.-_-. ._ _1_ _. _k .
ljenja objekta i napajaju _se iz sopstvene potrošnje objekta, kao što su stambene zgraläla r
._.___._
,_ i
pogonskog osobljai ostali pomoćni objekti, polaže se uzemljivač u vidu najmanje jedno ` 20/0,4 kv oo Ts 110/10(20) kv izvodi kob-
{_
IP“ 13 A
prstena na rastojanju od l m od temelja zgrade i ukopava na dubini od 0,5 m. Ovaj uzeinl"g jom ga provodnim plaštom (NPOl3-A, Tabela 3.4
vač povezuje se sa uzemljenjem postrojenja i na njega se vezuje unutrašnje uzemljęaejl-i IPZOI3 i sl_), koeficijent iznošenja potenci- P _ _ j _
Y '_ _ „, . _ _ _ _ U
zgiadi. U teskini uslovima, kada je jedan prsten nedovoljan, treba položiti dva i više pflsje jala (ki) u zavisnosti od dužine kablovskog j Broj tľaf°S(t¡?m)ca na vod" j 1
1
2 I >2 `
'i--`.'-
-,J
.-gi. nova međusobno povezanih u vidu mreže. " voda 10 kV ili 20 kV i za nekoliko vrednosti _
P-Pu _
_ TS _ U li _ _
i. 'I-
__¡
_
_

specifične električne otpomosti tla koje su ki (Uľ_baa1Z°Vafl° aaaalla i 0,74 O 49 O 41

laNAPOME
TS k _NA _ Prema tehnickoj "' ' preporuci- TIT _ 7 [5.3.lO], za izjednacenje
. _ ., _ potencijala ._
iinu' r oristi se pocinkovani čelik kružnog punog preseka prečnika 10 min ili ' karakteristične za gradski konzum, dobija se
_-„_-_
_:__

|;_
TN S1St°m= Rz z 0=5 Q) l i *P i
sa dijagrama na slici 3.7. Za dužine kablov- Aki (U1'bf1I1iZ0Va110 ľl-'=1S@1J-61), o 35 o 65 o 55
kovana čelična traka preseka najmanje 100 mm i debljine najmanje 4 mm 3 poem-
skog voda manje od 200 m, koeficijent izno-
._¡ '

Rz 2 1 Q) _ i ` i 5 ” i
_,ii-
I-1
¡ _

3.1.9. Zaštita od iznošenja potencijala iz postrojenja šenja potencijala

1- ima vrednost kao i za duži- 1I<{(š21jigŠidski konzuma, j 0,95 0,9 i 0,8
nu 200 m, jer se tada TS l0/0,4 kV ili TS
+1.

¡ i.| _ Prema tehničkoj preporuci TTI-7 [5.3.l0], smatra se da nema o as t' d ` " ' 20/0,4 kV praktično nalazi unutar potenci- _ NAPOMENE. P
'~-z1.P::-za-i_'.LU-_: S.-_5.-_' -_,I
~-z-_- f
""fF'
-''ie":-r.:|'z:°*
"-_
''*:
',_~-_-~.P_*.'r-...J
, gs_ę-e:.3"-_?G.~*:"'._. potencijala iz TS 35/10 kV, TS 35/20 kV, TS 35/0,4 kV, TS 20/0 4 kk/ il3l`OSS l0)/0 alzkęčeliid jalnog levka izvorne TS 110/10(20) kV. ` U Izraz ,, urbanizovano naseľje“ podrazumeva da TS
v-IEL.
:
---m. :--_.~_=_-f__.-:_=e-;u-iu:=-:---AI-
---us-r¡-vu-1". :ii--m_-.--_-rr::P
1raMflv-o-
uslovom da su uzemljivači i uzemlj enja izvedeni i dimenzionisani ,saglasno toj preporucip X/0,4 kV imaju relativno male vrednosti otpornos- _
.PĆF
i.j¡_
Sto se tice trafostanica 110/10(20) kV, takođe nema opasnosti od iznošen`a otenc`: l b) Ako se veza TS 10/0,4 kV ili TS i ti uzemljenja (na primer, Rz = 0,5 _Q ti słučaju da
.ni
20!0,4 kV sa TS 110/10(20) kV izvodi kab-
X ~ je na širokom prostom primenjen TN sistem napa-
ako trafostanica napaja razgranatu mrežu 10 kV ili 20 kV izvedenu kablovinia iia proil/Jdda P janja, odnosno R, = I .Q kod malih vrednosti spe- l
nim plaštom i ako je dodatno ispunjen bar jedan od Sledeća dva uS1oVa¡ lom 10 kV ili 20 kV sa neprovodnim plaš- j cifične električne otpornosti tla 1' sł.).
:i_ -

- zemljospoj na sabirnicama 110 kV isključuje se najkasnije za 0,15 s; tom, koeficijent (k¡), u zavisnosti od broja .zi Izraz ,,vangradskz` konzum“ obično podrazumeva
- trafostanica 110/10(20) kV radi u kablovskoj mreži 110 kV. (njs) trafostanica X/0,4 kV koje su priklju-
'ĹA' da se za napajanje koristi srednjenaponski SKS j
čene na isti kablovski vod, u trafostanici koja XHE 48/0-A `
_ Na sadašn`em J stepenu razvoja ` nase " elektroenergetske mreze, ~ dodatni- uslovi- za trafosta-
je najbliža izvornoj TS 110/10(20) kV ima
` iiš
... __ _

nicu 110/10(20) kV retko da su ispunjeni, tako da u većini slučajeva zbo velikih st ` '»_-._ .
Đ E' _1_'_:
*.,,_
_ _ =-_
1 „, __ g ruja zem- vrednosti koje su date u tabeli 3.4.
_ _::zu 1-
1 :li

å°S_P0JaVa a_ 110 kV Well, POSËOJI opasnost od pojave visokih potencijala na uzemljivačima z__a.
._¡_íŽ_

vi potencijali mogu da se prenesu preko metalnih plastova, električnih zaštita i/ili armatura »=Te=j: Prema tehničkoj preporuci Izvođenje uzemljenja u distributivnim transformatorskim
_' -_ľ. _
_~¡__-_Pz
.haj _
- 1- _ _-

oiofgookih kooiovo io kv iii zo kv do Ts io/0 4 kv iii Ts 20/0 4 kv u nisko ku stanicama 35/10 kV, 35/20 kV, 10/0,4 kV, 20/0,4 kV i 35/0,4 kV (TU-7 [5.3. l0]), smatra se
>»
1
1'-1' ~'
=~f:_z
Š-}Ž

mrežu da nije potrebno preduzimanje posebnih mera zaštite od iznošenja potencijala iz TS

k __ b_ i dalje_ prekoV neutralno g p_rovo dni'ka u jrista ` 1,acije
" potrosaca,
“L ' izazivajuci
' i ' ' '° naponenapons- 'Ë “Š

_ _ dodira 110/10(20) kV, ako napon sistema uzemljenja (Um) u prvoj TS 10/0,4 kV ili TS 20/0,4 kV
.,n.
011 iu nekim slucajevima mogli da budu veci od dozvolj enih napona dodira (Ud )_
iznosi:
210 _
2ll
 - Uui S 300 V ako se zemljospoj na sabirnicama 110 kV isključuje za 0 5 sa dejo
njem drugog stepena distantne zaštite susednom postrojenju (Udoz = 150 V, kg = 2); Va`
- Uui S 1000 V ako se zemljospoj na sabirnicama 110 kV iskl`uču`e za 0 15 s 2
_ _, . _ _ _ _ _ J J = 3 dëlovąfilf
njem zastite sabimica u izvornom postrojenju (Udoz = 500 V, kd = 2).
Ako napon uzemlj enja TS 10/0,4 kV ili TS 20/0,4 kV prelazi gore navedene vredngsji
mora da se preduzmu jedna ili više sledećih mera:
_ proračunom, analizom i/ili merenjima dokazati da su naponi dodira koji se j avljaju u
TS 10/0,4 kV ili TS 20/0,4 kV, kod izloženih objekata niskonaponske rnreže i u instalaci_
jama niskog napona manji od dozvolj enih napona dodira (Ud0Z);
- smanjiti napon sistema uzemljenja (Um) u TS 110/10(20) kV na jedan od sledećih
na počeflçu eksploatacionog vevka trafostanice da bude priključeno najmanje 5 kablova 10
kv iji 20 kV sa provodnim plastom., odnosno najmanje 8 kablova sa neprovodnim plaštom,
pri čemu nije bitno da li su svi kablovi pod naponom.
5_ Metalne vodovodne cevi galvanski se razdvajaju od uzemljivača TS 110/10(20) kV
T umetanjęm cevi od izolacionog materijala na mestu uvođenja u trafostanicu.
if-r Primer. TS 110/X kV smeštena je u centru grada. Skučen prostor omogućava izvode-
„je mrežastog uzemljivača.dimenzij`a 40 m × 36 m, uključujući i_temeljni uzemljivač zgrada
sma-a zemljospoja na sabirnicama 110 kV ii' trfzfostaniciiznosi lj, = J 7,6 kA_. Trafogfgnfca
_x-_ _j

se napaja kablovskim vodom _110 kV. _Specificna elektricna otpornost tla iznosi 40 Qm_
načina: smanjenjem struje zemljospoja u mreži 110 kV (npr. izborom najpovoljnije l<0¡1fi_ id..

p,-Oçeniti opasnost od iznošenja potencijala u slucaju kada trafostanica napaja razgranatu

guracije mreže i zabranom trajnog rada mreže u zatvorenom prstenu, ili smanjenjem bro'a
uzemljenih neutralnih tačaka 110 kV energetskih transformatora X/110 kV), smanjenjeln
dela struje zemljospoja kroz uzemljivač trafostanice (npr. smanjenjem redukcionog faktora
napojnih nadzemnih vodova primenom zaštitnog provodnika od bolje provodnog materija-
la), ili smanjenjem impedanse sistema uzemljenj a trafostanice (npr. dodavanjem vertikahiih.
mrežu X kV izvedenu kablovima sa provodnim plaštom.
Za praktične proračune može da se uzme da se izvan površine koju obuhvata namenski
Ĺ__-;
izveden mrežasti uzemljivač, plašt kabla ponaša kao trakasti uzemljivač u dužini „kratkog“
_{_
kabla (Lj). Pošto je na trafostanica priključen veoma veliki broj kablova koji gusto prekri-
vaju površinu oko trafostanice, efekat svih _kablova može da se prikaže tako da se dimenzije
_1

uzemljivača); _

- smanjiti vreme trajanja zemljospoja u mreži 110 kV (ugraditi zaštitu sabirnica 110 Ž mrežastog uzemljivača prošire za (Lj) u svim pravcima. U ovom primeru je:
kV u TS)110/l0(20) kV, podesiti drugi stepen distantne zaštite u susednom postrojenju na :

_
-¡ 7

¡„;z
Lkzio,/š=1o×/Ë=63m
0,4 s i s _ ; 3
.:-

- preduzeti dodatne zaštitne mere. Otpornost rasprostiranja (Rz) mrežastog uzemljivača trafostanice može da se prora-
.ri

čuna prema izrazu:

_r,-1.

- -r

Kako se izvodi zaštita od iznošenja potencijala?

Dodatne zaštitne mere koje mogu da se primene pojedinačno ili kao kombinacija više
f-.
Pš-

Ži
R _0,44p+pz0,44p_0,44-40_0m7Q
mera jesu sledeće: .SJ'.'*
:::¡._.. Z Jš L \/š t/26892 '
l. U kablovski rov, uz kabl sa neprovodnim plaštom (XHP 48-A, XHE 49 i sl ) koji
fr pri čemu je ekvivalentna površina mrežastog uzemljivača trafostanice:
povezuje TS 110/10(20) kV sa prvom TS 10/0,4 kV ili TS 20/0,4 kV, na nekoliko pravaca '

polaže se bakamo uže preseka najmanje 35 mmz.

r.,
.,-
s = (4o+zL.; (4o+zL,,) = (4o+2 ><63) (4o+2 ×63) = 26892 uz
2. Objekat (zgrade) koji se napaja iz TS 10/0,4 kV ili TS 20/0 4 kV a koji je direktno ._u t_

vezan na TS 110/10(20) kV, ima svoj uzemljivač (po mogućstvii temeljni uzemljivač) i zf;7.
.:.- Efekat plašta kabla kao uzemljivača zbog povezivanja sa uzemljivačima susednih tra-
sprovedene mere izjednačenja potencijala. Niskonaponski razvodni ormani i KPK su '
es
- 2:...
fostanica može da se prikaže tako da se kabl tretira kao ,, dugačak“. Međutim, zbog medu-
, . . _ ._ - „ PO ; 1

sobnog uticaja (,,ekraniranja“) plaštova kablova (polaganje više kablova u isti rov i sl.),
mogucstvu, od izolacionih materijala (oprema klase Il), ili se nalaze na neasfaltiranoin .
ar "Tz
'}'.
,=_

prostoru. I_(od_meta_1nih stubova javne rasvete koji se nalaze na neasfaltiranom prostorui na sistem uzemljenja trafostanice bitno utiču kablovi koji se prostiru u različitim pravcima.
kod kojih je primenjen sisteminapaj anja, izvedeno je oblikovanje potencijala. Za praktične proračune, zbog sigurnosti, uzima se da samo 4 do 6 kablova utiču na sistem
3_. Prema tehnickoj preporuci TTI-7 [5.3.l0], nije dozvoljeno prekidanje metalnih plaš- .¡ _|..
-'-.
uzemljenja, pri čemu manji broj odgovara malim vrednostima specifične električne otpor-
_. 3.;
tova 1 ubacivanje izolacionih umetaka energetskih kablova 35 kV, 20 kV i 100 kV tipa F- z'
Ĺ ..*: nosti tla. Tako se u primeru za p = 40 Qm usvaja se n = 4, pa se dobija:

Nl:(__)l3-A, IPZO13 i sl. Izuzetno je dozvoljeno da se u TS 110/10(20) kV izoluju električne .' :T j :_

zastite kablova sa neprovodnim plaštom (XHP 48-A, XHE 49 i sl. odnosno SKS XHE zk z RS, _ 0,075?/40 _OJZQ
48/0-A). Pri tome mora da se uzme u obzir: ,
_ -_da redukcioni faktor voda 10 kV ili 20 kV postaje: r = 1, umesto r = 0,5, što znači da
. Kablovski vod 110 kV čine tri jednožilna kabla sa neprovodnim plaštom. Zbog velikog
sistemi_uzem_ljenja svih TS 10/0,4 kV ili TS 20/0,4 kV koje su priključene na taj vod treba
I reseka električne zaštite i činjenice da se na drugom kraju voda nalazi TS Y/110 kV (gde
da se dimenzionišu na dvostuko veću vrednost struj e zemlj ospoj a;
Y= 220 ili 400 kV) ili TS 110/X kV (gdeje: X= 35, 20, 10 ili 6) sa veoma malom vred-
-_da lzostaje efekat smanjenja ukupne otpornosti (impedanse) sistema uzemljenja tra- nošću impedanse sistema uzemljenja, otpornost rasprostiranja kabla 110 kV kao uzemljiva-
fostanice zbog prekida galvanske veze uzeml ivača susednih trafostanica
ča TS I I O/X kVje takođe mala, po pravilu: Z., S 0,2 Q.
v 4. Zbog velikog uticaja kablova 10 kV ili 20 kV na impedansu sistema uzemljenja i'
' ' ' J- z .

resavanje problema iznošenja potencijala, na sistem uzemljenja TS 110/10(20) kV treba već Na osnovu dobijenih vrednosti za Rz, Zi, i Z, izračunava se vrednost ukupne impedanse
uzemljenja TS 110/XkV, tj`.:
212

il
i
 '_ _I I I

Č .3!zl| Hi- ~- -
"if r-
_ _; _ ._.iF
--
_à"_ __ _-"_"_ 5.-21
:_ :- _

li
_'._-=;;= _____\J
' -z-3. _--;:__ łŽ.._i_-
Ĺ-, .17""° i-'_t
_"__ '"._ęf_
':
_-stazi _'-;}Ii_'-
'if:=a."
1-_-_-_-_ ' -= 1.__„_-
'_=z -:z-

' I 1 I J 1 I I _I V e - faktor uticala SP0l11ih dC10Va küji Se uzima sa dijagrama b) i C) na slici 3.8' u slučaju
Z.. r [Rz
re + Zk~+ Zvl *_ Ĺ0,l07
P +~0,12_+ 0,2l =o,o44o bezspojnih delova, <>= 1. ”
NAPOMENA. Za glavni provodnik koji se sastoji od potprovodnika U i I preseka, pri-
Tako se na kraju dobija da se Pri zemlfospoju na sabirnicama 110 kV u TS I 1 0 ' rodne učestanost (fc) _se proracunava iz jednaciiie za jedan glavni provodnik, tj_ j ¡ mi se
pojavljuje napon: /X » . primenjuju za dimenzionisanje glavnog provodnika.
U,, = iz, fi, z,, = 0,4-o,35~17600~o,044 = Jost/<3o0 V 0 za proračun naprezanjapotprovodnika, uzimajući u obzir odgovarajuću prirodnu nčes..
0 tanesj; (fes), koristi se jednačina:
1i
Prema tome, nema opasnosti od iznošenja potencijala iz TS I 10/X kV koja radi H kabf
l
356 Bis
i
lovskoj mreži 110 kVi napaja razgranatu srednjenaponsku mrežu izvedenu kablovima sa
provodnim plaštom. Sličnim proračunom pokazuje se da u slučaju kada TS 110/X kV;-ad¡ a ~' cs Éš ms f (Hz)
. . . u
kablovskoj mreži 110 kV t napaja srednjenaponsku mrežu (gradski konzum) izvedenu }mb '-
lovima sa neprovodnim plaštom, takođe nema opasnosti od iznošenja potencijala pod nsjoľf 0 gde je Be - osno rastojanja između spojnih delova ili između jednog spojnog deja ¡ Suse diie
vom da struja zemljospoja ne prelazi 20 kA i pod uslovom da se preko svakog izvoda X¡,_j_¡“I I V ponora im).
napajaju najmanje dve TS X/0,4 kV. _ .~ _ r
ci) _[_ __ __
I-1-
3.1.l0. Prirodna (sopstvena) učestanost provodnika t i:_l5_"| iii-.|
3
Složeni sistem koji provodnici (sabimice) obrazuju sa svojim izolatorima s jednę sna _
„Š
ts-=o,st
l
. . - . . _ _ _ .V
ne, 1 sa postoljem koje nosi celinu, s druge strane, ima istovremeno 1 elasticnost 1 inercijuj
3 . - I
1' l
_ j--l,_-ei:: _
prema tome, može da stupi u rezonansu sa periodičnom silom koja na njega dejstvuje_ Une: _ l ts=o,33l di-10,51
stanost ovog složenog sistema kada stupa u rezonansu sa periodičnom silom koja na njega _ ` *S E i<=a
a
I

¡.. _
dejstvuje naziva se prirodna ili sopstvena ucestanost provodnika [3.2.6]. Usled hetero- s * __ of s "" * is=o,2si
genosti sistema ne mogu se, nažalost, uspostaviti neki opšti obrasci, ali se u izvesnim pose- l [S k=å '
bnini slučajevima veličina prirodnih (sopstvenih) učestanosti ipak može približno odrediti V fx, _lj -V Ž ,_ ts -'=0¡2l.

te se onda mogu preduzeti potrebne mere da se opasnost od rezonanse otkloni. , i

bl el
Odgovarajuca prjrodna učestanost glavnog provodnika (fc) sa jednim popręčniľfl pw c _Ncu Å i * i 1,oo
-I »
sekom moze se proracunati iz: r-_ »
ose „,//n .lj
_1:|-viung-iuxni-ruz:=-nmzrn
1- „--
,...
jf
fc IÉTJË (H2)
EJ
l

3
bi
_.F-'I

210 -Dz-
II II
-II
V
'-
X'
_
' '
/I
092 ni4)'/1Zi/.j
li
\š~.=__ 1!
-\1*"*'\~`
00 III flll
Il'
:~.' _ "'t-,-S-=0,si
I
_ ii-~1_
III
iflnen :ni
UIGI
':gq=1-.vriuų-;¡łt„.Mx_|-:' ._-| „vmi;|_i .-.-.- . -.
tz:
ur
Y.igi-" _»-“pIp-__.., u__.r.-_!-_
;>.¡-fgyi
L..._-L?
ų~,-\--
_.ti (1 .__'.-__""_' -„në-_.r `.
gde su:
m:ii ñ i {is -_.o,s)°'°" l _.li
I . . 0,33)
E ~ Jungov (Young) modul (N/m2); _ j _.L li
0|1::III
_ ČA lfllll
_0
l U an *I

._`-;.Iu¡„i_v|á`,„';¡_ '„.,-_æ' e.._._"'.:v"'¡'.,æ-z-~_

' Ja.- _-_*.,: _ir:..ą
_;ie:-:_
J - momenat inercije glavnog provodnika (m4);
- masa po jedinici dužine glavnog provodnika (kg/m);
V
'rlll I-Il_ - I
¡ i-te .azziz0,76
I
L . V .punimi-nl"
Qy u'11'
i"¡¡'" '__
ÅI
I__*

Ei- - osno rastojanje između potpora (m)-

fk ' -
o,a I i
0 0.02 0.01- 0.00 0,00 0.10 0,12 0,14
„,,, I
I
o o,o2 o,o:. ops ooo o,io 0,12 o,i:.
Gi
1.'
<wzą - a tor za procenu relevantne sopstvene učestanosti (tab. 7.20) _
mi/lnm' \sl mz/tnm' l l
Åk0 Se glavni Pľ0V0dľ1ik Sastoji Od P0ľPľ0V0f1Hika pravougaonog poprečnog preseka 0 5
odgovarajuća prirodna učestanost glavnog provodnika može se rora“ ti ` : 3
på P CUH-'fl 12 Slika 3.8. Faktor (c)_za obuhvatanje uticaja spojnih delova; a) raspored spoj nih delova u rasponu; b) spojni
__ L E JS delovi su zatezni elementi; c) spojni delovi su odstojnici ili služe kao odstojiiici
fC _ C É2 (Hz) J*
3.1.11. Sabiriiice
gde su: _f_
js _momenat inercije potpmvodnika (m4)_ _ Sabimice omogućavaju međusobno povezivanje različitih elemenata elektroenerget-
' 0 Éàlriäkogsistema (vodovi, trafostanice, razvodna postrojenja) odnosno elemenata unutar elek-
\Ž
l*!
ms' " masa P0.lCdi11iCi dužine P0ľPI`0V0dI1i1<0 (kg/H1); 2 Ëiľtroenergetskih
objekata (transformatori generatori motoriai d )
ili Ĺ' I J 3 I- -

214 _ ' _
-- if::
'5;z=;j.-
1.7' -` `
- -^-in-_ -1-

. __T--_l[,;_ -- -. _._ I
' " __> zz_s_|:--
išla...-_
_ _þ __L._ __ __ ,-
____-__ _„__
-i --f-_ :-- _:ą_ ---
"A -_«_-: _- „ .1**_ -z_
_.r
_ ;-z
- -r-_._
.jll
 Sabimice elektroenerg etskih p.ostro'en`a
j j _ u vg
z radama izrađu`u j se o d neizolova
` nm* Najmanji dozvoljeni razmaci sabirnica prema uzemljenim delovima dati su u tabeli
arnih ili aluminijumskih provodnika u obliku sma pravougaonog preseka, U-profija 5 tim sto se za sabirnice 1 veze visokonaponskih aparata izvedene pomoću užadi prime-
cevi (tab. 7.23 ) _ Sabimice elektroenerg.etskih postro`en'a
_ J J. na..otvorenom r t
... P°S_°1“i2fHđHi _ 'u Sledeće formule [7.2.l2] za izračunavanje ugiba na sredini raspona (f), Odnosnü ugiba
od aluminijumskih cevi (sl. 3.9), ili neizolovanih bakamih _ili .aluminijumskih provodnik na rastoj anju (X) od tačke vešanja (fx):
obliku užadi (tab. 4.10). Veze između elemenata postrojenja 1 visokonaponskih apaľ i ' 2
izvode_ se_ obično od istih provodnika
„, kao sabirnice
k _ t. (ali
. k manjeg
b. ..preseka),d s.ktim što se Za;-_{T li f :____- y _ a + k ° +í - (cm)
postrojenja na otvorenom zbog ustede prostora oris 1 1 om inacija provo _ni a (npf_ Cevn 20 _ 0-
sabirnice i savitljivi provodnici u obliku užadi za veze elemenata postroj enj a). Ukoliko n¡'e'=1¡
drugačije specificirano, priključci visokonaponskih aparata izvode se prema stand al'd“DIN f _ f.+ 4-fk ( X - a)(L-a - x) ( )
43084 [-42.31. ji»f x 1
(L-za
)
2
f CII1

f (pri čemu je otklon izolatorskog lanca: fi = f - fk), gde su:

1 Š iv 3 U _ napon na istezanje užeta (N/mm2);
i _.__ 7
K
L
9,s_~ -|~ ~~1o.o
Ëiitninn-ii-amair 3
I ili
_ 13.5-
4e,s_
1 _I
_L 1o.o
e
l
-l-3.5-Ĺ
f
“
-
-_
'W'«x
J
:'i
fz"

1: Ž''vi
v-,_,;¡;~. \_
'V-fil
»ii |,-
T _ Specifična masa užeta ili užadi opreme vezane za sabirnice (kg/cm3);
Gk _ masa izolatora (kg);
_ presek provodnika (cm2);
._ ukupna dužina izolatorskog lanca od tačke vešanja do užeta (cm);
, _ ___ _ _ __ ` ~» e - _ ' `~
'/O _ raspon između portala (m).
Ë
W
if
I j if Ugib na sredini raspona (f) za cevne sabirnice izračunava se po formuli [7.4.8]:
si i -..@. 5 l
Ĺ
...__ Gi*i , *Ã _ 1 Q _ L3
III
_- 3 __il
le

jfli .l. (H, = _,Li

f= <°m>
l

iii
H

3l
3 lgglw-li in mi r rA
\ il " _____ j tii j Š 3i 28.5 gde su:
fz !! l ,2i.s Q _ težina cevi između potpornih tačaka (N);
z 1 | Q ! li i
,f j E _ modul elastičnosti (N /cmz ) , koji iznosi za aluminijum: EA; = (6,5+7)-106 N/cmz, a za
'nl-u lfigllľll allllľllllljllľna EA1MgS¡E : 7-10° N/cmz;
mt- i _ č O
č l I L - raspon između portala (cm);
i z„ li 9 J - aksijahii momenat inercije (cm4);
!!¡!|
iii
Ö
OI

_.__ l _t 3
j_F_
_I_
____-
-, _ ar; '
faktor (tab 3 5)
414

i
A:i*-Al*m-Ilu1n47,'
Težina cevi između potpomih tačaka
UE Tabela 3 5 Faktor (1) (Q) i aksijalni momenat inercije za cev (J) u
a) Izvođenje sabirnica i veza od užadi u I-I-šemi 110 kV postrojenja
gore navedenom izrazu, izračunava se po
LEGENDA: 1 - sabimice;' 2 - sabimički rastavl'ač°
_| , 3 - prekjdač, 4 - sti-u`ni
j trans fonnator; Tip potpore
5 - naponski transformator; 6 - izlazni rastavljač; 7 - odvodnik prenapona formulama:
'r;^'v"í„».";.'" _ Cev sa potporom sa obe strane
Q :
_ Fi Cev sa jedne strane fiksna, a sa druge A
t 5 F . EI11:. / FF strane klizna potpora 1 J = 0,049-(D4 -_ (14) (zmt)
j Cev fiksirana sa obe strane i 384
gde su:
l', K I |'| D ' I
Cev sa tri potporne tačke 185 U
!|| 'Ili m - masa cevi po jedinici dužine, bez doda-
"
_Ili S"'ii¡
b) Cevne sabimice
íųifl .zu- p-umu; ini.
íçev sa četiri potpome tacke
jCev sa više od četiri potporne tačke
145 ¡
i 130
tnog tereta (kg/m);
gn - gravitaciona konstanta (9,81 m!s2);
LEGENDA: F - fiksni nosač cevi; E - ekspanzioni nastavak; D - antivibraciono uže; L - raspon između portala u (m);
K - krajnja kapa; S - potporni izolator; R - cev
1 ._
- spoljašnji prečnik cevi (cm);
Slika 3.9. Izvođenje sabirnica postrojenja na otvorenom prostoru - unutrašnji prečnik cev (cm).

Ž 216 217

iii
 if'

ušli'-:_ "-"_
"if - -if-'ii' šef
- . L, F.::"'
-_-.-'-_ -*.
~ '; _ŠL -" _
_,-„...¡.i: _
'_-.Ž-a'
__._ __ \

Rasponi sabirnica (L) i ugibí sabirnica (f) prikazani su na slici 3.10. Kod cevníh s,ąb¡¡_ i
r 1;-1 _

nica se, pored tehničkih uslova, mora da vodi računa o vizuelnom efektu. Najveći dopušteni
ugib (fmax) cevníh sabirnica u trafostanicama, zbog lepog izgleda postrojenja, treba da izn0_
si [7.4.8]:
E '
|
"ll »-_» ir 3 '"'
liši
F"-9

- ugib usled sopstvene težine cevi sabimica, bez obzira na to da li su sabirice na oba
kraja mehanički slobodne ili su na jednom kraju slobodne, a na drugom fiksirane, treba da
iznosi:
3
mm
3) Jednostruke Sabimice V
_~r:
_,, __./ _„Daj __-4: li
b) Dvostruke sabirnice c) Dvostruke sabirni U
(Sa podužnim sekcionisanjem) ji ce u -spoju
fm :Š (mm) ili fm SD (mm) ji ll

„nšľþ lee le" il H-¡-}-1-21__¡__j__.j_

č 1

li li S li
gde je L _ raspon između portala u (mm); D _ spoljnji prečnik cevne sabirnice u (mm);
_ ugib usled sopstvene težine cevi sabirnica i dodatnog opterećenja usled leda, bez
obzira na to da li su sabirice na oba kraja mehanički slobodne ili su na jednom kraju slobo-
dne, a na drugom fiksirane, treba da iznosi: _Hzili
_ai _He Ĺ, ili t._;. _.×í.-(_$
3-/H- c*»-vi
'Š_..f-(_a
._)._ i_.>. ×í_.-(_-*¡ r" °*"/*“ _F°“'
fmn
,
L
S~ I dj Kombinovani dvosn-„ki i e) Klasican dvostruki sistem sa i) Dvostruki sistem sabirnica sa
80 (mm) pomoćni Sistem Sabimiza izvlačivim prekidačima I dva prekidna mesta i izvlačivim
gde je L - raspon između portala u (mm). prekidačima

. `
__0_j_

l
l
ł _

C'*=,
1zL+2a
_

ŽŽ2.-._
':-biI
_ ,

¡
+0*
_
l

H
'

0
A ;Iiiij efi Io l-_:- fmax
*W

,mil
g) Dvostuki sistem sabirnica sa I* h) Trostruki sistem sabirnica sa
»-w~*h+w
}_
ivfþų

J
-fl'h*Ä-m
fl~wrfl'hfifl
div
i `\-|_f'
Ĺ

__._u_l ¡` wflflęfém l_æ"¡._¡,

>'-*Č*-/'-li-0

-I_"'ł--/
\_<\i\]-1/

x
\\__\\ I`\ĹI4

1) Sabimice sa 1'/2 prekidačem

/
X/<

É/1:
7_E\×\r»

ľ\-[i\~ Ë\»_Ë\

-I- 1 2 pomoćnim sistemom j podužnim sekcionisanj em l

l

*iji j r
I linea:
× . l IHËËI

L/2 “I
Ĺl _cz L/2 ` I
„_/»-_4. . ._/.-. -/»-+»
Tri“if”" {___-
b-
iwI
I----i
Illlll
._ /„_/._„. ._ /»_/. ._ /×-/»-«_ .-_,./. ._/. ,` L, j„11 4
ni/
_f»H
" _,._r,_; TŠ
a) Sabimice od užeta b) Cevne sabirnice
\
» -cik*
j) Dvostruki sistem sabirnica sa k) Dvostruki sistem sabirnica sa r` l) Dvostuku sistem sabirnica sa
dva prekidača paralelnim rastavljačem pomoćnim sistemom i
l
Slika 3.10. Rasponi sabirnica rastavljačem u funkciji poprečne
:

l
spojke
Y
Konfiguracije sabirnica u __/,_I_,\_„\_,\I_,\_._ l

visokonaponskim postrojenjima = 3 1 F LEGENDA:

-f- sabirnice; Ñ" prekidač;
Izbor konfiguracije sabirnica u visokonaponskim postrojenjima pre svega zavisi od
pogonskih uslova. Najčešće korišćene konfiguracije sabimica prikazane su na slici 3.11. I
li
_ . j _ ` årizvlačivi prekidač; filrastavljačš
Zbog jednostavnosti, na šemama su prikazane samo sabirnice, prekidači i rastavljači.
:I i

fi*f'7"_“ :'T

Korišćene oznake su: I - prvi sistem glavnih sabirnica; II _ drugi sistem glavnih sabirnica;
-<:z>_-fi/
11 {ii
m) Prstenaste sabirnice 1
l'

-. H„l-..i
.ff
_rjrllll-_
1

III ~ treći sistem glavnih sabirnica; US _ pomoćni sistem sabirnica (engl. bypass bus); U -
i,
_ r.,

r 3
fra-×- »I/-l
n) H-šema sa četiri prekidača i “aP°I"¡ wd (A' B' "')
;\*.-
':_:L:u_
ili l"
. 11" paralelni rastavljač (en-gl. shunt disconnector); V _ povezni prekidač (engl. linking breaker);
.iz _ l
' i
DT ~ rastavljač u funkciji poprečne spojke (engl. cross-tie disconnector). .- 1--iu .'

V Slika 3.11. Konfiguracije sabirnica

li li _-..._

218 fi:Ž 'Li-1

Ĺ;-_.-Ž -F
:r
.- _. ._z|. ._ i frrí' J i
I-
:_: _ _

219
| _ _
`ËË.
-.__ 1
I ._ 4 -:

r _-= ! '|;.I _ _ .--.I

_I1:*”'-'H - '
 .. Đ preterano zagađivanje dirnorn, prljavštinom, talogom soli ili drugim provodnim
3.1.12. Odvodnici prenapona
_. _ _._ _ _ ,¡_ '.¡

¡ ._ a;
Odvodnik prenapona je uređaj napravljen za zaštitu električnih aparata od trenutn matelšjainzilzetna izloženost vlazi, magli, kapljicama vode ili pari;
prenapona i za Ograničenje trajanja i, ČGŠĆG, Za Smanjenje ampliľude pľa't6Ć6 Slľuje N - h) eksplozivne smeše prašine, gasova ili dima;
_ _ . .„ _ _ ' 3-Z
„Odvodnik prenapona“ obuhvata 1 bilo kakvo eksterno redno iskriste koje je neophodno ZZ
i) nengnnalne vibracije ili mehanički udari; _
normalno funkcionisanje uređaja, bilo da j) nęuobičaj eni uslovi transporta ili skladištenja;
Tabela 3.6. Standardni nazivni naponi iskrište čini integralni deo uređaja, ili je kj pranje odvodnika pod naponom; ' _
1 poseban uređaj. Odvodnici prenapona se 1) teški uslovi rada dugotrajnim rasterecenjern voda (tab. 3.9).
1,-
Standardni nazivni naponi z.
K'-i1_

A odvodnika prenapona sa nelinearnim dele na:

1 otpornikom i iskrištem (kV„¡f) 1. - odvodnike prenapona sa nelineal-nim Tabela 3.8. Vrednosti maksimalnih udarnih napona reagovanja i preostalih napona u odnosu na nazivni
.!. > .
napon odvodnika U„
,0,1251 6 18 36 75 126 * otpornikom i iskrištem (prema standardú ¡._r.

0,28 1 7,5 f 21 39 84 Å 138 l SRPS EN 60099-1 [3.3.47]); lv Nazivni Maksimalni standar- i, Čelo talasa i` MHRS-
Maksimalni preostali

. 96 _sol - metal-oksidne odvodnike prenapona ¡¡aP0¡¡ dni atmosferski udar- atmosferskog udara ~ sklopni napon pri nazivnoj
0,5 9 , 24 1 42 bez ískrišta (prema standardu SRPS EN
jr

odvodnika ni napon reagovanja 1 1 udarni . struji odvođenja

0,66 10,5Ĺ 22 1 51 ,1o2 124 60099-3 [3.3.48]).
1
»`

U.. 1
napon
3 12¡30154.108':86l Standardni nazivni naponi odvodnika reag.
1 1 f l
4,5 j 15 33 l 60 120 l Ž 98 j dati su u tabeli 3.6, a standardne nazivne V kV=1r kVtemenavrednost1 ` Maksimalni napon N kV
A kv
1N/IPOMENA. Za nazivne napone iznad 198 kV, struje odvođenja u tabeli 3.7. 1 . : j ` reagovanja N temena temena
` nazivne karakteristike odvodnika moraju da budu 1 Š kV temena vrednost vrednost j vrednost
l deljive sa 6. ,
Odvodnici treba normalno da rade U -1

1 1
sledećim radnim uslovima: 10000 A 2500 A, Nazivna 10000 A 2500 A, 10000 A 10000 A pl 2500 A,
A Standardni nazivni naponi metal-oksidnih
a) temperatura ambijenta u opsegu Od ` 1 odvodnici 5000 A, 3 strmina i odvodnici N1 5000 A, i` odvodnici odvodnici 5000 A,
odvodnika prenapona bez ískrišta (kveff) 1
l . . ~40 °C do +40 °C; za teške 1 10000 A i čela ,i za teške 10000 A za teške 1 za teške 1 10000 A
1 Opsezi Korac: i uslove odvodnici kV/ps * uslove I odvodnici uslove rada uslove odvodnici
b) zračenje sunca l,l kW/mz; v

p <3 U razmatranju 1 rada za lakse 1

V

rada za lakse rada za Ĺakse v

c) nadmorska visina do 1000 m; vr

l 3-30 1 1 d) frekvencija naizmeničnog izvora

` 1 uslove rada uslove rada USIOVC ľflđël
0 3064 , 3 električne energije ne ispod 48 Hz i ne iznad 0,15<U„so.31, _ A 8,0U1. 1, 10 , - „12.0U»= - _ 8,0 Un
l

5496 6 52 Hz; t0,3<U„50„6 _ l 6,0U,, 10 _ N~ 2,511, 1 _ _ 6.0111.

96-288 1 12 ` e) napon industrijske frekvencije pri- ;
0,6<U..s1,2 _ 15,0U„i 10 - , 610U=~ - 5,0 Un `
` 288-396 18 menjen između priključaka odvodnika, ne _F 1 l
\ _ ^3,6U,
i

396-756 24 sme da nadmaši nazivni napon odvodnika; .1,2<U..s10` - 1316U„ SSUIM - .`4»15Ufl -
t) mehanički uslovi (u razmatranju); l10<U.s1z6 2.8011. 3.3311. Š1 2.00. A 3.20U. 1I 3.8511. - 1
2,80 U., l 3,33 U.,

Tabela 3.7. Standardne nazivne struje odvođenja g) uslovi zagađivanja (za sada nisu de- ,_

~¡;;6<U,,5200 2,6oU,, A 3,00 U, 6,0U,. 3,00U.. 3,45U1. 1 - 2,60 U„ Č 3,00 U„

pri obliku talasa 8|1s/20ms finisani).
Za odvodnike izložene nenormalnim
;g00<U,,g3o0,` 2,60U,, 4 j 1300 3,00U„ _ 2.75U„ 1 2,60Uz1 -
Standardnenazivne struje odvodnika prenapo- uslovima primene i rada, mogu se zahtevati ¡_ `1300<U<42o'
n._ 250U
5 U 1\ a 1500 2,90U„ , _ , 2.45U11 2.50U11 11 ~-
1 na sa nelinearnim otpornikom i iskrištem:
. 10000 A; 5000 A; 2500 A; 1500 A
posebna proučavanja u pogledu njihove _11 ,U,>4z6 Å
z,56U,Ai Q
_ 2000 1
z,90U,, _
_ ,2,45U. 2.50U. -
proizvodnje i primene (tab. 3.8), i o svakom
Standardne nazivne struje metal-oksidnih slučaju treba se dogovoriti sa proizvođačem.
I Y- ~ Koji faktori utiču na rad odvodnika prenapona?
1 51..
1
odvodnika prenapona bez ískrišta: \ Tipični nenormalni radni uslovi su sledeći:
JË
i'1:
20000 A; 10000 A; 5000 A; 2500 A; 1500 A , I z
Na rad odvodnika prenapona, pored pravilnog izbora njegovih tehničkih karakteristika
.i-__
a) temperatura ambijenta iznad +40 °C
11;
L -E
J.
1l.-1:
H 111 ispod -40 °c; _ 'zen-
f igr..

I _
značajno utiču l) mesto ugradnje i 2) otpornost uzemljenja.
..¡. _

rr-
El
b) primena na nadmorskoj visini većoj od 1000 m; J
1. Mesto ugradnje. Najbolja zaštita poj edinog dela opreme postrojenja obično se pos-
c) prisustvo i drugih toplotnih izvora (osim sunca) u blizini odvodnika; tiže tako da se odvodnik prenapona postavi što je moguće bliže šticenom objektu. Pľfim-21
¡__.

d) frekvencija naizmeničnog izvora električne energije ispod 48 Hz ili iznad 52 Hz; :Fi standardu SRPS N.B0.03l [3.1 .5], najveći dozvoljen razmak između odvodnika prenapona
_E' \f I
ł`- ..i 1. isticene opreme definisan je udaljenošću između odvodnika i štićene opreme, lzmeľenlduz
' li e) dimni gasovi ili isparenja koji mogu prouzrokovati pogoršanje izolacionih površina Š:-'
provodnika, za koji povišen napon na stezaljkama opreme, usled refleksije udarnog ta 21S&,
J.: " li'
ili metalnih nosača;
š ¡ _
i
i
-ł
11 Di!
220
_:. .
_

_
._-}_ _L
.

.Ĺ_
31
221
-

i
i "'
='f_
I "" 11
li J- 'f' -L-t

š
í '=; ' :Š

1 _,_ _ __ __._.._ .__.__-

ii z-.-
 1:11 "* _ J 1. .__-EE-'1'.
if: 1: '.=1'-- _
¡ ._

l-1
f .
_f-L '_;
7:1: li -""1'-T'
¡ _ r._,-1-_ _¡ '_'_
_ _ËÉ --
'z;" ;-,=r..'_ -_¡_=';Ë"'

-.-_-'
1.fl_Š “_I^ ¡ę,zË
:fi "
l
-„fí~'.'=q;1'»' '^š'=»_-1; 1-
. I. ` 11'". '-
'1-ę__ _~ 1 _ ¡1_-"_

još ne prekoračuje vrednost podnosivog udarnog napona dotične izolacije. Saglasno tome, u Tabela 3.10
praksi se približno najveći dozvoljeni razmak (d) računa na osnovu obrasca: 1 ~~ 1 1
'-r.__-fr*
11
„; -:.'- _ . "Oznaka 3 Najviši Podnosivi Ĺ Nazivni j Zaštitni lPretpostav-¡ Najveći
_ - ,_ „ - .- _ > -
1
I
d:(U¡-UZ) v (m) _ stepena , pogonski' \ udarnina: napon_0dv0-1í nivo ljena strmi- f dozvoljeni i
9 l
1

2s j izojacije napon mreze pon Izolacije 1 dnika ` U, (kV) 1 na čela tala- j razmak
l ` (KV) _ U1 (RV) 1 Uf. (kV) sa s (kV) ` d (m) à
gde su: 1 1 fsi 3,6 A 3,6 45 ,l 4,5 i 17,5 500 8 FW

U¡ -podnosivi udami napon izolacije (kV); " 9 f _ 0

5 2 l 7,2 60 7,5 28 1 56.3. 10
U - udarni zaštitni nivo odvodnika prenapona (kV); _ f f 5 f 5 5
N

- brzina kretanja udamih talasa po vodu (3 00 m/us) ; _ _

12
24 1 7 1
75
125
11 12
24
5; 43
877*
1 (JI
_
10
me - strmina čela udamog talasa (kV/ps). “ _ 5124 j~ 1 1 i ` 50 _QC_1L_J ` 11
Tabela 3.9. Karakteristike prenosne mreže
Psi 38
*Si 72,5
1, 38
72,5 l
170
325
39 141 500 1 9
j H75 1 270 13 750 11 J`
i klasa Približni , Približna Približna ` Priblizzni ' A, fsi 123 ` 123 p 550 126 p1 420 1 20 ,1
dugotrajnim rastere- nivo napona dužina talasna impedan- faktor -Ž' *Si 123 5 123 0 450 102 343 ` 13 `,
, ćenjem voda mreže 1 voda sa voda prenapona ` l A
1”Si245 245 1 1050 246 j 800 \1t1
25 ,
(KV) (km) (milje) (9) 1 (P-H-)* j *S¡245S 245 900 198 ;. 655 1' 25 1
66 245 300 (190) 450 3,0 l 554265 420 l 1550 336 _ 1100 1 QQ
U:U:
U: CCJCIc_.JD1 CaCJÖ
CICJ
CIDD 45
Å 66300 1 300 (190) j 400 2,6 314206, 1 420 1425 A 318 1040 l 1500 33
l 66420 360 l (225) 350 2,6 ČS1420 sz “ 420 _ 1300 26 , 318 1 1040 15100
66525 420 (260) ` 325 2,4 ,VNAPOMENA Razmake izmedu odvodnika i štićene opreme treba smatrati informativnim, dok se ne utvrdi nov:
J _ standard sa smernicama za primenu odvodnika prenapona.
LJ\-link;-lI\)r_~ 1 66 765 480 Ĺ (300) ,l 300 1j 2,2 .
* Osnov za procenu veličine napona po jedinici Q0. u.) je amplíruda temena najvišeg napona sistema između A Ako su na široj teritoriji objekta položeni niskonaponski kablovi (signalni, komandni i
l
voda 1' zvezdišfa. dr.), čiji su plaštovi od izolacionog materijala, a drugi kraj im ulazi u područje referentne
I
Ukoliko nije moguće računski odrediti najveći dozvoljeni razmak između odvodnika zemlje, otpornost uzemljenja postrojenja mora da zadovolji uslov:
prenapona i štićene opreme (bilo ispred ili iza štićenog objekta), preporučuju se vrednosti iz U
s

l
tabele 3.10. Ako je u nekoj stanici postavljena samo jedna garnitura odvodnika prenapona, 1, 812
mesto postavljanja treba birati tako da je postignuta najbolja zaštita, vodeći pri tome računa
ne samo o transformatora, nego i o prekidaču, memim transfonnatorima, kao i najvećem gde je U¡ - podnosivi napon izolacije kabla (kV).
i
dozvoljenom razmaku između odvodnika i štićene opreme. Za tu namenu razvijeni su sav- Za navedene provere odvodnika prenapona, proračun otpomosti uzemljenja postroje-
1
remeni računarski programi. nja vrši se prema sledećoj relaciji:
2. Otpornost uzemljenja. Prema Pravilniku o tehničkim normativima za uzemljenja RZ_0,44p +p (Q)
Ĺ r-
elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.l.l], odvodnici prenapona ,/š L
J
moraju da se uzemlje što je moguće kraćim zemljovodom_ (NAPOMENA. Kao zemljovod
"I
1
ne može da se koristi noseća metalna konstrukcija.) Osim toga, da u vreme dozemnog krat- gde su:
kog spoja ne bi došlo do reagovanja odvodnika prenapona na nižim naponskim nivoima (35 p - vrednost specifične otpomosti tla za proračun otpomosti uzemlj enja (Qm);
kV, 20 kV, 10 kV i dr.), prema tehničkoj preporuci TP-23 [5.2_l8], otpor uzemljenja pos- S - površina koju zahvata mreža (m2);
trojenja (RZ) mora da zadovolji sledeći uslov: L - projektovana dužina uzemljivača postrojenja (m).
l
Rz 5 Effl (Q) 16Q5. __ 3.1.13. Naponski transformatori
1,8 IZ _- I Ë:Čj_'i_-1'"
'F_i7IlĹ1
zi.
1 1 -1--4:..
-...'H gI_'_='»
. Naponski transformator je merni transformator čiji je sekundami napon u normalnom
gde su: -
.Ž
_ 4;
t _zu
figiiii-'
_.Å

__._____„¡. radu praktično proporcionalan primarnom naponu i sa njim je praktično u fazi, uzevši u
Uf ~ naizmenični napon reagovanja odvodnika prenapona (kV); ' 1 '!"ž*"_.å':
- _1 „ki
n-=---11..
_`

obzir relativni polaritet priključaka. Naponski transformatori se dele po:

U6 _ nazivni napon odvodnika prenapona (kV); 5' »ei - uzemlj enju primarnih namotaj a;
Iz - udeo struje kvara koja protiče krozuzemljivač postrojenja u vreme kvara (kA). _
_
-- --,z :¡a,-15,3“-«" _Ĺ_ _
: _- - ¡1|_iÉ*':= fi:
-_1 'if-11:53, - nameni;
i : 4

_;^'l 223
_u _

_*¡::1

-r _=i;'.ë=I=_.'-ei'

1_ .;-4 - 111%
I-fi ga "
::F _._ __"" _

1.. ,ur

"ž-
- načinu transformacije napona; :,
-Cr otpada izolacija prema jarrnu. druge strane, otvoreno jezgro uzrokuje nešto veću struju
- izolacionom SIGÖSWU- Jmagnetiziranj a, odnosno povecanje greske transformatora u praznom hodu.
1. Podela po uzemljenja primarníh namotaja ,. Naponski transformatori SFo za izolaciju koriste gas sumporni heksafluorid (SF6).
Pri naponima. do 145 kV, visokonaponski namotaj indukcionih naponskih U-ooSfo¡-motora
_ Dvopfllno izolovani naponski transformatori su naponski transformatori ko'i '
_ . . _ _, . ,. _ _ V _ J 1111 _ obično je zaliven epoksidnom smolom, a za_1zolaciju prema metalnom kućištu služi gas
Ju Svo dojovo primarnog namotaja, ukljucujuci prikljucke, izolovane prema zemlji U Skla<io". SF6_ Za napone od 170 kV do 750 kV, kao i za napone od 72,5 kV do 145 kV o nekim
sa njegovim nazivnim stepenom izolacije. .-
konstiukcijama, SF_6 naponski transformatori se prvenstveno izvode sa izolacionom folijom.
_ Jednopolno izolovani naponski transformatori su naponski transformatori čiji Jezgro sa primarnim i_ sekundarnim namotajima postavlja se slobodno u kućištu sa SF6
gasom Pojedini slojevi primarnog namotaja izolovani su jedan od drugog sa SFÖ impregni-
jedan kraj primamog namotaja predviđen za direktno uzemljenje. Naponski transforniatiiń
za 110 kV 1 više napone izvode se samo kao jednopolno izolovani. Sanom folijom specijalno razvijenom za ove svrhe. To daje veliku dielektričku čvrstoću
ovim konstrukcij ama naponskih transformatora.
2. Podela po nameni Osnovne nazivne karakteristike naponskih transformatora su:
1, Nazivni primarni napon (Upn) - efektivna vrednost primarnog napona koja se upi-
- Naponski transformatori za merenje namenjeni su prenosu informacionih signala)
soje na natpisnu pločicu 1 prema kojoj _se određuju osobine transformatora. Za jednofazne
memim instrumentima i broj ilima.
transfonnatore koji se upotrebljavaju u jednofaznoj mreži ili između faza u trofaznoj mreži,
1 - Naponski transformatori za zaštitu namenjeni su prenosu informacionih sigoaja i za trofazne transformatore, nazivni primarni naponi moraju se izabrati između standardnih
zaštitnim i kontrolnim uređajima. vrednosti nazivnih napona mreže prema standardu SRPS EN 60038 [3.3.32]. Za jednofazne
Svi naponski transformatori moraju biti prilagođeni za merenje, a izvesni tipovi iza transformatore koji se priključuju između jedne faze trofazne mreže i zemlje ili između
zaštitu. Transformatori za dvostruku namenu, tj. za merenje i za zaštitu, moraju biti u skla neutralne tačke i zemlje, standardne vrednosti nazivnih primamih napona se dobijaju mno-
du sa opstim zahtevima iz standarda SRPS EN 60044-2 [3.3.34] i dopunskim zahtevima za Žonjem nazivnih napona mreže sa 1/ \/_Š_
zaštitu (SRPS N.H9. 123 [3.1.30]). 2. Nazivni sekundarni napon (Usn) je efektivna vrednost sekundamog napona, koja
se upisuje na natpisnu pločicu i prema kojoj se određuju osobine transformatora. Za jedno-
3. Podela po načinu transformacije napona fazne transformatore u jednofaznim mrežama ili priključeno između faza u trofaznim mre-
žama, utvrđene su sledeće standardne vrednosti sekundarnog napona: 100 V i 200 V za
- Indukcioni naponski transformator sastoji se od primamog i sekundarnog nanio-
prostrana sekundarna kola.
taja, indukciono spregnutih preko magnetskog kola (jezgra). Naponski transformator ima Kod jednofaznih transformatora namenjenih za priključak između faze i zemlje u tro-
jedno magnetsko kolo (jezgro) sa jednim primamim i jednim ili više sekundarnih namotaja,
faznoj mreži, za koje je nazivni primarni napon jedna vrednost podeljena sa \/Š, nazivni
Broj navojaka primamog namotaja direktno zavisi od primamog napona. Za primenu indu-
ł sekundarni napon treba da bude jedna od gore navedenih vrednosti podeljena sa \/Š, tako
kcionih naponskih transformatora optimalni su naponi od 10 kV do 110 kV. S
da ostane isti nazivni odnos transformacije za isti nazivni napon mreže.
- Kapacitivni naponski transformator je, prema definiciji u standardu SRPS EN Standardne vrednosti nazivnih sekundarnih napona na namotaj ima namenjenim za spa-
60044-5 [3.3_35], naponski transformator koji se sastoji od kapacitivnog delitelja i elektro- janje u otvoreni trougao su l0O/3 V, a 200/3 V za prostrana sekundarna kola.
magnetske jedinice konstiuisanih i međusobno spojenih tako da je sekundarni napon elek- 3. Nazivni odnos transformacije (nu) je odnos nazivnog primarnog napona i naziv-
tromagnetske jedinice praktično proporcionalan primarnom naponu i fazno se razlikuje od nog sekundarnog napona.
njegí za ugao koji je približno nula za odgovarajući način spajanja. Korisiti se pri naponima
110 V i više. 4. Nazivna snaga (Sn) je vrednost prividne snage koju transformator može davati
sekundarnom kolu pri nazivnom sekundarnom naponu i priključenom nazivnom teretu.
lfj 1: 2 j 4. Podela po izolacionom sredstva Standardne vrednosti nazivnih snaga izraženih u VA uz indukcioni faktor snage 0,8 su
:Ž
_gp I
_ii_ ;
sledeće:
--.izg 1:: V.i
_ iii? }në
- Epoksidni naponski transformatori najčešće se rade za nazivne napone do 35 kV i
_
_-iëir
..- mf* _¡_- Hi to kao dvopolno ili jednopolno izolovani. Namenjeni su isključivo za unutrašnju montažu i 10- 15 25--30 50 75 100-150-200-300-400-SOOVA
Žilzf ËŽË
ti
If

ii Ä, EF-i
-iii
Ĺ:
11 mogu se ugrađivati u bilo kojem položaju. Za trofazne transformatore, navedene vrednosti odnose se na snagu po fazi.
' lil
l

- Malouljni naponski transformatori koriste se za napone više od 35 kV, pogotovo
ako su predviđeni za spoljašnju montažu. Malouljni naponski transformatori za visoke i
vrlo visoke napone rade se sa otvorenim ili zatvorenim jezgrom. Upotrebom otvorenog
jezgra transfomiatoru se znatno smanjuju dimenzije i pojednostavljuje postupak izolacije, i ,.
.:~.
5. N azivni faktor napona (Vf) zavisi od načina uzemljenja mreže i načina priključi-
vanja primamog namotaja naponskog transformatora na mrežu. Standardni faktori napona
koji odgovaraju različitim uslovima uzemljenja mreže, zajedno sa dozvoljenim trajanjem

'-
:-:;
(nazivno trajanje) navedeni su u tabeli 3.11.
EPi

224 225
-za

___ _*L*-:-3-_ _ _ = I - . _ _ _ ._ -- -- - -. _ -- --f- -->---- -_---------" 'I ' '

 "--_" '- -
.-_-_-I ' :_ -
_
1:7- -'TE xe.
-_
f -I 'å"=-_ .

