Miroslav PETERCA, dipl. inž.

pukovnik geodetske službe

Nikola RADOŠEVlC
pukovnik geodetske službe u penziji Stručna recenzija
Miroslav PETERCA
Slobodan MILISAVLJEVIC, dipl. inž.
Jordan STOŠIĆ
ppukovnik geodetske službe
Zivojin M IR A Z lC
Filip RACETIN, dipl. inž.
Tehnička redakcija i oprema
ppukovnik geodetske službe
Miodrag ZIVAD IN OVIC , graf. inž.

Jezički iedaktor
Stevan KOJIĆ

KARTOGRAFIJA

IZ D A N J E V O J N O G E O G R A F S K O G IN S T IT U T A
Beograd, 1974.
S A D R Ž A J

Geometrijski metodi 29
Kote 29
Izohipse 30
Plastični metodi 37
Metod plastike senki 37
Metod plastike boja 51
Kombinacije geometrijskih i plastičnih metoda 59
Perspektivno predstavljanje reljefa 62

1. P R E D M E T I P O D E L A K A R T O G R A F IJ E . Tlo i vegetacija 63
GEOGRAFSKA KAR TA 1 Značaj 63
1.1. Zad atak i podela kartografije 3 Klasifikovanje 64
1.1.1. Predmet 3 Predstavljanje 65
1.1.2. Definicija 3
Naseljena mesta 69
1.1.3. Podela 4
Značaj 69
1.2. P o jam i svojstva geografske karte 6 К lasifik ovan je 70
1.2.1. Pojam 6
Predstavljanje 72
1.2.2. Svojstva 6 Objekti 76

1.3. K lasifik ov an je geografskih karata 8 Značaj 76

1.3.1. Ranije klasifikovanje 8 Klasifikovanje 77
1.3.2. Novije klasifikovanje 9 Predstavljanje 77
1.3.2.1. Klasifikovanje po teritorijalnom zahvatu 10 Komunikacije 79
1.3.2.2. Klasifikovanje po sadržaju 10 Značaj 79
1.3.2.3. Klasifikovanje po razmeru _ 11 Klasifikovanje 80
1.3.2.4. Klasifikovanje po nameni 11 Predstavljanje 82
1.4. Elem en ti geografske karte 12 Sredstva za vezu 85
Literatura 13 Granice 86
Značaj 86
2. G EO G R AFSK I ELEM EN TI KA R TE 15 Klasifikacija 86
2.1. H idro grafija 17 Predstavljah je 87
2.1.1. Stajaće vode 19 , Ograde 88

2.1.2. Tekuće vode 22 Geografski nazivi 88

2.1.3. Objekti za vodu 23
Značaj 88
2.2. R eljef 26 Klasifikovanje 89
2.2.1. Značaj i klasifikovanje 26 Zahtevi 89
2.2.2. Predstavljanje reljefa 28
Broj i izbor naziva 90
Slova za nazive 91
Raspored naziva 92
 V VI

2.8.7. Pravopis i upotreba skraćenica 96 .3.10.1. Modificirana polikonusna projekcija 196

со со со
2.8.8. Pisanje naziva na stranojteritoriji 101 .3.10.2. Lambertova кonformna konusna projekcija 205
2.8.9. Instrukcije, rečnici i registri 105 .3.11. Projekcioni sistemi 212
Literatura 107 3.3.11.1. Poprečna Merkatorova projekcija i UTM mreža 213

3.4. Podela, nomenklatura i formati listova 223

3. M AT E M A T IČ K I ELEM ENTI K A R T E 109
3.4.1. Podela na listove 224
3.1. Geodetska osnova 111 3.4.2. Nomenklatura listova 226
3.1.1. Zemljina površina i oblik 112 3.4.3. Formati listova 231
3.1.2. Dimenzije elipsoida 112 3.4.4. Podela, nomenklatura i formati naših karata 232
3.1.3. Orijentacija elipsoida 113 Literatura 239
3.1.4. Kartografski kontinuitet 114
3.1.5. Objedinjavanje geodetskih mreža 118
4. OB LIK O VA NJE K A R A T A 241
3.1.6. Oslone tačke 120
4.1. Geografska karta kao slika prirode i prostora 244
3.2. Razmer 121 4.1.1. Prag čitljivosti i struktura karte 244
3.2.1. Lmtjski razmer 122 4.1.2. Spoljašnji izgled karte 245
3.2.2. Površinski razmer 126 4.1.3. Principi kartografskog predstavljanja 246
3.2.3. Uticaj razmera na tačnost merenja 128 4.1.4. Likovno komponovanje karte 248
3.2.4. Razmer kao kartografska kategorija 129
3.2.5к Sistemi razmera 131
4.2. Razvoj oblikovanja geografskihkarata 249
4.3. Oblikovanje kartografskih uslovnih znakova 252
3.3. Kartografske projekcije 138
4.3.1. Simboličnost znakova 253
3.3.1. Koordinatni sistemi 138
4.3.2. Preglednost karte 255
3.3.2. Kartografska mreža 142
4.3.3. Kontrasnost 256
3.3.3. . Zadatak kartografskog preslikavanja 143
4.3.4. Čitljivost 260
3.3.4. Deformacije 144
4.3.5. Estetski izgled 262
3.3.5. Opšta teorija kartografskog preslikavanja 149
4.3.6. Crtež _ 262
3.3.5.1. Jednačina površine 149
4.3.7. Boja 267
3.3.5.2. Primena opštih jednačina na sferu 153
4.3.7.1. Osnovna pravila za harmoniju boja 270
3.3.5.3. Primena opštih jednačina na elipsoid 154
3.3.5.4. Projekcija 157 4.4. O blikova n je naziva i brojki 272
3.3.5.5. UsTov konformnosti 158 4.4.1. Pojam oblikovanja naziva i brojki 272
3.3.5.6. Uslov ekvivalentnosti 159 4.4.2. Specifičnosti kartografskih slova ibrojki 273
3.3.6. Razni aspekti izbora projekcije 160 4.4.3. Vrste slova 274
3.3.7. Izbor projekcije za topografske karte 165 4.4.4. Veličina, boja i špacija 277
3.3.8. Projekcije ostalih nomenklaturnih karata 167
4.5. Oblikovanje formata 280
3.3.9. Projekcije nomenklaturnih karata SFRJ 168
3.3.9.1. Poliedarska projekcija 169
Literatura 281
3.3.9.2. Gaus-Krigerova projekcija 174
3.3.9.3. Merkatorova projekcija 190 5. K A R T O GR AF SK O GENERAL1SANJE 283
3.3.10. Projekcije Međunarodne karte sveta 1:1 000 000 196, ■fr.l. Zadatak i smisao kartografskog generalisanja 285
 VII
VIII
Vidovi kartografskog generalisanja 289
6.6. Sistem kon trolnih kartografskih radova 370
Faktori koji utiču na stepen generalisanja 295
Literatura 373
Generalisanje geografskih elemenata 298
Generalisanje elemenata hidrografije 298 7. K A RT O G R AF SK I IZVORI 375
Generalisanje reljefa predstavljenog izohipsama 302
Generalisanje naseljenih mesta 314 7.1. Klasifikovanje 377
Generalisanje komunikacija 322 7.2. Astronomsko-geođetski izvori 379
Generalisanje elemenata vegetacionog pokrivača 325 7.2.1. Koordinate tačaka 379
Izbor geografskih naziva 328 7.2.2. Visine tačaka 380
Literatura 329
7.3. Topografsko-kartografskiizvori 381
7.3.1. Karte 381
RE D AK CIJ A G EO GRA FSKIH K A R A T A 331
7.3.2. Foto-snimci 386
Pojam redakcije geografskih karata 333
7.4. G eografsk o-statistički izvori 389
Opšti redakcijski radovi 334
Posebni redakcijski radovi 7.4.1. Opisi zemljišta 390
336
7.4.2. Geografske studije 391
Redakcijski kadar i redakcijska tela 336
7.4.3. Statistički podaci 391
Ideja i. projekt karte 338 7.4.4. Ostali izvori 392
Izrada projekta karte 340
7.5. Kartografska dokumentacija i evidencija 392
Uputstvo za izradu karte 342
Literatura 394
Tehnološki plan 343
Izbor kartografskih izvora 343
8. TEM A TSK E K AR TE I GE OG RA FSK I AT LASI 395
Geografsko proučavanje teritorije kartiranja
i izbor metoda izražavanja geografskog 8.1. Tematske karte 397
sadržaja 344 8.1.1. Klasifikacija 398
Izbor i kategorizacija geografskih elemenata 345
8.1.2. Sadržaj 399
8.1.3. Autorski original 401
Rešavanje načina predstavljanja reljefa 348
8.1.4. Kartografska izražajna sredstva 403
Izbor ekvidistanicje 349
8.1.4.1. Granične linije 404
Granične izohipse za visinsku skalu 353
8.1.4.2. Boje 405
Izbor plastičnih metoda 357
8.1.4.3. Prosti geometrijski znaci 405
Ključ kartografskih uslovnih znakova 362 8.1.4.4. Simbolični znaci 406
Principi diferencijacije sadržaja karte grafičkim 8.1.4.5. Skalari i vektori 408
sredstvima 362 8.1.4.6. Neposredno objašnjenje 409
Broj kartografskih uslovnih znakova 364 8.1.4.7. Brojčano-slovne oznake 410
Izbor slova i brojki 366 8.1.4.8. Površine 411
Izbor boja i rastera 367 8.1.4.9. Broj- elementarnih znakova 411
8.1.5. Metodi prikazivanja sadržaja 412
8.1.5.1. Metod kvalitativnog rejoniranja 413
Izbor procesa izrade karte 368
8.1.5.2. Metod areala 414
 IX
X
8.1.5.3. Metod linija kretanja 416
8.1.5.4. Metod znakova 418 10.1.4. Primena numeričke analize 471
8.1.5.5. Metod kartodijagrama 420 10.1.5. Primena nomograma 477
8.1.5.6. Metod kartograma 422
10.2. Konstruisanje kartografske osnove 480
8.1.5.7. Metod vektora 425
8.1.5.8. Metod izolinija 426 10.2.1. Kontruisanje sa pravouglim koorinatama 480
8.1.5.9. Metod tačaka 428 10.2.2. Konstruisanje sa polarnim koordinatama 486
10.2.3. Konstruisanje prostijim priborima 487
8.2. G eografski atlasi 429
10.3. Automatizacija kartografskih računanja
8.2.1. Vrste geografskih atlasa 429
i konstruisanja mreža 489
8.2.1.1. Klasificiran je po teritorijalnom zahvatu 430
Literatura 490
8.2.1.2. Klasificiran je po sadržaju 430
8.2.1.3. Klasificiran je po nameni 431
11. O CENA TAC NO STI TO POG RAFSK IH
8.2.2. Specifičnosti izrade atlasa 431
KARATA 493
Literatura 433
11.1. Osnovni pojmovi i definicije 495
9. RELJEFNI M ODELI I RELJEFNE K AR TE 435 11.1.1. Pojam greške 496
11.1.2. Klasifikacija grešaka 496
9.1. R eljefni m odeli 437 11.1.3. Merila za izražavanje tačnosti 498
9.1.1. Izrada prostijih modela. 437 11.1.4. Prenošenje grešaka 500
9.1.2. Izrada preciznijih modela 439
9.1.2.1. Izbor visinskog razmera 439 11.2. Tačnost grafičko-konstru ktivnih radn ji 504
9.1.2.2. Izrada stepenastog modela 441 11.2.1. Tačnost konstruisanja 504
9.1.2.3. Oblikovanje modela 444 11.2.2. Tačnost nanošenja i merenja 506
9.1.2.4. Bojadisanje modela 446 11.3. Geometrijska tačnost topografskih karata 508
9.2. R eljefn e karte 447 11.3.1. Pojam i ocena geometrijske tačnosti 509
9.2.1. Kamena 447 11.3.2. Prethodna ocena tačnosti 510
11.3.2.1. Prethodna ocena horizontalne tačnosti 511
9.2.2. Izrada 448
11.3.2.2. Prethodna ocena visinske tačnosti 519
9.3. Ostali m etodi d obijan ja reljefn og m odela 452 11.3.2.3. Neki standardi prethodne ocene tačnosti 532
9.3.1. Grafičko dočaravanje reljefne karte 452 11.3.3. Stvarna ocena tačnosti 537
9.3.2. Anaglifne karte 453 11.3.3.1. Metodi ispitivanja 538
Literatura 455 11.3.3.2. Stvarna ocena horizontalne tačnosti 539
11.3.3.3. Stvarna ocena visinske tačnosti 541
11.3.3.4. Rezultati nekih ispitivanja tačnosti uSFRJ 547
10. K AR T O G R A FS K A R AČ U N AN J A
11.3.3.5. Neki rezultati ispitivanja u drugim zemljama 551
I K ONSTRU KCIJE 457
Literatura 553
10.1. Kartografska računanja 459
10.1.1. Opšta načela kartografskih računanja 459 12. INSTRUM ENTI I MA TE RIJAL 555
10.1.2. Operacije sa koordinatama raznih sistem.a 462
12.1. Instrumenti 557
10.1.3. Početni meridijan 469
12.1.1. Veliki koordinatograf 557
12.1.2. Automatski koordinatograf 559
 XI XII

12.1.3. Pantograf 560 13.3.4. Izrada originala senki 604

12.1.4. Optički pantograf 565 13.3.5. Korektura izdavačkog originala 605
12.1.5. Variomat 567 13.3.6. Izrada maketa i maski 606
12.1.6. Uređaji za izradu naziva 568 13.3.7. Korektura i pregled korekturnog primerka 607
12.1.6.1. Aparati tipa pisaćih mašina 568
12.1.6.2. Aparati za graviranje slova i brojeva 569 13.4. Umnožavanje karte 607
12.1.6.3. Aparati za fotoslaganje 570 13.4.1. Priprema 608
13.4.2. Štampanje tiraža 609
12.2. Materijali 574
13.4.3. Dorada 610
12.2.1. Crtaća hartija 574
12.2.2. Plastični listovi 576 13.5. Metodi za ubrzanu izradu karata 611
Literatura 578 13.5.1. Izrada satsavljačko-izdavačkog originala 611
13.5.1.1. Izrada crtanjem 611
13. PR O C ES IZ R A D E K A R T E - 579 13.5.1.2. Izrada graviranjem 612
13.1. Priprem ni radovi 582 13.5.1.3. Kombinovana izrada 613
13.1.1. Proučavanje zadataka 583 13.5.2. Izrada karata primenom mehanizacije i automatizacije 613
13.1.2. Proučavanje kartografskih izvora i teritorije 13.5.2.1. Automatizacija kartografskih informaciono-potražnih
kartiranja 583 sistema (IPS) 615
13.1.3. Rarzada matematičkih i geografskih elemenata 584 13.5.2.2. Preobražaj kartografskih podataka u pogodan
13.1.4. Razrada redakcijskih uputstava i tehnološkog plana 585 oblik za izradu u elektronskim računarima 616
13.5.2.3. Automatizacija satsavljačkih i izdavačkih radova u
13.2. Sastavijački radovi 587 procesu izrade karte 619
13.2.1. Upoznavanje programa izrade karte 588 13.5.2.4. Razrada i primena kompleksnih automatizovanih
13.2.2. Računanje projekcije 589 sistema kartiranja 626
13.2.3. Priprema kartografskih izvora 589 13.5.3. Izrada foto-karte 627
13.2.4. Konstruisanje okvira, mreža i geodetskih tačaka 590
13.6. Dopunjavanje sadržaja karata 627
13.2.5. Prenošenje sadržaja na original 590
13.2.5.1. Foto-mehaničko prenošenje 590 Literatura 631
13.2.5.2. Pantografisanje 592
13.2.5.3. Precrtavanje 593 14. PREGLED R A Z V IT K A K ARTOGR AFIJE
13.2.6. Geografsko proučavanje teritorije kartiranja 593 U SVETU 633
13.2.7. Sastavljanje sadržaja karte 594
14.1. Uvod 635
13.2.8. Obrada okvira, veza i vanokvirnogsadržaja 594
13.2.9. Izrada oleate i spiska naziva 595 14.2. Kartografski crteži primitivnih naroda 637
13.2.10. Korekturni radovi 595
14.3. Antička kartografija 638
13.3. Izdavački radovi 596 14.3.1. Kartografija starih kulturnih naroda Istoka 638
13.3.1. Priprema plavih kopija ili predložaka 597 14.3.2. Grčka kartografija 640
13.3.2. Izrada izdavačkog originala 598 14.3.2.1. Jelinska epoha 641
13.3.2.1. Metod iscrtavanja 598 14.3.2.2. Jelinistička epoha 642
13.3.2.2. Metod graviranja 598 14.3.2.3. Rimljanska epoha 644
13.3.3. Izrada originala naziva 602 14.3.3. Rimska kartografija 646
 XIII

14.4. Srednjovekovna kartografija 649

14.4.1. Rrrrci srednji vek 649 Kartografija jugoslovenskih zemalja
14.4.1.1. Hrišćanska kartografija 649 od X V I do X V III veka 704
14.4.1.2. Islamska kartografija 650
Procvat kartografije и XV I i XVII veku 704
14.4.2. Kartografija XIII— X V veka 653
Prvi premeri и XVIII veku 716
14.4.2.1. Portolanske ili kompasne karte 653
14.4.2.2. Karte sveta 655 Kartografija jugoslovenskih zemalja u X I X
14.4.2.3. Obnova Ptolemeja i pojava štampe 658 veku i do prvog svetskog rata 722
Srbija 723
14.5. Kartografija novog veka 659
Crna Gora 727
14.5.1. Kartografija velikih geografskih otkrića 659
Zemlje pod turskom vlašću 730
14.5.2. Procvat kartografije и XV I— XVII veku 660
Zemlje pod habzburškom vlašću 733
14.5.3. Kartografija XVIII— X X veka 668
14.5.3.1. Kritički duh u kartografiji 669 Jugoslovenska kartografija između dva
14.5.3.2. Prvi nacionalni premeri na geodetskoj osnovi 672 svetska rata 733
14.5.3.3. Kartografija X IX veka do 1870 god. 675
Jugoslovenska kartografija posle drugog
14.5.3.4. Kartografija epohe imperijalizma 681 741
svetskog rata
14.6. Savremena kartografija 688 Literatura 744

14.7. Međunarodna saradnja na polju kartografije 688

14.7.1. Međunarodne organizacije 688
14.7.2. Međunarodna karta sveta 1:1 000 000 690
Literatura 690

15. PREGLED ISTORIJE K ARTO GRAFIJE

J U G O S L O V E N S K IH Z E M A L J A 691

15.1. Uvod 693

15.1.1. Opšta karakteristika 693
15.1.2. Izvori 693
15.1.3. Podela na periode 694

15.2. Najstariji podaci о kartiranju jugoslovenske

teritorije 695
15.2.1. Primitivna kartografija 695
15.2.2. Antička kartografija 696

15.3. Kartografija jugoslovenskih zemalja

u srednjem veku 698

15.3.1. Rani srednji vek 698

15.3.2. Kasni srednji vek 701

PR ED GOV O R
Kartografija kao teoretska i praktična naučna disciplina je, naročito
posle Drugog svetskog rata, kroz neprestano proširivanje područja
njene primene, doživela takav uspon da danas praktično ne postoji
oblast ljudske delatnosti u kojoj se ne oseča potreba za jednim od
mnogobrojnih vidova kartografskog izražavanja. Karta je specifičan
način informisanja jer je grafička predstava informacije često jedino
moguća i korisna, a ponekad i jedino razumljiva. Neuporedivom oči-
glednošću i pristupačnošću karta osvaja sve veći broj korisnika.
Vojnogeografski institut se osećao obaveznim, s obzirom da je
jedan od nosilaca kartografske aktivnosti, naročito u domenu
Topografske kartografije, da pokrene inicijativu za izradu ove publi-
kacije. Rad na obradi je započeo 1966.,. a rukopisi..su završeni 1969.
godine. Autori mole da se ova činjenica uvaži prilikom ocenjivanja
„ažurnosti” izložene materije. Relativno dug vremenski razmak iz-
među završetka autorskih rukopisa i izdavanja je, pored ostalog,
prouzrokovan i teškoćama u usaglašavanju sadržaja, s obzirom da
su autori nezavisno obrađivali pojedine delove.
Od 1969. do danas, u kartografsku praksu, pa i teoriju, unete su
veoma značajne inovacije, One se pre svega odnose na brz razvoj
Tematske kartografije i uvođenje automatizacije u kartografsku
praksu. Treba reći da mi u ovim oblastima još ne raspolažemo
XVI
Knjiga je koncipirana i kao udžbenik, i kao šira stručna informa-
cija. Namenjena je za stručno usavršavanje vojnih i civilnih geo-
detskih kadrova, ali se može koristiti i u nastavi odgovarajućih škola
i fakulteta. Nastavni programi iz Kartografije na geodetskim fakul-
tetima i višim geodetskim školama obuhvataju u prošeku manje
gradiva od ovde izloženog. U tom slučaju lako je izvršiti redukciju
gradiva u knjizi na programski nivo. Studentima Geografije knjiga
može poslužiti kao šira stručna literatura, jer su obim i detaljnost
izložene materije veći od njihovog nastavnog programa.
Uobičajeno je da autori ovakvih specijaliziranih publikacija budu
stručnjaci koji se profesionalno bave obučavanjem kadrova. Međutim,
autori ove knjige su stručnjaci iz prakse sa bogatim stručnim, ali
nedovoljnim pedagoškim iskustvima. To može biti razlog, ma da ne i
opravdanje eventualnih metodoloških i terminoloških neusklađenosti.
Konačno, treba reći, da knjiga nije mogla obuhvatiti sve postojeće
discipline i teme u zaista širokom području Kartografije. To, zapravo
nije bio ni cilj. Sadržaj knjige, pogotovo nekih delova, obrađivan je
sa dosta napora prouzrokovanih pre svega nedostatkom naše lite-
rature, te su autori bili prinuđeni da odgovore na mnoga pitanja
traže putem vlastitih istraživanja. Korišćena strana literatura obra-
đuje strana^ ±skustva, pa se prilikom njenog konsultovanja moralo
biti kritičan u prenošenju na naše uslove, u prostor Jugoslavije.
Uvereni smo da će pojava ove knjige ublažiti nedostatak stručne
literature iz oblasti Kartografije na našem jeziku.
Ukoliko će postojanje ove knjige dati podsticaj daljem razvoju
Kartografije, olakšati njeno izučavanje, autori i izdavač će biti do-
voljno nagrađeni za uložene napore.
U Beogradu, 1974. VO JN OGEO GRAF S KI INSTITUT

značajnijim sopstvenim iskustvima. Verujem o da će se ta praznina AUTORI

popuniti izdavanjem posebnih publikacija, ili, što je želja autora, u
sledećem izdanju ove knjige.
Korisnik će primetiti da je najviše prostora dato teoriji i praksi
izrade topografskih karata. To je i razumljivo s obzirom na pretežnu
profesionalnu orijentaciju autora i izdavača. U vezi s -tim., treba na-
glasiti da se sva izlaganja principa, metoda i rešenja pretežno odnose
na topografske karte, izuzev onih gde je to u naslovu ili tekstu
drukčije naglašeno.
Uoči predaje knjige javnosti iznenada je
preminuo ppuk. geodetske službe Slobodan
MILIŠ AVLJEVIČ, dipl inž., jedan od
autora. Ostali autori posvećuju ovu knjigu
njegovoj uspomeni.
KARTOGRAFIJA
PREDMET I PODELA
KARTOGRAFIJE.
GEOGRAFSKA
KARTA

Autor: Radošević Nikola


1. PREDMET I P OD ELA KARTOGRAFIJE
G E O G R AF SK A K A R T A
1.1. Zadatak i podela kartografije
1.1.1. Predmet
Predmet kartografije je karta kao poseban oblik predstavljanja
objektivne stvarnosti. Ta stvarnost je Zemljina površina, oblici sa
objektima na njoj kao rezultat čovekove i prirodne delatnosti, a
zatim i prirodne i društvene pojave koje mogu da se dovedu u vezu
sa Zemljinom površinom (geografske karte). U toku razvoja i sada ta
stvarnost može da bude i površina nekog drugog nebeskog tela iz
Sunčevog sistema, npr. Meseca (karta Meseca), pa i ceo vidljivi deo
nebeskog svoga (zvezdane karte).
Pored karte, u oblike kartografskog predstavljanja ubrajaju se i
reljef i globus, te su i oni predmet kartografije. Međutim, količinski
odnos reljefa i globusa prema kartama je u prošlosti bio neznatan,
pa kao predmet kartografije nisu ni bili karaktenšfičnir4
1.1.2. Definicija
Kartografija je nauka koja izučava sadržaj karata i način njegovog
izražavanja, a takođe metode izrade, izdavanja i iskorišćavanja
karata. Ona razrađuje teoretske osnove i utvrđuje principe na kojim
bazira karta, metodiku i tehniku izrade karte i osnovne pravce
njenog iskorišćavanja.
Neophodni preduslov za izvođenje teoretskih zaključaka i utvrđi-
vanje principa je istraživanje, te se kartografija bavi i istraživačkim
ili eksperimentalnim radom. Eksperimentalni rad je osnova za pro-
veru teoretskih saznanja, utvrđivanje principa, razradu metodike i
tehnike izrade i iskorišćavanja karata.
Pod kartografijom se često razume i celokupna delatnost, usmerena na
izradu ražmh vrsta karata (npr. „ državna kartografijan, ~„vđjna kartogra-
Radoševlč Nikola
fvja” , „privatna kartografija” tj. državna, vojna, odnosno privatna kartograf-
ska delatnost), kao i rezultati kartografske delatnosti u smislu osnovnih svoj-
stava (npr. „sovjetska kartografija”, „američka kartografija”, jugoslovenska
kartografija” ).
Reč kartografija je složenica od dve grčke reči: zap-rrig, (lat. charta) = list
hartije, povelja' karta, i ypoupco = pišem, crtam, i znači crtanje- karata. Ona
kod starih Grka nije korišćena u današnjem smislu. Najpoznatiji kartograf
starog sveta Ptolemej je u II v. definisao geografiju kao „linijsko predstav-
ljanje dela Zemlje sa svim onim što se na nju odnosi” ; od X V III v. proble-
matikom kartografije se bavi i geodezija. Tek krajem X I X i početkom X X v.
ona se oformljuje u samostalnu nauku. Još nema jedinstvenog pogleda na
njeno mesto među ostalim naukama; dok je jedni postavljaju uz geodeziju,
drugi joj i danas nalaze mesto uz geografiju. S obzirom na takav tretman,
kartografija bi pripadala grupi prirodnih nauka. Međutim, kad je reč о kar-
tografiji kao proizvodnoj delatnosti treba se složiti sa konstatacijom da je
ona područje tehnike. Pri tretiranju pitanja stila grafičkog, odnosno karto-
grafskog predstavljanja govori se i о umetničkoj strani kartografije, iako
sama karta nije proizvod umetnosti. Zbog promena do kojih je došlo počev
od X V III v. u procesu izrade karata i njihovoj socijalnoj nameni bilo je i
tendencija da se ospori celishodnost termina kartografija, pa i pokušaja da
se izbegne upotreba tog termina, ali bez nekog naročitog uspeha.
1.1.3. Podela
S obzirom n a karakter delatnosti kojom se bavi kartografija razli-
kujemo:
a) naučnu kartografiju (kartografsku nauku),
— teoretsku i
— eksperimentalnu, i
b) proizvodnu kartografiju (kartografsku tehniku).
Naučna i proizvodna kartografija su međusobno usko povezane.
Svaki veći kartografski poduhvat zahteva da se prethodno postave
naučni osnovi i utvrde principi po kojima će se raditi, i da se izvede
ceo niz istraživačkih radova radi pro vere tih osnova i principa.
S druge strane, iskustvo na izradi svake nove karte dovodi do novih
saznanja i na taj način obogaćuje kartografsku nauku. Dobra karta
može da se dobije samo objedinjenim naporima kartografske nauke
i kartografske proizvodne delatnosti.
Kartografija je kao nauka opširna i složena, pa se—radi lakšeg
i sistematskijeg izučavanja deh, s obzirom na tematiku, na nekoliko
grana ili disciplina. Kod nas je odomaćena podela na sledeće grane:
— opštu kartografiju,
— matematičku kartografiju i
— praktičnu kartografiju.

Predmet i podela kartografije
Opšta kartografija izučava karte uopšte, njihove osobine, klasi-
fikaciju, elemente; sadržaj, sredstva i metodiku grafičkog izražavanja.
Dalje, ova disciplina izučava i metode analize, ocene i način korišće-
nja karata za razne potrebe. U okviru opšte kartografije proučavaju
se i najvažnije etape i zakonitosti njenog razvoja u vezi sa razvojem
ljudskog društva.
Matematička kartografija se bavi izučavanjem kartografskih pro-
jekcija, vrsta i njihovih osobina, metoda ocene i izbora projekcije
za razne karte. Ona izučava i ostale elemente matematičke osnove
karata. Pored toga, bavi se i problemima merenja na kartama u
vezi sa osobinama primenjene projekcije.
Praktična kartografija izučava pitanja naučno-tehničkog rukovo-
đenja izradom karata i razrađuje tehniku i metodiku sastavljanja
karata- Praktična kartografija se bavi i izučavanjem načina i sred-
stava oformljavanja karte u grafičkom smislu radi umnožavanja u
potreban broj primeraka, kao i samom tehnikom i tehnologijom
izdavanja karte. U domen ove discipline spada i proučavanje plani-
ranja i organizovanja kartografske proizvodne delatnosti.
Jedni autori izdvajaju iz domena praktične kartografije repro-
dukciju Tcarata kao posebnu disciplinu kartografije koja izučava
metode i procese umnožavanja karata. Drugi opet smatraju i karto-
metriju kao posebnu granu kartografije, koja se bavi proučavanjem
merenja na kartama.
Specifičnosti objektivne stvarnosti i rezultata opažanja i ispiti-
vanja koje druge nauke kartografiji stavljaju na raspolaganje radi
kartografskog izražavanja, daju povoda za podelu kartografije na:
a) geografsku
— opštegeografsku (topografsku, horografsku itd.)
— tematsku (geološku, ekonomsku, istorijsku itd.) i
b) kosmičku.
Geografska kartografija se bavi kartografskim predstavljanjem
rezultata ^opažanja i ispitivanja koja se odnose na Zemljinu površinu,
dok kosmička kartografski predstavlja rezultate opažanja i ispiti-
vanja onog dela objektivne stvarnosti koji se odnosi na neko drugo
nebesko telo iz Sunčevog sistema ili vidljivi deo nebeskog svoda.
Badoševič Nikola
1.2. Pojam f svojstva geografske karte
1.2.1. Pojam
Pod geografskom kartom se razume u određenom odnosu smanjena,
matematički konstruisana i uopštena slika cele Zemljine površine
ili njenih pojedinih delova na ravni, koja na poseban grafički način
prikazuje raspored, stanje i međusobne odnose raznih objekata i
prirodnih i društvenih pojava, odabranih shodno nameni.
Ova definicija je prilično opširna, ali proizlazi iz osobina karte,
njenog sadržaja i načina izrade. Na taj način potpuno odvaja kartu
kao sliku Zemljine površine od svake druge slike, te jasno odre-
đuje pojam karte. Međutim, u običnom opštenju koristi se kraća
definicija koja glasi: karta je slika na kojoj je grafički predstavljena
Zemlja ili deo njene površine na ravni. Nju je J. G. Gregorius
upotrebljavao već 1713. god., ali ona ne može da zadovolji kad je
u pitanju savremena karta’.
Izraz „karta” upotrebljava se u današnjem smislu od X V v. (Toskanelijeva
karta iz 1474. god.) u Portugaliji. Ono što zovemo kartom Grci su zvali
„izivaZ,”, а Rimljani „tabula” . U X IV v. (Sanutova krata iz 1320. god.) po-
javljuje se izraz „mapa” (od lat. mappa mundi), koji se kod nas, Čeha i Po-
ljaka, Spanaca i Portugalaca zadržao sve do danas. Njega upotrebljavaju i
Englezi (map) za sve karte sem pomorskih i vazduhoplovnih za koje imaju
poseban izraz (chart).
1.2.2. Svojstva
Geografsku kartu karakterišu sledeće osobine po kojima se razli-
kuje od svake druge slike Zemljine površine:
— određen odnos pojedinih elemenata sadržaja prema odnosnim
elementima u prirodi (razmer),
— poseban matematički zakon konstruisanja (kartografska pro-
jekcijaf,
— specijalni metod grafičkog predstavljanja (uslovni znaci),
— izbor i uopštavanje predmeta i pojava (kartografsko genera-
lisanje).
Svaka duž na karti prikazana je u određenom odnosu prema njoj
odgovarajućoj duži na Zemljinoj površini. Taj se odnos zove razmer
i on omogućuje da na osnovu vrednosti na karti dođemo do vred-
nosti na Zemljinoj površini kako u linijskom tako i u površinskom
smislu pa i u prostornom. Za kartu je posebno karakteristično to
što razmer na svim njenim delovima nije isti, ali karta se kon-
 Predmet i podela 'kartografije
struiše tako da je on poznat, iako je promena razmera na raznim
kartama različita.
Konstruisanjem karte po strogim matematičkim zakonima obezbe-
đuje se potpuno poznavanje uslova pod kojim se prešlo sa Zemljine
nepravilne površine na ravnu površinu lista hartije. Taj se prelaz
ostvaruje u dve etape: prvo se tačke sa neravne fizičke površine
projektu ju pomoću vertikala na površinu geoida, a ona se onda za-
menjuje površinom obrtnog elipsoida ili lopte određenih dimenzija.
Potom se pomoću datih matematičkih zakona koji uspostavljaju
vezu između položaja tačaka na elipsoidu ili lopti i tačaka пя ravni,
prelazi na ravan. Taj matematički zakon definiše Jarrtbgr'afska pro-
jekcija. Kada je poznata ova veza, na osnovu karte se može odrediti
položaj svake tačke, a na osnovu toga i razmera i svi drugi odnosi
između predstavljenih objekata ili pojava.
Za predstavljanje Zemljine površine, objekata na njoj i pojava
vezanih za nju koriste se specijalni uslovni znaci, kartografski znaci.
Oni omogućuju: a) da se slika Zemljine površine smanjuje, a da se
pritom zadrže potrebni elementi, b) da se na ravnoj površini pred-
stave neravnine reljefa, — zemljišta, c) da se sa karte vide kvanti-
tativne i kvalitativne karakteristike prikazanih elemenata sadržaja
i d) da se predstave i one pojave koje našim čulima nisu neposredno
pristupačne, pa i dinamika tih pojava.
Na karti kao smanjenoj slici Zemljine površine nemoguće je
predstaviti sve objekte i pojave već se biraju veći ili po nekom
osnovu značajniji, dok se ostali izostavljaju. Isto tako, izabrani objekti
i pojave nejnogu se predstaviti sa svim-detaljinaa,^3a_se neki od njih
eliminišu i slika se uprošćava. Takav postupak se naziva generali-
sanjem. Prema tome, generalisanjem se izostavljaju detalji od ma-
njeg značaja, a ističe se ono što je najbitnije i opšte. Tako predstav-
ljanje dobij a nov kvalitet, uslovljen razmerom ili namenom karte.
Metodika kartografskog predstavljanja se upravo i ogleda u gene-
ralisanju.
Na kraju, potrebno je istaći bitnu razliku između karte i foto-
-snimka: karta je odraz čovekove spoznaje i ostvaruje se na osnovu
te spoznaje, dok je foto-snimak dobijen nezavisno od čoveka i ostva-
ruje se prosto na osnovu dimenzija predmeta i osobina samog fizičko-
-hemijskog procesa. Karta je odraz stvarnosti u obliku koji joj daje
čovekovo saznanje, dok je foto-snimak tipično prirodan proces. Karta
je, prema tome, uslovljena nivoom razvoja čovekovog saznanja, a
foto-snimak je uslovljen faktorima spoljašnje sredine. U tome je
upravo suština, pa i filosofija karte.
Radošević Nikola
8
1.3. Klasifikovanje geografskih karata
Sama činjenica da postoji veliki broj raznovrsnih karata i da se taj
broj stalno povećava zahteva da se one klasifikuju.
Pod klasifikovanjem karata razume se deoba po vrstama na
osnovu nekih njihovih opštih karakteristika.
Smisao klasifikovanja sastoji se u sledećem: a) da se olakša izuča-
vanje zakonitosti koje su svojstvene pojedinim vrstama, b) da se
omogući celishodnije iskorišćavanje raznih vrsta karata, c) da se
racionalnije organizuje proizvodnja i d) da se sa što više sistema
izrade katalozi i rasporede karte u skladištu radi čuvanja i izda-
vanja.
Iskustvo je pokazalo da klasifikovanje karata, da bi bilo na naučnoj
osnovi, mora da zadovolji sve one uslove koji se postavljaju za
naučno klasifikovanje uopšte:
— da se razvija od opšteg ka posebnom,
— da se kod svake podele na istom stepenu uzima u obzir samo
jedna karakteristika kao osnovna,
•
— da svi članovi iz uže vrste nađu mesto samo u jednoj široj vrsti
i da suma užih vrsta potpuno ispunjava širu vrstu.
Kao osnov za klasifikovanje karata mogu se uzeti razne karakte-
ristike, kao:
— teritorijalni zahvat,
— specifičnost sadržaja,
— razmer,
— namena itd.
1.3.1. Ranije klasifikovanje
Sa prvim klasifikovanjem karata se susrećemo početkom XVIII v.
Njime se detaljno bavio J. G. Gregorius 1713.god. Ceo sistem nje-
govog klasifikovanja je građen na osnovu veličine teritorije koju
karta predstavlja. Tako on razlikuje:
—- univerzalne karte, cartae universales
— partikularne karte, cartae particulares
— specijalne karte, cartae speciales, i
— krajnje specijalne karte, cartae specialissimae.
Na prvima je predstavljena cela Zemlja, na drugima veći delovi
kao što su kontinenti. Na specijalnim kartama je p re d s ta v lje n a , jedna
 Predmet i podela kartografije
država, zemlja, pokrajina tako detaljno „da se na njima nalaze
tačno dati svi gradovi, zamkovi, reke, čak i sela, brda i brežuljci,
rovovi i prevoji, pašnjaci i s i ” , da se situacija vidi potpuno jasno.
Na krajnje specijalnim kartama su predstavljene male teritorije.
Da je u to vreme bilo i drugih koji su klasifikovali karte, vidi se po
tom što Gregorius osporava neka njihova mišljenja.
Iste osnove uzima za klasifikovanje karata i J. B. Homan 1747. god.
samo sa nešto izmenjenom terminologijom (mappa universalis, mappa
generalis, mappa particularis i ma.ppa specialis).
Klasifikovanje karata na osnovu razmera se pojavljuje početkom
XIX v. Njega nalazimo kod J. G. Lemana. On deli karte na:
— geografske, razmera sitnijeg od 1 : 1000 000
— generalne daju toliko geografskih objekata da je moguće jasno
čitanje,
— specijalne ili horografske, razmera 1 : 200 000 do 1 : 100 000 i
krupnijeg,
— topografske prikazuju mnoge prirodne objekte prema njihovim
konturama i
— specijalne topografske, razmera 1 :20 000.
Na ovoj osnovi su geografske karte klasifikovane kroz ceo X IX v.
pa i u X X v. sve do drugog svetskog rata.
Kod nas je takođe primenjivano klasifikovanje karata po razmeru
na ovoj osnovi i svodilo se na sledeće:
a) topografske karte, razmera 1 : 10C0 000 i krupnijeg,
— topografski planovi, 1 : 10 000 do 1 : 50 000
— specijalne karte, 1 : 50 000 do 1 :100 000
— generalne karte, 1 : 200 000 do 1 : 300 000
— pregledne karte 1 : 500 000, do 1 : 1 000 000.
b) geografske karte, razmera sitnijeg od 1 : 1000 000.
1.3.2. Novije klasifikovanje
Klasifikovanje karata je stalno aktuelno. Jedan opšti sistem do danas
nije prihvaćen. Razni autori polaze od pojedinih osnova i ne rešavaju
pitanje kompleksno; zato se ovde nije moguće upuštati u neka
opširnija razmatranja, već prikazati redosled prema navedenim ka-
rakteristikama koje se uzimaju za osnovu klasifikovanja.
g Radošević Nikola
10
1.3.2.1. Klasifikovanje po teritorijalnom zahvatu
Klasifikovanje karata po teritoriji na koju se odnose jeste najčešća
pojava, jer se najpre postavlja pitanje koje karte postoje za određeni
deo Zemliine površine. Po tom osnovu karte se dele na:
— karte sveta,
— karte kopnenih površina:
kontinenata.
država
pokrajina,
-— karte vodenih površina:
okeana
mora
zaliva.
U okviru pojedinih kontinenata, karte mogu da se grupišu na dva
načina: po državama ili po fizičko-geografskim rejonima. Isto tako i
grupisanje karata u okviru pojed:nih država može da bude: po poli-
tičkim zajednicama, po administrativnim jedinicama ili po fizičko-
-geografskim rej onima.
1.3.2.2. Klasifikovanje po sadržaju
Karte se pb specifičnosti- sadržaja obično klasifikuju u okviru grupa
dobijenih klasifikovanjem po teritorijalnom zahvatu, kao osnovnih.
S obzirom na specifičnosti sadržaja razlikujemo:
— opštegeografske karte:
topografske, razmera 1 : 200 000 i krupnijeg
pregledne topografske, do 1 : 1000 000
pregledne ili geografske, sitnije od 1 :/!000 000.
— tematske karte:
fizičko-geografske
soci j alno-ekonomske
tehničke.
Opštegeografske karte predstavljaju Zemljinu površinu sa svim
fizičko-geografskim i socijalno-ekonomskim objektima koji se na njoj
nalaze, u podjednakom obimu, tj. bez posebnog isticanja nekog ele-
menta sadržaja. Tematske ili specijalne karte su a) one koje jedan
element sadržaja opštegeografske karte daju mnogo detaljnije tako da
se posebno ističe, ili b) koje prikazuju neku prirodnu ili društvenu
 Predmet i podela kartografije
Radošević N ik o la

pojavu koja se ne daje na opštegeografskim kartama. Detaljnije о spe-

cijalnim kartama govori se u Gl. 8, gde je data i detaljnija klasi- 1.4. Elementi geografske karte
fikacija.
Karta kao oblik predstavljanja objektivne stvarnosti nije prosta.
Zato onaj koji izrađuje kartu i koji se njome koristi mora dobro
1.3.2.3. Klasifikovanje po razmeru da je poznaje. Kadi upoznavanja ona se raščlanjuje na pojedine
elemente od kojih je sastavljena, kako bi mogao da se shvati
S obzirom na razmer, karte se dele na:
smisao i značaj svakog elementa i njihove međusobne veze, odnosno
— karte krupnog razmera, 1 : 200 000 i krupnijeg, poznavanjem delova upoznaje se i shvata celina.
— karte srednjeg razmera, 1 : 300 000 do 1 : 1000 000 i
— karte sitnog razmera, sitnijeg od 1 : 1000 000. Kod opštegeografske karte mogu se posebno izdvojiti sledeće če-
tiri grupe elemenata ili delova, od kojih svaka ima posebnu ulogu:
Ovde treba imati u vidu da su granice pojedinih klasa uslovne i u
a) matematička osnova:
ovom slučaju se odnose na opštegeografske karte i dobar deo spe- — kartografska projekcija i koordinatna mreža
cijalnih, što znači da u drugim slučajevima ne važe. U karte krupnog
— razmer karte
razmera spadaju topografske, u karte srednjeg razmera pregledne
— okvir
topografske i u karte sitnog razmera pregledne ili geografske.
— geodetska osnova,
Klasifikovanje karata po razmeru obično se primenjuje u trećern
b) geografski elementi:
stepenu, posle klasifikovanja po teritorijalnom zahvatu i specifičnosti
sadržaja. — fizičko-geografski elementi sadržaja:
hidrografija
xeljei
1.3.2.4. Klasifikovanje po nameni zemljište i vegetacioni pokrivač
Klasifikovanje karata po nameni, iako nije uvek striktno izvodijivo — socijalno-ekonomski elementi sadržaja:
jer mnoge karte imaju višestruku namenu, ipak je često od značaja, naseljena mesta
jer namena karte ima uticaja na sadržaj i način oformljenja, kao ekonomski i socijalno-kulturni objekti
i na njenu kompoziciju. Po nameni razlikujemo: komunikacije i veze
granice i granični objekti,
a) školske karte:
— geografski nazivi.
— za osnovnu školu,
— za srednju školu, c) redakcijski podaci:
— za visoku školu, — naziv karte
b) informativne karte: — razmer, projekcija itd.
— za širi krug korisnika, — legenda
— za uži krug korisnika, — grafikoni za merenja na karti
— informacije о izvorima i vremenu izrade
c) vojne karte: — informacije о autoru i izdavaču,
— topografske
— hidrografske d) dopuuski elementb
— specijalne itd. — grafički (sheme, profili, dijagrami)
— tablični i
Ukoliko bi klasifikovanje po nameni bilo osnovno, tj. u prvom — tekstilni.
stepenu, u drugom stepenu bi došlo klasifikovanje po teritorijalnom
zahvatu, itd. dok se ne iscrpe klasifikovanjem po razmeru.
 Predmet i podela kartografije

LITERATURA

B AJ AL O VIĆ LJ.: Čitanje karata i planova. Beograd 1873.