32; `
. Fi
-.=-.^L¡_ - ~.- 1::
-F :_`\

6 Klasa tačnosti (kl ) je oznaka primenjena na naponski transformator koja tika . 1

Znamo "` m nap onskom p odruč`u.
sire j Tehn"'kic e karakteristi
` 'ke naponskih transformatora koji
na granice naponske greške kada se transformator upotrebljava prema unapred predviđeojä 1 se kol-isto u prenosnoj mreži elektroprivrede Srbije, date su u tabeli 3.12.
uslovima, i to:
._. _.¡

- klasa tačnosti naponskih transformatora za merenje označava se brojem koji jo jad_ _ Tabela 3.12. Tehničke karakteristike naponskih transformatora koji se koriste u prenosnoj mreži
Z.. -¡_å-u

nak apsolutnoj vrednosti najveće dozvoljene naponske greške (p„%) ' Standardno kj ase i elektroprivrede Srbije u skladu sa interiiim standardom IS-11 [5.2.11]
_
tačnosti naponskih transformatora za merenja su: I _'_ .v.

Najvisi napon opreme (Um)

0 O

Nazivni odnos transformacije Broj, klasa i nazivna S naga

oJ-oa-os-ip- 3,0; 1 ~ sekundara
__-._ _ .' 420 i<v 1 400/×/Š /0,1/\/Š /0,1/×/Š i<v 1~1<1- 0.2;
2_k__ mp; _O3ovA _
H" ¡-
- oznaka klase tačnosti naponskih mernih transformatora za zaštitu sastoj i se od b ľüja ; _ U VA
koji je jednak apsolutnoj vrednosti najveće dozvoljene naponske greske (p„%) za tu k1ago_u ` 245 kV 220/ 3 /O,1/ 3 /0,1/ 3 kV
1
l
1. kl. 0 = 2-' 3o~ VA i
`-I'-“Š___ -._=i.Ć_--: f; l-Ë'_Š¡'.1,';7
Ž"¡-' -1";
_:il granicama između 5% nazivnog napona i napona
_ koji_ odgovara nazivnom faktoru
.. naP on 3, i \F J- \/_ 1 2. kl. 1/3P; 1013: VA
slova P iza njega. Standardne klase tačnosti naponskih transformatora za zastitu su 3P i 5p_ f

123 i<v j iiof\/Š /0,1/\B

_ /o,i/\/Š i<v ` k1'°=2š
ki. 1/3P; Ž 3'f'V^ Il
ioovp,
Tabela 3.11 -_ P 38 kV (na mestima
Nazivni faktor l Nazivno Način priključivanja primarnog namotaj a i _ sa obračunskim merenjem) 35“/š /0'1/\/š kv _ 1' kl' 02; 30 VA
lljąlil
\_ _, .
napona (Vf) trajanje način uzemljenja mreže 1 T 38kV(namestima 35/\/š /0U`/š/01“/š k kl 1; 9|j|\/A
V ' l : J V l
1,2 Trajno Između faza u bilo kojoj mreži; između neutralne tačke transfo¡_
l
bez obracunskog merenja) kl. 1; 25 VA _
ui'

matora i zemlje u bilo kojoj mreži. l

3.1.14. Strujni transformatori
i 1,2 Trajno
_j.

-glynl;M_-naš
~\?_-r |I__r,¡;1 gl
Između faze i zemlje u mreži s efikasno uzemljenom neutralnom
.i

tačkom. Strujni transformator je merni transformator čija je sekundarna struja, u normalnom

1,5 30 s
'l4A;^¡-_'
-i---=_-' ..-i '-"=-ę. ."-'*ęf.'-_f-r`-.-_1„-.i w,._-z' ._-¡ _._=;._.
_"_n*-„.'_,á:_il ,._-„=__H_.-__r. __.- ___ _
radu, približno proporcionalna primarnoj struji i približno sa njom u fazi. Strujni transfor-
1,2 i Trajno Između faze i zemlje ii mreži sa neefikasno uzemljenom neutral-
matori imaju jedan primarni namotaj i jedno ili više magnetskih kola (jezgara) sa sekundar-
1,9 30 S nom tačkom i automatskim isključenjem zemljospoja. l
nim namotajima. Strujni transformatori se dele po:
i Ĺ,2 Trajno Između faze i zemlje u mreži sa izolovanom neutralnom tačkom j - primarnom provodniku;
Ĺ,9 8h bez automatskog isključenja zemljospoja, ili u mrežama sa kom- S - nameni;
penzovanom strujom zemljospoja bez automatskog isključenja - konstrukciji;
''-
''_ :-a'v-*1A.-_.n'-~:"_- -_""""''""
-\ '*- `_.*É
n'„zių.u|-'v-_-._¡__."¡
__1_-:. -_._,i ,-_..,_„
_'_' zemljospoja.
vi-u»l1v-¡-`v1.ą„f-*u'~f-m-"-
', u_'~-. .-_:'z .-_v-
- izolacionom sredstvu.
li NAPOMENA. Prema posebnom sporazumu između kupca i proizvođača mogu se dozvoliti 1' kraća nazivna Ñ
.I .i - .
i ¡_

„_-. . "H,.ui._- "ji-_-_-»_''-41-' if.- -„ trajanja.

I
I _ Podela po primarnom provodniku
_ 'z;Ž '|-._ J:
__ i L.
.i 5. __ __.
_.ii 'Ĺ. 1
Određivanje naponske greške (p__%) - Strujni transformator sa primamim provodnikom i sa sopstvenom primarnom izola-
_, O _ _, _ _ _ _ cijom je klasičan strujni transformator čiji se primarni namotaj sastoji od jednog ili više
NflP0HSka greska Ĺ_PuÅQ_J€_ gľeska 1<0JU ľľa11Sf0ľmaľ0ľ 1111051 U lffleľenle naponaz Usled s navojaka i koji ima, kao integralni deo svoje konstrukcije, izolaciju koja odgovara njego-
čega odnos transformacije nije jednak nazivnom. Naponska greška, izražena u procentima, 1 vom sto onu ¡zo1ao¡'o_
data je izrazom: _ p - - J
Strujni transformator bez primarnog provodnika i bez sopstvene primarne izolacije
n„Us -Up fr (tzv. obuhvatni strujni transfonriator), koji može biti postavljen direktno na izolovan pro-
Pri % Z T X 100 vodni izolator, provodnik ili kabl.
P - Strujni transformator bez primarnog provodnika, ali sa primarnom izolacijom (tzv.
Š. gdo So; sabimički strujni transformator), koji može biti postavljen direktno na provodnik ili šinu
na - naziviii odnos transfomiacije; _, (sabirnicu).
Up - efektivna vrednost primamog napona;
U, -efektivna vrednost sekundamog napona koja odgovara prirnamom naponu (Up) u 2. Podela po nameni
uslovima merenja. - Strujni transformatori za merenje namenjeni su za napajanje memih instrumena-
Kao što se vidi, za razliku od naponskih mernih transformatora kod kojih se zahteva ta, brojila i sličnih aparata.
veća tačnost, ali samo u uskom naponskom području (oko nazivnih napona), kod naponskih - Strujni transformatori za zaštitu namenjeni su za napajanje releja i drugih zaštit-
transfomiatora za zaštitu zahteva se manja tačnost, ali je potrebno da ona bude održana na ;i_nih i kontrolnih uređaja.
.--L. „__ '

226
åí-z 227
--ai-
- :-
ar
_-H

É:
_'11-
 i É i
3. Podela po konstrukciji' 4_ Nazivna snaga (Sa) je vrednost prividne snage (u VA, sa utvrđenim faktorom sna-
- Potporni strujni transformator je transformator konstruisan tako da služi kao nosač ge) koju transformator daje sekundarnom strujnom kolu pri nazivnoj sekundamoj struji i
provodnika u primarnom strujnom kolu. priključenom nazivnom teretu. _Standardne vrednosti nazivnih snaga su:
- Provodni strujni transformator je transformator konstruisan tako da se može koristiti - transformatori za merenje: 2,5 - 5,0 - 10 - 15 - 30 VA;
;: í ;"“í"'*f“ kao provodni izolator. - transformatori za zaštitu: 10 15 30 45 60 VA.
__ .
._ z

l. I ~ Štapni strujni transformator je transformator čiji je primarni provodnik načinjoo a
obliku štapa ili niza paralelnih štapova.
i . .
4. Podela po izolacionom sredstva
- Epoksidni strujni transformatori najčešće se rade za nazivne napone do 35 kV
J Namenjeni su isključivo za unutrašnju montažu i mogu se ugrađivati u bilo kojem položaja:
l - Malouljni strujni transformatori koriste se za napone više od 35 kV, pogotovo
ako su predviđeni za spoljašnju montažu. Malouljni strujni transformatori za visoke i vrlo
visoke napone rade se sa otvorenim ili zatvorenim jezgrom. Faktor remanencije kod stroj-
nih transforrnatora sa zatvorenim jezgrom iznosi 2 do 3, a ako strujni transformator ima
l
vazdušni zazor, faktor remanencije je približno jednak l. Uticaj remanentnog magnetizma
i
5. Klasa tačnosti (kl.) je oznaka strujnog transformatora čija greška ostaje unutar
određenih granica pod utvrđenim uslovima upotrebe. Prema nameni, definišu se:
- klasa tačnosti transformatora za merenje kao broj koji je jednak apsolutnoj vrednosti
S najveće dozvoljene struj ne greške (p¡%) za određenu klasu tačnosti, pod nazivnim torotom
¡ 120% nazivne primarne struje. Standardne klase tačnosti strujnih transformatora za mere-
nje su:
0,1-0,2-0,5-l--3-5;
- oznaka klase tačnosti strujnog transformatora za zaštitu sastoji se od broja koji je
jednak najvećem dozvoljenom postotku_ složene greške (p,,%) pri nazivnoj pfimamoj
graničnoj struji tacnosti 1 slova P stavljenog iza broj a. Standardne klase tačnosti strujnih
transformatora za zaštitu su 5P 1 l0P.

i posebno može da bude težak pri primeni tehnike automatskog ponovnog uključenja (APU)
prekidača. Naime, posle prvog prekidanja struje kratkog spoj a, indukcija opada u zavisnosti Određivanje strųjne greške (p,-%) i složene greške (p,-_,O/oj
od vreinenske konstante mernog transformatora do vrednosti remanentne indukcije. Ako jo Strujna greška (p¡%) je greška koju transformator unosi u merenju struje i koja nastaje
4 posle beznaponske pauze vrednost remanentne indukcije gvozdenog jezgra još znatna, zato što odnos transformacije nije jednak nazivnom odnosu transformacije. Standardne
prelazna indukcija izazvana ponovnim uključenjem superponira se sa remanentnom induk- vrednosti strujne greške (p¡%) za strujne transformatore određene klase tačnosti date su u
cijom. Posle drugog prekida struje kratkog spoja, indukcija opet opada u zavisnosti od tabelama 6.9 i 6.10. Strujna greška, izražena u procentima, data je izrazom:
vremenske konstante strujnog transformatora. Prema tome, strujni transformator sa zatvo-
renim jezgrom koji je u početku bez remanentne indukcije i koji verno prenosi merene
wow-< in
T'

-„on -i. .2„

Q'-ili
I.

. struje, može posle dva uzastopna kratka spoja istog polariteta da dostigne granicu zasićenja.
p. % = -_-nils
l
_ IP ioo
in

ii?-"5
Š.

ęłjli
To znači da strujni transformator za zaštitu treba predimenzionisati ili toliko puta manje
Iljj' 1 .
opteretiti da bi se struja kratkog spoja vemo prenela na sekundarnu stranu, pri čemu se gde su:
llii _ '._
računa sa maksimalnom vrednošću fluksa u ustaljenom stanju kratkog spoja i sa fluksom za n¡ - nazivni odnos transformacije;
l-12'. ~ jednosmemu komponentu. Ip - efektivna vrednost primarne struje;
li¡5;"Ĺľ =
*i*l~_` - -
1-šf_,¡ - SF6 strujni transformatori koriste za izolaciju gas-sumpomi heksafluorid (SF6). I, - efektivna vrednost sekundarne struje koja odgovara struji (Ip) u datim uslovima mere-
nja.
1' jłi
-:*;i

-ei; Prema standardu SRPS EN 60044-1 [3.3.33], osnovne nazivne karakteristike strujnih
- 1-
. - r_f_:- .
-Ëëľt
transformatora su: Nazivna primarna granična struja tačnosti je najveća vrednost primarne struje kojom
f .: E H" l
_

transformator zadovoljava u pogledu složene greške. U opštem slučaju, složena greška

iiiËŽl - 1. Nazivna primarna struja (Ian) je vrednost primarne struje koja se upisuje na natpi- ĹPis%) izražava se kao postotak efektivne vrednosti primarne struje prema matematičkom
;_1_ -si _ snu pločicu i prema kojoj se određuju osobine transformatora. Standardne vrednosti naziv- obrascu:
.il "šfg
L: of I '
nih primarnih struja su:
š .:
3' :Ž íiëtj
iiiziil
1 il _ -
10-12,5-15 20 25 30 40 50 60 '75A p¡S% = % %j_;(n¡is -¡__)2 dt
i _.a__

i njihovi decimalni umnošci.

_2. Nazivna sekundarna struja (Ian) je vrednost sekundame struje koja se upisuje na gde su:
natpisnu pločicu i prema kojoj se određuju osobine transformatora. Standardne vrednosti n¡ - nazivni odnos transformacije;
nazivnih sekundamih struja su 5 A i 1 A. 1,, - efektivna vrednost primarne struje;
ip - trenutna vrednost primarne struje;
3. Nazivni odnos transformacije (n¡) je odnos nazivne primarne struje i nazivne
is - trenutna vrednost sekundarno struje;
sekundamo struje.
T -trajanje jedne periode (20 ms).
228 229

_-z- _{_ __ _-:__ _

_ ...__ -; __-.-
_.-_-; 1,.-... -.=._. --
_<_,____-
„-._ _ .. -- -
'.]:=.
¡ _ _ _ _ -_ „...-... --_- _ =._--T--
 NAPOMENA. Najvažnija primena složene greške je pod uslovom kada, zbog ne Tabela 3.13. Tehničke karakteristike strujnih transformatora koji se koriste u prenosnoj mreži elektropriv-
amosti u pobudnoj struji, dolazi do viših harmonika, usled cega vektorsko pnkazlvanję ni i rede Srbije u skladu sa internim standardom IS-11 [5.2.11]
moguće. To je razlog što je složena greška definisana kao gore navedem rzraz, a H
daleko jednostavniji način kao vektorski zbir strujne i fazne greške. Na taj način, u jjf Napon ,--
Nazivna Jezgro Nazivna Klasa *\Prošireni Nazivna I Faktor Nazivna
slučaju, složena greška takođe obuhvata odstupanje od idealnog strujnog transformatora' _ primarna sekun- tacnostl merni ~ trajna lsigumgsti snaga
koje nastaje zbog postojanja viših harmonika u sekundarnom namotaju, a kojih u struja darna opseg I term.
,_._ . - _- ._

nom namotaju nema. > struja struja

0..) _ <1.„) z (kl.) š (exe

V _

Sta je to faktor sigurnosti (F_g)? li __ _ Å pg (Iľh) (S.)

I-u_ -rs-~
~400kv
` lI z><sooA1 í _ ;A ; 0,2 1; 200% 200% I1 10 I 5vA
_ Faktor
_ sigumosti se_ definiše samo za_ strujne
_ _ transformatore
_ __ za _,merenje.
_ To„, je Odnóšp ,E _ -_-= N g 4×sooA A t\J _ in 0,5 j 120% 12-%
Q _A l 10 15\/A
nazivne sigurnosne struje (IPS) prema nazivnoj primarnoj struji (lpn), sto se rzrazava Qbrasjjíev « - k
cem:
z>< soon ` UJ _ LA sP2o _ Q .»°/O
ra
1
_ f 10 VA
^"-ų_-:punu-_. j' -; 4×800A _ _ ` 5P20 - jer li? 21% ` _ 1 1()\/A
4.
I
„na-

FSZÄ
*mkv 2×6ooA 1-^-lä_ ; t\L\ D>Il> „ 0,5 120% 1 131%
li-> I 10 3 ggval
-._.-._Å._-

1,, to .li 3> lsezo* ~ 13%*

E' _ i30vA
Š Å ` ua _ j 1 'J' A 5P20 ; _ Q 21% j _ 30VA
Nazivna sigurnosna struja (IPS) je vrednost primarne struje koju je naznačio proizvođač \
L

' 110 kV 2 × 150 A j _ D> 0,5 120% Ĺ Q 0% 10 Š 15 VA

kao najmanju primamu struju sa kojom efektivna vrednost sekundamo struje (ISS), pgmnój II* rfl

žena nazivnim odnosom transformacije (n¡), ne prelazi 0,9 puta vrednost P rimarne s truje,
- _z

z×20oAi to _ A 1 3> 5P2o 1 -_ '_ ;2o% * _ ~10vA

1 p j , „
dok je sekundami teret jednak vrednosti nazivnog tereta. Ovo se može izraziti obrascem: A Ž A X 309'A" "E
i“"___2 oo I A Š> smo l _ ` *2'“'% ` 10 vA
_= j 2×750A _ _ A
„_ 1,, 5 0,9 1,, I 35 kV U „______í,
2 × 75 A l. 5A _ 0,5 ~ 120% 120% 10 30 VA
-r-u.._ar.-zJ_„f.=_1fi~.r-. _.- .-uz
NAPOMENA. Naslici 3.12 isprekidanom linijom je prikazana prava koja predstavlja _ I. 2><1ooA 1 " `
n¡ IS, 5 0,9 IPS, a koja je ldentična sa pravom (p¡% = 10%). ~ I 1 z×1soA 2. j sa _1oP1o~ -
_ 120%* _ ą3ovA
._ 2><3ooA ~ I
ni -;;í `351<v2>f: 2><3ooA 1. j 5A _ 0,2 Å 120% * 120% 10 Å 1svA
10- 1 ~ i I 2. 5A 0,5 _ 120% 120% 10
;2×1oooA_ ~ 3°V^
Ha'Idu
ull-
\n.. .„-_. -._
\
02* Slika 3.12; 1 - prava zavisnosti primarne i sekundarne struje kada je ¡ 3. sa 1oP1o _ _ 120% _ 1 sova
01@
\0
\ V¡°)\
V/Ö strujna greška jednaka nuli (p¡% = 0); 2 -idealna kriva strujnog tran- PNAPOMENE. U Na mestima bez obračunslcog merenja. 2) Na mestima sa obračunskim merenjem.
ji \\
4l_I
4!
WH{\ sformatora za merenje; strujni transformator sa takvom karakteristi-
/: kom merio bi tačno do određene vrednosti primarne struje (do „kole- 3.1.1S. Zahtevi za strujne transformatore za
łl
-, na“), dok dalji porast primarne struje ne bi izazvao nikakvo povećanje A zaštitu u prelaznom režimu
. -.-
° 2 të s e in in/1zn» sekundarne struje; 3 - stvarna karakteristika strujnog transformatora
F: min
za merenje; Al - strujna greška (tj. p¡% = AI) Za zaštitu se koriste strujni transformatori klase SP, 10P, 5PR, 10PR, PX, TPS, TPX,
TPY i TPZ (tab. 3.14). Ako je jednosmerna komponenta superponirana na naizmeničnu
Apscisa tačke u kojoj kriva (3) seče ovu pravu, predstavlja najmanji faktor sigumosti komponentu struje kvara, mogućnost transformacije strujnih transformatora značajno se
(na slici: FS mm = 4,5). Na taj način je strujna greška od p¡% = 10% poslužila u propisima za smanjuje. To se rešava primenom konstrukcija strujnih transformatora za zaštitu sa malim
definiciju faktora sigurnosti (FS), zato što toliko velika greška pokazuje da se jezgro struj- vazdušnim zazorom u jezgru koji smanjuje remanentni fluks (CD.) na zanemarljivu vrednost
nog transformatora već zasitilo, pa će dalji porast primarne struje uzrokovati mnogo manje (sl. 3.13). Imamo sledeća tri tipa strujnih transfonnatora za zaštitu: visokoremanentni tip,
povećanje sekundame struje. Prema tome, u slučaju kratkog spoja u mreži, instrumenti u V, niskoremanentni tip i neremanentni tip.
sekundamom kolu su utoliko bolje zaštićeni ukoliko je faktor sigumosti (FS) manji. I z; ==.'_
1.
Teimičke karakteristike strujnih transformatora koji se koriste u prenosnoj mreži elek- Visokoremanentni tip nema ograničenja za remanentni fluks (<IJ,). Ovi strujni tran-
troprivrede Srbije, date su u tabeli 3.13. sformatori imaju magnetno jezgro bez vazdušnog zazora i remanentni fluks može da ostane
Prema intemom standardu IS-ll [5.2.11], strujni transformatori za zaštitu u mreži _ neograničene vreme. Kod ovih strujnih transformatora, remanentni fluks (CD,) može da bude
1l0+400 kV treba da su klase tačnosti: 5P20, tj. složena greška jezgra za zaštitu pri naziv- I do oko 85% od fluksa zasićenja (<I>,). Tipični primeri visokoremanentnih strujnih transfor-
nom opterećenju iznosi 5% pri 20-strukoj sekundarnoj struji strujnih transformatora. s 'matora su klase P, PX, TPS, TPX prema IEC standardima.
230 1 _ 231
 Niskoremanentni tip ima određena ograničenja za Tabela 3.14. Klase struj nih transformatora za zaštitu za prelazne režime
ol
remanentni fluks. Ovi strujni transformatori se prave sa f ` _ . . . _ ._ 1Prigraničnoni1 I I
1 malim vazdušnim zazorom da smanje remanentni fluks (cþľj Pri nazivnoj primarnoj struji
g uslovu tačnosti
1 3)
na nivo koji ne prelazi 10% fluksa zasićenja (GDS). Mali 1 ~ Greške
vazdušni zazor ima vrlo ograničen uticaj na ostale karakteri- -_ 1 1 Maksimlna a

1 1 $sđk 11 b) stike strujnih transformatora. Klasa PR i TPY prema IEC »Klasa todnęšãí Fazna greška temena trenu- _ Funkcmnalne perfmmanse
2, -" _1 1
_ r ._ * tna greška“ 1
_ mi I A I standardima je niskoremanentni tip strujnih transfonnatora macije 1
-~+
1 1 [%] \Minuti Centiradijan i[%]
Neremanentni tip ima praktično zanemarljiv nivo
remanentnog fluksa (CI),). Ovi strujni transformatori imaju * Standard SRPS EN 60044-1 [3_3_33] 1
relativno veliki vazdušni zazor za smanjenje remanentnog 51: 1 1 i 60 W gi 1,8 ec = 5 Granična tačnost definisana je složenom
3 j _ _ W _ A ga = 10 pígreškom (ec) sa simetričnom primarnom
fluksa praktično na nulti nivo. U isto vreme, ti vazdušni
1 i 60 _Ĺ i 1,8 \ se Z 5 strujom ustaljenog režima.
zazori smanjuju uticaj jednosmeme komponente u prima¡~_ NAPOMENA. Oznaka PR je uvedena da označi
Slika 3.13. Krive histerezisa za noj struji kvara. Vazdušni zazori takođe smanjuju tačnost _ \ _ _razliku od P klase, jer su P visokoremanentni a
strujne transformatore za zašti- merenja u nezasićenom području rada. Klasa TPZ prema 3 _ p se _ 10 1PR niskoremanentni tipovi strujnih transforma-
tu; a) bez vazdušnog zazora; b) IEC standardima je neremanentni tip strujnih transformato- tora.
sa vazdušnim zazorom; IDS - ra. Granični uslovi tačnosti definišu se kri-
fluks zasićenja, tj. vrednost Zahtevi za strujne transformatore za zaštitu u prelaz- vom magnečenja preko sledećih veličina:
fluksa koja ostaje u jezgru 3 nom režimu dati su u standardu SRPS EN 60044-6 [3_3_36]. Ekn - nazivni napon kolena (V)2);
minuta posle poremećaja u - - - 1,, - struja magnetiziranja (mA) za nazi-
U razvijenim zemljama zahtevi za strujne transformato-
_ vni napon kolena;
pobudnoj struji dovoljne veličine re za zaštitu daju se kao poseban elaborat uz elektroprojekat p RC, - maksimalna otpomost sekundamog
(A) da prouzrokuje fluks zasiće- elektroenergetskog objekta. U nas ta praksa još nije dobila namotaja (Q) na temp. od 75 °C_
nja; GJ, - remanentni fluks potreban značaj. standard SRPS EN 60044-6 [3_3_36]
f ITPS 1 _Granicni " uslovi tacnosti
" " se kri- `
definisu
vom magnećenja preko sledećih veličina: 1
1 Ukn __ nazivni
' ' napon kolena (V) 3),
a) Zahtevi za strujne transformatore za zaštitu u prelaznom režimu
i 0,25 N - - - I., - struja magnetiziranja (mA) 4) za
prema standardu IEC 60185 [7.5. 12] nazivni napon kolena;
1
1 RC, - maksimalna otpomost sekundamog
Granični faktor tačnosti (n) treba da se proj ektuje obično tako da se maksimalna struja j _ namotaja (Q) na temp. od 75 °C.
kratkog spoja (lk,_„,,) može preneti bez zasićenja (jednosmerna komponenta struje kratkog \TPX iz 0,5 1 d: 30 i 0,9 a = 10 _Granična tačnost definisana je temenom
spoja se ne razmatra). Tipična specifikacija za jezgra za zaštitu je 5Pl0, 15 VA ili l0P20, \_
_ _TPY _ trenutnom greškom (e) za vreme unapred
30 VA (tab. 3.14). Rezultat toga su sledeći nazivni granični faktori tačnosti: 1 1,0 p i 60 Š iz 1,8 1 8 _ 10 određenog prelaznog procesa.
1) n = 10, tj. struja kratkog spoja Ima, koja je 10 puta veća od nazivne primarne struje 1 TPZ „Granična tačnost definisana je temenom
Ip, strujnog transfomiatora verno se prenosi sa tačnošću od 1% (klasa 5P) pri nazivnom trenutnom greškom komponente naizme-
¡ j nične struje (sac) za vreme jednog prolaza
teretu od 15 VA (tabela 3.54);
_ N 1 1,0 ` 180 iz 18 5,3 :l: 0,6 eac = 10 struje sa maksimalnom aperiodičnom
2) n = 20, tj. struja kratkog spoja I¡,,,,„,,, koja je 20 puta veća od nazivne primarne struje Žl'
4 1
1 komponentom jednosmeme struje, pri
Ip, strujnog transformatora verno se prenosi sa tačnošću od 3% (klasa 10P) pri nazivnom utvrđenoj vremenskoj konstanti sekundar-
teretu od 30 VA (tabeĹa 3.54). ¡ __.,¡ _ 1 ne petlje.

Prema tome, zahtevi za strujne transformatore za zaštitu mogu da se pri nazivnom .. iv.4PoMENr«:_
-gagi I _ „ _ ,_ .
opterećenju (P„) definišu preko nazivnog graničnog faktora tačnosti (n) i sledećeg odnosa -1
J Maksimalna temena trenutna greska (ex) je odredena sledecim izrazom:
struja: 1- *bili
3; __,__
..„-
_ fr..

_ _ _
I
N
ax =- _is × -" × 100 (%)
im, < n = 10 za 5P1o IM × \/2 NP
--- - -_:,...

Ip“ _ n = 20 za 10P20 _ -=-fa-;=Ž 9

_ ,__

--=--y
gde su: I_.,_,„ - nazivna primarna simetrična struja kratkog spoja; I, - sekundarna struja za granične uslove tačnost;
_` Nr - broj sekundarnih navoja; NP - broj primarnih navoja.
_Š =' r-;_1 _._
- âl' '
-_;1-=_
g
_nena ia"-
- _-"`räĹ-i"
'l'.:.'L`!_.„. -"
r _ ¡'¡ ¡:r
-»_-:___4..: _
Ž
-'_'Ë_ -1
:_ _H -1
--: 233
I
-'- "FLT _ Š? 13'
-3 _ ra..
-name
--.r'-
';aa
-'-'
_:_ . ..¡,- -» _:_:
1_ 5:21. _ :_'_- -
ri' 1--' : '
- Sve “L-:__ _
:--*-
-_

_ _-f "=íf'.'.
_1,..r=-__=>_ '
.-_i
fi _;=s='_-r -- -
.ËŠ-ËË ' 'Elk'
L'-TT "Ĺ :Š'
. :" _ ' “' :'- _ _ _ _ __-_ ą._._._í_
_-mil _ ¡ _
 -. _. - _. ._

'-...
"`. .__. _._." "

Zavisno od graničnih uslova tačnosti, maksimalna temena trenutna greška (ex) daj'e vrednosti' s., - za simetrič
struju ustaljenog rezima (slozena greska); e - za ukupnu primarnu szmetrtcnu struju kratkog spoja u prezazno U
°' ' U - ur V . . . v , . n

A .. poprečni presek provodnika u mrnf;

rezimu, sm ~ za naizmeničnu komponentu primarne struje kratkog spoja u prelaznom rezimu.
2) Nazivni napon kolena (E;,„) je minimalna efektivna vrednost naizmeničnog napona koja je dovedena na setqm
darne priktjučke strujnog transformatora (pri čemu su sva ostala strujna kola otvorena) i čije povećanje za 10%
uzrokuje povećanje efektivne vrednosti pobudne struje za ne više od 5 0%. Stvarni napon kolena (Et) mora d 5
jednak ili veći od nazivnog napona kolena (E;„,). a ude '
3) Nazivni napon kolena (U,»„,) je minimalna efektivna vrednost naizmeničnog napona kojaje dovedena na sekun-
darne prikýučke strujnog transformatora (pri čemu su sva ostala strujna kola otvorena) i čije povćanje za 10%
uzrokuje povećanje efektivne vrednosti pobudne struje ne manje od 50% i ne više od 100%.
Strujni transformatori iz klase PX imaju određen nazivni napon kolena (E;„,) odnosno sekundarni napon (UM) Za
gi-„jnične uslove tačnosti za strujne transformatore klase TPS. Vrednost (E;,„) prema SRPS EN 60044-1 [3. 3. 33]je
niza od (U¡„,) prema SRPS EN 60044-6 [3.3.36]. Nije moguće dati neku opštu korelaciju između Eh, i U,¡„,, ali E
normalno izno.si 80% do 85% od vrednosti U;„„. h'
4) U ovom slučaju, kupac treba da specificira graničnu struju magnetiziranja (Ig) pri graničnom pobudnom Sek„„_
darnom naponu (Uh), da ne prelazi specificiranu vrednost. Ukoliko to nije slučaj, traži se da granična struju
magnetiziranja (le) ne prelazi vrednost koja odgovara 10% nazivne kratkotrajne termičke struje (lm) gledano sa
sekundarne strane. Standardne vrednosti nazivne kratkotrajne termičke struje (I,¡,) u k/I su: 6,3 - 8 - I 0 _ 12 5 _
16-z0~25-31,5-40-sm63~so-100. ' se tranzij entni faktor (ktf) na vrednost koja se izračunava po fonnuli:
I .. nazivna sekundarna struja strujnih transformatora (l ili 5 A);
š.-: S" Unutrašnje opterećenje strujnih transformatora (Pi) daje proizvođač. Najčešće 0110
iznosi Oko 10+2_0% od nazivne snage jezgra (Pn). Ukoliko se nema podataka, unutrašnje
_.sf _ radno opterećenje (P¡) određuje se po formuli:
Pi : Ri Isn2
gde je R¡ __ unutrašnja otpornost sekundarva struj nih transforinatora koja se mgžę ¡zme¡»¡t¡_
Struja koja se moze u prelaznom rezimu preneti sa „nepoželjnim“ zasićenjem, opisuje
se sa tranzijentnim faktorom (k,f). Logično je da tranzijentni faktor zavisi od vremenske
1 konstante kratkog spoja su sistemu (tzv. primarna vremenska konstanta) i vremenske kon-
stante strujnih transformatora (tzv. sekundarna vremenska konstanta). Ovako postavljeni
zahtevi za konstrukeije strujnih transformatora za zaštitu bez zasićenja, neminovno vode do
preterano velikih dimenzija strujnih transformatora. Međutim, ako se zahteva da se strujni
transformatori ne zasićuju samo za izvesno vreme (npr. dok deluje relejna zaštita), smanjuje

Ako„ se radno _ti _ti in

_ I _opterećenje razlikuje od nazivnog opterećenja (Pb < P„), stvami granie'
"'
faktor tacnosti (n) je: ni ktf=1+Ë e TS - e TP =l+coTP 1-e TP
„ P„+P¡
n =n ---
Pb+P¡ gde su: e - prirodni broj (e = 2,'71828); co - kružna učestanost mreže (co = Zitf = 314 s"); TS
pri cemu su: - sekundarna vremenska konstanta; TP - primama vremenska konstanta; t„ - vreme za koje
n - granični faktor tacnosti pri nazivnom opterećenju sekundara struj nih transformatora' strujni transformatori moraju da prenesu punu struju kvara bez zasićenja, i to kada je naiz-
Pb - radno opterecenje sekundara stnijnih transformatora; 3 menična komponenta superponirana sa jednosmernom komponentom. S obzirom da je TS
P, - unutrašnje opterećenje strujnih transfonriatora. >> (TP; t„), jednačina može da se napiše u uprošćenom obliku.
Radno opterećenje _ sekundara strujnih transform aora(
t P )sasto`i se d t " ` '_ Prema sprovedenim proračunima, u najvećem broju slučajeva vremenska konstanta
nih kola releja (P,.,.,¡) 1 potrošnje povezanih kablova (Pkab), tj.: b J O po msnje struj jednosmeme komponente struje kratkog spoja u izvodima 400 kV ne prelazi vrednost 40
ms. Izuzetno, vremenska konstanta struje u poljima generatora velikih turboagregata ima
Pa I Pazi + Piab vrednost između 130 ms i l50 ms. U slučaju potrebe, odgovarajući podatak o vremenskoj
Potrošnja strujnih kola numeričkih rele'a konstanti jednosmeme komponente struje kratkog spoja ili zemljospoja treba zatražiti od
_V _ __ J (P,ei) je` 1Sp0
` d 0 ,l VA i može biti stoga zane-
nadležne službe operatora prenosnog sistema.
marena za prakticne estimacije. Izuzeci su zaštita sabimica (1 5 VA) i diferencialni rel "
Što se tiče strujnih memih transformatora za zaštitu u 220 i 110 kV mreži, ne očekuju
rer- Sa Ž1ČaH0m VČZOITI (4 VA 1 3 VA + 9 VA po 100 Q otpomosti pilot-voda). Strtijni međęiii
transformatori se nikakvi problemi u pogledu vremenske konstante jednosmeme struje kratkog spoja i
_ _ se _ više_ ne primenjuju
_ „ jer se prenosni odnos za zaštitu sabirnica i transforma- zemljospoja. U slučaju da se ipak pojave problemi, važi sve isto što je rečeno za 400 kV
¡ iora numeric"1< i izvo d 1 u re 1 eju. Analogni' staticki
'~' ' releji" u opstem
V ~» - takođe ima
slucaju - _ u otro
snju ispod 1 VA. Mehanički releji, ipak, imaju mnogo veću potrošnju, čak do reda] lg VA. strujne transformatore za zaštitu.
To se mora razmotriti U srednjenaponskim mrežama < 110 kV nije potrebno uzimati u obzir superpoziciju
_ kada se _ stariji releji
_ _ vezuju na iste stru`ne J transfo rmatore. jednosmeme komponente na naizmeničnu komponentu struje kvara u zahtevima za strujne
bin. Otpomost strujne petlje od strujnih transformatora do releja (Pk b) mora se uzet'
_ . a 1 U _ transformatore u prelaznom režimu, jer su vremenske konstante sistema pri kratkom spoju
obzir preko izraza: _
retko > 20 ms.
2pL Prema tome, kod brzih releja za zaštitu, zbog toga što primama struja kratkog spoja
li Pkab : Rkablšn : T Iån - _--;„
' ."»-1 -' «
sadrži jednosmemu (aperiodičnu) komponentu, radni granični faktor (n') mora da zadovolji
gde su:
'fžf
di". uslov:
L ~ dužina jednog provodnika od strujnog transformatora do relej a u m; 11,2 ktfn krf Ik,max (bliski kvar)
P - specifična otpomost (za bakarne provodnike: p = 0,01 79 Qmmz/m);
Ipn
234
»-. \-._. _

235

. -ų.-ų_>.-.
 ¡ _ora za zaštitu treba da je klase TPY. Za određivanje karakteristika ovih jezgara, po
Zahtevi za strujne transformatore za zaštituuprelaznom režimu u prenosnim mrežama _ nazivnih veličina (poglavlje 3_. 1 _ 1_4), konstruktoru treba dati i sledeće dopunske podatke: red
2 110 kV znatno se usložnjavaju ako se primenjuje automatsko ponovno ukljucenje (APU)
Vremenska konstanta primarne struje (TP): 100 ms
na nadzemnim vodovima. U standardu IEC 60185 [7.5.9], ti zahtevi su razmatrani za 2
Vremenska konstanta sekundamog kola (TS): (l+3) s
uključenja struje: _
Ciklus rada sa dva prolaska struje, odnosno
of otf, C rzo automatsko ponovno uključenje (t' = t“): 40 ms
gde su: Beznaponska pauza (tfi): 1 s
C - operacija uključenja prekidača; Nazivni akcioni teret (Rb): 6Q
O - operacija isključenja prekidača; Ukupna otpornost sekundamog kola (Rb+R¡): 10 Q
t' - vreme prvog isključenja prekidača. To vreme obuhvata vreme delovanja zaštite, koje (pri čemu je R, = 4 Q otpornost sekundamog namotaja)
iznosi: tn = (25+45) ms ako je kvar bio u 1. zoni, odnosno t,, = (300+400) ms ako je
Primer. Strujna kola statičke distantne zaštite nadzemnog voda 110 kV priključena su
kvar bio u 2. zoni. Kada je stabilan rad relejne zaštite ograničavajući zahtev, može na Strujni transformator za zaštitu sledećih karakteristika:
isto tako biti potrebno da se vodi računa o vremenu potrebnom da prekidač prekine
struju (td). U (ll0+400) kV mreži EPS-a, a vreme isključenja prekidača je id = 600/1 A srio so VA
(50~I-100) ms. U svakom slučaju, najkritičniji je rad APU-a za kvarove na kraju 1_
zone, odnosno početku 2. zone; Zaštita je povezana na strzýne transformatore pomoću provodnika: L = 50 m; A = 6
t“ - vreme drugog isključenja prekidača. U principu to vreme obuhvata vreme delovanja :_I¡__ mmz Cu. Podaci iz proračuna kratkog spoja na dalekovodu (npr. za 110 kV vod dužine oko
zaštite prilikom uključenja na kvar reda t„ = (25+45) ms i vreme isključenja prekidača io km):
(td). Ovo isključuje je bez vremenske zadrške distantne zaštite i to bez obzira da li je ' I¡¡_max (bliski kvar) : }CA Ik,ma_i: (kvar na kraju I. zone) : 7 }CA TP : ms
kvar u 1. ili 2. zoni štićenja;
tf, - vreme ponavljanja kvara. To je vreme koje proteknc, u toku jednog ciklusa APU-a ~ Odnos struja i nazivnog graničnogfaktora tačnosti za najteži slučajje:
prekidača, između prekidanja primarne struje kvara i njenog drugog javljanja. Prakti- l¡„„„,,_]2 _zo _
čno, to je vreme trajanja beznaponske pauze koja se podešava na uređaju za APU -}'-- - -O-Š - (> n - 10 za nazivno opterećenje)
(tBNp) i vremena uključenja prekidača (tc). U prenosnoj mreži Srbije (110+400) kV, P" '
obično je tgmz = 1 s, a vreme uključenja prekidača tc = (150-I-180) ms. Nazivni granični faktor tačnosti (n) na prvi pogled ne zadovoljava, jer za datu struju,
Prema standardu IEC 60185 [7.5.9], zahtevi za strujne transformatore za zaštitu u pre- koja iznosi 20 puta veću trajnu nazivnu struju, složena greška izabranog strujnog transfor-
laznom režimu uz primenu APU-a na nadzemnim vodovima, definisani su preko faktora matora biće veća od 5% pri nazivnom opterećenju od 30 VA. Ako je potrošnja I A-skog
predimenzionisanja (ktd): distantnog releja I VA, stvarni graničnifaktor tačnosti iznosi:
_L _L if, _uf _*_" _t_" "1* P -I- P 30+3
T T - T T T T 'H '_ ” *"l0 '_76,7
k td- [1+w
- P S[e TS _ e TP ne TS + j1+ mi
(0 P S e S _Č Pjj _.__ n n
S _ P TS _ TP
1pri čemu je uzeto da je sopstvena potrošnja strujnih transformatora 10% nazivne snage, a
potrošnja priključnih kablova:
U prelaznim režimima, zaštite koji ne sadrže ciklus brzog APU-a prekidača, predstav-
ljaju blaži zahtev za strujne transformatore za zaštitu jer je kid 2 krf . Radni granični faktor _ p______ -_ 2 P L jfn _ 2 '(101 79 ' 5 12 _ @_ 3 VA
(n') u ciklusu APU-a određen je odnosom: li A 6
,
1 k,max _
(kvarna kraju Lzone) 1
Prema. tome, sa manjim
, _
ukupnim
..
opterećenjem
_
strujnog
.
transformatora
„_ _
(10% nazivne
... _
n 2 ktdn = ktd- I snage), pri 20 puta vecoj struji od nazivne, u ustaljenom rezimu stvarni granicni faktor
pn I â} tačnosti zadovoljava, jerje:
Kao što se vidi, tranzijentni faktor (ktf 2 1) i faktor predimenzionisanja (ktd 2 1) za pre-
lazni režim bitno zavise od načina korišćenja strujnih transformatora. Iz tih razloga njihove
I ,„,,,, iz
= ES- = 20 (< n ' = 76, 7 za 5Pl 0 i navedene uslove opterećenja)
_
vrednosti nisu standardizovane. 1_ ._ 4 . -\_ . _ _ _...
.„¡ - _
_____ _
Prema intemom standardu IS-11 [5.2.11], ukoliko se za određeno postrojenje 400 kV _ _ _ _ _ ,_ 9 _ _
dübije podatak da je vremenska konstanta jedngsmeme komponente Struje kratkog spoja ili Da lt p0.S'matrant Strujni transformator Zad0v0ljava U prelaznom rezimu: Strujni tran-
zemljospoja veća od 40 mS_ radi pľavijnog rada relejne zaštitą jezgro Smlj-nog tranSf0¡.ma_ Sforrnatori
sa torusnim jezgrom (GIS postrojenja) najčešće imaju vremensku konstantu do
_- 51:"

'
-1='= fa-z-
-i-_ - .

T-_r-_izj
______ __.,
_-.5 _ - - E:-'~ _

. . _:_-ga
_*..`.'\:.' _
.__-- "r_= .
__zij_:;___j;.:: _
Š _ |.r...:.__ _
_ųšz |~._ _L
_ jpłłv ___-

`":-'Lfi-_z - _ .;_z-
=-:' ....~:.~_- I. "'

T _ ';=':`„.. -_ _' `= '-

-à_3Ë= _;.j;*-:-':;' -3
-me su | .- -__- «-~-rL==_-4 _ -G " T
 TS 5 s. _ Ako se zna daje minimalno vreme delovanja (merenja) ugrađene
_ _ statičke
_ dig;Om“. I k,max (kvar na kraju 1 zone) _ 7
ne zastite t,, = 25 ms, radni graničnifaktor (nfl u posmatranom primeru iznosi: „»_2;„,đ_ Ip" f 12,59-b?=140,9
ni, kv _Ik,mwz(b1zsi<z
' ' kvgr1,- 5,5 -_: 110 _ prema tome, u prelaznom režimu sa ciklusom APU-a radni granični faktor tačnosti
Ipn Of 6 " Smijnih transformatora za zaštitu 5P20 takode zadovoljava, jerje:
pri cemu je:
„_-;z0> P+p
Ö fu- 1,3 + 3_140,9=J9,1
_fa _.fa _ËQË (1025
kür:I+_ał_Y"ĹZ`_S_ eTs _e TP _ 2 _
_]+3140,005 J
e00z0_€ "i5 :5,5
TS - TP 0, 020 _ 5 ' „ Da se kojim slučajem posmatrani strujni transformator i distantni relej žele ugraditi
a mestu gde je primarna vremenska konstanta TP = 35 ms (svi ostali podaci isti), pokazalo
bi se da ni strigni transformator za zaštitu 5P20 ne zadovoljava, jerje:
Kao što se vidi, u prelaznom režimu radni granični faktor tačnosti ne zadovoljava je; ' 4“ 7 I 3+3
je' k,f=6,6 k,d=20,24 n*220,24-_-=236,1 „=20< _*i_.235,1=30,8
p p z Q6 30+3
„=10< b+ fu-¡'3+3110=14,3 ,_
P„+1ę 30+3 5 U ovom slučaju treba primeniti strujni transformator za zaštitu odgovarajuće klase
5P30 prema tehničkoj preporuci TP-11[7.5.15] koja je van snage. Samo tada je nazivni
Koji je izlaz iz ove situacije? Primenom strujnih transformatora za zaštitu odgovara-~ faktor tačnosti (30) približno jednak izračunatoj radnoj vrednosti (3 0, 8).
juče klase, tj. 5P20 prema IS-11 [5.2.11], dobija se da je nazivni faktor tačnosti (20) veći
od izračunate vrednosti (14, 3). Prema tome, zahtev za strujne transformatore u prelaznom Neki proizvođači uređaja za zaštitu daju svoje zahteve za strujne transformatore, izra-
" b APU- ` ` ' _ žene preko (n'), u koje su ugrađeni „_ ,,
tipični _
eksploatacioni uslovi releja. _Na primer, firma
rezzmzíkg Žž na voccýujíifiçifiëifijiíjłe tehnika za APUprekidače, potrebno je uzeti u obzir koeji_ I -_ -li ' “t-zar"
SIEMENS je Za famlhju numencklh Zastita defimsala zahteve date U tabeh 3.15'
Cljem' pt'€đ1m€flZI0HłS0fłJ0 Öfza) ÅTOJI U P0Sm0fľ0ľł0m SŽUCCIJH IZHOSI-' _ "Li Tabela 3.15. Radni granicni faktor strujnih transformatora za zastitu u prelaznom režimu
__,_ _L ,fr _ ¡„ _ i"_ _ f_" T Vrsta zaštite Minimalni radni granični faktor (n') _
Co T T Ts TP "i oo T T TS TP i*
km, =;1+aP
1
S e
TS _ TP
-e e TS + 1+-ip
TS _ TP
S e _e = 0.
' “ 1
_ Prekostrujna zaštita *l i n' 2 IG oma~ grama1 podt8 enja- , a najmanje 20 1
_ ~ i'Š' , _ .. „, . 1
- r 1 f ci alna zastita tran- 1
: I + X 0, X 5
0400
e - 'Ĺ
5
0480
_
_ e - -_
0,020
1 150 5_ 0105
e _ -'___'_ -|-
0:_ r
.=;~-_"~7'_ _
*1 DI mn J
\ sfoľľna tOľa
` n' 2 50 za svaku stranu transformatora *
_ 5 0020
1-
' *'T ' '3"ł:T=„' `
"
encljalna
a
"t
Z S 1ta_v0da sa 1 ,
, _ _
Ik_rnax (spoljašnj 1 kvar) . 1 (H
I
Ipn )Kraj I voda
l- = optickom vezom releja na 11 2 1 < <3
.i. -:_:"\e_ r I I

0105 0105 ' N krajevima voda pa 3 (H Ipn )1<mj 2 voda

314×0020×5 -'~ -,_
+ 1 + ii' e 5 _ e 0,020 = . i
i

0 ~- _ Ëiferencijalna zastita voda sa I Ikmax (spoljašnj ¡ kvar) _ 3 (H ')Kmj }voda 4

5 - 0, 020 zlcanom vezom releja na kra- H 2 1 < <
- jevima voda Ipn 4 (11 'igraj 2 „oda 3
=6,73×0,81+7,14=12,59 T
_ V _ I _ V _ ¡ Diferencijalna zaštita , n, > 01 _ I1<.mæ<(0a1az=ea Sirija za spoljašnji 1<vaf)ýi 11' 2 10 Za TP 5 120 ms
pri cemu je, 1 = i_~_, + id = 0,400 + 0,080 0,480 s (t2_= 400 ms vreme delovanja zastite na Sab¡m¡Ca N; " 2 I H. 2 50 Za TP S 300 ms
kraju 1. zone, odnosno pocetku 2. zone distantne zastite; td = 80 ms vreme iskljucenja pre- __ _ ti P" ,
*.
kidača),' t“ = t,, +td = 0,025 + 0,080 = 0,105 s; tj, = tBN_p + tc = 1,000 + 0,150 = 1 1505' z Š
l`|

_ _ _ _ , _
(töwp - 1000 ms vreme trajanja beznaponske pauze; tc = 150 ms vreme ukljucenja prekida-
» _ j
¡
;_1 , 1,, _ (bi . 1< . kv J _ ,
N n 2 aiaxíml 1 n 210- max ąr na aju vo a
1 1<_ (kv kr . 4 3
ča)_ ` I I
_1
Distantna zaštita _ pu P"
\ Ako je pri kratkom spoju na dalekovodu na granici 1 - steP ena distantne zaštite stru`a
.l i gde je: TE < 50 ms IE < 100 ms
kvara na mestu ugradnje strujnog transformatora (Ima, = 7 lf/1), ľđđľłi granični faktor (n') \ a=2 a=3za110kVvodove
u posmatranom primeru iznosi: _ a à 4 za 10 kV vodove
.¡ |-|.|
,J _1
_
.„_I .: nl._
.:.

1
H_
I
E!
i
Š
..

if'

Ĺ
I
il
 NAPoM1=.NA. “Prema pfapamai PD 431/2-01 [7.4.1o], kada sa a pitanja 3.36] mogu biti približno transformi- »F am ' *
konstrukcije prekostrujnih zaštita, maksimalnu struju kratkog spoja (lkmx) strujni transfo [aha3938
_BS U skladu sa preko
['7_5.l4] odredbama
sledećestandarda
formule jI 2-° fAj 0 r r r li 00j ~ _
matori treba da prenesu bez zasićenja samo ako je:
(s1.3.14)I LS ,_ , _ ,_ li
Ik,max < IGornja granica podešenja
_ (Ri + R„)'ľaa'11 ==_*,;12-~_-a-:_'a=*-:;_____..._ii__ ii~;^=° _
UK ' 1,34 l l
l
i `
M
*j j
l

1o~«_ ~ _ A __ _0 ~
gdë je Ioamja granica paaašaaja ~ najveće moguće (teoretsko) podešenje releja, koje se uzima U 1* 3 \`|_________H

obzir jer konačno podešenje releja najčešće nije poznato ili može da se kasnije męnja_ U de su: 15,, - nazivna sekundarna struja; P ul Cz :=
g " " ' ' ,¡¡ rasa:-iz p
protivnom, može se zaključiti da strujni transfonnatori mogu da rade i sa zasićenjem T R. u unutrasnja potrosnja strujnog tran- ,Ĺ-- l
znači da, iako se strujni transformatori zasićuju pre dostizanja maksimalne vrednosti, 1qa¡_ Sfonnatora (otpornost sekundamog _-4
;
cs0=~=z -1- «u -u i 0 _ s '
~
0
l

namgtaja strujnog transformatora); R, - l 1 W- ` i *

_.. . .

kospojni i prekostrujni re1eji_će se pobuditi (i ostati pobuđeni), a pošto će se amplitud l

nazivne opterećenje Jo,-u.2rs|<, *
struje 1 dalje povećati sa povecanjem struje kvara, integral struja-vreme neće se smanjiti (tj-0 -_ _ __-r
- - koje se
- dobija iz l ~j . .-
c.. R
1 _-.
_ , _` *
releji će ispravno delovati). Qdatka
P - o nazivnoj snazi sekundara
~ - O ` _ ,ffiI __/_
„- _. _ _ _ ,¡ l
tora za zastitu P : 0.1 aa aa aa aa aa
Naravno, ovakvo tumačenje važi samo za statičke konstrukcije releja koji rade na strujnog transfonn ( H) O H (Awfzm)
principu merenja trenutne vrednosti struje, a ne važi za numeričke prekostrujne zaštite P
Zašto? Da li ovo tumačenje važi za elektromehaničke konstrukcije koje rade na prinoipušzff R-=-P Slika 3.14. Tipična kriva magnetisanja B = f(H) strujnog
merenja efektivne vrednosti? "I
“ Iž.. transformatora za zaštitu; U = B„,,,, -K„; K, = (Q-N)/45; Jul,
Zahtevi za strujne transformatore = 0,275 Ki; K¡ = La,/N; Q - poprečni presek jezgra (cm2); N
Primer. Strujna kola statičke prekostrujne zaštite opsega podešavanja (1-:-30) A i - broj navoja sekundara; La, - dužina jezgra (cm)
za zaštitu u prelaznom režimu prema
rošnje strujnih kola od 0,3 VA, priključena su na strujni transformator za zaštitu sledećih
ovom standardu definišu se tako da
karakteristika: 100/1 A; 5P30,' 2,5 VA; R, = 1 Q _ Veza je izvedena P omoću P rovodnika.- L napon kolena UK bude veći od maksimalnog radnog napona (U) na sekundaru strujnih tran-
== 60 m; A = 2,5 mm? Cu. Iz proračuna kratkog spoja dobija se."1¡,,,,,„,„ = 6 kA_ Da li Strujni. sformatora pri radnom opterećenju Rb S Rn, tj.:
Q -_ Išfi *
transformator zadovoljava. ~- 'Tz T
.:.= Š-êa

P _ zpilz __2-00179-00 ¡,_086VA (R _ R U ĹR,+R,,,b+z,+-I;_1j-1,,-n

P C

-r _ . .n su
kab A sn 2,5 1 .J
UK2U_ 1 b sn _
za
f 1,34 1,34
P+1>. &
--
a'-a" *-30 25” -49 _, __' gde je Z2 - impedansa ostalih releja i potrošača priključenih na isto jezgro za zaštitu. Slično
P,,+P,- (0,86+0,3_)+] I fš ,_
0_=-= 0 prethodnim razmatranjima, neki proizvođači uređaja za zaštitu daju svoje zahteve za strujne
"liši" _
-;_ *fk '__ transformatore, izražene preko (UK), u koje su ugrađeni tipični eksploatacioni uslovi releja
Prema tome, pri 60 puta većoj struji od nazivne, na prvi pogled, stvarni graničnifak-0 ._ -¡ a

tor tačnosti (ne)zadovoljava, jerje: 1 `0

055 "_.'Š.,.
-Š 1 .a
»_-ië.-`
(npr. zahtevi firme ABB su dati u tabeli 3.16).

T
Primer. Ako su poznati podaci o strujnom transformatoru za zaštitu prema IEC 60185
I max 6
Iå-= Ñ = 60 (> n ' = 49 za 5P3 0 i navedene uslove opterećenja)
_„...„-

[7.5.1 2]:
PH '
I :_ . .F

600/1, 15 VA, 5P10, R, = 3 .Q

Međutim, ako se primeni preporuka FD 431/2-01 [7.4.10], strujni transformator ipak- odgovarajući podaci prema BS 3938 [7. 5.14] su:
zadovoljava, jerje: - 0
Mzíz 60> IGornja granica podešenja _ 30 _ 30 ._ _ UK-(¡5J'?3`1`w-issr R,=3a
1,, 0,1 13,, 1
| _

Ako se pretpostave isti podaci o releju, priključnim kablovima i strujama kratkog spo-
ja kao u prethodnom primeru, dobija se da za TP = 20 ms strujni transformator ne zadovo-
b) Zahtevi za strujne transformatore za zaštitu u prelaznom režimu 1 3 li ljava, jerje:
prema standardu BS 3938 [7.5.14] J I _ _ _I
UK:]38V< lc,max(lJlIËki kvar) SH _a.{R__-+-Rkab +%i}=-
U ovom slučaju je strujni transformator definisan naponom kolena UK i unutrašnjonifił
otpornošću sekundara R¡. Konstrukcione vrednosti prema standardu SRPS EN 60044-6 PH sn

241
 rfi"
1
| I

=12'122 3+03+¡ -1892V Naravno, kao u prethodnom primeru _

1
| 0,6 ' ' 12 ' azi se do istih rezultata ako se strujni « _ _ _oj 1
i Sfofmator i distantni relej ugrađuju na _„_ l
UK Z 138 V < _.`
Ĺ {Tim gde je primarna vremenska konstanta p _ I l \Š3
É
Ñ

TP ___ 3 5 ms (svi ostali podaci isti): _

<ýIIąmax (kvar na kr-aju*
_ I. zone)
I .¡sn Öl.|'I
'ÖIJ
I
+ Rkab + PSe¡ :
1

1.
pa ' Is”
~s 1z×1 0 \`
Ĺ_._.___1p `j l
1i_L \j
i _
1 I ' '2,7'
1_,__.-„». _ J3 ` aIvi-
- Š
jj .`
Tpmsl p
_ i

74 1
=--51 3+0,3+_ =255,9V
Ö

a) Trofazni kvar neposredno ispred i

8_p ;.„l____.Š*
i.__

I
0,6 i fi . 3-1-0,3+lž-}=232,2V iza distantnog releja
I j :Å
j Tabela 3.16. Radni napon strujnih transformatora za zaštitu u prelaznom režimu 7-
Ji
_ l` ł ' ! " " _ f`mm

: V
I 7,5
1
i 1 1 p `
_ l li sam
L
T V rs t 3 235"t't
1 9 \ - ° radni- napon (U)
Maksimalni ` I UK < 0, 6 mfił; Š _\_ 1 _
1
_.~ *1
* 1 ***l
Prekostiujna zaštita _ UK 2 n_1sn _[Rí _'_ Rkab + Pšei .Ĺ3+0,3+}{2-)=376,3V . _ 1) 1* _ %
_ _ \_ 1
ISTI
" i l 1 I 1 I 1 I*
Diferencijalna zaštita 1 _ Ik . max (biran
- - iw ) -I P
-f'_:_ U ovom slucaju treba primeniti strujni _._1 1 `_` _
_\_ __ 1
* _
_; __
transformatora W UK 2 4 ar su ' Ri "' Rkzb "` #8] transformator za zaštitu odgovarajuće klase 4 Ĺ r _ 1 _ p _ 1 i _ \_
IP" Im 51130 prema tehničkoj preporuci TP- ___ J _ _ I 1
J 1l[7.5.l5] (koja je van snage) i tada su li z _ ` W 1 *
Zemljospojna diferencijalna > Iiemax (S_,0__-ašm-_ kvar) -Isn p _u
ur

zaštita transformatora 1 UK _ 2' I {Ri + Rkzb "`_?ni _

_ Zadovoljavajuci odnosi. _ ziI I
1 3 * te_ 1*
2 _ :
* * 1 l i

l°ii'i'i"= 1 ' 1 >"'

_ U \i . ł SH J T_ U _(I5+3)-I-30__ ii zo ao ai 8
_„m wo 120 Tp im 5! \
._„-1

šiiltžrãlčklcjiiiina
P Zasma
Vezom ľe im`da
@Ja U i< >
- 2' Ii<,n-.ax (brisu
I kvar) 'Im - Ri + Rk b +T"fl
P Pi K _ 415 V1' >
3 (2322 V; 3763 V) `= b) Tmfazni distantnog
kyar na kraju dosega Zone 1
releja _`
na krajevima voda " a 2 ' _ _
pn SI] j
_ .-_1.:_-`É._ _.- .„ąfų.-y

i-~-'
Diferencijalna Zaštita Voda fi _ Uzęmljęnje sekundarnih kgla Slika 3.15. F3kľ0l'i (El) I (R) ll funkciji Od ľllľtłžlle
"iii

_.x
I sa žićanom vezom releja » UK 2 20 1 . R, + Rk + Z + P fa 1 visokonaponskih frekvencije (1) ivremenske konstante za jednos-
_

na kffljevimfl VOCIH su Ĺ I ab 2 1; j ii - transformatora

mernih mernu kompoiietu struje kvara (T P)
»
z _

Difšfšllfiijfllnfl Zaštita U > 2 Iimax (odimća s___,_-__ Za Sp„_jaš„j¡ kvar) -IS“ P ; Sekundama kola mernih transformatora treba da su direktno uzemljena. Prema odred-
ii
_«.
_J

2*,'rf'"^'":.f>*." -....-.- Sablmlca K _ I ' Ri +Rkab +%d _

bama Pravilnika 0 tehničkim normativima za uzemljenje elektroenergetskih postrojenja
__ L _».-_I 1 1 im I su nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.l], sekundarna strujna kola memih transformatora
ip '
Ĺ-_
`L" i|__
„ųf
iggi_ UK >
I k.max _ .
(bliski kvar)
_ Ian P
»gl-Šľ:1= moraju da se uzemlje na jednoj od priključnih stezaljki.
_ ||f'_
:-_*-
-
` I `a'ĹRi+Ri<ab+ lici] Ako se sekundarna kola više transformatora međusobno povezuju, uzemljuju se na
_ _,__
jednom mestu.
I_-e-f-z
'-..'
Lliçi
-.._ ,.
Distantna zaštita su
. ,_
_i I j UK > Ik-max (kvar nakraju I. zone) 'Isn P Provodnik za uzemljenje između priključne stezaljke sekundamog kola transformatora
- -k- R¡+Ra +l i priključnog vijka za zaštitno uzemljenje mora da bude od bakra, pr-eseka 4 mm2 ili više.
I Ip“ i ”
_ Q
Ž~. mat_ ?? :
-- ... |.

Osnovni principi uzemljenja sekundarnih kola visokonaponskih memih transformatora (sl.

_ __ Pľi Cemu Sf? faktfľľi (3) i (k) Odľeđllju iz dijagrama (sl. 3.15). 3.16 i 3.17) dati su u standardu IEC 255-20 [7.5.l3].
nrnenom strujnih transformatora SP20 dobijaju se zadovoljavajuci odnosi, tj Ako se na sekundarna kola visokonaponskih memih transformatora priključuju uređaji
relejne zaštite, u skladu sa navedenim principom, treba:
_fl5+ąiL2o ,
K P U -277V >_189,2V,-255,91/) - sva sekundarna strujna kola uzemljiti samo u jednoj tački i to unutar ormana zaštite.
Obično se na svim strujnim transformatorirna u razvodnom postrojenju uzemljuje ista
;__,-_-
sekundarna stezaljka (na primer ona koja se nalazi na strani sabirnica);
 - sva sekundarna naponska,
W “Š ini P* mi NAPOMENA. *)Kabl sa strujno Š ______ __
kola uzemljiti samo u jadno.. r-«--..-...¡..¡F.._ _-7--_ ___-______;g__
7 -"“__=----- _ _-7-«ę
-~__-____

li is: IŠ ia: tefailjivom oblogom je niskonaponski I

r-_________
i ,-.-...__________
h
4'
tački i to u razvodnom ofmamll
~ _wa v

_ _ r--~“'*'"'"i
_ _

mi mi P1 l RT Opbl sa zaštitnom" oblogom

_ ; ili :Rz \É :inz Zli :az naponskih transformatora ka W' (ekranom) od FAZA Uo U ' - Faza Ui. U ' i FAZA usu `-f`"i_"T'
. _ . bakra ili aluminijuma, cija opteretljivost
* i si si - i in postrojenju. Razlog je što Se__ × 1 I | uu- × ___
i
X × I In

treba da bude veća od 2 Q/km pri

._Z'C-»ei
......J
.- . _ .-1-.-_'A-'nąl
_-„„__„,--::u „__-„__,__
__¡„:;~_
I kundarna kola naponskih il-an_ ne ;__ía¡a; :Š -„;_- I_ I
Ifš flifãflľšł
4.' 3 ie:
_ _ __ _ É _ _ _ sformatora
_ _ mogu biti
. vęzan H na
20°C-2) _
Ukoliko se neposredno u
_ _ _
blizini Ca.
ar in afin ma
|-
1li-E _ i
sz -HSS
:_-1-zaaa-
više uređaja relejne zaštite ili .- __,-vg. .
memih naponskih transformatora nalazi _Z_ĹZÉÉI
-3-A
9.. _ ...Ž-. .- -;-

` Pz ili: si Lfl upravljanja; kutija (od silumina) sa priključcima za _

-uzemljivanje sekundar. Sekaadama kola, uzemljenje sekundarnih
$ POSTROJENJE -_- ___..
-ng-_Q

` R2 _ 53
nih kola strujnih i naponskih s - koja se sprovodi prema slici 3.19, tj.: _ ~
,„ @if

JUÑ
"""@Q
na
' i Piiím L
j
Ë-'Q3iŽo Ĺ-.-
in--
.-. L""' ¡`;'" _Ëń"'m
_-. `.I_. _. -._.:u1 memih transformatora 11 više
L
tačaka može izazvati pogrešno
- sve dovodne žile u sekundarnim l |
ii neųina Kućica -.G-V-fr
; 2 'U 'Ni .........
kablovima od priključnog pola „X“ uzem-
delovanje uređaja relejne zaštite
jjuju se na
amasilu_mins_ku
Sllummskakutiju;
kuńa se nakra Slika 3.18. Primer izvođenje uzemljenja naponskih
ii; 2I infla: ' nii~E'Tzi2
.Ĺ - ili oštećenje sekundarnih kab-
if ' T
lova. __ " S _ _ -I J _ mernih transformatora u praksi
~ _ F' si P' ni Pi .iii _ Čim putem uzemljuje na mrežu uzemlje-
_ li R2 lę R; lę Rz U tehničkoj preporuci TP- vf
nja postrojenja.
si si 1 51 29 [5.2.23], date su dodatne
' li 5; \Š sz Š sz 3) Ukoliko se uzemljenje prema slici 3.18 na može spro-
1 pg _ P2 P2 mere zaštite u memim kolima Faza O Faza 1. Faza B

3.3531
razvodnih postrojenja 400 i 220 í_ vesti iz konstrukcionih razloga (mala priključna kutija na tran- _ U U U U _U U
' Pz 52 Pz sa Pz `i 52 sformatoru ili suviše kratki zavrtnji za priključak kabla), treba
kV, kao i transfonnatorskim
i
_,_ IC si _ S 1% si na srednji transformator montirati siluminsku kutiju i sprovesti
5' si ŽRŽ stanicama 400/220, 400/110 i
1 l :ns ić 4' vezivanje i uzemljenje kao na slici 3.19.
f
1
, ~
O 1%
:az
|
ęãg 220/110 kV, i to:
1) Uzemljenje sekundarnih _~ 3.1.17. Prekidači
~ __Ëll-__-
EIII i
ii
ij
_ H «_
l l R2 j
in f~»fC*“' kola grupe od tri naponska Prekidači su mehanički rasklopni aparati koji mogu da
ešfiflfiflfifis ==
__ _„sin _
“-4 _ = P? Pi I-'ini | merna transformatora treba uključuju, provode i prekidaju struju u normalnim uslovima
i'“*Ëi'
fÉs» r
izvesti prema slici 3.18, tj.: _ strujnog kola kao i da uključuju, provode u određenom vreme-
ira!--_ - „X“ pol sekundara tran- nu i prekidaju struje u nenonnalnim uslovima strujnog kola,
-Alnus*
__.,___
1 i
li-:ii-'
am
g„\;

Slika 3.16. Uzemljivanje struj nih mernih sformatora koji je prostorno u 'xp-

_ kao što su one pri kratkom spoju. Prekidači se dele po: O ł. 8 N

Knkumcindi
1 _ transformatora sredini, uzemljuje se; - medijumu koji se koristi za gašenje električnog luka;
É-
iŠŽ=_=_`: -_
''
_
- načinu akurnuliranja energije (vrsti pogona); Slika 3.19. Principijelna šema
-íi'I
gi
mm
_¡,,__,_ r.
- načinu oslobađanja energije; uzemljenja naponskih mernih
_ s - broju polova; transformatora, ukoliko se u
j ^ _ - pogonskim (eksploatacionim) karakteristikaina. visokonaponskom polju koris-
ti priključna kutija za sekun-
j _ _ ' I . Podela prekidača po medijumu koji se koristi
ii A _ - _ „ _ _ V darna kola
if. in " _ý, za gašenje elektricnog luka
_ '“ *' 2“ z- . "' " Å ___B ___c “ I Tipovi visokonaponskih prekidača dati su u tabeli 3.17.

i J ~ , ,, ,, ,, ,, ,, „, _, , Š|ŠlÉl_P a i";>r""j
`s . iš:
T 2. Podela prekidača po načinu akumuliranja
11) b) L)
'U
(1) ii;
fr energije (vrsti pogona)
Sh _ _ . _ Prekidač, uključujući njegove uređaje za pokretanje, mora biti u stanjuza izvršenje
seđľnãłgnľãäniäåltgaglŽufiåorfheh ?ãŠ:l:t;:1sä0rmatËra° a) dvåsekundaína nęnjotaę U Yfpåuu' b) (ivi I _ nazivnog redosleda operacija SRPS EN 62271-100 [3.3_l4l], za što mu je poľľebllfl e1<U1TlU-
I J 1 J P Ju' a mg' u 0 "mmm "mg U' C) 'spol' ) Pomocm _ 1 lirana energija. Prema navedenom standardu SRPS EN 62271-100 [3.3_l4l], podela preki-
naponski transformator W dača po načinu akumuliranja energije (vrsti pogona) je sledeća.

245
1 „__

_ _ _ .- -_Ž
»____ _w-_*_
=-__ _ _ _ - _ _-.--.¡-i-- _-_ ~ : Y : 7 '_ __ _ 7
 „ j _1.
-':.:-„- 5'Ž'."-- -
:=~=
--v-'
-_-';._~ ^J¡
_._
_-_ 1 '__ç-_=-rlę;
._„__._._ -__;:_
.- -|--_
ł'_ 51.5. . :=:1'.' 51.'-_:VŽ
'-"Ć-1 Ĺ::-.E-17; ..T.-.' _
--ze
.. .t.. .._» --_5r_'_'=~
..-_ .
t -__ _ '_ 1 -_--.P'
asa.
.l | gr;-.=-ar--
-¡_=__1_-' r _=_.~„---_
PM _ I . '_'_f-_A-'Č
wu-
L,
.uu

{I . _ Energija akumulirana u rezervoarima vazduha ili hidrauličnim akumulatgńma čenja za napajanje kalema prekidača uglavnom se koriste akumulatorske baterije kao izvo_
c , ' ' '

odnosi se na radne pritiske između sledećih granica: .-1

ri pomoćnog jednosmernog napona.

Tabela 3.17. Tipovi i karakteristike visokonaponskih prekidača -1 4. Podela prekidača po broju polova
T¡p l O Karakteristike "
U trofaznim mrežama primenjuju se:
Vazdusni prekidac Kontakti se otvaraju i zatvaraju u vazduhu ciji je pritisak prakticno jednak " - tropolni prekidači (S 35 kV);
atmosferskom. z jędnopolni prekidači (2 110 kV). Kada nije naveden poseban zahtev za jednovremę-
I Uljni prekidač 3 Kontakti se otvaraju i zatvaraju u ulju. `T no delovanje polova, najveća razlika između trenutaka dodira kontakata u toku zatvaranja i
1 l i NAPOMENA. Tipičan primer prekidača u ulju su prekidači sa malo ulja sa posudgmpod N
naponom i mnogouljni prekidači sa uzemljenom posudom. lj najveća razlika između trenutaka odvajanja kontakata u toku otvaranja na sme preći 10 ms.
l
I
V Dvopolni prekidači se upotrebljavaju u jednofaznim mrežama.
SF5 prekidac i Kontakti se otvaraju i zatvaraju u Sumpor-heksafluoridu. `
i `Vakuun1ski prekidač Å Kontakti se otvaraju i zatvaraju unutar visokog vakuuma_ T 5. Podela prekidača po pogonskim (eksploatacionim)
Gasni prekidač Prekidač u kome se luk razvija u struji gasa. P karakteristikama
\ NAPOMENA. Kada se gas pokreće razlikom pritisaka izazvariom mehaničkim putem l

1
l
tokom operacije otvaranja prekidača, takve nazivamo prekidačima sa komprimovanim ~ Ova podela sadrži specifičnosti pojedinih tipova prekidača koji bitno utiču na njihov
gasom jednog pritiska. Kada se gas pokreće razlikom pritisaka ostvarenog pre operacije pogon (odnosno eksploataciju). Razlikuju se:
otvaranja prekidača, radi se o prekidačima sa komprimovanim gasom sa dva pritiska
- stacionarni prekidači;
Pneumatski prekidač Prekidač sa komprimovanim gasom kod kojeg je gas vazduh.
Lj-
il
- izvlačivi prekidači. S obzirom da se radi o pokretnom aparatu, moraju se sprovesti
a) za spoljno pneumatsko ili hidraulično napajanje. Uređaji za zatvaranje moraju delo'-' posebne mere uzemljenja. Prema Pravilniku o tehničkim normativima za uzemljenja elek-
r |
vati ispravno u opsegu pritiska komprimovanog gasa za napajanje od 85% do 105% naziv- troenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1_1], uzemljenje izvlačivih
|,' nog pritiska prema standardu SRPS EN 62271-100 [3_3.141]_ Ovi procenti se ne odnose na prekidača izvodi se tako da se pri izvlačenju prekidača veza sa uzemljenjem prekida tek
4.-... _. -

I..
`.
slučajeve kada isti rezervoari služe za akumuliranje komprimovanog gasa za pokretanje i pošto su prekinuta radna i pomoćna strujna kola prekidača. Pri uvlačenju prekidača prvo se
prekidanje; uspostavlja veza sa uzemljenjem, a zatim se uspostavljaju i veze radnih i pomoćnih struj nih
b) za kompresor ili pumpu kao sastavni deo prekidača. Granice radnog pritiska mora kola prekidača;
-_1--_
ni-lv-u...z-_.-„o.-._.-
-._v,- _.f_-Ž. -.
navesti proizvođač. - prekidači u okloplj enim postrojenjima.
ti.
15.

:'--
;-1
- Energija akumulirana u oprugama (ili tegovima), odnosi se na nategnute opruge (ili Prema standardu SRPS EN 62271-100 [3.3_l4l], osnovne nazivne karakteristike pre-
ja
1-'|¡' -
¡`l
podignute tegove). Mora se onemogućiti pomeranje pokretnih kontakata iz otvorenog polo- kidača za naizmeničnu struju visokog napona su:
y-.

iz: 1
i'Ĺ
žaja sve dok nategnutost opruge (ili položaj tegova) ne bude dovoljna za potpuno dovršenje
iz
1 ..
"a

1. Nazivni napon prekidača, označava gornju granicu najvišeg napona mreže za koju
zatvaranja. Pri tome se razlikuje:
je prekidač predviđen u skladu sa standardom SRPS EN 60038 [3.3.32]. Nazivne napone
a) ručno akumuliranje energije, kada je energija u oprugama (ili tegovima) akumulira-
treba izabrati iz sledećeg niza standardnih vrednosti:
na ručno. Obavezno se mora označiti pravac kretanja ručice (osim ako nije očigledan); 'i

., _. _.-„._. .,. -
„.,_ ,. „,-_. =-._ " "_'-=-:F-| "-_- . .-. _.
-*_.- „-.:_„':_;7: ,.
b) motomo akumuliranje energije, kada motori i njima pripadajuća električna oprema 3,6 7,2 12 24 38 123-245-420-765kV
služi za akumuliranje energije u oprugama (ili tegovima).
2. Nazivna trajna struja prekidača je efektivna vrednost struje nazivne frekvencije,
Motori moraju pouzdano raditi pri svim naponima napajanja između 85% i 110%
..'_
koju prekidač može bez oštećenja trajno provoditi. Nazivnu trajnu struju treba izabrati iz
nazivnog napona napajanja uređaja za zatvaranje prema standardu SRPS EN 62271-100 1-._
sledećeg niza standardnih vrednosti:
[3.3.14l].
I
400 - 630 - 800 - 1250 - 1600 - 2000 - 2500 - 3150 - 4000 - 5000 - 6300 A
'rfiflfl'-'-, „._ _. _-._
3. Podela prekidača po načinu oslobađanja energije
3. Nazivna moć prekidanja struje kratkog spoja je najveća struja kratkog spoja koju
Kod prekidača za naizmeničnu struju visokog napona, akumulirana energija se osloba- \J '_'
i`Ž
prekidač mora prekinuti pod određenim uslovima upotrebe i ponašanja. Nazivnu moć pre-
đa ručno i/ili električno. U oba slučaja, okidač oslobađa zapome organe i dopušta otvaranje - ,~;+":_
, _ kidanja struje kratkog spoja određuju dve vrednosti:
ili zatvaranje prekidača.
a) efektivna vrednost naizmenične komponente struje prekidanja (ili nazivna moć pre-
Pri električnom oslobađanju energije, okidač mora ispravno delovati na svim naponi- _ - ,1-..

kidanja struje kratkog spoja). Efektivna vrednost naizmenične komponente nazivne moći
eg;
ma napajanja između 85% i 110% nazivnog napajanja. - 1 -
prekidanja struje kratkog spoja treba odabrati iz sledećeg niza:
-_"-_
3.. :___-
;___¡F_ ¡ _

NAPOMENA. U mrežama od 110 kV i više primenjuju se prekidači snage sa dva oki-_ _

--
-i
-n
_ (if.

dača(kale1na) za isključenje, a kod najviših napona neretko se ide i sa dva kalema za uklju-
?~i'-
:'r¡.
_7_'.:
-Lie:-
1- :;'"' .?'= '
6,3-8-10-12,5 16--20 25 31,5 40 50 63-80 l00kA;
:É
'?Š- i_i _

246 *-3
`=i¡iĹ7'
iu.-_
__-„ .. 247
fi

"'
|.
 1j_ _
l
-.I - '-nor_'-1
_I F
I .__-¡.t~.n.
4

_-FI
_ I b) procenat jednosmeme kr f Tabela 3.18. Koordinacija nazivnih vrednosti
_.A,.._.. ___ ._.4.-Ĺ.-_<-i. |.u-._
-E i...
_II
I ___I I. _ I; II _I ;__I_ I I p
. struje prekidanja. Odabira
... se prema vrem3 _Naziflń Nazivna moć prekidanja]
I ._
_ I skom intervalu (r) koji je protekao od početjg Nazivna trajna struja
"I"--H-I~
RN
I;
_-J Iz-

_ I _ ¡ _ I
_ _

kratkog spoja. Na slici 3.20 prikazane gu_ I n struje kratkog spoja (A)
-I "”"° (ka) _
Anų,-H!
E'h
OS
_ _ I
I
I I
I I
„I _ standardne vrednosti jednosmeme komponemf
° ' _
(kV) I
7 10
_lj_
-I-_

_ PONEENT ~ I I ~-«--e"I¡_Iæupnwmmnmeühhmewflmmuhmmmwp I _ 16 rzso

|n„-I'łQ'I|-u «<- | nflręflv
«-_.Iz--'-_-I., . aų.-»~.'_„a._r- __. _,._._._ _
J
CENT
OEDNMEE
KOM
e a a eaš I-I-Iy-4: IMATTI_
1-a__
a;_I_ I čne komponente. U specijalnim slučajevim I 15 T'I 25 1250 1600 2500
Š,_,.I: _
_I
š-Iz
-_;„í`
.4___I_-;:_z 4_II__m__

I _ npr. ako je prekidač smešten u blizini gene;3- I E 40 1250 tooo 2500

se I; II- _Fi ;íý: __ _ _ _ _ - " I I '
4000
@IF I I C
CD
_U ,O ,G _ „_ 5,, su ,O ,,„ 9,, tora, procenat jednosmeme komponente, kon,_ fu \ 8 H
Š lI
_ vizama on pocetka knarxos spora rum _ 0dgOVčlI`3 ľľfl] anju otvaranja prękrdaça, može
| i
j I

{-|
F
Q;
I : _
i:
¡.
I
¡ ` _ _ ,_ _ . . . _____'_ Å j 12;Š 1250
_ ` brtr veci od vrednosti date na slrcr 3.20. I 7,2 _ 16 1250 1600
ën
s1¡|a3.z0
Komentar. Efektivna vrednost naizmem;
Ž 25 1250 1600 2500
Ĺ
_gr i
i
ja
_¡I_
čne struje kratkog spoja treba da je veća ili barem jednaka dobijenom podatku za maka-_ _I- f 4o 1250 1600 2500 4000
Išjłž f *I 8
-iii: g{Ĺ malnu suptranzijentna struju kratkog spoja (takode efektivna vrednost: I perspekzjvne
5 125
}ii '_ -. - ~ų:- >
' iii'-

mreže koja je merodavna za određivanje parametara prekidača. T0 je najčešće ukupna 1250

-55:- 1*I. „. . II.. __ '-f__.1
I
suptranzijentna struja kratkog spoja dobijena na sabirnicama posmatranog postrojenja. T' ` ` I 1 6 1250 1600
I
åji I 12 E 25 I I
I

1250 1600 2500

ŠÑ1
Donedavno je za izbor prekidača bila merodavna snaga isključenja prekidača. Čak se .:.' ~ .r 1, I I
40 1250 1600 2500 4000
i danas u nekim tehničkim preporukama i uputstvima primenjuje nazivna snaga isključenja 1 ~: .if
_z _ T..
50 1250 1600 2500 4000
IËË
IiII
--M.: _I (obično se izražava u: MVA-ima). Snaga isključenja odgovara struji koja bi proticala kmzi
:
_ 8 1250
` _
prekidač pri pojavi kratkog spoja u neposrednoj blizini prekidača, koji treba da učestvuje 1; .L
f'
_*4.
z-*_
_ T

Ëęi F ; 12,5 1250

šfii r eliminaciji tog kratkog spoja. U trofaznim mrežama naizmeničnog napona, veza između O' . _ 24 1 16 1250
lfåš
_
I:
,Iiz
_ju maksimalne simetrične snage isključenja prekidača (SW) i nazivne (simetrične) tropolne ,-__ . ...__ :-__
*- _
un
25 1250 1600 2500
iE
¡:
struje isključenja prekidača (lpr, pri čemu je Ip, 2 I data je preko relacije: ewfš=å
_ __¡:~ l¡_ 'f_

„H_
1
i
;
.-a
- '21«
°:_ËŠ
_ 40 1600 4
2500 4000

I I ;I
' „Il
'_

s,, = ./š U., 1,. (MVA)

_-_ 'I'

I."
-_ Š
I 8
I;

_ _ _-i-1;
I; _ - 125 1250
_ _5 f::__ ji-
1",
I :
gde je U„ - nazivni napon postrojenja (kV), a Ip, - nazivna struja isključenja prekidača ili ' .. _'.łL_'
-f 33 16 1250 1600
- : .__..; _
I -|z_:_
l°`1~v-r~n~nf=H~1f4'fl~'";ë¡"'!¡"

I _ :_-i. Ht
"".:„":.
li
"':."- ' _-'_
hi;,__m_`
ri'
__ .il __
}IE
nazivna moć prekidanja struje kratkog spoja (kA). _
' --_: 'É
- 3 '-"f
_E
_ 25 1250 1600 2500
__,:'fv-O-'fr-HE*r'.*|':€E'E
1*liF
-=_-==t
_ 3 -

51
_ ¡!=:_=
Na primer, u distributivnim mrežama Srbije tipizirane su sledeće vrednosti maksimal- 40 1600 2500 4000
¡ ' _:ET
i „„„Ëf
I --
L fiI
L"u
< i I
nih simetričnih snaga isključenja prekidača (S'p„):
_F

I 12; 1250
__
ų=_= al
f ._
Šš % =: -mreža I0kV' 250MVA (16 kA) 'I 20 1250 1600
_ 123
Ji- I1
41-_ '..'
.=^I'_- UI'
ił--,
-.':;`
\__ -I Ë
„_„r _L

- mreža 20 kV: 5 00 MVA (16 kA)

_*lj

r 25 1250 1600 2500

iz.. ____-j_ ___ .-
1J..
4000
_ _ ¡
1. äf- 40 1600 2500
F'-I - mreža 35 kV: 750 MVA (12,5 kA) I zo 1250 1600 2000
ætswrl I
":

- mreža ll0 kV: 5000 MVA (25 k/1) - q

31,5 1250 1600 2000
ri
'.',f_'
45
(samo u nekim 110 kVpostrojenjima: 3500 MVA, odnosno 20 kA). -;z_.-:
, t Tv
2 40 1600 2000 3150
__ ; -:_:-„

Koordinacija nazivnih napona, moći prekidanja struje kratkog spoja i nazivnih trajnih _ .:'._-
` 50 2000 3150
- _ ~ r I
struja, data je u tabeli 3.18. Tabela koordinacije nije obavezna, već se primenjuje samo kao __ = 52 _'
_ 20 1600 2000
't -_T-

_ '_ 'Ë.`___
_'_-11 _

preporuka za preferencijalne vrednosti. Prema tome, karakteristike prekidača sa nekom 5 ,li-° '
420 :3i'5
1600 2000
_-- I;-Ĺ_ _.Šš
drugom kombinacijom nazivnih vrednosti nisu u suprotnosti sa odredbama standarda SRPS . - __--.. _
*L* 5.-;_== W _ 40 1600 2000 3150
_ __7 ;Š_. ___

EN 62271-100 [3.3_141]. I' _'ii

I 50 2000 3150 4000
_
_I 1-_.=
:zł »_ I
_rss 40 zooo 3150
4. Nazivne trajanje kratkog spoja je ono u kome prekidač u zatvorenom položaju k
-Pit"

' Q 0

može da podnese struju jednaku njegovoj nazivnoj moći prekidanja struje kratkog spoja. 5. Nazivni redosled operacija. Kao što je rečeno, postoje dva standardna redosleda
Nazivno trajanje kratkog spoja treba da je 1 s. Ako se traži veća vrednost od 1 s, preporuču- fi"-í_.0peracija,i to:
je se da ona bude 3 s. a) za prekidače koji nisu namenjeni brzom automatskom ponovnom uključenju:
248 249
 __ :IE 54,. '-._?"`
'f!...-. .'l_- i___- I' _:'..

"fľfff "ä`Ëš`ł
*Ti _'i_1-T?-'-'f'-
'
"=*` 7155.,.-_
-_ _
_-__.-.'-S ra

. - --Hi;
L .>Q-- -
sa Ä;
_.ap ł =
il'-_
r::'_
1.

O-3min-CO--3min-CO
iz
i

Šta su to ,, rastavne sklopke “?

4:

6
b) za prekidače koji su namenjeni brzom automatskom ponovnom uključenju: i 1' "' ' ' 1<'d 5
Rastav jacima se ne smeju ni pre 1 ati niti uspostavljati struje, 4 É --:
O-0,3s-CO-3min~CO' jer rastavljač nema komoru za gašenje električnog luka. Prema //

gde su: tome, rastavljačima se strujno kolo može prekinuti ili uspostaviti ;3
l
1
samo ako se odgovarajućim manipulacijama u postrojenju prethod-
O - operacija otvaranja; 1 5:
no prekine strujno kolo. To zahteva ugradnju prekidača, što nije baš i2 "
CO - operacija zatvaranja posle koje neposredno, tj. bez namemog kašnjenja, sledi ope¡a_
ekenemično rešenje - naročito na srednjem naponu do 35 kV.
cija otvaranja 3 min;
Rastavne sklopke su rastavlj ači koji mogu prekinuti radne stru-
0,3 - bestrujna pauza. Ukoliko je bestrujna pauza podesiva, moraju se označiti granice
je, ali ne i struje kvara. To se omogućava ugradnjom malih komora
podešavanja. U kojima dolazi do oslobađanja gasova pri pojavi električnog luka. 1 LA. m|:_J
U pojedinim slučajevima se rastavne sklopke koriste u kombinaciji
3.1.18. Rastavljači l
sa visokonaponskim osiguračima. Tada osigurač prekida struju
Rastavljači vidno i sigurno odvajaju deo postrojenja koje nije pod naponom od dela kratkog spoj a, a sklopka služi za prekidanje radne struje. I/'l
koji je pod naponom, kako bi omogućili pristup pojedinim elementima dok su drugi delovi 'P ”-
`

postrojenja u pogonu. To omogućava izvođenje remonta i opravku elemenata bez prekida-
nja rada ostalih delova postrojenja.
Osnovne električne karakteristike za izbor rastavlj ača su sledeće:
- nazivni napon (U„);
- nazivna struja (I„);
- dinamička struja (Id,,„);
- jednosekundna podnosiva struja (ljs).
Rastavljači se po konstrukciji dele na:
- dvostubne obrtne rastavljače;
- jednostubne rotacione rastavlj ače;
- jednostubne pantografske rastavlj ače.
Rastavljači su obično tako spojeni da se uključenje i isključenje u sve tri faze obavlja
istovremeno. Upravljanje rastavljačima je ručno, pneumatsko ili elektromotomim pogo-
nom.
Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postroje-
nja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], ako prekidač može da dobije napon obostrano
(npr. u prstenastim vodovima), treba na vidljivim mestima ispred i iza prekidača predvideti
rastavljače. Po našim propisima samo između generatora ili transformatora i njemu pripada-
jućeg prekidača (tzv. blok-spoj) nije uvek potreban rastavlj ač.
Noževi za uzemljenje
Noževi za uzemljenje se koriste za uzemljivanje delova postrojenja ili visokonapon-
skih vodova, da bi se obezbedilo osoblje koje izvodi radove na njihovom održavanju. Naj-
češće se kornbinuju sa rastavljačima (tzv. izlazni rastavljači sa noževima za uzemljenje) ili
se postavljaju nezavisno sa sopstvenim mehanizmom za razdvajanje i uzemljivanje (tzv.
rastavljači za uzemlj enje). Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elek-
troenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], u kombinovanim konstru-
Za 1' protiv primene rastavfjača
Slika 3.21. Rastavljač sa
Danas rastavljači zahtevaju najviši stepen održavanja od svih nožem za uzemljenje; 1
ostalih elemenata u visokonaponskim postrojenjima. Iz tih razloga - osnova rotacionog me-
se predlaže izbacivanje iz upotrebe konvencionalnih rastavljača, hanizma; 2 - noseća
odnosno upotreba prekidača kombinovanih sa funkcijom rastavlj ača konstrukcija; 3 - izola-
(engl. disconnecting circuit-breakers) u budućim trafostanicama. tor; 4 - rotaciona glava;
Prekidači kombinovani sa funkcijom rastavljača (sl. 3.22) treba da 5 - pokretna ruka; 6 -
imaju: visokonaponski priklju-
- istu dielektričku izdržljivost kao normalni rastavljači, čak; 7 - pogon rastav-
skladu sa opštim standardom za VN opremu SRPS EN 6227 a-\Q3- f-*SI ljača; 8 - nož za uzem-
[3.3.l40]; ljenja
- mogucnost da se vidi radna pozicija rastavljača i noževa za
uzemljenje, i to tako što je izolacioni razmak vidljiv i što postoji indikacija pozicije svakog
pokretnog kontakta koji obezbeđuje izolacioni razmak, a u skladu sa standardom za rastav-
ljače SRPS EN 62271-102 [3.3.142];
- konstrukciju koja uzima u obzir dugotrajne efekte uzrokovane zagađivanj em od pro-
dukata električnog luka, tj. da se pokaže da dielektrička izdržljivost preko izolacionog raz-
maka ostaje bez obzira na velika oštećenja posle izvođenja tipskih ispitivanja u skladu sa
standardom za prekidače SRPS EN 62271-100 [3.3.141].
Pored toga, prekidači kombinovani sa funkcijom rastavljača treba da budu izrađeni
tako da ne mogu doći u položaj izvan otvorene ili zatvorene pozicije (tzv. međupoložaj),
kao i da moraju da imaju mogućnost privremene mehaničke blokade (zaključavanja) u
otvorenoj poziciji.
Drugi pozitivan efekat koji se dobija izbacivanj em iz upotrebe konvencionalnih rastav-
r
ljača, odnosno upotrebom prekidača kombinovanih sa funkcijom rastavljača, jeste značajna
ušteda u prostom koji se zahteva za izgradnju elektroenergetskog postrojenja. Može se
slobodno reći da rešenje postrojenja upotrebom prekidača kombinovanih sa funkcijom
'_

rastavljača (sl. 3.24, d) zahteva pola, pa i manje površine od konvencionalnih rešenja (sl.
kcijama rastavljača sa noževima za uzemljenje (sl. 3.21), mehanizmi za pokretanje moraju
`

3.24 a, b).
L
_„__
_|.¡.

biti spregnuti tako da ne mogu biti istovremeno uključena oba rastavljača, odnosno da je pri
Nedostatak postrojenja izgrađenih upotrebom prekidača kombinovanih sa funkcijom
uključenju jednog od njih mehanički ukočen mehanizam za pokretanje drugog. j.
T'T..
ľvl
rastavljača je u tome što nisu lako izvodljivi njihov remont ili opravka.
250 ' -9

31
na
IE.
251
%
-1
,.ą
_-¡- . - -_
.F

-'ra-r1s»r= ;-
i
 F' _ -: __ "

'Ĺ 'l -_ '. . '-_

--.¡ _:.
_'F-fëlãz'
1:5- \ -f
--_L;,-1..: Ž.