BORCIĆ B .: Matematička kartografija. Zagreb 1955.
BO SA NA C D .: О karti uopšte. Beograd 1951.
ECKERT М .: Die Kartenwissenschaft. Band I. Berlin-Leipzig 1921.
KL AJ IĆ G. М .: Tehnika kartografije. Beograd 1899.
RO BINSON A. H .: Elements of Cartography. New York, London, Sydney 1966.
ROG LIC J.: Osnovi kartografije (Uvod u geografsko poznavanje kamta).
Zagreb 1967.
САЛИЩ ЕВ К . А .: Основы картоведения I. Москва 1359.
SCHMIDT FAL KEN BER G H .: Grundlinien einer Theorie der IČartographie.
Frankfurt a /M 1962.
TJAB IN R.: Opšta i praktična kartografija. Beograd 1949.
 2

GEOGRAFSKI
ELEMENTI
KARTE

Autor: Radošević Nikola


2. G EO GR A FSK I ELEMENTI K A R T E
Geografski elementi su najvažniji deo opštegeografske, a posebno
topografske karte. Oni čine osnovni — geografski sadržaj karte, a na
topografskoj su zastupljeni u celini. Od razmera i namene karte za-
visi da li će biti zastupljeni u većoj ili manjoj meri. Na izvesnim
kartama (kao pregledna geografska) neki od njih se potpuno elimi-
nišu (npr. objekti, vegetacioni pokrivač), a drugi svode na manju
meru.
Geografski elementi se pojavljuju i na tematskim kartama, pored
tematskog sadržaja, kao geografska osnova. Koji će od njih biti
zastupljeni na ovima kartama zavisi od njihove tematike. Međutim,
neki geografski elementi, kao hidrografija, naseljena mesta i poli-
tičke granice, pojavljuju se gotovo po pravilu na većini tematskih
karata.
Geografski nazivi su usko vezani za sadržaj karte i daju se, kako
na opštegeografskim, tako i na tematskim kartama. Iz same činje-
nice što se na geografskim kartama, s obzirom na specifičnost sadr-
žaja, namenu i razmer, pojedini elementi pojavljuju u većoj ili
manjoj meri ili se ne pojavljuju uopšte, varira i broj naziva na poje-
dinim vrstama karata. Na tematskim ih je obično manje nego na
opštegeografskim.
2.1. Hidrografija
Hidrografija je u kartografiji skupni pojam za sve vode i objekte
koji imaju vodu kao sastavni deo: mora, jezera, bare, lokve, ribnjaci,
reke, potoci, kanali, izvori, česme, bunari, cisterne, rezervoari, crpke,
vodovodi, kao i razni objekti na moru i rekama kojima se ukazuje na
njihove prirodne, ekonomske i odbrambene karakteristike.
Hidrografija je vrlo značajan elemenat sadržaja svake geografske
karte, bez obzira na njenu specifičnost. Vode utiču na razvoj dru-
Radošević Nikola
gih geografskih elemenata, reljefa, rastinja, naselja, komunikacija
itd. One imaju veliki ekonomski značaj. Služe kao prirodne komu-
nikacije, rezervoari ribe i raznih minerala i kao energetski izvori.
U vojnom pogledu, vode su prirodne prepreke i granice, koriste se
kao pute vi za transport ljudstva i materijala, izvor snabdevanja
sredstvima za život, položaji sa kojih se vrše borbena dejstva, kao
orijentiri itd. Hidrografija ima poseban značaj za kartografa, jer
mu predstavlja-neku vrstiLOsnove za prikazivanje ostalih elemenata
sadržaja. Zato se često nanosi prva i vodi se računa о tačnosti na-
nošenja. Ona je važna i za čitaoca karte, jer mu daje mogućnosti
da lakše shvati pojedine geografske celine i širu orijentaciju.
Hidrografiju, pored reljefa i naseljenih mesta, nalazimo već na najstari-
jim primercima karata koje su nađene u Mesopotamiji*. Na njima su obalske
linije mora i reka prikazane linijam a kao što se to čini i danas. Primitivni
narodi Sev. Am erike i ist. Sibira, pri dolasku u dodir sa Evropljanima,
pravili su crteže sa jezerima i rekama prikazanim na isti način. Tokom vre-
mena menjalo se prikazivanje samo vodene površine i objekata. Na m adep-
skoj karti u mozaiku iz VI v. već možemo da raspoznamo u reci Jordanu
ribe, a na Mrtvom moru čamce kojim a su popunjavane prazne površine
Da bi se istakla površina vode, najprostiji je način bio da se pored obalske
linije šrafira uži pojas, a u doba renesanse da se površina oboji, najčešće
plavo. U X V III v. se sporedne reke predstavljaju jednom linijom, a i
gornji delovi toka glavnih reka.
Za predstavljanje hidrografije na topografskim kartama postav-
ljaju se sledeći zahtevi:
— da se predstave sve geografske karakteristike obale mora od-
nosno jezera,
— da se što vernije prikaže ceo rečni sistem, kao i u pojedinim
detaljima,
— da se pokažu sve bitne kvalitativne i kvantitativne karakteristike
raznih objekata za vodu i
— da se verno prikažu odnosi hidrografije i ostalih elemenata
sadržaja karte.
Radi preglednosti i lakšeg izučavanja, vode se u kartografiji kla-
sifikuju Kod nas je uobičajeno klasifikovanje:
— stajaće vode i detalji na njima.
— tekuće vode i detalji na njima, i
— vode za piće i objekti za vodu.
* Potiču iz X X IV — X X I II i I X — VIII v. st. e.
 Geografski elementi karte
19
2.1.1. Stajaće vode
U stajaće vode spadaju: mora i jezera, a zatim i bare, lokve i
ribnjaci.
Njihovo predstavljanje na kartama se sastoji_od predstavljanja
obale i vodene površine. Od posebnog je značaja obala, pa je ona i
osnovni objekt kartografskog predstavljanja, jer čitalac na osnovu
oblika, karaktera i stanja obale, postojanja i rasporeda raznih obje-
kata, ostrva itd. donosi svoje zaključke о važnosti ovog ili onog nje-
nog dela.*
Kao osnova za sva predstavljanja jeste obalska linija. Pod njom
se razume linija po kojoj se neposredno dodiruju kopno i voda. Ta
se linija neprekidno pomera kako zbog plime i oseke tako i zbog
raznih drugih uzroka, te je potrebno detaljnije je definisati. Na
topografskim kartama to je linija po kojoj se dodiruju kopno i more
pri visokom stanju vode za vreme plime (si. 2.1). Ta se linija obično
jasno odražava na zemljištu i ona se predstavlja sa svim detaljima
koji je karakterišu: pravim delovima, delovima isturenim u more
(poluostrva i rtovi) ili uvučenim u kopno (zalivi, uvale i drage). Tako
svojim oblikom određuje tip obale (ro.zuđena, nerazuđena). Obalska
linija je na karti obično puna linija debljine 0,10— 0,15 mm. Na
hidrografskim kartama se za obalsku liniju uzima linija niske vode,
i to srednje (hidrografska nula).
Mogućnost predstavljanja krivina obalske linije je ograničena i
r~ - -
zavisi od razmera karte i debljine linije, kao i od razmaka između
* Pod obalom se razume pojas kopna i mora gde more dejstvuje stalno
razorno i gde se kopno suprotstavlja toj razornoj snazi na raznim nivoima.
Radošević N iko la
20
linija, koji još može da se dozvoli, pa da se linije vide potpuno od-
vojene. Pri debljini linije 0,1 mm i razmaku između susednih linija
0,3 mm, ta_se granica svodi na vrednost od 0,4- mm između osa linija,
na karti (si. 2.2).
No, morska obala kao objekt kartografskog predstavljanja je
kompleksniji pojam; ona je pojas s jedne i druge strane obalske
linije: dea od obalske linije prema moru na kome se smenjuju periodi
pod vodom i suvi (abraziona obala) i drugi viši koji je sada van
uticaja talasa fpramt-obttktjj-iprema. kopnu (SI. 2.1. Abraziona obala
se s druge strane odvaja isprekidanom linijom ili tačkicama, a njen
karakter se izražava s obzirom na karakter tla znakom za peščano,
šljunkovito ili kamenito zemljište, odnosno znakom za mulj ili
morsku travu. Karakter prave obule (niska; peščana, šljunkovita i si.)
prikazuje se znakom za peščano, šljunkovito zemljište ili (visoka:
blaga, strma, litica) znacima za predstavljanje reljefa (izohipse, strm-
odsek,stena). S obzirom na to kako su znaci za predstavljanje reljefa
postavljeni u odnosu na obalsku liniju, neposredno uz nju ili odmak-
nuti, razaznajemo da li se visoka obala diže neposredno iz mora
ili između nje i obalske linije postoji slobodan ravan prostor veće
ili manje širine, žalo. Na ovaj način se potpuno stiče pojam i o pro-
filu obale na raznim njenim delovima.
Navigacione karakteristike se izražavaju, s jedne strane, pred-
stavljanjem objekata koji služe potrebama navigacije: kej, lukobran,
svetionik^-pkitača, zidane oznake, stubovi itd. a sa druge, predstav-
ljanjem objekata koji ukazuju na opasnosti prilikom plovidbe: me-
talne motke, zidane značke, a zatim i posebnim označavanjem mesta
koja su vezana za redovan pomorski saobraćaj, te imaju pristaništa,
pomorske agencije, skladišta i redovno vreme plovidbe.
Na topografskim kartama se prikazuju sva ostrva. Ukoliko su u
grupama, i s obzirom na razmer karte i njihove dimenzije, ne bi
 Geografski elem enti karte

mogla da se predstave, izostavljaju se pojedina manja ostrva, s tim

da opšti izgled grupe ostane nenarušen. Mala a usamljena ostrva
prikazuju se bez obzira na veličinu. Posebnim znacima se prikazuju
nadvodne stene (hridi), kao i podvodne (grebeni), koje pri niskoj
vodi postaju vidljive i predstavljaju opasnost za plovidbu.

Podvodni reljef se prikazuje pomoću dubinskih kota, izobata i

slojeva.

Morska obala je dobro predstavljena ako se jasno vide tip i geo-

morfološke" karakteristike, stepen pristupačnosti, uslovi plovidbe i
kretanja duž obale, kao i mogućnost orijentacije.

Jezera se na topografskim kartama predstavljaju tako da se sa

karte vide: oblik i veličina, karakteristike obale, dubina i plovnost.
Osnovne karakteristike, oblik i veličina, izražavaju se crtežom obal-
ske linije. Kod predstavljanja prirodnih jezera obalskom se linijom
smatra ona koja odgovara srednjem stanju nivoa (vodostaju) vode.
Kao obalska linija veštačkog jezera pokazuje se linija koja odgovara
maksimalnoj visini nivoa vode ili visini akumulacije vode prema
tehničkom projektu brane. Ona se, kad je stalna, izvlači punom li-
nijom debljine 0,10—0,15 mm. Tako se izvlači i kad je promenljiva,
ako može jasno da se odredi. Međutim, ako je neodređena, daje se
tačkicama. Ako jezero presušuje u periodu pomanjkanja vode, obal-
ska linija se izvlači isprekidanom linijom. Stalna obalska linija se
daje detaljnije nego ostale. Težnja je da se i kod najmanjih jezera
izrazi oblik: Smatra se da je to moguće sve dok površina na karti
nije manja od 1 mm2, ali konture mogu da se daju i za jezera čija
je površina na karti iznad 0,3 mm2. U takvim slučajevima ona se
obično povećava do minimalne površine koja obezbeđuje i prikazi-
vanje oblika. Jezera sa površinom manjom od 0,3 mm2 u razmeru
karte predstavljaju se, u stvari, tačkama tih dimenzija. Kad su pro-
mene nivoa vode u jezeru velike, ne isključuje se mogućnost prikazi-
vanja dvaju položaja obalske linije, pri visokom i pri niskom stanju
nivoa vode.
Oblik jezera i karatkeristike obale su u uskoj vezi sa postankom
jezerskog basena (tektonska, kraška, glaci jalna, rečna, primorska i
vulkanska jezera) te se na kartama krupnih razmera mogu da izraze
i ove genetske karakteristike. Zato se kod predstavljanja obale je-
zera ove karakteristike izražavaju na sličan način kao i kod morske
obale, pogotovu kad je u pitanju veće jezero. U tom pogledu jo karak-
terističan profil obale. Iz njega vidimo da li je obala niska ili visoka;
 Geografski elementi karte

Taj se odnos zove koeficijent krivudanja. Za prave delove je l= đ , a za razne razmere topografskih karata te širine reke su pokazane
te je koeficijent krivudanja K « l . Krivine koje odgovaraju polovini u drugom stupcu sledećeg pregleda:
kružnice imaju koeficijent K = tc/2 = 1,57 i one predstavljaju granicu
između običnih krivina i meandra. Širina reke na zemljištu, Širina reke od koje se
Razm er karte koja u razmeru odgova- uobičava prikaz sa dve
ra vrednosti od 0,4m m linije na karti
Prema karakteru krivudanja razlikujemo planinske i ravničarske
i
reke. Kod planinskih reka preovlađuje vertikalna erozija, te krivine 1 : 25 000 10 m 5 m
približno prate oblik rečne doline (orografsko krivudanje). Kod rav- 1 : 50 000 20 10
ničarskih reka preovlađuje bočna erozija. Pravac toka se stalno 1 : 100 000 40 10
menja i stvaraju se velike krivine — meandri (hidrografsko krivu- 1 : 200 000 80 20
i 1 : 500 000 i 200 50
danje).
1 : 100Q 000 400 100
V

U kom će stepenu krivina reke da se prikaže na karti zavisi od

veličine krivine i razmera karte. Na topografskim kartama krupnog
razmera mogućnosti su veće, te se i ^sitne-krivine--m0gU'Jepo pred-
staviti, ali što se razmer više smanjuje, mogućnosti predstavljanja
sitnih krivina su sve manje, one se gube ili uopštavaju. Posledica
toga jeste ta što merenjem dužine iste reke na topografskim kartama
raznog razmera dobij amo razne vrednosti. Pri prelasku sa krupnijeg
na sitniji razmer karte i pod pretpostavkom da je generalisanje pra-
vilno sprovedeno smanjena dužina toka reke približno treba da iz-
nosi u procentima:
1 : 25 000 100% dužine
1 : 100 000 76%
1 :1000 000 63%
Prema tome, s takvim procentom smanjenja treba uvek računati
kad se koriste karte navedenih razmera. Namerna povećanja nekih
krivina, da bi se pojavile na karti ili da bi se istakle u odnosu na
druge koje su manje karakteristične, sadržana su u navedenim
podacima.
Korito reke se predstavlja jednom linijom razne debljine, ili dvema
linijama na različitom rastojanju, što zavisi od širine reke i razmera
karte, a unekoliko i od namene karte. Predstavljanje sa dve linije
vezano je za mogućnost izražavanja korita reke u razmeru, s obzi-
rom na debljinu linija koje su u ovom slučaju obalske linije, i mi-
nimalnu širinu razmaka između njih kao površine vode.
Ako prihvatimo, kao i ranije, zahtev da razmak između linija
ne bude manji od 0,3 mm i da je minimalna debljina linija 0,1 mm,
dobij a se razmak između osa obalskih linija na karti 0,4 mm, koji
može da se prihvati kao najmanji. To bi bila vrednost u razmeru
karte koja uslovljava širinu reke za predstavljanje dvema linijama.
Međutim, u praksi se uobičava da se reke predstavljaju sa dve
linije čim širina dostigne vrednosti pokazane u trećem stupcu na-
vedenog pregleda. Kao što se vidi, širina reke na topografskim karta-
ma može da se poveća 2 do 4 puta.
S obzirom na ovakav način predstavljanja reka, čiltalac karte se
informiše o njihovoj širini po tri osnova: jedna linija, dve linije na
standardnom rastojanju od 0,3 mm i dve linije na rastojanju prema
razmeru.
Na karti se jasno izdvajaju reke koje imaju stalno vode, od
onih koje povremeno presušuju. Prve se predstavljaju punim linija-
ma, a druge isprekidanim. Na isti način se ukazuje i na delove jedne
iste reke koji povremeno ostaju bez vode; oni se takođe predstavljaju
isprekidanom linijom. Kod reka ponornica tok se prekida potpuno
na mostu gde poniru.
Na opštegeografskim kartama se obično ne prikazuje reljef rečnog
korita, već se belina između obalskih linija boji plavo. Kad se karta
izdaje u jednoj boji, vodena površina se ističe na neki drugi način,
npr. u pravcu toka povlače se linije paralelno sa obalom koje su
od obale prema matici sve rede i tanje.
Pored glavnih karakteristika rečnog korita: protezanja, krivuda-
nja i širine, na topografskim kartama se ističu i druga njegova pri-
rodna svojstva. To su: izvorni deo i karakteristike, račvanja, ostrva,
sprudovi, zatim: karakteristični poremećaji rečnog toka, kao što su
vodopadi; specifičnosti ušća itd. Isto tako ističu se i prirodne karak-
teristike obale (niske: ravne, usečene; visoke: blage, strme steno-
vite) na osnovu kojih se može doneti zaključak o pristupu reci.
U vezi s tim se još pokazuje i karakter tla (peskovito, močvarno,
 Geografski elementi karte
starače itd.), kao i razni veštački objekti za zaštitu obala od rušenja
(odbijači vode, potporni zidovi) i zemljišta od poplava (zaštitni
nasipi).
Na privredni značaj reka ukazuje se prikazivanjem objekata, kao
što su: električne centrale, vodenice, strugare itd.
Za savlađivanje reka kao prepreka, od interesa su mesta gazova
i skela, zatim podaci o pravcu toka i brzini reke, pa i dubini vode.
Da bi se istakla plovnost reke, na samoj vodenoj površini se daju
posebni znaci koji ukazuju za koje je plovne objekte plovna i na
kojim delovima. Posebno je važno da se unesu pristaništa preko
kojih teče redovan brodski saobraćaj.
Kanali, bez obzira na namenu (plovidba, isušivanje, navodnjava-
nje), predstavljaju se prema istim principima kao i reke i potoci.
Kod prikazivanja obraća se pažnja na prave delove i . krivine koji
ovde imaju geometrijski karakter. S obzirom na širinu, kanali se
predstavljaju jednom ili dvema linijama. Kao i kod reka. linije su
pune ili isprekidane, prema tome da li kanal ima stalno vode ili
povremeno. Da bi se istakao karakter obale daju se nasipi sa rela-
tivnim visinama. Pokazuju se i svi značajni objekti (ustave . mo-
stovi, crp ke za vodu, prestaništa), kao i pravac toka.
Kad se razmatra ceo rečn i sistem, tj. skup svih reka i njihovih
pritoka koje uzimaju vodu sa određene površine, moraju se imati u
vidu dva zahteva: a) da se razlikuju jasno glavne reke i pritoke i
b) da se predstavljanje sistema bazira na jedinstvenoj osnovi, sred-
njem nivou vode. S obzirom na ulivanje jednih reka u druge razli-
koju se glavne reke i pritoke (I, II itd. reda). Na karti mora jasno da
se vidi ovaj međusobni odnos, tako da se uočava reka i njena pritoka.
Ovo se postiže održavanjem postepenosti u debljini linija kojima se
predstavljaju. Da bi se ovaj odnos uspostavio, potrebno je da se ceo
sistem svede na isti, tj srednji nivo vode, koji služi kao osnova za
izvlačenje linija, odnosno obala reka^ To j.e težak .posao^ jer u najviše
slučajeva kartograf nema za to dovoljno podataka.
Sa karte se može tek posredno doći do zaključka o veličini reke.
Pojam o veličini reke dobija se na osnovu nekoliko karakteristika:
dužine, širine i veličine sliva (male re k e: dužina do 50 km, širina
do 50 m, sliv do 1000 km 2; sredn je r ek e : dužina 50— 200 km, širina
50— 300 m, sliv 1000— 10 000 k m 2; velike rek e: dužina preko 200 km,
Radošević Nikola
širina preko 300 m, sliv preko 10 ООО km2). Međutim, uvek treba
imati na umu da je pojam о veličini reke relativan.
2.1.3. Objekti za vodu
Ovamo se^ubrajaju svi objekti iz kojih se dobij a voda za piće (izvori,
česme, bunari), u kojima se skuplja površinska voda (cisterne, rezer-
voari, baseni) ili kojima se prenosi voda na veće ili manje daljine
(dolap, crpka, vodovod, tunel za vodu, cevi za vodu, akvadukt). Oni
pored opšteg značaja, kad su van naseljenih mesta predstavljaju i
važna sredstva za orijentaciju.
Da li će se ovi objekti predstavljati na topografskim kartama i u
kom obimu, umnogome zavisi od karaktera zemljišta. Ako je ^eč о
bezvodnom zemljištu, oni se prikazuju i na kartama sitnijeg razmera
i u većem obimu, a na kartama krupnog razmera svi. Kad se nalaze
na zemljištu bogatom vodom, prikazuju se van naseljenih mesta i
uglavnom oni koji su značajniji i dobro mogu da posluže za orijenta-
ciju. Arterski bunari, izvori mineralne vode, velike cisterne i akva-
dukti prikazuju se na svim topografskim kartama bćz obzira na
razmer.
Na višebcjnim kartama ovi se objekti daju plavom bojom. Ali
nisu retki slučajevi da se oni koji predstavljaju važne orijentacione
predmete prikazuju i crnom bojom, npr. arterski bunar, bunar sa
đermom, cisterna, crpka i akvadukt, te da se na taj način istaknu
kao veštački objekti i da zadrže tačniji položaj u odnosu na druge
elemente sadržaja koji se koriste za rešavanje raznih zadataka veza-
nih za merenja.
2.2. Reljef
2.2.1. Značaj i klasifikovanje
Pod reljefom se razume skup oblika Zemljine površine, ravnina i
neravnina, uzvišenja i udubljen ja.
Reljef j e jedan od najvažnijih geografskih elemenata, jer daje
zemljištu osnovnu karakteristiku. Reljef utiče na klimu, vegetaciju,
osvajanje zemljišta u privrednom smislu i na inžinjerijsko uređenje
zemljišta, Reljef utiče na karakter i raspored drugih geografskih ele-
 Geografski elementi karte
menata, posebno hidrografije, naseljenih mesta, komunikacija. Zato
i svako izučavanje zemljišta počinje sa izučavanjem njegovog re-
ljefa. On je najtešnje vezan sa hidrografijom koja jako utiče na-
formiranje pojedinih oblika reljefa. U vojnom smislu reljef ima
vrlo veliki značaj. Prohodnost, zaštitna svojstva, osmatranje i mo-
gućnost ostvarenja efikasne vatre u mnogome zavise od reljefa.
Borbeni položaji, inžinjerijska postrojenja i rasporedi jedinica prila-
gođavaju se reljefu. Od karaktera reljefa u mnogome zavise protiv-
atomska zaštitna svojstva zemljišta. Reljef povećava ili smanjuje
značaj ostalih geografskih elemenata. Otud i potreba detaljnog pred-
stavljanja reljefa na kartama.
U kartografiji je vrlo važno orografsko rejonisanje teritorije, tj.
podela po tipovima reljefa. Pod tipom reljefa se razume „skup odre-
đenih oblika koji se ponavljaju po nekom zakonu a razvili su se na
određenoj geološkoj strukturi pod uticajem istog kompleksa orogenih
faktora” . Orografsko rejonisanje služi kao osnova za izučavanje
zemljišta i predstavljanje na karti.
Prema postanku razlikujemo: a) oblike koji su rezultat dejstva
unutrašnjih sila: rasedne, naborne, vulkanske i trusne, koje jednim
imenom zovemo tektonskim oblicima i b) oblike koji su rezultat
dejstva spoljašnjih sila: abrazioni, rečni, krašk g lacijalni i eolski,
koje jednim imenom zovemo erozivnim oblicima.
Kao dalja karakteristika za klasifikovanje reljefa, pa prema tome
i rejonisanje teritorije, uzima se nadmorska visina. Prema apso-
lutnoj visini razlikujemo: a) niziju, do 500 m apsolutne visine; rav-
nicu (veća ravna površina), brežuljkasti reljef (srednje apsolutne visi-
ne do 200 m) i brdoviti reljef (srednje apsolutne visine 200— 500 m)
i b) visiju, preko 500 m apsolutne visine: visoravan (veća ravna
površina), niskoplaninski reljef (srednje apsolutne visine 500—
1000 m), srednjeplaninski reljef (srednje apsolutne visine 1000—
2000 m) i visokoplaninski reljef (srednje apsolutne visine preko
2000 m).
Prilikom rejonisanja teritorije obično se, kod klasifikovanja re-
ljefa polazi i od jednog i drugog osnova. Tako razlikujemo npr:
ravnicu abrazionog tipa, niskoplaninskr-^eljef kraškoga tipa, visoko-
planinski reljef glaci jalnog tipa ili srednjeplaninski reljef tektonsko-
-erozijskog tipa itd.
Radošević Nikola
2.2.2. Predstavljanje reljefa
Predstavljanje reljefa na karti je teže nego predstavljanje ma kog
drugog elementa. Teškoća je u tome što prostorni oblik treba da se
prikaže na ravnom listu hartije, a da se pri tom zadovolje sle-
deći uslovi:
— stvaranje prirodnog prostornog utiska, i
— mogućnost kvantitativne ocene reljefa.
Prvi uslov se smatra ispunjenim kad pri posmatranju karte do-
bijemo tačnu predstavu:
— о oblicima neravnina,
— о rasporedu pojedinih oblika i njihovim vezama,
— о karakteru i stepenu raščlanjenosti površine.
Predstavljanje reljefa ispunjava i drugi uslov kad sa karte mogu
da se odrede:
— horizontalne konture oblika reljefa i položajne koordinate svake
tačke,
— apsolutne i relativne visine svih tačaka reljefa,
— pravac i strmina nagiba na svakoj tački.
Za predstavljanje reljefa na kartama primenjuju se razni metodi,
što kod drugih elemenata sadržaja topografskih karata nije slučaj.
Ovo se objašnjava upravo napred istaknutom teškoćom. Svi ti me-
todi mogu da se svedu na:
a) perspektivne,
b) prostorne ili plastične;
— crtice ili šrafe
— senke
— slojeve,
c) geometrijske:
— kote
— izohipse, i
d) kombinacije raznih metoda.
Reljef je na kartama predstavljan još od najstarijih vremena i na razne
načine. Tako na prvim sačuvanim kartama, vavilonskim na glinenim pločama
i egipatskim na papirusu, već je bio predstavljen i reljef, i to planine su
prikazane profilima koji su oboreni na jednu i drugu stranu reke ili puta.
 Geografski elementi karte
30 Radoševtć Nikola

Na s t a r im g rč k im i r im s k im k a rta m a r e lje f je p rik a z iv a n hum kam a u v id u

„ k r t ič n ja k a ” o d v o je n ih ili p o r e d a n ih u re d ili u v id u „vekni” i „gusenica” . Upisane na karti, kote predstavljaju visinsku osnovu reljefa pred-
U S r e d n je m veku, na k a rta m a sa r e lj e f o m , ovaj je p r e d s t a v lj e n na raz n e stavljenog nekim drugim metodom. One dalje ističu u visinskom
n a č in e , u v id u p o je d in a č n ih il i n iz a p o lu k r u g o v a , lu k o v a , ta la s a ili zub ac a. pogledu važna mesta ili pokazuju dimenzije pojedinih manjih oblika
Od vre m en a r e f o r m a c i je r e lje f se p r ik a z u je kao n iz o v i h u m k i, k o j im a se
koji se ističu dobrom preglednošću nad okolinom ili predstavljaju
s de sn e (istočne) s t r a n e d a ju i sen ke , a od X V I v. p o č in je i p e r s p e k t iv n o
p r e d s t a v lja n je r e lj e f a . Z a s v e o v e n a č in e p r e d s t a v lj a n ja je k a r a k t e r is t ič n o to
neku prepreku. Ali kote se koriste i samostalno i tada daju sliku
što ne d a ju n ik a k v ih in d ik a c ija c k a ra k te ru re lje fa i v is in s k im o d n o s im a . reljefa, i to uglavnom u dva slučaja: prvo na nekim specijalnim
N o v i m e to d i, š ra fe , senke i h o riz o n ta le k o ji će o m o g u ć iti p rvo da se r e lje f kartama, gde reljef nema nekog značaja kao element sadržaja, i
p r ik a z u je u h o r iz o n ta ln o j p ro je k c iji i da se iz r a z e i ra z n e m o r fo lo š k e ili
drugo na pomorskim kartama za predstavljanje dubina reljefa mor-
k v a n tit a t iv n e k a r a k t e r is tik e , p o ja v lju ju se k r a je m X V II i p o č e tk o m X V III v.
A l i t e h n ič k e m o g u ć n o s ti z a p r im e n u tih m e to d a o s t v a r u ju se m n o g o k a s n ije :
skog dna koje se ne vidi, te pojedini njegovi oblici nisu posebno
š ra fe su osnovni m e to d p r e d s t a v l ja n ja r e lj e f a u p rvo j p o lo v in i X IX v. a interesantni, ako ne predstavljaju opasnost za plovidbu.
h o r iz o n ta le to p o s ta ju ' t e k u d ru g o j p o l o v in i . N a p o r e d o sa š r a fa m a i h o r iz o n -
ta la m a p r im e n ju je se i s e n č e n je . U d ru g o j p o lo v in i X I X v . p o č in je i p r ik a - Apsolutne visine na kartama se računaju od srednjeg nivoa mora,
z iv a n j e r e l j e f a s l o je v i m a . kao nule visina, koja se određuje na osnovu beleženja stanja nivoa
u toki^jiužeg perioda i definiše na kopnu visinom jedne fiksne
Danas su osnovni metodi predstavljanja reljefa na topografskim
tačke, normalnog repera. U Jugoslaviji se apsolutne visine računaju
kartama: izohipse, slojevi i senke. Uz izohipse upotrebljavaju se od repera na zgradi finansijske kontrole na Molu Sartorio u Trstu.
i uslovni znaci za karakteristične osobine ili detalje reljefa. Na Njegova visina je 3,352 m iznad srednjeg nivoa Jadranskog mora
ostalim kartama još se, ali dosta retko, primenjuju: šrafe, kote određenog iz beleženja mareografa u toku 1875. god. u neposrednoj
i perspektivno predstavljanje reljefa. blizini repera.
Osnov za predstavljanje reljefa čine karakteristične tačke reljefa, Dubine reljefa morskog dna ne računaju se od srednjeg nivoa
određene po položaju i visini. Kvalitet predstavljanja reljefa zavisi mora, već od niskog nivoa mora, hidrografske nule, na koju se
od broja i pravilnog izbora tačaka i tačnosti njihovog određivanja svode sve merene dubine. Ta je razlika mala u Jadranskom moru,
i vernosti prikazivanja oblika reljefa. Na primer, ako se reljef ali ima gde iznosi i po nekoliko metara, npr. na francuskoj atlan-
izražava izohipsama, njihov položaj se dobij a premerom (interpolo- tskoj obali.
vanjem izohipsa ili fotogrametrijskim putem), a njihov oblik se
dobij a generalisanjem prema karakteru reljefa. Apsolutne visine se upisuju na kartu za karakteristične tačke
reljefa, kako na uzvišenjima tako i u dolinama i ravnicama, koje
mogu lako da se identifikuju, a onda i za neke objekte koji su ka-
2.2.3. Geometrijski metodi rakteristični^ kao orijentiri. Na reljefu morskog dna biraju se tačke
koje imaju značaj za plovidbu.
U geometrijske metode predstavljanja reljefa ubrajaju se: kote i izo-
Na topografskim kartama se kote pišu u celim metrima, a na
hipse. U te metode neki ubrajaju i predstavljanje reljefa slojevima; nekim kartama krupnog razmera se daju i u decimalnoj vrednosti.
međutim, ovaj metod je bliži prostornim (plastičnim) metodima,
gde mu je mesto i zbog teoretskog objašnjenja.
2.2.3.2. Izohipse

2.2.3.1. Kote Izohipse ili horizontale su linije na karti koje vezuju sve tačke
istih apsolutnih visina. Geometrijski, izohipse se objašnjavaju kao
Kote su apsolutne visine tačaka, upisane u vidu brojeva i odnose se
horizontalne projekcije linija preseka zemljišta nivoskim površinama
na određena mesta topografske karte.
raznih visina, a jednakog međusobnog rastojanja.
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola

Izolinije su korišćene već krajem XVJ.I v. u kartografiji J . to najpre za

predstavljanje podvodnog reljefa u Holandiji (P. Anselin na karti grada a ugao 3 koji ona zaklapa sa katetom ,,i” je ugao nagiba. Tada će
Roterdama 1697. god.; M. Krukius na karti r. M ervede 1728. god.) i zatim
se za ekvidistanciju u razmeru karte dobiti izraz
u Francuskoj (F. Biaš na karti kanala Lamanša 1737). U Francuskoj je u
XV III v. general 2 . B. M. M enje uveo izohipse za predstavljanje reljefa pri
izvođenju fortifikacijskih radova, a 1771. su D ifum i i Dikarla nezavisno pred-
ložili Akadem iji nauka da se teren na kartama predstavlja pomoću izohipsa.
Raspravu u kojoj je Dikarla objasnio predstavljanje na primeru jednog ostrva
izdao je 1782. god. inžinjer geograf Dipen — Trijel, a 1799. je izdao i „Kartu
Francuske na k ojoj je učinjen pokušaj da se konfiguracija njene teritorije
prikaže na osnovu n ovog metoda nivelmana’. Na ovoj karti je reljef bio
predstavljen izohipsama koje su na većim visinama bile sve intenzivnije
izvučene. Metod izohipsa počinje masovno da se upotrebljava tek u drugoj
polovini X I X v. kad je postalo moguće određivanje visina velikog broja
tačaka pomoću barometra i kipregla i kad je shvaćen njihov pravi smisao.
Kod nas je, u Srbiji, pedesetih godina prošlog veka, inžinjerijski potpo-
ručnik J. Marković snimio knjaževački okrug i izradio kartu u razmeru
1 :200 000 (objavljena 1866. god.), na kojoj je reljef predstavljen izohipsama, tj. ekvidistancija je funkcija razmera karte, intervala između susednih
ali najznačajnije delo u tom pogledu je „Specijalna karta Srbije” u razmeru izohipsa i ugla nagiba zemljišta.
1 : 75 000 koju je izdao Glavni generalštab—1882—1898,--god. ,_§a izohipsama
ekvidistancije 50 metara. Da bi se dobila urednost minimalne ekvidistancije za karte raznih
razmera, smatra se da na rastojanju od 1 mm može da se povuče
najviše 5 horizontala. U tom slučaju rastojanje među njihovim osama,
Izohipse su od posebnog značaja za tehničke, naučne i vojne pot-
odnosno interval, iznosi 0,2 mm. Isto tako se pretpostavlja da se
rebe. Njihove su prednosti:
reljef sa uglovima nagiba većim od 45° ne može predstavljati po-
— daju geometrijski i geomorfološki izraženu sliku reljefa moću izohipsa, jer nije operativno prohodan. Tako se za minimalnu
— omogućuju određivanje visina svih tačaka ekvidistanciju dobij a
— prikazuju pravce nagiba i omogućuju određivanje uglova nagiba
E = 0,2M
— omogućavaju određivanje zapremina, profila, vidljivosti i nad-
višavanja tj. minimalna ekvidistancija je ravna intervalu pretvorenom u pri-
— grafički ne preopterećuju kartu rodnu vrednost pomoću razmera. Numeričke vrednosti minimalnih
— predstavljaju u kombinaciji sa kotama najtačniji metod pred- ekvidistancija za razne razmere date su u sledećem pregledu.
stavljanja reljefa.
! Minimalna
Razmer karte l'M ekvidistancija E
Pojam о nekom reljefnom obliku može se dobiti samp na osnovu
sistema izohipsa i on će biti celovitiji što je sistem izohipsa gušći, 1 : 25 000 5 m
tj. što su nivoske površine koje definišu izohipse na manjem me- 1 : 50 000 10

đusobnom rastojanju E koje zovemo ekvidistancijom. Ali vrednost 1 :100 000 20

1 : 200 000 40
ekvidistancije pod ostalim nepromenjenim uslovima može da se
smanjuje ograničeno, jer će rastojanje između susednih izohipsa,
koje se zove interval, da se smanji tako da ih čulo vida više neće Ove vrednosti služe kao polazni osnov za izbor ekvidistancije.
razlikovati kao odvojene linije. Ako se ekvidistancija i interval uzmu Ali ovde je uzet u obzir samo razmer. Međutim, namena karte
kao katete pravouglog trougla, to je hipotenuza linija glavnog pada, i karakter reljefa su dalji faktori koji će uticati na donošenje
konačne odluke.
 G eografski elem e nti karte
Radoše vić Nikola

To je i razlog što se u pojedinim zemljama javljaju razne ekvidi-

nj uje se obično na taj način što se za predstavljanje visokoplaninskog
stancije. U sledećem pregledu su pokazane ekvidistancije za stan-
reljefa minimalna ekvidistancija povećava dva puta, a za ravničasto
dardne karte nekih zemalja, pri čemu se jasno uočavaju razlike.
zemljište smanjuje dva puta. U pregledu je pokazan sistem sa više
Dok jedne teže minimalnoj ekvidistanciji, druge se od nje znatno
ekvidistencija na jednoj karti, koji se primenjuje u SSSR.
udaljuju.
1 : 50 000 ‘ 1 : 100 000 i
Kategorija zemljišta
1 : 25 000 1 : 50 00 1 : 100 000 1 : 200 000 ekvidistancija
1 : I

I ravno 2,5 m 10 m 20 m
Francuska 5 10 20 20
Nemačka 5 10 20 25/50 brežuljkasto i brdovito 5 10 20
SSSR 5 10 20 . 40 ; nisko i srednjeplaninsko 5 10 20
visokoplaninsko 10 20 40
Jugoslavija 10 20 20 100 i
Austrija i
10 20 — 100
Grčka 10 20 20 100
U ovakvim slučajevima prethodno se rejoniše teritorija, za koju se
Italija 25 50 100
Albanija 25 50/100 radi karta kao što je, npr. urađeno u SSSR u prvoj koloni pregleda.
Granice rejona su pravolinijske i poklapaju se sa okvirom listova
karte razmera 1:100 000. Na taj način se na jednom listu karte ne
Pošto je minimalna ekvidistancija dobijena imajući u vidu mak-
mogu pojaviti dve ekvidistancije. Usvajanje dve ju ekvidistancija^ ne
simalne uglove nagiba od 45°, kod predstavljanja reljefa sa manjim
uglovima nagiba, npr. ispod 10°, izgubiće se mnogi detalji koji bi isključuje primenu pomoćnih izohipsi, te prema tome ni na taj način
svakako morali da se pojave na karti. Za rešavanje ovakvih teškoća se problem ne rešava potpuno.
postoje dve mogućnosti: Na jugoslovenskim topografskim kartama se u okviru jednog raz-
— uvođenje pomoćnih izohipsa, mera upotrebljava jedna ekvidistancija; izuzetak su pregledne topo-
— primena više ekvidistancija, grafske karte razmera 1:500 000 i 1:1000 000. Na prvoj je za ni-
zijski reljef do 500 m visine izvučene su izohipse za visine od 100,
Na jednom intervalu umeću se obično jedna do tri pomoćne
visijski preko 500 m od 250 m. Na karti razmera 1:1000 000 prihva-
horizontale, te se na taj način ekvidistancija smanjuje na polovinu
ćena je uglavnom skala međunarodne karte istog razmera: za ni-
ili četvrtinu. Ako je npr. osnovna ekvidistancija 10 m, ona će se
zijski reljef do500 m visine izvučene su izohipse za visine od 100,
na ovaj način svesti na 5 m, odnosno na 2,5 m i tako će moći da
200 i 300 m; za visijski reljef do 3000 m izvučena je svaka 500. izo-
se predstave mnogi detalji reljefa koji bi se inače izgubili. Da bi
hipsa, a preko 3000 m visine svaka 1000. izohipsa.
se ovakve izohipse razlikovale od ostalih, izvlače se isprekidanim
linijama i tačkicama. Pomoćne izohipse izvlače se po potrebi i dobra Na geografskim kartama sitnog razmera primenjuje se redovno
strana ovog načina je u tome što se karta ne utrpava nepotrebnim skala ekvidistancija; njena gustina opada sa visinom. Za formiranje
linijama. skale u ovom slučaju nisu karakteristični maksimalni uglovi nagiba
već srednji za razne visinske zone. Skala je dobra: a) ako zadržava
Upotreba više ekvidistancija na jednoj karti je novijeg datuma
tradicionalno usvojene izohipse, visine 200, 500, 1000 m; ^ /'a k o je
iako o tome ima podataka još od pre više od jednog stoleća (od 1851.
ekvidistancija- u svakoj—zoni manja od relativne—visine oblika re
god. na francuskoj karti 1:40 000, umesto ekvidistancije od 10 m
ljefa, koji obavezno treba da se prikažu na karti i c) ako povećanje
na visokoplaninskom zemljištu dozvoljava se ekvidistancija od 20 m;
ekvidistancije ide relativno sporije od povećanja nagiba karakteri-
kasnije se to primenjuje na svim topografskim kartama; od 1956. stičnih za pojedine visinske zone. Skala ekvidistancija se formira na
god. to se primenjuje i na sovjetskim topografskim kartama). Prime- osnovu detaljnog izučavanja promene nagiba na teritoriji kartiranja.
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola
36
Predstavljanje reljefa izohipsama na geografskim kartama sitnog
Ni drugi nedostatak se ne može resiti pomoću samih izohipsa,
razmera nije jednostavnije od predstavljanja reljefa na topografskim
te se pored njih gotovo redovno koriste i posebni uslovni znaci. Ti
kartama. Razlika je u tome što se u ovom drugom slučaju morfo-
uslovni znaci ne samo što dopunjavaju horizontale nego svojim izgle-
loške i genetske karakteristike pojedinih oblika uočavaju na zem-
dom uka?uju na neke karakteristike i ističu neke oblike koji su u
ljištu ili na stereoskopskom modelu, dok se na sitnorazmernoj geo-
izvesnom smislu značajni s obzirom na namenu karte. Uslovni znaci
grafskoj karti „crta reljef pomoću izohipsa” , pošto je prethodno
se koriste:
proučen na nekoj karti krupnijeg razmera. Razume se, ukoliko se
smanjuje razmer i povećava ekvidistancija, i pojedini oblici dalje se — za predstavljanje stenovitih i vrletnih strana, krševa i litica,
generališu i gube izvesni detalji. Zato je i ovde poznavanje geomor- — za predstavljanje sitnih oblika (mikroreljefa), koji su zbog
fologije osnovni uslov za pravilno predstavljanje reljefa, kao i za malih dimenzija izvan domašaja izohipsa: vrtača, udolja, i pre-
pravilno sKvatanje izohipsa. Mehaničko konstruisanje- izohipsa, na giba zemljišnih u ravnici, duna itd.,
strogo geometrijski način, ne može ni u kom slučaju dati crtež, koji — za predstavljanje oblika koji po svojoj prirodi nisu pogodni
će odražavati karakter reljefa. Pri predstavljanju pojedinih površina za predstavljanje izohipsama: pećine, vulkanska grotla, jame,
(konstantnog nagiba, ispupčene, izdubljene, terasaste) kao elemenata humke i si. ali su važni za orijentaciju, ili nasipi, useci, vodo-
oblika, a potom i pri predstavljanju oblika (uzvišenja; brdo, kosa; derine, jaruge, strmi odseci itd. koji mogu da posluže kao pre-
udubljenja; kotlina; dolina; sedlo),, osnovno je da se većim ili ma- preka kretanju,
njim intervalom između susednih izohipsa izražava manja, odnosno — za-predstavlja.nj,e_4 iromenljivih i pokretnih oblika reljefa: si-
veća strmina nagiba, a povijanjem izohipsa oblik reljefa. Nadviša- para, točila, odrona, otkopa, peščanih oblika itd.
vanja se pokazuju visinom izohipsa.
Kod primene uslovnih znakova, bojama se izdvajaju veštački ob-
Kad-se karta izdaje u više boja, izohipse se štampaju posebnom lici od prirodnih: prirodni se daju bojom izohipsa, a veštački bojom
bojom. Radi lakšeg čitanja obično se svaka peta ili deseta izohipsa ostalih veštačkih objekata. Pri tome je važno da se znak pravilno
izvlače deblje od ostalih. Pored toga, na pogodnim mestima se daju izabere, da se stavi na svoje pravo mesto i da se prirodno uklopi u
i visine izohipsa. Da bi se lakše shvatio pravac nagiba težnja je da ostali reljef predstavljen izohipsama.
se brojke postavljaju tako, da gornjom stranom pokazuju uspon, a
donjom pad zemljišta. Pravac pada zemljišta označava se i poseb- Dati detaljnu sliku reljefa i izraziti njegove karakteristike na ne-
nim crticama koje se postavljaju po liniji glavhbg"^)ada,'4j. upravno koj teritoriji geometrijskim metodom, kako se iz svega izloženog
na izohipsu i sa strane na koju zemljište pada. Izohipse koje izraža- vidi, može se samo istovremenom primenom izohipsa, uslovnih zna-
vaju oblike lednika obično se daju plavom bojom a rede nekom kova i kota. Od namene karte zavisi koliko će detaljno reljef na njoj
drugom odgovarajućom bojom. biti predstavljen, a od razmera kolika će biti slika nekog oblika i sa
kakvom će tačnošću biti dat neki njen detalj. Pri tome se mora
Izohipse su jedini metod predstavljanja reljefa koji naučno zado-
imati na umu i to da kartograf prikazuje spoljašnje karakteristike
voljava, ali i on ima nedostataka:
pojedipihoblika, i reljefa u celini. Čitalac karte, ako je reljef praviln
o
—- kod čitaoca ne stvara potpun utisak plastičnosti,
predstavljen, može da izvede zaključke о njegovim genetskim
— njima se ne mogu izraziti sve karakteristike reljefa. karakteristikama, da dobije predstavu njegovog oblika i da da kvan-
Prvi nedostatak delimično se otklanja primenom još nekog metoda titativnu ocenu svakog njegovog dela.
u kombinaciji sa izohipsama, npr. senki, šrafa ili slojeva. Pokušaji Metod izohipsa je posebno značajan za predstavljanje reljefa na
da se ovaj nedostatak otkloni na drugi način, u okviru samog metoda topografskim kartama. Na geografskim kartama ovaj metod manje
izohipsa, kao što je smanjenje ekvidistancije kako bi se povećao broj dolazi do primene i to utoliko manje što je sitniji razmer karte.
linija na mestima strmijih nagiba ili podeblja van je izohipsa, da se
Horizontale pružaju široku mogućnost za predstavljanje reljefa
stvori utisak senke, nisu dali rezultate koji bi zadovoljili. .
i na neki drugi način, pri čemu služe kao neposredna osnova te se
 Geografski elementi karte Radošević Nikola

zbog toga smatraju osnovnim i univerzalnim metodom predstav- mala na površinu poklapa sa pravcem svetlosnih zrakova, površina
ljanja zemljišta. će primiti najveći broj zrakova (si. 2.5). Ukoliko se taj odnos pro-

2.2.4. Plastični metodi

Ti metodi omogućuju da se posmatranjem karte stekne utisak ispup-

čenosti jednih i izdubijenosti drugih oblika reljefa, tj. ovi metodi
omogućuju da se pomoću slike na ravnoj hartiji gledanjem osete
prostor, zapremina, visina i dubina oblika po delovima i reljefa kao
celine.

Razlikujemo plastiku senki i plastiku boja. Termine je uveo K. Poj-

ker 1898. god. u svojim Kartografskim studijama. Kod plastike senki
koristi se sistem tonalnih prelaza od svetlog ka tamnom, s obzirom
na to da li su pojedine površine više ili manje osvetljene, da bi se
stvorio utisak plastičnosti. Kod plastike boja utisak plastičnosti se
stvara slaganjem boja, s obzirom na to da li su pojedine površine
više ili manje udaljene, odnosno s obzirom na razne stepene visina.

I ovde, kao i kod predstavljanja reljefa pomoću izohipsa, glavna
karakteristika predstavljanja jeste to što je ono, na ravnom listu
hartije, u ortogonalnoj projekciji, i što se slika posmatra odozgo, tj.
pogled je upravljen upravno na sliku.
Kod metoda plastičnog predstavljanja reljefa, efekt plastičnosti
može da bude bolji ili slabiji. On zavisi od pravilne primene svetla
meni, tako da normala na površinu i pravac svetlosnih zrakova zakla-
paju neki ugao (3, na površinu će pasti manji broj zrakova i ona će
biti manje osvetljena. Ako se maksimalna osvetljenost označi sa A,
ista se smanjuje na veličinu
a = A-cos(3, tj. a < A kada je (3> 0.

i senke, odnosno pravilne primene boja, zatim od tehnike predstav-

ljanja, stručnosti i iskustva kartografa. Uspeh isto tako zavisi i od Pri upravnom položaju površine na pravac zrakova osvetljenost je
stručnosti dalje obrade senki i načina reprodukovanja. ravna jedinici, tj.

A = l; a=l;
2.2.4.1. Metod plastike senki
onda će osvetljenost, kad površina promeni svoj položaj za ugao (3,
Raspored senki i njihova jačina zavise od pravca odakle dolazi svetio biti ravna
i ugla pod kojim svetlosni zraci padaju na površinu, pod pretpostav-
a = cos(3, (1)
kom iste intenzivnosti svetla.
Svetlosni zraci mogu padati na površinu pod raznim uglovima. tj. biće proporcionalna kosinusu ugla nagiba @. Kad površina pro-
Što je ugao pod kojim zraci padaju bliži uglu od 90° tj. kad se nor- meni položaj za 90°, neće više na nju padati zraci i biće tamna
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola

(a = cos 90° = O). Prema tome, važi pravilo ,što je nagib veći, površina
Za vertikalno osvetljenje (si. 2.7) je karakteristično to što se pokla-
je tamnija” (si. 2.6). Osvetljenost je funkaija nagiba površine.
paju pravac svetlosmn zrakova i pravac gledanja, te oko vidi samo
osvetljene i poluosvetljene površine, dok se potpuno zatamnjene
površine ne pojavljuju. Time se gube i jači kontrasti, jer nema
direktnih prelaza svetio— senka. Kod kosog osvetljenja (si. 2.8), pra-

Pravac osvetljenja se definiše u visinskom i azimutalnom smislu.

U visinskom smislu razlikuje se: a) vertikalno ili zenitalno osvetlje-
nje, kad je izvor svetla u zenitu, b) horizonatno ili bočno, kad je on
na horizontu i c) koso osvetljen je, kad svetlosni. zraci zaklapaju sa
vertikalom neki ugao, najčešće oko 45°. U kartografiji se horizonatno
osvetljenje ne koristi, pa se na njega dalje ne treba ni osvrtati.
U azimutalnom smislu svetlosni zraci mogu da zauzimaju ma koji
vac svetlosnih zrakova i pravac gledanja se ne poklapaju. Zbog
toga se pri kosom osvetljenju, s obzirom na konfiguraciju zemljišta,
na najvećem delu oblika reljefa jasno odvajaju i povoljno raspore-
đuju osvetljene površine, površine u senci i nijanse tonova između
ove dve granice. Za koso osvetljenje je posebno karakteristična sop-
stvena i bačena senka, tj. senka koja se javlja na neosvetljenoj povr-
šini i senka koja se prenosi na drugu površinu. Bez obzira na to
0 kom je osvetljenju reč, površine upravne na pravac svetlosnih
zrakova potpuno su osvetljene, površine koje su kose u odnosu na
pravac svetlosnih zrakova tamnije su što je ugao između normale na
površinu i pravca svetlosnih zrakova veći, dok one površine na koje
svetio ne pada direktno ostaju neosvetljene i u senci su.
Pri posmatranju reljefa predstavljenog po principu vertikalnog
1 kosog osvetljenja, većina čitalaca karte lakše i potpunije shvata
plastičnost oblika predstavljenih po principu kosog i to severozapad-
pravac. Taj pravac označava se obično u odnosu na strane sveta. nog osvetljenja.
Postoji pravilo da se koristi svetio koje dolazi iz severozapadnog
S obzirom na samo tehničko ostvarenje predstavljanja reljefa na
pravca. Ovakav je izbor najprirodniji, s obzirom na naviku čitalaca
kartama iskorišćavanjem plastike senki razlikuju se:
da im pri pisanju svetio dolazi koso spreda i s leve strane.
metod crtica ili šrafa,
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola

— metod tačkica i
— metod neprekidnog tona ili senčenja u užem smislu.
Smatra se da se pri istim uslovima može postići isti efekat plastič-
osvetljen ja (si. 2, 9). Tako je pred stavljen reljef i na Generalnoj karti Srbije
razm era 1 :2 50 000 koju je izradilo Geografsko odeljenje Glavnog' general-
štaba kr ajem prošlog veka.

nosti; međutim, uslovi reprodukcije su dosad uvek bili povoljniji za

neki metod, te je to u istoriji i imalo uticaja na razvoj jednog ili
drugog metoda. Npr. graviranje na metalu je-uslo-vlj^alo razvoj
metoda šrafa, a litografija je kasnije omogućila primenu senčenja
neprekidnim tonom.

Predstavljanje reljefa šrafama. Srafe ili crtice su linije koje se

crtaju u pravcu najvećeg pada zemljišta (tj. upravno na izohipse)
i svojom dužinom i debljinom izražavaju nagib zemljišta, a položajem
i rasporedom i njegov oblik.

Srafe su počele da se primenjuju za predstavljanje reljefa još u X V II v.

(D. V ivje 1674. god. na__ karti okoline Pariza), ali ravnomeran raspored
crtica iste debljine u pravcu nagiba nije davao utisak plastičnosti. U X V III v.
utisak se postiže promenom gustine crtica, zavisno od nagiba. Kao majstorsko
delo u tom smislu smatra se „Geografska i mineraloška karta puta od Bresta
do Pariza i od Pariza do Tobolska u Sibiru” astronoma 2. Sap-Doteriša iz
1768. god., na kojoj je reljef predstavljen vrlo plastično šrafama pod pretpo-
stavkom bočnog osvetljenja, i „Karta kraljevskog lovišta (Versajska karta)”
pukovnika Bertjea, izrađena na osnovu snim anja 1746— 1-773-. -godv sa reljefom
predstavljenim šrafama pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja. Od sre-
dine X V III v. Francuzi i Nemci nastoje da metodu predstavljanja reljefa
šrafama daju i naučne osnove (Martinel, Deruvil, Smetau, Miler). M ajor
L. M iler je dao nekoliko predloga, od kojih onaj iz 1782. god. zasniva sistem
šrafa na vrednosti ugla nagiba i principu „što strmije tim tamnije” koji je Uzimajući u obzir vertikalno osvetljenje i usvajanjem crtica kao
već u to vreme i praktično primenjivan. Njegova je skala imala šest gra- elementa senke, a belog intervala između susednih crtica kao ele-
dacija, ali dimenzije šrafa nisu bile precizno određene. Potpuno određenu
menta svetla, Leman je podvrgao šrafiranje pod matematičke za-
skalu je dao major J. G. Leman zajedno sa teoretskim objašnjenjem 1799.
god. koje je popravljeno i prošireno izišlo posle njegove smrti 1812. god.
kone. On je pošao od postavke da je osvetljenost površine propor-
Na topografskim kartama evropskih zemalja koje su rađene u X IX v. (fran- cijalna kosinusu ugla nagiba i postavio odnos
cuska 1 : 80 000, ruska 1 : 126 000, nemačka 1 : 100 000) reljef je predstavljen
šrafama pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja (nemački manir). Pod pret- senka 1—a 1 —cos 6
postavkom kosog osvetljenja (francuski manir) predstavljen je reljef šrafama na = = (2 )
švajcarskoj karti razmera 1 :100 000, koja je izrađena 1842— 1865. god. i poznata svetio a cos 3
kao „Difurova karta”.

Za nas su interesantne topografske karte sa šrafama koje je izdao bečki
VG I u razmeru 1: 1 4 4 000 (Specijalno, karta vojvo dstva Štajerske, Koruške
i Kranjske, kneževine Gorice i Gradiške, grofofije Istre, grada Trsta i M a-
đarskog primorja publikovana 1842, zatim Specijalva karTa ~Krđljevine Dal-
macije izdata 1861— 1863. god. i Specijalna karta Kraljevine Mađarske izdata
1869— 1879. god.) i 1 :75 000 (Specijalna karta Austrougarske monarhije izdata
1873— 1888). Reljef je na njima predstavljen pod pretpostavkom vertikalnog
Tako^ bi horizontalna površina ostala bela, površine nagnute prema
horizontu za ugao 3 bile bi delimično pokrivene senkama, a verti-
kalne površine bi bile crne. Pošto su promene kosinusa malih uglova
vrlo male, i razlike u debljini crtica bi bile male i neprimetne baš
za površine sa uglovima nagiba do 24° kojih je najviše. Zato je
Leman napustio takvu prirodnu skalu i predložio veštačku koja ne
odgovara stvarnom rasporedu senki pri vertikalnom osvetljenju, ali
 G eografski elem enti karte Ra došević Nikola

zadovoljava praktične potrebe. Pri tom je uslovio: a) da površine Leman nije dao nikakve matematičke odredbe za dužine šrafa.
koje sa horizontom zaklapaju ugao nagiba veći od 45° budu potpuno Najprostije je rešenje da se njihova dužina određuje intervalom iz-
u senci i b) da se debljina crtica povećava proporcionalno uglovima među susednih izohipsa. Ukoliko je taj interval kod zemljišta sa
nagiba, te je odnos dobio oblik blagim nagibom suviše velik, dozvoljava se smanjenje interpolova-
njem pomoćnih izohipsa, da bi se dobile kraće šrafe. No. bilo je
senka 6 debljina crtice
----------- ,,, = _------------------- (3 ) pokušaja da se i to pitanje podvrgne matematičkim zakonitostima,
svetio 45° —P širina intervala npr. da se dužina izrazi kao funkcija ekvidistancije i onda da se
prevede na razmer karte, kao npr. u sledećem pregledu
Leman je sve uglove nagiba od 0° do 45° podelio na grupe od
po 5°, te je gradacija izgledala, kao što se vidi iz sledećeg pregleda
I

O
CO
20°

O
U g a o n a g i ba 5° 10° 15° 25° 35 ° 40 ° 45°
Lemanova skala
i
odnos šrafe
uglovi 11 x £ 11 x £

tu
llx£ 11x£ I1XE _i i x e

X
l l x E 11 X E
nagiba i intervala D už i n a šrafa
11

©
i 1 2 3 4 5 7 8
l
0°— 5° 0 :9
5— 10 1 :8
10 — 15 2 :7 Ali ni ovaj ni drugi slični predloži nisu naišli na primenu. Pitanje
15 — 20 3 :6 se uvek rešavalo na prostiji način, dokle god on zadovoljava.
20 — 25 4 :5
25 — 30 5 :4
30 — 35 6 :3 L e m a n o v a s k a la , iz r a đ e n a z a u s lo v e r e lj e f a u S a s k o j ( S a k s o n i ji) n i j e p r e d -
35 — 40 7 :2 > s t a v lj a l a o p š te r e š e n j e , t e s u u r a z n im z e m lj a m a i d a l j e t r a ž e n a r e š e n ja k o j a
40 — 45 8 :1 b i o d g o v a r a la k o n f ig u r a c ij i n jih o v o g z e m l ji š t a i n j ih o v i m s h v a t a n jim a . O n a
45 — 90 9 :0 je m o d if ik o v a n a u s a m o j N e m a č k o j p r e m a r a z n im p o tr e b a m a . U F r a n c u s k o j
j e p o s t a v lj e n o o p š te p r a v i lo d a r a s t o ja n j e iz m e đ u š r a f a b u d e o b r n u t o p r o -
p o r c ija ln o s t r m i n i n a g ib a . M e đ u t i m , o n o je o s tv a r iv a n o n a r a z n e n a č in e .
Primenom ovakve skale dobij a se tamnija slika. Prema nekim I n ž i n j e r B e n o a je 1 8 2 6 . g o d . p r e d l o ž io d a se r a s t o j a n je i z m e đ u š r a f a d d o b i ja
ispitivanjima, to je zatamnjenje dva puta veće nego što bi bilo inače. d e l je n je m in t e r v a la iz m e đ u iz o h ip s a na č e t ir i d e la („zakon četvrtine”), t j .
Isto tako stiče se utisak o većoj reljefnosti zemljišta.
R u ska s k a la V T O

u g lo v i j odn o s š ra fe b ro j š ra fa
n a g ib a j i in t e r v a la n a 1 sm

0° — 1°
!
1 — 1,5 — !
i
5
1,5— 2,5 - i 6
2,5— 4 __ ! 8
4 — 16 9
6 — 10 1 :5 12
10 — 15 2 : 4 12
15 — 22 3 :3 12
22 — 33 4 :2 12
33 — 45 5 :1 12

đ = i ' 4 = c t g (3 /4, a d e b l j i n a š r a f a d a b u d e k o n s t a n t n a . P u k o v n i k B o n j e 1 8 2 8 .
d a o s k a lu u k o j o j je o d n o s iz m e đ u s e n k e i s v e tla o d re đ e n k a o f u n k c ij a
s in u s a u g la n a g i b a . K o n a č n o j e m a j o r H o s a r 1 8 5 3 . g o d . d a o s k a lu u k o j o j
je in t e n z it e t s e n k e iz r a ž e n e š r a f a m a r a v a n p r ir o d n o j v r e d n o s t i t a n g e n s a u g l a
n a g ib a , te se r a s to ja n je iz m e đ u š ra fa na k a rti ra z m e ra 1 :8 0 0 00 d o b i ja po
 G eografski elem enti karte
Radošević Nikola

f o r m u l i đ = 2 / 9 - l ^ i + 0 ,1 6 a d e b l j i n a š r a f a i z o d n o s a c r n o T b e l o = t g r f j . Z a u s l o v e
u R u s ij i s k a lu je n a jp r e d a o A . P . B o lo to v . O n a je š e z d e s e tih g o d in a z b o g i najbolje karte tog vremena bile su one, na kojim je reljef bio
n a p u š t a n j a g r a v i r a n j a , z a m e n je n a s k a lo m T V O . U n j im a je g r a d a c ij a d a t a
predstavljen baš ovim metodom.
e m p ir ij s k i ta k o d a u g lo v i n a g ib a b u d u s v r s ta n i u g r u p e p r e m a s te p e n u o te ž a -
v a n j a k r e t a n ja . O n se o d r e đ u je t a n g e n s o m u lo g a n a g i b a i r a s t e u g e o m e t r ij s k o j
Uspeh predstavljanja reljefa u ovom slučaju zavisi mnogo od
p r o g r e s i j i . Z a k r a j n j e č l a n o v e p r o g r e s i j e u z e t i s u a = tg 1° i n = tg 4 5 ° , o d a k l e j e
9 pravca osvetljenja kako po visini tako i po azimutu, jer karakter
n = a- q 9, o d n o s n o q = 1 ^ 5 7 ,3 = 1 ,5 6 8 ( s k a l a n a s t r . 4 4 ) . U A u s t r o u g a r s k o j j e C e p r i c reljefa često zahteva odstupanje od uobičajenog pravca (45° po visini
p r o š i r i o s k a lu d o u g l o v a n a g i b a o d 8 0 ° .
i severozapadni).
Osnova za predstavljanje zemljišnih oblika pomoću šrafa najpre su
Kao osnova za predstavljanje služe kote, horizontale, rečna mreža,
bili nagibi, a kasnije u XIX v. kad su počele visine da se određuju
obalske linije mora i jezera itd.
masovno barometrom i kipreglom, to su bile visine pojedinih tačaka
i horizontale. K o d . samog iscrtavanja šrafa na osnovu horizontala Raspored svetla i senki i jačina senki kod primene ovog načina
koriste se šabloni, što unekoliko olakšava rad. više se približava prirodi, jer se kao osnovni faktor izražavanja po-
Kod predstavljanja zemljišnih oblika pomoću šrafa pri vertikal- javljuje i sopstvena senka, što kod vertikalnog osvetljenja nema.
nom osvetljenju horizontalne površine ostaju bele; isto tako ostaju Ali i ovde se unekoliko odstupa od prirode: a) obično se ne uzima
bele gornje površine pojedinih vrhova i dna kotlina, kao i gornja u obzir bačena senka, koja vrlo često daje predstave о nadvišavanju
površina sedla. Strane uzvišenja sa konstantnim padom im aju šrafe jednih oblika od strane drugih, b) horizontalne površine, iako su
jednake debljine i jednake dužine na celoj površini. Ispupčene strane slabije osvetljene nego upravne na pravac svetla, ne šrafiraju se,
su prema podnožju tamnije, tj. šrafe su kraće i deblje, a izdubljene c) grebeni koji su okrenuti izvoru svetla, na karti se daju šrafama
razne jačine, i d) ne uzima se u obzir odbijanje svetlosti od susednih
su prema gornjem kraju tamnije, te su tu šrafe kraće i deblje. Na
površina i zgušnjavan je senki na pojedinim mestima. Konstrukcija
uzvišen ju se šrafe od vrha prema podnožju razilaze, a na udubljen ju
šrafa na osnovu matematičkih principa, i pored ovih uprošćavanja,
se prema dnu skupljaju.
vrlo je spor posao i ne daje rezultate koji bi se očekivali. Zato indi-
Šrafe pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja imaju i dobrih vidualni karakter predstavljanja dolazi više do izražaja, a to zahteva
osobina i nedostataka. One daju dobru predstavu o oblicima nerav- specijalno obučenog i za ovaj posao nadarenog kartografa.
nina, rasporedu i međusobnim vezama oblika i o opštem karakteru
zemljišta. Isto tako daju jasnu sliku o pravcu i strmini nagiba. Primena kosog osvetljenja ima dve velike prednosti nad vertikal-
Ali šrafe ne omogućuju da.se odrede apsolutne i relativne visine. nim: a) kod reljefa izraženog ovim metodom, zbog oštrog odvajanja
One ne pružaju mogućnost uvida u glavne oblike, koliko daju u osvetljenih_površina od površina u senci, jasno se izdvajaju osnovni
detalje. Karta sa reljefom predstavljenim pomoću šrafa, manje je oblici reljefa, te se tako dobija poseban utisak plastičnosti i b) karte
pregledna od drugih.Izrada ovakve karte je sporija i teža. Da bi na sa reljefom predstavljenim pod pretpotsavkom kosog osvetljenja,
karti bilo moguće davati i kvantitativne ocene reljefa, predstavljanje imaju manje tamnih površina, te je cela karta manje pretrpana, na-
se kombinuje sa kotama ili sa kotama i izohipsama sa neštc većom ročito u planinskom zemljištu i bolje se ističu ostali elementi sadržaja.
ekvidistancijom nego što je to redovno. Ali ovaj način ima i veliki nedostatak: ne može se oceniti strmina
Kod predstavljanja reljefa šrafama pod pretpostavkom kosog nagiba, jer su nagibi zbog različitog položaja površina prema izvoru
osvetljenja, osvetljenost svake površine je funkcija ugla nagiba svetlosti različito prikazani, iako imaju istu strminu.
površine i njene orijentacije u odnosu na pravac osvetljenja. Iako Šrafiranje pod pretpostavkom kosog osvetljenja je pogodnije za
takva situacija ne predstavlja posebne teškoće kod postavljanja geografske karte i uopšte za karte sitnijih razmera informativnog
metoda na matematičke osnove, a primena tih postavki je znatno karaktera, gde se uglavnom traži efekt plastičnosti, a potreba za
teža nego kod vertikalnog osvetljenja. visinama se zadovoljava malim brojem kota, kao što je slučaj na
Ovaj je metod posebno nego van u Francuskoj u drugoj polovini mnogim atlasnim i nekim zidnim kartama. Međutim, šrafiranje
XVIII i početkom X IX v. (poznat u Evropi kao francuski manir) pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja je pogodnije za topo-
grafske i uopšte karte krupnijeg razmera koje, pored plastičnog
SL 2.12. Deo vojno topografske karte razmera 1:200 000 — podela po Parizu.
 Geografski elementi karte Radošević Nikola

efekta, treba da daju i podatke о strmini nagiba, a gde kotama može Matematička osnova za šrafiranje važi i za senčenje. I skala poje-
da se zadovolji dobar deo potreba za visinama odnosno u krajnjem dinih nijansi senke pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja
slučaju i redim izohipsama. pravi se na isti način kao i kod šrafa. Kod primene kosog osvetljenja,
Predstavljanje reljefa tačkicama. Za predstavljanje reljefa na osvetljenost svake površine je funkcija njenog nagiba i orijentacije
kartama, kao element senke mogu da se koriste i tačke, odnosno u odnosu na pravac osvetljenja.
kružići raznih dimenzija. Tu z a v is n o s t je o b ja s n io H. V ih e l 1878. g o d . (s i. 2 .1 3 ). V e r t i k a l a V p ra v a c
s v e t la L i n o r m a la na p o v r š in u F seku se u nekoj ta č k i O na p o v r š in i. P r i
Ovaj je sistem primenio M. Ekert u svom Novom metodičkom školskom
atlasu koji je objavljen 1898. god. a kasnije (1921) je objavio i njegove
matematičke osnove. Ekert je pošao od istih osnova od kojih je Leman za
predstavljanje reljefa šrafama (2), ali mu je način približenja nešto drukčiji:
dok se Leman za dobij an je skale koristio linearnom funkcijom, Ekert se
koristio kvadratnom.
Iako je Ekertov atlas doživeo 70 izdanja za četvrt veka, ovaj način nije
naišao na prijem u kartografskoj proizvodnji" jer јс- crtanje tačkica raznih
dimenzija danguban posao, pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja, kako
je bio primenjen, a ni u uslovima kosog osvetljenja. Međutim, on se prime-
njuje za predstavljanje peščanih oblika i sipara, ali više kao uslovni znak.

Predstavljanje reljefa senčenjem. Senčenje je način neprekidnog

polutonskog predstavljanja reljefa i sastoji se u tome što se pomoću
olovke, uglja, tuša ili boje pokrivaju svetlijim ili tamnijim tono-
vima nagnute površine prema njihovom uglu nagiba (vertikalno
osvetljenje) ili prema položaju osvetljenih strana i strana u senci
(koso osvetljenje).
Senčenje se na rukopisnim kartama koristilo za predstavljanje reljefa
već u X V III v. dok se štampane karte sa reljefom predstavljenim senčenjem
pojavljuju tek u X I X v. pošto je uvedena litografija, tj. štampanje sa lito-
grafskog kamena. Prva ispitivanja primene ovog metoda za predstavljanje
reljefa na kartama pojavljuju se već početkom X I X v. (pukovnik Diest 1816,
general Hauslab 1826), ali samo izdavanje karata usledilo je znatno kasnije,
u drugoj polovini X I X v. Tada on kao lakši i brži počinje da se upotrebljava
umesto šrafa. Kod nas je na poznatoj Generalnoj karti Kraljevine Srbije koja je
izrađena ХббЭ^ТбЭЗ. u razmeri 1 :200 000 reljef predstavljen- sencemjem pod
vertikalnim osvetljenjem, (si. 2.11) a na Generalnoj karti razmera 1 : 2 5 0 000
Stare Srbije i Makedonije od A. J. Deroka objavljenoj u Beogradu 1904. pod
kosim osvetljenjem.