Naime, da bi se
.|`_ -
._ fiksnog i pokretnog primarno g kontakta za odvajanje radi održavanja;
sprovela procedura od_ f kolica sa mehanizmom za pokretanje.
vajanja prekidača k0m_ Kolica sa pokretnim mehanizmonm se mehanički blokiraju (zaključavaju) kada je pre-
binovanih sa funkcijom kidač ukljllčfin.
rastavljača od sabirnica Postrojenja izgrađena sa izvlačivim prekidačima nazivaju se „kompaktirana postroje-
pod naponom, mora se ac:Zbog uštede prostora.
. - I ova postrojenja zahtevaju upola, pa 1 manje površine od kon-
- - -I - - l I ' - ' ' I
. „_ zla; . 3 . j \ si „ iaiiv.Lr1r1:i11.o.fip;f.i_ bar na kratko isključiti Ëjcneionalnih postrojenja (sl. 3.24c).
iz pogona ceo Sistem
sabirnica na koji je C B f
prekidač kombinovao
ãhí' _ I _ "i " ' __ j _-4, |_i I sa funkcijom rastavlja_ I _., _t. n T t si V 3 _=_ _t ._ _\_
z,' '
ča priključen. Isto važi
-_

1 za proceduru pfik1ju_
_ _¡ -i-
,
-i-
. _
--
`
><V
-_„...
><
_»-_
_
i><
X
i
_,__

...i vi. čivanja prekidača kom.

binovanih sa funkcijom
_ fin-
Q
in to
_Ä-[Š-|h
to
li
oi-
PË Š i -Š-ji.

ti II rastavljača na sabimice_
U tu svrhu ugrađuju se j „ .-\ii e*-ii
to
-“~i-
ti_ @ĐeË9 e-co
AÅ
-[ši-I1 -iši-I' I"-[šali
aa
_r_-
tzv. ,,fleksibilne veze“ E,
-_

Slika 3.22. Prekidač kombi- I č

_ | í

I I
između prekidača kom-
binovanih sa funkcijom a) Konvencionalno rešenje postrojenja sa glavnim b) Konvencionalno rešenje postrojenja sa dva
novan sa funkcijom rastav rastavljača i sabirnica, (A) i pomoćnim (C) sistemom sabirnica glavna sistema sabirnica (A i B)
. .. .. . _ Slika 3.23. Izvlačivi prekidač; 1 - pri- koje treba da skrate to
ljaca sa nozem za uzeml e- . . . . kl_
nje; 1 _ Prekidač sa fimklc¡_ niavrni kontakti za odvajanje, 2 - pre '
jam rastavljača , 2 _ nož za dac, 3 - kolica sa pokretnim mehaniz
vreme odvajanja i prik_ ` to I Q|>K|
ljučivanja sabirnica na šš >< Ĺ Ĺ >< ><
uzemljenje "101" minimum. t'*""_jll li |l ,"--`\-Ili

Ovaj nedostatak G
><
čQł o-3->< <i> O O 91*
donekle je umanjen činjenicom da prekidače kombinovane sa funkcijom rastavljača ne
GCra~>e><_ 1'
ili @ i 1-®
treba često remontovati i opravljati. Proizvođači tvrde da je dovoljno svakih 15 godina
uraditi njihov remont.
ttie->a
i<e-4 ni
ja _ i.
@ @ |.

.ii ili @ Ä in
NAPOMENA. Prema važećim odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za
elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], svako razvodno pos-
trojenje mora izgrađeno tako da _se može odvojiti od napona pomoću naprava za rastav-
c) Postrojenje sa jednim sistemom d) Postrojenje sa podužno sekcionisanim jednostriikim
ljanje, sa „vidljivim mestima rastavljanja“, 1 to kao celina, a kod prostomih postrojenja - i u
sabirnica i izvlačivim prekidačima sabirnicama sa prekidačima kombinovanim sa
njegovom bitnim delovima. funkcijom rastavljača
__ To znači da naši propisi ne podržavaju konstrukcije prekidača kombinovanih sa funk-
cijom rastavljača kod kojih se izvodi samo „indikacija pozicije svakog pokretnog kontakta“ -j- - rastavlj ač 9% - prekidac-» l

koji obezbeđuje izolacioni razmak. - j-`*-ll' - nož za uzemljenje

(lik - strujni transformator - izvlačivi prekidač
Jošjedna mogućnost izbegavanja upotrebe I-® - naponski trans fonnator
konvencionalnih rastavfiača ~)9<-C-
' |-\E-lu - odvodnik prenapona
, - prekidač kombinovan sa funkcijom
I U nameri da se iz postrojenja izbaci najzahtevniji element sa aspekta održavanja (ras- -
tavljac), po uzoru na srednjenaponske izvlačive ćelije, konstruisan je tzv. ,,izvlačivi preki- -wi?~__|,„ rastavljača sa nožem za uzemljenje

dac“ (engl. withdrawable circuit-breaker) za visokonaponska postrojenja. Izvlačivi prekidač

se sastoji od (sl. 3.23): Slika 3.24. Primeri konvencionalnih i novih tehničkih rešenja postrojenja približno istih karakteristika
E prekidača; Ž (broja dalekovodnih i trafo-polj a)

252 253
; Ë_'
_

i
_„_

=i.
_L 'š--
'-':.'
'_'
" i;-iz .
` _ É"
` _ _ ti__
` _'_-.-1." '
 -\_

_i ._ _ __.
Ova tehnička rešenja se koriste kako za postrojenja na otvorenom, tako i za postroj pu
povezan na jednu zajedničku tačku (neutralnu tačku), a drugi kraj na odgovarajući
u zatvorenom prostoru. 1. pl-j_1(l_jUC3l{.
in] __ Sprega trougao (oznake: D - za primarni namotaj; d ~ za sekundarni namotaj). To je
3.1.19. Energetski transformatori
- namotaja kod kojeg su fazni namotaj i trofaznog transformatora, ili namotaji istog
Energetski transformatori su 'statički aparati sa dva ili više namotaja koji elektrom Sllolivnog napona jednofaznih transformatora koji čine trofaznu grupu, povezani na red tako
netskom indukcijom pretvaraju sistem naizmeničnog napona i struje u drugi sistem napona*'__:_li. äãzčino zatvoreno kolo.
i struje, obično drugačijih vrednosti, pri istoj frekvenciji, radi prenosa električne energije _ __ Sprega cik-cak_(ozn_ake: Z - za _primarni namotaj; z - za sekjindami namotaj). To je
Energetski transfonnatori se mogu podeliti po više parametara, kao na primer: ._
1-.zi-"'-;
3 : '==,."
_
1 __
S-poj namotaja kod kojega je jedan kraj pvakog faznog namotaja visefaznog, _transfonnatora
a;-"._-r '
f =';. -_
"zez"
spoj-en U zajedničku tačku (neutralnu tacku), a svaki se fazni namotaj sastoji od dva. dela u
Podela po brojufaza 'i .Z
-r=:_`-Ž '¡ _'
kojima se indukuju fazno pomereni naponi. Ta dva dela normalno imaju jednak broj navo-
- jednofazni transformatori; ,ar _
'"`2i'.'L Ĺ
` _-zi -
_

- trofazni transformatori. Å-If.: _

Jaka... Fazni pomeraj (oznake: 0+12)_ To je ugaona razlika između fazora koji predstavljaju
...'P' _
oapone između neutralne tačke (stvarne ili zamišlj ene)_i jstoimenih priključaka dva namota-
Podela po broju namotaja .JŽ Ĺ _ .'
:__ _j. .-
ja, kada se na priključke namotaja viseg napona prikljuee napojni direktnog sistema u abe-
- dvonamotajni transformatori; ":'.š '
-f1>_` -_
eednom nizu tih priključaka ako su označeni slovima, ili u brojcanom nizu ako su označeni
- tronamotaj ni transformatori;
-Ä.-if'-' J'
igri' _L brojevima. Smatra se da fazon rotiraju usmeni suprotnom od kazaljki na satu. Fazni pome-
raj ge označava brojem sati, kada se velika kazaljka na satu (minutna) nalazi na broju 12 i
- auto-transformatori; to su transformatori u kojima najmanje dva namotaja imaju . 32"'I
_ ,_

jedan zajednički deo. '

" "të iz-'i-_'f--
fh .
' li ¡á'-' ' ;
--
_¡=~;.«,--¡ _
poklapa se sa fazorom napona između neutralne tačke (stvarne ili zamisljene) i linijske
» -'-z=1:-r..
5' I- :__ "
Stozaljke namotaja višeg napona, a mala se kazaljka (sama) poklapa sa fazorom napona
-_ _. 51: ,'7-

Podela po funkciji
_ '=':-:'--
_L-iz r između neutralne tačke (stvame ili zamišljene) i odgovarajućeg linijskog priključka namo-
-.
» -1. ff- war: «;_
~ | r 1
-
'_
-~ .::-.Ifr '
taja nižeg ili srednjeg napona.
- mrežni transformatori; namenjeni su za prenos i distribuciju električne energije; . _ _ -*tz-zi.
»_ ;-=.~_~--
- blok-transformatori; namenjeni su za priključivanje generatora na mrežu; :: .rain--_
Podela po načinu regulacije napona
. »gfrj
_ __

- dopunski transformatori; to su transfonnatori kod kojih je jedan namotaj namenjen -

1' L
-|- ~'--iz _.F .
- Regulacija napona pri punom opterećenju (npr. za prosečne uslove rada elektrodis-
za priključak na red sa nekim kolom radi promene napona tog kola i/ili zakretanja faze, e -zílii
_ '1.-
~::
= 1:1::
E- `
:-'- f='- tributivnih mreža u Srbiji u sadašnjem trenutku u potpunosti zadovoljava opseg regulacije
Drugi namotaj je pobudni namotaj; I
_ __' :J .-_-.-5,::

=_.1a-~'-
,ýš-; "_ napona u granicama i16,5%. Usvajajući da korak odvojka bude l,5%, opseg regulacije
. i;. ' -`|: 1 ¡'-Iľ1-- _ '

- transformatori sopstvene potrošnje; I ..-

- -
I
"'
- 751
1" ;_
-.- ' “ --.
'A _ili-; --
l*.Š:
-z::'.--|
tipskog energetskog transforinatora treba da bude :l:ll × l,5%).
i Ëa-

-transformatori za uzemlj enje; namenjeni su za paralelno priključivanje u mrežu da bi --

|'_
«E Š-ETF*
`=¡ĆJl'_;_'-'
.-:__-
- Regulacija napona u praznom hodu (npr. pokazalo se da u mreži 400 i 220 kV u
P
_, J, "äir
......-:'.
se ostvarila neutralna tačka (tzv. formiranje „veštačke“ nule). Namotaji koji formiraju neu- _ _:~ ; fr::-
jf ~__'í!E:~
Srbiji nije neophodna regulacija pod opterećenjem i da je dovoljno imati regulaciju napona
tralnu tačku su, po pravilu, spoj eni u zvezdu ili cik-cak. Transfonnatori za uzemljenj e mogu
... _'3.1'

u praznom hodu opsega d:5%)_

- ng..-:¡:
1 si
f W' L.-._'

dodatno napajati lokalnu mrežu sopstvene potrošnje, s tim da se sekundami (niskonapon-
ski) namotaji specificiraju za trajne nazivne snage;
itd
Podela po sredstvu koje se koristi za izolaciju
- uljni transformatori; transformatori čiji su magnetno kolo i namotaji uronj eni u ulje;
- suvi transformatori, transformatori čiji magnetno kolo i namotaji nisu uronjeni u izo-
lacionu tečnost'9
- transformatori koji koriste izolacionu tečnost (npr. prirodnu estersku tečnost pod
komercijalnim nazivom FR3, BIOTEMP i dr.), a da to nije transforrnatorsko ulje.
1:. .-. . _:_ ,___.:-:_ Podela po vrsti sprege ifaznom pomeraju
_ - Sprega zvezda (oznake: Y - za primarni namotaj; y - za sekundarni namotaj). To je
spoj namotaja kod kojega je jedan kraj svakog faznog namotaja višefaznog transforinatoraf*
ili svakog namotaja istog nazivnog napona jednofaznih transformatora koji čine višefaznu
- Bez regulacije napona (npr. blok-transformatori za generatore u elektranama gde se
promena napona može postići regulacij om napona na generatoru).
Podela po primenjenom načinu hlađenja
_ - Tabela 3.19 (prema SRPS EN 60076-l [3.3.40]).
- Tabela 3.20 (prema SRPS EN 60076-ll [3.3.44]).
Osnovne nazivne karakteristike energetskih transformatora definisane su u standardu
'sRi>s EN 60076-i [3.3.4o]. re Su;
I 1. Nazivni napon namotaja (Ur) je određeni napon koji se primenjuje ili nastaje u
praznom hodu, između priključaka namotaja bez izvoda ili namotaja sa izvodima priključe-
¡ ,nog na glavni izvod. Za trofazni namotaj to je napon između linijskih priključaka. Nazivni
naponi svih namotaja nastaju istovremeno u praznom hodu, kada napon priključen na jedan
od namotaja ima nazivnu vrednost. __ _
Odnos između nazivnih napona jednog i nazivnog napona drugog namotaja, koji ima
ili jednak nazivni napon, određuje nazivni odnos transformacije.

-1-M-*. -4.
 Tabela 3.19. Slovne oznake načina hlađenja uljnih 2. Nazivna snaga (Sr) je dogo_` oijo, a priključci drugog namotajasu kratko spojeni. Gubici kratkog spoja _za višenamotajne
energetskih transformatora vorena vrednost prividne snage Za' tfansformatore daju se za određeni par namotaja, dok su preostali namotaji otvoiei-ii_ Gubioi
svaki namotaj, koja zajedno sa naziv; kratkog spoja (Pou) cesto se uo praksi nazivaju „gubici u bakru ili „gubici zbog opie¡ooo_
o Vrsta rashladnog sredstva 1 Oznaka nim naponom (U,) tog namotaja oj'a“_ Gubici kratkog spoja obicno se svode na referentnu temperaturu.
I Mineralno ulje ili sintetička izolaciona O određuje nazivnu struju (L). Dvooo_
tečnost sa tačkom paljenja S 300 °C motajni transformatori imaju jednaku' 7. Struja praznog hoda (Io) je efektivna vrednost struje koja prolazi kroz linijski prik_
nazivnu snagu koja je po definiciji lj-očak jednog namotaj a, kada_j_e_ pri nazivnoj frekvenciji priključen naizmenični napon
l,l Sintetička izolaciona tečnost sa tačkom K
nazivna snaga transformatora. Kod (napon izvoda), a drugi namotaj ili namotaji su otvoreni.
paljenja >300 °C I
Sintetička izolaciona tečnost koja ima i L
transformatora sa više od dva namoia_ 8. Impedansa kratkog spoja (jednog para namotaja) je ekvivalentna redna impedansa
i tačku paljenja višu od tačke ključanja ja, definiše se nazivna snaga određe- (zk) u oniima (Q), pri nazivnoj frekvenciji i _referentnoj temperaturiizmeđu priključaka
- i

nog para namotaja. Transformatoi j-odpog namotaja određenog para, kada su priključci _drugog namotaja kratko spojeni, a
Gas G o mora biti u stanju da u trajnom pogo_ preostali su namotaji (ako ih ima) otvoreni. Naravno, impedansa trofaznog transformatora
i Voda W l nu prenosi nazivnu snagu, bez preko- mora se meriti simetričnim trofaznim strujnim izvorom primenjenim na stezaljke transfor-
j Vazduh j A račenja dopuštenih porasta temperaiu- matora. Impedansa se određuje kao:
Nacin strujanja rashladnog sredstva Oznaka re utvrđenih u standardu SRPS EN
60076-2 [3.3.4l]. Preporučene vred_ srednja vrednost izmerenih linij skih napona
j Prirodno N ini Zk _ I _ _ _
nosti nazivnih snaga su: primenjena struja × \/3
Prisilno nedirigovano ulj no I F ij
Prisilno dirigovano uljno D 100, 125, 160, 200, 250, 315, 400, Primenjena struja mora biti jednaka nazivnoj struji (struji izvoda), ali ne manja od
500, 630, 800, 1000 itd. 50% te vrednosti. Kod transformatora koji imaju namotaj sa izvodima i opseg izvoda ima
Tabela 3.20. Slovne oznake načina hlađenja suvih (standardni broj evi R 10) i5%, impedansa kratkog spoja mora se izmeriti na glavnom izvodu i na oba kraja izvoda.
energetskih transformatora 3. Nazivna struja (If) u opštem Kod tronamotajnih transformatora merenja se izvode za tri različite dvonamotajne kombi-
slučaju je struja koja protiče kroz nacije.
Vrsta rashladnog sredstva l Oznaka `
linijsku stezaljku namotaja, dobijena NAPOMENE. lako nisu nazivne veličine prema standardu SRPS EN 60076-l [3_.3.40],
J Vazduh A i
deljenjem nazivne snage (S.) naziv- često se kao podatak o energetskim transformatorima koriste: napon kratkog spoja (Uk) i
Gas G l nim naponom (U,) tog namotaja. Za pad napona (U) prema standardu SRPS N.Hl .0ll [7.5.l l] koji je van snage, tj.:
Način strujanja Oznaka j trofazni namotaj nazivna struja izno-
l. Napon kratkog spoja (Uk) je napon nazivne frekvencije koji treba priključiti na
ij Prirodno l N si:
ulaznu stranu transformatora da bi kroz priključke ulazne strane tekla nazivna struja (I,),
Prisilno F kada su priključci izlazne strane kratko spojeni. Napon (Uk) navodi se u procentima (uk)
Sr

li -É (A) odgovarajućeg nazivnog napona (U,) i iznosi:

U
4. Izvodi su određeni spoj namotaja koji daje tačno određen efektivni broj navojaka i,
prema tome, tačno određen odnos transformacije između tog namotaja i bilo kojeg drugog
namotaja sa stalnim brojem navojaka. U vezi sa tim definiše se opseg izvoda kao opseg u Karakteristično vrednosti impedanse kratkog spoja energetskih transformatora sa dva
kojem se menja odnos nazivnog napona namotaja (U.) i napona koji bi se u praznom hodu odvojena namotaja, prema standardu SRPS EN 60076-5 [3.3.43], date su u tabeli 7.6
indukovao na priključcima namotaja priključenog na određeni izvod, kada se na namotaj (poglavlje 7.2).
bez izvoda priključi nazivni napon. Opseg izvoda izražava se u procentima (npr. +a%, -b% Prema SRPS EN 60076-l [3.3.40] i ostalim standardima koji se odnose na energetske
ili złza% ako je a = b). transformatore, veza između irnpedanse kratkog spoja (Zi.) i napona kratkog spoja (uk) je:
U2
5. Gubici praznog hoda (Po) su utrošena akciona snaga, kada je pri nazivnoj frekven- Z =uík.lf Q
ciji na priključke jednog namotaja priključen nazivni napon (napon izvoda), a drugi namo- k ioo s, ()
taj ili namotaji su otvoreni. Gubici praznog hoda (Po) često se u praksi nazivaju „gubici u
gvožđu“ i daju se u vatima (W). ' gde su:
ili - napon kratkog spoja pri nazivnoj struji, izražen u procentima;
6. Gubici kratkog spoja (Pon) su potrebna akciona snaga, izražena u (W), kada kroz S {_-"U, - nazivni napon namotaja;
linijski priključak (priključke) jednog namotaja protiče naizmenična struja nazivne frekven- L_ Sf - nazivna snaga namotaj a.
256 „ 257
._ .J
_ -_ __
- __3___oz _

iz - ' ._=.-_
f-..TJ_i¡-H ' {I _*i
_::-: ' ' _:__
-_Å í^Ë'¡_..__ _
'- *' ._1'
_'.'L-'E'-E:-I _ r ;
M 7 *
 2. Pad (ili porast) napona (U) je aritmetička razlika napona praznog hoda jedno-
3.1.20. Paralelan rad transformatora e
namotaja i napona na stezaljkaina istog namotaja pri određenom opterećenju i faktoru Snagž
kada je na drugi ili jedan od drugih namotaja priključen napon j ednak: . li Paralelan rad se odnosi na rad transformatora kod
_ njegovom nazivnom iznosu ako je transformator spojen na glavni izvod (napon pra; ko-ih su odgovarajući priključci dva transformatora
znog hoda prvog namotaj a je, dakle, jednak njegovom nazivnom iznosu); dijektno spojeni. Prema sRPs N.Hi .sos [3. 1 .3s], da bi
_ napon izvoda ako je transformator spojen na jedan drugi izvod. G dva tfansformatorarniogla. da rade paralelno, moraju
_

@...
>-@ _

_@.„ „-@ „(9

-@.. zg
__

-gi
biti ispunjeni sledeci uslovi: T Smer
Ova razlika se obično izražava u procentima (u) napona praznog hoda prvo spomenu_ j posmatranja
tog namotaja. 1. Spojevi i
Tip_izacija parametara energetskih transformatora 1 10/10,5 kV, 1 10/21 kV i 110/35,75 _ _ _ .. ._ ._ . . Sl'k 3.25.0d đ' " '_
spojevi moraju biti kompatibilni jedni sa drugi- wid: energets it\:;ij1jSef0inrÃi::tp]orr;aiËniŽ_
kV koji se koriste u elektrodistribuciji izvršena je u tehničkoj preporuci Tl`I-11 [5_3_16]_
Takođe su tehničkom prepomkom TP-9 [5.2.9] definisane tehničke karakteristike energ@t_ ma- ma DIN 42402 [4.2.5]
skih transformatora 110/35 kV i 1 10/ 10 kV koji se koriste u elektroprivredi. Tehničke ka¡a_ a) Transformatori istog faznog pomeraja (tj. koji
kteristike velikih mrežnih (220/115!l0,5 kV, 400/115/10,5 kV i 400/231/31,5 kv) ¡ maju isti satni broj u oznaci spoja) mogu raditi para-
blok-transformatora nisu unificirane, izuzev što su u granskom standardu GSE 70 [5.1.4] lelno ako se povežu na primarnoj i sekundamoj strani
određeni tehnicki uslovi za nabavku regulacionog energetskog transformatora 300 MVA, priključci sa istom oznakom.
400/115 kV. b) gledišta paralelnog rada kadavsu satni broje- I I '~i'\;“
vi različiti, spoj evi se mogu razvrstati u cetiri grupe: A
Kako se određuju izvodi energetskih
Grupa I: satni brojevi 0, 4 i 8; , U U Ĺ U j
transformatora? Grupa II: satni brojevi 6, 10 i 2;
Oznake priključaka namotaj a energetskih transformatora moraju odgovarati standardu Grupa III: satni brojevi 1 i 5; I I
{Uii!
se .
SRPS N.Hl.0l9 [3.l.33.]. Za označavanje stezaljki i izvoda energetskih transformatora Grupa IV: satni brojevi '7 i 11.
koristi se naizmenični redosled velikih slova latinice i jedne ili više arapskih brojki. Upot. c) Paralelan rad dva transfonriatora koji pripadaju 1 li U U il ij
rebljavaju se velika i mala slova, kao na primer: istoj grupi uvek je moguć pod uravnoteženim uslovima ` 1 _ U 1
- A, B, C fazne stezaljke (provodni izolatori) na visokonaponskoj strani; opterećenja. Razlika između satnih brojeva u istoj 'fi7ę
_N izvod (provodni izolator) za neutralnu tačku na visokom naponu; grupi je uvek 4li 8, tj .Oodgovara razlli(ci u fazniåm pomo-
_ a, b, c fazne stezaljke (provodni izolatori) na niskonaponskoj strani, pri čemu ra`u od 120° ii 240 , što je isto ao izme u aza u | .
"`
\\.\\ Uh.,
mora biti jednak redosled faza kao na visokonaponskoj strani; trdfaznom sistemu. Priključci dva transformatora koji ! ';=
_n izvod (provodni izolator) za neutralnu tacku
" na niskom nap onu _ nose iste oznake tada se na jednoj strani (visokonapon- `
Po pravilu su izvodi energetskih transformatora (A, B, C, N - na visokonaponskoj skoj ili niskonaponskoj) spajaju zajedno, dok se sa
druge strane priključci spajaju cikličnom perrnutacijom Slika 3.26. Sušionik vazduha
strani; a, b, c, n - na niskonaponskoj strani) postavljeni od desna na levo gledano sa nisko-
naponske strane, sa vidljivim oznakama sa niskonaponske strane (sl. 3.25). prema odgovarajućoj šemi na slici 3.27.
d) Transformator grupe III može raditi paralelno sa transformatorom grupe IV ako je
Šta znače boje silikagela? redosled faza jednog transformatora obmut u odnosu na drugi. Promena spoj eva priključaka
Poznato je da se na uljniin energetskim transformatorima za sprečavanje ulaska vlaž- prikazana je na slici 3.28.
nog vazduha u transformator koristi silikagel koji se smešta u tzv. sušionik vazduha (sl. e) Paralelni rad dva transformatora koji pripadaju različitim grupama nije moguć (izuf
3.26). Oblik i mere, tehnički uslovi, izvedbe i ispitivanja sušionika vazduha sa silikagelom zev kombinacije grupe III i IV koja je gore pomenuta). Sledeće kombinacije ne mogu raditi
definisani su standardom SRPS N.Hl.052 [3.l.34]. paralelno:
Silikagel mora da sadrži sredstva koja mu menjaju boju usled vlage. Obično se koriste Grupa I: sa II ili III ili IV;
sledeće kombinacije boja: Grupa II: sa I ili III ili IV;
- plavo - kompletno suvo ulje; Grupa III: sa I ili II;
- svetlo plavo - delimično vlažno ulje; Grupa IV: sal ili II.
- ružičasto - kompletno natoplj eno vlagom.
NAPOMENA. U slučaju paralelnog rada transformatora koji imaju različite Olnflkfl
Vlažan silikagel se lako regeneriše grejanjem na 120 °C ~- 150 °C sve dok ne postane spoja, zadovoljavajući rad u opisanim uslovima očekuje se ako je opterećenje iiravnoteže-
s-"
ponovo plav. no.
258
259
_-|- .-¡ _. ¡.'il-lvI-IH-lw
_____~...

í
 3 Ĺ" "' 'WĹ7 "fflwý O O ' "wi '''''''''''' Q

ionalno njihovim nazivnim snagama. Prema SRPS EN 60076-1 [3.3.40], impedansa

tkog spoja transformatora izračunava se po foimuli:
ili _ -
j .-._;ę, . . . . O i i i_ O 22 1 2 1 z__
is A a j _
GRUPA i - „
3 1-'il
zh...-_Uflz
3-_--~~ s _.A P _ -¡2 f_ 1 U1 7 2 3i __ ,J1 Zlfioo s,
HI7 1 ih n ¡ _É
Sl-li ._ _ „, _
5 in 2 Š* ~ al..í.. -2 31 gde' napon kratkog spaja pri nazivnoj struji, izrazen u procentima;
GRUPA ii ni 2
ii _ _ - ,
Uzn „ nazivni napon namotaja,
3
I
, 3
1
, _
1 3
lillliil
nU
I 3 Č
_ _ -
su __ nazivna snaga namotaja.
i 1 ~ __ 7 A _ N 1 2

:ji , 3 , fi iii 5-z I:«-M ni 3 1* r~ 3.2. Transformatori sa izvodima koji se razlikuju

1 5 7 11 _ ' od transformatora iz tačke 3_ I
GRUPA ni GRUPA iv _Č
:._

Da bi se postigla prihvatljiva raspodela opterećenja u slučaju dva transforrnatora istih

Slika 3.27. Paralelni rad transformatora iste grupe. Slika 3.28. Paralelni rad transformatora III i IV *fi
Velike brojke u dnu šema označavaju satne brojeve nazivnih snaga koji rade sa izvodima za punu snagu, impedansa kratkog spoja u omima po
gľflpfi `
fazi, koja se odnosi na istu stranu svakog transfonnatora, treba da ima istu vrednost sa doz-
voljenim odstupanj em i1_0% (svaka od dve vredn_osti_ne sme dase razlikuje više _od 10% od
2. Odnos transformacije njihove srednje vrednosti). Ponekadsu prihvatljive 1 vece razlike između dve impedanse,
Odnosi transformacije moraju biti jednaki unutar granica dozvoljenih odstupanja ali je takav slučaj potrebno razmotriti posebno.
Prema SRPS EN 60076-1 [3.3.40], dozvoljena odstupanja odnosa transformacije u praznom" Kada se posmatraju dva transformatora nejednakih nazivnih snaga, koji rade na izvo-
hodu za nazivni odnos transformacije mora biti manji od sledećih vrednosti: dima za punu snagu, ukupno opterećenje će biti podeljeno u obrnutom odnosu od njihovih
a) :i:0,5% specificiranog odnosa; impedansi, tj.:
b) procenat specificiranog odnosa koji je jednak 1/ 10 stvamog napona kratko S
_ _ _ „ _ s Pflia_ *gąłf Ziz
f- --- ' Q 1
- Q = "__-_"
zlu 'Q
za nazivnu struju izrazenu u procentima.
Q1 Zki + Zi<2 2 Zki + Zkz
NAPOMENA. Varijanta b se ne primenjuje na autotransformatore i dopunske tran-
sformatore, jer bi mala vrednost impedanse prouzrokovala izuzetno malo dozvoljeno Z
odstupanje. S Q2 ziri
gde je Q - ukupno opterećenje (Q = Q1 + Q2), Zk je impedansa kratkog spoja, a indeksi 1 i 2
3. Impedansa kratkog spoja (ili napon kratkog spoja) I
se odnose na odgovarajuće veličine svakog transformatora.
i raspodela opterećenja Svaki transformator će uzeti deo ukupnog opterećenja koji odgovara njegovoj nazivnoj
u_._.
;flaä;;z

3.1. Transformatori bez izvoda i transformatori sa fľäån

snazi ako je (Zkj/Zkg) približno jednako odnosu nazivnih snaga (Sng/S„¡); drugim rečima ako
„;añšs. proizvod (ZkS„) ima istu vrednost, sa dozvoljenim odstupanj em i10%, za oba transformato-
Ž
:a
åęiilë-.`
.I'f~`-L'

izvodima čiji opseg izvoda ne prelazi i5% -.': '- _ åã

ra.
"-if

_,_' __ '
<x'
._

Ilľii'_ 1
ga
.

F J ÉËf_=
Iľšľäj U posebnom slučaju kad oba transformatora rade na glavnom izvodu i kada se impe-
Za transformatore bez izvoda transformatore sa izvodima čiji opseg izvoda ne prelazi „Wfia
» ~> 'frri
:E_5%, naponikratkog spoja pri nazivnoj struji moraju biti jednaki unutar granica dozvolje- ž jåăšf" dansa navodi kao procentualni napon (napon kratkog spoja pri nazivnoj struji), umesto
1-.„$ä;.
_ iflåãp impedanse kratkog spoja u omima po fazi, svaki transformator će preuzeti deo ukupnog
- .ă'=g='
nih odstupanja. Prema SRPS EN 60076-l [3.3.40], dozvoljena odstupanja impedanse krat- »- I; ...-

opterećenja koji odgovara njegovoj nazivnoj snazi ako naponi kratkog spoja pri nazivnoj
*H ¡'i`š_E .L -`

kog spoja iznose:

=_» :.'-n
_ _,__ .. . _ ___¡-_-_
..._
_ ;-.>.<\ - „_,.: _
>.' _.A __f_,r_9'. ._

a) :tlO% iskazane vrednosti za glavni izvod;

2 @mr-1: ;
struji oba transformatora imaju istu vrednost sa dozvoljenim odstupanj em od i10%.
-7
.zi
_Â-'i-.._'~`
.-.-G; z 5- _i
._ ..Ë=-
iąz.

_ b) il5% iskazane vrednosti impedanse kratkog spoja za ostali izvod tog para namota-
Jzffišgaý
' fi :'*-.=-- Ako bar jedan transformator radi na izvodu za smanjenu snagu, umesto nazivne snage
_ -¡ _ _ ~ >
.- -_:P

ja F Ëfif *„
(S„) koristi se snaga izvoda (St) svakog transformatora i raspodela opterećenja će tada biti
.; fi .up _ ::..'..¡r _

. . . . - - . . prihvatljiva ako proizvod (ZkSt) ima istu vrednost, sa dozvoljenim odstupanjem 110% za
Podrazumeva se da su nazivni naponi dvaju transformatora jednaki, a ne samo nazivni_

i
'oba transformatora (na korišćenom izvodu). _
odnos transformacije. Odnos impedansi kratkog spoja (Zu/Zkg) tada je jednak inverzi1oI11iiii:'f'v?'j;+`ifr_-Fr2-_,_
odnosu nazivnih snaga (Sng/S„1). Dakle, opterećenje se deli između dva transformatoraiizíë.;fé:i.Ĺ.?f*li U navedenim odredbama uzima se da su naponi izvoda oba transformatora na korišće-
nom izvodu jednaki. Ako to nije slučaj, ne treba uzimati nazivne snage izvoda već struje
Ej _ij-_fëjå
_ - _'H-\_-';-1. _' `
. If
_{_-'-'.

zso -fl`Ëi3kr
-_z_-_:ii-_;;|,: -
“ššęo
..;
_ i

2 261
æËË;í
Ia};;;Ë"1
_-'i--_
A-2. _' z_
,... _ __
-:- ze - _.=' _ : _
"-_: Fr:_ _ .--
` '="='.."1 _ _ _= _'il
ŽËËL. '.ľ ĹŽT-'Ĺľ
_„*_._ ._ ._ _L

_
Ëfš%2'*å;a
" _u '^ __ A ~ _ Ž_'_'_'r_ Ž' -- Ž -1- '
 i

pfj- „ __ -i.
_ ...
-jłn- '-_-'Ë';*_._5":.* Ë-
...,J ____ ;__i- - -
__`

_-':I':' _-1
- - „_ _=i_;. _
_ ._;_ --
l

___„ '

izvoda (lj). Na korišćenim izvodima, proizvod impedanse kratkog spoja i struje izvoda Komentar. Prema standardu SRPS N.H1_0l0 [7.5.1 Oj, koji više ne važi, paralelan rad
(Zkl,) treba da ima istu vrednost sa dozvoljenim odstupanjem il0% za oba transformatora mmgformatora je bio moguć ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(sve vrednosti Zk ¡ lt se odnose na istu stranu).
__..
= _
1) Sprega transformatora. Transformatori predviđeni za paralelan rad moraju iman'
Spregii sa istom _oznakom pomaka, tj. moraju imati istu sprežnu_grupu._ Paralelno veza pos-
NAPOMENE. '
fiže se na taj nacin sto se međusobno spoje jednako oznacen: prikljucct
1. Rezistivne i reakcione komponente impedansi kratkog spoja trebalo bi razmatrati 2) Odnos transformacije. Odnos transformacije transformatora predviđenih za parole-
odvojeno, ali je u praksi obično dozvoljeno razmatrati samo ukupnu vrednost impedanse. if {an rad mora biti isti i sme odstupati najviše za toleranciju i0,5% ili il/10 merenog nopo-
2. Kada se posmatra paralelan rad dva transfonriatora koji imaju veoma različite naZ¡_ na kratkog spoja izraženog u procentima (merodavna je manja vrednost). Za veća odstupa-
vne snage (naročito ako odnos nazivnih snaga nije između 0,5 i 2), treba biti obazriv s obZ¡_ ,ýo odnosa transformacije potrebno je posebno razmotriti svaki slučaj.
rom da promene u raspodeli opterećenja, čak i unutar granica određenih navedenim dozvo_ 3) Naponi kratkog spoja. Naponi kratkog spoja transformatora u paralelnom radu
ljenim odstupanjima, mogu prouzrokovati preopterećenje manjeg transformatora. To može smeju se razlikovati za najviše :l:] 0% od srednje vrednosti napona kratkog spoja svih tran-
nastati kada se na dva transformatora dozvoljena odstupanja koriste u suprotnim smerovima sformatora. Za veća odstupanja, transformatora sa manjim naponom kratkog spoja potreb-
ili zbog razlika u relativnim vrednostima rezistivnih i reakcionih komponenti impedanse. no je dodati prigušnicu.
Prema tehničkoj preporuci TTI-ll [5.3.l6], preporučuje se tipizacija vrednosti napona
kratkih spojeva primar/sekundar (um) prema tabeli 3.30. Ove vrednosi određene su pod NAPOÄHŠNA. Izvesna kompenzacija nejednakih napona kratkog spoja može se postići
sledećim uslovima: ¡ menjanjem odnosa transformacije jednog od transformatora. Takav slučaj' potrebno je
a) Da udeo mreže 110 kV u snazi trofaznog kratkog spoja iznosi 5000 MVA. razmotriti posebno.
b) Da se, u zavisnosti od odabrane sprege energetskog transformatora (dozvoljen ili 4) Odnos nazivnih snaga. Odnos nazivnih snaga transformatora predviđenih za para-
zabranjen paralelan rad), na sekundamoj i tercijarnoj strani ne prekorače sledeće snage lelan rad, treba da bude po mogućnosti manji od 1:3.
trofaznih kratkih spoj eva: NAPOMENA. Veći odnosi nazivnih snaga nisu ekonomični ni preporučljivi.
- mreža 10 kV: 250 MVA
- mreža 20 kV: 500 MVA 3.1.21. Zaštita energetskih transformatora
- inreža 35 kV: '750 MVA irotacionih mašina od požara
- mreža 110 kV: 5000 MVA (u nekim postrojenjima i 3500 MVA za rasklopne aparate). Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih
c) Izuzetno je dozvoljen paralelan rad dva energetska transformatora preko sekundara postrojenja i uređaja od požara [6.l_9], ako se elektroenergetsko postrojenje visokog napo-
| sa vrednostima napona kratkih spojeva (um) koje su u tabeli 3.21 obeležene zvezdicom: na postavlja na otvoren prostor, uljni Tabela 3 22
pod sledećim okohiostima: transformatori moraju biti udaljeni od '
-pri manipulacijama u trajanju od najviše 10 minuta;
l susednih Zgrada prema tabeli 322' Transformator nazivne: Najmanja udaljenost
-« kada dva energetska transformatora rade paralelno preko poveznog voda, odnosno NAPOMENE. Snage (MVA) l (mj _
,_ .
petlje, dužine najmanje 3 km. 1. Ako se elektroenergetsko postro- j `
*i-_ jenje visokog napona postavlja na otvo- _l do 10 3 1
Tabela 3.21
reni prostor u blizini stambene ili poslov- preko 10 do 40 _ 5
» Odnos Ž Sprega Napon kratkog spoja (uk12°/0) za snage ne zgrade, bolnice, obdaništa, škole, rob- iz ` f l
-7-am_-ių_.u= -rz-r
i.
* fffl"Sf°f"1“°¡¡° _ _ 201vivA 31,5 MVA _ 40 ivn/A 1--j ne kuće, zatvorene velike garaže ili sport- o preko 40 do 200 10
:

i 110/10,5 kV ; vas ii“ ` i4*> ¡ is” skog objekta, udaljenosti iz tabele moraju Proko 200 15 i
--I" se povećati dvostruko.
vr..»I-I. _'_;___
1 un/10,5/10,5 i<v 1 vyods ` 2. Ako se iz tabele, odnosno napomene pod l ne mogu ostvariti, zaštita od širenja
ii- .'j,|
ri:-
_ ni/10,5 i<v il Yyods ii i1*>; 14 122; is; 11"“ požara mora se predvideti pregradnim zidom:
'-Lrl Lg-,I
'Iľz _~I
~
1|';"J

ľ
f1t:
_'1_|-li C: 1/21 kV 1 vas _ _ ii ; 13
in) O
ii J; 17
1:

-.E }'-.
- požame otpornosti od 90 minuta;
_ i/36,75/10,5 1<v
I

Éí ft: _ vyods ` ii ` ii i - visine do gomje ivice dilatacionog suda transformatora;

1.10/36,75/10,5 kV
- dužine koja odgovara dužini odnosno širini slivnog levka (kade) ispod transformato-
tercijar se tereti 1
Yyocis ii I 14; 11") is; ii**> ra, zavisno od položaja transforrnatora u odnosu na susedni objekat (zgradu).
- _ :sr aizf-_
3. Za transfonnatorske stanice smeštene na stubu, udaljenost energetskog transforma-
l

6-_-,_ __
_ NAPOMENE. lj _
„J Zabranjen Paralelon rad dva enereetska transformatora. "s -- __ tora
li
* od susednih zgrada (objekata) mora da iznosi najmanje 3 metra.
}Dozvoljen paralelan rad dva energetska transformatora uz dodatnu prigušnicu. ' 4. Ako se energetski transformatori postavljaju na otvoren prostor bez međuprostora,
j Bez zvezdi'ca.' dozvoljen paralelan rad dva energetska transformatora. _ " ii:
moraju se odvojiti vatrootpornim zidovima.
_}_
::L
;_-_'-_
22:* i

262 263
"-gzrs;-;,. _
_::__ _
_ -:1z=- '--
__ -1.- ali.
'_-¡_.-¡.zi:*ZË"
;_ :_._*___l.- "ëi
-
'in' -r ;_:'

Ž* _ _
f+iš_=.- I
 Energetski transformatori koji se nalaze u izdvoj enim elektroenergetskim postroj -,- _
Dispozicija
_ .. _ _
Poprecm presek
llii vinskih objekata i transformatora,
ma na otvorenom prostoru, ne moraju se štititi stabilnim uređajima za gašenje požara on treba da prelazi visinu i širinu
uslovom da je položajem (lokacijom) energetskih transformatora ili postavljanjem vatr x ,F
.
*
l
transformatora i to (sl. 3.29):
talnih pregrada, sprečeno širenje požara na susedna naselja ili značajne objekte. il Vatreolporni \ 1. vatroolporni zid treba da
Energetski transformatori i električne rotacione mašine nazivnih snaga preko 40 MVA.
Zid osjzm 1 j prelazi dimenzije transformatora;
gbjzkat '#-
po jedinici, smešteni u zgradama, moraju imati stabilne uređaje za gašenje požara Ako Vatrootporni namanje 1 ft (0,31 m) iznad gomje
1'-

kao sredstvo za gašenje požara koristi uglj en-dioksid, tehnički normativi za stabilne uręđ _ L
id ivice transformatorskog suda i
koji se uključuju automatski dati su u Pravilniku 0 tehničkim normativima za stabilne .j
Å:: „-_, . L. _. . - |
Ĺ;~ f -- ` -1vs. konzervatorskog suda, i najmanje 2
l-7
¡..__í<×í_.-i
đaje za gašenje požara uglj en-dioksidom [6. l _ 10]. al Srudziii slI.:či:_i ' ' ft (O,6l m) preko širine transforma-
au-ni
tora i rashladnih radij atora;
Aktiviranje stabilnog uređaja za gašenje požara izvodi se, po pravilu, tako da se _j ¡--«III
j
j i
,i l 2. ako se štite stubovi turbin-
l i
va prethodno delovanje osnovnih električnih zaštita električne rotacione mašine ili Vatrootpomi 2 ga l ske zgrade, liniju zaštite vatroot-
skog transfonnatora (diferencijalna zaštita, Buholcova zaštita i sl.). Pored automatsk zid
pornog zida nije potrebno proširi-
aktiviranja uređaja za gašenje požara, mora postojati mogućnost za njegovo nazavisno la 0bjcka{ j 1l l
vati preko radnog nivoa turbinske
ja n *
neposredno ručno aktiviranje. Aktiviranjem stabilnog uređaja za gašenje požara mora : \iatroolpnrrii , .., zgrade.
izvršiti i automatsko odvajanje energetskog transformatora ili električne rotacione mašin 1 J.----<×-------1 zid \|
1 TR
od elektroenergetske mreže. Pored toga, mora se izvršiti razmagnetisavanje i isključenje a__'fl' Komentar. Evidentne su razli- ' '

pogona električne rotacione mašine (npr. isključenje dovoda vode pripadajuće vodene tur; ke u kriterijumima za isti tip tran-
bi Pri nicr 1
Vaimoiporni
bine, odnosno dovoda pare pripadajuće parne turbine i sl.), odnosno isključenje ventilatoråiiiií _...__ zid Vazroolpomi sformatora, koje ponekad mogu da
il zid
energetskog transformatora. se koriste prilikom projektovanja
Stabilne uređaje za gašenje požara ne moraju imati cevni generatori, električne rotaci_
1 zaštite od požara. Na primer, tran-
one mašine hlađene vodonikom, kao i druge električne rotacione mašine čija je izolacija sformator 220/110 kl/Ĺ snage
l x

nezapaljiva ili ne podržava gorenje, a na kojima je primenjen sistem za pravovremeno 200/150/120 MVA - OFAF/ ONAF/
otkrivanje požara. r~' '_,mm-_r_t
I
ONAN, sadrži ukupno 50000 litara
I TR j transformatorskog ulja. Ako bi se
mi

Zaštita odpožara energetskih transformatora na » c) Priiiier I primenio Pravilnik o tehničkim

normativima za zaštitu elektroe-
otvorenom prostoru prema standardu NFPA 850 [4.2.15] I
Slika 3.29. Rastojanja transformatora, vatrootpornog zida i nergetskih postrojenja i uređaja od
Za razliku od našeg Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetslcihi objekta; X - minimalno rastojanje prema tabeli 3.23; * mini- požara [6.1 .9], najmanja udalje-
postrojenja 1 uređaja od požara [6.l.9], američki standard NFPA 850 [4.2.l5] kao kriterijuniiff malno rastojanje prema napomeni 2; 1 ft = 0,305 m nost treba daje 10 m. Prema ame-
za postavljanje (udaljenost) uljnih _ ričkom standardu NFPA 85 0
Tabela 3-23 transformatora u otvorenom prosto- f f » [4.2.I5], transformatorje daleko u zoni najmanje udaljenosti od 15 m.
Količine Najmanja ru, uzima količinu transformator- .f 3.1.22. Prigušnice
transformatorskog ulja 1 udaljenost skog uha (tab 3'23)' r" 0
Prigušnice su statički aparati sa jednim namotajem. Mogu se podeliti po više parame-
š (gajj (mara) (ft) | (m) `; NAPOMENA. Pri odlučivanja“ tara, kao na primer:
do 500 dO1393 V¡d¡NAP0MEN-U o vrsti fizičkog razdvajanja treba-1%
500 do 5000 1893 do 18923 25 b 7,6 uzeti u obzir sledece: vrstu i kolicine Podela po brojufaza
2 \... transforinatorskog ulja, veličinuf
_ preko 5000 preko 18923 s 50 15 ugroženog prostora pod pretpostav- * ' - jednofazna;
kom istakanja ulja (površina prostomiiš. - trofazna prigušnica.
i dubina), tip konstrukcije susednih građevinskih objekata, nazivnu snagu transformatora,
: li Podela po načinu ugradnje
obezbeđenje sistema za suzbijanje požara i primenjene vrste električnih relejnih zaštita. Uko-
liko ova razmatranja ne pokažu drugačije, preporučuje se da transformatori koji sadrže 500* - serijska prigušnica; namenjena za serijsko uključenje u mrežu radi ograničavanja
l gal (1893 L) ili više ulja, moraju biti razdvoj eni od susednih nezapaljivih ili ograničeno zapa stnije u uslovima kvara ili zbog raspodele tereta u paralelnim granama;
:=._ ljivih građevina, sa vatrootpornim zidom požarne otpornosti od 2 časa, ili sa prostornim razd l - paralelria prigušnica; namenjena za paralelno priključenje u mrežu radi kompenzaci-
vajanjem ii skladu sa tabelom 3.23. Tamo gde je obezbeđen vatrootpomi zid između građe je kapacitivne struje.
l :li
ihš
,l 265
li

ų.„=l- i»n-i u-„. -u r _ _ 4;-_ 7 :Ž

::if
»I
|
= 1 |
|

Podela po funkciji N N __ Sprega trougao (oznaka: D). To je spoj namotaja kod _kojeg su fazni namotaji trofaz-
rigušnice, ili namotaji istog nazivnog napona jednofaznih prigušnica koji čine trofaznu
_ _ ,

,jednofazna prigušnica za gašenje luka (tzv. Petersenova prigušnica). Namenjęna J-ej..