U poslednje vreme ovaj se metod primenjuje kako na kartama to m e se p r e tp o s ta v lja da se koso o s v e tlje n je od rža v a ko n s ek v e n tn o . Ugao
sitnijeg razmera tako i na topografskim, a najviše na raznim spe- k o j i z a k la p a p r a v a c s v e t lo s n ih z r a k o v a s a v e r t i k a l o m o z n a č e n j e s a Y , u g a o
k o ji z a k la p a n o rm a la n a p o v rš in u sa v e r t ik a lo m (ugao nagiba površine)
cijalnim kartama. On je primenjen i na kartama 1:200 0.00, 1:300 000
s a (3, a u g a o i z m e đ u n o r m a l e n a p o v r š i n u i p r a v c a s v e t l o s n o g z r a k a (upadni
i 1:500 000 izdanja VGI u kombinaciji sa izohipsama, a pod pretpo- ugao, odnosno ugao nagiba površine u odnosu na pravac svetla) s a £.
stavkom kosog osvetljenja (si. 2.12) radi postizanja efekta plastič- A k o se s a d a o k o ta č k e O , k a o te m e n a tr o s tr a n o g r o g l ja z a m is li lo p t a č iji
j e p o l u p r e č n i k R = l, o n d a ć e s t r a n e r o g l j a n a l o p t i d a t i s f e r n i t r o u g a o u
nosti. k o m e s e k a o s t r a n e p o j a v l j u j u c , b i e, a s f e r n i u g a o E k o j i z a k l a p a j u s t r a n e
c i b k a o o r ije n t a c io n i u g a o , k o ji t r e b a r a č u n a t i u p r a v c u k a z a ljk e n a č a -
Dok je za šrafiranje više primenjivano vertikalno osvetljenje, za
s o v n ik u o d s tra n e c. P o k o s in u s n o m p r a v i lu s f e r n e t r i g o n o m e t r ij e ovi e le -
senčenje je karakteristično koso, a vertikalno je napušteno već po- m e n ti s fe rn o g tr o u g la m o g u se d o v e s ti u m e đ u s o b n u v e z u , t j . b ić e
četkom ovog veka. c o s e = c o s b • c o s c + s in b • s in c • c o s E
 Geografski elem enti karte
Pravac osvetljenja je pod uglom c = 45°, pa je
cos c = sin c = V2 Y 2 = 0,7
a osvetljenost površine koja zaklapa sa pravcem osvetljenja ugao e je prema
(1) ravna
a = cos e
Da bi se dobila osvetljenost tražene površine, uvešće se ove vrednosti u
prvu jednačinu i dobiće se
. a = V2 Y ž (cos b + sin b -cos E)
Ovo je izraz u kome se pojavlju je osvetljenost ,,a” pod pretpostavkom
kosog osvetljenja kao funkcija nagiba b i orijentacije ,,E” .
Sada se polazi od ovog izraza, kao što se kod vertikalnog osvetljenja p o -
lazilo od izraza (1), da bi se dobile na površini linije iste osvetljenosti.
izofote, pa potom i formirala skala. Praktična primena ovakve skale je teško
izvodljiva, pa nije ni naročito interesantna. Pored Vihelove, postoje i druge
skale (De Larminoval. kao i drukčiji načini t-.rptirania nrnhlpma Jj-inkovnikr4
Gulijea), ali ne daju rešenje koje bi zadovoljilo potrebe prakse.
Zato je kod senčenja kao i kod šrafiranja uvek prisutan u izves-
nom stepenu subjektivni element. Ali i individualne karakteristike
kod senčenja mogu da se toliko eliminišu, da nestručno, u strogom
smislu, oko ne može doći u dilemu da karta nije rad jednog lica.
Zato je potrebno poznavati zakonitosti i zavisnosti senke od oblika
površine i uslova osvetljenja.
Osnovni faktor koji obrazuje razne nijanse senki jeste svetio.
Ono može padati na površinu neposredno (direktno svetio), a može
i da se odbija od druge površine (odbijeno i rasuto svetio). Odbijeno
svetio je slabije od direktnog.
S obzirom na položaj koji zauzimaju pojedini delovi površine
nekog terenskog oblika u odnosu na pravac svetla (si. 2.8) oni će
biti i različito osvetljeni. Delovi na koje svetlosni zraci padaju
upravno biće potpuno osvetljeni. Delovi na koje zraci padaju pod
nekim kosim uglom biće manje osvetljeni i tamniji što se upadni
ugao više razlikuje od pravog ugla, a delovi površine koji su na
suprotnoj strani od svetla nalaze se u senci (sopstvena senka). Po-
vršina koju od svetla zaklanja neki drugi oblik biće pokrivena
senkom koju na nju baca taj oblik (bačena senka). Sopstvena senka
je osnovni element koji daje karakter i dimenzije oblika. Bačena
senka sakriva jedne, a ističe druge oblike. Reflektovano svetio
RadoŠević Nikola
povećava osvetljenost jednih delova, a smanjuje drugih i na taj
način ističe plastičnost oblika u sopstvenoj senci.
Najpogodnijim se smatra pravac svetla pri kome se na površini
pojedinih oblika reljefa smenjuju tonovi od najsvetlijih do najtam-
nijih i pri kome se pojavljuju sve vrste senki. Zato i severozapadni
pravac nije strogo fiksiran. U visinskom smislu, variranja su pot-
rebna toliko da bi se istakle sopstvene senke ili da bi se dobile
povoljnije dimenzije bačenih senki. Veća su kolebanja u azimutal-
nom smislu. Da bi se održao opšti severozapadni pravac, ova se
(4) kolebanja obično svode u granice kvadranta, dakle 90°. Ispitivanja
u vezi sa prenošenjem opšteg pravca svetla u neki drugi kvadrant
(npr. jugozapadni) pokazala su da time slabi utisak plastičnosti.*
Sto se same tehnike tiče, senčenje može da se izvodi na dva
načina: a) na zrnovanom kamenu, cinkanoj ili aluminijskoj ploči
ili na hrapavoj autografskoj hartiji pomoći posebne litografske krede
i neposredno za litografsku štampu i b) na hartiji na crtanje ili na
listu od plastične mase pomoću olovke, tuša ili vodene boje četkicom,
za posredno umnožavanje u ofset-štampi. Bolji kvalitet se postiže
prvim postupkom, a prostiji i lakši je drugi, pa se više i primanju je.
Senči se na osnovu crteža horizontala i hidrografije, koji je pret-
hodno fotomehaničkim putem prenesen na materijal za senčenje, u
nekoj bledoj boji. Senčenje se izvodi tako što se plastični efekt postiže
na onoj daljini na kojoj će se karta upotrebljavati, za atlasne na da-
ljini jasnog viđenja, a za školske i za daljinu od 5 do 7 m. Senčenje se
striktno sprovodi na đelovima gde su osetne visinske razlike, tako da
velike horizontalne površine obično ostaju bez tona iako svetio na
njih pada pod uglom od 45°. Odsustvo senke na ovim površinama
unekoliko umanjuje utisak plastičnosti. Bačene senke i refleksi koriste
se u ograničenoj meri, samo gde na taj način treba povećati utisak
dubine ili istaći neki oblik.
Senčenje može da se izvede i fotomehaničkim postupkom sa re-
ljefnih modela. Tako dobijen reljef daje prirodniji izgled, a neki
smatraju da daje i bolji utisak plastičnosti, dok drugi misle da rukom
senčeni reljef ima izvesne prednosti koje su posledica mogućnosti
promene pravca osvetljenja i redukcije izvesnih senki, posebno
bačenih. Međutim, na ovoj su strani i prednosti spoznajnog karaktera.
* Da bi se istakle vododelnice za našu zemlju, s obzirom na dinarsko-šarpla-
ninski pravac prostiranja većine planina, kao najpovoljniji smatra se SI
pravac osvetljenja,. __ ___
S l . 2 .1 4 . D e o k a r t e r a z m e r a 1 :3 0 0 0 0 0 , iz d a n ja V G I.
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola
52
Predstavljanje reljefa senčenjem može da bude s obzirom na boje:
metrijskom^kalorrLse^ prema tome, definiše zakon po kome se redaju
a) u crno-belom maniru (ahrom atičko), b) u jednoj boji (monohroma-
tičko) i c) u više boja (polihromatičko). Senčenje u crno-belom maniru boje ili tonovi.
daje dobru plastiku, ali zatamnjuje sliku, pa se gube ostali elementi S obzirom na njihov sastav, razlikuju se tri vrste visinskih skala:
sadržaja. Za jednobojno senčenje koristi se obično sepija, smeđa ili
— crno-bela ili ahromatička, koja se sastoji od belog, pa preko
siva boja; slika je bleđa, ostali elementi sadržaja vide se bolje, ali
raznih nijansi sivog do crnog,
se gubi u plastičnosti oblika, a pored toga i tamniji ton geripa sma-
— jednobojna ili monohromatička skala, kod koje se smenjuju
njuje jasnoću reljefa. U jednoj boji su senke na Generalnoj karti
razni tonovi jedne boje, od bledog do intenzivno zasićenog, i
kraljevine Srbije 1:200 000 a u dve boje na topografskoj karti
1:300 000 izdanju VGI (si. 2.14). Primena više boja daje bolji efekt — višebojna ili polihromatička skala, u kojoj se po izvesnom redu
plastičnosti! a omogućuje i održavanje svetlijeg tona, te je i jasnoća smenjuju razne boje.
ostalih elemenata sadržaja bolja. Senčenjem u više boja prikazan je
Za predstavljanje reljefa bojenjem po slojevima od skale se
reljef na Karti jugoslovenskih zemalja 1:1000 000 od J. Dedijera,
zahteva:
a naročito su poznate švajcarske karte, gde je reljef prikazan sen-
čenjem u više boja (šv ajcarski manir). — da omogućuje postizanje što boljeg efekta plastičnosti oblika
reljefa, i isticanje visinskih odnosa,
Predstavljanje reljefa senčenjem ima dobre strane: a) što daje
— da daje niz boja ili tonova koji se međusobno jasno razlikuju,
utisak plastičnosti reljefa, b) što manje opterećuje kartu nego šrafe
ah .da te razlike ne budu takve da se na osnovu slojeva dobije
i c) što je lako i brzo tehničko izvođenje. Ali senčenje ima i nedo-
pogrešan utisak о obliku reljefa,
stataka: a) ne daje nikakve mogućnosti kvantitativne ocene reljefa
— da daje harmonijski niz, kako bi se obezbedila kompaktnost
(sem što se u slu č aju vertikalnog o sv etljen ja može donekle su diti o
reljefnih oblika i
relativnim strm in am a nagiba), b) oblike daje dosta uopšteno i c)
— da sadrži boje koje neće potisnuti ostale elemente sadržaja
međusobne veze i prelazi su slabije izraženi nego pomoću šrafa.
karte u drugi plan.
Pored senčenja pod pretpostavkom vertikalnog i kosog osvetlje-
Osnovni cilj predstavljanja reljefa pomoću slojeva je isticanje vi-
nja, primenjuje se i senčenje pri kombinovanom osv etljen ju, koje
sinskih odnosa uopšte, površinski raspored i prostorno shvatanje.
daje šire mogućnosti plastičnog izražavanja reljefa.
Iako postepeno prelaze jedni u druge, slojevi se potpuno međusobno
razlikuju. Time se dobij a u jasnoći u visinskomsmislu, apored toga
2.2.4.2. Metod plastike bo ja stvara se mogućnost da se pomoću skaleodrede iapsolutne i rela-
tivne visine slojeva.
Za predstavljanje reljefa može da se koristi niz boja ili tonova jedne Ti uslovi ispunjavaju se na razne načine, tako da se tonovi jedne
boje, a i ahromatički niz tonova belo-crno kojim se pokrivaju poje- boje odnosno raznih boja redaju u niz po nekom principu s obzirom
dine visinske zone, tako da ovaj niz boja ili tonova bude međusobno na visine visinskih zona. Tonovi i boje u skali obično se redaju po
povezan po određenim zakonima. Ovakav način predstavljanja re- jednom od sledećih principa:
ljefa zovemo metodom b ojen ja po sloje vim a, odnosno metodom hipso-
— što više tim svetlije,
m etrijskog b o je nja ili još prostije metodom slojeva.
— što više tim tamnije, ili
Niz boja ili tonova poredanih po visinskim zonama od najniže do — da se stalno održi isti stepen osvetljenosti.
najviše čini visinsku ili hipsom etrijsku skalu. Hipsometrijska skala
Skala konstruisana po principu ,,što više tim svetlije’' karakteri-
se uvek daje na karti kao jedan od redakcijskih podataka, da bi se
stična je po tome što tonovi slojeva jedne boje, odnosno boje, pove-
znalo koja boja ili koji ton odgovara nekoj visinskoj zoni Hipso-
ćavanjem visine, postaju sve manje intenzivni.
 G e og ra fsk i elem en ti Jcarte
53
Prve skale su formirane upravo po ovcm principu. Karta južnih delova
Švedske i Norveške od K. Forsela u razmeru: 1:500 000 koja je izišla u Ber-
linu 1835. god. i spada u prve sa reljefom predstavljenim pomoću slojeva,
imala je skalu: do 300' zelene, do 800' crvene i do 2000' žute boje, a dalje
belo. Ovaj je princip zastupao u Nemačkoj pukovnik E. fon Sidov i primenio
ga u svom Atlasu delova sveta (1838/1847). Interesantni su i radovi ruskog
kartografa J. Simaška, šezdesetih godina prošlog veka. Njegova je skala
sastavljena od raznih tonova smeđe boje i preko žute završavala se belim
gornjim slojem. Skala formirana po principu „što više tim svetlije’’ koristi
se i u X X v. U SSSR je posle 1938. god. izrađen niz fizičkih školskih karata
sa skalom koju je razradio P. K. Koldajev (tonovi: zeleni, maslinasti, smeđi,
narandžasti, žuti). E. L. Imhof u Atlasu Svajcarske za srednje škole, izdanje
1962. god. koristi se takođe skalom formiranom po ovom principu (tonovi:
tamno zeleno-plavi, zeleno-plavi, smeđe-zelen i, smeđe-žuti, crvenkasto-žuti,
svetio žuti i beli). On smatra da skala dobijena mešanjem žutog osnovnog
tona sa plavim i smeđe-plavim prema donjem delu na bazi vazdušne perspek-
tive, teoretski ima poseban značaj, jer daje optimum plastičnosti. Utisak vi-
sine i dubine se dobija na osnovu efekata osvetljenja i sličnosti sa zemljištem,
a do njega se dolazi psihološki navikom, iskustvom, scćanjem. Ovakve su
skale pogodne- u kombinaciji sa šrafama i senčenjem i onda~dajh plastičan
utisak.
Kod skale formirane po principu „ što više tim tamnije” , tonovi
jedne boje, odnosno boje slojeva odozdo prema gore sve su inten-
zivniji. Razvila se iz želje da se niži delovi, gde je više ostalih de-
talja sadržaja karte, rasterete tamnih tonova reljefa.
Kao jedna od prvih takvih karata navodi se Karta srednje Evrope od
K. Fogla i O. Delića iz 1861. god. Njena skala se sastoji od raznih tonova
smeđe boje koji visinom dobijaju u intenzitetu. Glavni pobornik ovog prin-
cipa bio je general F. fon Hauslab. On je među prvima problem ovakvog
načina predstavljanja reljefa naučno obrađivao i 1864. god. formulisao nave-
dene zahteve, ističući na prvom mestu upravo princip „što više tim tamnije” .
On je .pretpostavljao jednobojnu skalu, ali je razradio i skalu od više boja
(ona počinje belim, pa preko žutog, smeđeg, zelenog, zeleno-smeđeg, tamnog
zeleno-smeđeg i završava ljubičastim). U Srbiji je ovaj način predstavljanja
reljefa uveo pukovnik J. Dragašević, svojom kartom Mlave i Peka izra-
đenom 1871. god. u razmeru 1:200 000. On se koristio jednobojnom skalom
od raznih tonova smeđe boje. Hauslabove ideje je ostvarivao A.—Stajnhauzer
čije je glavno delo, Hipsometrijska karta srednje Evrope u razmeru 1:1 500 000,
izišlo u Beču 1877., vredno pažnje. U Beču je 1865— 1876, izišao ceo niz karata
austrougarskih zemalja na kojima je prim enjena Hauslabova skala boja
(bečka škola). Skala izrađena po principu „što više tim tamnije” , posle
Hauslaba je pretrpela niz modifikacija i danas se manje upotrebljava u
izvornom obliku, već uglavnom modifikovana na razne načine.
Skala formirana po principu jednake osvetljenosti slojeva je manje
pogodna za predstavljanje reljefa kao samostalan metod, ali je vrlo
pogodna za razne kombinacije, npr. sa senčenjem ili sa šrafama.
Ovakva je skala pogodna i za primenu principa vazdušne perspektive
koja joj daje mogućnost izazivanja plastičnog utiska kod čitaoca
Radošević Nikola
karte, jer oni detalji reljefa koji su dalji od posmatračevog oka, u
prirodi izgledaju kao da su prevučeni plavkastim ili plavo-ljubičastim
magličastim, ali providnim slojem. Kod ove skale, gornji, delovi nisu
toliko osvetljeni kao kod skale sastavljene po principu ,,što više
tim svetlije” , niti su toliko tamni kao kod skale sastavljene po prin-
cipu „što više tim tamnije” . Skala sastavljena po ovom principu je
počela da se primenjuje u novije vreme i pogodna je za karte sred-
njeg razmera 1:200 000 — 1:1000 000.
Pored osvetljenosti, austrijski kartograf K. Pojker je u svojim
razmatranjima о predstavljanju reljefa pomoću slojeva, krajem X IX
i početkom X X v. uzeo u obzir i druge karakteristike koje, prema
njemu, uslovljavaju „prostornu vrednost boja” . Polazeći od toga da
uzvišen ja kao bliža oku posmatrača, na karti moraju da budu pred-
stavljena bojama koje približavaju, a doline kao dalje od oka bojama
koje udaljavaju, on prostornu vrednost boja uslovljava:
— stepenom osvetljenosti,
— stepenom zasićenosti i
— indeksom prelaman ja zrakova, ' :
te prema tome i razlikuje:
— niz po osvetljenosti,
— niz po zasićenosti i
— spektralni niz.
Niz po osvetljenosti nije ništa drugo već ahromatična skala i u
njemu se redaju tonovi od bezbojnog tamnog do bezbojnog svetlog,
dakle crno-beli._Prostorne razlike koje daje ovakva skala on objaš-
njava adaptovanjem oka pri gledanju u tamno ili u daljinu širenjem
ženice, odnosno pri gledanju u svetio ili blisko njenim sužavanjem,
prostorni osećaj do koga se dolazi na ovaj način, Pojker je nazvao
adaptivnom plastičnošću. Ona se izražava principom ,.što više tim
svetlije” . Ali ne bi bilo dovoljno na samoj ovoj plastičnosti zasnivati
sliku reljefa zemljišta i on je smatra samo pomoćnim faktorom.
Niz po zasićenosti daje jednobojnu skalu. Boja ie zasićena kad
više ne može da se pojača njen ton, npr. kad crvena boi a ne može
više da bude crveni ja. U prirodi sve što je bliže pojavljuje se u zasi-
ćenijim tonovima, dok sa udaljavanjem od oka tonovi gube u zasiće-
nosti zbog veće debljine vazdušnog sloja između oka i predmeta
(vazdušna perspektiva). Pošto su pri gledanju odozgo, uzvišenja bliže
posmatračevim očima, njihovi tonovi treba da budu zasićeniji, dakle
skala da se formira po principu „što više tim zasićenije” . Međutim-,
 Geografski elementi karte
sve boje, povećanjem zasićenosti, ne izazivaju osećaj približavanja.
To je slučaj sa toplim bojama (žutom, narandžastom, crvenom), dok
hladne (ljubičasta, plava, zelena) izazivaju osećaj udaljavanja Zbog
toga se plavaTprimenjuje za predstavljanje reljefa morskog4dna. Pro-
storni osećaj do koga dolazimo primenom niza po osvetljenosti i
zasićenosti, Pojker je nazvao adaptivno-perspektivnom plastičnošću.
Ovakav niz već može da zadovolji potrebu predstavljanja reljefa.
Spdktralni niz je višebojni. U njemu su boje poredane kao u
sunčevom spektru (crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubi-
časta), s tim što je .crvena u prvom planu. Za predstavljanje reljefa
Pojker upotrebljava zelenu, žutu, narandžastu i crvenu boju. Me-
đutim, ni sam spektralni niz ne daje osećaj plastičnosti. Zato Pojker
čiste spektralne boje na niže zatamnjuje sivim tonovima. Takva
skala bazira, s jedne strane, na nejednakosti indeksa prelaman ja,
a s druge, na različitoj širini ženice oka, zbog čega je na ovaj način
dobijeni prostorni efekt, Pojker nazvao spektralno-adaptivnom pla-
stičnošću boja.
Tako je u objedinjavanju tri niza. Pojker našao pogodno sredstvo
za zadovoljavanje zahteva plastičnog predstavljanja reljeia na kar-
tama.
Praktično ostvarenje ovih principa, Pojker je počeo na kartama u dru-
gom izdanju svog Atlasa za trgovačke škole 1899. god., ali do potpune primene
je došlo tek 1910. god. na Karti Dolomita istočno od Bocena u razmeru
1 :200 000.
Pojkerova teoretska razmatranja su naišla na različit prijem. Dok su jedni
to smatrali kao „početak nove ere” u kartografiji (M. Ekert), drugi su (E. Imhof)
poricali opravdanost njenog svođenja na fiziološke osnove, jer se tobože radi
о čisto psihološkim utiscima. U svakom slučaju, Pojker je mnogo doprineo
teornoj strani problema. Kasnija ispitivanja u vezi sa hromatičkom stereo-
skopijoittuopšte*, kojim se bavio H. Hartridž u SA D, pokazala su da ona ne
može da se porekne, ali da važnu ulogu pri tome igra pozadina, dok su
ispitivanja u SSSR (P. K olda jev) koja su se odnosila direktno na plastičnost
boja na karti, pokazala da se u prvom planu pojavljuju tamni i zasićeni
tonovi, kao i da je efekt plastičnosti boja mali, da bi mogao samostalno da
se primeni na karti, za predstavljanje reljefa.
U drugoj polovini X I X v. u Švaj carskoj se takođe ulažu napori da se
što bolje iskoriste boje za plastično predstavljanje reljefa (R. Lojzinger, F.
Beker, H. Kimerli). Beker je već 1890. god. postavljao zahtev^ dTa4-tonovi boja
kojima se predstavlja reljef ne mogu da se uzimaju proizvoljno, već da m o-
raju da se koriste prirodne boje predela. I zato je na svojim kartama uzimao
razne nijanse tamnozelene boje. Na usavršavanju metoda posebno se istakao
H. Kimerli. On je sa Bekerom izradio Školsku zidnu kartu Švaj carske u
razmeru 1 :200 000 koja je izišla u Bernu 1901. god. i smatra se do tada
najuspelijom kartom izrađenom u maniru švaj carske škole. U tom majstor-
* Svojstvo da se jedne boje ističu u prvi plan u odnosu na druge.
Radošević Nikola
skom delu je upotrebljen topli deo spektralnih boja, među kojima preovla-
đuje crvena, ispod nje žuta prelazi u zelenu, a ova u sm eđe-plavo na delo-
vima ispod 500 m visine; iznad dolina se prostire nežan plavo-ljubičast ton.
Bekerov zahtev da boje treba da se tonovima kombinuju i nijansiraju
Kimerli je proširio tako da jedna drugu ističu, tj. da fiziološki imaju najjače
dejstvo. Tako kod Bečke škole imamo težnju za naučnim, a kod švajcarske
za slikarskim predstavljanjem reljefa.
Na savremenim_kartama su hipsometrijske skale (si. 2 . 1 5 ) v r l o raz-
ličite a najčešće su višebojne. Najprostija je od svega dve boje, zelene
za donje nizijske zone i smeđe za gornje visijske; tonovi zelene su
svetliji što su viši, a kod smeđe je obrnuto — tonovi viših slojeva
su sve tamniji, odnosno zasićeniji. U Jugoslaviji su karte u predrat-
nom periodu uglavnom imale reljef predstavljen slojevima sa takvom
skalom (S. P. Bošković: Karta Kraljevine Jugoslavije 1:1 000 000 peto
izdanje 1935. ili VGI: Karta Kraljevine Jugoslavije 1:500 000 izdanje
1938/1940). Skala od tri boje ima između tonova zelene i smeđe
boje i sloj čisto žute. Ovakve skale nisu ništa drugo već razne modi-
fikacije Pojkerove skale, gde su iznad sloja žute boje upotrebljeni
razni tonovi smeđe, crvene ili ljubičaste koji su sve zasićeniji što
je veća visina (VGI: Karta Demokratske Federativne Republike Ju-
goslavije razmer 1:750 000 prvo izdanje 1945. god. ima razne nijanse
crvene boje). Za Međunarodnu kartu sveta 1:1000 000 preporučuje
se skala od četiri boje (zelena, žuta, sepija i ljubičasta), odnosno 11-
tonova.
Relativna visina, odnosno debljina slojeva, zavisi od razmera, ka-
raktera zemljišta i namene karte. Debljina slojeva je isto toliko
važna kao i boje i tonovi; ona mora da se prilagodi karakteru reljefa
i da odražava opštu raščlanjenost visina. S obzirom na debljinu
razlikujemo:
— slojeve jednake debljine (ekvidistantni),
— slojeve jednakih površina,
—- progresivne slojeve i
— slojeve proizvoljne debljine.
Slojevi jednake debljine su ranije mnogo korišćeni. Njih je upot-
rebio i J. Dragašević na svojoj karti Mlave i Peka 1:200 000 iz 1871.
god. Oni su izgledali ovako: 0— 100, 100— 200, 200— 300 m itd.
1100— 1200 i preko 1200 m. Najniži sloj je bio beo, a ostali smeđe
boje, od najbleđeg 100— 200 m do najtamnijeg preko 1200 m. Takva
skala je znhtevala^veTiki broJ~tohova, a smanjenje broja tonova nije
bilo moguće jer bi donji delovi reljefa ostali nedovoljno izraženi.
Smanjenje broja slojeva može da se postigne kombinovanjem dvaju
 Geografski elementi karte
sistema ekvidistantnih slojeva, npr. tako da donji slojevi budu tanji, a
viši deblji (Papen na Hipsometrijskoj karti srednje Evrope 1:1000 000,
prvi list 1853. do 500 stopa slojevi od 100 stopa, preko 500 stopa
visine slojevi od 500 stopa; general Tilo na Hipsometrijskoj karti
evropske Rusije 1:2 520 000 iz 1889. do visine od 200 saženja slojevi
debljine 20 saženja, a iznad 200 saženja slojevi od 50 saženja,
S. P. Bošković na Karti Kraljevine Jugoslavije 1:1000 000 peto
izdanje 1935. daje slojeve sa sledećim visinama 0— 200— 500— 1000—
1500— 2000— 2500 i preko 2500 m).
Slojevi jednakih površina dobro bi mogli da posluže za pred-
stavljanje nižih delova; međutim, svi viši delovi se pojavljuju na
karti kao svega jedan sloj. Zbog toga, iako omogućuje predstavljanje
reljefa sa minimalnim brojem slojeva, ovakva skala'nč4 može da
se primeni.
Razlikuju se dve vrste slojeva čija debljina raste progresivno
sa visinom: jednima se debljina povećava kao aritmetička progre-
sija, tj. debljina slojeva se stalno povećava za konstantan iznos a
(V. Sile na Hipsometrijskoj karti Svajcarske 1:1000 000 iz 1929. god.
daje slojeve sa visino,ma: 0— 100— 200— 300— 500— 800— 1200— 1700—
— 2300— 3000— 3800 m, tj. a=100 m), drugima kao geometrijska
progresija, tj. debljina se povećava sa visinom proporcionalno odre-
đenom faktoru m. Najprostija je skala sa faktorom m = 2 (E. Imhof
u Atlasu Svajcarske za srednje škole iz 1932. god. primenjuje skalu
0— 50— 100— 200— 500— 1000— 2000— 4000 i preko 4000 m. Ovakva se
skala dobro prilagođava reljefu i nizija i visi ja i primenjuje se ve-
ćinom u atlasima.
Skale sa proizvoljnom debljinom slojeva nalaze se kako na
starijim tako i na novijim kartama, jer se naTTaf "način pruža
najbolja mogućnost za podešavanje skale prema orografskim ka-
rakteristikama zemljišta. One imaju manu što se čitalac karte teže
snalazi u pogledu visinskih odnosa. Zato se i tu pribegava najčešće
kombinacijama, npr. progresivnih i ekvidistantnih slojeva kao što
je uradio VGI na Karti Demokratske Federativne Jugoslavije
1:750 000 prvo izdanje 1945. god., gde su slojevi raspoređeni po vi-
sinama 0— 100— 200— 500— 1000— 1500— 2000— 3000 i preko 3000 m.
Interesantna je i skala na Međunarodnoj karti sveta 1:1000 000, gde
su slojevi po visinama raspoređeni ovako 0— 100— 200— 500— 1000—
1500— 2000— 2500— 3000— 4000— 5000— 6000 i preko 6000 m. Nave-
deni slučaj primene dve ju ekvidistantnih skala može da se uvrsti
u ovu grupu,
gg Radošević Niknia
Posle izbora tonova i debljine slojeva, važno je pitanje kom sloju
dati koji ton. Već kod Sidova vidi se težnja da se tonovi prilagode
prirodi: udolja zeleno, a uzvišenja smeđe. Takvo je predstavljanje
bilo prostije i stvarnije nego, npr. Papenovo, gde je skala boja i
tonova davala šarenilo bez nekog posebnog smisla. Rešenje pitanja
koji ton će dobiti koju visinu, zavisi uglavnom od zemljišta i na-
mene karte, a u izvesnom smislu i od razmera. Na savremenim
kartama se teži da se bojama odvoje delovi reljefa sličnih izvesnih
karakteristika. U tom pogledu interesantno je uporediti dve karte
Jugoslavije: S. P. Boškovićevu iz 1935. god. i VGI iz 1.945. Dok su
u prvoj tonovima zelene boje odvojene ravnice i brežuljkasto zem-
ljište (0— 200 m i ravno bez obzira na visinu), na drugoj je tonovima
zelene boje odvojena nizija uopšte (0— 500 m); dalje, na prvoj je
posebnim fonom odvojeno pobrđe (200—500 m) i onda^raznim to-
novima smeđe boje planinsko zemljište (500— 2500 m), dok je na
drugoj iz visije izdvojeno posebnom bojom niskoplaninsko zemljište,
da bi se tonovima crvene boje prikazalo srednje i visokoplaninsko
zemljište (1000 m i više). Kod Međunarodne karte jasno se razli-
kuju: depresije belo ostavljene, ravno i brežuljkasto zemljište to-
novi zelene (0— 200 m), pobrđa i niskoplaninsko zemljište tonovi
žute boje (200— 1000 m) planinsko zemljište 1000— 3000 m tonovi
smeđe boje, planinsko zemljište 3000— 6000 m tonovi ljubičaste
boje i preko 6000 m visine belo.
Kao što se vidi, danas se većinom koriste višebojne skale. Jedno-
bojna ima prednosti u tehnološkom smislu, ali joj je nezgoda što
ima mali dijapazon tonova, obično 5— 6, dok višebojne mogu da
iskoriste veći broj tonova, dva puta više. Ni u ovom slučaju ne
može da se ide na veliki broj tonova. Dok u prvom slučaju dolazi
do slivanja,_jovde j>e povećavaju troškovi reprodukcije. Pa ipak, bilo
je slučajeva i znatno većeg broja tonova. Tako J. Dragašević ima
12 tonova smeđe boje, a Tilo 17, i to 5 tonova zelene boje i 12 smeđe.
Međunarodna karta sveta 1:1000 000 ima svega 11 tonova, a Karta
Jugoslavije VGI iz 1945. god. samo 8 tonova.
Za predstavljanje podvodnog reljefa koriste se tonovi plave boje.
Oni se u najviše slučajeva redaju po principu ,,što dublje tim tamni-
je ” , ali nije isključena i skala (batimetrijska skala) formirana po
principu „što dublje tim svetlije” (npr. S. P. Bošković: Karta Kra-
ljevine Jugoslavije 1:1000 000 peto izdanje 1935. god.). Najradije
se koristi proizvoljna skala kombinovana od jednog progresivnog
dela do dubine od 200 m (0— 5— 10— 20— 50— 100— 200) i drugog
 Geografski elementi karte
ekvidistantnog ispod ove dubine (1000— 2000— 3000 itd.). Za karte
sitnog razmera ona se ograničava na dubine od 0—:ZU0— 1Ш0— 2000—
4000— 6000— 8000— 10 000 m.
Na kraju, potrebno je naglasiti da i dalje ostaju protivrečnosti
i neodređenosti kako о pitanju koja skala najbolje odgovara za
predstavljanje reljefa, tako i da li plastika boja uopšte može kao
samostalan metod da zadovolji potrebe predstavljanja reljefa.
2.2.5. Kombinacije, geometrijskih i plastičnih metoda
Cilj kombinovanja geometrijskih metoda i plastičnih jeste da se
iskoriste dobre osobine jednih i drugih, te da se dobije slika reljefa
koja će stvoriti prostorni utisak i istovremeno davati mogućnosti
kvantitativne ocene, tj. da ispunjava oba osnovna uslova koji se
postavljaju predstavljanju . reljefa uopšte.
.....
Ideja о kombinovanju pojedinih metoda pojavila se već na početku njihove
primene. Tako još Dipen-Triel daje sugestije za kombinovanje izohipsa sa
slojevima koncem X V III veka, a 1827. god. L. Puisan u svojim „Načelima za
predstavljanje zemljišta” preporučuje izohipse i šrafe, ali ostvarivanje ovih
ideja počinje kasnije.
Kombinovanje metoda nije prost posao; jedni omogućuju odre-
đivanje visina tačaka i nagibe linija, a drugi daju pojam о oblicima,
njihovom rasporedu i vezama i stvaraju utisak uzvišen ja ili udub-
ljenja; jedni su pogodni za izražavanje sitnih oblika, a drugi za
isticanje većih celina itd. Zbog toga se kod kombinovanja metoda
i nameću pitanja: a) koje metode u konkretnom slučaju kombinovati
i b) kako te metode u konkretnoj kombinaciji primeniti, pa da se
njihove dobre strane stvarno i ispolje u najvišem stepenu. Na ova
pitanja E. Imhof odgovara vrlo jednostavno: kombinuju se metodi
koji su različiti, dopunjuju se sadržajno i grafički dobro ponašaju;
i dalje: kod primene dvaju metoda treba, voditi računa о saglasnosti
njihovih boja; ono što je zajedničko po sadržaju mora da se slaže
i u bojama i treba da ovlađuje metod koji je sadržajno važniji.
Mogućnosti kombinovanja su razne. One su bile različite i u
raznim vremenima i u pojedinim zemljama i zavise od razmera
karte, namene, zatim od tehničkih uslova reprodukcije, kao i od
materijala: hartije i boja itd. Dok se kod topografskih karata daje
prednost zadovoljavanju mogućnosti kvantitativne ocene reljefa,
kod geografskih karata se daje veća težina stvaranju plastičnog
R adošević Nikola
utiska i sticanju pojma o odnosima krupnih oblika u visinskom
smislu. Isto tako, karte namenjene za detaljno izučavanje zemljišta
moraju da imaju sve mogućnosti određivanja visina i nagiba, dok
je na kartama namenjenim za opšte informisanje potrebno kombi-
novanje metoda koji će istaći opšte oblike, njihovo protezanje i
visinske odnose.
Na topografskim kartama se mogu upotrebiti sledeće kombi-
nacije:
— izohip§e_ i_ šrafe,
— izohipse i senke,
— izohipse i slojevi,
— senke i slojevi (šrafe i slojevi)
— izohipse, senke i slojevi.
Izohipse u kombinaciji sa šrafama su u X I X veku mnogo upotrebljavane.
Poznata je kombinacija na Specijalnoj karti Austrougarske monarhije 1:75 000
koja je izrađena 1873— 1888 (izohipse sa ekvidistancijom 100 m, pomoćne 50
ni i šrafe pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja). Danas bi to bila izu-
zetna pojava, jer je to spor i skup metod, a pored toga, šrafe ne mogu da
se prilagode sitnim oblicima datim izohipsima, pa bi izohipse trebalo grubo
generalisati. Sem toga, šrafe utrpavaju mnogo kartu ako se daju crno, a kad
se daju smeđe ili sive, ne dolaze dovoljno do izražaja oblici reljefa.
Izohipse i senke su kombinacija koja se često susreće, jer senke
dobro izražavaju plastičnost reljefa, a ne pokrivaju ostale elemente
sadržaja kao šrafe. Sem toga, i rad je znatno prostiji i brži. Izohipse
se obično dkju smeđe boje, a senke smeđe ili sive. Senčenje se pri-
menjuje pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja (karta Fran-
cuske 1:50 000 horizontale smeđe sa ekvidistancijom 10 m i senka
mrke; karta Austrije 1:50 000 izohipse smeđe sa ekvidistancijom
20 m, senke smeđe-sive) kod karata krupnijeg razmera, ili pod
pretpostavkom bočnog osvetljenja (karta VGI 1:200 000, karta VGI
1:300 000). Vertikalno osvetljenje je pogodno za predstavljanje re-
ljefa nizijardok je koso bolje za reljef visija. Senčenje često služi
u ovoj kombinaciji za isticanje krupnih oblika (karta Francuske
1:200 0000 izohipse smeđe, ekvidistancija 20 m i senke ljubičaste)
naročito pod pretpostavkom kosog osvetljenja. Detaljisanje u većoj
meri često čini reljef i kartu nepreglednim.
Kombinacija izohipsa i bojenja po slojevima izražava kvantita-
tivne karakteristike reljefa, raščlanjava ga na pojedine visinske zone
i stvara utisak plastičnosti u izvesnom smislu, iako ne u potpunoj
meri.
SL 2.16. Deo karte razmera 1:1000 000, izdanja VGI.
 G eog rafski elem enti karte
RadoŠević Nikola

U n o v i j e v r e m e p r i m e n j u j u s e i n a t o p o g r a f s k i m k a r t a m a (karta Grčke
1:200 000, izohipse na ekvidistanciji od 100 m, slojevi 0— 200 zeleno, 200 2.2.6. Perspektivno predstavljanje reljefa
500 žuto, 500 1000 1500— 2000 i preko 2000 m tonovi od svetle do zasićene
smeđe boje). U J u g o s l a v i j i o v a j e k o m b i n a c i j a p r i m e n j e n a n a p r e d r a t n o j Predstavljanje reljefa tako, kao što bi se video sa neke visine
v o j n o j k a r t i K r a l j e v i n e J u g o s la v ij e 1 :5 0 0 0 0 0 i z 1 9 3 8 /4 0 . n a B o š k o v ić e v o j k a r -
t i K r a l j e v i n e J u g o s l a v i je 1 :1 0 0 0 0 0 0 p e to iz d a n j e 1 9 3 5 . g o d . i n a p o s l e r a t n im iz - iznad južne linije okvira, zovemo perspektivnim predstavljanjem.
d a n j i m a V G I k a r t e 1 : 1 0 0 0 0 0 0 ( s i. 2 . 1 6 ) . O v u k o m b i n a c i j u i m a m o i n a M e đ u n a -
r o d n o j k a r t i s v e t a 1 : 1 0 0 0 0 0 0 (Pariz 1912 i Keln 1962). Taj se metod predstavljanja zemljišta razvio krajem X V I i početkom X V II
veka u Francuskoj i Italiji, i to najpre za predstavljanje gradova i utvrđe-
Kombinacija senki i slojeva bez izohipsa nije uobičajena na voj- nja (plan Venecije od J. de Barbarija je iz znatno ranijeg perioda, 1500 god.),
a posebno u doba tridesetogodišnjeg rata i za predstavljanje reljefa na pla-
nim kartama, jer se eliminiše osnovni element koji omogućuje novima zemljišta na kome su se vodile borbe i na specijalnim topografskim
izražavanje kvantitativnih karakteristika reljefa za račun sticanja kartama („vojna perspektiva”). Pošto je zemljište oko utvrđenja snimano sa
uzvišenog mesta, „kavalira” , koje se izdizalo unutar bastiona iznad glavnog
utiska plastičnosti oblika. Kombinovanje ova dva metoda je uglav-
bedema, odakle je bio dobar pregled, takav način predstavljanja je dobio
nom išlo u-dva pravca: a) primena jeđne^lasične-višebojne skale naziv „kavalir perspektiva”. To je jedna vrsta paralelnog projektovanja, pri
formirane na principu „što više tim tamnije” i sopstvene senke, ili kome se zamišlja da se objekt gleda pola odozgo, a pola sa strane („polu -
perspektiva”) i za svaki objekt se menja mesto posmatrača, kako bi svi bili
b) primena raznobojne skale u kojoj tonovi na površinama koje su
obrađeni na isti način kao da su i oni i njihovi delovi na istom* odstojanja.
osvetljene idu po principu „što više tim svetlije” , dok su površine Kavalir-perspektiva je korišćena za predstavljanje reljefa, naseljenih mesta,
u senci obojene po principu „što više tim tamnije” . Za osvetljene pa i kultura na kartama krupnijeg razmera. Da bi predstavljanje oblika bilo
plastično, davana je senka u vidu šrafa pri kosom osvetljenju (J. A. Rauh
površine uzimaju se svetliji zelenkasto-žuti tonovi, a za druge ze- karta Vangena Tz~lST7rgođ. i karta Lindena iz 1628. god. razmer 1:21000) ili
leno-smeđi tamniji tonovi. Tonovi senki i boja se obično slažu po u vidu tonova tušem (K. Gajger: karta kartona Cirih iz 1667. god. razmer
1:32 000).
principu vazdušne perspektive. Tonovi senki unekoliko dominiraju
U X V III v. rade se i obimnija dela sa reljefom u kavalir-perspektivi u
nad tonovima slojeva. Kombinacija šrafa i hipsometrijskih slojeva Austriji i Francuskoj. U Austriji su italijanski i francuski oficiri koje je u
se danas može videti samo izuzetno na kartama sitnog razmera.
Izohipse u kombinaciji sa senkama i slojevima je metod koji se
u novije vreme sve više upotrebljava i uvodi u kartografiju. On se
mnogo upotrebljava za karte u Švajcarskoj (tzv. „švajcarski ma-
nir” ), posebno za karte kantona. Izohipse na ovim kartama daju
geometrijske karakteristike, a pored toga, potpomažu stvaranju
plastičnog utiska zajedno sa bojama slojeva i tonovima .s^nki.

N a š v a jc a r s k i m k a r t a m a se k o r i s t i k o m b i n a c ija s e n k i i s l o je v a k a o p o d
b ) u p r e th o d n o m p a s u s u . V G I je 1 94 5. g o d . n a k a r t i D e m o k r a ts k e F e d e r a tiv n e
J u g o s la v ij e p r i m e n i o k o m b in a c i ju s e n k i i s lo je v a k a o p o d a ) . P r o b e sa s k a -
lo m f o r m ir a n o m n a p r i n c i p u j e d n a k e o s v e t lje n o s t i s lo je v a i v a z d u š n e p e r s p e k -
tiv e u k o m b i n a c ij i s a iz o h i p s a m a i s e n k o m , ta k o đ e p o k a z u ju d o b re r e z u lt a te .
U p o s le d n je v r e m e se u E n g le s k o j i S A D ta k o đ e p r i m e ć u ju te n d e n c ije d a se
s a a p s t r a k t n i h k o m b in a c ij a b o ja u s k a li p r iđ e š to b li ž e p r i r o d n im b o j a m a i
d a se t a k v a s k a la s lo je v a k o m b in u je sa iz o h ip s a m a i s e n k a m a n a t o p o g r a fs k im
k a r t a m a . O v d e j e n a r o č it o v a ž n o d a se d o v e d u u h a r m o n i ju n e s a m o iz o h ip s e ,
t o n o v i s e n k i i b o j e s lo je v a , v e ć i b o j e l in e a r n i h i p o v r š i n s k i h e l e m e n a t a u o s -
ta lo m s a d r ž a ju k a r t e , k a o š to s u , n p r . š u m e . U to m p o g le d u p o z it iv n o su oce-
n je n e k o m b i n a c ij e k o je je p r im e n io E . I m h o f u Š v a jc a r s k o j, a l i o n e n is u i n a j -
b o lje re š e n je i u d ru g im s lu č a je v im a .

Na kraju treba naglasiti da se pitanje kombinovanja raznih me-

toda predstavljanja reljefa ovim ne iscrpljuje i da je ono predmet
neprekidnog proučavanja i daljeg usavršavanja.
 Geografski elem enti karte
Radošević Nikola

v o j s k u p r e u z e o p r i n c E u g e n , i z r a d i l i o d lič n e k a r t e . M n o g o j e t r u d a u lo ž io u
p r e d s t a v l j a n j e r e l j e f a a u s t r i j s k i k a r t o g r a f J . H . M i l e r (karta Moravske iz i u vezi sa reljefom, a močvarna zemljišta u okviru hidrografije.
1716. Specijalna karta Češke iz 1726. i prva moderna karta Mađarske iz 1709. Međutim, u kartografskom smislu karakteristike tla smenjuju se
g o d . O d f r a n c u s k ih k a r a t a p o z n a t e s u G e n e r a l n a k a r t a P i r i n e j a o d R u s e la i z
1 7 3 0 . g o d . ( s i. 2 . 1 7 ) i G e o m e t r i j s k a k a r t a O ’D o f i n e o d B u r s e a i z 1 7 5 8 . J e d n a o d
sa raznim vrstama vegetacije, što ih u neku ruku i vezuje. U topo-
n a jle p š ih k a r a ta iz r a đ e n ih n a o v a j n a č in je A tla s T i r o la o d P . A n ih a i B . H ib e r a grafskim ključevima VGI, ovi elementi su raspoređeni upravo par-
i z 1 7 7 4 . g o d . O v a „ seljačka ” k a r t a j e d o b i l a p r i z n a n j e i o d N a p o l e o n a . O v a j
cijalno u okviru reljefa, vegetacije i hidrografije, gde im je logično
m e to d je p r im e n io i J . D . F lo r j a n č ič n a H o ro g ra fs k o j k a r t i V o jv o d in e K r a n j -
s k e iz 1 7 4 4 . g . Z a i z r a d u s v ih o v ih k a r a t a iz v o đ e n a s u s n im a n j a n a t e r e n u o d o k a . mesto kad se imaju u vidu boje kojima se daju na karti.

Na kartama predstavljenim metodom perspektive vidljivo je

opšte pružanje planinskih grebena i dolina, uočavaju se položaj 2.3.2. Klasifikovanje
pojedinačnih vrhova, oblik i strmina nagiba. Međutim, ovaj način
U kartografiji se pretpostavlja takvo klasifikovanje tla i vegetacije
nije davao nikakvih kvantitativnih karakteristika u metričkom smislu.
koje se zasniva na spoljašnjim karakteristikama koje mogu lako da
Kao takav on je krajem XVIII v. počeo da ustupa mesto drugim
se razaznaju na zemljištu: špoljašnjem obliku, karakteru građe i
metodima (šrafe, izohipse, senke, slojevi).
mehaničkim svojstvima. Takav princip klasi fiko van ja olakšava uoča-
U n o v ij e v r e m e p e r s p e k tiv n i n a č in p r e d s ta v lj a n j a r e lj e f a p o č e o jc o p e t d a
vanje svojstava vegetacije i tla i omogućava pravilno predstavljanje
se p o j a v lj u j e n a k a r t a m a , p o s e b n o n a n e k im s p e c i ja ln im 'k a r t a m a : t u r is t ič - na kartama.
k i m , g e o m o r f o l o š k i m i s i. z a t i m n a k a r t a m a u n o v i n a m a , č a s o p i s i m a i t d . A l i
o n d a n a s b a z ir a n a o d r e đ e n im n a u č n im p r i n c ip i m a . P o s t o je i r a z r e đ e n i u s l o v n i Pod tlom se razume površinski sloj zemlje. Tie se klasifikuje
z n a c i k o ji se p o s t a v lj a j u na n jih o v a m e s ta u g ra n ic a m a k o n tu r a k o je im a - detaljno, kad su u pitanju specijalne karte, npr. pedološke, dok se
j u s v o je o d r e đ e n o m e s to i d im e n z i je . T i u s lo v n i z n a c i s u t i p i č n i z a r a z n e m o r -
f o lo š k e o b li k e r e lj e f a . D a b i se d o b io p o j a m o v is i n a m a , k a r a k t e r i s t ič n e t a č -
za opštegeografske koristi uopšteno klasifikovanje, koje razlikuje
k e se k o t ir a ju , a n i je is k lju č e n o i k o m b in o v a n je p e r s p e k tiv n o g m e to d a p r e d - uglavnom tri grupe tla (V. V. Dokučajev):
s t a v l j a n j a r e l j e f a s a d r u g i m m e t o d i m a . K . A . S a l i š č o v u o v o m v i d i „in tere-
santan primer dijalektičkog razvitka, prelaz od prostog ka složenom, od
— tlo pod vegetacijom (zonalno, rudine),
nižeg ka višem , ponavljanje na višem stepenu (razvoja) onoga što je bilo na — golo tlo (azonalno, nedovršeno, peščari) i
nižem ali u bogatijem obliku” . —‘ prelazno tlo (interzonalno, blatišta).

Od vegetacija se na kartama razlikuju: drvne kulture (šume,

2.3. Tlo i vegetacija grupe drveća, pojedinačno drveće, žbunjari i pojedinačno žbunje),
pa onda travne (pašnjaci, utrine, livade, ševar). Od gajenih vege-
2.3.1. Značaj
tacija na kartkmar se-^posebno^zđvajaju višegodišnje: parkovi, voć-
Svojstva tla i vegetacioni pokrivač uglavnom određuju karakter njaci, rasadnici, vinogradi, hmeljari i pirinčana polja. Sve jedno-
zemljišta. Zato, da bi se on po karti mogao da oceni, potrebno je da godišnje vegetacije na kartama se tretiraju kao jedna jedinstvena
na njoj ta svojstva budu predstavljena i istaknuta na IHo jasniji i vegetacija.
uočljiviji način. Za odbrambene potrebe posebno je značajno da
Golo tlo se dalje klasifikuje na kartama prema sastavu na: pesko-
na topografskim kartama budu predstavljeni i ovi elementi sadržaja vito, šljunkovito i kamenito (krševito). Stenjaci i glečeri se obično
zbog ocene prohodnosti zemljišta, zatim zbog ocene uslova osmatra- tretiraju odvojeno, odnosno u vezi sa reljefom.
nja, maskiran ja, zaštite od atomskih dej stava kao i za orijentaciju.
U prelazno tlo spadaju razne močvare, slanice i si. Klasifikuje
Razne vrste tla i vegetacije su u uskoj međusobnoj vezi. Zato se dalje s obzirom na stepen prolaznosti: prohodno, teško prohodno
se teoretski obično i razmatraju zajedno. Tamo gde na karti nema i neprohodno. U prohodne močvare računaju se obično močvare
neke vegetacije, gde je golo zemljište, predstavljaju se određene
dubine do 0,5 m, sa tvrdim dnom, koje pešak savlađuje bez naro-
vrste tla. Redi je slučaj da se ova dva elementa sadržaja daju za-
čitih teškoća. U teško prohodne močvare ubrajaju se one gde je
jedno na istoj površini. U protivnom bi tle moglo da se razmatra
dubina mekog dela 0,5— 0,8 m i gde noge upadaju u blato od 0,3
 Geografski elementi kane
do 0,5 m. U neprohodne močvare se ubrajaju one gde je opšta du-
bina preko 0,8 m, a meki deo blata preko 0,5 m. Kod savlađivanja
takvih močvara potrebna su razna pomoćna sredstva i posebna
obuka. Razume se da je stepen prohodnosti više ili manje relativan
i zavisi od~godišnjeg doba i vremena uopšte. Na kartama se obično
razume neko srednje stanje, ocenjeno u momentu snimanja, a negde
i u momentu najmanje vlažnosti.
2.3.3. Predstavljanje
Kod predstavljanja se traži:
— pravilan raspored vegetacije i tla,
— što potpunije davanje kvalitativnih i kvantitativnih karakteri-
stika vegetacije i tla,
— verno pokazivanje kontura,
— pravilan odnos vegetacije i tla prema drugim elementima
sadržaja karte, kako bi se stvorila pravilna slika о zemljištu
uopšte.
U kom će stepenu ovi uslovi biti zadovoljeni- zavisi -oćLjrazmera i
namene karte. Što je krupniji razmer i što je karta namenjena za
detaljnije informisanje, i predstavljanje će biti detaljnije i potpu-
nije. Samo predstavljanje se ostvaruje na taj način što se daju
konture koje definišu položaj, oblik i dimenzije površine pod odre-
đenom vegetacijom, određenom vrstom tla ili močvarnog zemljišta,
unutar kojih se stavlja odnosni znak. Manje površine ponekad se
daju i bez konture, tj. samo sa uslovnim znakom, ali se pri tome
raspored uslovnih znakova podešava tako, da se na osnovu njega
dobije predstava о približnom obliku i dimenzijama površine.
Već na kartama iz prvih stoleća naše ere pojavljuju se kao elemenat sa-
držaja šume i drveće uopšte. Tako na Pojtingerovoj karti, original iz IV v.
mogu da se vide šume na Vogezima i Svarcvaldu, kao i drveće oko Apolono-
vog hrama kod Anti johi je, na njoj mogu da se razlikuju i lišćarske šume od
ćetinarskih. Na Beatusovim kartama iz V III— X II v. vidi se na nekim brdi-
ma i pojedinačno drveće. Na fra-M aurovoj karti sveta iz 1459. god. prikaza-
ne su šume, redovi drveća pored reka i puteva, pojedinačno drveće i žbunje.
Na karti ruske države koju je na osnovu podataka I:—V.—tjackog-vpublikovao
A. Vid 1542. god. drvne kulture su upadljivo prikazane. Predstavljanje je bilo
perspektivno, bilo kao skup pojedinačnog drveća ili šuma kao celina i ono se
održalo sve do X V III v. U X I X v. šume su prikazivane uglavnom da bi mogla
da se oceni pokrivenost površine, kao na Specijalnoj karti Srbije 1:75 000.
Šume se u savremenim uslovima predstavljaju detaljno na topo-
grafskim kartama. Daju se položaj, oblik i dimenzije površine pod
RadoŠević Nikola
šumom konturom. Unutar ove se daje uslovni znak ili ton boje,
koji daje do znanja da je površina unutar konture pod šumom.
Poseban znak ukazuje na vrstu drveća (lišćarsko, četinarsko ili
mešovito), a i na njihov međusobni odnos, tj. koja vrsta preovlađuje.
Kao sledeća kvantitativna karakteristika daje se gustina drveća
(gu sta, retka, ili sredn je rastojan je između drveća). Pojam guste
ili retke šume je relativan. Kroz retku šumu mogu da se kreću
razna vozila van puteva, ako nema nekih drugih prepreka, dok
drugi smatraju da je šuma retka tek kad je rastojanje između drve-
ta 5 ili više puta veće od prečnika krune. Visina drveća i debljina
u visini grudi daju se brojčano, kao srednje vrednosti. Uređenost
šume se ceni na osnovu predstavljenih prošeka. Od značaja su i
proplanci, te se i oni predstavljaju sa svim detaljima. Kad se ima
u vidu da šume utiču na borbena dejstva položajem na zemljištu,
prostranstvom^ visinom i gustinom drveća, kao i da su za^borbena
dejstva značajne ivice, proplanci, prošeke i putevi, onda se kod ge-
neralisanja šuma pri prelasku sa krupnijeg razmera na sitniji po-
sebno mora o tome voditi računa. Radi toga se kvantitativni krite-
riji (cenzus) smanjuju sa smanjenjem razmera do 9— 4 mm2, dok
se kvalitativni kriteriji (tip ili k ategorija) zadržava što duže bez
promene ili sa manjim promenama.
Za žbunje je karakteristično to što se iz jednog korena ne razvija
jedno stablo već nekoliko grana koje ne idu u visinu. I ono se
predstavlja na sličan način. Obično kod predstavljanja razlikuje
se gusto žbunje koje potpuno pokriva određenu površinu, zatim
retko koje površinu ne pokriva više od 50% , i pojedinačno žbunje.
Za gusto žbunje se uvek pokazuju njegove konture, a unutrašnjost
se ispunjava uslovnim znakom ili bojom. Sem toga, u ovom slučaju
daju se i podaci o vrsti i visini žbunja, slično kao kod šuma, posebno
se izdvaja teško prohodno bodljikavo žbunje, makija. Retko i po-
jedinačno žbunje predstavljaju se tako da se pokažu njihov raspored
i gustina, odnosno položaj u odnosu na druge elemente sadržaja.
Kod predstavljanja ovakvog žbunja često se ne daju konture, jer
nisu ni na zemljištu uočljive. Međutim, mogu da se daju konture
utrine na kojoj se takvo žbunje obično nalazi, pri čemu se znaci
za žbunje kombinuju sa znacima za utrinu. Žbunje podleže genera-
lisanju pre i više nego šuma.
Drveće se na topografskim kartama predstavlja pojedinačno, kao
red ili kao grupa drveća. Markantna pojedinačna drveta se daju
posebnim znakom da bi služila za orijentaciju. Češće se i manj$
 Geografski elementi karte
površine pod šumom prikazuju kao pojedinačno drvo ili kao red
drveta, ako su im površine ispod vrednosti određenih kriterij umom
generalisanja.
Travne vegetacije se nalaze na nekim francuskim kartama s početka X V II v.
kao i na Kasinijevoj karti 1:86 400 iz druge polovine X V III v. (1750—
1793. C. F. Kasini i Z. D. Kasini Carte geometrique de la France). Posle su
one postale redovan element sadržaja topografskih karata, posebno onih kru-
pnijeg razmera. Travne vegetacije različito se predstavljaju prema visini i
uslovima pod kojima se razvijaju (pašnjaci ili utrine, livade, ševar). Na stra-
nim kartama još se predstavljaju i visoke i bujne trave savana, sezonske trave
stepe i siromašna biljna kultura tundra. One se predstavljaju konturama koje
daju položaj, oblik i dimenzije, a unutar konture se stavlja znak koji poka-
zuje vrstu kulture. Ranije su se i ove vegetacije predstavljale tonom odre-
đene boje, a danas je to redak slučaj. Kod generalisanja se primenjuje cen-
zus koji je obično stroži nego kod drvnih kultura (do 16— 9 mm 2). Na posle-
ratnim jugoslovenskim kartama ove se kulture predstavljaju većinom bez
kontura.
Gajene vegetacije pojavile su se prvo na nekim specijalnim i rukopisnim
kartama X V II v. (Karta utvrđenih mesta Alzacije iz 1674— 77), a tek od X V III
v. nalazimo ih i na topografskim kartama. Jedne od ovih vegetacija koje se
iz godine u godinu smenjuju po određenom plodoredu (njive) ne predstavljaju
se posebnim znacima, već se tretiraju kao jedinstvene površine koje se ogra-
ničavaju samo konturama. Druge opet koje se dugi niz godina gaje na istim
površinama (parkovi, voćnjaci, vinogradi, hmeljišta i pirinčana polja) pred-
stavljaju se konturama i posebnim znacima, ili tonovima boje ili i jednim i
drugim, svaka ponaosob, tako da se na topografskim kartama lako raspozna-
ju. Kod generalisanja primenjuje se cenzus kao kod drvnih kultura.
Na topografskim kartama sitnog razmera (preglednim topografskim
kartama) ne predstavljaju se neke karakteristike šuma (vrste
gustina, idimenzije drveća), kao ni pojedine vrste vegetacija (drveće,
pojedinačno žbunje), druge se opet ne klasifikuju detaljnije (liva-
de i pašnjaci se daju kao jedna kultura). Sem toga, manje površine
se ne predstavljaju, a konture se uopštavaju. Na geografskim kar-
tama se vegetacije gotovo i ne predstavljaju ili se predstavljanje
svodi na one najtipičnije (šume, vinogradi, pirinčana polja).
Na višebojnim kartama vegetacije se štampaju najčešće zelenom
i crnom bojom.
Na topografskim kartama za površine, koje nisu ni pod kakvom
vegetacijom, prikazuje se vrsta tla. Tu je na prvom mestu pesak.
On je u pustinjama predstavljan i na starim kartama, npr. karta-
ma iz XVIII v., ali bez posebno razrađenog uslovnog znaka (u Bono-
vom Atlasu poznatih delova Zemljine lopte iz 1780. god. u vidu
malih humki). Danas se na topografskim kartama predstavlja i
pesak na manjim peščanim zaravnima,_na morskim L jezerskim oba-
lama i u dolinama većih reka. To su većinom sitni oblici koji ne
Radošević Nikola
68
mogu da se predstave izohipsama, već se koristi poseban uslovni
znak. Površine pokrivene peskom daju se bez kontura, ali sa di-
menzijama i oblikom koji odgovaraju stvarnim u razmeru karte u
momentu predstavljanja. Na kartama u SSSR razlikuju ravan pe-
sak, neke oblike neravnog (u vidu humki, rupičast, u obliku gredica
i duna) već prema obliku neravnina koje su se na njemu formi-
rale. Uslovni znaci za ovakve oblike idu za tim da pokažu samo
izvesnu karakteristiku oblika, ali ne daju nikakve podatke o dimen-
zijama, visini i strmini nagiba.
Sem površina pokrivenih peskom, na topografskim kartama se
još izdvajaju neobrađene površine pokrivene šljunkom (sprudovi),
zatim kamenite i krševite površine i stenoviti odseci. Kod pred-
stavljanja stenjaka kombinuje se metod izohipsa i šrafiranje.
Za predstavljanje peščara i ostalih golih neobrađenih površina
upotrebljava se signatura žute ili smeđe boje, kad se karta izdaje u
više boja, ali nije isključena ni upotreba crnih znakova.
Predstavljanje močvarnog zemljišta (blatišta) na opštegeograf-
skim kartama nije novo. Već je Leonardo da Vinči na jednoj karti
Toskane u razmeru 1:300 000 iz 1503. god. dao močvarno zemljište
na sličan način kao što se to radi i danas. F. Apijan na Karti Bavar-
ske iz 1566. god. to čini na isti način. Močvarno zemljište se predstav-
lja najčešće grupom horizontalnih crta koje su raspoređene na povr-
šini datog oblika i dimenzija na razne načine, već prema tome da li je
reč o prohodnom, teško prohodnom ili neprohodnom zemljištu. Da
bi se ukazalo na vodeni element koji je ovde karakterističan, crte
se daju pldvom bojem, dok je-u prošlosti bilo slučajeva da je ovakvo
zemljište predstavljano i smeđom bojom da bi se ukazalo na karak-
ter neplodnosti. Površine se obično daju bez kontura. Da bi se
stekao bolji pojam o prohodnosti močvarnog zemljišta ima sluča-
jeva da se na topografskim kartama daje i podatak o dubini moč-
vare, ako je moguće neposredno merenje. Na njima se pokazuje
i da li je blatište prohodno na celoj površini ili na nekim delovima
prelazi u teško prohodno ili neprohodno. Ovo se postiže kombi-
novanjem uslovnih znakova bez isticanja granica. Kombinovanjem
uslovnih znakova pokazuje se takođe da li je močvarno zemljište
sa ševarom ili bez njega, da li je sa žbunjem ili bez njega itd. kao
i u kom se stepenu razvoja nalazi, a pored toga, pokazuju se i iz-
vesne genetske karakteristike (starače, slatine, šumske močvare itd.).
Generalisanjem pri prelasku na sitniji razmer gube se pojedine
karakteristike, tako da se na geografskim kartama vidi samo opšti
 G eografski elem enti karte
znak za močvarno zemljište. Cenzusom se obično ograničava moč-
varno zemljište, na površinu od 16 do 9 mm2 u razmeru karte.
Posebnim znacima predstavljaju se tresetišta i solane. Lednici
se predstavljaju izohipsama i šrafiranjem. Vodeni element se ističe
primenom plave boje, što je čest slučaj i kod predstavljanja pirin-
čanih polja.
Kod predstavljanja vegetacije, peščara (stenjaka) i blatišta vrlo
je važno da ono bude usklađeno sa predstavljanjem drugih eleme-
nata sadržaja karte, a ne samo ova tri elementa međusobno. Tu se na
prvom mestu radi o reljefu koji često uslovljava njihov položaj, a
zatim i rekama i drugim linijskim elementima koji zamenjuju po-
sebno ukazivanje na konture.
2.4. Naseljena mesta
2.4.1. Značaj
Naseljena mesta imaju vrlo veliki privredni, kulturni i politički zna-
čaj. Ona su osnovni pokazatelj razmeštaja stanovništva, u njima su
razna industrijska i uopšte privredna preduzeća, tu su koncentrisani
proizvodi ljudskog rada, ona su raskrsnice komunikacija i centri
saobraćaja. U naseljenim mestima su razne kulturne ustanove. Mnoga
od njih su politički i administrativni, kulturni i ekonomski centri.
Posebno sa vojne tačke gledišta, naseljena mesta svojim političkim
i ekonomskim značajem, položajem, veličinom i građevinskom struk-
turom opredeljuju strategijski i taktički značaj teritorije, a služe
zavisno od vojne tehnike i kao neposredni objekti odbrane i napada.
Značajna su kao baza za snabdevanje materijalnim sredstvima.
Zbog svega ovoga, naseljena mesta su vrlo važan element sadr-
žaja karata, a zajedno sa komunikacijama su najviše doprineli me-
njanju Zemljinog izgleda.
Zato se naseljena mesta nalaze predstavljena već na najstarijim poznatim
kartografskim crtežima, vavilonskim, iz vremena oko 2300. god. pre n. e. V a -
vilonci su pravili i posebne planove gradova (plan Vavilona, sredina 7. v. pre
n. e.). Za Jerusalim postoji ceo niz planova iz raznih vremena, a nalazi se pre-
dstavljen i na poznatoj karti Palestine u mozaiku u Madebi iz VI v. Na P oj-
tingerovoj karti naseljena mesta su element koji je vrlo upadljivo pred-
stavljen.
Radošević Nikola
2.4.2. K lasifik ov a n je
Uopšte, naseljena mesta su obavezan element sadržaja svake
opštegeografske karte.
Kao osnov za klasifik ovanje naseljenih mesta uzimaju se sledeće
karakteristike^
— tip naseljenog mesta,
— veličina i
— političko-administrativni značaj.
Pored ovih glavnih karakteristika, na opštegeografskim kartama
uzima se često u obzir privredni i kulturni značaj, dok je na spe-
cijalnim klasifikovanje i po raznim drugim osnovima.
Najvažnije je klasifikovanje naseljenih mesta prema tipu, pa ono
i dolazi na prvo mesto, kao osnova za dalje klasifikovanje po nekom
drugom osnovu. S obzirom na tip, naseljena mesta delimo na:
— naseljena mesta gradskog tipa (gradove), i
— naseljena mesta seoskog tipa (sela).
Za naselja gradskog tipa (varoši i varošice) karakteristična je
struktura koju uslovljava gustina stanovništva, većim delom ne-
zemljoradni-ek-ogT-zaposJenog_u raznim ustanovama, industriji, trgo-
vini, transportu. Ona su, sem toga, i kulturni i političko-administra-
tivni centri za veće područje. Ta se struktura odražava u:
— uređenosti ulica, trgova i parkova,
— zbijenosti zgrada na malom prostoru, tako da formiraju blo-
kove, naročito u centralnom delu,
• .. i
— jasnom ocrtavani u spoljašnjih ivica,
— razgranatosti komunikacija u raznim pravcima.
No, ova opšta struktura gradskih naselja može da bude takva da
se među sobom znatno razlikuju. Tako se ističu razni tipovi gradskih
naselja (pan on ski, sredn jeev ropski, balk an ski, m editeranski, o rije n-
taln i i si.) koji su odraz lokalnih uslova, vremena kad su naselja
nastala, načina na koji su nastala i kroz kakve su faze prošla u toku
razvoja. Brz razvoj gradova, međutim,dovodi do toga da se ove
razlike sve više ublažuju.
Seo ska n aselja (sela, zaseoci, po jedinačna gazdin stva i objekti)
razlikuju se po strukturi od gradskih. U njima preovlađuje zemljo-
radničko i stočarsko stanovništvo, njihova je gustina naseljenosti
znatno manja, a i broj stanovnika je u najviše slučajeva manji. Ona
 G eografski elem enti karte Radošević Nikola

predstavljaju manje centre, uglavnom za najužu okolinu unutar Naseljena mesta se po veličini klasifikuju na osnovu broja sta-
granica svoga atara. Seoska su naseljaT novnika. U nekim slučajevima seoska se naselja klasifikuju i s ob-
— bez uređenih ulica, trgova i parkova, zirom na broj domova.
— sa pojedinačnim zgradama na većem ili manjem međusobnom
Radi primera navodi se klasifikovanje po Topografskom ključu iz 1917. god.
rastojanju, čiji raspored većinom zavisi od prirodnih uslova koje je primenjivano na jugoslovenskim vojnim kartama predratnog izda-
i komunikacija, nja (Karta jugoslovenskih zemalja razmer 1:200 000 solunsko izdanje Topo-
grafskog odeljenja Srpske vrhovne komande) i prema Topografskom ključu
— sa slabije ocrtanim konturama, i iz 1962. god. Prema ključu iz 1917. god. naseljena mesta su klasifikovana ovako
— sa slabije razgranatim prilaznim putevima obično slabijeg
i " -....... - •' ‘
kvaliteta. tip klase

Sva seoska naselja mogu se grupisati, s obzirom na njihovu struk-

sela ispod 1000 st.
turu, u dve tipski sasvim različite grupe: razbijena (starovlaški tip preko 1000
sa posebnom šumadijskom i mačvanskom vrstom, ibarski i kraški varošice ispod 5000 st.
preko 5000
tip) i zbijena (vojvođanski slavonski, timočki, mediteranski, čitlučki, varoši ispod 50000 st.
turski tip). Za prvu grupu karakteristična su veća rastojanja između 50000— 100000
kuća ili grupa kuća (zaselaka, mahala, džemata), one su razbacane preko 100000

na srazmerno velikoj površini i bez nekog reda. Kod dru ae grupe,

kuće su zbijene jedna do druge, grupisane pravilno ili nepravilno, Prema^ključu iz 1962. g. klasifikovanje izgleda ovako:
zavisno od zemljišta na kome su, i samog razvoja.
tip klase
Naučnu klasifikaciju naseljenih mesta u jugoslovenskim zemljama
je krajem prošlog veka izvršio poznati geograf J. Cvijić. Ona ne sela ispod 1000 st.
1000— 2000
odgovara potpuno današnjem stanju, ali ona još može da služi preko 2000
uz izvesna prilagođavanja savremenim uslovima. gradovi ispod 10000 st.
10000— 50000
50000— 100000
O b ič n o s e s ta t u s n a s e l je n o g m e s t a ( g r a d i l i s e lo ) o d r e đ u je n a o s n o v u z a - preko 100000
k o n s k ih p ro p is a k o j e to m e s to t r e b a d a is p u n ja v a . J u g o s lo v e n s k i z a k o n s k i p r o -
p is i o d 1 9 3 1 . g o d . p a n a o v a m o s v r s t a v a ju n a s e lje n a m e s ta u d v e g r u p e : g r a -
d o v e i s e l a . N o , p o r e d g r a d o v a (varoši) i s e l a , u n a r o d u s e j o š o d r ž a v a i v a r o - Kod topografskih karata raznih razmera koje čine jedinstven
š ic a (mala varoš) i l i t r g o v i š t e k a o o b l i k s e o s k o g n a s e l j a g r a d s k o g t i p a . N a
n e k im k a r t a m a su v a ro š ic e p r ik a z a n e p o s e b n im z n a k o m . sistem teži se da i klasifikovanje bude izvedeno na isti način.

S obzirom na politički i administrativni značaj, naseljena mesta

naše zemlje se dele na: 2.4.3. Predstavljanje
— gla\mi grad države,
Od topografskih karata se traži da pokažu sledeće ^karakteristike
— republičke centre (centre II reda),
naseljenih mesta:
— pokrajinske centre (centre III reda),
— oblik i dimenzije,
— opštinske centre (centre IV reda) i
— unutrašnju strukturu,
— ostala naseljena mesta.
— tip naseljenog mesta,
Pošto karte zahvataju i strane teritorije, klasifikovanje naseljenih — veličinu s obzirom na broj stanovnika,
mesta na tim teritorijama podešava se na najpogodniji način krite- — značaj (administrativni, privredni, kulturni) i
rijumima formiranim za sopstvenu zemlju. — odnos prema ostalim elementima sadržaja.
 Geografski elementi karte
73
Kod geografskih karata otpadaju prva dva zahteva jer, s obzi-
rom na razmer, ne mogu biti zadovoljeni.
Predstavljanje naseljenih mesta sve do kraja X V III v. bilo je uopšteno.
Za predstavljanje već od najstarijih vremena primenjuju se znaci u vidu
kružića (vavilonske karte iz starog veka, arapske iz srednjeg veka) a sliko-
vito predstavljanje u vidu zgrade ili samo fasade (PoftingerovuH Beatusova
karta). U X V i X V I v. naseljena mesta karakterišu perspektivne slike tvrđava
ili njihovih markantnih delova (Karta sveta od fra-Maura, Karta ruske države
od A. Vida). Uopšte, u X V I, X V II i X V III v. naseljena mesta se predstavljaju
u kavalir-perspektivi. Daje se jedan ili više karakterističnih objekata. Od po-
četka X V III v. pojavljuju se naseljena mesta predstavljena i u ortogonalnoj
projekciji (rukopisna karta vojvodstva M antove iz 1703. god.). Ali tek na kraju
X V III v. uvođenjem nove taktike, naseljena mesta su postala važne ođbrambe-
ne tačke i počinje da preovlađuje predstavljanje u ortogonalnoj projekciji
(na K asinijevoj geom etrijskoj karti Francuske iz druge polovine XVI II v.
još se vide naseljena mesta data perspektivno), dok se na kartama sitnih
razmera i dalje zadržao način predstavljanja pomoću uslovnih znakova u
vidu kružića.
Danas se na topografskim kartama primenjuje metod ortogonalne
projekcije, tj. predstavljanje u planu, na geografskim kartama se
koriste uslovni znaci u vidu kružića, dok se na nekim kartama, uglav-
nom popularne namene, koristi i perspektivno predstavljanje.
Navedeni-zahtevi se na topografskim kartama* ispunjavaju u većoj
ili manjoj meri, što zavisi od razmera i od namene karte. Oblik i
dimenzije naseljenog mesta se određuju njegovom konturom, tj.
linijom koja deli naseljeno mesto od okolnog zemljišta, a ona može
da se prikaže na karti tačno i verno ako zatvara određenu minimalnu
površinu od 2 mm2.
Ako se uzme da i najmanje naseljeno mesto zauzima površinu
od 5 ha, izlazi da na karti razmera 1:100 000 mogu da se predstave
sva naseljena mesta sa konturama i to dimenzijama pretvorenim u
razmer karte. Na karti razmera 1:200 000 naseljena mesta, odnosno
njihove konture, moraju prilikom predstavljanja nešto da se pove-
ćaju, jer se ne mogu čitko i pregledno prikazati u razmeru. Na karti
razmera 1:300 000 većina naseljenih mesta ne može se predstaviti
konturama, a manji broj se redukuje, dok na karti razmera 1:500 000
sva naseljena mesta ne mogu da se predstave nikako, nego mora da
se redukuje većina manjih i manje značajnih naselja. Na geografskim
kartama naselja se prikazuju uslovnim znacima u vidu kružića, sem
velikih gradova koji se još mogu prikazati konturom ali ne u raz-
meru karte.
Radošev "ć Nihola
Pod strukturom naseljenog mesta se razume sastav i raspored
pojedinih njegovih delova unutar konture, kao što su: ulice, trgovi,
blokovi zgrada, odnosno pojedinačne zgrade, razni drugi objekti
privrednog i kulturnog značaja, dvorišta, parkovi, voćnjaci itd. Ra-
spored ovih detalja upravo i određuje tip naseljnog mesta: kod gra-
dova — regulisani (pravougaoni, radijalni ili kombinovani) ili nere-
gulisani; kod sela — razbijeni ili zbijeni. Na karti razmera 1:10 000
mogu da se predstave svi detalji: ulice, trgovi, blokovi zgrada, poje-
dinačne zgrade, razni objekti, parkovi voćnjaci itd. Na kartama raz-
mera 1:25 000 i 1:50 000 kao osnovna jedinica za predstavljanje po-
javljuju se blokovi odnosno pojedini delovi naseljenog mesta (zaseoci,
mahale, džemati); unutar ovih jedinica raspoređuju se pojedini de-
talji s obzirom na njihove dimenzije i značaj. Na kartama razmera
1:100 00D- i 1:200 000, osnovni zadatak predstavljanja jeste da se
pokažu glavni komunikacioni pravci i da se daju one ulice koje će
da najbolje okarakterišu strukturu i plan naseljenog mesta. Na kar-
tama sitnijeg razmera prelazi se na predstavljanje naseljenih mesta
pomoću vanrazmernih uslovnih znakova. Na sovjetskim topografskim
kartama se tonom naradžaste boje ili posebnom šrafurom izdvajaju
oni delovi naseljenog mesta koji su izgrađeni od tvrdog materijala
(beton, kamen, cigla). Ta se boja ujedno uzima i za puteve koji su
građeni od tvrdog materijala (automobilski).
Sem individualnih karakteristika koje se izražavaju crtežom (oblik,
veličina, struktura), zavisno od razmera i namene karte kako je to
pokazano u prethodna dva pasusa, na topografskim kartama se po-
sebno ističu detalji koji mogu da posluže kao orijentiri. To su u prvom
redu zgrade koje se vide izdaleka van naseljenog mesta (crkveni
tornjevi, fabrički dimnjaci i si.) zatim markantni detalji u samom
mestu^ vidljivi (trgovi, markantni preseci ulica, mostovi, spomenici
i si.). Oni se daju tako da na karti budu lako uočljivi, a znak kojim
su predstavljeni da bude tačno na svom mestu.
Privredni i kulturni značaj naseljenih mesta na topografskim
kartama, naročito krupnijeg razmera, pokazuje se unekoliko samim
crtežom, predstavljanjem objekata koji su karakteristični u tom
smislu, kao što su: fabrike, mlinovi, silosi, železničke stanice, prista-
ništa, bolnice, stadioni, škole, spomenici itd.
Plan i struktura naseljenog mesta zavise i od reljefa i hidrografije,
a u izvesnom smislu i od putne mreže. Zbog toga je važno da crtež
naseljenog mesta bude usaglašen sa ovim elementima sadržaja, te
da s njima zajedno čini jedinstvenu celinu.
 Geografski elementi karte
Tri osnovne karakteristike naseljenih mesta: tip, veličina (broj
stanovnika) i administrativni značaj, na topografskim kartama se ne
izražavaju samo neposredno — crtežom, već se zato koriste i druge
mogućnosti. Na tip naseljenog mesta se ukazuje oblikom slova
kojima se ispisuje naziv (gradovi: velikim, majuskulima ili versalima;
sela: malim, minuskulima ili kurentima). Prema dimenzijama slova
kojima se ispisuju nazivi, donosi se kazljučak о broju stanovnika
grada ili sela (na sovjetskoj karti razmera 1:200 000 gradovi preko
50 000 stanovnika pored toga imaju blokove zgrada obojene na-
randžasto), mdnosno u koju klasu po veličini spada. Da bi 'se istakao
politički i administrativni značaj naseljenog mesta, ponegde se na
topografskim kartama daju posebne skraćenice ispod samog naziva
ili se naziv podvlači uslovno jednom ili dvema linijama.
Na geografskim kartama se osnovne karakteristike naseljenih
mesta izražavaju raznim oblicima uslovnih znakova i raznim obli-
cima i dimenzijama naziva; sem toga, primenjuje se i podvlačenje
naziva za ukazivanje na administrativni značaj naseljenog mesta.
Ona se grupišu po broju stanovnika na osnovu jedinstvene skale
koja se sastavlja, imajući u vidu razmer, namenu karte i specifičnosti
naselja. Pri sastavljanju skale rešavaju se, u stvari, dva pitanja:
prvo, broj klasa u koje će se svrstati sva mesta i drugo, intervali.
Princip kojim se pri tome teži jeste da ne bude veliki broj klasa
(obično se ide na 6 do 10) radi lakšeg korišćenja, i da naseljena
mesta po klasama budu grupisana na što bolji način, kako bi mesta
sličnih kvalitativnih karakteristika, došla u iste klase. Cilj je, dakle,
da se manjim brojem klasa postigne što povoljnija diferencijacija
naseljenih mesta. Takve uslove ne može zadovoljiti skala sa jedna-
kim intervalima, a ni skala sa intervalima koji rastu po principu
aritmetičke progresije. Bolje može da zadovolji skala čiji intervali
rastu po zakonu geometrijske progresije. Ipak, najčešće su proiz-
skala intervali faktor
ispod 1000
1 000— 10 000 9 000
10
10 000— 100 000 90 000
10
100 000— 1 000 000 900 000
j preko— 1 000 000
Radošević Nikola
voljne skale jer se najbolje prilagođavaju specifičnostima naselja.
Obe navedene skale, koje su primenjivane na jugoslovenskim voj-
nim kartama, proizvoljne su. I na geografskim kartama, naselje-
na mesta treba da budu predstavljena što tačnije po položaju
i što vernije u odnosu na druge elemente sadržaja. Pošto ovde
linijski znaci reka i komunikacija zauzimaju veliki deo prostora,
važniji je ovaj drugi uslov da naseljeno mesto bude postavljeno
pravilno u odnosu na ove elemente sadržaja, tj. da se vidi da li
reka ili put prolaze kroz naseljeno mesto, odnosno da li je naseljeno
mesto "puređ~reke ili puta sa jedne ili druge strane^ ili je njegov
glavni deo sa jedne ili druge strane ili je naseljeno mesto na izves-
nom udaljenju od reke, puta itd.
Kod predstavljanja naseljenog mesta, na topografske karte se
najpre nanose oni detalji koji mogu da posluže kao orijentiri, jer
njihovi položaji moraju na karti da budu dati tačno, a potom odmah
glavne ulice kroz koje teče neposredni saobraćaj, i spoljašnja kon-
tura. Posle ovoga daju se ostale ulice i formiraju kvartali, odnosno
pojedinačne zgrade i ostali detalji koji određuju unutrašnju struk-
turu mesta. Predstavljanje se obično završava popunjavanjem ivičnih
delova znacima raznih kultura.
2.5. Objekti
2.5.1. Zn&eaj-
Objekti predstavljaju važan element sadržaja opštegeografskih ka-
rata, a posebno topografskih. Objekti ukazuju na opšti karakter
razvijenosti odnosnog dela zemljišta u privrednom (energetika, in-
dustrija, poljoprivreda, šumarstvo) i kulturno-socijalnom pogledu,
a posebno su interesantni za orijentaciju pri upotrebi karte na
zemljištu i prilikom sporazume van ja po karti. Za orijentaciju su
interesantni objekti koji se ističu u celini, ili pojedinim delovima,
j iznad okoline, zatim koji su usamljeni ili su krajnji u grupi objekata
iste vrste.
Objekti mogu imati i veliki taktički značaj, što zavisi od konkret-
ne borbene situacije, reljefa zemljišta, vrste i položaja objekta. U
jednom slučaju objekti su interesantni pri izvođenju borbenih dej-
stava, bilo da se zauzimaju u toku napada ili se oiganizuju za od-
branu, -u- drugom slučaju, kao orijentiri koji doprinose snalaženju
 Geografski elementi karte RađoŠevic Nikola

i sporazumevanju, kako pri upotrebi karte u birou, tako i na samom Sve do XV III v. za predstavljanje objekata na kartama karakterističan je
zemljištu. Sem toga, objekti imaju značaj i kao fiksne tačke koje perspektivni izgled. Takvim zonama se pokazivalo mesto, položaj objekta i
njegove kvalitativne karakteristike. U Kartografiji X I X ve. za predstavljanje
su na karti date tačno po položaju, i u odnosu na koje mogu da se
objekata se koriste geometrijski znaci koji nisu ništa drugo već ortogonalne
određuju pozicije elemenata borbenog poretka, što je od posebnog projekcije na horizontalnu ravan (npr. zgrada) ili vertikalnu ravan (npr.
značaja kod upotrebe karte na zemljištu. zamak). Neki opet simbolično izražavaju tipičnu karakteristiku objekta (npr.
rudnik, mesto gde se odigrala bitka).

Na topografskim kartama se najveći deo objekata predstavlja van-

2.5.2 Klasifikovanje razmernim uslovnim znacima, bez obzira na njihove dimenzije. Me-
đutim, objekti koji mogu da se predstave u razmeru karte, s obzirom
Objekti Se u kartografiji obično klasifikuju s obzirom na namenu na površinu koju pokrivaju, predstavljaju se konturama u horizontal-
kojoj treba da služe. Tako se razlikuju:
noj projekciji i u razmeru karte. Uslovni znaci pokazuju uglavnom
— privredni objekti: kategoriju i položaj objekta, dok se detalji kvalitativnog i kvantita-
energetski, tivnog karaktera daju obično u vidu objašnjenja, najčešće skraćeni-
industrijski, com (npr. R. uglja). Na ovim kartama se ne ističe poseban ekonomski
poljoprivredni, značaj objekta; to je predmet specijalnih karata.
— socijalno-kulturni objekti:
prosvetni,
Objekti podležu generalisanju i to više nego ostali elementi sadržaja,
zdravstveni i socijalni i tako da se na geografskim kartama pojavljuju samo neki najznačaj-
istorijski. niji i van naseljenih mesta, ili se uopšte ne pojavljuju. Na vojnim
kartama se posebna požnja obraća objektima koji mogu da posluže
Ovde je potrebno napomenuti da se objekti na rekama i morskim kao orijentiri, tj. karakteristični objekti koji se lako identifikuju na
obalama, zatim na komunikacijama i granicama, obično tretiraju u zemljištu i pomoću kojih može brzo i lako da se odredi položaj
vezi sa ovim elementima sadržaja karte za koje su usko vezani, stajne tačke, ili da se sporazumeva, pokazuju ciljevi itd.
te se i u topografskim i kartografskim ključevima prećutno prelazi
preko njih u poglavlju u kome se daju znaci za objekte na zemljištu. Od objekata privrednog značaja mnogi služe i kao orijentiri. Ener-
Zato ti objekti ni ovde nisu dobili svoje mesto prilikom klasifikovanja. getski objekti (električne centrale, izvori i rezervoari nafte i plina,
rudnici, majdani itd.) pokazuju se uglavnom opštim uslovnim zna-
U topografskim ključevima se obično ne ide dalje od svrstavanja cima uz koje se kao objašnjenja daju detalji kvalitativnog karaktera.
svih objekata u dve klase: privredne i kulturne, ili se i ne grupišu Oni su svi vanrazmerni. Industrijski objekta (fabrike, ciglane i si.)
po klasama, kao što je slučaj u topografskim ključevima VGI. takođe se predstavljaju opštim uslovnim znacima i sa objašnjenjima
u istom smislu. Međutim, oni se često crtaju i u razmeru karte. Po-
ljoprivredni objekti (ekonomije, salaši, silosi, kolibe, strugare
2.5.3. Predstavljanje
itd.) predstavljaju se u razmeru karte ili vanrazmernim uslovnim
znacima. Neki od njiih imaju i nazive. Da bi se ovi objekti lakše ko-
U S r e d n je m veku i do re n e sa n s e u o p š te , na k a rta m a n is u m o g li da se
v id e z n a c i z a p r e d m e te na z e m ljiš tu . J e d in o š to s e n a m a n a s tir s k im k a rta m a
ristili kao orijentiri, ističu se svojim znacima. Tako se drukčije pred-
m o g a o d a v i d i z n a k z a m a n a s t ir i l i z a s e đ iš t e v iš e g c r k v e n o g f u n k c io n e r a i z a stavljaju isti objekti ako imaju dimnjake, a drukčije ako ih nemaju.
h a d ž i l u k a . O d X V I v . v e ć s e p o j a v l j u j u i d r u g i z n a c i (za usamljene
m e s to
Kod samog predstavljanja, takvi se privredni objekti po položaju
kapele, mlinove, rudnike). , , U „ Kosmografiji” S . M i n s t e r a , p r v o i z d a n j e 1 5 4 4 .
g o d . n a la z e se i k u ć e sa d im n ja k o m k a o z n a k z a s ta k la n e i d r u g e fa b r i k e , d o k
tačno stavljaju na svoja mesta, zbog čega dolazi do- izvesnog po-
se n a K a r t i M o r a v s k e o d J . A . K o m e n iu s a iz p r v e p o lo v in e X V I I v . r a z l i k u ju meranja onih objekata koji ne mogu da se iskoriste kao orijentiri.
r u d n ic i z la ta , s reb ra i gvožđa. M e s ta p o z n a tih b itk i F. A p ij a n u X V I v.
o z n a č a v a to p o m , d o k se u X V I I v . v e ć k o r is t e u k r š t e n i m a č e v i; o v a j se z n a k Objekti kulturnog značaja (prosvetni, zdravstveni, istorijski) pred-
s t a v l j a o k o d m e s t a g d e se b i t k a o d i g r a l a . stavljaju se vanrazmernim uslovnim znacima (crkve, spomenici) ili u
 Geografski elem enti karte
Radošević Nikola

razmeru (tvrđave, groblja), zatim sa objašnjenjima (škola, bolnica),

Komunikacije u ratu igraju vrlo važnu ulogu: njima se vrše
ili bez njih (usamljena zgrada, zamak).
pokreti i snabdevanjc, dotur i evakuacija, preko njih' se upućuju
U naseljenim mestima se obično posebno ističu oni objekti koji razna obaveštenja itd.
mogu da posluže kao orijentiri i uglavnom opređeljuju njihov priv-
redni ili kulturni značaj. Takvi se objekti daju tačno po položaju, U Starom i Srednjem veku, kod izrade karata, komunikacijama nije
poklanjana naročita pažnja, jer se smatralo kao razumljivo da su naseljena
naročito ako su jasno uočljivi izdaleka. mesta povezana nekom komunikacijom i da to nije potrebno posebno nazna-
čavati. Ali već u rimsko doba bilo je i karata koje su imale ucrtane puteve
U X V I— X V III v . p o je d in i o b je k t i su č e s to o p r e d e ljiv a li z n a č a j n a s e lje n o g
(Pojtingerova karta iz IV v.), većinom kao prave linije koje su direktno
spajale naseljena mesta. U X V III v. počinje veće interesovanje i za pred-
m e s ta , te s u t a k v a m e s ta d o b ija la p o s e b n u s ig n a tu r u . T a k o j e G r e g o r iu s p r e d -
stavljanje komunikacija, te se one pojavljuju sve češće i sve detaljnije pred-
la g a o d a s e u n i v e r s it e t s k a m e s t a o z n a č a v a ju s a d v e z v e z d ic e , g i m n a z i js k a j e d -
stavljene. (Karta vojvodstva Mantove od F. Lavanele iz 1703. god.) na
n o m , trg o v a č k a znakom M e r k u r a . S. M in s te r je već u X V I v . b a n js k a m e s ta
kartama. Dotle je veća pažnja poklanjana predstavljanju mostova, jer je za
is t ic a o s t a v l j a n je m z n a k a č a b r a iz k o g a iz b i ja p a r a . T a k o s u i m e s t a s a p o š t a n -
saobraćaj i trgovinu bilo važno da se zna gde može da se pređe preko reke
skom s lu ž b o m posebno o zn a ča van a itd . koja je bila ozbiljna prepreka. Značajniji mostovi su imali i imena koja su
bila nadaleko poznata.
Danas su za predstavljanje objekata na topografskim kartama
uopšte važna tri momenta: privredni i kulturni značaj i značaj kao
orijentira. Ta tri momenta su upravo i osnove kriterijuma kod ge- 2.6.2. Klasifikovanje
neralisanja.
Od X V III v. sa klasifikovanjem naseljenih mesta u širem smislu, počinje
Kod predstavljanja objekata na zemljištu traži se: i klasifikovanje puteva i pojavljuju se znaci po kojima se razlikuju putevi
— da se pravilno pokaže kategorija objekta, s obzirom na njihov kvalitet. U prvoj polovini X I X v. pojavljuju se i po-
sebni znaci za železnice, a u X X v. za auto-puteve.
— da se tačno da njegov položaj i
— da se pravilno predstave u odnosu na druge elemente sadržaja
Kao osnovna karakteristika pri klasifikovanju komunikacija uzima
karte, te da svi zajedno daju potpunu sliku odnosnog dela se sredina kojom teče saobraćaj. Prema tome, komunikacije se
zemljišta.
dele na:
U ovom smislu je i poseban značaj generalisanja. — kopnene (železnice, puteve i staze),
— vodene (jezerske, rečne i morske),
— vazdušne, i
2.6. Komuni jacije — specijalne.