N, povezani na red tako da čine zatvoreno kolo;
za uzemljenje neutralne tačke, odnosno kompenzaciju kapacitivne struje koja protiče izme;
„ Sprega cik-cak (oznaka: Z). To je spoj namotaja kod kojega je jedan kraj svakog faz-
đu linijskih vodova i zemlje pri j ednofaznom zemljospoju (tzv. komperizovana mreža);
_ jednofazna prigušnica za uzemljenje neutralne tačke. Namenjena je za priklj-učakf namotaja visefazne prigusnice spojen u zajednicku tacku (neutralnu tačku), a svaki se
¡ namotaj
. normalno sastoji
imaju jednakodbroj
dva navoj
dela uaka.
kojima se indukuju fazno pomereni naponi_ Ta dva deja
izineđu neutralne tačke u mreži i zemlje zbog ograničavanj a struje dozemnog spoja u mreži
na umerenu vrednost (npr. 300 A u mreži 20 kV). Kroz prigušnicu za uzemljenje U opštem;
slučaju ne teče trajna struja ili teče samo trajna struja malog iznosa; ž Podela po primenjenom načinu hlađenja
- trofazna prigušnica za uzemljenje. Namenjena je za priključenje u mrežu bez neut_,
_ ' - tabela 3.19 (prema SRPS EN 60076-l [3.3.40]);
ralne tačke da bi se ostvarila „veštačka neutralna tačka“. Namotaj i koji formiraju neutralnu'
tačku su, po pravilu, spojeni u zvezdu ili cik-cak; li ~ tabela 3.20 (prema SRPS EN 60076-ll [3.3.44]).
_ trofazna prigušnica za ograničavanje struje. Namenj ena je za serijsko priključivanja ¡„l1i*.°"l`='1j'„-«»..-_z.
ffzaj
4i . ,*,
ij..g„
«,.!U,TI*
»ËŽ"~..,. __ų. Osnovne nazivne karakteristike prugušnica definisane su u standardu SRPS N_H1_289
u mrežu zbog ograničavanja struja. Za vreme normalnog pogona kroz ove prigušnice teče t [3.l.36]. To su:
trajna struja; N 1. Nazivni napon (UN) - utvređeni napon pri nazivnoj frekvenciji koji se priključuje
- prigušnica za kompenzaciju _ Namenjena je za paralelno priključivanje u mrežu rad. 3.' -_ između linijskih priključaka namotaj a trofazne prigušnice ili između priključaka namotaja
kompenzacije kapacitivne struje; IT jednofazne prigušnice.
- prigušnica za kondenzatorske baterije. Namenj ena je priključivanje u seriju s kon-
l
denzatorima zbog ograničavanja struja uklapanj a; i _ 2. Nazivna snaga (QN) - dogovorena vrednost reakcione snage za rad pri nazivnim
J - prigušnica za filtriranje. Namenjena je za serijsko ili paralelno spajanje s kondenza_ Ĺ naponom (UN) i nazivnoj frekvenciji.
toriina zbog sprečavanja i/ili filtriranja harmoničnih članova ili telekomunikacionih frek- ~ 3. Nazivna struja (IN) je linijska struja koja se dobija deljenjem nazivne snage (QN)
vencüa; nazivnim naponom (UN). Za trofazne prigušnice nazivna struja iznosi:
- prigušnica za izglađivanje. Namenjena je za smanjivanje harmoničnih članova struja:
kao i prelaznih prekomemih struja u jednosmemim mrežama; . i N .-=-Ql-
\/š_UN (A)
ł-.
r."
|J

- itd.
:21-1.'1-J-._"- -_-_-¡=_-
il'
Podela po sredstva koje se koristi za izolaciju 4. Nazivna reaktansa (XN) je reaktansa u omima (Q) po fazi pri nazivnoj frekvenciji
N kod nazivnog napona (UN). Reaktansa se određuje kao odnos nazivnog napona i merene
- uljne prigušnice; prigušnice čiji su magnetno kolo i namotaji uronjeni u ulje;
, __ struje (efektivna vrednost) pri nazivnom naponu, pretpostavlj ajući da je akciona komponen-
- suve prigušnice; prigušnice čiji magnetno kolo i namotaji nisu uronjeni u izolacionu
v-
Ž,-IL

ta impedanse zanemarljiva. Naravno, reaktansa trofazne prigušnice mora se meriti simetrič-

tečnost.
1:"
. 'r-iz '
F->
v|¡
nim trofaznim naponom primenjenim na stezalj ke prigušnice. Reaktansa se određuje kao:
'#5_'F -:-_z

l Podela po vrsti magnetne karakteristike linijska vrednost primenjeno na ona

*ilni bn...

XN _ _ g P (Q)
- lineanie; srednja izmerena struja × N/3
:ii - nelinearne, koje normalno područje rada imaju u lineamom delu magnetne karakteri-
stike, a za stiuj e iznad maksimalne vrednosti ide u zasićenje; _ NAPOMENA. Iako nije nazivna veličina po standardu SRPS N.Hl.289 [3.l.36], često
- zasićene, koje normalno rade u zasićenom području karakteristike. Koleno i nagib u ..._.
se kao dodatni podatak (po analogiji sa energetskim transformatorima) traži nazivni pad
_ - _..4_._

zasićenoin području mogu biti predmet dogovora proizvođača i naručioca. Mogu biti odre- ..
_ .n .'
¡_--,.

11:51,
napona (U). To je napon nazivne frekvencije koji treba priključiti na ulaznu stranu priguš-
đeni merenj em ili proračunima. C. ._. .
nice da bi kroz priključke ulazne strane tekla nazivna struja (L), kada su priključci izlazne
. e ES-.i
strane kratko spoj eni. Napon (U) navodi se u procentima (u) odgovarajućeg nazivnog napo-
Podela po vrsti sprege . na (UN) i iznosi:

- Sprega zvezda (oznaka: Y). To je spoj namotaja kod kojega je jedan kraj svakog faz- U
zi =_--ioo (%)
nog namotaja višefazne prigušnice, ili svakog namotaja istog nazivnog napona jednofaznih
prigušnica koji čine višefaznu grupu, povezan na jednu zajedničku tačku (neutralnu tačku), UN
a drugi kraj na odgovarajući linijski priključak; Veza između nazivne reaktanse (XN) i nazivnog pada napona (u) je:
266 267
 1'-T;-Ž,'.:_ _
;-'_#__::-_ _
t¡_;;,. -_
ę._. _
.-_.F-"
3' '
Š -i'
ST _

U Uz .L prigušnice za smanjenjestruja pokre-

XN=______1i_ (Q) na.ięiz ait ¡.a motora može se izvršiti primenom 'f- -f. `
išflgrama na siiei 3.30. *000 ~- ee~ij-~a f P iooo
B00 _ff --L F 1I W 330
V l
gde su: ' i 3. Izbor prigusn ice za 500 ” ~~ . ' eoo
u - nazivni pad napona pri nazivnoj struji, izražen u procentima; i -ff izjednačenje nejednakih napona soo a U/1 soo
UN - nazivni napon namotaj a; L00 f _ P P; zoo ¡°
i kratkog spoja transformatora
QN - nazivna snaga namotaja. 3°° si _*_ "č'"*f r"r,¡7' :-:oo Tri
U slučaju paralelnog rada dva tran-
l 232 - " "_""i""
5. Nulta reaktansa (X0) trofazne prigušnice je reaktansa po fazi pri nazivnoj frekveń,
ciji jednaka trostrukoj izmerenoj vrednosti između kratkospojenih linijskih priključak
trofaznog namotaja spoj enog u zvezdu i njegovog priključka neutralne tačke. '
fofmatora, impedansa kratkog spoja (Zk) u
mjma po fazi treba da ima istu vrednost sa
jozvojjęnim odstupanjem i10% (tj. svaka
id dve vrednosti ne sme da se razlikuje više
~ ti_M j,t%/.t_WÖĆ_// /_ žëãj
___ \_
in
3.1.23. Prigušnice za ograničavanje struje _d 10% od njihove srednje vrednosti). Kao 80.'-80 50 MN
(0 je rečeno u poglavlju 3.120, kada se „iti
. ~ U/«WÅWÅV/4
In:/nw¡.w/.W
fiwamnvzriv/ 5“°°
Prigušnica za ograničavanje struje serijski se priključuje u mrežu (tzv serijska pri -_
_ _ „, _ „ _ _' _ EUS @smatraju dva transformatora jednakih
nica. Za vreme normalnog o ona kroz ove P ri 8usnice tece traJ na struJ a Pri gusnice
ograničavanj e stmje služe za:
'
" '
Zi
t
j3,ZlVI1lh Snaga (Snl : Sn2 : Su): ukupno
22 „iå
,pteręćęnje će biti podeljeno u obrnutom
- ograničavanje struja kratkog spoja;
- smanjenje struja pokretanja motora;
- izjednačenje nej ednakih napona kratkog spoja transformatora. P
»dnosu od njihovih impedansi, tj.:

=-_----Q
.
i
..*.*1»<."'á///1,'///i//M P
1 _ Izbor p ri'gusnzce
" ' zaogranzc
"ai/anje struja kratkog spoja Q1 Z1<i+Zi<2

Pri gušnica
_ či`a
_ j se
_ reaktansa
_ Hp ovećava _sa ve l"" ` (tzv _ nelineama
icinoin struje ' magnetn.P-
' mi z

U/UN _"_"-
karakteristika) bila bi najefikasnija za ograničavanj e struje kvara, ali ovakve karakteristik_l Q2 ' Zi<1+ Zkz
pokazuju se odveć skupim, te se zato za ograničavanje struja kratkog spoja po pravilu upot
_ Q1 Zkz Slika 3.30. Odnosi struja, napona i momenata pri
rebljavaju prigušnice bez gvozdenog jezgra koje imaju konstantnu reaktansu (Xp). Ako j I adakleje: --=-
trajna struja kratkog spoja (Ik) u mreži nazivnog napona (Un) veća od dozvoljene maksi Q2 Zki zaletanju motora sa transformatorom ili bez njega
za pokretanje ili prigušnice; 10, lj - struja uključe-
nialne struje kratkog spoja (Ik,,,,,X), potrebno je ugraditi prigušnicu čija je reaktansa (XP): i i dej e Q - _ ukupno opterećenje (Q = Q1 + nja na mrežu; Mfl, Mj - kretni momenat motora;
22) a Zk - impedansa kratkog spoja, dok se
n , z z

deksi 1 1 2 odnose na odgovarajuće veliči- UN - nazivni napon; MN - nazivni kretni momenat;

Xp - U“
-17-___" XQ ( Q) Tabela 3.24 _' IN - nazivna struja. NAPOMENA. Indeks 0 znači
31 k,max ie svakog transforinatora.
_
Ponekad su prihvatljive i veće razlike pokretanje bez transformatora, a indeks 1 znači
Efekti Transfo rmator I Prigušnica
zmeđu dve impedanse kratkog spoja, ali je pokretanje sa transformatoroin za pokretanje ili
gde je XQ - reaktansa mreže u omima (Q) po _ za pokretanje (si.2.6o-4) prigušnicom
fazi. J (s1.2.6o-3) ia red sa transformatorom, čija je impedansa
Sniženi napon Ž i zratkog spoja (Zk) manja od 10% od njihove
2. Izborprigušnice za smanjenje na motoru 0'71 UN j 0'5 UN rediije vrednosti, potrebno ugraditi prigušnicu nazivne snage (QN) čija je reaktansa (XP):
struja pokretanja motora Stmja uključe- li
Uticaj prigušnice na smanjenje struja lj nja na mrežu 2'5 IN I
251" _ Sa
Zki < Z1<23XP = íizkz "Zi<i) (Q)
pokretanja može se videti iz primera. Ako je _ Kretni mome- t QN
struja motora pri direktnom puštanju u nat motora 0°5 MN 0°25 MN
pogon 5IN (toj struji odgovara kretni mome- _ SH
nat MN), onda za smanjenje struje pokretanja na 2,5IN treba na red sa motorom priključil
Zkz < Zi<13XP =í(Zi<i "Zi<2) (Q)
- QN
transformator za pokretanje ili prigušnicu tako da se dobiju efekti dati u tabeli 3.24. K _
1

Izprimera se vidi da je kretni momenat pri zaletanju uz pomoć prigušnice 25%, a pi Na taj način se postiže da svaki transformator uzima deo ukupnog opterećenja koji
zaletanju sa transformatorom za pokretanje 50% nazivnog momenta. U opstem slucaj V V 'I jdgovara njegovoj nazivnoj snazi.
268 ' 269
g _

iz.
»E
1.. -

_ _ _._ ____ _ __T_____í_

 .T¡,
',-lt'
--.--:"'Ë"'
- - --_-_----1 -zi.-_.I _É '' i
._- nus'
-11,.-.¡,_ -rz. _

.-_ ;|_.--_:_
_:::.-" '*LT.".'_
_ H..
`f. :_ ...H _--fil' ' '
" l U-_}__-ili

1 _ _' _I ' '

._- .-_ . _
Primer. Dva energetska transformatora istog prenosnog odnosa (UHV/ULV = ' _-.|::

6i 5
2,59/6/0,4 klO tsnaga (S,,¡ = S„2 = 25 0 kVA), a različitih napona kratkog spoja na glm,,,,2OXi N 3.1.24. Kondenzatori za kompenzaciju reakcione snage
li Ë 1'zvodu(u¡„~= 4%, ua; = 6%) treba da rade paralelno. m Motori, transformtori i elektńčni vodovi uzimaju za stvaranje magnetpog polja potreb-
iji
Impedanse kratkog spoja transformatora (ZH z' Zkz) su: štńu reakcionu energiju iz mreze. Veci deo reakcione energije moze se dobiti ekonomičnije iz
kondenzatora komp_enzacijom._ _Kondenzatorivtreba da budu postavljeni neposredno uz veli-
1~'
I 2
-.l
Il
|.
z,, -Ĺ-6_=0,006a ke potrošače reakcione energ1je._ Na vtaj nacin se rasterecujuv gveneraton, transformatori 1
100 250 vodovi, ili se potpunjje koriste prik1juc1vanjen'_1_dodatni_13 potrosaca, cime se znatno smanju-
2 ju Upškovi za elekricnu energiju, Kompenzacija se najcesce sprovodi do cosqi = 0,9+0,9 5
Zu =Ĺ.í_=0,009_Q Pfekomerna kompenzacija povecava troskove, uzrokuje dodatno kapacitivno opterećenje
100 250 vodova i neželjene poraste napona na indukcionim otpornostima.
smernice za postavljanje i korišćenje energetskih kondenzatora date su ti standardima
Rezultantni napon kratkog spoja transformatora (uk) je:
SRPS N.J6.020 [3.1.39] .1 SRPS N.J6.021 [3.l.40], Pravilniku o tehničkim normativima za
s , +s , 250 + 250 ejakiroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7] i 1.1 tehničkoj preporu
:_
"ff s„, + s„,
H H __
250 + 250
7 _ 4
'8/°
0
TP_13[5.2.i6].
“ii Un 4 6 Odredivanje reakcione snage potrebne za kompenzaciju
Postoje dve metode:
Opterećenjepojedinth transformatora (Q, z' je;
1. Sa Q1 = P1 tgipj prikazana je na slici 3.31 _reakciona energija pre kompenzacije, a sa
4, 8 8 Q2 L- P2 tgtpg nakon kompenzacije. Za navedeni primer kompenzacije potrebna je snaga
Q1 *S,,¡ui=250i=300kVA Q2 =S„2ul=250L=200kVA
"ki 4 Ukz 6 kondenzatora:
Qkomp : PI (tgcpl + tg(p2) .__ ,,°i __
, ~
Za ukupno opterećenje' Q = Q¡+ Q2 = 300 + 200 = 500 kVA transformator 1
» r ~
r

| preopterecen sa 20%, a transformator (2) nedovoljno opterećen (tj. može se opteretiti) ,iti Računsku pomoć pri određivanju snage kondenzatora pru- Gkord
jl
|'~
if _ j'oš 202)
6 _ Da b':se opterecenja
' ` ravnomerno raspodelíla između transformatora, u kolo pre: _ ža tabela 3.25. U njoj su navedene za pojedine vrednosti cosgo _:U 52
transformatora (1) mora se ugraditi przgusnzca nazivnog napona UN = 6 kVi nazivne snage pripadajuće vrednosti tgip. Pri tome treba paziti da se akciona
iii QN = 250 kVA, čija reaktansa (Xp), odnosno nazivni' pad napona (tz), treba daje: snaga odredi kao snaga koju potrošač uzima iz mreže. Na pri-
ti.-1 '.'
ii '
i.
vga
Š'
'GG
ij 1
'-I :-
li
'
mer, za motor je:
Š -=
X, = @(0 009 _ 0,006) = 0, 003 .Q P Slika 3.31. Kompenzacija
250 PI : H reakcione snage
l

.>'i
_...
u = 0,003-IOOZÅZĹJ = 2,]%
F !
6 ,gde je Pj - snaga preuzeta iz mreže (kW), P - nazivna snaga motora (kW), a r| je korisnost
i

L.
__.
1-"-
!_]_'. I I
1

motora.
Sada opterećenje pojedinih transformatora (Q1 z' Q2) iznosi: 2. Snaga kondenzatora se može odrediti i prema potrošenoj energiji pojedinih potroša-
3.:-
ča. Prema Uredbi o uslovima isporuke električne energije [1.15], elektroprivreda Srbije
z 0 009 naplaćuje svu potrošenu reakcionu energiju (Eq) iznad one za cosip = 0,9, tj. onu reakcionu
Q' "Q (z,,, +X_,.)+z,,,
'Q -500 (0, 006 +0,' 002) +0, 009_-265kVA
1:
_ . - »-_._.-

~..- 1
., energiju koja je veća od 48% od akcione energije.

Tabela 3.25. tgip u funkciji od cosqi

Ž (z,, +X,.) - 5 00 (0, 006 +0, 002) _
_
f'
ii'
Q2 Q (z,,, + X, ) + z,,, (0, 006 + 0, 002) + 0, 009 235 ki/A _,_
coscp j 0 ili 2 3 4 5 Y 6 7 8 9
-,|. 0,4 ,` 2,291 2,225 2,161 2,100 2,041 1,985 1,930 1,878 1,828 1,779
Ukupno opterećenje'- Q = Q;+ Q2 = 265 + 235 = 500 kVA sada J'e rasP odelJ'eno izme'
0,5 1,732 1,687 1,643 1,600 1,559 1,518 l 1,479 1,441 1,405 1,368
. |

đu transformatora u dozvoljenim granicama (< 10%). S obzirom da će za vreme normalnog

0,6 1,333 1,299 1,265 1,233 1,201 1,169 1,138 1,103 1,078 1,049
'I
||
.
pogona kroz ovu prigušnica reći' trajna struja koja proizvodi odgovarajući' pad napona, pad
0,7 j 1,020 0,992 0,964 0,936 0,909 0,882 0,855 0,829 0,802 0,776
i
napona se mora kompenzovati postavljanjem izvoda transformatora (1) u položaj- 2, 5%. j_ 0,3 I 0,750 0,724 0,698 0,672 0,546 0,620 0,593 0,567 0,540 0,512
0,9 j 0,434 0,456 0,426 0,395 0,363 0,329 0,292 0,25 1 0,203 0,192
270 ~
271

+x:fu_._

m„. _.- _í. m_. _„ .

 Ako neki potrošač troši mesečno akcionu energiju (E) u (k\_¡Ar/mes.) i reakcionu ene¡_ 2, Priključeni kondenzator povećava napon. To kod malih opterecenja moze da uzro-
giju (Eq) u (kVAr/mes.), a radi za vreme (t) u (h/mes.), tada se njegov cosgol može popraviti kuje neželjene povecanje napona, ako je snaga kondenzatora veca od reakcione snage -
na 0,9 priključivanjem centralne kondenzatorske baterije snage: sfofmatora. Na kapacitivno opterecenom transformatoru javlja se tada povecanje na 0
Ono iznosi približno:
E _ 0,48 E _ i
Qimmi = "Å-T__' (kvm) A
au z uk 93% oo
nT
Kondenzatorsku bateriju treba podeliti na više stepeni, na primer 6 i_spojiti je s aujO_
matski upravljanim uređajem koji ukljucuje 1 iskljucuje kondenzatore zavisno od _promene gde SUI _
opterećenja, da bi se sprecila prekomerna komperizacija sa svim nedostacima koji iz toga uk - napon kratkog spoja transformatora;
proizlaze. Qiona ~ snaga kondenzatora (kVAr);
SHT - snaga transformatora (kVA).
Načini kompenzacije reakcione snage 2. Grupna kompenzacija. Za kompenzaciju elektromotomih pogona sa vise manjih
Načini kompenzacije reakcione snage su sledeći: motora, npr. tekstilni pogoni, pogoni za obradu pakovanje 1 sl primenjuje se grupna
- pojedinačna kompenzacija; kompenzacija (sl. 3.32). Motori 1 kondenzatori uključuju se posebnim prekidacima, odnos-
- gnipna kompenzacija; ne sklopkama i nadziru odvojenim zaštitinim uređajima.
- centralna kompenzacija. Kondenzatori se mogu prema potrebi uključivati grupno ili
pojedinačno. Za to su potrebne sklopke s predotpomikom i
1. Pojedinačna kompenzacija. Kondenzator za popravljanje faktora snage priključen otpornikom za pražnjenje, naročito kod većih snaga ili para-
je neposredno na stezaljke potrošača, a uključuje se i isključuje zajedno s njim. Na taj način lelnog spajanja kondenzatora. <i>® o®
se ušteđuje dodatna sklopka za kondenzator. Za kompenzaciju postrojenja niskog ili visokog napona rýå
æe-
Prednost pojedinačne kompenzacije je da reakcionu energiju kompenzuje već na primenjuje se takođe grupna kompenzacija (sl. 3.33). Kon-
samom mestu nastajanja. Time se od reakcione energije rasterećuju svi dovodi i svi prenos- denzatori se zajednički uključuju motornim zaštitnim preki-
ni uređaji. Instalacija za pojedinačnu kompenzaciju je jednostavna i jeftina. dačem ili visokonaponskim prekidačem. Zaštita od kratkog TT*
Otpomici za pražnjenje kondenzatora nisu potrebni. Potrošač i kondenzator nadzirava- spoja izvodi se sa osiguračima velike prekidne moći. Za
ju se zajedničkim zaštitnim uređajem. Pri- pražnjenje_ nakon isključenja, predviđeni su naponski tran- Slika 3 32 Grupna kompenzacija
mer pojedinačne kompenzacije trofaznih Tabela 3.26. Priključak kondenzatora na sformatori. elektromotornog pogona
asinhronih motora prikazan je u poglavlju niskonaponskoj strani transformatora Grupna kompenzacija sa mogućnošću regulacije prika-
2.6.8. zana je na slici 3.34. Automatsko uključenje i isključenje kondenzatora obavlja se pomocu
Pojedinačna kompenzacija transforma- Nazivna snaga p Transformator sa gornjim vremenskog regulatora (uklopni časovnici), ili pomoću regulatora reakcione snage Kon-
tora moguća je i dopuštena na visokonapon- fľaflsfflľmaľflľai. l1flP0ľ10m (kV) _ denzatorske sklopke opremljene su predotpornicima i otpornicima za praznjenje Osiguraci
skoj ili niskonaponskoj strani. Za priključak (kVA) 5+10V , 15+20 j 25+30 X velike prekidne moći su predviđeni kao zaštita od kratkog spoja za svaki kondenzator Za
kondenzatora na niskonaponskoj strani pre- Snaga kondenzatora (kVAr) pražnjenje nakon isključenja potrebni su naponski transformatori
poručuju se snage iz tabele 3.26. Snaga 25 2 = 25 3 i 3. Centralna kompenzacija. U velikim postrojenjima sa mnogo malih i srednjih pot-
kondenzatora za kompenzaciju reakcione j i ° i rošača (motori i dr.), koji najčešće nisu istovremeno u pogonu, prikljucuju se kondenzatori
energije transformatora za zavarivanje treba 50 » 3=5 5 6 *_ na glavnu sabirnicu. To pri regulaciji omogućuje dobro podesavanje snage kondenzatora
da iznosi 30+50% nazivne snage transforma- 75 , 5 6 A 7 traženoj reakcionoj snazi, tj. trajno održavanje zahtevane vrednosti coscp Vodovi između
tora. ioo 6 8 10 “ Sabimice i potrošača nisu rasterećeni od reakcione struje. To je nedostatak centralne kom-
NAPOMENE. 160 10 12,5 j 15
penzacije.

„_
1. Upotreba kondenzatora većih snaga 250 15 l 18 , 22 H V
3.1.25. Uticaj automatskog ponovnog ukljucenja (APU)
od navedenih može u mreži sa jako izraže- 315 p 13 20 24 na projektovanje elektroenergetskih postrojenja
nim višim harmonicima (najčešće 5. i 7) 3 400 i 20 22 5 28 v V

dovesti do naponske rezonanse između A ° e Automatsko ponovno ukljucenje (APU) je redosled operacija kojim se prekidac posle
kapaciteta kondenzatora i induktiviteta rasi- 630 * 28 T 325 Š 40 i otvaranja automatski, posle unapred određenog vremena, ponovo zatvara Tehnika auto-
panja transformatora. Ako pak dođe do pojave naponske rezonanse, treba smanjiti kapacitet matskog ponovnog uključenja primenjuje se samo na nadzemiiim vodovima napona > l kV
"-.'_,i-í_.í
kondenzatora. (poglavlje 3.4.l3). U mreži l10+400 kV primenjuju se beznaponske pauze od 1 s (bez

272

I
;J._„j,___=_,
-_„za-_ 1 .- _ -
l ' ==_-zag' ,' 1-_
4:-' ~=<=;:
z ' -----._
"=
'--sf-5
"".-rr ?:_. : _ - - '
_:TJ
' 'f-:Z
 _

.tjl ;¡=""' ,i

_»_ » -L._.__ _ vremena ukljucenja prekidača), dok se kod nadzemnih vodova S 35 kV primenjuju
" - - L-. -_„. _S 0 redosled operacija u pogonu zahteva teži uslov nego što to predviđa ovaj sta-
'- .-_;ua._H_-Iu :-u H,_.-A. .f_;. _?:_ ._ -rs:
pokušaja trofaznog automatskog ponovnog uključenja: u prvom se vrši brzo APU ga
'-37--1 FiË - `“
:ill
1„. _.=_. _.„,;_-
l ponskom pauzom od l s, a u drugom sporo APU sa beznaponskom pauzom od 3 m° - to korisnik mora _navesti u svom zahtevu i/ili poiudžbini, kako bi proizvođac mogao
fil; ~
na Odgovarajući nacin prilagodi nazivne karakteristike prekidača (npr. prekidači Za
I
zetno, ako izvod napaja specijalne potrošače (npr. motore j ediničnih snaga preko Som
koristi se brzo APU sa beznaponskom pauzom od 0,3 s. Ok 'učivanje i prekidanje struje lučnih peći, elektrodnih kotlova i,_u nekim slučajevima, u
i ispľflvljačkim stanicama). Jednopolno upravljanje višepolnim prekidačem predstavlja tako-
`_____` đe specijalnu namenu.
-"č
l °\. NAPOMENE. _ _ _ _ _ _
anIv 'ili
1,i.-_.
1) Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima z_a elektroe_nergetska postro-
,m_ m
"'0 W4' *:4
I_I '_;„Tri
ëi;'_*`
l,l
:.ų_„_l'
i_
.

-l-“ih
li
"F
alt' I“-'¡Ĺ12,
li
riI_. jenja nazivnog napona iznad 1000_ V [6_.1.7], ako prekidači imaju motorni pogon sa uređa-
111
_
\_
_ i_ _
If" I
. __
i-„_'=-: jem za automatsko ponovno ukljucenje, treba sprečiti mogucnost nezeljenog učestalog
l l
ukjjučenja i isključenja (tzv. pumpanje prekidača).
2) Prema standardu SRPS EN 62271-100 [3.3_l4l], proizvođač prekidača sa kompri-
, j*_ l . movanim vazduhom mora navesti nazivni pritisak napajanja komprimovanim vazduhom za
prekidanje, najviši pritisak vazduha i najniži pritisak vazduha na kojima prekidač mora
. ® ~ Hi
vi'
i!_l_`._.'1_,._ f “'"vg
<-J;
i«'iz
~-_-=_¡^-.-
zadržati:
a) nazivnu moć prekidanja struje kratkog spoj a, tj. operaciju ,,O“;
b) nazivnu moć uključenja na kratki spoj, posle koje odmah sledi nazivna moć preki-
"_*',|
l'»
l¡F'
F:-'jn.||l'
,_.i
_..,
UIii'A:;_s_ _f-_-
Č -i _Q z
'T 41':;4_-M:_ A___-r-A j __~`- - _ '|.>_
í44“L
Ar:a- i::___-H
1 l :Š -_ 'Y
z,:'fl,;[
=`:Š¡ ,.='jf:¡L-._
E"'|1'-j_~-.-i=-=l''i-
.il
,
. "_
_, _ _ 1'ij:
"f'
I'Č
i.giii
;j;.'
danja struje kratkog spoja, tj. radni ciklus operacija ,,CO“;
o) za prekidače namenjene za automatsko brzo ponovno uključenje, nazivnu moć pre-

-«- -f O .
P P P O _ kidanja struje kratkog spoja iza koje sledi nakon 0,3 s nazivna moć uključenja na kratki
Spoj, a posle koje odmah ponovo sledi nazivna moć prekidanja struje kratkog spoja, tj.
._. .,._.
redosled operacija ,,O - 0,3 - CO“.
iii j _ 'T' 'T T' É' li "Ĺ
2. Naprezanja u krutim provodnicima i siłe na
Slika 3.33. Grupna kompenzacija postrojenja Slika 3.34. Grupna kompenzacija sa moguću " "
oscu potporama krutog provodnika
regulacije -_
Automatsko ponovno uključenje treba uzeti u obzir kod krutih provodnika samo ako
k Rda au toma tk
s og ponovnog u ki'jucenja
" ` (APU) utice" na projektovanje
- - elektroenerget _
se koristi trofazno automatsko ponovno uključenje (APU). Proračun naprezanja u krutim
s ih postrojenja,ito: `
provodnicima i sila na potporama identičan je proračunu bez trofaznog automatskog pono-
1) izbor karakteristika prekidača;
vnog uključenja (APU), s tim što se prema standardu SRPS IEC 865-1 [3.2.6] uvode fakto-
2) naprezanja u krutim provodnicima i sile na potporama krutog provodnika' ri:
*i'il: '
3) dimenzionisanje sistema uzemlj enja. ° \1,2 l - (odnos naprezanja glavnog provodnika sa trofaznim automatskim ponov-
nim uključenj em i bez nj ega),
'"fr- 1. Izbor karakteristika prekidača _V,S 2 1 - (odnos naprezanja potprovodnika sa trofaznim automatskim ponovnim
- ;--.rwT:
.1-: E_r.-fi1lH*-:14.a-r_Tih.u-vr.:- ,-»-

Prema standardu SRPS EN 62271-100 [3.3.l4l t ' - _ uključenj em i bez nj ega).

redosleda operacija prekidača, i to: L POS Ole dva alternativna nazwna Ž.-:ĹZ Opšte jednačine koje uzimaju u obzir trofazno APU su:
a) za prekidače koji nisu namenjeni brzom automatskom ponovnom uključenju' - za naprezanje na savijanje izazvano silama između glavnih provodnika (om):

O-3min-CO-3min-CO _ 0- :V .V. (N/m2)

i ľľl 0' l' B
. „ .. . . 8Z
b) za prekidace koji su namenjeni brzom automatskom ponovnom uključen`u :f
J ` ,. - za naprezanje na savijanje izazvano silama između potprovodriika (os):
0~0„3S-co-smin-Co _
. ._ . _ .. _
gde je O - operacija otvaranja; CO je operacija zatvaranja posle koje neposredno tj bez _
F É'
Us = Ves 'Vis 'l3'ííSZ_ (N/ mz)
namemog kašnjenja sledi operacija otvaranja 3 min a 0 3 je bestrujna pauza Uk=1ü-( _ š s
bestrujna pauza podesiva, moraju se označiti granice podešavanja. ' O O je
- za dinamičku silu na potporama krutog provodnika (Fd):
li 274 275
 Fd :VF-V,-oi~Fm (N) {__ wemonu s obzirom na delovanje zaštite i automatskog ponovnog uključenja, najmanji doZ_
voljeni presek provodnika u sistemu uzemljenja (qmin) određuje se pomocu izraza:
gdesu
Fm _.sila
` između glavnih provodnika za vreme kratkog spoja ili vrednost (Fm3) za tfofazm -H
sistem ili (Fmg) za dvožiční jednofazni sistem; omin _-zk j__
M-= ili i. -.jg tj- (mmz)
FS - najveća sila koja deluje na spoljne potprovodnike i između dva susedna spojna l_n

o., 0 - faktori koji zavise od tipa i broja potpora; l

E - najveće osno rastojanje između potpora (m); gde su:
j_ __ Struja kroz provodnik (kA) u vremenskom intervalu (j);
Z - modul preseka glavnog provodnika (m3) koji se izračunava uzimajući u obzir sme, tj , trajanje (s) vremenskog intervala (j);
1 rove sila između glavnih provodnika; A IJ, „ broj vremenskih intervala;
ZS - modul preseka potprovodnika (m3) koji se izračunava uzimajući u obzir smerove sila k „ faktor koji zavisi od vrste materijala provodnika (mmz/kAs2) i to za čelik: k = 15,0, a
između potprovodnika; . _ za bakar: k = 6,25.
l V, - odnos dinamičkog i statičkog napre- Tabela 327' Vrednost' faktora (vf) I (vo)
l VSS _ šáälgåsgäžägãlgiåľåšoidågíýåkog nap__e_ fo /f Faktor (Vi) fcs /f Faktor 3.2. Sistemi sigurnosnog napajanja u elektroenergetskim objektima
|
zanja potprovodnika; il (vrs) 3.2.1. Sistemi sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom
VF - odnos dinamičke i statičke sile na ` fã LS flos {Šš LS u elektroenergetskim objektima
potporama. 1 ' ' gf Izvori sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom u elektroenergetskim objektima
Vrednosti faktora (V, i V,s) koji uzima- 0'05< fc LO _ O”615 Ops < fcs LO ` 0=615 su stacioname akumulatorske baterije i ispravlj ači (punjači).
lu u obzir dinamičke pojave date su na slici 1 /f<1'0 * lg(fC /Đ l /f< 1,0 i lgülcs/Ð Stacioname akumulatorske baterije su elektrohemijski reverzibilni izvori jednosmeme
7.31 u poglavlju 7.10, odnosno u tabeli 3.27. j fC /fł LO 1 fil /fł 1,0 su-uje koji se sastoje od više redno vezanih olovnih ili nikl-kadmijumskih ćelija. Kapacitet
Kao što se vidi, maksimalne moguće vred- 1 LO 1 1,0 1 _ baterija zavisi od veličine i karakteristika objekta u kome se baterije koriste.
nosti faktora (V, i V,S) sa trofaznim automat- gde SUI f- UČ@Sľflľ10Sľ Sistema (HZ); fr: - odgo- lspravljači (punjači) su uređaji koji pretvaraju naizmenični napon u jednosmerni, uz
Skim ponovnim uključenjem su 1,g_ ` varajuća prirodna učestanost glavnog provod- , S:4_
i-t-

automatsko održavanje željenog nivoa jednosmernog napona.

Prema standardu SRPS IEC 865_1 nika (Hz); fcs - odgovarajuća prirodna učesta- _ _- -'_ _>" 3%-
_._
^.„¡a _
-_@_
_ -- _Z 2- lspravljači (punjači) rade u paralelnom spoju sa stacionamom akumulatorskom bateri-
[3.2.6], dozvoljena naprezanja u krutim 1 nost potprovodmka (HZ)' _K join, pri čemu se obezbeđuje automatsko odvijanje određenog programa punjenja i održa-
-SL
provodnicima i sile na potporama krutog ,... _
;-.='- vanja baterije u napunjenom stanju i automatsko održavanje napona na sabirnicama sops-
provodnika date su u tabeli 3.28. Tabela 3.28. Dozvoljena naprezanja u krutim pro- _ I'

vodnicinia i sile na potporama krutog provodnika

¡':.'i
.._:-
'J\'.
_.Fv
tvenih potreba. Tačnost održavanja napona na sabimicama potrošača je :l:l0%. lspravljači
.if
r' |=_;- (piuijači) se obavezno odvajaju od sabirnica potrošača samo u režimu forsiranog (dubokog)
3. Dimerizionisanje sistema Ë' '-

Pojedinačni provodnik cim S q Rpo 2 1 se.

._ punjenja stacionarnih akumulatorskih baterija, jer je tada napon punjenja vrlo visok (čak za
uzemljenja prema toplotnom
..- »

treba da izdrži sile krat- '

-'°'¡Ë~
„.i.
30% prelazi nazivni napon baterije, pa na većini ispravljača u ovom režimu rada svetli
opterećenju provodnika ` kog spoja f :I:;1:='
27 Z'
signalna sijalica ,,visok iiapon baterij e“).
u sistemu uzemljenja ~ Kada se provodiiik sastoji cim + os S q RPG 2 1 __ .ri
.i__
1
Baterije se prave od pojedinačnih ,,ćelija“, od kojih je svaka izvor približno 2 V za
fil'

1 od dva ili više potprovod- ' -'-LTJ. olovnu, odnosno od 1,15 do 1,20 V za nikl-kadmijumsku ćeliju. Da bi se proizveo viši
Poznato je da dozvoljeni napon dodira
nika, provodnik treba da ' -~<_""¡z_'_
_f if. napon baterije, pojedinačne ćelije se moraju vezati na red. Na primer, ako je nazivni napon
(Udri U °1°k“°e“°'"g°tS1Ë'm P°S“°l@“íima
zavisi od vremena (t) trajanja zemljospoja,
izdrzi sne ieaikog spoja I C` _.Ž .
jjir
1'-
baterije 220 V, potreban broj olovnih ćelija je 100, odnosno 160 nikl-kadmijumskih ćelija.
._ Kada se baterije drže na konstantnom punjenju kao što je slučaj u sistemu sa ispravljačem
Pri čemu se u slučaju uzastopnog uspostav- Sila “É 1°_ã'(tP°1'flI11-H 1<fUľ0g I Fu S Fu l li
:

(punjačem), pojedinačne ćelije se pune na red. Neznatno varijacije u proizvodnji baterij skih
ljanja struje zemljospoja (na primer, zbog provo nl a _ _
. r."
::_ 'F-E*'E

automatskog ponovnog uključenj a)_ Vreme gde su: Rpoją - naprãzanje koje odgovara grani- H 5; ćelija uzrokuju da neke ćelije dobijaju veći procenat napona punjenja od ostalih. To dovodi
11 _ei do prenagljenog taloženja tih ćelija.
(t) dobija kao zbir pojedinačnih vremena gl razvläcenia ;.q;1f?kt°ľP1aSt1°Ë°Sn; __i_
ri: »...

Grupa ćelija vezanih na red je jaka samo onoliko koliko je to najslabija veza, tako da
trajanja zemljospojeva ako pauze između ggęęzäåiäã SI a Olu ale prolzvođac pot' 1* .:f-_.-
-n-°i~ '1'
:Ć - .>_ _
_špų _i!_.kada neka pojedinačna ćelija postane slaba, cela baterija je slaba. Dokazuje se da je količina
ponovnih uspostavljanja struje nisu duže od P ' f "' ...

problema sa talogom direktno zavisna od broja ćelija u nizu i stoga se povećava kako se
0,5 s (poglavlje 6.2.7). -z“
3.. 51-.i- napon baterije povećava.
Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenerget-
Postoje jednodelne i dvodelne (deljene) stacionarne akumulatorske baterije. Dvodelne
skih postrojeiija nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], ako se struja zamljospoja menja u
stacionarne akumulatorske baterije su sastavljene iz osnovne i dodatne grane (sl. 3.36).
276
277
 i

- " ::ii-°=~
.IP -__ :_

I :51_. '_!NTi=.f;
I _ 'if -._ `
i
|

Dodatna grana se dimenzioniše na oko 10% ćelija. Na primer, u slučaju baterije nazivngg vima baterije savsvojim _ispravljačima(punjačirna) rade na odvojenim sabimicama i napaja~
napona od 220 V, potreban broj dodatnih olovnih ćelija je 10, odnosno 16 dodatnih ju pg deo potrosaca. Pri poremecajuvili ispadu jedne od bate_rija,_ odnosno sabirničkog pre-
nikl-kadmijumskih ćelija. U slučaju nestanka napona napajanja ispravljača, dolazi do aųt0_ jddača, preklopna automatika ukljucuje poduzni prekidac 1 svi se potrošači napajaju iz
matskog uključenja dodatne grane baterije (odmah ili pošto napon osnovne grane opadnę za pfęostalog izvora napajanja.
10% od nazivnog napona baterije).' -f

U praksi su se u velikim elektroenergetskim objektima doskora gotovo isključivo k0¡¡_ ` iso tiv
stile deljene baterije. Međutim, problemi u njihovoj eksploataciji, kao i napredak u tehnolo- 1:
p ET

škom razvoju elemenata sigurnosnog napajanja jednosmernom strujom, doprineli su tome j G) b) ::W 50H¡ l
l DÅ i
da je poslednjih godina urađen zaokret, tj. u praksi se koriste nedeljene stacionarne akumu_
latorske baterije ii skladu sa rešenjima u tehničkim preporukama za sigumosno napajanje u i -âsf" ąimzzzov' 50-H'-Šiąç „_“ 1:::-'F PA misto za Paikiiučax TSP
Ë ni Hoaiuioa oizsr-masona \
trafostanicama, razvodnim postrojenjima i centrima daljinskog upravljanja TP-33 [5.2_27],
i ARI?! SAM 5MiäliIP2 Ooípm _P gp _ j j _ 4___1-:,.5p;j.35:QQ; v, 50 Hz
TP-34 [5_2.28] iTP-35 [5.2_29]_

ai i r ima «
I-*ËII u-ar-lb 0-in-0
uųfln þrfi .
3.2.2. Vrste pogona ispravljača i akumulatorske baterije -A-ųþl-Đ-ür ->-\hr-G-ci -I-\ji-H-n
i NOSP Ëš SÅB oosa 1
U opštem slučaju, primenjuju se dve vrste pogona ispravljača i akumulatorske baterije, i :::: iII II I L--

i to: i ::L
PJ __________ __ ' P2
SSN* ~z0lłt01\'r- { 55ųÑ1j;jzo(_1|pj3_ vga
I_ I_

1. Baterijski pogon kada se potrošači napajaju isključivo iz akumulatorske baterije, a *K

:lu-.H-»-»
-v
I
-U
U }TI|

pri punjenju akumulatorske baterije oni su isključeni. To je tipična primena pogona indus_ osPi...in os:-¡...iii 05,, ¡
'I-I~,_0-45-I *R - æ-H* - °~.°-G*
I
"E
trijskih i j amskili lokomotiva, električnih automobila i vozila unutrašnjeg transporta.
2. Paralelni pogon kada su ispravljač, akumulatorska baterija i potrošači stalno para- Slika 3.35. Principijelna šema pogona ispravljača sa dve (a) i jednom (b) baterijom; SAB - stacionarna
lelno spojeni. To je tipična primena regulisanog ispravljača i stacionarne akumulatorske akumulatorska baterija; ARIP - automatski regulisan ispravljač (punjač); ET - energetski transformator;
TSP -transformator sopstvene potrošnje; DA - dizel-agregat; PA - preklopna automatika; PP - podužni
baterije u elektroenergetskim postrojenjima. Pri tome se primenjuju dve podgrupe paralel_
prekidač; SSN - sabirnice sigurnosnog napajanja; SSP - sabirnice sopstvenih potreba; OSP - oprema
nog pogona:
- pufer pogon je paralelni pogon kod kojeg akumulatorska baterija napaja potrošače sopstvenih potreba; NOSP - nužna oprema sopstvenih potreba; OOSP - ostala oprema sopstvenih potreba
samo pri vršnim opterećenjima; Automatski regulisani ispravljači (punjači) koji rade u paralelnom spoju sa akumula-
- pripremni paralelni pogon je pogon u kojem akumulatorska baterija napaja potro- torskom baterijom imaju zadatak da obezbede najpovoljnije uslove rada baterija uz punu
šače samo kada ispravljač nije u pogonu.
_e i"

sigumost njihove napunjenosti i uz istovremenu stabilizaciju napona na sabimicama potro-

U postrojenjima 110/X kV, 220/X kV i 400/X kV koriste se trofazni ispravljači šača. Ispravljači (punjači) treba da rade po IUU-karakteristici (sl. 3.36), čime se obezbeđuje
(punjači) nazivnog napona 3 >< 380/220 Vi-/110 V= ili 3 >< 380/220 V;-/220 V=, dok se malim punjenje akumulatorskih baterija stalnom strujom (Ip) do dostizanja napona punjenja (Up)
distributivnim transformatorskim stanicama, na primer 35/l0(20) kV, mogu koristiti i kada prelaze na njegovo održavanje sve dok struja punjenja ne opadne na jednu petinu
monofazni ispravljači. Radi unifikacije opreme, snage ispravljača su standardizovane: 0,5 - struje početnog punjenja (1/5 Ip), kada prelazi na održavanje napona dopunj avanja.
1-1,5-3-5kW.
Prema tehničkoj preporuci TH-4 [5_3.7], u distributivnim postrojenjima 110/X kV pre-
poručuje se da automatski regulisani ispravljač (punjač) radi paralelno sa akumulatorskom ` U I Uwfifi U
baterijom, pri čemu se režim rada bira tako da se akumulatorska baterija stalno održava u UP -¡ ----- 1 U=f(1l t¡
U ...E _*-:_ _` ._._..........._..__._ Up "'-
,IL
<

napunj enom stanju, uz istovremenu stabilizaciju napona na sabimicama potrošača. , dp 1 1-fu] Uap
._

11'
'.'|
i.:' Seme napajanja jednosmemim naponom elektroenergetskih objekata prema tehničkoj Umin '" I
II
É.-l..
-a
-i

preporuci TP-33 [5.2.27] prikazane su na slici 3.35. Šema sa dve baterije mora da omogući: : '12.
1 II . . .-J
iz-"lfi j šlp t -z*"*"-t te Umłn i i III I i I I Il n
- istovremeno napajanje sabimica sa obe baterije koje rade u paralelnom pufer spoju ”-._' fa '

1.
sa svojim ispravljačima (punjačima);
'3'-'i-

fr O
_

vr IJ
4 73" i i-,Ji 11111

¡f5Ip
_. |_. . -
Y _Junior _ >~»
'_ FI'

a-¡ 'O
- napajanje sabirnica iz jedne baterije koja radi u paralelnom spoju sa bilo kojim od __ __-'_;: '
»-0-
iz| ._ _ _\Š-Éf N
.
7 u
1
'<
dva ispravlj ača (punjača); . ' `1!=.*f

\'- - napajanje sabimica samo iz baterija (obe ili samo jedne). __

-= '_u_ł.-_
__ 'rr _____..._
"-ËEF.f" `
Slika 3.36. IUU karakteristika punjenja i održavanja olovnih akumulatorskih baterija
i _ ' .ij "='w*_łš;,-.
'1-
il'
_ Sabimice jednosmemog napona su jednostruke sa podužnim prekidačem, koji obezbe- "' 'Å -'-_ :r.;;"Iz`
-
_
_._--_
1-:= if";_
_P'-.-_=_;«__ U slučaju primene čeličnih akumulatorskih baterija, ispravljači (punjači) treba da
đuje odvajanje sabirnica jedne od sabimica druge baterije. U normalnim pogonskim uslo- omoguće i punjenje po It karakteristici, u kom slučaju se baterija obavezno odvaja od sabir-
i
.
I

1 278 '
'- z
“
_

1
l T-' _ _ H'
iz. _ :- 279
I .: -'=";.- _
'H-.Ë'š-ĹLrfl.-:1-_lauw.-r _ -_=.z_-
-_*iii
- _ _ ___..
.__;_-. „ .__,- .- ;
'.' "_'.'.-_ >- _-_ __: -:
a_a-_ .'~`_*.=_=;:?- _ -:fr
J U - -='__1'T fi: - »--
- _- _Y Ć.. ,-:zr :_r*__. .¡i
|| if
i
i
il ' _'-_::il-É*
_--zi ._ .__-.-Ž:
_:_ 1.-. :z _-L"-_.___' -
. _,..- _ _ .__ ._
_.j :_:
 I I
I

.«

nica potrošača. Veličina struje punjenja i vreme punjenja tom strujom određuju se na os '4-f
_Ž

PELii_2r3
vu preporuka proizvođača. . Ĺ-1-1--1.... _„__- |1 __.. _ .i---» I!lIFl Ir
lspravljači (punjači) se smeštaju u prostorije niskonaponskog razvoda ili u poseb . _ ----" ISPRAVLIAC
_,_,.,¡_.-_u-u¡._ --u *V

' O-l_-E CP--ro` c-1-U'''''''''''''""

0 a A '

prostoriju. Treba da se nalaze što bliže akumulatorskim baterij ama, tako da pad napona d I (PUNJAČ) . isi>RAvi_JAč I
vodova baterija-ispravljač (punjac), pri brzom punj enju, ne bude veci od 1%. ~ = (PUNJAČ) .
:W-1j;,_ _,_ °'T"
Koji su razlozi primene dve akumulatorske baterije ' Š Dorurisrci Guiwii ,Š - Most _
_ Most rviosr I _' _
._ _. ._!
1' dva ispravljača (punjača)? j _ i _ i_.... .-.__________________ .

Razlozi su što se postiže veća: pouzdanost, sigumost i raspoloživost postrojenja, i tO¡ _,_____B____._._._._._ __.šŠ_._._.____.š.__ | I_ _ _ _ _B ._ __
_ fa

1. Povećanje pouzdanosti postrojenja. Na primer, ako se u postrojenju instalisane sna- I _I I' '
_I"I*'t„_*I_--:'I-I~
DOPUNSKE
---
Gmvns ^_ '_ __
- t'I'*'<-ëir;i'r'"'="«"|'Eš'* _
._.._......._...._..._-._..._._._.._......_._i
_
--I
-1\._-__.

ge 2 x 40 MVA i veće koriste dve akumulatorske baterije, tada se prema tehničkoj prępm-u_ I _ ćnriin i_ ćrzriie z I1 . I
l ci Tl`I-4 [5.3.7], jednosmemi napon prve akumulatorske baterije koristi za napajanje p0mO_ _ '- 1;
iv-_
I
i | _..-......_...-.--„_--._i

ja
._._._.._.-..-.........-~

I .I I.' I
I
ćnim naponom kompletne relejne zaštite_na strani ll0 kV (zaštita vodova i energetskih "'-.'-
f #1;
':;'~-
=j"`
_ - % I _-I moon
I

_
'---------------- _ ` _ ----~ I `
' ` i-{T-»_
l i
|
transformatora), dok se relejna zaštita niženaponske strane i invertor napajaju iz dmgef _-:1'
__ 1
I

*
i
akumulatorske baterije. ' - ¡-_f_-_
4. i __
O
I
'
_ I
` I_

~re_.

2. Povećanje sigurnosti postrojenja. Na primer, uobičajeno je da se u slučajevima pria;

I
_ __-_.:_ I I Ĺ] iI I I i
__ _?___. I j _ z
i_.„.._
Iv?
1 -nain ......_............__.__.... _ _.ua---_--.-..-.-...1-x-u-.-...-si
,
ii
_ j

mene dve akumulatorske baterije, primenjuju prekidači sa dva kalema za isključenje i da se'- » SŠĹ2'
I
__ 3%-' _` -P _.....................„..........-„„....L.........„
_.............-„ ł-P I I I I
zaštita deli na „prvu“ i ,,drugu“ grupu (bilo po naponskim nivoima, bilo po funkcijama)_ _ _ I-I
-za
„ _Z -'.
:;=1 I 5 Poraošncr au.-

Tako pored kompletnog napajanja pomoćnim naponom „prve“ zaštite iz „prve“ akumula-
--- ąęųx-:_--.-1---_--_._._„1.1.1. .-_.._..__|

._1g' i..- I I
torske baterije -i delovanje na isklj učenje „prve“ zaštite ide samo preko ,,prvo g“ kalema za -P +P
w _ _._._..._._..._.__.....„....___-.-.._.-.-...._„..-.....-_..¡._
isključenje prekidača. Napajanje pomoćnim naponom ,,druge“ zaštite je iz ,,druge“ akumu_ `.'_r';„.
:i.'_: _ _ 5 Pornošaći ł
latorske baterije, a delovanje „druge“ zaštite na isključenje ide preko „drugog“ kalema za _°_'..
:._.___...._.__._._........_....-.-.....-___-._..___.._.„--__...i
I isključenje prekidača. Kao što se vidi, na ovaj način se dobijaju dva međusobno nezavisna I
-z.z_
53,3..
_ ua...
_
H) DVOÖCIHH (đfilj 6118) b) Nedeljena sa diodama za sniženje napona
_ _f-:_-z_~
.«
kola za rad zaštite i isključenje štićenog objekta (transformatora, voda itd.)_ „ __:-1
fi;_
~ z

3. Povećanje raspołoživosti postrojenja. Na primer, prilikom periodičnog održavanja _ ^* '

T Slika 3.37. Priključak stacionarne akumulatorske baterije na ispravljač (punjač)
_"F

'a akumulatorskih baterija (npr. dubinskog pražnj enja radi provere kapaciteta baterije), postro- -. U normalnom režimu dok postoji napajanje iz mreže, ispravljač istovremeno napaja
jenje se ne ,,gasi“, već celokupnu potrošnju preuzima druga baterija. Ukoliko nisu predvi- potrošače i puni, odnosno dopunjava bateriju. Pri nestanku napona iz mreže, ulogu izvora
_ _z_._
„__
đene dve akumulatorske baterije, rezervni izvor napajanja potrošača jednosmeme struje I ==__J'
preuzima akumulatorska baterija. Pri tome ne dolazi do prekida u napajanju potrošača, jer
I." _

II
obezbeđuje se primenom rezervne mobilne baterije. -i-'12.

je sistem beskontaktan te napon potrošača uključivanjem dodatne grane baterije ostaje u

_ _
i

3.2.3. Režimi rada ispravljača (punjača) dozvoljenim granicama. Ponovnim uspostavljanjem mrežnog napona, ispravljač se vraća u
rä. režim rada u kome je bio pre nestanka napona.
Svrha ispravlj ača je da puni akumulatorsku bateriju po zadanom režimu i samo u para- _i 51;
T.

~'ir f-r_=-wf-_ '~" ". T1_* '1i-I!L“;íë“T” "' `>-- _ -r:.- Postojeći ispravljači imaju preklopku sa 4 položaja za izbor sledećih režima rada:
lelnoj vezi sa njom predstavlja izvor jednosmemog napona koji je regulisan dok postoji
; '_.`__".

'

automatski rad, dopunjavanje (engl. float charging), punjenje (engł. charging) i duboko
- I -T
1
- 11.5
_ \hi
.ł_.;___
~;_':
:Ĺ
=*":.
åpp
napajanje iz mreže, a održavan skokovito, u dozvoljenim granicama, u slučaju nestanka _~z
_ 5,-_«¡.
I _
-L.:-_
- ..-4_,._,_

punjenje (engl. boost charging).

Žii
napona iz mreže. Poznato je da se broj ćelija akumulatorske baterije određuje prema naziv- _„_“ ł| --'4

-"Š" _1_-

ru;
:.-_
,;.1~
nom naponu potrošača, dozvoljenim promenama napona na sabimicama potrošača, ali i
'__ 122 ___
Pri automatskom radu ispravljač u osnovi startuje u režimu ,,punjenje“, s tim što prati
. if
if' ii
-š¡_ Er _f I rešenju automatskog regulisanog ispravljača (punjača) sa kojim baterija radi u paralelnom struju
-"-
pinijenja i u momentu kada ona opadne, ispravljač prelazi u režim ,_dopunjavanja“.
päë
'TŠ Č ¡_

spoju;
' := -:-1 *¡."*'.
-~-, __
_ ;~ _.»
Struja punjenja podešava se na vrednost naznačenu na uputstvu za punjenje baterija, a uko-
i g_iç„
liko nema uputstva, uzima se vrednost desetočasovnog pražnj enja.
,__ „ «_ L
1-J _
í::_: Eil
i i
:r: iz
1; _l Sto se tiče šeme rešenja ispravljača (punjača), ona može biti različita, jer ih diktiraju
aši
'ranu -_:za .Iä;Ĺl.łĹ|k"`_ akumulatorska baterija i potrošači (sl. 3 _37). Automatski prelazak sa režima „punjenje“ na režim „dopunjavanje“ vrši se onog tre-
._r_

To znači da shodno tehničkim karakteristikama baterija, ispravljači (punjači) treba da nutka kada striij a punjenja opadne na 1/5 (ili 20%) podešene struje. Naravno, s obzirom da
1* .¡_.-r:
'22- -
:_-F

z- z- -
_ ¡_. obezbede pored brzog punjenja i dopunjavanja bateri`a J i stabilizaciuJ naP ona na sabimica'
_f zu-

-
-
.-
_ "= z=.-5
:::¡..-
~_..:. _.
'-

se radi o deljenoj bateriji, podešava se posebno struja osnovne grane i struja dodatne grane.
Š T. _

ina potrošača. Na taj način se obezbeđuje i dug vek baterije i potrošača, i visoka pouzdanost Režim rada odnosi se na regulaciju napona, dok je struja punjenja podešena na istu
:-F

._ - El
..-:..._-

vrednost u svim režiinima rada. '

|=_.:' -

napajanja.
: __
„_

280 281

'"ff»;ri;i
__
'sa„š?~a ._f:_-- __„ ~___
- ._ .__._
 '_
-'e-='f'š iiľ'-* -F..:-
_ TŠ; _“i
*Et __ 1- ' .-
;|-.¡; _u 5-na _.-:j:
-F'-flí L- __ »"-
.- ._-`_
'1'
't. '- 1... - - .-

zr
1. Automatski rad. Ako je baterija ispražnjena, punjenje počinje podešenom strujom
sve dok baterija ne dostigne napon punjenja. Tada ispravljač održava taj napon, a an-oja
punjenja počinje da opada. Kada struja punjenja opadne na petinu podešene struje, isp¡aV_
lj ač se automatski prebacuje i ostaje u režimu dopunj avanja.
2. Dopunjavanje. Ovo je normalni rad ispravljača pri kome se, uz konstantan napon
od 2,23 V/ćeliji za olovnu, odnosno 1,38 V/ćeliji za nikl-kadmijumsku bateriju, vrši stalno
dopunjavanje ćelija. Ispravljač uz ograničenu struju punjenja na bateriji održava napon
dopunjavanja. U ovom režimu baterija se može delimično napuniti, ali ako je napunjena _
ostaće u tom stanju.
3. Punjenje. Ispravljač puni bateriju ograničenom strujom sve dok ne dostigne napon
punjenja. Tada ispravljač preuzima održavanje tog napona, a struja punjenja počinje da
opada. U ovom režimu dolazi do gasiranja olovnih ćelija pa se baterija ne sme u njemu
održati neprestano. Ako je baterija pražnjena kraće vreme, ili je potrebno da ispravljač
istovremeno napaja i potrošače, baterija se puni u ovom režimu punjenja i to tako da So
baterija puni podešenom strujom do napona 2,4 V/ćeliji za olovnu, odnosno 1,5 V/ćeliji za
nikl-kadmijumsku bateriju.
4. Duboko punjenje. Ispravljač puni bateriju ograničenom strujom sve dok ne dostig_
ne napon dubokog punjenja. Tada ispravljač preuzima održavanje tog napona, a sn-nja
punjenja počinje da opada. Istovremeno svetli signalna lampa „visoki napon baterije“, što
upozorava da je napon na priključnicama za potrošače viši od dozvoljenog, što znači da u
ovom režimu moramo isključiti potrošače i još strože voditi računa da baterija ne ostane
neprestano u ovom režimu. U ovom režimu baterija se puni podešenom strujom do napona
od 2,6 V/ćeliji za olovnu, odnosno 1,6 V/ćeliji za nikl-kadmijumsku bateriju.
U slučaju primene olovnih baterija, punjenje se odvija po IUU karakteristici, a u sluča-
ju primene čeličnih akumulatorskih baterija, ispravljači (punjači) treba da omoguće punję-
nje baterija po It karakteristici.
Prilikom punjenja i dopunjavanja, ispravljač se sme opteretiti toliko da zbir struje
punjenja osnovne grane i struje potrošača ne pređe nazivnu struju ispravljača. Pri isključe-
nom ispravljaču, struja potrošača sme dostići nazivnu struju ispravljača.
a) Principi rada postojećih konstrukcija ispravljača
Namena ispravljača je da trofazni naizmenični napon iz mreže (3 × 380/220V, 50Hz)
pretvori u određeni jednosmerni napon sa regulisanim na.ponom potrošača i strujom punje-
nja baterije. Pri tome je baterija galvanski odvojena od mreže pomoću transformatora, čiji
je sekundarni napon prilagođen potrebnom naponu za ispravljački most. Transformator za
galvansko odvajanja je sprega DY pri kojoj su najmanja izobličenja struje u mreži. Kao
ispravljački po pravilu se upotrebljava trofazni poluupravljivi tiristorski most koji je pouz-
daniji od punoprovodljivog mosta jer je prostiji za upravljanje i nije osetljiv na redosled
faza.
Napon na potrošačima se kreće u granicama od :tl0% nazivnog napona. Da bi se
napon na potrošačima održao u dozvoljenim granicama, baterija je podeljena u dve grane
(osnovnu 1 dodatnu) pa se prebacivanjem potrošača na celu bateriju ili deo nje ispunjava
š
Fnnkcionalna jedinica koja služi za kontrolu napona baterije, napaja se i meri napon
Osnovne grane (tj. pozitivni napon +P negativni napon -P) i u funkciji od njega, uključi-
vanjem odgovarajuće sklopke, prebacuje potrošače sa dela na celu bateriju i obratno. Funk-
oionalna jedinica rodgovarajuca sklopka _prikazane _su kao celina, odnosno kao funkcija
podnaponskog releja (U__<). Kao što se vidi, pri uključenom „releju“ (U_<), potrošači So
priključeni na celu bateriju, a kada je on isključen, potrošači su priključeni na celu bateriju
Proko diode UP.
Kada u praksi dolazi do prebacivanja potrošača sa dela na celu bateriju i obratno?
Napon na potrošačima pri normalnom radu je napon dopunjavanja ili napon pųnjęnja,
zavisno od režima. Prema tome, to je momenat kada dođe do isključenja ispravljača usled
nastanka napona napajanja ili nekog unutrašnjeg kvara. Tada se potrošači napajaju samo Sa
baterije. Kada napon baterije opadne ispod podešene vrednosti, uključuje se „relej“ (U <) i
potrošači se prebacuju na celokupnu bateriju. Pri ponovnom uključenju ispravljača, merni
napon se uvećava i sklopka isključuje.
b) Princip rada ispravljača sa diodama za sniženje napona
Kao što se vidi, napon punjenja nikl-kadmijumskih baterija, odnosno napon na potro-
šačima za vreme režima punjenja je veći od dozvolj enog odstupanja nazivnog napona bate-
rija (+10%). Iz tih razloga u ispravljačima se koriste diode u grani za napajanje potrošača
radi sniženja tog napona do nivoa nazivnog napona. To znači da se samo u režimima
punjenja baterija napajanje potrošača odvija preko dioda koje obezbeđuju dovoljan pad
napona. To nije neophodno kod olovnih baterija s obzirom da napon punjenja ne prelazi
gornju granicu dozvolj enog odstupanja napona potrošača.
Ako se izabere napon punjenja tako da je ispod gornje granice dozvoljenog odstupanja
nazivnog napona baterije (što je slučaj pri primeni olovnih baterija), tada efekat pada napo-
na na diodama nije potrebno koristiti za smanj enje napona na potrošačima.
Primer. Uraditi uporednu anałizu primene deljene i nedeljene niki-kadmijumske aku-
mulatorske baterije. Takođe, za posmatrani slučaj primene nedeljene niki-kadmijumske
akumulatorske baterije, dimenzionisan' diode za smanjenje napona na potrošačima u reži-
mu punjenja.
Opšti podaci 0 bateriji:
Tip baterije: CdNi (npr. tipa LB4 70P - ALCAD)
Nazivni napon baterije.' 110 :I: -10% V(99 Vdo 121 V)
tllinimalni napon ćelije (iii napon ćelije na kraju 10-časovnog pražnjenja): 1,14
V/ćeliji
I Zahtevani trajni napon dopunjavanja ćelija: 1,40 V/ćeliji
Zahtevani trajni napon održavanja ćelija u radu: 1,47 do 1,50 V/ćeliji
Opšti podaci 0 ispravljaču (punjaču):
Nazivni napon: 110 V
.. Eki.
:"_.':
?r~'.~'-1 ' Nazivna struja: 1 60 A
,
'-_'-'-"-="_=_:É
..f:_
-_.-.-
;'J.5'I:1
='=_-.¡-
-;.: ¡. Strujapunjenja: Ica =Ip + 0,15 × C = 20,6 + 0,15 × 470 = 78,9A
._

ovaj zahtev. Promena napona je skokovita, ali je bez naponske pauze.

- es:-1'-__ .
Tzłšz-. Struja dubokog punjenja (S 8 h): [ch = 0,2 × C = 0,2 >< 470 = 94 A
P.
j.
_@_
gdeje Ip - struja opterećenja (npr. 20,6 A), a C - kapacitet baterije (4 70 Ah).
Ĺ..zľ;
282 ' É "L J
.¡._
1:'

5-
283
;
_ :|
._::=
I:.\-=
:K--' 1
_:É
=.1. ---
«ti-._: »
;

¡'t"

gl;
-t
Ig?-:
-1
.|:;_' .^' '
+1.- A
l1"'
._ L--_'
'
 Tabela 3.29. Osnovne karakteristike dioda
1. Primena deljene baterije
;~' Tip * .
Broj ćelija deiiene baterije: (90 + 9) V/1,14V = 80 + 8 ćglya . ni
Napon ispravljača (punjača) za dopunjavanje baterije -' (80 + 8) x 1 » 40 = (112 + 11 I _iiŽ'2{:_'i` S¡m¡,_ Znacenie „ 4oHF ` vous I ssHF ,J-ediiflsicfl Uslov
Napon ispravljača (punjača) za punjenje baterije: (80 + 8) × 1,50 = (120 + 12) ýz) l 60 _ _ so 6o_
Napon dubokog punjenja osnovne grane: (13 0 + 13) V Fr" *M 1< imalna radna
Napon ukijučenja dodatne grane: 105 V
T, teåplramľa diode _i iso iso iso I O
C
Napon na potrošačima pri dopunjavanju (normalan rad): 112 V z i . - - 'v '

Napon na potrošačima pri punjenja: 120 V

*T
van ; Mak _
simalni naizmenicni
inverzni napon
:jj 600 600 600 V TJ = ~85 do l8() °C

Za čeličnu bateriju nazivnog napona 110 V, napon dopunjavanja osnovne grane ' F-\V ' ai
i pad napona na dio 1j 0,69 "i 0,79 I 0,68 V T_¡= 180 °C
112 V, dok je napon punjenja 120 V. Za baterije nazivnoog napona 110 V, napon aki]-„eye . mm `(u odsustvu struje) 1;
nja dodatne grane je 105 V. Za 80 čeličnih ćelija baterije 110 V, dodatna grana treba Ž *I AV) ` Maksimalna nazivna X A N , "rC=14o°C
z «__

sadrži 8 ćelija što odgovara dodatnom naponu: 8 >< 1,40 = 11,2 Vza vreme dopunjavan-a H li struja diode u smeru provo- \I 40 70
odnosno 8 × 1,50 = 12 Vza vreme punjenja. Na taj način sa dodatnom granom ponovojf'
É i¡„_ v-
» 85 A vmsizoov
_`ł"
đenja __ j
povećava napon na potrošačima (npr. 105 V + 11,2 = 116,2 V ako se uključuje a miš, 1. .
.IHAW i Maksimalna mverzna
_.Y
j 9 Ĺ _ iv,,RM=6oo vz
režima dopunjavanja, odnosno 105 V + 12 = 117 V ako se uključuje u toku režima panja stiuja diode 9 9 mA T,= iso °c i
nja). Tri Jgtpornost diode (maksimal- j I
I na vrednost strmine otporno- 3,70 2,33 1,62 mQ ~Tj=l80 °C
2. Primena nedeljene baterije
I , sti u smeru provođenja) j I J

Broj ćelija nedeljene baterije: 99 V/1,14 V = 86 ćelija WC Maksimalna unutrasnja

`
1
l

Napon ispravljača Qounjača) za dopunjavanje baterije: 86 × 1,40 = 120,4 V Efekat jednosmeme

1 1 termička otpornost, spoj 1,00 0,45 0,35 “ K/W
¡ struje
Napon ispravijača (punjača) za punjenje baterije: 86 × 1,47 = 126,4 V * prema kućištu _ I ` li
f . li „ „_ l
Napon dubokog punjenja: 146,2 V ~ __, ,.„ v Montazna ovr
Napon na potrošačima pri dopunjavanju (normalan rad): 120,4 V
___
flhfľs `T icka ot ornost kuciste P -sma
ze

A
I .}premah
N “fm ldľľk id
a nja udio e
,
ji
0,25 » 025
'
0,25 A1 K/W favna,giati<a11<0m0t_
*na I
Napon na potrošačima (preko dioda) pri punjenju: 121 V 1
l

Za čeličnu bateriju nazivnog napona 110 V napon dopunjavanja je 120,4 V, dok je

`I1-MA N, Faktor odvođenja toplote 2 A 2 i 2 Tip hladnjaka diode
napon punjenja 126,4 V. Za baterije nazivnog napona 110 V, napon uključenja obilozne hladnjaka diode i \ , AR335 (L = 145)
(by-pass) grane je 121 V, a napon isključenja obilazne (by-pass) grane je 115 V. Prema . »_

tome, diode se automatski uključuju na red u kolo napajanja potrošača u režimu punjenja Ukupna termička otpornost, spoj prema hladnjaku:
baterije. U slučaju nestanka napona napajanja ispravljača u režimu punjenja, dolazi do 1-

isključenja obilazne (by-pass) grane baterije (odmah ili pošto napon baterije opadne za 5% ľztus = H-arc Jf' ľiircs = 1.25 K/W
od maksimalnog napona baterije, tj. 0,95 × 121 = 115 V). Kao što se vidi, kod nedel`en'h i Procena povećanja temperature hladnjaka iznad temperature ambijenta:
baterija u normalnom radnom režimu (dopunjavanju) napon je nešto viši od nazivnogJ(110 x

V). Za potrošače (releje, prekidače itd) to ne smeta, jer svi oni po standardima IEC-a treba lw : ľ¡,r,SA X ľl X P X ľ'¡,i,_jC : OC
da imaju radni opseg 110 :t 10% V.
Temperatura ambijenta: ta = 50 °C
Osnovne karakteristike tipičnih energetskih silikonskih dioda proizvodnje Internatio-
Temperatura hladnjaka:
nal Rectifier (IR), date su u tabeli 3.29. Na primer, potreban broj dioda tipa 40HF 60 za
smanjenje napona potrošača iznosi: t, = r,,, + ta = 146,12 °C
-:--

12 -
LIÄ = 8 dfoda _z
Temperatura spoja koja odgovara izračunatoj temperaturi hladnjaka:
0,69 s.

za
l'5Z_?_
tj-=t,+r,;,¡S ><P=176,16°C< T_¡=180 °C
_ 5'ij

li Provera dioda: '

.
;P=,=_"
'' P-':.
3.2.4. Stacionarni akumulatori
Broj dioda na svakom hladnjaka: n = 2 iz
-_
-na
..i1z_-

_ _ . _ . . . .. Stacionarní akumulatori koriste se za so stvenu otrošn`u ednosmerne struje ii elek-

Ukupni gubici diode pri nazivnoj struji: _ _ _ . _ . .P P _ J -l . -
., ,_I
„_._=_i;¡. ;
_ --11'.. K.-
troenergetskirn objektima i to kao izvori sigumosnog jednosmemog napona. Standardni
»vr -if.
P :' VF(T0) X Ij:'(A¡,Q + ľj X (lppj pQ)2 = 24, W llapflľli akllIľll.1lalĹOI'Sklh bateľlja SUI
ti .Y

„ _ _.-1 _ ..._

284
.Ër -ăii-__ z
285
'I 1

"-1-5' L
-J
._ --
_v.
;-_I _
-"--" .. __;
1.! |

;i - :¡ :_-...\.
[iii
¡:¡ _ ___ _ _ _ ___-_-_-_--__-___ '- -'_
 J
1 _.
j izv; 24v, g; eov; i rov; izsv; zzov; zsov; 44ov
Navedene su prepoiučene vrednosti napona akumulatorskih baterija prema standa d
SRPS EN 60255-6 [3.3.58], od kojih one koje su podvučene imaju veću primenu i očakíj-U
se da postanu standardne veličine u budućnosti. *le
Uslovi za primenu akumulatorskih baterija u elektroenergetskim objektima definisa '
su u više tehničkih preporuka elektroprivrede, odnosno distribucije Srbije, kao što su- Tpn
33 [S.2.27]. TP-34 [52-281, TP-35 [5.2.29], rn-4 [s.3."/] i ar. Dozvoljeno je 1<0nšèen7
olovnih i čeličnih akumulatorskih baterija, čiji se kapacitet određuje prema veličini i znanje
ju objekta, kao i snazi priključenih potrošača (uređaji relejne zaštite i automatike nož al
osvetljenje, m0t0ľi 221 Hflpëljflnjć Opruga prekidača itd_). Osnovni uslovi su: i no
- U elektroenergetskim objektima elektroprivrede i elektrodistribucije Srbije usvo`o '
standardni naponi akumulatorskih baterija su: 48 Viz), 110 V i 220 V. Nazivni napon ' Jo nl
celije je oko _2_ V. Uzavisnosti od proizvođača akumulatorske baterije, prosečni nåe om?
ćelija mogu biti različiti, ali su odstupanja minimalna (i0,05 V/ćelij i). p ni
o NAPOMENA. *)Kao izvor sigurnosnog napona 48 V: nije obavezna akumulato k
baterija, već se može primeniti: (a) automatski regulisani pretvarač 220 V: /48 V- odnds a
110 V: /48 Vz, ili (b) automatski regulisani ispravljač 220 V, 50 Hz/48 V=_ li
- U centrima daljinskog upravljanja transformatorskih stanica i razvodnih postro` '
400 kv " 220 kv
Hap0i1;nfOnnat(jrSke " " jednosmemim
ta , _Hflpęjanje ~ - naponom vrsi-- se sa odgovarajucih
_ .. sabif.
@Ja
nica s nice i 1 postrojenja. U centrima daljinskog upravljanja tranšfo
torskih stanica i razvodnih postrojenja napona 110 kV koje poseduju po dve akumulat rma-
baterije, kapacitet se određuje tako da pri paralelnom radu obezbeđuje tročasovno napaijlâjjë
celokupnog jednosmemog razvoda.
Broj i kapacitet akumulatorskih baterija za transformatorske stanice i razvodna pošao
jenja napona određuju se u zavisnosti od naponskog nivoa objekta, tj.:
- za transformatorske stanice i razvodna postrojenja napona 400 i 220 kV' d 3) Prema Pravilniku o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenerget-
akumulatorske baterije, čiji je kapacitet odabran tako da pri paralelnom radu obezlbëđulã
tročasovno napajanje celokupnog jednosmemog razvoda'
d t- za frans
t formalorswe
t k s tanice` 1` razvodna postrojenja
' - napona 110 kV koja - imaju
- . vlša
... od
va rans ormatora 1 1 vise od dva naponska nivoa po dve akumulatorske baterije čiji `
kapacitet odabran tako da u paralelnom radu mogu 'napajati celokupan jednosmemiirazvolde
najmanje šest časova;
ostale transforinatorske stanice i razvodna postrojenja napona 110 kV' o 'ed
akumulatorsku bateriju dimenzionisanu tako da obezbeđu`e na a`a ` ` i p J nu
_ . _ dn
da objekta u trajanju od šest časova. J p J me je Osmemog razvo
Uslovi za projektovanje i montažu stacionarnih akumulatora dati su u niskona onskini
i viskokonaponskim postrojenjima, i to: p
l) Prema _ Pravilniku
_ o tehničkim nonnativima za elektricne r instalaci`e nisko na ona
[6.l.3], stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji koja morla biti zažvoršnai
:_-.- .
--
Ä ._
J- _
{__ _
'-_-35.12 _- `='_;%=
-I: -'-l"=' '...'-:"”'
.:';, _-"_-*_ 7Ià-_2?:- iz
I :_:-.._
-:_: -U ..=.._¡
..-..,_ :__._ ___ ._
z _' EC-.Ĺ - .=F_'¡Ë..`. .
zš-'".';='
jstovrenienog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i nekog od elemenata
akumulatora pod naponom.
2) Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za elektroenergetska postro-
jenja nazivnog napona iznad 1000 V [6.1.7], takođe se zahteva sledeće:
Za osvetljavanje akumulatorskih prostorija dozvoljavaju se samo fluorescentne svetilj-
ko zatvorene zvonom, ili svetiljke za vlažne prostorije (nepromočive izrade).
Akumulatorske ćelije moraju biti pojedinačno izolovane od noseće konstrukcije.
Nošeća konstrukcija akumulatorske baterije mora biti izolovana od zemlje dvostrukim
redom izolatora za pogonski napon baterije. Izolatori ne smeju postati provodljivi pod deja-
njom vlage.
Da bi se omogućio bezbedan rad na baterijama napona iznad 250 V, baterije moraju
biti okružene hodnikom koji je od zemlje i od svih delova na potencijalu zemlje izolovan
kao i noseća konstrukcija baterije. '
Zidovi akumulatorskih prostorija u kojima su smeštene baterije napona iznad 250 V
moraju biti obloženi izolovanom ogradom od letava tako da je isključen istovremeni sluča-
jan dodir delova pod naponom i zidova. Za izolaciju treba upotrebiti visokonaponske izola-
sno tore koji pod dejstvom vlage ne mogu postati provodljvi_
Treba predvideti mogućnost provetravanja akumulatorskih prostorija. Za vreme punje-
nja akumulatorske baterije potrebna je naj manje petostruka izmena vazduha na čas.
U značajnijim postrojenjima treba pomoću instrumenata obezbediti kontrolu punjenja,
napona, opterećenja akumulatorske baterije i stanja izolacije.
Konstrukcionim merama treba akumulatorskim prostorijama obezbediti potrebnu zaš-
titu od štetnog dej stva kiselina, prašine i direktne sunčane svetlosti.
v Na ulaznim vratima akumulatorskih prostorija mora biti natpis: „ZABRANJENO
PUSENJE“_
skih postrojenja i vodova [6.l.6], akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provet-
J ravatill. Ventilacioni otvori moraju biti zaštićeni od ulaska manjih životinja i prljavštine i
premazani bojom otpornom na kiseline. Gornji ventilacioni otvor mora da bude na najvi-
šem mestu prostorije. Baterija mora biti zaštićena od direktnog sunčevog zračenja.
NAPOMENA. “Količina potrebnog vazduha za ventilaciju nije definisana. Prema
Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji [7.5.2] koji je
van snage, prostorije za smeštaj, punjenje ili pražnjenje akumulatora smatraju se kao dobro
_ provetrene ako dovod svežeg vazduha na čas iznosi:
Q=vqSni=0,ossni(m3/h)
gde su:
Q - dovod svežeg vazduha (m3/h);
v - faktor razređenosti, tj. odnos količine vazduha prema količini vodonika, koji je ispod

u koju je dozvoljen pristup samo licima koja su zadužena da ih nadgledaju i održavaju granice eksplozivnosti mešavine vodonika i vazduha (obično: v = 100%/3,8% = 26);
q - zapremina vodonika (m3), koja se razvija na temperaturi od 0 °C i pritisku od 1013,25
n. t Ako _ nazivni _ napon akumulatorske
. _ _ baterije__ prelazi 150 V , prostorija
_ u kojo'
__ j su šmošto_
iZ10:iOiii:æi1on(ii(r1'nti1 akuliniilatori rnoraimati pod koji ne sme da bude klizav, koji mora da bude mbar (760 mm Hg) po ćeliji, ampem 1 času (obična q = o,42× 10° mi/Ah po ćeiiji);
a i oji mora imati dovoljnu povrsinu za kretanje radnika da ne bi došlo do \iii S ~ faktor sigurnosti (za vozila i postrojenja na zemlji uzima se: s = 5);
E
-_. _. _„ ?--.ćgl
*ili*
I _._._„ n ~ broj ćelija (akumulatora),
286 z ._-_

li
'.-

ff- 287
_ ,,,,_._.
.P-

"Zr
;

_É
 _ in enzitet struje punjenja (A) koja prouzrokuje razvijanje vodonika. \lrednosti zi ' Tabela 3.31
u (I) prema Pravilniku o tehnickim merama za elektroenergetske instalacije __, _Ä Pt... 1 i 1
industriji [7 5 2] date su u tabeli 3 30 j 1; Broj * _Broj 1 _ _ O mosnla . I 5 Vreme i. Ukupna
j v V 1 potro- jedno- Pojedi- 1 Trajna Najveca praznje- potroš-
zeni postupak za proračun potrebnog vazduha i danas se koristi, s tim što struja i Vi-ste1J0ľľ053Ca šača M vremeno načna 1 jedno- nja bez j nja
malnog punjenja akumulatorske baterije odgovara struji desetočasovnog kap 1 uključ. A vremena punjenja .
a a struja brzog punjenja odgovara struji petočasovnog kapaciteta kod olovnih akumu
5. (kOm-)5 * (k0m-) 1 (W) (W) 1 (W) (h) (Wh)
torskih baterij a, odnosno sestocasovnog kapaciteta za čelične akumulatorske baterije. lj j3` *
'komandno-pomdni 60 60 iso A iso » 3 540
Tabela 3 30 Vrednosti struja punjenja baterija (van snage) f (prekidači
__ _ __ _ __ _.;_ _ 1"S¡gna1ne sijalice u 40 10 5 - A 50 i3 150
Postupak punjenja i svrha punjenja baterija ij Baterije u postrojenjima 1 vozilima na zemjü ¡ (ćelijama \
l

Uređaji za punjenje cija se krajnja struja punjenja I = krajnja struja punjenja uređaja za punjenje Ëiaponskiokidači f 40 1 250 1 _ 250 » in 63
određuje karakteristikom uređaja ili uređaj za
unjenje cija se krajnja struja punjenja regulise 1' . Elektromotori za 20 W 2 550 - 1 100 1/4 27 5
pogon prekidača

Uređaj za punjenje cija je krajnja struja punjenja ` oievne baterije (rboz-Pe): ývfemznskifeieji 20 j 4 5 A _ i 20 I/4 5
ogranicena tako da se ne prekorači napon kad ` I = 2 A, za svakih 100 Ah nazivnog kapaciteta _ 1~

*if
'Pomoćni ręięji 1 fazni l _ _ _ 500 500 3 1500
pocinje razvijanje gasa čelične baterije (N i-Fe): potrošači j j j .l
I = 4 A, za svakih 100 Ah nazivnog kapaciteta }ružno @sw-zrijenje 1 25 i 15 25 _ 375 5 ` 1375
srebro-cink baterije (Ag-Zn):
i I = l A, za svakih 100 Ah nazivnog kapaciteta Ukupna potrošnja \ - p - - 680 2475 ` _ 4408
Ñ, -

I = 1 A, za svakih 100 Ah nazivnog kapaciteta

1 -, 2 V

Povremeno punjenje baterije radi odrzavanja, ako Staje to dvodelna (deljena) baterija?
se ne prekoracuje napon razvijanja gasa
Za baterije koje se u provetravanoj prostoriji samo li I = 0,33 A, za svakih 100 Ah nazivnog kapacite-l Razlikuju se jednodelne i dvodelne (deljene) baterije. Dvodelne akumulatorske bateri-
prazne (radi punjenja se prenose na drugo mesto) ta 'z.
je su sastavljene iz osnovne i dodatne grane. U slučaju nestanka napona napajanja isprav-
ljača, dolazi do automatskog uključenja dodatne grane baterije (odmah ili pošto napon
Primer Odrediti veličinu akumulatorske baterije ii razvodnom postrojenju ii kojem A osnovne grane opadne za oko 10%).
treba napajatijedriosmernim naponom 110 Vkriigove komande, zaštite 1' nužnog osvetljenja » Na primer, preina tehničkoj preporuci TII-4 [5.3.'7], u distributivnim postrojenjima
prema tabeli 3 3] ~' 110/X kV preporučuje se korišćenje olovne „deljene“ akumulatorske baterije sa 52 + 5
ćelija (sl. 3.37a).
Pri naponi: akumulatorske bate: tje 110 V:
U slučaju primene „nedeljene“ akumulatorske baterije, koriste se 52 ćelije. Kao što se
vidi, priključak „deljene“ akumulatorske baterije na sabirnice jednosmemog napona izvodi
trajna struja praznjenja „ = m = 6, 2 A se preko ispravljača-punjača, dok je priključak „nedeljene“ akumulatorske baterije na ove
,_

!
sabimice direktan.

najveca struja praznjenja „mx = -'-2]-ligi = 22,5 A 3.2.5. Definicija opterećenja baterije 5
.,`¡_
Prema standardu IEEE 1115 [4.2.14], radni ciklus koji se pod određenim uslovima
'TT
napaja iz stacioname baterije zavisi od konstrukcije sistema napajanja jednosmernom stru-
kapacitet baterije _-_ = 40, I Ah
P: jom 1 zahteva instalacije. Baterija mora da obezbedi napajanje jednosmemom strujom u
-Š: sledećim uslovima:
Odabira se, na primer, olovna akumulatorska baterija sa 52 ćelije, nazivnog kapacite- a) kada opterećenje sistema pređe maksimalnu izlaznu snagu (struju) ispravlj ača;
ta 104 Ah koja prema fabrickom katalogu može dati' 7,8 A kroz I O časova, odnosno 19 A b) kada je izlaz jednosmerne struje iz ispravlj ača u prekidu;
=.zi kroz 3 casa '-{I
¡-T .
.=.
1%.
Å; c) kada je naizmenično napajanje izgubljeno; taj slučaj može prouzrokovati veće zah-
nn-.„ .„|mn:zr
Potrebna kolicina vazduha za ventilaciju t. -Hz
teve za napajanje jednosmernom strujom nego prethodni slučaj pod b).
fah ;

Q=oo55 ><52 ×78=z23m3/iz

“Š”
Najteži od ovih uslova trebalo bi da se koristi za dimenzionisanje baterije. Kada najte-
:r-
ži uslovi nisu očigledni, istraživanje potrebne veličine baterije treba izvesti za svaki nave-
ti

-1
289
L

j i

iz"
,

z
-
tj -_._-__
 II,-* | 7-» a- -.-
` I
| _ . -. iv: 1'

"'*°*-a:`f -.=_ "fi'="I„

j ÉV „'.'-LE?" ~:'

' I ".1 '_'r-Ë¡-'- 1-iz . v

'gi | ...:...
»
n_
.ii .4
:H
:::r «-
=-z-;.¡; __ :.':
.-
".':." ¡.

deni uslov i onaj uslov koji zahteva najveći kapacitet baterije treba koristiti za konačno F I__ P
dimenzionisanje baterije. 5 I' sr'_USr

1. Klasifikacija opterećenja gde je 1,, _ srednja struja pražnj enj a u A za period pražnj enja; P je opterećenje pražnj enja U
l Pojedinačni potrošači jednosmeme struje iz baterijeza vreme radnog ciklusa nmgu se W, a US, je srednji napon pražnjenja u V za period pražnj enj a.
klasifikovati kao kontinualni ili nekontinualni. Nekontinualni potrosaci koji traju jedan Srednji napon baterije zavisi od konstrukcije ćelije, trajanja opterećenja i temperature.
minut ili manje, označavaju se ,,trenutnim potrošacima“ 1 moraju se posebno razmatrati. Tačne informacije o tome od proizvođača baterije često su nedostižne. Konzervativna
metoda konverzije u A pretpostavlja konstantnu struju za celo trajanje opeterećenja koje
l. Kontinualni potrošači. Kontinualni potrošači se napajaju u toku celog radnog je jednako struji kojom se napaja iz baterije na kraju perioda pražnjenja (minimalni napon,
ciklusa. Ti potrošači su normalno napajani sa ispravljača i tako ih treba tretiratiu ispitiva. maksimalna struja). To daje:
nju radnog ciklusa. Tipični kontinualni potrošači su: nužno osvetljenje, motori koji su U
kontinualnorn radu, invertori, indikaciono (panično) osvetljenje, kontinualno pobuđen; _ P
I ITIHX U rnjn
namotaji releja, Signalni uređaji, komunikacioni sistemi itd.
i gde je Ima, - struja pražnjenja na kraju perioda pražnj enja; P je opterećenje pražnjenja u W,
1 2. Nekontinualni potrošači. Nekontinualni potrošači se napajaju samo za vreme jed-
nog određenog stanja radnog ciklusa. Ti potrošači mogu se uključiti u bilo koje vreme unu- 3 Umm je minimalni dozvoljeni napon baterije.
tar radnog ciklusa i mogu biti uključeni u napred podešeno određeno vreme, zatim mggu Primer. Za nazivni 48 Vsistem sa minimalno proj`ektovani`m naponom od 42 VI kon-
biti isključeni automatski ili delovanjem rukovaoca, ili nastaviti da se napajaju do kraja stantna snaga opterećenja od 5000 Wprazníće baterijii u opsegu ne većem od:
radnog ciklusa. Tipični nekontinualni potrošači su: motori pumpi predviđenih za rad u
ŠÖOOW
vanrednim slučajevima, kritični motori u sistemima za ventilaciju (provetravanje), sistemi I
,_, :mm:
119A
protivpožarne zaštite itd. '" 42V
3. Trenutni potrošači. Napajanje trenutnih potrošači dešava se jednom ili više puta za 2. Dijagram radnog ciklusa baterije
I
I vreme radnog ciklusa, ali je napajanje kratkog trajanja koje ne prelazi jednu minutu pri bilo
U analizama radnog ciklusa baterije koristi se tzv. dijagram radnog ciklusa koji poka-
kojem dešavanju. lako trenutni potrošači mogu trajati samo deo sekunde, svi se uzimaju u
,fi
zuje ukupno opterećenje u nekom periodu. Ukupno vreme trajanja radnog ciklusa određuje
Y
r'-
. obzir kao da traju celu sekundu, jer je trenutni pad napona baterije za dato trenutno optere-
se prema zahtevima instalacije. Za pripremu takvog dijagrama, svi potrošači, izraženi preko
. .,-._ -. ćenje u osnovi isti kao za pad napona posle jedne sekunde. Kada se nekoliko trenutnih
âif
opterećenja desi jedno za drugim unutar kratkog vremenskog perioda i neki poseban redos- njihove očekivane snage ili struje za vreme ciklusa, poređaju se tabelamo po dužini njiho-
vog predviđenog početka i vremena završetka (vidi primer). Kada radni ciklus sadrži obe
led ne može da se utvrdi, potrošnja može biti pretpostavlj ena kao zbir svih trenutnih potro-
šača koji se uzimaju u obzir unutar tog kratkog perioda. Ako poseban redosled može biti vrste potrošača (i konstantne snage i konstantne struje), obično se više radi konverzija pot-
utvrđen, potrošnja za taj period može biti pretpostavljena da je maksimalna u bilo kojem rošača snage u potrošače struje. Prema standardu IEEE 1115 [4.2. l4], potrošači se dele na:
trenutku. Tipični trenutni potrošači su: manipulacije uključenja/isključenja prekidača, l. Poznate potrošače. To su potrošači koji imaju poznata vremena početka i završet-
manipulacije uključenja/isključenja rastavljača, pogon motora za pokretanje ventila, generi- ka, a crtaju se na dijagramu onako kako se očekuju. Ako je vreme početka poznato, a vreme
sanje električnog polja za osvetljenje, polazne struje motora itd. završetka nije određeno, pretpostavlja se da će potrošač da traje ceo ostatak radnog ciklusa.
L"
v U-a=lw.-;_n.«i-¡wa-u„
Potrošači se uzimaju u obzir kao potrošači konstantne struje ili potrošači konstantne
Md;-u
'- --_I
'TI'_.*
-
2. Slučajno potrošače. To su potrošači koji se dešavaju slučajno, a prikazuju se u naj-
1";='_"=r'_~":_;" '- snage, pa prema tome, projektanti moraju pažljivo preispitati svaki sistem za napajanje
'il F-'
:åjj ' kritičnijem vremenu radnog ciklusa u nameri da se simulira najteži slučaj opterećenja bate-
ti 'F' - jednosmemom strujom da bi bili sigumi da su sva moguća opterećenja i njihove varijacije
rije. To može biti nekontinualno ili trenutno opterećenje. Za određivanje najkritičnijeg
obuhvaćeni. Na primer, za konstantnu snagu tereta kao što je invertor, može biti poželjno
vremena, neophodno je da se prvo dimenzioniše baterija bez slučajnog opterećenja i da se
da se uzme u obzir kao potrošač struje, i to povećane struje s obzirom na opadanje napona
identifikuje deo radnog ciklusa kojim se kontroliše veličina baterije. Prema tome slučajni
baterije.
potrošači mogu da se superponiraju na kraju kontrolisane sekcije, kao što je prikazano na
::_ slici 3.38.
Kako se potrošači' konstantne snage pretvaraju
...¡

y ..

u potrošače konstantne strije? gi.

Primer. Prikazati dtjagram radnog ciklusa napravlj`enog pod sledećom hipotekom
1,-Er.
opterećenja izražentm u amperima i' poznatim trajanjima (sl. 3.38).
Za vreme pražnjenja konstantnom snagom, struja baterije se povećava kako se napon
„. ¡¡--

LI 40 A za 3 h - kontinualno opterećenje.
baterije smanjuje. Srednja struja opterećenja za vreme koje pražnjenje može da se računa
L2 280 A za 5 s -polazna struja za opterećenje L3.
jeste sledeća:
L3 60 A od 5 s do 120 min - nekontinualno (oromenjivo) opterećenje.
290 .1-
.! "

1:..__
2,,
-1: *
291
Š: Š-
 L4 100 A od 30_og min do 120 min - nekontinualno opterećenje.
na od 12, 24, 48, 125 ili 250 V. nekim slučajevima, to može da po želji varira od te prak-
L5 80 A od 30_og min do 60-og min - nekontinualno opterecenje.
se da bi se približili što više granicama napona sistema.
L6 trenutno opterećenje na kraju radnog ciklusa, sa poznatim redosledom od; Ĺ,
40 A za prvih 5 s Za uprošćenje, ovo se može na Maksimalni napon sistema kao ograničavajući faktor. Kada naponu baterije nije
80 A za sledećih 10 s - određen način smatrati daje neko 5 in 9 'I dozvoljeno da pređe datj maksimalni napon sistema za napajanje jednosmemom strujom,
30 A za sledećih 20 s 80 A opterećenje za 35 s. broj ćejija će biti ogranicen preporukom proizvođaca u pogledu potrebnog napona ćelije za
L7 100 A za I min - slu- Zadovgljavajuce punjenje. To je:
čajno opterećenje. Ono Tabela 3.32. Radna lista pražnjenja baterije (primer)
se sastoji od četiri 25 A . ij.. . i _ Maksimalno
_Napon celije dozvoljeni napon sistema
.. koji._ se zahteva _ . . _ _
za zadovoljavajuce punjenje
_ , ._
~Bfoice11ia
I min opterećenja koja Period Opterećenja j Ukupno ampera Trajanje
se mogu desiti unutar (A) j (min) l
radnog ciklusa. Prema (1-1+ľ-2 g i 320 0,08 Minimalni napon sistema kao ograničavajući faktor. Za minimalni napon baterije
tome, pretpostavlja se j lL1+ L3 W 100 ` 29,92 *E određuje se minimalni napon sistema za napajanje jednosmernom strujom, Qdneano
da će se desiti jednov- lj LI +L3+ L4 +L5 2 5 30 -1 korišćenje najveceg moguceg broja celija dozvoljenog najnizeg napona celije koji se ima na
kraju pražnj enja 1, prema tome, najmanja veličina celije za radni ciklus. To je:
Q2* CDC.)
PrvihrŽ2n0eŽi'i0in je kontrolisani .Li + L2 + L4 2 il 60 Ñ Maksimalno dozvoljeni napon sistema
deo radnog ciklusa. Prema tome, L. =„ 40 _ 59,42 ` _ I __ _ V _ _ --_ Broj ćelija
t
Napon celije na kraju praznj enja
slučajni potrošač je lociran na L¡+L6 _ 1210 0,58 li
radnom ciklusu tako da se slučaj- -_io\u1.t>o.>i× »- L., l 100 1 1 Vreme punjenja kao ograničavajući faktor. Raspoloživo vreme za punjenje baterije
na potrošnja završava na kraju ` - može uticati dvostruko: na broj ćelija i veličinu ćelije. Zahtevano vreme za punjenje poveća-
120-og min. To je označena isprekidanom linijom. Pomoću dijagrama radnog ciklusa bate- va se kako se napon punjenja po ćeliji povećava, pod pretpostavkom da oprema za punjenje
rije (sl. 3.38) može se konstruisati tabela 3.32 koja je radna lista pražnjenja baterije. može na napoji potrebnom veličinom struje na početku ciklusa ponovnog punjenja. Ako je
maksimalni napon punjenja ograničen, mora se izabrati broj ćelija koje se mogu puniti u
3.2.6. Određivanje veličine baterije
raspoloživom vremenu. To, s druge strane, može zahtevati korišćenje većih ćelija nego što bi
_ Nekoliko osnovnih faktora je presa- inače bilo potrebno. Ograničenja se daju od proizvođača baterije za struju i napon punjenja.
Žã:_ _--: dno za izbor veličine (broja ćelija i naziv-
Primer. Napon sistema nazivnog napona U,, = 125 V ograničenje na 105 V do 140 V.
,,0j L @kj T nog kapaciteta) baterije. Tu pripadaju:
Za vrstu baterije koja se razmatra, proizvođač preporučuije ćelije napona 1,4 7 Vza zado-
.E 20051. . ' maksimalni napon sistema, minimalni
3r voljavajuće punjenje. Baterija i ispravljač Qourijač) moraju ostati direktno vezani na sistem
L j napon sistema, korekcioni faktori i ciklus
Ampe
120 jednosmerne struje sve vreme.
60- L '-. rada' _ _ . _ Broj ćelija = 140 V/ 1,47 Vpo ćeliji = 95,2 odnosno 95 ćelija
40... L L. Radni uslovi mogu menjati raspolo-
Napon na kraju pražnjenja = J 05 V/ 95 ćelija = 1,10 Vpo ćeliji'
..06 30. .60 .' .
.150 170,41
1 180 živi kapacitet baterije. Na primer, niska
90 120 Ovaj primerje detaljno razmatran u tabeli 3.35.
Minus temperatura smanjuje raspoloživi kapaci-
, _J L l . . , „, . .
SEKCUM 4 llfľa PEĹIOD5 6 H tet baterije, povecano praznj enje u odnosu b) Korekcionifaktori za određivanje broja ćelija baterije
SEKCIJA, - na nazivno pražnjenje smanjuje raspolo-
L_ sEi<c|.iA 3 l „, . . . . . . . . .
-i- sekom 4 zivi kapacitet, minimalni speciñciraiii Pre postupka proračuna veličine ćelije koja se zahteva za pojedinačne instalacije, pro-
¡-__--í- sE|<ciJA s jektanti treba da razmotre sledeće dodatne faktore koji mogu da utiču na veličinu ćelije:
4-_Å-_ sekcija s
napon ćelije u nekom vremenu za vreme
ciklusa pražnjenja baterije ograničava Temperaturni korekcioni faktor (TI). Raspoloživ kapacitet baterije zavisi od radne
Slika 3.38. Dijagram radnog ciklusa baterije raspoloživi kapacitet baterije, kao što i temperature. Standardna temperatura za određivanje kapaciteta stacionamih baterija je 25
postupak punjenja može uticati na raspo- °C. Ako se očekuju niže temperature elektrolita (ispod standardne), treba izabrati ćeliju
loživi kapacitet (npr. alternativni energetski sistemi, tj. sistemi pokretani vetrom ili fotona- dovoljno veliku da ima zahtevani kapacitet raspoloživ na najniže očekivanoj temperaturi.
ponskim izvorima, mogu obezbediti samo delimično ili isprekidano punjenje). Ako je najniža očekivana temperatura elektrolita iznad 25 °C, u opštem slučaju se ne raču-
na sa povećanjem raspoloživog kapaciteta. Slika 3.39 prikazuje tipične vrednosti tempera-
a) Osnovnifaktori za određivanje broja ćelija baterije tumog korekcionog faktora (Ti) u širokom opsegu radnih temperatura.
Maksimalni i minimalni dozvoljeni napon sistema određuje broj ćelija u bateriji. Zaje- Projektantski faktor sigurnosti. Postojeća projektantska praksa predviđa faktor sigur-
dnička je praksa da se koriste 9-10, 18-20, 36-40, 92-96 ili 184-192 ćelije za sisteme napo- . nosti da bi se dozvolilo nepredviđeno dodatno opterećenje sistema jenosmeme struje i uma-
*-I-za-« 2

292 293

_ , '- :: "_-Ĺ
,¡ .- .