Od ovih raznih vrsta komunikacija, za opštegeografske karte su

2.6.1. Značaj najinteresantnije kopnene kojima teče saobraćaj duž određenih
linija na kopnenom delu Zemljine površine. Ali za topografske
Pod komunikacijama u kartografiji se razume ju objekti koji služe karte su - interesantni i -pojedini elementi ostalih vrsta komunika-
za obavljanje saobraćaja. cija koji su vidni i fiksno locirani na zemljištu. Analitičko predstav-
Komunikacije su vrlo važan element sveukupnog razvoja, pa su ljanje raznih vrsta komunikacija je predmet specijalnih karata.
obavezan element sadržaja svake topografske karte. One vezuju Zelezničke pruge se na topografskim kartama klasifikuju s ob-
naseljena mesta kao centre ljudske delatnosti i najvećeg dela ma- zirom na:
terijalnih bogatstava. One omogućuju brza i laka kretanja i tran- — širinu koloseka: širokog (1,524; 1,600; 1,667; 1,676); normal-
sport iz jednog mesta u drugo, brzo i lako sporazume van je ljudi nog (1,435 m); uskog (1,00; 0,76 m); industrijskog (0,50 m),
i na većim nastojanjima. — broj koloseka: jedan; dva i više,
 Geografski elementi karte
— vrstu vuče: parne, električne,
— stanje: u eksploataciji, u izgradnji, napuštene.
U ovu grupu kopnenih komunikacija uvršćuju se i tramvajske
pruge i žičane železnice, od kojih su prve namenjene za prevoz
putnika, a druge za prenos materijala ili prevoz putnika. I jedne
i druge služe za kraće prevoze i koriste se električnom pogonskom
snagom.
Pute vi se takođe mogu da klasifikuju s obzirom na razne karakte-
ristike. Tako se razlikuju:
— po značaju: međunarodni, državni, opštinski i lokalni,
— prema vrsti kolovoza: moderni (beton, asfalt, kocka), sa ma-
kadam-kolovozom i sa zemljanim kolovozom,
— prema tehničkim karakteristikama, odnosno načinu korišće-
nja: auto-putevi (dvojni automobilski, automobilski), putevi
za mešovit saobraćaj (I reda, II reda) i kolski putevi (bolji,
običan i lošiji kolski).
Međunarodnim putevima teče saobraćaj između dveju ili više
susednih zemalja. Za njih je Evropska ekonomska komisija OTJN
utvrdila osnovne karakteristike: najmanju širinu kolovoza, maksi-
malan nagib, minimalan prečnik krivine, način ukrštan ja, brzinu
kretanja itd. Oni imaju posebnu oznaku ,,E” i numerišu se arap-
skim brojkama (kroz Jugoslaviju idu E- 5, E-27, E-93, .JZ-94, E-95
i E-96).
Auto-putevi su namenjeni isključivo za automobilski saobraćaj.
Oni su solidno građeni sa objektima velike nosivosti i ukrštanjem
na raznim horizontima.
Putevi za mešovit saobraćaj su građeni prema tehničkim uslo-
vima, i stalno se održavaju. Sposobni su za saobraćaj preko cele
godine i za automobile.
Kolski putevi su građeni proizvoljno i ne održavaju se stalno.
Objekti na njima su slabijeg kvaliteta (drveni mostovi), zimi su
blatnjavi, a leti prašnjavi, mogu da budu uzani, sa velikim nagibima
i malim poluprečnicima krivina.
Na kartama VGI, javni putevi se načelno klasifikuju s obzirom
na tehničke karakteristike, te se razlikuju:
— auto-putevi i
— putevi za mešovit saobraćaj
Radošević Nikola
I reda
II reda
III reda.
Radi jasnijeg isticanja kvaliteta puta na kartama su dati podaci
о vrsti i širini kolovoza.
Staze su komunikacije kojima teče saobraćaj tovarne stoke i ljudi.
One se klasifikuju prema tome šta njima saobraća:
— konjske staze i
— pešačke staze.
Konjske staze su šire, bolje utrvene i sa manjim nagibom, dok
pešačke mogu đa' budu i slabije uočljive na zemljištu. Objekti su
na njima drveni, viseći mostovi i brvna.
2.6.3. Predstavljanje
Na topografskim kartama se najviše pažnje poklanja predstavljanju kop-
nenih komunikacija. Zbog njihovog linijskog karaktera i predstavljanje je već
na rimljanskim kartama bilo pomoću linijskih uslovnih znakova (na Pojtinge-
rovoj karti iz IV v. putevi su predstavljeni crvenim pravim linijama, sa
prelomima na mestima koja označavaju važne etape na putu). Na rukopisnim
kartama su putevi predstavljeni gotovo uvek sa dve linije, neprekidne ili tač-
kaste (na Karti vojvo dstva Mantove iz 1703. god. predstavljeni su sa dve linije
tačkicama, između kojih je prostor obojen žuto).
Danas se kopnene komunikacije takođe predstavljaju linijskim
uslovnim znacima, i to jednom linijom, debljom ili tanjom, punom
ili isprekidanom ili tačkastom, odnosno dvema ovakvim linijama
međusobno paralelnim i različito kombinovanim. Takvi su znaci
vanrazmerni i ne daju stvarnu širinu komunikacije; npr. na karta-
ma VGI za put širine 8 m, širina uslovnog znaka iznosi 0,8 mm,
što pretvoreno po razmeru u prirodnu vrednost iznosi 2,5 do 20
puta više, kao što se vidi iz pregleda. Na kartama razmera 1:10 000
širina puta bi pod ovakvim uslovima potpuno odgovarala njegovoj
širini na zemljištu, dok bi vrednost dobijena na osnovu karte razmera
1:1000 000 bila veća 100 puta.
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola

razmer karte 0,8 mm iznosi povećanje

Železničke pruge se predstavljaju obično kao pune linije sa ka-
rakterističnim poprečnim crtama koje podsećaju na pragove. Deb-
1: 25 000
ljinom linije se razlikuju normalne pruge od uskih, a brojem pop-
20 m 2,5 puta
1: 50 000 40 5 rečnih crtica, pruge sa jednim kolosekom od onih sa dva ili više
1:100 000 80 10
1:200 000 160 20
koloseka. Ovo su ujedno i indikacije na osnovu kojih može da se
zaključi о većoj ili manjoj propusnoj moći. Međutim, u tom pogledu
važni su i neki drugi faktori, kao što su: železničke stanice (I i II
S druge strane, posledica toga je što objekt koji se nalazi kraj takve reda, i postaje), zatim ceo niz drugih objekata (mostovi, tuneli, na-
komunikacije ima pogrešan položaj samo zbog ovakvog vanrazmer- sipi, usece__itdj±_Sve su to detalji na osnovu kojih se -sa- karte može
nog znaka za polovinu vrednosti 0,8:2 = 0,4 mm, pretvorene u vred- da dobije pojam о kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama
nost na zemljištu koja se još smanjuje za polovinu stvarne širine ove vrste komunikacija, a ujedno su i podaci koji služe za spora-
komunikacije, dakle 8:2 = 4 m. Ta greška za karte iz prethodnog zume van je pomoću karte i orijentaciju na zemljištu.
pregleda izvedena pod istom pretpostavkom ima vrednosti koje
Javni putevi se predstavljaju najčešće sa dve paralelne linije,
slede:
između kojih se prostor obično boji crveno, narandžasto, žuto, lju-
bičasto i si. Kombinacijom linija razne debljine i rastojanjem iz-
među linija i bojom ukazuje se na kvantitativne i kvalitativne ka-
razmer karte stvarna greška greška u razmeru
karteristike puta. Pored toga, u vidu objašnjenja daje se širina
puta, odnosno kolovoza, i materijal od koga je građen. Rede se na
1: 25 000 6 m 0,24 mm
1: 50 000 16 0,32 topografskim kartama daju i podaci о strmini nagiba i poluprečniku
1:100 000 36 0,36 krivine. Na putu se daju i razni objekti (mostovi, nasipi, useci, pot-
1:200 000 76 0,38
porni i zaštitni zidovi, način ukrštanja sa drugim komunikacijama
itd.). Na kartama krupnijeg razmera, u vidu objašnjenja daju se
Razume se, kad je reč о putu pored železničke pruge, greška puta podaci о dužini, širini, nosivosti i materijalu od koga je most izgra-
je zbir dveju grešaka (vanrazmerni znak železničke pru ge+ vanraz- đen, a ukoliko neki od ovih podataka ne može da se dobije iz samog
merni znak puta), te će biti još veća. Sličan je slučaj kad je reč uslovnog znaka, daju se i visina nasipa i dubina useka.
0 železničkoj pruzi ili javnom putu pored reke koja je predstavljena
Kolski putevi i staze se obično predstavljaju jednom linijom,
vanrazmernim uslovima znakom sa dve linije. debljom ili tanjom, punom, isprekidanom ili tačkastom. I na ovim
Od predstavljanja kopnenih komunikacija se traži: se komunikacijama predstavljaju razni objekti (mostovi, nasipi, use-
— tačan položaj, protezan je i dužina; ci, gazovi, brvna itd.).
— vrsta komunikacije, kvalitet i propusna moć;
Smanjivanjem razmera karte generališu se komunikacije. Pri
— raspored objekata koji karakterišu njenu tehničku stranu i
tome otpadaju prvo komunikacije nižih redova, zatim manji objekti,
služe za orijentaciju;
a gube se i sitnije krivine. Posledica ovoga je ta što se merenjem
— odnos prema drugim elementima sadržaja.
dužine na karti dobij a manja vrednost za dužinu puta nego što ona
Sam linijski znak svojom signaturom daje položaj komunikacije, stvarno jeste, slično kao i kod reka, samo što je procenat smanjenja
menjanje pravca na pojedinim delovima i dužinu svakog odsečka. nešto manji.
Položaj komunikacije def iniše simetrala uslovnog znaka koja pred-
stavlja osu komunikacije. Za svaku vrstu kopnenih komunikacija Već je napomenuto da su u Srednjem veku m ostovi smatrani važnijim
od puteva, pa su tako i predstavljani, dok su same kom unikacije zan em ari-
postoji posebna grupa uslovnih znakova (za železničke pruge, javne vane. Tako se na karti ruske države od A . Vida iz 1542. god. i karti B avarske
1 kolske puteve i staze). od F. A p ij'a na -iz —1563. god, vide mostovi, dok puteva uopšte T e m a . M ostovi
su u tu vreme predstavljani perspektivno kao i naseljena mesta i kulture,
 Geografski elementi karte
Radošević Nikola

i vrlo estetski, dok su u ranijem periodu davani kao dve crte koje. su popreko
presecale reku. Posle su opet jednostavno putevi izvlačeni bez' prek:da i Podvodni kablovi za vezu ostrva s kopnom daju se ne samo na
preko reka kao na Ruselovoj karti Pirineja iz 1730. god. Od druge polovine
X V III v. upotrebljavaju se znaci slični današnjim, npr. na Karti kraljevog topografskim, već i na nekim geografskim kartama.
lovišta od Bertjea iz 1773. god.

Predstavljanje vodenih komunikacija je unekoliko specifično.

S jedne strane, to su plovne reke i kanali kojima su određeni i sami
pravci tih komunikacija, a sa druge, to su jezera i mora gde su
fiksirani samo pravci redovnog saobraćaja. Na topografskim karta-
ma se plovnost reka i kanala ističe posebnim znakom. Na jezerima
i moru se posebnim linijskim znacima označavaju redovni pravci
plovidbe. Dalje se predstavljaju pristaništa i parobrodske stanice kao
i objekti koji služe boljem iskorišćavanju vodenih komunikacija,
a zatim i objekti koji to iskorišćavanje ometaju.
Linije vazdušnih komunikacija se ne predstavljaju na topograf-
skim kartama, dok se na nekim geografskim daju kao umetak u vidu
šematskog prikaza. Na topografskim kartama se daju "santo objekti
koji služe vazdušnom saobraćaju, kao što su aerodromi, svetionici i si.
Od specijalnih, komunikacija na topografskim kartama se pred-
stavljaju dalekovodi za transport električne energije od mesta proiz-
vodnje do mesta upotrebe, naftovodi (gasovodi), za transport nafte
(gasa), vodovodi, kao i drugi uređaji za prenos vode i si. I za njihovo
predstavljanje koriste se linijski znaci, obično bez nekih detaljnih
podataka. Naftovodi češće mogu da se vide i na geografskim kar-
tama, naročito dugački i velikog kapaciteta.
2.7. Granice
2.7.1. Značaj
Politička i administrativna podela teritorija su takođe jedan od
redovnih elemenata sadržaja i geografskih i topografskih, pa i
mnogih specijalnih karata. Posebno je politička podela redovan
elemenat karata uopšte. Za samu podelu vezani su i politički, od-
nosno administrativni centri. Ti su podaci potrebni ne samo orga-
nima uprave i društvenim organizacijama već i privrednim orga-
nizacijama, kulturnim i socijalnim ustanovama, a u domenu su i
vojnog interesovanja. Zbog toga se na kartama predstavljaju dr-
žavne i administrativne granice, kao i objekti koji su vezani za
graničnu službu, a posebno se ističu mesta koja su glavni gradovi
odnosno centri administrativnih jedinica.
Granice- -Ađasništva (odnosno upravljanja) katastarskih opština,
sudskih područja itd. deo su sadržaja specijalnih karata. Isto tako
su elementi sadržaja specijalnih karata granice vojnoteritorijalnih
jedinica i njihovi centri.
Poseban značaj imaju državne granice i zato se na topografskim
kartama što tačnije predstavljaju.

2.6.4. Sredstva za vezu

2.7.2. Klasifikacija
Dva su razloga zbog kojih se ova sredstva daju na topografskim
kartama: da se pokaže raspored ovih sredstava, a zatim i da se ona
U Jugoslaviji kao opštoj društveno-političkoj zajednici postoje kao
na zemljištrflskoriste kao orijentiri. Od sredstava za vezu najčešće
samoupravne jedinice (društveno-političke zajednice) socijalističke
se predstavljaju radio-stanice, televizijske emisione i relejne sta-
republike, autonomne socijalističke pokrajine i opštine, te se prema
nice, a onda i poštanske i telegrafske stanice. Redi je slučaj da se tome i granice mogu podeliti na:
predstavljaju i telefonske, odnosno telegrafske linije. Telegrafske,
— državne,
odnosno telefonske linije se daju kad na velikom prostoru nema
— republičke Tpra?uce' I step en a )
drugih objekata za orijentaciju. Radio i televizijske stanice van
— pokrajinske (granice II stepena) i
naseljenog mesta predstavljaju se na svom mestu i što tačnije da
— opštinske (granice III stepena).
bi poslužile kao orijentiri na većoj daljini. Često se daje i visina
ovih objekata. Pošto se politička i administrativna podela u pojedinim državama
razlikuju od podele u Jugoslaviji, granice se klasifikuju analogno
 Geografski elementi karte
ovakvom tretiranju teritorijalnih jedinica, u okviru državnih gra-
nica.
2.7.3. Predstavljanje
Za predstavljanje granica koriste se elementi linija ili tačaka razne
debljine, obično crne ili neke druge boje (ljubičaste, crvene, naran-
džaste) razne debljine. Radi isticanja nekih granica, naročito držav-
nih, pored znaka za graničnu liniju, pokriva se uzan pojas nekom
bojom (crvenom, ljubičastom, narandžastom) u vidu rastera ili
fleke. Principijelno, osa znaka daje stvarni položaj granične linije.
Državna granica se predstavlja naročito pažljivo i što tačnije,
ona se strogo usaglašava sa ostalim elementima sadržaja karte.
Posebna se pažnja obraća na tačke preloma da budu tačno na svojim
mestima, zatim na prave delove da budu zaista pravi. Za svaki
objekt pored granice mora da bude uvek jasno kojoj strani pripada,
a ako njime ide granica, i to sa karte mora se videti. Kad granica
ide pored linijskog elementa, puta, reke i si., znak za granicu je
s one strane sa koje je i granica u prirodL^ka^raninaJipe maticom
reke koja se predstavlja na karti u razmeru, znak za granicu je
nacrtan na samoj reci. Ako granica ide rekom koja se predstavlja
vanrazmernim znakom ili putem, ili nekim drugim linijskim ele-
mentom znak se nalazi čas s jedne čas s druge strane.
Na topografskim kartama, naročito krupnijeg razmera, predstav-
ljaju se i razni granični objekti (stubovi, table, karaule i si.). Gra-
nično kamenje se pojavljuje na kartama krupnijeg razmera već u
XVII v. (J. A. Rauh: Karta Lindaua iz 1630. god. i Karta Vangena
iz 1647. god), ali to su pojedinačni slučajevi. Između znakova za
kamene stubove postavljen je znak za graničnu liniju. Danas se gra-
nični objekti nanose na kartu po koordinatama i koriste se kao
sigurno sredstvo za orijentaciju, jer se pored uslovnog znaka daje i
oznaka stuba.
Ostale granice se na kartama daju takođe tačno^po položaju. One
se podudaraju sa granicama katastarskih opština, pa su vidno obele-
žene na zemljištu, te je njihovo određivanje za vreme premera time
olakšano. Na kartama se daje uvek jedan znak za granicu. Prema
tome, granice nižeg stepena se ne daju tamo gde već postoji granica
višeg stepena.
Qrj
Radošević Nikola
2.7.4 Ograde
Na topografskim kartama se predstavljaju i razne vrste ograda.
One mogu dobro da posluže kao orijentiri, naročito kad je zemljište
otkriveno i bez nekih drugih detalja. Dalje, ograde mogu da posluže
i kao zaklon, mogu da imaju uticaja na uslove maskiranja i prohod-
nost zemljišta. U tome je i njihov značaj.
Na topografskim kartama se ograde klasifikuju na:
— zidane, ograde od kamena, cigle,
— gvozdene, ograde od žice,
— drvene, od dasaka, plot, vrljike,
— žive ograde.
Ograde imaju linijski karakter, te se predstavljaju linijskim zna-
cima. Međutim, smanjivanjem razmera znatno se generališu i u ve-
ćem obimu nego ostali elementi sadržaja. Ne preglednim topograf-
skim kartama ne~predstavijaju se uopšte.
2.8. G eografsk i nazivi
2.8.1. Značaj
U kartografiji se ističe dvojaki značaj geografskih naziva: prak-
tični i naučni. Pri upotrebi karte u birou oni olakšavaju sporazu-
mevanje i informisanje pomoću karte uopšte. Na zemljištu se po-
moću karte i naziva na njoj olakšava nalaženje i identifikovanje
određenih objekata i njihovo izdvajanje iz niza objekata iste vrste.
Geografski nazivi se održavaju vekovima, ,,oni nadživljuju ne samo
one koji su ih dali već i sam jezik na kome su nastali” , .te tako služe
kao izvorni podaci za razna proučavanja: geografska, lingvistička,
istorijska itd. Na taj način i sama karta a naročito ona koja je re-
zultat neposređiTov 'ргетегат-služi kao bogat izvor raznih topono-
mastičkih podataka.
Nazivi su uvek vezani za neki element sadržaja karte, te ga oni čine
jasnijim i određenijim. A ko se prati razvoj karata od prvih početaka, videće
se i na njima po koji naziv (vavilonske i egipatske karte), a na sredn jov ek ov-
nim kartama nailazi se na mnoštvo naziva (arapske karte, herifordska karta
sveta, karta sveta od fra-M au ra), a naročito od doba renesanse naovamo.
K arte bez naziva („m utave” ili „пете karte” ) su karakterističnije za novija
vrem ena (Pregledna karta Kranjske od F. K. Barage iz 1778. god može da se
ubroji u jednu od prvih). Inform ativni karakter karte zahteva da nazivi budu
njen integralni deo, bez obzira na to što je u prošlosti bilo glasova protiv
 Geografski elementi karte
naziva, što su oni oglašavani kao „tuđ element”, kao „nužno zlo”, pa
..neugodna potreba”, odnosno „ustupak ograničenosti čovekovog duha
oni pomažu da razlikuje razne objekte koji su svrstani pod zajednički
i zbog toga predstavljeni istim znakom ”. Ipak, opšte je m išljenje da
pripadaju karti kao i ostali delovi, oni joj „daju život i jezik”, oni su
za njeno razumevanje” .
2.8.2. Klasifikovanje
Na kartama—se geografski nazivi klasifikuju-- po—elementima sadr-
žaja na koje se odnose. Tako postoje:
— toponimi: nazivi naseljenih mesta (gradova, varošica, sela) i
objekata,
— hidronimi: nazivi voda (stajaćih, tekućih, za piće),
•— oronimi: nazivi oblika Zemljinog reljefa (planina, vrhova, do-
lina, klisura, rtova, itd.,
— horonimi: nazivi zemalja, pokrajina, oblasti, predela.
Sem naziva na kartama se uz neke uslovne znake daju i pismena
objašnjenja ili skraćenice kojima se ističe njihova najvažnija kvali-
tativna karakteristika, ili se daju brojne vrednosti koje ukazuju
na njihove najvažnije kvantitativne karakteristike. Ovim se sma-
njuje ukupan broj uslovnih znakova.
2.8.3. Zahtevi
Od naziva na kartama traži se da ispunjavaju zahteve:
— celishodnosti,
— vernosti (autentičnosti)
— jasnoće i lakoće čitanja.
Ovi se uslovi ispunjavaju pravilnim izborom naziva, provera-
vanjem kako tačno glasi naziv, pravilnim postavljanjem naziva na
karti u odnosu na objekat koji označava i rasporedom naziva u
odnpsu na ostale elemente sadržaja karte. Dalje se od naziva traži:
— ekonomičnost u zauzimanju prostora,
— Jepota izgleda i savremenost po stilu,
— i^ražajnost i pogodnost za reprodukciju.
Ovi uslovi se ispunjavaju celishodnim izborom vrste, oblika i ve-
ličine slova,-kojim se ispisuju nazivi, kao i boje kojom ćus§ štampati
Radošević Nikola
i kao
kome Opšti je zahtev da se geografski nazivi harmonijski uklapaju u
pojam
sadržaj karte, tj. da s njim čine jedinstvenu celinu. U tome je
nazivi
„ključ
upravo značaj izbora vrste slova, kao i njihovog grafičkog obliko-
vanja. Obična tipografska slova u tom smislu ne zadovoljavaju u
najviše slučajeva.
2.8.4. Broj i izbor naziva
Na karti se ne daju svi nazivi koji se nalaze na zemljištu, već samo
njihov neophodan broj s obzirom na razmer, namenu, karakter zem-
ljišta i specifičnost njene upotrebe. Karte krupnijeg razmera daju za
određenu teritoriju mnogo više naziva nego karte sitnijeg razmera.
Pri tome se mora imati u vidu da broj naziva ne opada proporcio-
nalno smanjenju površine (vidi sledeći pregled). Isto tako, na kar-
tama namenjenim za informativne potrebe daje se mnogo veći broj
naziva nego na kartama istog razmera, ali namenjenim za školsku
upotrebu. Specijalne karte takođe imaju manje naziva nego opšte-
geografske istog razmera, ali na tim kartama broj pojedinih vrsta
naziva može da bude veći nego na opštegeografskim. Na primer,
na specijalnoj karti, na kojoj je glavni elemenat sadržaja reljef,
biće znatno više oronima nego na opštegeografskoj karti istog raz-
mera. Lako je shvatiti i zavisnost broja naziva od karaktera zem-
ljišta. Na brežuljkastom i gusto naseljenom zemljištu obično ima
više naziva nego na slabo naseljenom visokoplaninskom zemljištu.
Isto tako i odnos pojedinih vrsta naziva može da bude različit: dok
će u prvom slučaju biti više toponima, u drugom će preovladati
oronimi itd.
Težnja da se na karti da što više naziva dovodi često do preopte-
rećen ja nazivima koji potiskuju u drugi plan ostali sadržaj i karta
postaje nejasna. Na sličan način težnja za jasnoćom ide u drugu
krajnost, te karta postaje oskudna u nazivima i gubi u informativ-
noj vrednosti. Pogrešna je i težnja za ravnomernim rasporedom
naziva na celoj površini karte, jer najčešće oni nisu tako raspore-
đeni na zemljištu. Zato je određivanje broja naziva i pravilno opte-
rećenje karte od naročitog značaja.
Opterećenje karte nazivima definiše se površinom koju oni zauzi-
maju svojim spoljašnjim konturama. Ono se izražava u procentima,
tj. brojem kvadratnih milimetara naziva na jednom kvadratnom
 -Gvografski —e lem en ti-k a rte Radošević Nikola
91

santimetru karte. Da opterećenje nazivima ne bi uticalo na jasnoću I

glavna (rimska) blok (egipatska)
karte, ne bi smelo da bude veće od 10 do 15%, što zavisi od opšteg Red. Ključ kursiv
uspravna 1 kosa uspravna kosa rond
opterećenja, kao i od vrste, veličine i boje slova. broj
dimenzije velikih slova u :milimetrima
1 1
! 1917 gradovi mora a) sela j države orogra-
p o v r š in - b ro j o p te r e ć e n je naz. v e l ič in a (1934) (varoš’) jezera* objekti pokrajine
ra z m e r k a rte fija
ski odnos n a z iv a s v im n a s . m e s ta s lo v a varoši ;e 1reke oblasti
------------ i b) izvori
i
i ostrva
močvare
kulture
1: 25 0 00 1 1 878 5 ,3 % 1 ,3 %> 3 ,5 7 jezera
potoci
1 :1 0 0 0 00 1 /1 6 304 6 ,9 4 ,9 1 ,5 4
1 2,5— 5,0 2,0— 6,0 1,0— 2,5 1,5— 6,0 i 1,0— 4,0

1939 hidro- a) države orogra-

Iz pregleda se vidi kako se na nemačkim topografskim kartama grafija predeli fija
ostrva
kreće opterećenje na površini od 553 km2, odnosno 8848 cm2 u raz- b) gradovi
meru 1:25 000 i 553 cm2 u razmeru 1:100 000. Relativno veliki broj sela
objekti
naziva na~kartama sitnijeg razmera zadržava se "jer se~znatno sma-
njuje srednja veličina slova (treći i šesti stubac u pregledu) kojim 2 1,5— 5,0 1,5— 5,0 1,5— 4,0
1
1
se oni ispisuju. Smanjivanjem razmera povećava se i opterećenje 1952 gradovi hidro- države orogra-
karte, pri čemu se znatno povećava procenat naziva naseljenih me- sela grafija 1predeli fija
objekti j ostrva
sta (stubac četvrti i peti pregleda), dok se broj naziva ostalih ele- kulture
menata sadržaja smanjuje. S druge strane pojavljuju se i novi
i
nazivi elemenata sadržaja, sa većim slovima, zbog čega su na kar- i
!

tama krupnijeg razmera katkad prelazili i na susedne listove, dok 3 1,1— 6,3 1,5— 6,3 1,8— 5,4 1,75— 4,0
!
se sada ograničavaju na jedan ili dva, npr. nazivi oblasti, planin- 1962 _ gradovi države ; hidroj-__
skih venaca itd. sela predeli grafija
objekti ostrva orogra-
Da li će se neki naziv staviti na kartu ili neće zavisi od specifič- kulture fija
nosti, namene i razmera karte, zatim od kvalitativnih i kvantitativ-
nih karakteristika i značaja elementa sadržaja, na koji se naziv i 1,3— 4,4
4 1,1— 5,0 1,4— 5,5 i 1,4— 4,0
1
odnosi a često i od karaktera zemljišta. Te osnovne faktore karto-
graf treba da ima u vidu prilikom izbora naziva za kartu. Pregled slova korišćenih na jugoslovenskim topografskim kartama

drugoj polovini XVII v (rimska i kursiv). Tada se pojavljuju i prva

2.8.5. Slova za nazive
Nazivi na kartama se najčešće pišu posebnim vrstama slova koja
se zbog toga zovu kartografskim slovima. Radi razlikovanja pojedi-
nih grupa naziva koristi se više vrsta slova. Broj vrsta na topograf-
skim kartama ?e ograničava na dve do pet, ili najviše šest. Unutar
pojedinih grupa za isticanje pojedinih naziva koriste se velika slova
(majuskuli ili versali) i mala slova (miniskuli ili kurenti), a u okviru
ovih opet razne veličine slova. Sem toga, koriste se i razne boje.
Neke vrste današnjih slova počinju da se upotrebljavaju već u
pravila о upotrebi slova na kartama. Detaljnije о slovima govori se
u glavi 4. Oblikovanje karata.
2.8.6. Raspored naziva
Nazivi na karti treba da budu pravilno raspoređeni i postavljeni,
s obzirom na__elemente sadržaja na koje se odnose. Vremenom su se
u tom smislu oformila i izvesna pravila koja doprinose jasnoći karte,
Nazivi kurzivom se štam paju plavo, a ostali crno.
 Geografski elementi karte
RadoŠević Nikola

tako da danas nema nereda u nazivima kao što je bilo na kartama

Srednjeg veka (S. Minster u prvoj polovini X V I v.), gde su se na-
zivi ukrštali na razne načine. Položaj i rasporćd_naziva na karti
treba da ispuni sledeće zahteve:
— naziv mora da bude postavljen tako da ne postoji sumnja na
što se odnosi,

— naziv ne srne da pokrije važne detalje sadržaja karte,
— raspored naziva treba da odražava raspored^ i gustinu topo-
grafskih elemenata na zemljištu, na koje se nazivi"odnose.
Opšte je nastojanje da se na kartama, gde god je moguće, izbegne
ukrštanje naziva.
Ovde je potrebno napomenuti da treba razlikovati poziciono, li-
nearno i arealno postavljanje naziva.
Цеп naziv) mogao lakše da se čita, izbegava se da bude postavljen
u pravcu sever— jug, već tako da sa tim pravcem zaklapa neki
ugao i da-njegov -gornji deo bude uvek okrenut ka Neveru kao što
je šematski prikazano na si. 2.21. Na njoj deblja linija S-J označava
pravac sever— jug, a tanke linije su pravci protezan ja linijskih ele-
menata, odnosno dužih osa površinskih elemenata sadržaja.

Nazivi koji se odnose na objekte, predstavljene vanrazmernim

uslovnim znacima, i na objekte male površine, stavljaju se desno od
uslovnog znaka po paraleli ili paralelno severnoj, odnosno južnoj
strani okvira karte (nazivi gradova, varošica, sela, objekata, malih
jezera, ostrva, vrhova itd.).

Kad se nazivi odnose na linijske elemente sadržaja karte, ispisuju

se duž ose linijskog elementa ^ko je on predstavljen u razmeru
karte ili paralelno sa linijskim znakom takvog elementa (rek e, po-
toci, kanaVCjj putevi itd.). N

Nazivi koji se odnose na površinske elemente sadržaja postavljaju

se po dužoj osi (nazivi država, pokrajina, predela, površina pokrive-
nih vegetacijom, većih jezera, mora planinskih grebena itd.).