...-T-Ž_ " __. f

_ _ ._ -._
 J

j njeni optimalni radni uslovi baterije zbog neodgovarajućeg održavanja, novih pražnjenj - 4.2_11],kgja je zasnovana na performansama zadatog radnogciklusa i korišćenju tzv.
temperatura ambijenta nizih od prihvatljivih. Metoda predviđanja tog faktora sigumosti j I . fakto,-3 nazivnog kapaciteta (Kt). Faktor nazivnog kapaciteta (Kt) je odnos nazivnog kapaci-
se doda procentualni faktor na velicinu baterije određenu proracunima (obično lO+20°/„)_ teta baterije u _ampercasovima (za standardni opseg vremena, _na 25 i standardni napon
i
na kraju pražnj enj a) prema amperima koji se mogu obezbeditriz baterijevza (t) minuta na 2 5
1

. li ~ aiII iiÉ
i
i
i
!""'U
te - - -«im----i ,_.i,..,. .:::a- „C ¡ dati napon na kraju praznjenja. Postupak IEEE za određivanje velicine baterije sastoji
.ur$=""'::.
_A-
II Q

. I :I :El Kefisiiiisamo '-

_:I
:IJT III se od sledeće 2 radnje:
Temperaturni
korekcioni
1 c -
_*LT
Ë.::: il!!-15 *fitkao
.
::::::u|ä_:1:::uu1flIlln
ii fimer i i iåi
uu-1 'I' I H
=-'i=="=mimi""'"""ä'a- '12.
__.
1, Određivanja početne veličine baterije. Za određivanje početnih zahteva za veliči-
faktor H
(Ti)
___ ii I
__
-
""
-1 =i. iii*,. ... ri..
I::-lflččll

I
ili

'lä
- i
nu baterije koristi se tzv. faktor nazivnog kapaciteta (Kt) koji senbazira na karakteristikama
pražnjenja određenog tipa baterija u datom opsegu. Prva sekcija koja se' analizira je prvi
äË::ä=“::i""Ëi`*
r' ' '"-r"
fi III.l'l:::-..:êllæ:I1'I_

.i:i::.i*:..._ 6¡¡0d radnog ciklusa. Na primer, korišćenjem faktora nazivnog kapaciteta (Kt) za dati
iäåäii'
III III:
:É-::I
au.:

Epsęg baterije i primenom temperaturnog faktora (Tt), veličina baterije se računa tako da će
lälflã. -:
llll iii? :iiiiããã
=,'

'äiiäã : g: : ¡_ potrošače napajati zahtevanom strujom za vreme trajanja prvog perioda (A1). Kapacitet
iiii:i==ii= _:ia:
Ill-iiii::gg 1.

: : : :. jšãgšãiå.isz.:nuli:
e=e: IIIIIIIiiiiiii'

li!! ii.
:iu: _-.

I-1555"ãåšš

': : i. : i:rgig i .iigiiiiz

i "ii äi i i i
L-

._..___,
7 IIIIII
_III
-v
I - ::I
:H Ĺ:B
_'X
baterije iz prvog računa koristi se kao prva iteracija za selekciju preostalih opsega za potre-
*_ ĹÉIIIIII č
--if

:... w
I-I [I IC IÑIIIII II
lIllĹ_ I-TIIIIII
Il Il __Il1IIlI
j

fr
L.
be dimenzionisanj a baterije.
IIHII ÉÉIIIII l
“Il IIĹICII I L

z tz . ii.aiäa
III
II-II -II
IIIIII 2'llÉ'_ IIIII.
fllififl IIII III
10 '-
2, Određivanje veličine baterije za kombinovani kapacitet opterećenja. Baterije
::'----"-:::'-- ...:':i::::' -
Ĺflfllll-II`Il=z::S"l

= El"Il
...
- ...„ odabrane za određeni radni ciklus moraju biti dovoljnog kapaciteta da se opterete kombino-
iz.;ifíjii;_;.í¡_1_.¡. iä
Q
J-.
2fl'F"_ j' ' - » -.; g - ųųl-::li-III:

i- I --f---::::::.
Ñ

i âeifl1. li jI-i: u:i :i i:=:. " Šš:

Š?
:ËËË
në:==naš
.ăšäãăän _.E ;_
vanim opterećenj ima za vreme radnog ciklusa. Za određivanje zahtevane veličine baterije,
:i: rš': iiir,:
*fi i iaä-fi i:i g:iipz:"gg.äi:g¡:g:g:arig i i
ml-_ U

ni
I_IIl
' _, Il -'- un
'iii'i äi :::ir¡i:@tri
I:: _--II
n nųuųųųųųgųnililll
::=unn:lnuIIu::ãil :un -... *-1 *I uflnlËn ._ _ „ ,_

'i -ira
=ei .i=.å;'=fi.ši z::-.nųnlll neophodno je da se izračuna, iz analize radnog ciklusa (sl. 5.38), maksimalni zahtevani
gl: i
i i . i = i Iluannnu-ua.T_'-:zvluullų I :: -1 nuhnan ~
ii e
ft
-W
V
L. zi 1
- f -:fi
= T__ »ííl
' f'1» ~ f »

ęg-i
mi .
„ .=
-::eg ällłllllllslnufizllull
¡!ä_....:-..=:i¡¡'iriiiu"""'mfiãiäm
3--iiiíirunununiumi.:-__-ëiüaauuãš. _
_: uu q g g V IIIII
luannunnuųu '~~1:. , ._j'::i-_~f_„
zi;
r--1 Hi'
._ -=-
_ ut!-Gill 1-._

fini”
_
-- fr::. - fi. kapacitet koji se zahteva od kombinovanog opterećenja (struja vreme) za razne sekcije.
“Ifåé In' l „I
' :.i: _'J-
..„.

i
Is
|
..,. 0.". 1111 ' _- _:
5 10
-i"
za
'.2 A
3040501
.I I' - . ';~~l
1 3
I'..;._«.
4561310
__
20 3940 6030100 290 łzcfioo jpeg"
rw' za drugu sekciju kapacitet se računa pod pretpostavkom da struja (A1), zahtevana za prvi
'_-__-__ sekunde f . f l
e Minuta .

J period, nastavlja da teče i dalje za drugi period, tako da se kapacitet tada proverava za stru-
i
Vreme (T) -.:"'
1-Ć-.
„_
_

ju (A2 - A1) za vreme drugog perioda. Na isti način, kapacitet se računa za svaki sledeću
.I .t\.

-il sekciju radnog ciklusa. Taj iterativni proces se nastavlja sve dok sve sekcije radnog ciklusa
Slika 3.39. Tipičrie vrednosti temperaturnog korekcionog faktora (T.) .3,4
jjiii
if.

zi ne budu razmotrene. Računati kapacitet (FS) koji se zahteva za S sekcija, gde S može da
--. FF.-

bude bilo koji ceo broj od 1 do N, može se izraziti matematički kao:

._-xx

Faktor starenja. Kapacitet baterije opada postepeno za vreme radnog veka baterije
.___r____
„Ĺ,

(tj. ne dolazi do naglog gubitka kapaciteta). S obzirom da gubitak nazivnog kapaciteta zavi- _\_
. .,._

si od faktora kao što su radna temperatura, specifične gustine elektrolita, kao i dubinei FS = [AP ' A(P-nj Ki Ti
učestanosti pražnjenja, neki faktor starenja treba da se izabere za zahtevani radni vek (vidi @MWcn»-
standard IEEE 1106 [4.2.13]). I 1
ii.-._
-_

.
J-'
ri
-i
- Maksimalni kapacitet (max FS), koji je izračunat, određuje veličinu baterije koja se
Izbor faktora starenja je, prema tome, bitan i sa aspekta ekonomskih analiza. U prora- -fr...

.. 'Ĺiif
-.-Si. može izraziti preko sledeće opšte jednačine:
čunu veličine baterije prikazanom u tabeli 3.35 (primer), faktor starenja od 1,25 je korišćen,
što znači da je baterija dimenzionisana da izdržava opterećenje sve dok njen kapacitet ne I _ S=N S:N p=5
';.
l-. .
opadne do 80% od nazivnog kapaciteta.
_'_-..
Veličina baterije= max FS = max Ž [AP - A(P_¡)jKtT,
5..
E. i
=;--_,__
_ -'f-
._
i
Za primene koje podrazumevaju konstantno visoke temperature i/ili česta dubinska . -.:-r
:J
..,_
s=1 5:1 P=1
-. zi". '
pražnjenja, poželjno je da se koristi faktor starenja 1,43 i da se zameni baterija kada njen i
.i,_»
gde su:
iii Č
'iii,-i" .
. . |
kapacitet padne do '70% nazivnog kapaciteta. Za primene koje podrazumevaju kraća praž- i--'i

S - sekcija radnog ciklusa koja se analizira. Sekcija S sadrži prvih S perioda radnog ciklu-
»_

' 'u

njenja iznad deklarisanog opsega pražnjenja (kao što su startovanja motora), može da se -
.fi

izg;
-ai sa (na primer, sekcija S5 sadrži periode od 1 do 5). Videti sliku 3.38 sa grafičkom pre-
koristi niži faktor starenja. Na primer, u sisteinima besprekidnog napajanja (UPS) koji kori- '~'¡:;_-
.Ž kj; 'iii' zentacijom „sekcij e“;
ste 15-minutno vreme pražnjenja i 15-godišnji željeni radni vek, može biti pogodno da se tur.

koristi faktor starenja 1,11, tako da bateriju treba zameniti kada njene performanse padnu N - broj perioda u radnom ciklusu;
na 90% deklarisane vrednosti. P - period koji se analizira. Ako je struja za period P+1 veća od struje za prethodni P, tada
V će sekcija S = P - 1 zahtevati veću bateriju nego deo S = P. Shodno tome, proracuni
c) Postupak IEEE za određivanje veličine baterije za sekciju S = P mogu se izostaviti;
i -ti i
1 i Ap - zahtevani amperi za period P;
1 Proverena metoda za izračunavanje kapaciteta baterije je modifikovana Hoxije-va
metoda za dimenzionisanje olovnih baterija sa kiselinom opisana u standardu IEEE 485 ľ - vreme u minutima od početka perioda P do kraja sekcije S;
294 _ 295
' l

`*._- -....„._-,_
'._-;_.=:=.„J'_i~-. .1':';.";.'-__-.-.r-:-.¡.""à'
2 i __--_::;.-'_3;.._. _.-, _.e_r._""--¡..
.„z'-i_-.'u-=,.--*_w7=.i-.*___1_ __==?T--.-_4-._ ._:
-.'_A p-. _ 'i-_.-.-„.-_-.~_-„."- "7f- A"-_'e":„_-:¡.-_,z"-_,_;4.-=;_-.;„-i
;Ĺ;'ËË3š_. -„._ Kt - faktor nazivnog kapaci- Tabela 3_33 Nazivni kapacitet u amperčasovima
teta za dati tip baterije _ _ ._
Za ¡_m¡m¡mj opseg I Vrsta“ Potrošnja Potrošnja j Vreme Uk ` Š Širuja pražnjenja amperirna × Korekcioni faktor dopunjavanja
HPHÃŽ
pražnjenja na 25 °C za . Pflľľflšacai (A) (VV)pri
_
*pražnjenja peh-0
šnjål
definisanje napona na T _ ~ U1=“125V 1 (h) (Wh) Tabela 3.34. Faktor nazivnog kapaciteta (K,) za nikl-kadrnijum ske haterije (AL D -tipa L)
kraju pražnj enja; _ _ Li l_ 40 5000 3,0 15000 “r
Tt - temperaturni faktor za t * 1,2 ¡ 230 3 5000 ... 0,30 «_ -

T Tip Ah _ 0,0167 i 5 10 `30 60 ” 90 120 180 \ 300 480 600 1440

I
minuta, baziran na I La 60 ¡] 7500 I _ ćell'i 0
temperaturi elektrolita _ f 2'0 15000 Ečii 5 ,o.3i7 1.081 1.421 1.626 2.104 2.579 2.997 3.410 ji 4.469 _,6.615 10.288 _ 22.360
I i.s1>P _ 4.463 *_ 6.617 10.230 22.860
na P0četku radnog 'J4 100 S 12500 1'5 I 18750 ll »_ 0.317 1.081 1.421 1.626 2.104 2.579 2.997 3.410
5000 *' iii? 10.281 Š 22.360
ciklusa; 115 80 »_ 10000 . 0=5 ji 19 0.817 1.081 1.422 1.626 2.104 I 2.573 `I 2.997 3.410 ` 4.463 96.615
* Li9P
FS ~ zahtevani ._kapacite za I Le 80 10000 . ~0,0 0 29 _ 0.965 1.269 1.638 1.857 2.338 _ 2.730 l 3.145 3.548 4.503 6.611 ,9.175 ` 10.218 ¡ 22.360
_ L29P l l
svaku sekciju S. _ L, 10.3 12500 j ,„ 0,0
0
f 39 _ 0.965 1.269 1.638 1.858 2.339 2.780 _ 3.146 3.547 j 4.507 16.611 lj 9.175 j 10.217 j 22.360
L39P
Primer. Za poznati dija- Ukupno: 53750 VV1] :_ @193 49 _ 0.965 1.269 1.638 1.857 2.339 2.779 3.145 3.548 ._ 4.507 6.611 10.217 _ 22.360

gram radnog ciklusa baterije J Čč; I 2 I 71,603 60 1 0.965 1.269 1.638 1.858 2.339 2.780 3.146 3.548 4.508 I 6.614 10.216 22.860

(sl. 3.38), odnosno radnu listu pražnjenja baterije (tab. 3.32), izračunati potreban küpaci'¡e¡'iii"'Ž'" 69 _ 0.965 1.269 1.638 1.858 2.339 j 2.730 13.145 3.547 4.509 _f 6.609 10.218 _ 22.360
.. .. . _ 7-!'_:~ą jiior
-kadmyumske baterije primenom postupka IEEE. Rezultati proračuna su dati' iz zoo ._¡_
76 0.962 1.172 1 .499 1.702 2.138 2.539 _ 2.941 3.359 1 4.440 6.621 10.316 `, 22.360
L75P
3.35. 1903 89 0.962 1.171 1.499 1.702 2.138 2.539 2.941 3.360 *_ 4.440 6.620 10.315 i 22.860
I

Koliki kapacitet baterije bi se dobio da se računala na ,, klasican

" “ naci' ' 1 -T @- 102 , 0.962 1.172 1.498 1.702 2.138 `2.539 2.941 3.359 _ 4.440 6.620 10.316 1 22.360
fuoor
.if

1'
3.2.4)?1z po dfk
a a a u zar
a e z 3 _ 33, kapacitet
~ baterije
-- nazivnog
- napona 125 V b M°°g“`”¡e=
b' J Li30P 128 _ 0.962 1.171 1.499 1.701 2.138 2.539 ` 2.941 3.359 4.439
i
6.620 10.314 22.860

Wii/125V=430.4h (Jzzup 616 ma nji" kapacitet ' od dobyenogprzmenom

-- - I :O 3750
IEEE standarda) 4.7 Ž
.L -
`_ i.i55P 157 _ 1.131 1.407 1.739 1.936 2.340 _ 2.729 ,3.091 3.473 4.485 p; 6.616 10.268 22.860

189 11.132 1 .407 1.739 1.935 2.340 1 2.729 1, 3.092 3.473 4.484 _6.615 10.266 22.860
.:\..
~ Ll90P
I
Kako se izračunavafaktor nazivnog kapaciteta (K,)? - 'fšr'-'

='. 221 `1.l8i 1.407 1.739 1.936 2.340 _ 2.730

1'
_ 3.092 3.473 I 4.434 _6.615 10.270 22.860
112;
`:-:117 L220P 1
Faktori nazivnog kapaciteta (Kt) treba da su na raspolaganju od proizvođača b " I .'7:.!.
1.181 1.407 1.739 1.935 2.341 I 2.730 _ 3.092 3.473 4.484 _6.615 10.269 22.860
zet" _-
ur.
l"'i»i. _
.tr-»_ ?L250P _ 252
(tab. 3.34). a en" ' ' =':°'=*.
.._„.
`i.i3i 1.407 1.739 1.935 2.340 _ 2.729 _ 3.092 3.472 4.484 1_ 6.615 10.268 j 22.360
fes;
_„-.'É ._
Sf."
- 15.
__
l'i.230P 284

Pri tome, faktori KI mogu biti na raspolaganju za određeni napon na kraju pražnen' i320i> ' : åšľ. 316 _i.i3i 1 .407 1.739 1.935 2.340 ` 2.729 3.091 3.473 4.484 * 6.615 10.270 22.860
_ . ., _, . _ _ J jat- _ 6.615 1, 22.360
1/ili za pojedinacna vremena praznjenja Za međuvremena 1 međuna on _ L35oP 347 _i.i31 1 .407 1.739 1.935 2.341 2.729 3.092 3.474 4.484 10.269
. _ _ .
siti interpolaciju između poznatih vrednosti.
' _ P 9.p9ff9bH9j9izvr--I' 379 ,1.132. 1 .407 1.739 1.935 2.340 _\2.729 Ñ 3.091 3.472 I 4.436 6.615 10.268 22.360
TL380P
okolnost ima 3.473 j 4.484 6.615 10.270 1 22.360
__ moze biti_ neophodno da
__ se___izračunaju
_ _ _ faktori nazivne
' g _
Pod 2.729 3.091
_ određenim L410P 411 1.181 1 .407 1.739 1.935 2.340
_ _ V
kapaciteta (Kt) iz podataka dobijenih od proizvođaca baterije Cinjenica je da se u od ` 1 2.762 3.171 3.580 j 4.460 ` 6.573 10.204 22.860
Ñ-_ L3430i> 429 1.026 1.211 1.565 1.804 2.334
_, _ . ._ .__ _ _ - P 3011114 S `_ 2.762 I 6.573 10.204 22.360
bo praznjenju
t __ _ baterija obicno_ daiu
V , struja_ (određena
_ V za dato vreme pražnjenja i za svaki ti 6 f LB470P 470 1.026 1.211 1.565 1.804 2.334 3.171 3.580 _ 4.460
a erije)
_ _ i napon _ na kraju __ praznjenja.
_ Za_ izracunavanje faktora Kt iz p odataka o praznjenju
" ' p `LB5l0P 510 I 1.026 1.211 1.565 1.804 2.334 lj 2.762 3.171 3.580 `i 4.460 6.573 10.204 _ 22.860

nazivni
V _ kapacitet
_ baterije deli se sa strujom pražnjenja za određeno vreme i napon na kraju » 1 i.i3600i> 600 1.019 1.211 1.565 1.804 2.334 _ 2.762 3.171 3.580 ` 4.465 _6596 10.204 ` 22.360
praznjenja: 7 r-'æf ` i.B645P ¡.
645 j 1.026 1.211 1.565 1.804 2.334 2.762 ` 3.171 3.580 4.460 lj 6.573 10.204 j 22.360
_^ ü-. '-

3.171 1, 3.530 l 4.460 1 6.573

:__
_ _
z' š'- :::-- _I i.3770P 770 _ 1.021 1.211 1.565 1.804 2.334 I 2.762 10.204 22.860
.-".-
K _ Nazivni kapacitet u amperčasovima .-._
r-
„FPS
-Ñ";*
1.026 1.214 1.565 1.804 2.334 2.762 `; 3.171 3.580 _ 4.460 _ 6.573 10.204 _ 22.360
LB860P 860
zisi-« ' 1 I - v - - .
__ 22.360
i.
EE-
:1`¡ 'I
¡Š.!.' ¡..
Struja praznjenja u amperima -
vr-1:
i
...117 ._ ` i.aio20i> 1020 1.026 1.207 1.565 1.804 2.334 2.762 1-3.171 3.580 A 4.460 _ 6.573 10.204
Ëfi¡ .. ..=.;'-1
-1
lłg if-
-_- 'il |
-_ - æe.-_'E
LB l070P 1070 1.022 1.210 1.563 1.804 2.334 2.762 ,3.171 3.580 4.460 _ 6.573 10.204 _ 22.860
I Metod punjenja baterije koji se koristi takođe je važan faktor Za trajno do un'avan`e . . __ _,Hg I LBl280P 1280 I 1.026 1.208 1.571 1.796 2.334
' E'-?'1';':-."':

3 1-
. ._ . V _ ' p J J 5 '_. 3;
3.580 4.460 6.573 10.204 22.860 j 2.762 _1' 3.171
poídaci koji silij zäsnovani na odrzavanju konstantnog napona punjenja mogu da se koriste i ' ' ._fl=

Li3i450P 1450 _ 1.023 1.212 1.566 1.801 2.334 _ 2.762 _ 3.171 ,3.530 4.460 6.573 10.204 A 22.360
I
iii
-łăzierł. .-_„ t ,_ . _ . _ . ' f -5;

a_ a _vazi pret_ o na formula. Ako_ se koristi

_ punjenje konstantnom stru`jom, pri'bl'ižni korek- __ _,_ _ __ _--_-1'

_ 2.762 1 , 4.460 j 22.360

ili li 1
Hi. .!. :
I
_i.31540P 1540 _ 1.026 1.209 _jñl.564 1.809 2.334 3.171 3.580 6.573 10.204
cioni faktori za ovakvo do punjavanje treba da se dobiju " od proizvođača
' _ Ti~ korekciom
' - .- -_: L _

L _ Vrednosti za 1,14 V/ćeliji

-iz
_:_-:__

i
ľfí ' ËĹ
:'- '-
faktori dopunjavanja, koji se izražavaju u odnosu na konstantnu struju punjenja daju se za ,_J ¡. ._. Jr N. . .
___:_Ë__.

E ąąi
if _'-.' j
.i
';
..;
ti
1..
i
-Č-i i..
.- o dređena vremena _ pražnjenja
_ _ i napone na kraju pražnjena j _ Ko 1-15
` tęći po detke dobijene
, S'
za Treba napomenuti da su faktori K., računati po ovof metodi za određenitip baterije i ne
Š _"E . konstantnu struju punjenja, formula postaje: mogu - - primenjeni
biti - - - generalno za sve tipove ' " u pojedmim
baterija ' ' ' opsezima- Sllkfl 3-40
1- 5łËË__*
ili 1; .f='=-J*-'É-Ë` fi ._ - 5-::E f1..=_...- -_ -_-_„__
.. 12 I fi
...X _
-_-1:52'
..--..---_--
-__.
-.
z ;_ -_
._ -i.=.-=
a i. li 1
_
łi r
` 296 _ ._-Ĺ'
Aj, _ 297
-„Ji "'-É; "I
--" - __-.:-.:.
"T .i`- z:
'_
F
_.fr-1-l`.=:.
1 të;-.=~
i ......__ _.,.___.
::T-=:ľ.`_3'-Ëł.

_ ;<' irfnz =_.-J .=_ _-

-v
 ' 'Lili
:111
Š 1'

, prikazuje tipičan oblik krive faktora nazivnog kapaciteta (Kt) za radne uslove, tj. za pmž__
njenja koja su započeta na 25 °C i završena kada je srednji napon ćelije dostigao 1,10 V_ 'Ć
łf 2
»fl 2
A2=10o A2-A1= M2=
3 4 75
1=1v12+M3=s9,92
ž 6 7
1,60
7
1,17
I9 9 _

f -411,s
Ž220 29,92 ž ž
' 3 A3=2so A3-A2="M3=30 1=1v13=3o I 1,33" 1,20
Ñ-_-_

ti 287,31
'IUU-¡
lo 7 _
__' __ i
_
I __ ý_;_W:_
~
_____ if
77'»T
___
_:'
1
_
__
TAP"
_I
_L
__
i
.__- '142":_'Ñ__
i«
:_

Q
7 i
Uf
1
:il_ à '
#1 _
gųguun.-ííílílflnàx
===š==í-::A ĹĹ
_\Ž
11 11 Il;,×_
“li
__
iiii -Ih
lu: -I-ur-_na-_-I
LI ii ~ ~ ~
_'*- 5
111.11
5.0 1
130
5;IEiiäå
' ~_ _ _ ' _i š v z _ _ _ ' ' ^ .I
Ĺliu- Ĺ

Faktor ,-,Q fi-+-1-f “_

iišii
I _

narívnug so , ' Kur1s111|'samo Egal::I Iflflll

ĹĹÉĹI
ĹICÉ
6.0 ` \if Sekcija 3 Predrez. 890,] ~411,8
.o '
::uu Il
kapacilela 1.0 ii I
Eili
i i i ii 11::3133
kai' P"""" III IIIIII

11
=
E -
llll Ukupno 478,3
"HF-
iEă
zg
51"
j [KH . J* 1 ' | T ' j L J_1 ' _ I I uu" I« íå 1 1___;1.Qfl-}_

!Eã.'i.“'*'i-"'::::aa:i'išiii iii"
1111;
iii".
1,0 _f '_¡ _ Ĺ' 7 í ¡ É ;_r>" _ ICĆČĹ
= I 1 ęnuxnnlluuul -Ilíx_ _
u -- .-:E äľäm-1"
'Š *Ž I iii' i _: . -------"='=:.'::::::a.=::::a::::..
al ' Esekcgja 4 - Samo prva četiri perioda (ako je A5 veće od A4, tada idi na sekciju 5)
1-° 7 7; -¡ >i::'{{1ę1 ' ::::%= ' = 7 10

n :Šš^':aaa"*
lullll

_agaiŠËËË' :
:' 1::¡ :Š:
5E 71 ¡A1=32o A1-o= M1=o,oa ;1=M1+1v12+1v13+M4_ 2,35 1,14
_'__

iggiËeei: iă -ãër ššš

. 7 ' llllllllll
I.. IIIIII-El' Ĺ
|.

1.1. I _ _ _ __ .Ž _ - I EE! 857,31

11-41 Io
_
j
-_ i_;_*
*_ tef _ '~:":'
«
1
Ši _ :_
_:fa1_ ffff;
_ =
7 _i'
,
li;
i
4Lfąi1- »_I
_„Il
7 li W"
7” _ 3'
,_
Å: :šfË
_ I__
'íŽ"Ë1"1'_¡_Ĺ_
_ _ ff I " ' < -x==:u
'
___
ill
___
_'Ši:_Ëf~'1-~'~'*';' __
..---- "U I
1
j 32o 120 I ,
0.3 W É _ f Y X ¡ _ _ ;___ _'_ ' ' Ž =
1
*:_-_ _ E U-5 1- _
f 2 A2=1oo A2_A1= M2= 1=M2+M3+1v14= 2,34

11
1"
Inu C 10313 :re
-_ » : _ _ii =-'wa-zr-:a%ar-fiäa
CU
' _ ,- _ 3 _¡_: Y"""jŽ_I '- Iínánng
0.6 11.6 1,14 -586,9
1
ni
1 11 ::m:.'m:_;:::::¡::::::::::ä:: as j Š :_22o ` 29,92 _ 119,92
' .::
-_
1
I..

ira iii;-11
111 liši!=1511,aj
04 0.1
E I I
1* 3 A3=2s0íA3-A2=*M3=3o ,1=rv13+1v14=9o
:51::1.11ga,
_
Q] i *_* I r žfi E Ĺ I -- C lfiwnnncuuí--_-nąuw:_-Iunsuolnli

iiiššsã 9 I-I
1,95 1,15
"ar-ri iillllã:Ili 403,?
. .- - 1
' f ._
Ž
f 4
- i ; 1
5 L:
f '
T _
Ill.l.I_fl-.Ilix-í-
IICSIIII
I:
ia LŠ
ji 1
l 130 _ *
e I ¡ | I 1 i
li . 0.2 "W , ' . _ 1 - 1 ' I 0.2
1, Ž _:I- 7 lliliiii nlnlllluu

Jel _ašii
1. - I -.- -I Il IH-Illlllln '*'.'=_¡`
.E i_
4 A4=2oo\A4-A3= M4=6o ~1=M4=6o
_zea.r_z: : :g1
1-1' z: :É:EEE:E: T
'”`i` " _
_@___.,, E
__:
"P L, llllllll "Ëi'1""
IIIIIIII n1'I"flË'Ë"
J l I “Il gšaas - ra" 1,61 1,17 -150,7
UI
U"E liz8 EEE
3 -so ,
l`í_"
_- l

0.1
HKIl] 3-iŽ.'.1:' _H - zo Jo zo co su :co zoo
.L

gflšăãã_
_,:\J.

L-__---- Sekunde f Miflfllfl 5-'1 '

. `É'-í=_
Vreme (T) _ 1 Sekcija 4 Predrez. 1261,0 1-7I7,6
_._ -.- -irlfš
U'->*F '
e ':.-_L-. _
_ ,___E.:Jr__
Ukupno 523,4
-I* `_'l:
„_ _
1-n
Slika 3.40. Faktor nazivnog kapaciteta (Kr) I7Sekcija 5 - Samo prvih pet perioda (ako je A6 veće od A5, tada idi na sekciju 6)
2 3 f 4 l 5 ` 6 7 7 3 9
` _
- '=_f=«
1.'
E.
u. ::_ :_ 1
11

'_:_-=æL_. ._. _
F 1
Tabela 3.35. Preporuka postupka IEEE za izbor veličine baterije u praksi (primer) T
1 A1 = }A1-o= 1M1= 1;=M1+M2+M3+1v14 j l

I Tip ćelije: XYZ Proizvođač ćelije: ł Najniža očekivana Minimalni napon Dimenzionisao: l
li +M5=
W*

2A2 = A2-A1= M2= t=M2+M3+M4+M5

l

1 ABC temperatura ćelije: 1,10 V I G. Dotlić

elektrolita: 0 °C Q'

;
1111- - ur ; (21 13) 141 ; 15) (6) 1 (7) ` (8) T 3 A3= A3-A2=l1v13= 1=1v13+M4+M5=
_111I _ ' ie1
„_ :I - }Potrošnja Promena W Trajanje _ Vreme do kraja Nazivni Tempera-` Zahtevi sekcije za 1 1;
;"_*r
4A4 = A4-A3=ŠM4= 1=M4+Ms=
I _ potrošnje perioda \7 sekcije j1 faktor turni veličinu baterije: (3) 'Ž 721; 5 _A5 = ;As_A4=1M5= r=1v1s=
` 1 kapaciteta faktor 1 ×16>×17> 1.*_'~; '
Sekcija 5 Predrez.
I = Nazivni Ah
Period (A) \ (A) j
_
(mm)
_1 _
(mm)
_
Mm.(K¡)
_
Mm (Tt)
4
yPozitivna Negativnal i_
Ukupno
Sekcija 6 - Samo prvih šeset perioda (ako je A7 veće od A6, tada idi na sekciju 7)
1.'-.-_,i
-__„w'.-_z-|'.,_u.'_-:."d_,.|_1-. "._. _.'._.'I-'.š. _ vrednost vrednost
n:1%&,Š123`4*s 6"/1319* 1 ¡A1=320 A1_o= ,M1=o,0a 1=M1+__.+M6=1a0 _ 3,30 1,13 1193,3 * 1
___._}_ _._1 _.Ë.4,_ ; _.-,_. ..-.š
¡.-_.____.._„„
._-r_:r
.,._¡
Sekcija 1 - Samo prvi period (ako je A2 veće od A1, tada idi na sekciju 2)
320 *j j
»-,Z¡-
,._ ,-=._„_,;.__„fi.L_,„=.a-_. z «
ZA2 =1oo„A2-A1= 1v12= 1=1v12+.._+M6= 3,29 1 1,13 -s17,9
1 A1=320 A1-0= M1×0,08 t=M1×0,08 » 0,56 1,37 245,5 ł 11-220 29,92 _ 179,92
1 320 j
1
3A3 =280 \A3-A2= M3=3O 1t=M3+.._+M6=l50 li 2,81 1,13 57l,6
U Sekcija 1 Ukupno 245,s l isopą
Sekcija 2 - Samo prva dva perioda (ako je A3 veće od A2, tada idi na sekciju 3)
4 *A4 =2oo A4_A3= _111/14=6o 1=1v14+Ms+M6= 2,35 1` 1,14 -21-4,3
Å 1 ,lA1= A1-o= _M1= z=1v11+M2= ` ::_-

-ao 120
j2 A2= A2_A1=~1v12= 1=M2= -:.-

s jas =4o _As_A4= 1v1s= 1=Ms+M6=6o j 1,61 1, 1,17 -30l,4

Sekcija 2 Predrez. V:-:_ 6 _ *-160 59,42
j Ukupno 11
O\ =12o A6-As= ;1v16=o,ss 1`1=1v16=o,sa 0,68 1,35 I; 73,4
na
za

Sekcija 3 - Samo prva tri perioda (ako je A4 veće od A3, tada idi na sekciju -47) . - _1_ ____5_ 80
1. az

=32 A1_0= jv11=o,oaj1=M1+M2+M3=6oj 1,61 I 1,17 602,8

"_
. EIČ_ -I
_-„
Sekcijaó Predrez. »1838,3 :1333,6
` 320 l
.L Ukupno 504,?

298
299

__,
il
e 3 3 36 Selektivnost redno vezanih osiguraca i instalacionih automatskih prekidaca 7
i Sekcija 7 - Samo prvih sedam perioda (ako je veće od A7, tada idi na sekciju 8 'T Selektlvľwst Nazivne struje osiguraca (A) ispred instalacionih automatskih
1 l,A1= A1-o= M1= i=M1+...+M7= i na bazi ocekivane prekidača (karakteristike topljivih osiguraca tipa gL prema
_i._ struje kratkflg SPOJH VDE 0636 19 )
2 jA2= A2-Ai= ivi2= 't=M2+___+M7= kA
3 *jA3= A3_A2= M3= i=M3+...+M7= * “if 05 380101 0202
4 ,A4= A4-A3= M4= i=1vi4+._.+M7= ~ i
5 As= \A5~A4=iM5= i=M5+M6+1vi7=
6 A6: A6-A5=_M6= i=Me+1vi7= *Å
7 ja? = A7 _ A6 = M? = li: M? = _
S k " 6 P Cl _ » "à-?-ví_ l
6 Cija te rez l Selektivno
Ukupno i __

Samo slučajni potrošači (ako je potrebno) z

R AR=1o0 AR-0= MR=1 i=iviR=1 073 = 2' i

\I

Maksimalna veličina sekcij`e (9) 523,4 + Veličina sekcije slučajnih potrošača (10) 98,6 = Nekorigovana veličina _f .ai

(11) 622 , O (12) 622 . O × Projektantskifaktor sigurnosti'(13) 1 , 10 >< Faktor stare nja (14J I . 25 = (15) 8553. i;
Kada je baterija (15) veća od neke standardne baterije, treba zahtevati prvu sledeću veću bateriju. ' 1
J Zahtevano veličina baterije (I 6) 855,3 Ah. Usvaja se standardna veličina baterije od (I 7) 860 Ah. ` _

3.2.7. Selektivnost zaštite u sistemima napajanja

jednosmemom strujom 0 =ni
PO
Kao što je razmatrano u poglavlju 2.4.3, prema standardu SRPS EN 60947-2 [3.3.93]7Š
selektivnost zaštite se definiše na osnovu očekivane struje kratkog spoja (lk). Pri tome, u_ 7
sistemima napajanja jednosmemom strujom selektivnost između instalacionih automatskih _
prekidača i osigurača ili dva instalaciona automatska prekidača postiže se na bazi proračuna
vrednosti energije (I2t) zaštitnog uređaja. l___.___ííí_„
|
l
|
1
|
Za primenu redne veze osigurača tipa gL i instalacionih automatskih prekidača, prvo Neselektivno
_l se određuje karakteristika I2t od instalacionog automatskog prekidača. Poređenjem tih vre-
:Š
„_
dnosti sa vrednostima lzt topljivih osigurača, može se na bazi očekivanih vrednosti struja
F
kratkih spojeva (lk), za svaki pojedinačni slučaj, dobiti odgovarajuće nazivne struje instala-
I :

cionih automatskih prekidača i osigurača. Na primer, za instalacione automatske prekidače

karakteristike K, B i C, odgovarajući osigurači gL (tipa D ili N) dati su u tabelama 3.36,
iz 3.37 i 3.38. Poređenjem nazivnih struja instalacionih automatskih prekidača i osigurača,
_„
' :f_
___,
.-
É*„, može se primetiti da se zahteva prilično velika razlika između nj ih. j
El

Da bi redno vezani instalacioni automatski prekidači bili selekcioni, minimalno potre- 2-

S212K-
(tipBBC
(ž^;Nazioautomi
szaštistgu(vr)0p\
anaicujtkanflľogaflkicnľs;tasílailct;ioa-n3og
-_E
> i- ban uslov je da drugi instalacioni automatski prekidač u rednoj vezi ima veliku unutrašnju
¡_
otpornost koja smanjuje struju kratkog spoja (lk), jer se samo tako postiže da elektromagne-1 j
ttii okidač prvog instalacionog automatskog prekidača ne dostigne vrednost okidanja v
ł

* i

(1Sl<1Jučen_|a). Naravno, i u ovom slučaju upoređuju se vrednosti I2t redno vezanih instalaci-på _
zzľ
_,_
. ' onih automatskih prekidača (tab. 3.39).
_ _`__» __._. ¡
_ 300
_ .
.
-¡ _ _'=-_:4_--*.:-_:__ ==- - -
i . F-T-Tz“-_'zi-É"--'-'-_-:__:
„_ii.J_-;_. -Ĺ: '
. 1 -.,4_;:-=-=-;_.=<-
;_;'-ai-L.-.;;~-'~"... _-
-:-- -- _ _ ' - '_ I
"
__,
_- -F.zñ`-:'1."_=.f-.=:-t-.;'='_':'T ' -. _ _":=f
'-'.--i-'lzš'_ '*_.=--
_I,... - Ä-'alt
- _____*__-'_._.:.ę.-j'
_ =-__-.=:„- __ł_-,- - ._...
-.___ ij _=_~
"
_ -'š-?'=-_'-'-'" :_
Ž?-ŠËË?-WE'
-'zh _ _,_.¡:.__ _.Ë;š<';-3.Ë=F"3-'Haf"»:i
l__ł=',.:¡_-_z-_(H, . ._:, __1'_'_ _._1_:_

~_ ę' _ __
A-_:¡'__-_-;¡__ - - - .. ..
- -f----f--=- -.---..=-L--.=_.-;_ -_ - - _ _ ~ --
 Tabela 3 37 Selektivnost redno vezanih osigurača tipa D karakteristike gL i instalacionih automatskih A
prekidača karakteristike B i C Tabela 3.38. Selektivnost redno vezanih osigurača tipa N karakteristike gL i instalacionih automa tskih
prekidača karakteristike B i C
Selektivnost na bazi l Nazivne struje osigurača (A) tipa D karakteristike gL "` '- Nazivne struje osigurača (A) tipa N karakteristike gL
-\_ Selektivnost na
očekivane struje _t _ ispred instalacionih automatskih prekidača ni 1 ispred instalacionih automatskih prekidača
bazi očekivane
kratkog spo a lk u kA
10 16 A 20 l 35 50 63 _ 30 l mí-f 2 'vic
if-I-'
*--`"Ĺi
=.=m-'
-' vju____i
_,fi
struje kratkog 16 20 «z zs 35 40 so 63 3 ao 1 100 125
_ _0_5 - _\iz
Spfljfl lk U kA 160
g Š<0,5a .<0,5. f->
_ __

_ 2
tno a Ĺ<0,5 <0,5`i <'0,5 .5,5
Ĺ

V: a ) l 4 <05"<o5»%o;\đ -7,2
zašt rač 50 < 0,5 < 0,5 *_ _É-1

titno ča V: T 6 5,8
<a5W _ 3,5 _ _ . _ L _

nog osguki2 253 110 <os»<ask as inz

.an gzašgura
' É „_

CO
G fa < 0,5 .„-"__

_ 9_13_:;f,~i
. _ - » '

_ _-I'-ij-i
... kt. 13 __<_ 0,5 " <"0,5_'_ i' _ 4,0 " 8,3
_ 2,8 ono eosiľfl
staa)pos B-ka i -

-__...„_..
if:
aci sl -ka _l6 _ .
3,5 6,6 _
(A
an L7 2,7 ',-
1' 7;' B„ 20 3,3 Šksa
- 1:'
šë-.

struj
ata G 2; ' 6.4% L7 _ _
F& __2_3
_(__,

--._n»-_»i (A)
tapo A 25 sa »55s1io“
intrujstala
vna autom
tip 2,2 _ _ .g`_
' '_ 1:-ia _i
'_.'_:_\_,T
fl.S oma F&G”
Ĺ 32 2=9 5nl1ao=
az
N
Li _4_8__
! '.í_
<. ';'>f.

-#-
VTI aut
cc
40 za 3 4fi¡1Lo;
.ij-» (t _ 2_7
. :Å

Nazi 50 4,2 '9,6 15,0

"4,5ËËif'
,<as l,l 6,0 163 1:39 as 1ąo`
l
%<05 0,8 ' 3,9
~i- _ 0,5 0,9 _ 2,7
)
a(A
l
;<0,5 < 0,5 on ivi U -oo
l 0,7. 2,0
”<0,5 < 0,5 0,5 "~_i i
i A) 1:5 `

omat ľ_ < ()_5 < 0,5 _ 0_5 "os

«Š fl( 2 i< 0,5 <Ĺ0,5_
aut V:
v=)
53
g
250
_<as < 0,5 < 0,5 "w 10,0 tomat 2
t.,
* 2,5 ¡< 0,5 <`0,5'

št
tno ača kt
`<Q5 < 0,5 < 0,5. iu "5,5 31.1 3 < 0,5 < 0,53 15,0

gur
< 0,5 <as < 0,5 4,7 'tn
3,5 _{0,5 <0,5 7;
ogza -kara šti
og
< 0,5 ap _ 4 < 0,5 „ľ < 0,5; 0,5
i

C < 0,5 C-7,

karak 6,2
on os .s-..-
0_5__ _< -0__.5 ___<___0_.5_ _____ _
c 1 6
oseL7 < 0=5__ 2,8 3,3
>_.z¡
5,3
P
. i-<'2¡__
nogzaG”L
-2,7
:-- 1i...'
110 i<0,5l 3,6 pvp. _
nstaa &G
~acio “F&P
j -- - -.Hu _

ja
F » _ 1,0, 235
..„
-i

6;j9lššti U l
35
i
_0,9 _ 1.1
l
.aa t @S
O

Stru (IP 3 2.3

' __'_ .'_-`;i_;:i_

6,3?? _ insta 16
(ti
ča
ja
Vľla 2,2 _
f __ . »...
-5,7
-» _-_f;.

_ ._ :.-_.,-.I
20 . as L1„ [3,0 ij 5,3
igura
astruOS
_ ;_,_..

2,'-1 5,3 25 55"-'i--__;'4',i8__-_ 15,0]

Nazi _.____._. -_ iz

___ _.. _,_

-~~
3.2
VII
W 32 ___, ___ _4_5 _ 13_0 __
N pose 40 2.5«w45_izov
_ so il'-1 P' C?
_ 63 fľflåiiiei
vfi-wvšív-1,'_"
?_'4 .;-'.'._'_:

T."_. - ._ .

303
 - El.

I.
t-li
_*_*

Li |
Tabela 3.39. Selektivnost redno vezanih instalacionih automatskih prekidača [7.2.10] (automat tipa 33 Tfafostanice i razvodna postrojenja koja poseduju po dva invertora, dimęnzionišu se
S212-K UC, 2-polni, nazivni napon 240 V_) ebno na punu snagu potrosača, tako da jedan drugom služi kao 100% ręzę¡~va_ Dok
-z l Nazivne struje instalacionih automatskih prekidača (A) koji prethode ` _
ajanja sabirnica vrši samo jedan invertor, dn1_g__i služi kao „topla“ rezerva. Prebacivanje
l
5.
.ednog na drugi pretvarač 1 obratno vrsi se statickim prebacacem (SP), odnosno preklop_
__ _ ._ .-Ž

_ _ __
_o,3;o,s1_1,6
.i_
l l
2 ¡.
3li4 6 s io ' '
16 20.25
'
32 }__
1-_. »_.-_. _ .._ ..-L
_ ` _ _ _ _ ' ,_ _ *_* _ _ __ _ __ _ __ _ _ ~ _ _ _ _ _ _ ¡,_i__-__Q__
nom flUt°maük°in' _ _ _ .. _ _ _ . _ _
~ 1 j 3
U trafostanicama 1 razvodnim postrojenjima koja poseduju jedan statički invertor, kao
<:> __c:"uaiu>

i
_ F__ reze,-va služi mreža sigurnosnog napajanja 3 380/220 V, 50_Hz. U normalnom pogunu
"-' 0 (j_5 _ _ _ Selektivrio _Lj '
napajanje se prebacuje na sabimice rnreze sigurnosnog napajanja. Prebacivanje se vrši
astrujagzašt(a)
itnataog sed _ _ j 1- _ 1 j "'

1ivn
no ar-_ statičkim prebacačem (SP), odnosno preklopnom automatikom. _
koji D-- ili os l ei;-S _Š f
U oba slučaja, ukoliko dođe do kvara i pretvarača i statičkog prebacača, napajanje
autom 1 ,_.-
Naz Neselektivno 1 I 'P :i-Ĺ
1

1 É 1 2 11.5:
- ' r,'1„:
'-_»_„__„_h_.'-i_E "ti
._'[;Š|1. -_ _
-..f'„¡l13.
::_-<___.:- _-
1.¡_'|<. _'
sabirnica 220 V, 50 Hz obezbeđuje preklopna automatika (PA) sa sabirnica sigurnosnog
inacistao l>2 P i
t
. . l
` > _

.
.,:::.'-_-
-1,.:-»_
::~.1.
.
napona 3 × 380/220 V, 50 Hz.
r nn;
,_ .;
fa;-:...

V i z' [(30 u slučaju primene ispravljača (punjača), radi unifikacije opreme, snage automat-
3.2.8. Vrste pogona invertora i mreze .Š ':
a~-f-'_
___„_.__
'ae
______
.«__
š skih fegulisanih pretvarača (invertora) sa jednosmernog 220(l l0)V: u naizmenični napon
_ . 51-_-._
-z

Invertor je automatski regulisani pretvarač jednosmemog napona u naizmenični napoji ;_ L _'--_' _T

Y {sz
`. ;`7..'
220 V, 50 Hz, koji se koriste u trafostanicama, razvodnim postrojenjima i centrima daljin-
(najčešće: 220 V, 50 Hz). Znači, u elektroenergetskim objektima pored napajanja sopstvg
'ËZ
L-1.' _
skog upravljanja, standardizovane su u tehničkoj preporuci TP-33 [5.2.27]: 0,5 - 1 - l,5 - 3
_ ¡,f_

nih potreba mrežnim __naponom

_ _ 220_ _V, 50 Hz, primenjuje se _ 1 rezervni
. izvor
__ _ naizmeničnos fi _1 '
_

_-1;
11.*
*,
:-_,._ 1
"

=
,5-7,5- 10- 15 20 ~- 30 40kVA.
napona. U opštem slucaju, primenjuju se dve vrste pogona invertora 1 mreze, 1 to: iz-?»_
I Šta je to „statičkiprebacač (SP) “?
1. konfiguracija „on-line“ kada je naizmenični napon jednog invertora (ili više invei-[0_'?*
ra u paraleli međusobno sinhronizovanih) osnovno napajanje sigumosnim naponom, ai J Preklopna automatika predstavlja sklop elemenata, odnosno uređaj, koji u skladu sa
<T
mreža služi kao pomoćni izvor; 3 .f__
definisanim programom omogućava napajanje grupe potrošača iz više raznih izvora, obez-
2. konfiguracija „off-line“ kada se potrošači napajaju iz mreže (glavni izvor sigu¡_ :a1-,,_;L__.._. if
I'__

'“-1
*"-'1`-
1li*'ft
'=__
'_
^.-"'11.
__'
»'.;=:1
beđujući automatsko prebacivanje napajanja sa jednog na drugi izvor i obratno, pri čemu
'rw..,H

nosnog napona), a invertor, odnosno više invertora u paraleli međusobno sinhronizovanih; _-T:~.Z ' _
; vodi računa o prioritctu izvora i njegovoj spremnosti za napajanje potrošača. Beznaponska
t služi kao pomoćni izvor kada mreža nije u pogonu. 'Pa I-¡
-1:-:l _
pauza pri prebacivanju napajanja sa jednog na drugi zavisi od konstrukcije preklopnika.
Prema tehničkoj preporuci Tľl-4 [5.3.7], invertor se obavezno ugrađuje u postr0_ Prema vremenskoj dužini trajanja beznaponske pauze pri prebacivanju, preklopna automa-
` _'SE

-_;„» f
_
1
t
1
jenjima 110/X kV (i više), a preporučuje se i u postrojenjima 35/10(20) kV instalisane :_ __
r'É`Š='-'
tika se deli na:
snage 2 × 8 MVA i veće. s:-:
„iie
- preklopnu automatiku sa preklapanjem bez bezna-
Šeme napajanja naizmeničnim naponom 220 V, 50 Hz elektroenergetskih objekata
___
`š .li ponske pauze u napajanju, koja se ostvaruje u vremenu 1
:_
prema tehničkoj preporuci TP-33 [5.2.27] prikazane su na slici 3.41. -1.
._ł:'_ -' - manjem od 2 ms pomoću statičkih elemenata i koristi se
samo kada su naponi izvora za napajanje sinhronizovani;
_LL _
3
É'
1
jos 1 on - preklopnu automatiku sa preklapanjem sa beznapon-
»__'
5 3.¡0¡zz@v wu; __________ --7-:_-"'__ff___ 5 14 3. zwgzuv 501-iz -_______-___--_="° P*
skom pauzom do 20 ms, koja se izvodi sa statičkim elemen- _ :ms
ł

35'? 1
~:ł„' .-
i 1 5___.ł_5"¡°*'_,,-,__ü___ {_ { " ' ssii zzovz ( ( q i 'l 51. Uma; . . ..
|"_
- preklopnu automatiku sa preklapanjem sa beznapon- Shka 3'42_' Vľeflenslg dllagrafn
»ovim imun 1 "°"" °5' Ani-in "°5' 05' 1 _:_
_ F skom pauzom većom od 20 ms, koja se izvodi sa elektroma- reagwanla Stamkog prcbacaca
t E E
_i_1
¡. Å'
liíjii l if*-
É .i __ gnetriim prekidačkim elementima. (2 ms)
¡_ .:
Na osnovu zahtevane dužine trajanja beznaponske pau-
1 'F 'të'
3: ¡'_
1 _- 1-| -

@_ .__
'~ž.1. ze pri prebacivanju, pod ,,statičkim prebacačem (SP)“ u tehničkoj preporuci TP-33 [5.2.27],
n-~:
_ _1
podrazumeva se uređaj koji tu funkciju ostvaruje u vremenu manjem od 2 ms.
LJ .< f

`:=:¡ ri -------- -- H Pz '''''' “"' P' ';:=;f_

SSN 22? 5011: 55:: :zov 50 .
i"Ii:
- f':Ĺ:'
: I.-sa I- - * I U J li t 1 1 b l I '
.rå
Primer vremenskog dijagrama reagovanja statičkog prebacača prikazan je na slici
Iľi ::¡r
:_
-_
`ľf_;
'|j_l_j_š
al.
ili1%.:
_,
|___-_

_.__ _
_ Cx
_. -*~. Å
__ 4-`
_'_ :-Iłfl U ti 1
' 1
E
' 3ľ==
_ -krš]
_'_
. __ _.-
'':--:
fr, :.'
`v':.:._.