Da bi naziv duž linijskog elementa sadržaja karte (linearno po-

stavljen naziv) ili duž ose površinskog elementa (arealno postav-
SI. 2.20. Površinsko postavljanje naziva
 Geografski elementi karte
Poziciono i linearno postavljeni nazivi pišu se slovima na normal-
nom razmaku, dok se kod arealno postavljenih naziva razmak između
slova obično povećava, kako bi se protezanjem naziva pokazalo i
protezanje same površine na koju se odnosi. Da se takav naziv ne
bi izgubio među ostalim nazivima, i u sadržaju karte razmak između
slova se ograničava obično na četvorostruku do petostruke visine
slova. Ali rastojanje između slova u ovom slučaju nije funkcija samo
visine slovay~bno zavisi i od vrste slova, boje kojom se naziv štampa
i sredine u koju se postavlja.
S
Estetika karte i jasnoća čitanja zahtevaju da poziciono i linearno
postavljen naziv ne bude priljubljen uz znak na koji se odnosi
niti da bude suviše odmaknut od njega. Praktično se smatra da to
rastojanje ne~treba da bude manje od rastojanja između slova u
nazivu i da u nazivu od dve reči ne bude veće od rastojanja između
reči. Isto tako početno i završno slovo arealno postavljenog naziva
Radošević Nikola
96
treba da bude dovoljno udaljeno od konture površine, te ceo naziv
ne treba da bude duži od dve trećine duže ose konture, odnosno
površine na koju se odnosi.
Linearno i arealno postavljeni nazivi prate zavoj linije, odnosno
ose površine u vidu prostog luka, tj. povijaju se onako kako se
povijaju elementi sadržaja na koja se odnose. Ovakav naziv prati
samo glavnu krivinu i u blagom luku, a ne i razne sitne krivine.
U ovom slučaju, slova u nazivu se orijentišu u odnosu na upravnu
podignutu na element luka na mestu slova (si. 2.19.b).
Naziv od dve ili više reči ponegde zahteva, zbog svoje dužine, da
se piše u dva reda, da ne bi došlo do suviše velikog izdužen ja takvog
naziva. Pri tome redovi moraju da budu međusobno paralelni, ali
drugi red ne mora da bude i simetrično postavljen u odnosu na prvi,
već 'U-skladu sa prostorom na koji se postavlja (sL2.20.).
Opšti principi koji važe za nazive važe i za raspored i postavljanje
raznih drugih kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika. Apso-
lutne visine tačaka, relativne visine, kao i drugi numerički podaci
uz pojedine znake (visina drveća u šumi, broj puta itd.) postavljaju
se paralelno sa severnom i južnom stranom okvira. Isto tako se
postavljaju i razne kvalitativne karakteristike kao dopune uz uslov-
ne znake (Sk. BI. Cg. itd.). Visine izohipsa se obično ispisuju na
samoj izohipsi i tako da se lako čitaju bez okretanja karte. Ali na
nekim kartama se pri tome zastupa princip da brojka izohipse bude
postavljena tako da ujedno daje do znanja u kom pravcu se zem-
ljište penje (npr. na topografskim kartama SSSR) bez obzira da li
je najpogodnije za čitanje.
2.8.7. Pravopis i upotreba skraćenica*
U SFRJ, oba pisma — ćirilica i latinica su ravnopravna. Prema
tome, nazivi na kartama mogu da se ispisuju ćirilicom ili lati-
nicom.
Načelno, naša savremena vojna kartografija na svim kartama —
geografske nazive, ispisuje latinicom.
U civilnoj kartografskoj praksi je, međutim, situacija drugačija
Tako se u SR Srbiji i Crnoj Gori pretežno upotrebljava ćirilično
pismo, dok je to pismo u SR Makedoniji isključivo u upotrebi. U
SR Bosni i Hercegovini podjednako se koristi i ćirilica i latinica,
* Autor teksta pod 2.8.7. je M. Stepanov, dipl. geograf.
 Geografski elem enti karte
dok se u SR Hrvatskoj i SR Sloveniji upotrebljava isključivo lati-
nično pismo.
Geografski nazivi na kartama se smatraju ličnim imenima i pišu
se početnim velikim slovom (Mladenovac, Neretva, Kolpa, Sutla).
Ako je geografski naziv sastavljen od više reči, ispisivanje velikih
slova zavisi od pravopisa jezičkog područja kome ispisani naziv
pripada, kao i od karaktera objekta i prostora na koji se naziv
odnosi. Prema tome, na teritoriji SFRJ, nazivi na kartiranoj povr-
šini lista karte ispisuju se na jeziku i važećem pravopisu jezičkog
područja kome opisivani nazivi pripadaju:
— Na srpskohrvatskom hrvatskosrpskom) jezičkom području- (SR
Srbija, 'Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) gde pre-
težno žive Srbi, Hrvati, Muslimani ili Crnogorci primenjuje
se jedinstveni pravopis srpskohrvatskoga (hrvatskosrpskoga)
književnog jezika, sa dva ravnopravna izgovora ekavskim i
ijekavskim:
Na primer: Novi Sar, Jovina Mala, Donja Mahala, Dugi otok, Ri-
ječki zaliv, Novi Pazar, Mrkonjić-Grad, Neretljanski ka-
nal, Stara planina,Ravni Kotari, Gorski kotar, Bijela
stijena itd.
— Na makedonskom jezičkom području primenjuje se makedonski
jezik (izgovor) za toponime, uz primenu savremenog makedon-
skog književnog pravopisa, sa prevodom ćirilice na latinično
pismo:
Na primer: Maleševski Planini, Taorska Klisura, Titov Vrv, Tik-
veško Ezero, Crn Kamen (Černa Skala), Ovce Pole, Sveti
Nikole, Nova Maala, Nov Dojran . ..
— Na slovenačkom (slovenskom) jezičkom području primenjuje
je slovenački jezik (izgovor) za toponime, uz primenu slovenač-
kog savremenog književnog pravopisa, pa imamo primere:
Novo mesto, Zidani most, Slovenske Konjice, Stari trg
(selo), Spodnja i Zgornja Slivnica (selo), Gorenji i Do-
lenji Novaki (selo), Crni potok (selo), Tržaški zaliv,
J uliske Alpe .. .
— Na jezičkim područjima etničkih grupacija, mikrotoponimi se
daju prema izgovoru, tradiciji i obliku u kome su odomaćeni,
tj. u kom su obliku više u upotrebi:
Na primer: Bosilegrad,, Ćafa Prušit i Cafa Morines.
Napomena: Usvajanjem amandmana na Ustav SFRJ i Rezolucije
o ravnopravnosti jezika naroda i narodnosti od strane
Radošević Nikola
98
Savezne skupštine (1971) u razmatranju su i norme o
eventualnom prikazivanju i dvojnih naziva na kartama.
— Na jezičkom području sa primenom srpskohrvatskoga, odnosno
hrvatskosrpskoga jezika, toponimi se ispisuju ekavski ili ije-
kavski i to u obliku koji je najautentičniji kod naroda dotič-
nog kraja.
Na primer: Sjenica, Prijepolje, Srem, Preko, Veli i Mali Brijun, Me-
đimurje, Česma (Čazma), Neretljanski kanal, Beli Ma-
nastir itd.
Nazivi sastavljeni od dveju ili više reči mogu da se pišu kao:
— složenice,
— polusloženice ili
— svaka reč za sebe.
— Kao složenica se piše geografski naziv kod koga se prvi deo
ne menja po padežima i kad su delovi izgubili svoja posebna
značenja, tj. kad imaju jedan akcenat i jednu deklinaciju,
drugim rečima, to je sada jedna reč.
Na primer: Turopolje, Titograd
Vučitrn
Sokobanja
Ivangrad
Dimitrovgrad
"Starigrađ (iz Starigrada, starigradski), ali ima i Stari
Grad (iz Staroga Grada, starogradski).
— Kao polusloženica — naziv se piše kada se prva reč ne menja,
ali se sastavni delovi osećaju kao zasebni pojmovi, tj. imaju
dva akcenta, a jednu deklinaciju; oni se onda vezuju crticom.
Na primer: Mrkonjić-Grad
Herceg-Novi
Bilo-gora
Ivanić-Grad
Kotor-Varoš
Šar-planina, Kulen-Vakuf, Skender-Vakuf.
— Svaka reč za sebe se piše, ako se delovi geografskog naziva me-
njaju po padežima kao zasebne reči, tj. ako dve reči u nazivu
imaju dva akcenta i dve deklinacije.
 Geografski elementi karte
Na primer: Titovo Užice, Novi Vinodolski, Bosanski Novi, Niška
Banja, Stara planina, Ravni Kotari, Plivina jezera.
Geografski nazivi se pišu prema lokalnom izgovoru: ekavski, ije-
savski ili ikavski (Sjenica, Srem, Biograd). No ima naziva koji se pišu
i drugačije od lokalnog izgovora i to prema službeno usvojenom.
Za pisanje geografskih naziva važe, takođe, pravila o jednačenju
suglasnika, kako bi artikulacijske razlike bile što manje.
To je jednačenje regresivno, prvi se suglasnik menja prema drugom.
Skraćenice
Da bi se karta donekle rasteretila čestog ponavljanja pojedinih de-
lova naziva od dve ili više reči, kao i da bi se skraćivanjem poje-
dinih reči i naziva omogućio prostor za drugi — susedni naziv, ili
nazivom pokrilo što manje okolnog sadržaja, neki nazivi se pišu
skraćeno.
Skraćivanje naziva na karti ne može biti proizvoljno — već se
ono propisuje u Kartografskom ključu. U ovom Ključu su tačno
određene reči u nazivu koje se mogu skraćivati i u kom obliku.
Skraćivanje reči u nazivu ne vrši se na bilo kakav način, nego po
utvrđenim načelima, koja se ukratko mogu da svedu na sledeće:
1. Uzima se prvo slovo reči, a umesto ispuštenog dela reči se stavlja
tačka.
Na primer: b.-ara, d.-onji, g.-ornji, k.-osa, l.-uka, m.-ali, o.-tok,
p.-otok, r.-eka, v.-eliki, o.-strvo, z.-ahv, š.-uma.
2. Početni suglasnici do prvog samoglasnika su skraćenice:
Na primer: br.-eg, brijeg i brdo, gl.-ava, ml.-in, pr.-evoj, sp.-odnji,
sr.-ednji, st.-ari, str.-ana, sv.-eti, šk.-ola,
zg.-ornji, dv.-orište, pl.-anina.
3. Uzima se prvi slog sa suglasnikom do drugog samoglasnika:
Na primer: ban.-atski, bos.-anski, boh.-injski, car.-inarnica, glav.-
-ica, gom.-ila, gor.-enjski, gol.-emi, izv.-or, ist.-očni,
jez.-ero, kar.-aula, kol.-iba, kan.-al, kos.-ovski, klad.-
Radoševič Nikola
-enac, kam.-en, mah.-ala, mag.-azin, mađ.-arski, pad.-
-ina, peć-ina, slav.-onski, slov.-enački (slovenski), sev.-
-erni, smed.-erevski, vojv.-ođanski, zap.-adni, zam.-ak,
zat.-on.
4. Prva dva sloga do trećeg samoglasnika:
Na printer, Bustr.-ijskp-4tal.-ijanski, varažd.-inski.
5. Početno slovo sa jednim ili više suglasnika iz sredine te reči:
Na primer: bl.-bolnica, bz.-benzinska (Bz. st.), cg.-ciglana, čs.-česma,
rnt.nmotel, ht.-hotel, snt.-sanatorium, fbr. -fabrika.
6. Prvi slog sa jednim ili više suglasnika iz sredine te reči:
Na primer: vodv.-vodovod, sant.-sanatorijum, crng.-crnogorski.
7. Prvo i poslednje slovo ili prvo slovo i poslednji deo reči — bez
tačke na kraju
Na primer: št - šent (sveti). U ovu grupu skraćenica uvrštene su i
one kod kojih je uzeto prvo i poslednje slovo i još jedan suglasnik
iz sredine reči, na pr. mjr-major, knl.-kanal.
8. Nastaju od početnih slova svake reči nekog naziva i pišu' se
velikim početnim slovom svakog izraza — bez tačke na kraju.
Na primer: AŠ — automobilski servis
DD — državno dobro
DE — državna ekonomija
DK — drvni kombinat
GE — gradska ekonomija
HE — hidroelektrana.
Kod geografskih naziva (oronima i hidronima) sastavljenih iz dve
reči, koje se obe mogu skraćivati, punim nazivom treba ispisivati
pridevski deo, a apelative (opšte nazive) skraćivati u skladu sa skra-
tv.-ornica, ćenicama predviđenim u Kartografskom ključu.
Na primer: Mala pl., Donja str., Veliko br., Crno jez., Veliki z.,
Mala r., Gornji p., Bačka pst., Srednji p.
Međptim, kod naziva naselja gde je naziv sastavljen iz dve reči
i koje se po ključu obe mogu skraćivati, skraćuje se prva reč.
Na primer: V. Reka, D. Brda, M. Reka, G. Brda, Sr. Potok, V. Izvor,
Sr. Gora, V. Otok.
 Geografski elementi karte
Kod naziva naselja koja su sastavljena od više reči (naziv sa vez-
nikom ilir^predlogom) poželjno je skraćivati na sledeci način:
Na primer: Petrovac n /M — Petrovac na Moru
Brod n /K — Brod na Kupi
Most n /S — Most na Soči
Šmartno p /Š — Šmartno pri Šmarjo goro
Ovaj način skraćivanja, međutim, nije našao širu primenu.
Na topografskim kartama se pišu skraćeno i strani geografski
nazivi.
Za takve skraćenice se u Ključu, pored načina skraćivanja, daje
u prevodu i značenje reči koja se skraćuje.
Na primer: Jagdh. (Jagdhaus = lovačka kuća — L. kć.)
Bf. (Bahnhof = železnička stanica — Z. st.)
Cas. (Caserna = kasarna — Ksr).
2.8.8. Pisanje naziva na stranoj teritoriji
Pisanje naziva na stranoj teritoriji je važan, ali i vrlo težak i odgo-
voran posao. Teškoće su u tome što postoje znatne razlike u prirodi
pojedinih jezika u glasovima i pismima, te je gotovo nemoguće da
se razni glasovi iz jednog pisma prenesu autentično pomoću drugog
pisma podešavanog za drugi sistem glasova (ćirilično, latinično,grčko,
arapsko, kinesko i dr. pisma). S druge strane, pisati strane nazive
odgovarajućim nacionalnim pismima, značilo bi činiti kartu neupot-
rebljivom za praktične potrebe, pa i za najobrazovanije čitaoce, te
se takav način pisanja naziva ne upotrebljava, niti bi imao smisla
i opravdanja na kartama namenjenim za razne naučne, privredne
i vojne potrebe.
Nazivi su-na stranim kartama pisani pismom jezika na kome~ se radi karta,
odnosno, na jeziku čitaoca karte (grčkom, arapskom, kineskom, jermenskom,
latinskom, slovenskom itd.). U doba renesanse i kasnije, nazivi se na kartama
latinizuju, kao što je slučaj sa izdanjima Ptolomejevih karata. Ali već u
X V I v. ima slučajeva i dvojakog pisanja naziva, kao npr. na Karti ruske države
od A. Vida iz 1542. god. (latinskim i slovenskim pismom), zatim na izdanjima
flamanskih kartografa, iz X V II i X V III v. ili na kartama iz Atlasa ruske
imperije od I. Kirilova iz prve polovine X V III v., odnosno' 1726— 1737. U X I X v.
se izdaju karte na raznirh jezicima i nazivi se~ pišu "nacionalnim pismfrna.
Pisanje stranih reči uopšte, pa i geografskih naziva, predmet je lingvistike
i rešenje problema je više u tom domenu nego u domenu kartografije. Isto
tako, problem ne može da se reši radikalno pojedinačno, te je pisanje naziva
Radošević Nikola
postalo predmet međunarodnih skupova. N jim e je počeo da se bavi već
III međunarodni kongres 1881. godine u Mlecima, pa onda V kongres 1891. god.
u Bernu. Na "VIT kongresu 1899."god. u Berlinu je diskutovano о „Opštem
racionalnom metodu transkrikovanja geografskih naziva” od H. Garnijea, ali
on nije usvojen kao osnova za međunarodni sporazum. U vezi sa izradom
Međunarodne karte sveta u razmeru 1:1 000 000 na konferenciji 1909. god. u
Londonu je zaključeno, da se na ovoj karti nazivi pišu „ raznim vrstama slova
latiničnog pisma” . Dalje je usvojeno da se „nazivi mesta u nezavisnim zem -
ljama i samoupravnim teritorijama u kojima je latinično pismo u službenoj
ili alternativnoj upotrebi pišu kako je zvanično uobičajeno” . Za nazive mesta
u kolonijam a i posedima usvojeno je da se koristi službena transkripcija la-
tiničnim pismom zemlje čija je uprava u koloniji. Ako pored službenog imena
postoji i narodno, ono se daje sitnijim slovima-diskretno ispod službenog, a za
objekte koji prolaze kroz razne zemlje daje se naziv na jeziku zemlje kroz
koju prolazi.
Na konferenciji 1913. god. u Parizu došlo je do šire razmene m išljenja i
usvojeni su tekstovi rezolucije.
Zem lje koje ne upotrebljavaju latinično pismo pozvane su da „publikuju
zvanični sistem transliteracije” .
Posle II svetskog rata Ekonomski i Socijalni savet OUN je 1961. god. pri-
hvatio rezoluciju о standardizaciji geografskih naziva, a formirana je i spe-
cijalna grupa stručnjaka koja je pripremila konferenciju OUN о pitanju
standardize van ja geografskih naziva. Ova konferencija je održana u Zenevi,
1967. god. Radilo se u 12 lingvističko-geografskih regiona.
Dokum enat о cilju i zadacima i organizaciji rada grupe stručnjaka prihva-
ćen je na I savetovanju u Njujorku 1970. god. Druga konferencija OUN po
pitanju standardizovanja geografskih naziva odložena je za 1972. godinu.
Danas se na kartama upotrebljavaju sledeći načini pisanja stra-
nih naziva:
—- izvorni način pisanja,
— transkripcija,
— transliteracija
— prevođenje i
— upotreba tradicionalnih oblika naziva (eksonima).
Izvorni način pisanja naziva je pisanje onako kako se ti nazivi
pišu na ieziku Л pismu zemlje iz koje potiču. Dobra strana ovakvog
pisanja je što ne čini nikakve teškoće, što se tiče samog pisanja.
Međutim, loša mu je strana što prosečni korisnik karte, uopšte
uzev, nije u stanju da takav naziv pravilno pročita. Upotreba ovog
načina pisanja naziva je ograničena, jer je primenljiv samo za one
nazive koji se izvorno pišu pismom koje se koristi na karti.
Transkripcija je pisanje naziva na j približni je izgovoru, ali pis-
mom na kome se izdaje karta.
 Geografski elementi karte
Rađošević Nikola

Ovakav—način pisanja stranih naziva je pogodan4 za karte

Na Međunarodnoj karti sveta 1:1 000 000 na Konferenciji u Bonu,
koje su namenjene širokom krugu korisnika, sa različitim stepenom
1962. god. usvojeno je, kao i ranije, latinsko pismo. Dalje je usvojeno
obrazovanja, to je korisniku omogućeno da svaki naziv približno
pročita na jeziku kome taj naziv pripada. To naročito omogućava da se zadrži zvanični oblik naziva koji se upotrebljava u odnosnoj
lakše sporazume van je pri upotrebi karte u terenskim uslovima. Kod zemlji koju pokriva list karte; prihvata se sopstvena transkripcija
ovog načina pisanja naziva pojavljuju se teškoće, jer pismom jed- naziva za zemlje koje ne pišu latiničnim pismom.
nog jezika ne mogu verno da se prenesu svi glasovi drugog jezika,
Na jugoslovenskim vojnim kartama se primenjuje, u osnovi, tran-
te se koriste slova koja naj približni je odgovaraju odnosnom glasu.
Ovaj način pisanja može da se primeni na sve nazive, bez obzira skripcija (fonetska) uz upotrebu tradicionalnih naziva, s tim što se
na jezik i pismo. tradicionalni daje ispod transkribovanog naziva ili u produžetku.
Kod ispisivanja tradicionalnih naziva se inače koristi ekavski izgo-
Pod transliteracijom se podrazumeva doslovno prenošenje naziva
iz jednog pisma u drugo po pojedinim znacima, tj. za svaki znak vor, i odnosna terminologija pa se npr. piše:
jednog pisma uzima se odgovarajući znak drugog pisma kojim se Nemačka, a ne Njemačka
izdaje karta. Nazivi dati na ovaj način otežavaju usmeno sporazume- Kipar,-a ne Cipar
vanje pomoću karte, jer izgovor naziva ostaje nepoznat. Primenju- Rumunija, a ne Rumunjska
je se rede—i obično kad fonetika naziva niie poznata: 4- Mađarska, a ne Madžarska
Prevođenje je način koji se primenjuje na mali broj naziva, ve- U etničkim područjima koja su naseljena našim življem na stranoj
ćinom dobro poznatih iz nauke, beletristike, novina itd. teritoriji, u zagradi se ispod ili u produžetku transkribovanog naziva
Pod tradicionalnim oblikom naziva eksonimom podrazumeva se daju i nazivi u autohtonom obliku koji se koriste u matičnom jezič-
takav oblik naziva koji se upotrebljava na jeziku na kome se izdaje kom području.
karta kao istorijski oblik, a drukčiji je i po zvuku i po pismu od Na primer;
službenog oblika. Tradicionalne nazive ima mali broj objekata
većinom dobro poznatih širokom krugu čitalaca — korisnika karte. Eisenkappel — Ajzenkapel (Železna Kapla)
Monfalcone = Monfalkone (Trzič)
U pregledu se daju primeri raznog načina pisanja naziva na kar-
== Peč (Pečuj)
tama, kako bi izgledalo u izdanju latinicom.
Timisoara = Timišoara (Tetnišvar)
G r a d u Florina = Florina (Lerin)
Način pisanja
Austriji, Mađarskoj, Italiji, i SSSR
Shkoddr - — Škoder (Skadar)
izvorno Wiener Neustat Nadykanizsa, Venezia, Орел Edessa = Edesa (Voden)
transkripcija Viner Nojštat Nađkanjiža, -- -Venecia x■ A rjol
transliteracija Viener Neustat Nadjkanizsa, Venecia, Orel
prevcđ Bečko Novo Mesto Velika Kanjiža, — — U jugoslo venskoj civilnoj kartografiji, po raznim , republikama,
tradicionalno — — Mleci Orel postupci su različiti. U SR Sloveniji i SR Hrvatskoj, na stranoj te-
ritoriji se daju delimično izvorni nazivi, a delimično strana trans-
Gotovo je redovan slučaj da se na istoj karti a naročito na seriji kripcija; u SR Bosni i Hercegovini, SR Srbiji, SR Crnoj Gori i SR
karata u atlasima, primenjuje nekoliko metoda pisanja stranih na- Makedoniji koristi se transkripcija (fonetska) iiž upđtrebu tradicio-
ziva. Na primer, izvorno pisanje u kombinaciji sa transkripcijom nalnih oblika i prevođenje.
. .V . 'l
i upotrebom tradicionalnih naziva — SAD, transkripcija uz prevo-
Za pisanje naših naziva na kartama koje se izdaju na stranim jezi-^
đenje i upotreba tradicionalnih naziva — SSSR.
cima i pismima i koje su namenjene inostranstvu, najcelishodnije je
 Geografski elementi karte Radoševtć Nikola

upotrebiti našu ćirilicu — ako se karta izdaje slovenskim pismom, osnova naziva je važno i zbog pravilnog izbora varijante, kao i zbog
odnosno latinicu — kad se izdaje latinskim pismom. Na taj način se izbegavanja nedostataka u procesu stvaranja novih naziva. Isto tako,
postiže najautentičnija interpretacija naših geografskih naziva. Uko- bez poznavanja gramatike i pravopisa nemoguće je pravilno ispisiva-
liko bi se karta izdavala i nekim drugim , pismom^ primenio bi se nje naziva.
metod transliteracije, odnosno, transkripcije, po pravilima odnosnog Problem pisanja geografskih naziva je predmet izučavanja ko-
jezika. jima se bave specijalne ustanove, u SSSR-u to je Odeljenje za
transkripciju u Centralnom naučnoistraživačkom institutu za geo-
U vezi sa pisanjem stranih naziva i primenom metoda transkripcije
deziju, aerofotogrametriju i kartografiju (CNIIGAiK), u Velikoj
važe, takođe, sva pravopisna pravila kao i kod pisanja sopstvenih
Britaniji: Britanski stalni komitet za geografske nazive (ECGN), a
naziva (veliko slovo, sastavljeno i rastavljeno pisanje reči, jednače- u SAD je io Odbor Sjedinjenih Država za geografske nazive (BGN).
nje suglasnika po zvučnosti i mestu tvorbe). Isto tako, i ovde mora U Jugoslaviji ne postoje posebne institucije za izučavanje geograf-
da se vodi računa o toponomastičkom „zakonu reda” kod geografskih skih naziva, ali se tim problemom parcijalno bave, uglavnom insti-
naziva koji se odražava u „unutrašnjoj saglasnosti naziva” na karti, tuti za jezike pri akademijama nauka po republikama.
jer narušavanje ovog ^zakona daje povoda sumnji o primeni nejed- Od neposredne koristi su kartografu pri prikupljanju i interpre-
noobraznog postupka, o greškama u prikupljanju naziva ili o stvarnoj tiranju naziva na kartama uputstva za prikupljanje i davanje na-
jezičkoj osobenosti odnosnog kraja. ziva na kartama i rečnici geografskih naziva.

Uputstvo ili instrukcija za prikupljanje i davanje naziva na kartama

P o tr e b n o je u k a z a ti i na p o g re š n u u p o tre b u iz r a z a t r a n s k r ip c ij a u našoj
k a r t o g r a f i j i, š to je p o s le d ic a p o v o đ e n ja z a - n e k im _ _ s tr _ a m m _ t u m a č e n jim a , po-
sadrži propise о načinu prikupljanja naziva, njihovom izboru, odre-
s e b n o r u s k i m . Z a t o j e u n a s l o v u o v o g p a r a g r a f a iz b e g n u t t e r m i n t r a n s k r i p c i j a , đivanju vrste i veličine slova za ispisivanje naziva na karti, о raspo-
je r se on ne i d e n t i f ik u j e sa p o jm o m p is a n ja s tr a n ih n a z iv a u o p š te , već sa redu naziva na karti itd.
p o jm o m sam o je d n o g m e to d a p is a n ja s tr a n ih n a z iv a . O s n o vn i z a d ata k tra n -
Rečnik geografskih naziva sadrži podatak о objektu na koji se
s k r i p c ij e je s t e d a s e n a o s n o v u o n o g š to j e n a p is a n o o m o g u ć i p r a v il a n iz g o v o r
n a z iv a u s o p s tv e n o m g la s o v n o m s is t e m u , u z p rim e n u s o p s tv e n o g p is m a . M e -
odnosi (vrsta, položaj, karakteristični numerički podaci i dr.), kao
đ u t i m , z a to n e d o s t a je jo š n a g la s a k k o j i s e u z k a r t o g r a f s k u i n t e r p r e t a c i ju n a z iv a i о samom nazivu (izvorni oblik pisanja, etimološke karakteristike,
n e u k lju č u je te iz g o v o r n e m o že b i t i v e r a n , ia k o su g la s o v i ili fo n e m e v e rn o gramatički oblici itd:).
d a t i (postoji fonetska, fonematska i praktična transkripcija) g d e j e g la s n a j-
Da bi korisnik karte mogao brzo da konstatuje da li je neki naziv
m a n ja g o v o rn a , a fo n e m n a jm a n ja r a z li k o v n a je z ič k a je d in ic a .
dat na karti i da ga lako nađe, uz topografske karte i atlase daje se
Indeks, registar ili spisak geografskih naziva (toponomastikon). U
registru su nazivi složeni po abecedi ili azbučnom redu i za svaki
2.8.9. Instrukcije, rečnici i registri naziv se daje položaj na karti i na šta se odnosi. Za označavanje
položaja ne koriste se geografske koordinate kao u Rečniku, već
Geografski nazivi su važan deo karte, a njihov opšti značaj je mnogo najprostiji sistem kodiranja, a najčešće se intervali između meridi-
veći nego što je istaknuto na početku. Zbog toga su oni predmet jana i paralela označavaju kao kolone i pojasevi, brojkama i slovima,
izučavanja- posebne naučne discipline koja se zove toponomastika. te se u označenoj vertikalnoj koloni i horizontalnom pojasu pro-
I kartograf, da bi mogao pravilno da rešava pitanja interpretacije nalazi naziv. Ukoliko se radi о atlasu, pored oznake kolone i pojasa
naziva na kartama, mora da poznaje osnove toponomastike isto onako daje se i broj karte na kojoj se nalazi naziv. Ovakav sistem ozna-
čavanja je relativan, vezan za određenu kartu, ali je zato brzo i lako
kao što je potrebno da poznaje osnove geomorfologije da bi mogao
pronalaženje geografskih naziva, što je u ovom slučaju i cilj. Na
pravilno da prikaže reljefne oblike na karti. Poznavanje leksičkih kartama SSBR-a -se-slovima označavaju horizontalni po-jasevi, a
 Geografski' elementi

brojevima vertikalne kolone. Dok je na kartama SAD označavanje

obrnuto. Obrnuto je i na kartama u Vojnoj enciklopediji Sv.l— 10
Beograd 1958— 1967. Indeksi su redovna pojava uz osnovne topo-
grafske karte i atlase.

LITERATURA

BO RM AN W .: Allgemeine Kartenkunde. L a h r _ l f l 5 4 _
BO SAN A C D .: О nekim kartografskim problemima kod nas. Beograd 1952.
BO SAN AC D.: О plastičnom efektu karata vojnog izdanja. Beograd 1951.
BOSSE H.: Kartentechnik, I Zeichenverfahren. Lahr 1954.
ECKERT М .: Die Kartenwissenschaft, Band I. Berlin-Leipzig 1921.
Band II, Berlin-Leipzig 1926.
IM HOF E.: Kartographische Gelandedarstellung. Berlin 1965.
JORDAN, EGGERT, KN E ISSEL: Kandbuch der Vermessungskunde, Band la.
Stuttgart 1957.
КОЛДАЕВ П. К .: Пластическое изображение рельефа на картах. Москва
1956.
КОЛДАЕВ П. К .: Применение цветовой и теневой пластики при оформле-
нии и издании карт. Москва 1961.
KRA JZIGE R I.: Slovo na karti. Beograd 1959.
PA V lS lĆ N .: Vernost geografskih naziva na našim kartama i problem trans-
kripcije stranih naziva. Beograd 1959.
ROBINSON A. H .: Elements of Cartography. New York, London, Sydney
1966.
ROGLIĆ J.: Osnovi kartografije (Uvod u geografsko poznavanje karata).
Zagreb 1967.
САЛИЩЕВ К. А .: Основы картоведения I. М осква 1959.
TJ ABIN R .:-O pšta i praktična kartografija.^Beograd 1949.
VOJN OG EOG R AFSKI INS TITUT: Opšti pojm ovi о reljefu Zemljine površine.
Beograd 1951.

Pravilnici, uputstva, časopisi, članci

Geodetski list 7— 9/1968. Zagreb. Lovrić P.: Imena na kartama.

Hrvatski geografski glasnik 1/1929. Zagreb. Petrović S.: Kako da pišemo
geografska imena.
Topografski ključ (privremeno izdanje). — Topografsko odeljenje Vrhovne
komande. Solun 1917.
Topografski ključ (definitivno izdanje), — Vojnogeografski institut. Beo-
grad 1934.
Topografski znaci, — Vojnogeografski institut. Beograd 1939.
Topografski znaci, — Vojnogeografski institut. Beograd 1952.
Topografski znaci, — Vojnogeografski institut. Beograd 1962.
 MATEMATIČKI
ELEMENTI KARTE

Autor: Peterca Miroslav


3. M ATEM A TIČ K I ELEMENTI K ARTE
Matematički elementi definišu matematičku osnovu karte koja od-
ređuje geometrijske zakone i svojstva kartografskog predstavlja-
nja. Tim zakonima se utvrđuje međusobni odnos i položajna veza
između tačaka, linija i površina na fizičkoj površini Zemlje i istih
objekata na geografskoj karti.
Matematičku osnovu karte sačinjavaju sledeći matematički ele-
menti:
Geodetska osnova određuje prelaz od fizičke površine Zemlje ka
uslovnoj površini elipsoida i obezbeđuje^ravilan- položaj geograf-
skih elemenata karte u odnosu na neku koordinatnu mrežu na po-
vršini elipsoida.
Kartografska projekcija određuje prelaz od površine elipsoida na
ravan, dajući istovremeno zakon rasporeda pri tom nastalih defor-
macija. Ona izražava analitičku zavisnost između koordinata ta-
čaka na Zemljinom elipsoidu i ravni i time predodređuje obavezan
redosled radova u računanju i konstrukciji matematičke osnove
karte, izražene odgovarajućim sistemom koordinatnih linija. Takva
koordinatna mreža je obavezna osnova svake karte.
Razmer određuje stepen smanjivanja projektovanih delova Ze-
mljine površine u ravni geografske karte.
3.1. Geodetska osnova
Dva osnovna zadatka Više geodezije mogla bi se sažeti kao 1) odre-
đivanje oblika i dimenzija Zemlje i 2) stvaranje tačne geometrij-
ske osnove za premeravanje i kartiranje većih delova Zemljine
površine.
Prvi zadatak smatra se čisto naučnim, a drugi naučno-tehničkim,
ali su oba u tesnoj vezi. Uspešno rešavanje prvog je osnova za do-
Peterca Miroslav
bro rešavanje drugog. Konačan rezultat svih radova je, međutim,
sumiran grafičkom predstavom u vidu plana ili karte. Odavde je
jasna veza između Geodezije i Kartografije kao odvojenih, ali srod-
nih naučnih disciplina.
3.1.1. Zemljina površina i oblik
Površina koja se neposredno vidi je fizička površina Zemlje. Zbog
nepravilnog rasporeda treće dimenzije — reljefa, ta površina se ne
može izučavati u matematičkom smislu ni cela ni u većim delovi-
ma. Pošto se tačke koje čine osnovu za premer nalaze na fizičkoj
površim, to s e T 7v a merenja vrše na toj površini. Da~bi se mogli
obraditi rezultati merenja, tačke se normalama projeciraju sa fizič-
ke na matematičku određenu projekcionu površinu. Stepen pribli-
žavanja projekcione površine fizičkoj zavisi od postavljenih zahte-
va tačnosti u svakom konkretnom slučaju. U prvom približavanju,
Zemljina površina se može smatrati površinom lopte, u drugom kao
površina obrtnog elipsoida koji se u tom slučaju naziva Zemljin
elipsoid. Idealizovanu i najtačniju projekcionu površinu predstav-
ljao bi geoid (telo koje ograničava idealizovana morska površina,
protegnuta ispod kopna, uz uslov da je ta površina u svim svojim.
tačkama upravna na pravac sile Zemljine teže), ali se on ceo ne
može smatrati analitički određenim geometrijskim telom. Između
površina geoida i Zemljinog elipsoida ima odstupanja. Elipsoid koji
se u izvesnoj oblasti najbolje prilagodio geoidu, kako po dimenzi-
jama, tako i po orijentaciji, tj. njegovom položaju u Zemljinom telu,
naziva se^re fer enc-elipsoid. Sva računanja triangulacije se vrše na
referenc-elipsoidu.
3.1.2 Dimenzije elipsoida
Navode se parametri nekih elipsoida koji se u Evropi najčešće ko-
riste kao projekcione površine.
(1) Beselov elipsoid (određen 1841. god.) sa parametrima:
a = 6 377 397 m
b —6 356 079 m
f = 1:299,2
 Matematički elementi karte
Pored Jugoslavije, od evropskih zemalja do II svetskog rata1 na
Beselovom elipsoidu računali su još Austrija, Mađarska, Nemačka,
Grčka, Holandija, Norveška, Poljska, Švaj carska, Čehoslovačka,
Švedska i SSSR.
(2) Hejfordov elipsoid (iz 1910), koji je na II kongresu Međuna-
rodne geodetske i geofizičke unije, održanom 1924. godine u Mad-
ridu, usvojerr kao međunarodni. Njegovi parametrTTznose:
a = 6 378 388 m
b = 6 356 912 m
/=1:297,0
Do II svetskog rata, na Hejfordpvom elipsoidu računale su Bel-
gija (delimično), Bugarska, Finska, Rumunija i Italija.
Na zasedanju unije u Lucernu 1967. god. usvojene su nove kon-
stante „geodetskog referenc-sistema 1967’ ’:
a = 6 378 160 m; / = 1:298,25
(3) Krasovskog elipsoid (iz 1940) koji se od 1946. godine koristi u
SSSR-u, а čiji su parametri:
a = 6 378 245 m
— b = 6 356 863 m 4 Imajući u vidu da meridijan Fera prolazi tačno za 20° zapadno od
/=1:298,3
Pored SSSR-а, danas na njemu računaju Čehoslovačka, Mađar-
ska, Rumunija i još neke zemlje.
Od ostalih većih evropskih zemalja, Francuska se koristi Klark-
ovim elipsoidom II (iz 1880), a Engleska Erijevim (iz 1830). U SAD
se koristi Klarkov elipsoid I (iz 1886), a u NR Kini Beselov (iz 1841).
3.1.3. Orijentacija elipsoida
Pravilna orijentacija elipsoida predstavlja, u stvari, pravilnu ori-
jentaciju triangulacije. Suština orijentacije sastoji se u određivanju
geografskih koordinata jedne tačke i azimuta strane koja iz nje po-
lazi. Ta tačka se naziva jundamentalna tačka, a njene koordinate
i azimut strane su početni podaci triangulacije.
1 Navode se podaci do tog vremena, jer su kasnije neke zapadnoevrop-
ske zemlje prihvatile Hejfordov, a neke istočnoevropske elipsoid Krasovskog.
Peterca Miroslav
Trigonometrijska mreža I reda SFRJ naslonjena je na mrežu I
reda bivšeg Bečkog vojnogeografskog instituta, čime je određen
njen položaj na elipsoidu Besela. Mreža ima istu orijentaciju kao
i austrougarska, sa svim nedostacima. To znači da je Hermanskogel
kraj Beča istovremeno i fundamentalna tačka triangulacije SFRJ,
pa kao deo i nastavak stare austrijske triangulacije ima sledeće
početne podatke:
Referenc-elipsoid: Besel (1841)
Fundamentalna tačka: Hermanskogel (Herrmannskogel)
čije su koordinate
<p= 48°16'15",29±0,04
k = 33°57'41",06 istočno od Fera
Koordinate Hermanskogela su određene 1892. god. Neka kasnija
određivanja daju koordinate koje se razlikuju od navedenih. Za
veličinu grešaka daju se različiti podaci. Novo određivanje dužine,
npr. iz 1930. godine, daje manju vrednost dužine za 4",93.
Pošto je dužina računata od Fera, a kod nas su računate od Pa-
riza, odnosno sada od Griniča, za prelaz je korišćena razlika dužina
Pariz— Grinič od 2°20/13//,98. Nju je 1904. godine odredio Albreht.
Pariza, razlika između Fera i Griniča iznosi 17°39/46//,02.
3.1.4. Kartografski kontinuitet
Prekomerna odstupanja u orijentaciji državnih triangulacija su
uzrok što se koordinatne mreže, a samim tim i premerene i karti-
rane površine, ne mogu uklopiti u kartirane površine, odnosno
karte susednih zemalja. Ako se tome doda još upotreba različitih
referenc-elipsoida, nastala neslaganja na graničnim površinama
mogu veoma otežati ili čak onemogućiti tzv. kartografski kontinui-
tet. Grafička veza, ili veza geografskog sadržaja kojom se u nedo-
statsku drugih podataka rešava problem, predstavlja samo nužno
zlo, jer nije rezultat numeričke veze susednih mreža..
Zavisno od razmera karata, problem kontinuiteta ima različit
sadržaj. Kod karata sitnijih razmera su uslovi za uspostavljanje
kartografskog kontinuiteta manje složeni no što je 1о_ slučaj kod
karata krupnijih razmera.
 Matem atički elejnenti karte
Uspešno uspostavljanje kontinuiteta između susednih država za-
visi pre svega od jednorodnosti i približno iste tačnosti obrade geo-
detskog i kartografskog materijala. Tu zapravo problemi i nastaju.
Danas u svetu vlada veliko šarenilo u izboru elipsoida, fundamen-
talnih tačaka i početnog meridijana. Sem toga, naknadno se usva-
jaju drugi elipsoidi, stari početni podaci se zamenjuju novoodređe-
nim, menjaju se fundamentalne tačke, vrše naknadna ili potpuno
nova izravnan ja mreža itd. Kao primer može se navesti Italija koja
je nekoliko puta menjala elipsoid i fundamentalnu tačke. Sadašnja
tačka Monte Mario imala je četiri vrednosti polaznih koordinata.
Naša triangulaćija zapravo i nema sopstvene ^fundamentalne
tačke ni elipsoida koji bi se najbolje prilagođavao našoj teritoriji,
odnosno geoidu.
Korišćenje navedene razlike Grinič— Pariz je pokazalo da se
naše dužine još osetno razlikuju od austrijskih i nemačkih. Austri-
janci su takođe ustanovili da su dužine na njihovim kartama po-
grešne za 13",39 i da bi, saglasno tome, kod prelaza sa Fera na Gri-
nič trebalo oduzimati ne 17o39'46".02, već 17°39/59",41. Tu vrednost
su zaokružili na 17°40' i time postigli da je geografska mreža na
sadašnjim kartama ostala netaknuta, izuzev promena u brojnim
vrednostima dužina na temenima okvira. Primera radi, daju se
podaci za dva različita izdanja istog lista (Zell Pfarre) austrijske kar-
te 1:25 000 (si. 3.1.).
Na listu izdanja pre 1952. god. lako je utvrditi da je korišćena
razlika Fero— Grinič od 17°39'46", jer su na okviru lista date brojne
Peterca Miroslav
i grafičke vrednosti dužina od oba početna meridijana. Na listu iz-
danja posle 1952. god. koji ima potpuno identičan geografski sadr-
žaj kao i list prethodnog izdanja, vrednost dužine je obeležena samo
od Griniča. To znači da je grafički položaj geografske mreže i kar-
tograf sко g-^sadržaja ostao nepromenjen. ali da su brojna vrednosti
dužina svih tačaka, a samim tim i meridijana, smanjene za 14". Kod
sadašnjeg stanja mreža bilo bi svakako nemoguće vezati, npr., našu
i austrijsku kartu sa popravljenim dužinama, a da se prethodno ne
revidiraju naše dužine. U ovom momentu je jedino mogućna veza
između naših i starih — nepopravljenih austrijskih dužina. Vezu
treba uvek vršiti ili po obostrano starim, ili obostrano novim du-
žinama, odnosno širinama.
Postavlja se pitanje — kakve su posledice loše orijentacije naše
mreže na sastavima sa triangulacijama susednih država? Razlike u
geografskim koordinatama identičnih tačaka (jugoslovensko minus
susedno) prikazane su u tablici. Razlike su izvedene kao sredine
upoređenih koordinata dve do šest tačaka, prethodno izračunatih
na istom (Beselovom) elipsoidu.
: Razlika
Susedna triangulacija
АХ Аф
i austrijska (ispravljena) + 14",0 00",0
pugarska 11,4 -0 5 ,8
grčka 25.6 + 00,9
! italijanska 15,4 + 01,4
j mađarska 16,4 00,0
rumunska + 13,6 -1 1 ,9
Očigledna je potreba za novom orijentacijom naše mreže I reda,
kojom će se pre svega otkloniti konstatovana greška orijentacije i
znatno olakšati geodetska i kartografska vezivanja sa onim suseđ-
nim sistemima koji su pravilno orijentisani. Pošto je sastavni deo
tog zadatka i određivanje novih početnih podataka triangulacije, a
sadašnja fund amen tal na tačka nije u domenu naših—opservacija,
treba izabrati metod koji nije uslovljen izborom sadašnje funda-
mentalne tačke. Podaci se mogu odrediti pomoću izravnatih vred-
nosti odstupanja vertikala svih Laplasovih tačaka, pravilno raspo-
ređenih po čitavoj mreži. U tom slučaju su sve Laplasove tačke
ravnopravno određene i svaka se može uzeti kao početna. Prelimi-
 MutemaUčlzi —elementixJ
carte
narna računanja izvršena po ovom metodu, uzimajući u obzir 19
Laplasovih tačaka pokazuju, da se oduzimanjem geodetskih koordi-
nata Laplasovih tačaka po novoj orijentaciji od koordinata istih
tačaka po staroj orijentaciji dobiju srednje razlike
po širini -0 1 ",9
po dužini + 20", 5
Ako se u ovo čisto astronomsko-geodetsko rešenje uvedu još topo-
izostatske popravke radi delimične eliminacije uticaja neravnomer-
nosti u rasporedu masa Zemljine kore, dobiju se srednje razlike
po širini + 0",7
po dužini + 18",7
Naša sadašnja triangulacija je prema ovim preliminarnim razlika-
majDomeremyDrem aj£tol^ . tačku, kartografsku projekciju, a donedavna su čak _i_geografske
Definitivna računanja će svakako promeniti navedene vrednosti,
ali se sa sigurnošću može pretpostaviti smanjivanje naših dužina u
rasponu od 16" do 19". Po dobijanju konačnih vrednosti razlika
(бХ, бф), problem kartografskog kontinuiteta može se rešiti na jedan
od sledećih načina:1
1) Da se sadašnje vrednosti koordinata tačaka revidiraju za ve-
ličine бХ i бф, sa novim vrednostima izračunaj u Gaus-Krigerove ko-
ordinate, konstruišu novi okviri karata i nanese nova kartograf-
ska mreža.
Ovo radikalno rešenje iziskivalo bi, s obzirom na sadašnje stanje
premerenih i kartiranih površina, ogroman rad i materijalna ula-
ganja.
2) Da se dužine trigonometrijskih tačaka i temena okvira smanje
za 8X, a zadrži stara Gaus-Krigerova mreža (pod pretpostavkom da
bi бф bila u praksi zanemarljiva veličina). U tom slučaju bi srednji
meridijani Gaus-Krigerovih zona imali vrednost 15° —бХ,. . . itd.
Koordinatna mreža bi ostala u saglasnosti sa okvirom, a dosadašnje
brojne vrednosti Gaus-Krigerovih koordinata odgovarale bi polo-
žaju ucrtanih trigonometrijskih tačaka. Podela karte na listove, me-
đutim, ne bi bila saglasna sa tzv. međunarodnom podelom.
1 Pod pretpostavkom da postoje samo translatorna pomeranja mreže.
Peterca Miroslav
Iz Tablice razlika je očigledno da bi i posle ovakvog rešenja pre-
ostala neka odstupanja na vezama sa susednim zemljama. Razlog
leži u tome što ni susedne mreže nisu bez pogreške. Odstupanja
takve vrste se mogu likvidirati samo objedinjavanjem mreža.
3.1.5. Objedinjavanje geodetskih mreža
U nedavnoj prošlosti, svaka država se zadovoljavala uspostavlja-
njem jednorodnog sistema u okviru svojih nacionalnih granica. Taj
sistem je prema potrebama i mogućnostima proširivan na teritorije
susednih zemalja. Ovi sistemi su pretežno imali nacionalni karakter
i uspostavljala ih je svaka zemlja zasebno, bez obzira na trigono-
metrijske mreže i sisteme susednih zemalja. Gotovo svaka zemlja
je imala svoje osnovne podatke: referenc-elipsoid, fundamentalnu
koordinate računate u odnosu na različite početne meridijane.
Razvojem vojno-političke situacije posle II svetskog rata, vezane
sa naglim razvojem nauke i tehnike, geodetski sistemi su postali
tesni i predstavljali su smetnju ubrzanoj integraciji većeg broja
zemalja, kako na vojnom tako i na civilnom planu. Pri prelasku iz
jednog nacionalnog sistema u drugi javljali su se prekidi u geome-
trijskoj homogenosti geodetske mreže, što je prouzrokovalo geodet-
sko-kartografski diskontinuitet. Zbog toga su prilikom korišćenja ge-
odetskih podataka bila potrebna obimna preračunavanja koordina-
ta, dok su se pri korišćenju karata javljali zazori i preklapanja, što
je ometalo njihovu pravilnu upotrebu.
Obimniji radovi na stvaranju jedinstvenog geodetskog sistema za
šira područja kretali su se, pre svega, u okviru nastalih vojno-poli-
tičkih grupacija. Vojna kartografska služba SAD je od 1945. do
1947. godine organizovala zajedničko izravnanje trigonometrijskih
mreža centralne Evrope. Ova mreža je kasnije proširena i na ostale
delove Evrope, tako da je u toku 1951. godine, uz učešće Međuna-
rodne geodetske asocijacije, završeno objedinjavanje nacionalnih
mreža cele Evrope. Sistem je dobio naziv ,,Evropski sistem koordi-
nata” (European Datum), a sračunat je na Hejfordovom elipsoidu
sa fundamentalnom tačkom u Potsdamu.
Takođe je „Severnoamerički sistem koordinata 1927. g o d ” (1927
North American Datum) izračunat na Klarkovom elipsoidu (1866)
i fundamentalnom tačkom Mids Ranč (Meades Ranch), proširen na
 Matematički elementi karte
zemlje centralne i Južne Amerike. Dalje je uspostavljen sistem
Evropa—Afrika—-Sibir— Indija na Hejfordovom elipsoidu i funda-
mentalnom tačkom Potsdam, kao i istočnoazijski geodetski sistem
sa Tokijom kao fundamentalnom tačkom. Objedinjavanjem svih
ovih sistema stvoren je jedinstveni svetski geodetski sistem.
U novije vreme se za ostvarivanje ovako grandioznih zadataka
koriste najsavremenija tehnička sredstva. Lansiranje specijalnih
geodetskih satelita, razvoj tehničkih sredstava za njihovo opažanje
i automatskih računara za obradu rezultata, omogućuje ostvariva-
nje ovakvih zadataka. Pomoću satelitske triangulacije mogu se
ostvariti velike kontinentalne geodetske mreže. Prednost ove trian-
gulacije nad klasičnom je u tome što se tačke odredu ju u okviru
nebeskog svoda kao prostornog koordinatnog sistema. Time se obra-
zuju čisto geometrijske triangulacione mreže, sa stranama dužine
preko 3.000 km, koje su nezavisne od skretanja vertikala ili defini-
cije geoida.
Kao primer prelaska sa nacionalnog sistema koordinata na evrop-
ski može poslužiti Belgija. Ona je ravne pravougle koordinate ta-
čaka geodetske osnove do II svetskog rata imala izračunate na elip-
soidu Delambra, u konformnoj projekciji Lambertau Posle II svet-
skog rata, nacionalna geodetska mreža Belgije preračunata je u
jedinstveni „Evropski sistem koordinata 1951. godine” , korišćenjem
Hej fordo vog elipsoida. Program novog izravnan ja mreže izradile su
zajedno Belgija i Francuska. Formirano je 556 jednačina sa 245 ne-
poznatih, a sama računanja su izvršena u AMS-u.1 Koordinate ta-
čaka su iz Lambertove konformne projekcije preračunate u Po-
prečnu projekciju Merkatora, korišćenjem pravila konverzije trećeg
stepena u obliku Z = f(z), zasnovano na 66 tačaka I reda, čije su ko-
ordinate bile poznate u oba projekciona sistema. U AMS-u su kas-
nije izračunate UTM-koordinate za ostalih cca 15 000 tačaka.
Značajne promene realizovane su i u SSSR-u, kada se sa sistema
koordinata od 1932. godine prešlo na „ Jedinstveni sistem koordinata
1942. godine” , kao i sa Beselovog na elipsoid Krasovskog. Sovjetska
triangulacija se od 1932. godine računala u dva sistema. Na elipso-
idu, orijentisanom po Pulkovu, račurrata~ je triangulaeija do 96°
istočne dužine, a za teritorije istočno od tog meridijana po Černi-
govsku. Orijentacija elipsoida po dvema tačkama bila je uvedena
zbog znatnih odstupanja dimenzija Beselovog elipsoida od geoida.
1 AM S = Army Map Service = Vojna kartografska služba SAD.
Pete rc a Mi rosl av
Ali su zbog toga razlike u koordinatama istih tačaka računatih u
oba sistema bile reda 100 metara. Usvajanjem novog elipsoida izvr-
šena je i njegova nova orijentacija po samo jednoj fundamentalnoj
tački — Pulkovu, za koju su izračunati novi fundamentalni podaci
sa nazivom „ Jedinstveni sistem koordinata 1942. godine” .
Pri preradi listova topografskih karata starih izdanja na nov
elipsoid i sistem koordinata, pojavile su se dve vrste popravki. Pra-
vougle koordinate temena listova izmenile su se samo za iznos pro-
mena u dimenzijama elipsoida, a koordinate trigonometrijskih ta-
čaka i za iznos promena sistema koordinata. Zbog toga, da bi se do-
bio iznos.pomeranja temena okvira u odnosu na trigonometrijske
tačke, od razlike u koordinatama temena okvira, algebarski se odu-
zimala razlika koordinata trigonometrijskih tačaka. Znači, pri kori-
šćenju starih listova bilo je potrebno okvire tih listova pomeriti po
apscisnoj i ordinatnoj osi. Radi toga su određivane razlike koordi-
nata trigonometrijskih tačaka starog i novog sistema i za veličinu
tih razlika pomerana pravougla koordinatna mreža. Zatim su po
novoj mreži naneta temena okvira po koordinatama izračunatim na
novom elipsoidu.
Popravke su date u posebnim tablicama. Maksimalne vrednosti
popravki koordinata geodetskih tačaka pri prelasku sa sistema 1932.
godine na sistem 1942. godine iznosile su po x-osi 970 m, a po у - osi
400 m. Maksimalne vrednosti popravki koordinata temena okvira
pri prelasku sa Beselovog na elipsoid Krasovskog iznosila su 1.010 m
po osi х i 38 m po osi у, za najudaljeniju tačku od srednjeg meri-
dijana šestostepene zone.
3.1.6. Oslone tačke
Sadržaj cele karte i njenih delova mora biti pravilno geografski
orijentisan, odnosno doveden u određen položaj prema nekom ko-
ordinatnom sistemu. Ta orijentacija se obezbeđuje korišćenjem niza
ranije određenih tačaka koje služe kao geometrijska osnova. Tačke
na Zemljinoj površini, određene po položaju i visini, koje služe za
orijentaciju geografskog sadržaja, nazivaju se oslonim tačkama ili
tačkama geodetske osnove.
Oslone tačke koje obezbeđuju na karti pravilan položaj cele teri-
torije ili njenih delova u horizontalnom smislu nazivaju se tačkama
položajne (planimetrijske) osnove. One su po pravilu i visinski od-
 Matematički elementi karte
ređene. Oslone tačke koje obezbeđuju pravilan položaj u visinskom
smislu nazivaju se tačkama visinske (altimetrijske) osnove. Za njih
se, po pravilu, ne određuje planimetrijski položaj. Oslone tačke po-
ložajne osnove su trigonometrijske i poligonometrijske tačke, dok
su nivelmanski reperi tačke visinske osnove.
Potrebno je razlikovati korišćenje oslonih tačaka kao geodetske
osnove premera, od korišćenja tih tačaka u procesu daljeg karto-
grafskog uobličavanja već iskartiranih površina. Dok se u prvom
slučaju-posmatra i imeri neposrednar-fizička -površma,Ndakle, priku-
pljaju se podaci za izvorni grafički prikaz, u procesu daljeg karto-
grafskog uobličavanja koristi se plan ili karta koja je u prethodnoj
fazi bila rezultat direktnog premera. Oslone tačke zadržavaju svoju
namenu, ali se menja način njihovog korišćenja.
Geografska karta se izrađuje korišćenjem kartografskih izvora.
Oslone tačke se u procesu izrade karte iskorišćavaju posredno, jer
su već ranije korišćene prilikom sastavljanja karte koja se u ovom
slučaju koristi kao kartografski izvor. Zadatak se praktično svodi
na konstruisanje položaja tačaka i linija matematičke osnove bu-
duće karte, po kojima će se orijentisati, tj. međusobno uklapati iden-
tične tačke i linije na kartografskom izvoru i osnovi. Prethodno se
izvor i konstruisana osnova dovede u isti razmer.
Da li će međusobno uklapanje biti pomoću oslonih tačaka, ili kar-
tografske mreže (geografske ili pravougle) ili obostrano, zavisi od
razmera- karte koja se izrađuje. ~Po pravilu,' sadržaj-, topografskih
karata orijentiše se korišćenjem oslonih tačaka i pravougle koorđi-
natne mreže.
Geodetsku osnovu naših topografskih karata čine tačke državne
triangulacije svih redova, poligometrijske tačke i reperi geometrij-
skog nivelmana. Apsolutne visine se odnose na srednji nivo Jadran-
skog mora, određen prema tršćanskom mareografu.
Za sastavljanje karata razmera 1:500 000 i sitnijih koriste se samo
linije geografske koordinatne mreže, odnosno njihove presečne tačke.
3.2. Razmer
Pod pojmom razmer (engl. Scale; ruski Masštab; nem. Mafistab) uop-
šte podrazumeva se odnos između dve ju veličina izraženih istim
mernim~"jedinicama. x zivaju se tačke koje imaju iste geografske koordinate. Podudarna dužina je
Peterca Miroslav
3.2.1. Linijski razmer
Pri računanju kartografskih projekcija, prvo se Zemljin elipsoid
može umanjiti u nekom unapred zadatom odnosu, a zatim razviti
u ravan po određenim matematičkim zakonima. Ovaj odnos sma-
njivanja naziva se glavnim (ponekad i opštim) razmerom koji se
ispisuje na svaku kartu. Jasno je da prilikom ovog smanjivanja ne
dolazi do deformacija jer^je reč о istom elipsoidu, samo uslovno
smanjenih dimenzija. Reč je, dakle, о smanjenom prikazu površi-
ne Zemlje na sferoidalnom globusu koji predstavlja model Zem-
ljinog elipsoida u zadatom glavnom razmeru.
Pri konkretnim računanjima se zapravo postupa obrnuto. Prvo
se Zemljin elipsoid preslikava na ravan u svojoj prirodnoj'veli-
čini, a zatim se sve preslikane veličine smanjuju saglasno glavnom
razmeru. Dobijeni rezultati su svakako isti. Ovde je važno nagla-
siti da se glavni razmer pojavljuje kao matematički elemenat pri
smanjivanju već projektovane geografske koordinatne mreže i da
zbog toga u kartografskom smislu predstavlja bitno obeležje sva-
ke karte. Glavni razmer predstavlja željeni ili optimalni odnos
smanjivanja. Činjenica što se željeni odnos nije mogao svuda za-
držati, samo je posledica nemogućnosti da se kriva površina raz-
vije u ravan u nekom konstantnom odnosu. Pri izučavanju defor-
macija, međutim, glavni razmer ne igra nikakvu ulogu, jer opšte
smanjivanje već projektovane mreže ne može izmeniti karakter
deformacija.
Prema egzaktnoj definiciji, razmer karte (zapravo projekcije u
kojoj se karta izrađuje) je odnos između beskonačno male dužine
u projekciji, prema beskonačno maloj podudarnoj1 dužini na elip-
soidu
т
c = lim AS
— -Т
ili c — đŠ
— /о n
(3.1)
as о д s ds
Pošto se površina elipsoidane može razviti u ravan bez defor-
macija (izobličenja), razmer njegove projekcije menja se ne samo
pri promeni položaja tačke, već i oko tačke u raznim pravcima.
Zato jednačina (3.1) predstavlja izraz za delimični razmer.
1 Podudarnim tačkama za Zemljinom elipsoidu (ili lopti) i na projekciji na-
skup položaja podudarnih tačaka.
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