„az
CG
3.42.
¡`; 1:- '¡ if ti
ti
fail; Slika 3.41. Principijelna šema pogona mreže sa dva (a) i jednim (b) iiivertoroin; ARPJN - automatski
3.3. Komandno-signalna kola
fi Q,
13'- ra !'_
regulisan pretvarač jednosmernog u naizmenični napon; DA - dizel-agregat; SP - statički prebacač; PA - 3.3.1. Komandni naponi
l-Š
ie:
1
'¡_-; 'E preklopna automatika; SSN - sabirnica sigurnosnog napajanja; OSP - oprema sopstvenih potreba; NOSP Po obliku komandnog napona, osnovna podela je na: jednosmeme komandne napone, i
_ nužna oprema sopstvenih potreba 3
1 __z 1.

i
ž-;.
x_¡1
!
1-.LŠ
.í_ naizmenične komandne napone. Izvori jednosmemog komandnog napona mogu da budu;
1 f'Ë"'Ëf_
; Š 1.. 1-fš_` ._'
1:55: T "": _ _
iz i"
304
1 _Et "--

zJ =.»_'.=
::fw .
305
g i=i
- >: >-1.
._ fiat- ' -- => -.->._.
rę *it - ___- _-_*H

_ ..r.
i
.E. Ë-81-'fw-T

li 'lV
1 _ 1-4- '_
 ._ _¡_ \_. -

i'I'“-=-'M;-1:"

:il
1_šj
L¡`_
_- `_ ri' _1'".Ĺ.T
- i
I
.
___

akumulatorske baterije i ispravljači. Izvori naizmeničnog napona su: elektroen 6 ičkim normativima _za_ elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
niskonaponska mreža, dizel-agregati i invertori_
f
._ r
-:}¡_

6 1 7], fastavljacl moraju imatrdvopolno komandovanje da bi se otklomlo pogrešno dejg_

Standardne vrednosti komandnih napona još nisu određene. Preporučene
_,.|`_
___¡.
ni .

' I;-ihovog mehanizma za dalj msko pokretanje.

1 _

2.11:-_ih-_.-_.
komandnih napona prema standardima SRPS EN 60255-6 [3.3.58] i SRPS EN 6181
Ovog uslova može se odstupiti samo ako je na drugi način isključena mogućnost
|
1

[3.3.l l 1] date su u tabeli 3.40. - 0`

Ogresnog pokretanja rastavljača.
P _
Tabela 3.40. Komandni naponi
_ _ --r--.-
3.3.3. Funkcija preklopke lokalno/daljinski u daljinski
j Standard Jednosmerm komandni Naizmenični komandni naponi (efekfiv upravljanim elektroenergetskim objektima
prema granskom standardu GSE 63 [5.1.3], osnovna namena preklopke lokal-
SRPS Eneozss-6 112;24;m_;6o;L1p,_@;;@; 24;4s;1o0/×/3; 110/×/3; 120 J3- _
.
_
1.
i [3_3.58] 250; 440 1 115; Ä; 127; 200;2_@; 415/ \/Š; i [cz \if
:_: Ž
5' _„s^_ _
no/daljinski je da se omogući izbor lokalnog ili daljinskog upravljanja elektroenergetskim
» 3so;41s;4ao;5oo;6o0 Y _`_
J;_.

_._¡ _
Objejqom. Pored toga, u nekim objektima preklopka treba da omogući sledeće:
.:
=- -c'
-*_-_'L
“Š »'_`
, isključenje kompletne lokalne optičke signalizacije alarma u objektu;
¡| _
`s1n>seN61s10-2 6;_ig;zf1_;m;3o;36;@;gQ; `6;12;g5i_,42;_z1s;roo_/\/3; 110/\/3, 120¡\¡3_+ z isključenje kompletne zvučne signalizacije alanna u objektu;
[311111 `v2;%;m;m;m;2s0; lm;m1-.m;120;1_w_~.20<ízí>_~z4o~z80.' i "=
„ isključenje signala „ulazna vrata u objekat otvorena“, koji se prosleđuje u centar
440;600 "\-*_ 2'

NAPOMENA. L _

il `.f'- :`
_<_,~-

upravljanja- ._ _ _ _ _ _ _
~ - Vrednosti koje su podvučene imaju priorirer u primeni 1' očekuje se da postanu standardne veličine u budućn Preklopka lokalno/daljinski treba da ima odgovarajući broj preklopnih kontakata sa
- Komandn:- napon 6 Vkorzsti
- -
se samo unutar elektronskih_
skłopova, a ne u postrojenjima. 031., 1
I 1 _
___
-
~'iËË=.'_'
l`:.:oË:

- -1 dva položaja bez nultog položaja. Pored ostalih funkcija treba da ima jedan beznaponski
_ iz-fr.

kontakt za prekidanje napajanja izvršnih komandnih modula u krajnjoj stanici, odnosno

_ Intemo pomoćno napajanje uređaja za zaštitu u komandnim kolima može biti uzemi _ .LP _
-'...'
kj-ajnjoj jedinici (engl. Remote Terminal Unit).
ljeno 111 neuzemljeno. Ako ostala oprema zahteva da se koristi uzemljen jedan pol koman ',

' :I „_
v '.

Preklopka lokalno/daljinski ugrađuje se na mestu upravljanja, i to:

_ 1 dnog napona, mora se obezbediti izolacija između pomoćnog napona uređaja i intemog _ _

-_ _à3.
::__
- za manje objekte 110/X kV, ugrađuje se samo jedna preklopka, po nadležnosti upra-
zr-
pomoćnog napona (na pnmer, primenom pretvarača). vljanjfi;
_ 1
-_Iz _'
- za objekte sa više naponskih nivoa, ugrađuju se dve ili više preklopki;
NAPOMENA. Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije " ' ñ"'ia*{_=__'
*_ _

u industriji [7.5.2] koji je van snage, za komandna strujna kola za elektromotorne pogone
. :fr'
- za objekte 400 kV, 220 kV ili u velikim objektima, ugrađuju se preklopke po poljima
,._,..;. . -. . . . preporučuju se sledeći naizmenični naponi: 42 V, 110 V i 220 V, ili jednosmemi naponi; _ __ ¡L_
ali...
ili generatorskim jedinicama.
J .
(24 V), 48 V, 110 V, 220 ili 250 V. ' _.Ĺ-i
.-ł

_:,
Uloga preklopke lokalno/daljinski u elektroenergetskim objektima sa stalnom posa-
ni

. m. -1.-_-.
¡, ri.-
-1 dom:
ol
ni
1 ._
_
Za komandu jednog motora i kad se ugrađuje samo jedna sklopka, prekidač ili kontak. _ ___
a) kada je preklopka u položaju ,,lokalno“, treba onemogućiti daljinsko upravljanje
tor bez pomoćnih strujnih kola u mašini, može se za komandni napon koristiti i radni elektroenergetskim objektom iz centra upravljanja, a omogućiti lokalno upravljanje;
napon, ali samo do _500 V. Ako je radni _napon veći od gore preporučenih komandnih napo- b) kada je preklopka u položaju ,,daljinski“, treba omogućiti daljinsko upravljanje
na, komandna strujna kola treba napajati preko posebnog transformatora za komandna elektroenergetskim obj ektom iz centra upravljanja, a onemogućiti lokamo upravljanje.
łi strujna kola. Uloga preklopke lokalno/daljinski u elektroenergetskim objektima bez stalne posade:
I .
a) kada je preklopka u položaju „lokalno“ treba onemogućiti daljinsko upravljanje
va!„,_A.,¡n„.;,-_.-,„_r.!',„._.„ .-,.
,z.
-n
3.3.2. Funkcije komandovanja - .1:".~1~
_F _- '
l"

1
z
elektroenergetskim objektom iz centra upravljanja;
J'_mi
æ-_,.'
Funkcija komandovanja može biti izvedena kao jednopolno komandovanje, ili kao b) kada je preklopka u položaju ,,daljinskí“, treba omogućiti sledeće:
_* "Š-'H '

_.P u. dvopolno komandovanje. Izbor načina komandovanja vrši projektant, izuzev ako to nije ~_ ¡:¡.;_
-_"niš
.„._
.-:.-_ - daljinsko upravljanje elektroenergetskim objektom iz centra upravljanja;
'_f„tz-.-'
definisano tehničkim propisima u zavisnosti od vrste objekta. Obično se negativni pol bate- - isključenje kompletne lokalne optičke signalizacije alarma u elektroenergetskom
.; '
rije spaja direktno bez ikakvog relejnog kontakta sa jedne strane kalema za isključenje i objektu;
; É
` - I
uključenje. Tada prekidač deluje kada se zatvori kontakt relej a na pozitivnom polu kalema. - isključenje kompletne lokalne zvučne signalizacije alarrna u elektroenergetskom
Međutim, i drugo kolo se može opremiti kontaktom releja takođe. U tom slučaju, kada objektu, a onemogućiti upravljanje lokalno, i
._.-. -_ ._
_. i.~-_„._- "'r.--Å"_z.4,A.-z.-u
relej isključenja deluje, njegovi kontakti zatvaraju kola na obe strane (pozitivnoj i negativ- - omogućiti uključenje signala ,,ulazna vrata u elektroenergetski objekat otvorena“
noj) kalema za isključenje u isto vreme. koji se prosleđuje u područni centar upravljanja;
ii-
Sema se koristi u nameri da se spreče pogrešna delovanja usled dvostiukih zemljospo-
c) sve procesne veličine iz elektroenergetskog objekta koje su potrebne za daljinski
jeva u jednosmemom sistemu. Ponekad se paralelno sa negativnim kontaktom vezuje nadzor, prosleđuju se u područni centar upravljanja bez obzira u kom položaju se nalazi
otpomik koji treba da spreči efekat korozije. Na primer, prema odredbama Pravilnika o preklopka lokalno/daljinski.
306
307
"'11-- _' ;:í' *_;3 '?_T.-_'
tf _'_ -i
. ' C
{_ .|
\

ni'e1--~='“:r-_ffle«=_-:@»L_"-'zr.:1-;^
f__; -_ ; _„.' =z-.;f_=' -1i_a*.¡T,"-='_„,“'
:-gr
|

i.. _,
uat.
 _. .

3.3.4. Izvođenje funkcija komandi u daljinski upravljanim

elektroenergetskim objektima ._i;Ĺ 3, daljinska merenja;
_I 4.
Zaostale
prenosvrste podataka.
daljinskih komandi mora biti predviđen neki od postupaka sa ponavljanjem
Uređaji za daljinsko upravljanje su uređaji za preuzimanje (prihvat), prenos i izdavan-
i-.Hi
___ _. _-.
podataka (informacija) vezanih za neposredni, tekući, proces rada elektroenergetskog Sijse poruka ili prenosa sa plãoverom (eho-principi), koji obezbeđuje stepen neotkriveijih gragaka
tema, a za potrebe centra daljinskog upravljanja. Uređaji za daljinsko upravljanja za ni manji ili jednak od 10 _pri verovatnoci greske bita na prenosnom kanalu od 10' _ Izuzetno,
primer, krajnje stanice srednje kategorije (engl. Remote Terminal Unit ~ RTU) moja-a trajno komande (regulacione) izvrsavaju se bez postupka povratne provere.
najmanje omogućavati izvršenje sledećih funkcija: Ju
a) prihvat i prenos analognih i digitalnih merenja i podataka; "Ć-*E 3.3.5. Korišćenje višežilnih kablova
ILI

b) prihvat i prenos signalizacija sa hronološkjm podacima i bez njih;

____ .
u električnim instalacijama niskog napona
.':

c) prijem i izdavanje komandi prebacivanja (impulsnih), trajnih komandi (regulacioj Prema Pravilniku o tehničkim nonnativima zaelektrične instalacije niskog napona
nih) i postavnih komandi u digitalnom i analognom obliku; .1

d) prihvat i akumulaciju impulsa broj ila i prenos ovih podataka;
e) razmenu podataka sa procesnim računarom.
Prema odredbama granskog standarda GSE 45 [5.1.2], komande (komandne infor-
macije) u daljinski upravlj anim elektroenergetskim objektima mogu da budu izvedene kag- e
- jednostruka komanda; komanda koja izaziva promenu stanja aparata u jednolin
.rłíj
smeru;
- dvostruka komanda; nekoliko odvojenih komandi od kojih se svaka koristi da iza E'_š`.
1
[6_1_3], kroz višežilni kabl ne sme se voditi više strujnih kola, osim provodnika upravljač-
ldh i pomoćnih strujnih kola.
Inače, prema odredbama _Pravilnika 0 tehničkim normativima za elektroenergetska
postmjęnja nazivnog napona iznad 1000 [6.1.7], kablove za merenje, signalizaciju,
-ii".
*-._
komandovanje 111 druga pomoćna postrojenja treba polagati odvojeno od kablova visokog
napona. Tamo gde to nije izvodljivo, treba preduzeti posebne mere koje će ih zaštititi u
slučaju kvara na kablu visokog napona (dovoljni razmaci, vatrostalne pregrade).

zove prelaz aparata u jedno od dva određena stanja. Kod dvostrukih komandi izlazni releji 3.3.6. Dodatne mere zaštite sekundarnih kola
se moraju pobuđivati preko nezavisnih strujnih kola. U postrojenjima nazivnog napona višeg od 110 kV moraju da se primene dodatne
Izlazi za komande zavise od vrste komande, tj.: ,_:_
mere zaštite sekundarnih stiujnih kola od elektromagnetne indukcije. Dodatne mere zaštite
13, »

l. Komande prebacivanja (impnlsne). Uređaji za daljinsko upravljanje moraju imati É3žz_

sekundarnih kola definisane su u Pravilniku o tehničkim normativirna za uzemljenja elek-
izlazne jedinice za jednostruke i dvostruke komande prebacivanja (tzv. impulsne) sa izlaz- 5.-..
-'-
troenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V [6. l _ l], i to:
nim impulsima podesivog trajanja od 0,1 s do 1 s. l. Svi provodnici uzemljivačke mreže polažu se na istu dubinu. Zemljovodi moraju da
*1

2. Trajne komande (regulacione). Izlazne jedinice za trajne komande moraju imati

*_*
:-1:.
,_.:.* budu što je moguće kraći. Ako se aparati uzemljuju direktno preko provodnika uzemljivač-
mogućnost podešavanja trajanja impulsa koji formiraju izlaznu povorku komandnih impul- _»;;:_ ke mreže, petlja koju ovaj provodnik gradi kratko se spaja u ravni uzemljivača.
2. Kablovi sekundarnih kola polažu se, gde god je to moguće, paralelno sa provodni-
sa. Trajanje ovakvih komandi mora biti određeno nalogom izdatim od strane glavne stanice. 1w-"<

:m: cima uzemljivačke mreže. Ako kablovi prave petlje, moraju da se polože u istu ravan sa
3. Digitalne postavne komande. Izlazne jedinice za digitalne postavne komande mora- ,,h_..__ uzemljivačkom mrežom.
ju imati mogućnost izdavanja izlaznih signala preko relejnih kontakata. Izlazna komanda :. :_
3. Slobodne žile i metalni plaštovi kablova sekundamih veza moraju da se uzemlje na
mora biti u paralelnom obliku u BCD (,,kod“ u kome su cifre dekadnog brojnog sistema žr.
oba kraja.
predstavljene grupama od po 4 binarne cifre), ili prirodnom binamom ,,kodu“. 4. Zemljovodi u relejnim kućicama moraju na više mesta da se vežu za metalne delove
4. Analogne postavne komande. Izlazne jedinice za analogne postavne komande mora- :'-
\_._
,_
konstrukcije kućišta. Na zidove relejne kućice postavljaju se sabimi zemljovodi na visini
ju biti predviđene za sledeće opsege izlaznih signala:
::BW

rŽ..' _
`

polaganja kablova sekundamih kola.

a) strujni signali: 5. Komandna tabla na koju se vezuju kablovi sekundamih kola mora da se veže na
- 0-I-10 mA, odnosno fl:5 mA, otpor opterećenja do 2 kfl; 1,1: uzemljivač postrojenja posebnim provodnikom uzemljivača koji prati kablove.
l
- 0+5 mA, odnosno :l:2,5 mA, otpor opterećenja do 2 kšł; .¡_..

Ĺ-If,
U tehničkoj preporuci TP-29 [5.2.23], date su takođe dodatne mere zaštite od tranzi-
...,__

- 0+20 mA, otpor opterećenja do 1 kQ_ 1*-.-..

jentnih*) prenapona u selcundarnim kolima razvodnih podstrojenja 400 kV i 220 kV, kao i
=*-_„»
b) naponski signali:
'_=,¡ _
_Hej
iriå -1
transformatorskim stanicama 400/220, 400/110 i 220/110 kV, i to:
*-f'5 .' »
i.mi' _

_ l+10 V, odnosno :h5 V, za otpore opterećenja 210 kQ;

ti-_ili I
1. Svi niskonaponski komandni, Signalni i merni kablovi, uključujući kablove za
iii
n"
_ ,_

Ĺ _'a==2 1.1
_

- 1+3 V, odnosno i1,5 V, za otpore opterećenja 210 kQ.

. 'f.. ,...
1
..¡__.
pomoćno napajanje jednosmemom strujom, koji se polažu (1) između aparata i relejne
- :me-1
lil'

Sto se tiče prioriteta prenosa informacija, moraju postojati najmanje 4 nivoa prioriteta,
' LEL.
» -,-.v
»~ -- kućice, (2) između relejne kućice i komandne prostorije i (3) između aparata i komandne
tj, _ I
.r i
:l .
-:i ,

i to po sledećem redosledu: prostorije, treba da su sa upredenim žilama i sa strujno opteretivom oblogom, najmanje
1 l. daljinske komande;
Š. 5.'
Fe*-if preseka 10 mmz bakra ili 16 rnnfiz aluminijuma. Na primer, navedene uslove ispunjavaju
2. daljinske signalizacije; i
'Ž Ĺ. ~_ '
-'_-
;_ 1. na - kablovi tipa PP40-0,6/lkV sa bakarnim provodnicima: 4><2,5 - 8×2,5 - l2><2,5 - l6×2,5 -
"5 ' -5 "_ -_

l, j ;.';;
2l×2,5 - 24×2,5 - 30×2,5 - 2><4 - 4×4 - 2>< 10 - 4>< 10 mmz.
1 _
1; I Ĺ 308
,1
-l

|
309
_ il
_ 1.
ii i.

ji-li ,_
»---
_.,-
 2. Kablovi sa strujno opteretivom oblogom uzemljuju se na oba kraja sa kratkim k p Rastojanje osa trasa niskonaponskih kablovskih vodova i kompenzacijskih provodnika
í. _._ _._-_“_

ziono otpornim vezama. _ ; mora da bude manje od 0,4 m.

3. Unutar relejnih i kablovskih prostorija mogu da se koriste sekundami provgdn- - -3
kablovi bez zaštitnih obloga. Izuzetak čine posebne veze između aparata, koje se izvode 3 _ , _ neięjm iaieiczr iii Relejna ktlćir 1 ili
'
Pľ1¡<¡,IUŠ"l_1i snbirni onnan ili
skladu sa preporukama ispoiučioca_ . uređaja.
. . U_ navedenom_, . slucaju metalni _ delovi pojęd' - jj _
. _ 1H1h_ ormaru: komandna prostorij: , Pril-:Ijućni äfibłľfll Ufmim 111
, r""°"1 F' '_ ""'l NT ornłzirić k°m¡"1dU="1 PF0'>ľ0l1ł 1
konstrukcionih nosača u kucici preuzimaju dejstvo zastitne obloge. Ukoliko u relejngj 1{ući_; __ - I 'Lli
ci nema (ili ima malo) metalnih konstrukcija, potrebne su dopunske mere zastite (npr_ uZe_ - - JJ1-2:
_„__ fh-La: 1 ill i ti è »F-53 ;j_-f*._,L~I
mljena metalna mreža ili sl.). j
U:a
l.._
'U li
\IH-ÉË

li
Č2f*fŽŽËŽËËËI'
ł L.-.i Ni Ë "_"
<'1fË'_:Fl_"1×
1
4. Kablovi bez zaštitne obloge ili sa elektrostatskom oblogom mogu izuzetno da se
koriste, u kom slučaju ih treba polagati paralelno i što bliže provodnicima sistema uzem1je_ l,l; *--Š
nja. U ovakvim slučajevima kablovi sa elektrostatskom oblogom mogu umesto uzemljenja ._r_ i
samo na jednom mestu da se uzemlje na oba kraja (kao 1 u slučaju kablova sa strujno 0p¡e_ _ l
_:__
._ . _ J-___.__-mi :
l I
J- \uflł
\I-f\I-r"
,_<=L2i
i -.fi {_
~łË3ËËšššššf;Älf-r
A Ffl
1

}il-1-4*
......J.
_"ru-i
retivom oblogom). i 5') (__: l KP 1 *l-N3: ._-.n
i
KP A-'_ l
I

5. Trase niskonaponskih kablova i visokonaponskih provodnika treba ukrštati pod pra; w I..-.-.
L-_.

vim uglom kako bi se postigla što manja elektromagnetna Sprega. 4 ii , a) Neutralni provodnik i zaštitna obloga b) Neutralni provodnik niskonaponskog
6 Ukoliko bi se u toku pogona pokazalo da prethodno navedene mere ne bi zadovoľi ' ' i niskonaponskog kabla spojeni na kućište kabla nije spojen na kućište
le u nekim slučajevima, treba ispitati efekat paralelnog polaganja (neposredno uz p0S1Hflľra-~ :j 1 memog transformatora memog transformatora
ni kabl) dopunskog bakarnog užeta, preseka najmanje 70 mmz i vezanog za oba kraja zašti-
3 r Slika 3.43. Uzemljenje sekundarnih kola naponskih i strujnih transformatora i niskonaponskih kablova do
tne obloge kabla koji se štiti. 3 j relejne kućice ili sabirnog ormarića ili komandne prostorije; KP - kompenzacijski provodnik
7. Svi kablovi sa zaštitnom oblogom, koji se uvode u komandne ormane postrojenja na
otvorenom, treba da imaju uzemljenu zaštitnu oblogu na jedan sabirni zemljovod u oi-ma- Na kablovske rega- ľ ačiænueže
nu.**) On se najkraćim putem uzemljuje na mrežu uzemlj enj a postrojenja. lę, preko kojih prelaze pmcdmkumuw đ.lTl1ñ.tUľ5.
8. Metalni komandni onnani postrojenja na otvorenom i sami preuzimaju ulogu zaštite trase niskonaponskih U /fu - 1>' @sg r i 0 f „-, ~~~

OO/ /,i
lrnmpennd].:Hpruvodr1ld Š-_.F
1-11-_unain / i ,
...-L
._ za kablove koji se nalaze u njemu. kablova, treba položiti /“ U O O ni

in kompenzacijski provod- '/

/// O/-"' _z _/_i Ö ,.",'»
NAPOMENE. i nik koji se postavlja iz- O/Ĺ </2%' łflmþflfmdþfl V Pfwfidr-ld li" /,*"ł»"/'%”l 1:3 _
%mamm ăåfi
'f -_

*) Tranzijentni prenaponi su podužni i poprečni prenaponi izazvani u sekundamirn if među kablova (sl. 3.44). :ľ-"/
I -. U
\_.)(_>
gsmmuzpai ,='O/,- /ti '
,.. _ p--uu_-onc-1=r1ł-
kolima preko kapacitivne, indukcione ili galvanske sprege, dejstvom električnog luka pri Kompenzacij ski provod- ¡ /
vvvo
l„
,. \.-

. /\ fl~a/w
'J ,. ._
f ~.
komutacijama rasklopnih aparata, dejstvom struja zemljospoja ili nekim drugim sličnim T nik se spaja sa svakim 1
dej stvima (parazitni prenaponi). E segmentom kablovskog Å .i- l-.5.
° . ° ai hflmnmpaiwie / ,-,fi.@ \_-..
*" //.-f.
I 3
\__-

_. p m-» q-. _
**) Prema odredbama tehničke preporuke TP-29 [5.2.23], obloga kabla se može uzem- regala, odnosno rastoja- _z * 'i» ffl
'-.

.--,
f
-....f

ljiti samo na jednom kraju kada se očekuju visoke vrednosti podužnih tranzijentnih prena- nje između spojeva ne j čdlàulrrnatura
\
_
OUOOO / Ĺ/7 .,,. _
o co oc \àm$à®×Ñšăfiåå
I

pona i kada postoji opasnost da se pojave visoke vrednosti poprečnih tranzij entnih napona u sme biti veće od 6 m -i/_I ` ' ' *ja :T`.*_
_. .E h_,__`

/%
šĹ`\°.'- Č“- 9*Č*-_
\\\`_*~.' C'
Ĺ?J '.
\I
\
'n` \

(preporučuje se 1,5 m). iz j šjš :\-(__`;;þ'

.`_„ \_-

naponskom kolu. Podaci o tranzijentnim prenaponima dobijaju se merenj em u reprezentati-

vnim naponskim kolima u postrojenju i u komandnoj zgradi.

Štaje to kompenzaczjski provodnik?

Na mestima ukrštanja sa
osnovnom uzemljivač-
kom mrežom kompenza-
cijski provodnik treba ~
_

'OOOO
'
OO
000 O O.
Ž) O O Ĺ) O ŽJ O 3 O Ž) O ÉO
O;
O O.. O
O
w
.$\
ÑOËŽ
„j Ošta 3 O "ŽO
O
_,H
U. .\zi:
C;.
O*Ž
O ,_
/'Wii
C
\
__-_f ,...

Ukoliko bi se u toku pogona pokazalo da prethodno navedene mere u nekim slučaje-
vima ne zadovoljavaju, treba ispitati efekat paralelnog polaganja (neposredno uz posmatra-
ni kabl) dodatnog bakamog užeta preseka najmanje 70 mmz Cu (tzv. kompenzacijski pro-
vodnik) koji se vezuje za oba kraja zaštitne obloge kabla koji se štiti (sl. 3.43).
Kada su niskonaponski kablovi umesto u kablovskim kanalima položeni u cevima (od
PVC-a ili drugog neferomagnetnog materijala), ili u montažnim kanalima, treba po trasi da
se polože (npr. na dno iskopanog rova ili na vrhu posteljice) komperizacij ski provodnici
koji se povezuju sa osnovnom uzemljivačkom mrežom na svim mestima ukrštanja sa njom.
3 »spojiti sa njom.
Slika 3.44. Kablovski regali sa trasama niskonaponskih kablova
3.3.7. Sistem označavanja komandno-signalnih kablova
U elektroenergetskim postrojenjiiåna najčešće se kao komandno-signahii kablovi koris-
te energetski kablovi preseka 1,5 mm ili 2,5 imfnz. Takođe se, prema Pravilniku o tehnic-
merama za elektroenergetske instalacije u industriji [7.5.2], koji je van snage, određuje

310
 „ - -""
- .-;-- "
i. .-
_ .- __ę____ - «`- '
J
-.
__
zze-1'__ _ pp __ -

- ?=`;':'-_
.fr " É - _.gi-_ ' '
L- 111%- : " __.„_,. __ , »
' .'Ž-- ,___i
_ =-' -' U l' '_
Ž-:._.7-Čaj J_..
='i'[""Ë'
_ zu ._ "--': "ns-

najmanji Presek provodnika od bakra od 1,5 nfimz za trajno p oložene koman dno vodov ;__-É jednosmerni napon + pol crvena boja;
-- _ _.-6 :-':;a?.
odnosno 1 mmz za pomerljive komandne vodove za elektromotorne pogone , ako je ddvoljf. _ -za O 2_ Jednosmerni napon - pol plava boja;
na mehanička čvrstoća obezbeđena većim broj em žila ili zaštitnom oblogom. ' 3 Naizmenični napon sopstvene potrošnje cma boja;
Standardom SRPS N.C0.0Q6 [3.l.l7] utvrđen je način označavanja izolovanih 3 4 Strujna kola (strujni transformatori) zelena boja;
dnika 1 kablova za energetiku (poglavlje 4.2.1). Pored tih slovnih i brojčanih 5:Naponska kola žuta boja;
komandno-signalni kablovi obeležavaju se bojama i brojevima ° radi međusobno g ľaSP0Ziia;.fl=1.~._ “ 5_ isključenje bela boja sa natpisom „isključenj e“;
. . lakv . . ~ _ ii
vanja i seg povezivanja. 3-7_ Uključenje _ _ bela boja sa natpisom ,,uključenje“;
Obeležavanje žila bojama i brojevima vrši se prema tabeli 3.41. Brojke moraju 8. Međusobne veze u zavisnosti od vrste kola: po izboru projektanta.
jasno odštampane, a njihova boja se mora razlikovati od boje žile. Odštampana E 3 3 8 BI k ___
ponavlja se duž kabla u pravilnim razmacima. Dve oznake koje slede jedna za I _ _ __ 0 a e_ _ _ _
moraju biti postavljene pod uglom od 180°, tj. obrnute za ravan ugao. Svaka oznaka U inostranoj terminologoji, a_sve vise i u domacoj, za blokade se koristi engleska reč:
se od arapskog broja i crte kojom se brojka podvlači, a pokazuje smer čitanja. Ako je U Pravilniku o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazi_
dvocífren, crtom se podvlači donja brojka, koja označava jedinice, a piše se ispod napona iznad 1000 V [6.1.7], navedene su samo neke opšte odredbe u vezi sa bloka-
brojke koja predstavlja desetice. '_ .;ęíf;;- 1- to'.
-:š*Ë;đflI11a= _ _ ._ _ . _ _ _
f Kod kombinovanih konstrukcija rastavljača sa rastavljačima za uzemljenje, meha-
Tabela 3.41.0beležavan'e
J žila komand ¡10'S1gľ*fl
` l U1'lik3bl{WH 3 I_¡n¡Zm¡ - za pokretanje
' moraju' biti
' ' spregnuti' tako da ne mogu biti ' ' istovremeno
' '
uključena oba
. ... _ . . ., . . . . ., ' odnosno da 'e ri ukl`ucen`u 'edno od n`ih mehanički ukočen mehanizam za
Broj zila lzolovani provodnici sa zastitnom lzolovani provodnici bez zastitne _ -jš=-lastavllaça' J p J J J g J
_ (zeleno/žutom) žilom (zeleno/žute) žile »-i";lfp0kľetaHJe drugog'
S5 Prema tabeli 234 Prema tabeli 234 - Radi obezbeđivanja od slucajnog ili pogresnog ukljucenja, pogoni naprava koji sluze
, a) ___ Sp0¡.aš___.€m sla ____ .edna žila ze/žu ¡ __ __ _ _ _ _ ___ uzemljenje i_li električno rastavljanje pojedinih delova postrojenja od ostalih delova pod
J J _ J _J _ _ , H) 1ł~ËP0Jf1S"J€m_S QJH- SW 211€ CH, sa naponom moraju imati uređaje za blokiranje ili zaključavanje.
ostale cn, sa utisnutim brojevima, poče- i utisnutim brojevima, počevši sa 1 iz 3"~ -
_ „_ _ __, _„ _ Električna ili pneumatska zaštita od slučajnog ili pogrešnog rukovanja izvodi se tako
vsi sa l iz sredista; _ sredista;
26 ,b) u spoljašnjem sloju: po jedna žila ze/žu i 3 b) u spoljašnjem sloju: po jedna žila sm se uređaji mogu Llk.1-lucm 0d.nOSn.0 lskhučlll samo kad -le magnet Za bloklranje pobuđen
bg_ Ostaje en; be_ Ostaje CH; kad vazduh pod pritiskom dejstvuje na ventil za blokiranje. _ _ _
c) ii ostalim slojevima: jedna žila be, c) u ostalim slojevima: jedna žila be _ Vrata oklopllenfľg 111 Shčnog PQSUOJ enla kola su Pľlsmpačna 5130113 Smelu se Otvara“
ostale en _ ostale cn l _7_l__;_;f_;_samo
specij alnim ključevima. _ _ _ _ _ _
LEGENDA. „_ zema. _.Zu _ žuta. 6,, _ cma. be_ bem U opštem slučaju, u elektroenergetskim objektima realizuju se standardne mehaničke
-- .- l .<:1-1»- - _ .:-- i
„ -.
1_?f~_~ '_-H“
-Š,\____.:.__=.'_:.š:
'=”-i=_f.ii -' ' _
- 5--
1:' Tľiililielektrične blokade.
4 4»- '. fi-:::.
.'_?;'_l.__Ë:_ ..._ - _; __
'-._.=
J. L,“f2Ĺ.-4- '

Broj žila lzolovani provodnici sa zaštitnom lzolovani provodnici bez zaštitne .s l

a) Mehaníčke bl0kade
_ (zeleno/žutom) žilom (zeleno/žute) žile Ž
_ Funkcije mehaničkih blokada realizuju se pomoću raznih mehaničkih skloP ova već u
55 i Prema tabeli 2.34 _ Prema tabeli 2.34 -
-toku izrade ' aparata ili
rasklopnih - - celija
' -- Samim- tim,
- -~
mehanicke blokade su fiksne (ne mogu
ia) H Spđjflšfljem S¡0j1«fIj€<I1I121 žila ZC/ŽU, 21) H SP0¡j0ŠHj€m SZOJHI Sve Žilfi CH, SH menjati u toku eksploatacije) i vezane su samo za jedan par funkcija. Na primer, prema
Ostale cn, Sa utisnutim broievlma, poče- _ utisnutim brojevima. počevši Od 1 iz {_ P 5 gíodredbamaTehničkih preporuka TH-12a [5.3.17], primenjuju se sledeće mehaničke bloka-
vši od l iz središta; središta;
26 b) ub spoljašnjem
_ 1 _ sloju: po jedna žila ze/žu i b) ii
b spoljašnjem
1 _ sloju: po jedna žila smi _ _sël - u dalekovodnom polju visokog napona mehaničkom blokadom se sprečava uključe-
C' OS li 6 en”. _ _ _,_ 6' osu? e mi _ _ _,_ `“ zemljospojnika (ili noževa za uzemlj enj e) ukoliko su uključeni izlazni rastavlj ači;
; c) u ostalim slojevima: jedna zila be, ostale c) u ostalim slojevima: jedna zila be, . . _ _ , ._ ._, ,,
en Ostale en - u srednjenaponskim izvodnim celijama mehanickom blokadom sprecava se da se
i z <*«-i ' ziri' . V . . V . - . . v - . . . - v-
: _J
irekidacubaci
___ _ u radni polozaj ukoliko je ukljucen zemljospojni, 1 obrnuto da se ukljuci
LEGENDA: ze - zelena; žu - žuta; cri - crna; be - bela. _- ` z.._-:.;_;,~_- '
f _
zemljospojnikkada nije izvučen prekidač;
,_,=

Obezežavanje kv,ajeva provOdn 1-ka k0mandnO_Sl.gna¡m.h kabzova 3 - u svim srednjenaponskim ćelijama mehanički se sprečava ulazak u ćeliju kada nije
_..- 1---.=_. -_-z _if
'_ --'3'-:_ =.f";== 1 ,__ _
&
{__ cen prekidač.
Provodnici na krajevima komandno-signalnih kablova na mestima priključivanja U nekim zemljama se primenjuju i složenije mehaničke blokade, kao što je uzemljiva-
redne stezaljke ili direktno na aparate, po pravilu se obeležavaju plastičnim obujmicama _'_ "jesabimica srednjeg napona. Tada se obezbeđuje ,,logika ključeva“. Postupak je sledeći:
perlama) u bojama, a po potrebi i dodatnim slovnim i/ili numeričkim oznakama. Boje si 3 ŠT- iz svake ćelije kada je izvučen prekidač oslobađa se pripadajućí ključ i ubacuje na
se koriste u praksi za obeležavanje krajeva provodnika su: Ĺčnoodređeno mesto u kutiji sa ključevima;
_
312 s -=--
.-.. _^-s_-iz----z :-1-
_ 313
- --;--vs;-fa--__._
i -;'Ëi ='-iz-É:-'fi' 1: -'-
1

' 1 ;_._-:-i =.".Ë:_

_„-t_-- -:-_-.-rr_~_5_-
--.r . '-_æe-T-31
- :---: _-i.-:-;''-;š-
-__=; :=..- :a:+_=:;:'=
_ .I lþflíf.-“'
-_l -_"-_ '-'_'1..
_+=t“_=--Ĺ .5- \:-
;-\ - .li -:_ --
-_- k. .;_
z.-I-'I_- _g .""'=
_-;;:_=.': „_¡
I ' " ':-»;.:'.
wi ;._.___

- kada se ubace svi ključevi svih dovodnih i izvodnih ćelija u kutiju sa ključevjma,
oslobađa se ključ za zemljospojnik;
- ubacuje se ključ za zemljospojnik (najčešće u dovodnoj transformatorskoj ćeliji) j
omogućava manipulacija uzemljivanje sabimica.
Ovaj problem se značajno komplikuje ukoliko se primenjuje poprečno sekcionisanje
Posmatrani GIS se sastoji od dva sistema sabirnica (GS1 1 GS2) pri cemu je glavni sis-
P V tam GS1 podužno razdvojen na dve sekcije (levu i desnu) Logicke seme elektricnih blo
date su na slikama 3.46+3.50. Ono sto je u primeru neuobicajeno za nase uslove e
1` 3) mogućnost daljinskog komandovanja zemljospojnim prekidacima
- ._,i:
i-

Z b) primena _tropoložajne preklopke L/D/O (lolalno/daljinski/održavanje) na 01-manu

sabimica ili dva sistema sabirnica (moraju se primeniti dve kutije sa ključevima i obavezno
jokalnog upravljanja postrojenjem Pozicija „daljinski podrazumeva komandovanje
obezbediti logično mesto ključa iz spojne ćelije).
Sjaničnog racunara. Kao sto sama rec kazuje, pozicija „odrzavanje se koristi za remo
apafata;
b) Električne blokade
Funkcije električnih blokada realizuju se: POSTROJENIE (GIS) I UPRAVLJAČKA POSTROIENIE (GIS)

- ručno na nivou polja: preko klasičnih zičanih veza ako je predviđeno električno Manipuliacija nijednog drugog
l_.
aparata u polju nije u toku
komandovanje rasklopnim aparatima sa celije (polj a); Nema signala releja o
-i

- softverski: preko mikroprocesorskih uređaja zaštite i' upravljanja na nivou polja i/ili -if
anomalijama u polju -_ni

Nema anonialija u
preko staničnog računara u koji se preko optičkih kablova 1 odgovarajucih mikroprocesgf. f trajanju manipulacije
"l
Napajanje motora za _
skih uređaja unose podaci o statusu rasklopnih aparata u elektroenergetskim objektima. pogon rastavljača je ii redu

Prema odredbama Tehničkih preporuka TH-l2a [5.3.l7], primenjuju se sledeće elek- Zemljospojnik za uzemljenje
sabirnica je` otvo ren (*)
Nije dat nalog za ručno
uključenje prekidača
___

trične blokade: Q2 (Q I) Otvoren

Q5! Otvoren V'
- u dalekovodnom ili transformatorskom polju 110 kV treba sprečiti manipulacije ras- L
Q52 Otvoren Ĺ*
Q0 Otvoren -iii;
tavljačima u polju ako je uključen prekidač u polju; kNoromneamndae
- u dalekovodnom polju 110 kV treba sprečiti uključenje zemljospojnika ako je u1ç1ju_
čen izlazni rastavlj ač, odnosno izvlačivi prekidač;
. ...

p
Q3 0“'01'f-'FI fi
Poprccno
gpqjng
{ Q 2 Zatvoren
Q0 Zatvoren
H
poke BCIQI Q1 Zatvoren
- za standardno elektrodistributivno postrojenje 110 kV (tzv. H-šema), u sabirničkom a.
Q0 Zatvoren
2 I [Z Manipulacija

polju 110 kV treba sprečiti manipulacije rastavljačima ako su uključena oba dalekovodna Q2(Q 1) Zatvoren

prekidača ili ako je uključen jedan dalekovodni prekidač i jedan prekidač u transforma- 4 Q9 Zatvoren
poprečne Q2 Zatvoren
torskom polju 110 kV na suprotnoj sekciji sabirnica. -
'S'
3 vanepo
ošača
S .
pojno
LOKALNOKOMANDOVANJE { Q0 Zatvoren
Može se reći da na izbor blokada naj više utiču preporuke proizvođača postrojenja, kao ei-
Prebac
polje BC2(l)
Q1 Zatvoren
i prethodna iskustva korisnika postrojenja. U izboru primera za knjigu, autor se opredelio Poduüio Q12 Zatvoren ._ií _. i:r_. _l ._ .
SPOjl'10 Q0 Zatvoren
za visokonaponsko dalekovodno polje u GIS tehnologiji (sl. 3.45), i to u jednoj maksimalis- Te: poll: BS Qll Zatvoren
tičkoj verziji u izvođenju blokadnih uslova. -,-ii'.
_J
ii
,
Preklopka L/DIO u
u- na- _

položaju "Lokalno"

_ Podužno
1--1-if
Lokalna komanda
T T Ji-
@NT Qifi pâijgiåsi Qflfij NT@ j ._ Daljinska komanda
Preklopka DI'D DC
upoložaju Daljinski
osi Q1 @ija "rifípoije Qłl Q1 OE TR polje Dlv polje I Q1/ J-

Daii
ko Preklopka LID/O u
_ ._ . Gszl ii_ iľ
komeandovao položaju “Daljinski”
l I I i F Q5 Zatvoren
Q1? /Q2 Qi Q1 Q2
Q25K fêK Qi ĹFI Q2 Qi QiE_
\`/Q2
"H-:P*F_ u-I*

X |\J
` fl"šŽ 1
`
Zemljospojnik za uzemljenje
sabirnica je zatvoren (_*) ' ,.¡_. . -.-.Z

Qsi Q0 \QS2 è zo 9'__ Q0 \QS2 Odrežavan

Preklopka LFD/O u
položaju "Održavanje"
Je- -e o0 'Q ._ i*.._.
kome
andovao
Lokalna komanda T...-

nei
ųęí

Poprečno POPI'CČ110
spojno Q9 S_j___2_j_ Q9 SPOÅ (10
polje
(Bei) 3
Ë
N mining Š,O
ia-i-
Qãifã
»O
polje
(BC2)
Slika 3.46. Logička šema električne blokade sabirnickih rastavljca Q1 (Q2) NAPOMENE (*) Zemljospoj
H
O ípíp-5
:“"
<»o
cici iz oo nik Q15 za uzemljenje leve sekcije sabirnica GS1 za manipulaciju sa Q1 Zemljospojnik Q35 za uzemljenje
UO É oo CE
D
desne sekcije sabirnica GSI za manipulaciju sa Q1 Zemljospejnik Q25 za uzemljenje sabirnica GS2
Slika 3.45. Primer jednopolne šeme GIS-a za manipulaciju sa Q2

314 s
 J

_s__.__3 I

_„uf”
L-„-.„
c) primena dvopoložajne preklopke D/D-DC (daljinski/daljinski-DC) na ormanų Posrnommn (nis) UPRAVUACKA JEDINICA ! POSTROJENJE (GIS)
i „__
ceiitracije signala za povezivanje sa RTU-om (engl. Remote Terminal Unit). Pozicija Manipulacija ni jednog drugog l i

aparata u polju nije u toku

ski-DC“ podrazumeva daljinsko komandovanje iz nadređenog dispečerskog centra. Dakj Nema signala releja o
komandovanje iz nadređenog centra se „dodeljuje“ iz trafostanice. Kao alternativa ovo J anomalijarna u polju l
l
rešenju je direktna komunikacija staničnog računara i nadređenog DC preko komunikacionihfjg Nema anoinalija u __
trajanju manipulacije
l Napajanje motora za
protokola (poglavlje 3.4.3) pri čemu bi se izbor mesta komandovanja vršio softversk`1 IZ
` 11ad_11}'z ËŽ pogon zemlj. pr. je u redu

i
ređenog DC (dakle, komandovanje iz nadređenog centra se „preuzima“ od trafostanice). S Nije dai nalog za nično 8
I
uizijueenjz preiuaaea mi QManipulacija
_ __
1
Automatski prekidač
i naponskih kola zatvoren . . - ímęv
-:- sam
POSTROJENJE (GIS) - UPRAVLJAČKA JEDINICA POSTROJENJE (GIS)
i
i
I ia Nema
ij _ . Ĺ:
'zr' napona
Manipulacija ni jednog drugog ~ :=~;
aparata u polju nije u toku ._i_ _ Q9 Otvoren f
sf."-;¡
..-
Nema signala releja 0 ri. : '. ' 11..
J anomalijama u polju E *-1-„5" Lokalna komanda 7
. v-¡ `
ri *Ilie-
.
i
Nema anomalija u =¡_.
"' i Preklopka IJDIO u 1.-_

trajanju manipulacije položaju “Loka[no"

i
i
Napajanje motora za l i - * l Loka
no
I
pogon zemlj. pr. je u redu ` " -É - i PrekloP ka LIDIO u
i . '__'UE L j komeandovao položaju “Održavanje” l.
łl
ii Nije dat nalog za ručno
. . _ -_
Qsl
52
`
_
' -_
--
ii.
iii
uključenje prekidača Maniligflagija _ iz Ualjinska komanda
Preklopka DID-DC
Q1 Otvoren l & + '
' i i-' - u položaju "Daljinski"
1 _z.. ,-
Q2 Otvoren ii Preklopka I../DIO u
- i -1..»_ juisko mandovanje
Da položaj u “Ðalj inski"
i _ ko
Q9 Otvoren - šľe' ff'
_Ć-, .
: __ f-T.

Lokalna komanda
r
_„-__. -.
_- 5:21.
I Slika 3.48. Logička šema el ektricne
' " blokade DV zemljospojnog prekidača Q8
i .-
Preklopka UDIO u
položaju "Lokalno"
Lokano Preklopka LIDIO u i >- 1 ` POSTROJENJE (GIS) - LTPRAVLJAČKA JEDINICA POSTROJENJE (GIS)
komandovanje položaju "Održavanje" > 1 j
..„ ':_.1_
I -f :ii iggi-_I \Ž
Manipulacija nijednog drugog
-_
i
i z-Š- _=se-ff
-;-'Š' aparata u polju nije u toku
1 4-. -1

7_
-i-_ _a
F
Daljinska komanda 5 _-"If j
i
Nema signala releja o
ja ». -z . z,3. i ._ .i_
Preklopka DID-DC
_

.
_T.'€'.'

-Zł
1' i
nnomalijama u polju z
„Fi

i-il u položaju “Daljinski”

i I .-1
V ~'_';'- Nema anomalija u
i=| Preklopka UDIO u i _ trajanju manipulacije
3
.i i
Da
jinsko 1 ; -L i_:
položaju "Daljinski" , . . _ _-_,_ i Napajanje motora za _
_ill.. komandovanje _ 2.5 _fi ` pogon zemlj. pr. je u redu
- `.'J.'.

._.

'_š;¡i Nije dat nalog za nično j

«.
:i
Ĺ
ii'- l uključenje prekidača _'I
i"|l
$
Slika 3.47. Logička šema električne blokade zemljospojnih prekidača Q51 (Q52) É f- . }_
É
Q9 _ _
'i
E -F _ QSI Otvoren hí . -.i
in
if"
.f É

åhfl Q0 Otvoren i j åi Manipulacija

ii ; 4“
íý->
fíá i c) Primena Bulove algebre za prikazivanje blokada _f- '.-'V' ii
_i-He , _;*
.j_j¡_._. . Q52 Otvoren i

if; iz ' li
i
'_' 'f 4 _
Q8 Otvoren
if I
'i
ii
Primer primene Bulove algebre za prikazivanje blokada data je u tabeli 3.42 i to za I i Š.: '

'_ '_' i
l

i
ti GIS koji se sastoji od dva sistema sabirnica (GSI i GS2), pri čemu je glavni sistem GSI
f 1-:.' i -\
_ Lokalna komanda
-«. .-.

=iii-i _. ii. _-z

đcliýl
i
t
x :4.- podužno razdvojen na dve sekcije (levu i desnu). Jednopolna šeme ovog GIS-a prikazana je
:Č = ,=_.
"-2 .
i Preklopka unio U íęi

E“i i-`
Loka
rio položaju “I..okalno"
x
... 'i.'
_
na slici 3.45. s
i
komandovane
if: ii l- _J _ _ „- Ž'
.¡_É i P.
if .| :„
'eliti I -:z:Il-I:
Q1
.._¡ Daljinska komanda
1. 1 1 " J.:-
.;-
i _.- _J. i„_.. .i _
:¡.
'.¡
.i
¡i

\-
:7Ž*l23+à-
a) Kakvaje to „antipompage “ blokada?
;;
:.' '_=:-ii .~ž
; ;

.li
in
-'~- ' li

Daljinsko
Preklopka IJDIO u
položaju "Daljinski"
Preklopka DID-DC
u položaju "Daljinski" .„..4__
.i
'r

i. :- Prema Pravilniku o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog _fa . komeandovao

in-n
`;
'_
,_.__aga:
.-. Ĺ. -. i -1

i -2
2
i ilj.i napona iznad 1000 V [6.1.7], ako prekidači imaju motorni pogon sa uređajem za automat;