Pri određivanju delimičnih razmera treba, strogo uzevši, operi-

sati sa diferencijalnim dužinama, kao pri analizi projekcija. Sva
merenja na karti se, međutim, izvode sa konačnim vrednostima,
pa se vrednost delimičnog razmera može odrediti odnosom malih
podudarnih dužina s na projekciji i s na Zemljinoj površini, od-
nosno njenom modelu
Дš
us
U vanokvirnom sadržaju svake karte mora biti obeležen razmer.
Obavezan je najmanje jedan od sledećih vidova njegovog obele-
žavan ja: 4----------------- --------
1. Brojno obeležavanje odnosa smanjivanja predstavljeno izra-
zom (3.3), bilo u vidu odnosa, na primer
(3.2) 1:25 000; 1:50 000; 1:100 000; 1:200 000 itd.,

bilo u vidu razlomka

U projekcijama koje se danas koriste za krupno-razmerna kar-
ti ran ja, razlike između glavnih i delimičnih razmera se kod prak- 1 . 1 . 1 . _ 1 iW
tične upotrebe karata mogu zanemariti, izuzimajući pri tom samo 25 0 0 0 ’ 50 0 0 0 ’ 100 000 ’ 200 000 1
neke specifične vidove korišćenja u nekinr~projekcionim sistemi-
Preimućstvo brojnog razmera leži u njegovoj univerzalnosti. Ako
ma. Drugim rečima, linijske deformacije nikako ne prelaze gra-
je na engleskoj karti dat razmer 1:63 360, korisnik karte može pro-
nice grešaka merenja na karti.
čitati da jednom inču na karti odgovara 63 360 inča u prirodi, tj.
Sa gledišta praktične kartografije, razmer je odnos bilo koje jedna engleska milja. Ali se može pročitati da na toj karti vlada
dužine na karti prema njenoj horizontalnoj projekciji na zemlji- takođe odnos 1 cm prema 63 360 cm itd.
štu. Njime se izražava stepen linearnog smanjivanja u odnosu na
odgovarajuće veličine u prirodi. Ukoliko ne bude drugačije na- Za merelijcrna karti (nanošenje i uzimanje rastojanjdybro]ni raz-
značeno, sva dalja izlaganja u ovoj glavi odnosiće se na glavni raz- mer je dosta nepraktičan, jer svakom merenju predstoji preračuna-
mer ili prosto razmer. vanje. To za merenje većeg broja dužina iziskuje i dosta vremena.

Ako se usvoje oznake za 2. Grafičko obeležavanje u vidu takozvanog razmernika, na pri-

mer, za kartu 1:50 000
M — odnos smanjivanja ili razmer
Sk — rastojanje na karti 1000 m .500 0 1 ‘2 3 4 5
t. i . l i i I i i ! i. I_______________________ I_________________ I___________________ I_________________1____________________ I
S„ — horizontalno rastojanje u prirodi
u — razmerni faktor, ili za kartu 1:1 000 000
razmer se može izraziti kao 10 5 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 km
;u!4Uh4 i ј )- -2=1 \'......... I-—

M= — = 1 (3.3) Na starim topografskim kartama nalaze se tzv. dvojni razmer-

Sn u
nici sa podelom na metre i korake, na primer
Sasvim je jasno da se međusobno mogu upoređivati samo veliči-
500 4 3 2 -0 - _______ 5 00 _______ 1000 1500--------------- 200 0 metara
ne izražene istim dužinskim jedinicama. Brojni razmer se uvek do- Ll“ ;‘'‘ib1''' :-1
----1-------- I-------- 1
---- 1
-------------1
-------------1 1
500 4 3 2 1 0 500 1000 1500 2000 2500 koraka
vodi u oblik — i tada je imenitelj broj koji pokazuje stepen sma- (75 гп=100 koraka)
u
njivanja. U tom slučaju je sasvim svejedno koje će se merne jedi-
nice u pojedinim mernim sistemima upotrebljavati. To mogu biti Takođe se koriste kombinacije sa kilometrima i morskim milja-
ma na pomorskim kartama (1 morska milja = 1 852 m) ili engleskim
milimetri, santimetri, metri, inči, stope, jardi itd. Zbog toga se kaže
miljama (1 engl. milja = l 609 m). Na svim listovima Međunarodne
da razmer predstavljen izrazom (3.3) ima univerzalnu vrednost.
karte 1:1 000 000, na kojima se nalaze i delovi morske površine, pored
 Matem atički elem enti karte

razmernika u kilometrima obavezan je i razmernik u morskim mi-

Primeri obeležavanja:
ljama.
za 1:25 000: 4 cm na karti iznosi 1 000m u prirodi
Kod geografskih karata vrlo sitnih razmera koje obuhvataju ve-
će delove Zemljine površine, mogu postojati velike razlike između 1:50 000: 2 cm na karti iznosi 1 000m u prirodi
glavnog i delimičnih razmera duž pojedinih pravaca kartografske
1:100 000: 1 cm na karti iznosi 1 000m u prirodi itd.
mreže. Da bi se i one mogle koristiti za što približnije određivanje
rastojanja, ucrtavaju se razmernici u obliku nomograma. Za kartu Obeležavanje razmera u vidu neposrednog objašnjenja je, bez sum-
Balkanskog poluostrva, izrađenu u Merkatorovoj projekciji na do- nje, veoma korisna dopuna brojnom obeležavanju odnosa smanji-
dirnom cilindru, razmer 1:10 000 000, razmerni nomogram je dat vanja. Zato se on veoma često primenjuje, naročito na topografskim
na si. 3.2.
kartama.

3.2.2. Površinski razmer

Za kartografski prikaz jednog područja, važnija od dužinske je-

ste površinska redukcija.

Saglasno ranijim definicijama u izrazima (3.1) i (3.2), i ako je Mp

oznaka za odnos površinskog smanjivanja, biće:

Iz slike se vidi da je dužina od 100 km na ovoj karti, na različi-

tim širinama predstavljena različitim dužinskim vrednostima nomo-
grama, jer su razmeri na različitim paralelama različiti. Radi pore-
đenja dat je i razmernik na Ekvatoru. Prornena razmera je sledeća:
Ekvator: M = 1: 10 000 000
<p= 34°: M « 1:830 000
= 40c: M « 1:766 000
= 48°: M —1:670 000

Za razliku od brojnog obeležavanja, grafički razmernik omoguću-

je da se na karti ništa ne meri u santimetrima ili milimetrima, jer
se direktnim prenošenjem rastojanja na karti dobiju rastojanja u
prirodi. Takav postupak je u praksi brži.
3. Obeležavanje u vidu neposrednog objašnjenja, koje direktno
izražava odnos uobičajene jedinice mere na karti, na primer
cm, prema uobičajenoj dužinskoj jedinici u prirodi, na primer m.
 Matem atički elem en ti
Nas, pre svega, interesuje odnos između dve površine koje su na
kartama preslikane u različitim razmerama. Pošto je Pnl = Ph2 one
će biti smanjene ili uvećane prema jednačini
Pk2
Jednačina (3.9) pokazuje da, na primer, jedna teritorija prikazana
u razmeriTl. :50 000 obuhvata četvrtinu površine potrebite da se ta
ista teritorija prikaže u razmeru 1:25 000.
Grafička predstava jednačine (3.9) je jednostrana hiperbola.
Pošto su promene površinskog smanjenja proporcionalne ordina-
tama, njihovim poređenjem dobije se odnos površinske redukcije.
karte
127
Peterca Miroslav
Ako se za razmer 1:50 000 očita veličina ordinate 0,25 — za 1:75 000
veličina 0,111, površinsko smanjenje će biti odnos
0, 11 1 1
(3.9)
W ° dn0Sn° 2&
Veran grafički prikaz površinskog smanjivanja predstavljen je
na si. 3.4. Površina od 1 km2 smanjena je u razmeru 1:25 000,
1:50 000 itd., zaključno sa razmerom 1:1 000 000. U razmeru 1:5 000 000
ova površina se pretvori u kvadrat sa stranom od 0,2 mm, što u
praksi već predstavlja tačku istog prečnika.
3.2.3. Uticaj razmera na točnost merenja
Od razmera takođe zavisi mogućnost i tačnost raznovrsnih mere-
nja na karti. Smanjivanjem razmera smanjuju se sve veličine i
neki geografski objekti postaju tako mali da ih nije moguće pred-
staviti na karti. Prostim okom mogu se još odvojeno videti dve crne
linije, ako rastojanje među njima nije manje od 0,1 mm. To znači
da svi objekti ili njihovi detalji koji su u razmeru karte mapji od
te veličine, ne mogu biti prikazani u razmeru. Dužina u prirodi ko-
joj odgovara 0,1 mm na karti, naziva se graničnom tačnošću raz-
mera. Ta veličina utiče na podrobnost prikaza geografske stvarnosti.
Pri tome, naravno, ne treba zaboraviti da u prirodi postoji čitav niz
objekata koji se, bez obzira na njihovu razmerom smanjenu veličinu,
zbog njihovog značaja, moraju uveličano prikazati već i na kartama
krupnog razmera.
 Matematički elexnenti karte
Savremena uputstva za izradu topografskih karata obično odre-
đuju vrednosti srednjih i maksimalnih grešaka položaja tačaka i
kontura objekata. U različitim zemljama su vrednosti tih grešaka
različite, ali su međusobne razlike obično male. Prema novijim so-
vjetskim uputstvima, na primer, prosečne greške po položaju ne
mogu prelaziti vrednosti od ±0,5 mm za ravničarska područja, i
±0,75 mm za brdovita i planinska područja. Pri tome se maksi-
malna greška uzima kao dvostruka vrednost prosečne greške. Po-
što su date veličine grešaka konstantne za karte svih razmera, ja-
sna je zavisnost između razmera i tačnosti merenja na kartama raz-
ličitih razmera.
Ako nas interesu ju veličine prosečnihn grešaka izmerenog rasto-
janja između dve zadate tačke,1 uzimajući pri tom vrednost greške
od ±0,5 mm, dobiju se sledeće vrednosti:
za razmer 1:10 000 — ± 7 m
za razmer 1:25 000 — ±17,5 m
za razmer 1:50 000 — ±3 5 m
za razmer 1:100 000 — ± 70 mitd.
Tako na primer, u cilju zadovoljavanja uslova da maksimalna
greška izmerenih pravih linija ne prelazi 140 metara, treba kori-
stiti kartu čiji razmer nije sitniji od 1:100 000. Pri tome je jasno
da, izuzimajući uticaj deformacije hartije, veličina greške ne za-
visi od dužine merene linije.
3.2.4. Razmer kao kartografska kategorija
Pod pojmom razmera kao kartografske kategorije treba podrazu-
mevati celokupnost odnosa smanjivanja, a ne samo na karti datu
dužinsku meru. Na mogućnost prikaza geografske stvarnosti utiče
odnos površinskog smanjivanja.
Utvrđivanjem razmera jedne karte neće biti određena samo veli-
čina teritorije kartiranja u okviru nekog zadatog formata, već i
stepen potpunosti i detaljnosti kartografskog prikaza. Samim tim
su u izvesnom smislu već određena najvažnija područja primene u
okviru kojih se karta može koristiti. Kod jednakih drugih uslova.
razmer određuje kartografski kapacitet jedne karte.
1 Radi računanja greške izmerenog rastojanja između dve zadate tačke,
položajna greška tačke se množi sa У '2.
Peterca Miroslav
Između namene karte i njenog razmera postoji veliki stepen uza-
jamne zavisnosti. I namena i razmer uzajamno utiču na sadržaj
karte i način prikazivanja pojedinih elemenata. Razmer i namena
treba da zajedno odgovore na pitanja ,,šta, kako i koliko” prikazati.
Zadatak je drugih glava da objasne uticaj razmera na stepen i me-
tod generalisanja sadržaja.
Zavisnost između potpunosti kartografskog prikaza i razmera
karte može se ponekad naći relativno prostim upoređivanjima, dok
nekad iziskuje veoma složene analize. U opštem slučaju potrebno
je ustanoviti da li projektovani razmer može primiti unapred kon-
cipirani sadržaj, zadržavajući pri tom dovoljan stepen preglednosti.
Prof. Sališčev navodi kao primer, ispitivanje pogodnosti razmera
1:300 000 za prikaz svih naseljenih mesta sa njihovim nazivima, i
kaže:
„Neka se broj naseljenih mesta na površini od 100 Jcm2 u srednje
naseljenim područjima kreće od 5 do 15, u gusto naseljenim pod-
ručjima prelazi 15, dostigavši maksimalno 30 Г više naselja. To znači
da na 1 dm2 karte razmera 1:300 000 (900 km2 u prirodi) dolazi u
srednje naseljenim područjima od 45 do 135 naseljenih mesta, dok
se u gusto naseljenim područjima njihov broj može popeti do 300.
Polazeći^od^tago-Aa...će jncupregledno-topografskoj karti biti sačuva-
na preglednost i čitljivost kada količina naziva, ne prelazi 150— 200
na 1 dm2, može se zaključiti da je razmer 1:300 000 pogodan za pri-
kazivanje srednje naseljenih područja, dok će u gusto naseljenim
rejonima izazvati preopterećen je karte.”
U dalju analizu treba uključiti odnos između razmera karte i
dimenzija uslovnih znakova objekata i kontui^nih oznaka. Radi toga
se polazi od zahteva koji proizilaze iz namene karte, kao i od nači-
na njenog korišćenja. Ako bi na karti bilo potrebno prikazati neku
pojavu arealnim znakom sa minimalnom površinom od 1 ha. a usta-
novljeno je da usvojeni uslovni znak obezbeđuje dovoljnu čitlji-
vost kada veličina najmanje konture na karti iznosi 4 X 4 mm
(16 mm2), postavljenom uslovu odgovara razmer 1:25 000, jer veli-
čini 4 mm na karti odgovara vrednost od 100 m u prirodi, a kvadrat
sa tom dužinom strane iznosi 1 ha.
U praksi se može pojaviti slučaj da namena karte iziskuje što
krupniji prikaz pojedinih uslovnih znakova — što u načelu vodi
uvećanju razmera, a da se istovremeno želi prikazati što veća teri-
torija u celini — što u načelu vodi smanjenju razmera. Slučaj tako
 Matematički elementi karte
divergentnih zahteva je dugo bio problem karata za vazdušnu navi-
gaciju. Obično je usvajano kompromisnajrešenje__u _vidu .markantno
datih objekata za orijentaciju, dok je veličina kartirajuće teritorije
na jednom listu karte rešavana maksimalnim uvećanjem formata.
To nije suštinski rešavalo problem jer se povećavanjem formata ne
postiže površinsko smanjenje tlocrta, već samo povećava funkcio-
nalnost upotrebe. Brzina savremenih putničkih aviona je tolika da
je potrebno samo pola sata za preletanje površine pokrivene jednim
listom Međunarodne karte sveta 1:1 000 000. Uzimajući u obzir da
vizuelna orijentacija ustupa mesto savremenijim metodama navi-
gacije, jasna je tendencija ka smanjivanju razmera aeronavigacio-
nih karata.
Iz navedenih primera se može sagledati složenost kategorije od-
nosa smanjivanja i uzajamna zavisnost između razmera, namene i
ostalih redakcijskih rešenja jedne karte. U načelu, kod topograf-
skih karata se razmer pre svega podređuje zahtevima tačnosti, dok
se kod preglednih karata prednost daje-zahtevimarpreglednosti, na-
menske potpunosti i udobnosti korišćenja.
3.2.5. Sistemi razmera
Pri velikom broju tehničkih, privrednih, kulturnih, naučnih i vojnih
zadataka koji se danas rešavaju pomoću karata, ne može se očeki-
vati da sve te zahteve zadovolji jedna „univerzalna” karta. Tako
veliki skup zadataka se može rešavati samo pomoću integralnog
sistema karata u vidu određenog razmernog kontinuiteta. Baš s ob-
zirom na raznovrsnost zahteva, danas se svi problemi ne mogu pot-
puno rešavati čak ni u okviru jednog usvojenog razmernog niza.
Ali on mora takve zahteve optimalno zadovoljavati. Redovna je po-
java da se od bilo kakvog usvojenog sistema traži više no što stvarno
može pružiti. Zbog toga sistem mora—biti obavezno Tako izabran,
da se na njemu kao osnovi bez velikih teškoća i dodatnih ulaganja
može dograđivati dopunski sistem karata koje će zadovoljavati i
neke specifične zahteve.
Na pitanje koji sistem razmera može maksimalno zadovoljiti po-
stavljene zahteve jednog vremena može se dati odgovor tek nakon
veoma iscrpnih studija iz raznih oblasti ljudske misli, rada i delo-
vanja.
132 Peterca Miroslav
U stvaranju jednog razmernog niza treba veoma dobro poznavati
one geođetsko-kartografske zakone koji se odnose na mogućnosti
iskonsćavanja karata pojedinih razmera u topografskom, topome-
trijskom i horografskom1 smislu. Diskutabilnih pitanja ima odmah
u početku: da li početak reda treba da bude karta 1:25 000 ili karta
1:20 000. Prof. Imhof, npr., smatra da je 1:20 000 „ poslednji razmer
kod koga su površine pod zgradama još u razmeru, te prema tome
postoji još mogućnost da se prikažu naseljena mesta tačno u raz-
meru” . Vojni zahtevi su, međutim, redovno usmereni ka razmeru
1:25 000, što je, na primer, u Francuskoj dovelo do toga da se, po-
red karte 1:20 000 (državna karta), izrađuje za vojne potrebe i kar-
ta 1:25 000.
Sledeća stvar jeste granica održavanja ravnomernosti reda koji
se obično izražava kao odnos 1:2 u linijskom, odnosno 1:4 u povr-
šinskom smanjivanju slike, idući pri tom od bližeg, krupnijeg, na
sledeći, od njega sitniji razmer. Konsekventno održavanje tih od-
nosa doyelo_ bi do sleđećeg razmernog sistema: 1:25Л00, 1:50 000,
1:100 000, 1:200 000, 1:400 000, 1:800 000. Razmeri 1:400 000 i 1:800 000
imali su primenu u nekim starim kartografskim sistemima. Tako bel-
gijski program kartiranja, donet 1947. godine, obuhvata i izradu
karte 1:400 000, dok se u Finskoj taj razmer redovno održava. Uop-
šte se, međutim može reći da su prihvatanjem Međunarodne karte
sveta 1:1 000 000, poslednja dva razmera uglavnom potpuno napu-
štena. U svetlu te činjenice potrebno je na nekom mestu niza pre-
kinuti njegovu ravnomernost. Danas su diskutabilna dva mogućna
načina prekida toga niza: pri prelasku sa razmera 1:200 000 na raz-
mer 1:500 000 u prvom, i pri prelasku sa razmera 1:100 000 na raz-
mer 1:250 000, u drugom slučaju. U oba slučaja linijsko smanjiva-
nje slike prelazi sa odnosa. 1:2 na 1:2,5, a površinsko sa 1:4 na 1:6,25.
Posle ovih skokova ravnomernost niza se u oba slučaja nastavlja,
uključujući tu razmer 1:1 000.000.
Jedan4od-sledećih aspekata jeste izbor razmera s obzirom na ko-
rišćenje jedinice mere. Ako bismo poredali razmere koji su se ko-
ristili ili se još koriste u ovom veku, nabrajajući pri tom samo važ-
nije, dobili bismo ovakvu sliku:
1:20 000, 1:21 000, 1:25 000, 1:40 000, 1:42 000, 1:50000, 1:62 500,
1 Horografija — topografski opis zemljišta u širem smislu. Ponekad se, n a-
ročito u anglo-američkoj literaturi, u pojam horografskih karata svrstavaju
karte velikih regiona, država ili kontinenata u sitnom razmeru, uključujući
atlasne karte.
 Matematički elementi karte Peterca Miroslav

1:63 360, 1:75 000, 1:80 000, 1:84 000, 1:100 000, 1:125 000, 1:126 000, jednoj milji — 2,54 cm : 1 609 m. Odavde i potiče službeni naziv te
1:126 720, 1:200 000, 1:250 000, 1:253 440, 1:300 000, 1:400 000, karte: „One Inch to one mile Map.” Od preporučene unifikacije raz-
1:420 000, 1:500 000, 1:506 880, 1:800 000, 1:840 000, 1:1 000 000. mernih sistema u okviru NATO-pakta, Engleska je do sada usvojila
samo razmer 1:25 000 kojim su smanjili veliki raspon između
Ovako širok registar razmera je, pored još nekih faktora, pre
1:10 560 i 1:63 360, kao i razmer 1:250 000.
svega posledica korišćenja različitih sistema jedinica rnera: Ovde su
obuhvaćena uglavnom tri sistema mera: metarski, engleski i ruski U dorevolucionarnoj Rusiji korišćeni su razmeri 1:21 000, 1:42 000,
do oktobarske revolucije. 1:84 000, 1:126 000 itd. Kao osnova je uzet razmer 1:42 000, koji iz-
ražava odnos jednog „palca” prema jednoj „vrsti” — 2,54 cm : 1 067 m.
U metarskom sistemu su oni razmeri koji kartu razmera 1:10 000
U SAD je za civilne potrebe usvojen kompromis između metarskog
uvećavaju množeći ih faktorom deset, a zatim se dobijene vrednosti
i engleskog sistema mera, iako se on može uklopiti u datu šemu me-
mogu samo udvostručavati, odnosno poloviti. Na temelju toga do-
tarskog sistema. Usvojeni su razmeri 1:62 500 i 1:125 000, dok je za
biju se sledeći razmeri:
vojne potrebe usvojen razmer 1:250 000. Danas, međutim, sve više
62 500 izrađuju karte svih razmera u okviru sistema koji je preporučio
125 000 NATO.
25 000 250 000 : 2
5 000 50 000 500 000 Do sada izloženi zahtevi о kojima se vodi računa pri stvaranju
sistema razmera, stvorili su toliko ujednačena mišljenja, da se da-
10 000 1.00 000 I I 000 000
nas može govoriti о dve varijante jednog jedinstvenog sistema raz-
20 000 200 000
mere.
40 000 400 000 X 2
80 000 800 000 V A R IJ A N T A I
Odstupanja od ove šeme čine samo karte liT5D06"~k 1:300 000.
Redukcija u odnosu na Uzastopni odnos
Dok je razmer 1:75 000, čiji je tipični predstavnik bila karta bivše 1:25 000 smanjivanja
Razmer
Austrougarske monarhije danas potpuno napušten, razmer 1:300 000
dužina površina linija površina
se pojavljuje prošlog veka kao jedan od razmera tzv. „ generalnih”
karata1 U SSSR-u je taj razmer usvojen 1920. god. kod prelaska na 1:25 000 1 1
1:2 1:4
metarski sistem razmera. Pred II svetski rat naročito ga je forsirala 1:50 000 1/2 1/4
1:2 1:4
Nemačka, kao poseban vid pregledne karte sa akcentom na detalj- i-mnnnn
^ ——
1 /4
* .... 1/16
1:2 “ ' 1:4
niji prikaz komunikacija. Taj razmer su prihvatile još neke zemlje, 1 :200 000 1/8 1/64
ali se danas održava uglavnom kao vid karte sa specijalnom na- 1:2,5 1:6,25
1:500 000 1/20 1/400
menom. 1:2 1:4
1:1 000 000 1/40 1/1600
U Engleskoj i zemljama Komonvelta2 sačuvao se nemetarski si-
stem razmera 1:10 560, 1:63 360, 1:126 720, 1:253 440, 1:506 880. Osno-
Prva varijanta je starijeg porekla od druge i smatrala se klasič-
va sistema je razmer 1:63 360 koji izražava odnos jednog inča prema
nome šemom građenja sistema u periodu između dva svetska rata.
U realizaciji te varijante došla su do izražaja strategijsko-taktička
1 Kao primer može poslužiti Generalna karta centralne Evrope i:300 000, načela tog perioda, izražena kroz veliki intenzitet krupno razmer-
austrijsko izdanje 1885. god. Takođe je u Srbiji do srpsko-turs~kđg rata 1876.
najviše korišćena karta tog razmera. nog kartiranja i veliki stepen sadržajnog opterećenja. U tom kon-
- Kanada je 1950. god prešla sa engleskog sistema na metarski pri izradi
karata. Usvojen je „Nacionalni topografski sistem” (National Topographic tekstu se pojava pred II svetski rat navedene nemačke karte raz-
System) koji ima sledeći razmerni red: mera 1:300 000, sa naglaskom na komunikacijama kao uslovu brzog
1:25 000, 1:50 000, 1:250 000, 1:500 000, 1:1 000 000 manevra, ne može smatrati slučajnom.
 Matematički elementi karte
Petcrca Miroslav
136
VAR IJ A N TA II
Naglašeno je da se integralno rešavanje zadataka može obavljati
Redukcija u odnosu na Uzastopni odnos samo pomoću integralnog sistema razmera. Da bi se jedan sistem
1:25 000 smanjivanja mogao smatrati integralnim, mora sadržavati saglasnost u pogledu
Razmer
dužina površina linija površina referenc elipsoida, početnog meridijana i sistema geodetske osno-
1:25 000 1 1 i ve. Poželjna su takođe jedinstvena rešenja podele na listove, a za
1:2 1:4
1:50 000 1/2 1/4
karte razmera zaključno sa 1:500 000 i projekcija. Sva redakcijska
1:2 1:4 rešenja (ključ uslovnih znakova, opterećenje sadržaja itd.) treba re-
1:100 000 1/4 1/16
1:2,5 1:6,25 šavati u okviru celog sistema.
1:250 000 1/10 1/100
1.2- - —- Može se reći da su na razvoj topografske kartografije presudan uti-
1:500 00ТГ . 1/20 1/400 К 1:4
1:2 i 1:4 caj kroz istoriju imali vojni interesi. Situacija se danas nije izme-
1:1 000 000 1/40 1/1600
nila. Grupisanje država u okviru regionalnih paktova i saveza po-
sle II svetskog rata mogu se smatrati kulminacijom vojnih interesa
Iako druga varijanta ne predstavlja bitnu izmenu sistema, njena koji imaju uticaja na razvoj topografskog kartiranja. Jedna od bit-
realizacija vodi novom kvalitetu. Sadržaj se prilagođava savreme- nih posledica tog uticaja su unifikacije osnovnih rešenja koje se
nim uslovima vođenja operacija, sve se više naziru tendencije opa- sprovode pod okriljem regionalnog grupisanja. Unifikaciji podležu
danja interesa nekih armija za karte najkrupnijih razmera, pove- sva osnovna rešenja počev od elipsoida, geodetske osnove, preko
ćavaju se formati listova itd. U tom sklopu treba posmatrati i po- sistema projekcija i razmera, zaključno sa podelom na listove.
javu karte 1:250 000 kao alternaciju karti 1:200 000.
Kad je reč о sistemu vojnih kartografskih izdanja jasno je, da on
Promena jednom usvojenog sistema je veoma dugotrajan proces. mora rešavati kompleks zadataka taktičkog, operativnog istrate-
Neke zemlje se pre odlučuju da svoj sistem prošire specijalnim za- gijskog karaktera. U tom sklopu se svakom razmerumože dati i
htevima. Tako je, npr. Francuska svoj sistem tzv. „ državnih” ka- posebno namensko obeležje, na primer:
rata 1:20 000. 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000, 1:500 000 i 1:1 000 000, Karta 1:25 000 — detaljna taktička karta
za vojne potrebe dopunila razmerima 1:25 000 i 1:250 000. Belgija je Karta 1:50 600 — osnovna- taktička karta —
revidirala stari sistem 1:20 000, 1:40 000, 1:1-00 000, ч1:200 000 i Karta 1:100 000 — taktičko-operativna karta
1:400 000, kojim se služila do II svetskog rata. Po programu, done- Karta 1:200 000 — operativna karta
tom 1947. god., pristupilo se izradi osnovne topografske karte Karta 1:500 000 — operativno-strategijska karta
1:25 000, a na osnovu nje izradi karata 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000 Karta 1:1 000 000 — strategijska karta.
(ili 1:250 000) i 1:400 000. Usvajanju tog programa prethodilo je no-
Uobičajeno je da se Uputstvom za izradu karte određenog razmera
vo izravnanje mreže u jedinstvenom evropskom sistema sa prera-
detaljnije precizira njen zadatak u okviru usvojenog sistema.
čunavanjem tačaka iz Lambertovog u UTM-sistern koordinata.
Razmer 1:200 000 održava danas veliki broj evropskih zemalja, kao Karta je i u današnje vreme odraz kulturno-tehničkog stepena
Grčka, Turska, Austrija, Savezna i Demokratska Republika Nemač- razvoja, ekonomskih mogućnosti i politike jednog društva. Ekonom-
ski faktor je jedan od momenata о kome se takođe vodi računa pri-
ka, Francuska, Belgija, Finska, Danska, SSSR. Razmer 1:250 0001 je
likom realizacije usvojenog sistema. Usvajanje sistema još ne pret-
preporučen članicama NATO-pakta. Do 1963. god. taj razmer su pri-
postavlja da je u svim razmerima usvojenog niza obavezno karti-
hvatile Holandija. Norveška, Francuska, Engleska, Australija, Ka-
rati sve prostore unutar nekih administrativnih, političkih ili dru-
nada i SAD.
gih interesnih granica. U načelu, površina kartiranog područja se
1 Poreklo tog razmera je inače starijeg datuma. Poznata je, na primer, proširuje smanjivanjem razmera, što je posledica kako upotrebnih,
Generalna karta Svajcarske 1:250 000, izdata u četiri lista od 1853. do 1873. tako i ekonomskih momenata. Stvar je naučne analize svih dru-
godine, kao_L Generalna karta Srbije izrađena u pefiođu~1894=-^1896. godine.
štvenih aspekata koja će se teritorija ili njeni delovi kartirati u či-
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

tavom razmernom nizu, a koji u jednom ili više razmera toga niza.
Da li će se, na primer, jedan prostor sav pokriti kartom 1:25 000, „Conditio sine qua non” svake nacionalne kartografije je dugo-
ili će se delovi tog područja kartirati u 1:50 000 kao najkrupnijem ročno sagledavanje zadataka, čemu sledi operativno planiranje po
razmeru za to područje, zavisiće od karaktera sadašnjeg i perspek- vremenu, prostoru, kadrovima i materijalnim sredstvima. Kod tak-
tivnog razvitka te regije, njegove vojno-političke dislokacije itd. vih plahiranjar-treba voditir računa da standard razmera ne treba
Znajući da je svaki primer i kartiranje poduhvat koji angažuje ve- samo izgraditi, već i održavati u ažurnom stanju. Pitanje održava-
like ljudske i materijalne kapacitete u relativno dugom vremen- nja karata, počev od metoda prikupljanja podataka, njihove regi-
skom razdoblju, faktori procene stvarne potrebe, vremena i novca
stracije, vremenskih i prostornih intervala pa sve do metoda karto-
moraju se uključiti u te analize. Ako se površinska smanjenja jed-
graf sko-reprodukcijske realizacije, veoma je složeno. U načelu, što
nog razmernog reda izraze u vidu odnosa 1:4:16, samo troškovi
je razmer krupniji, veći su i problemi koje u vezi sa održavanjem
kartografske obrade idu odnosom 9:3:1. To pokazuje da je, na pri-
mer, suma radova na kartiranju iste zemljišne površine u razmeru treba rešavati.
1:25 000 tri-puta veća od radova u l:5O-O0Oy ednesno-devefputa veća Činjenica da topografske karte razmera 1:250 000 i krupnije po-
od radova u 1:100 000. krivaju danas jedva 40— 50% kopnene površine Zemlje, da je kar-
Interesantan je primer „građenja” sistema razmera u SSSR-u. Oktobarska
tama 1:100 000 i krupnijim pokriveno 10— 15%, a u razmeru 1:25 000
revolucija je zatekla zemlju u stanju u kome je svega 15% površine evrop- i 'krupnijim svega 3— 4°/o1, ukazuje na aktuelnost izbora optimalnih
skog dela Rusije bilo pokriveno dobrim topografskim kartama. Kao jedan
razmernih nizova.
od prvih zadataka novoformiranog' Tehničkog saveta pri Višoj geodetskoj
upravi kao najvišeg organa za pitanja geodezije i kartografije, u kojoj su
bili najeminentniji predstavnici civilne i vojne službe, rasmatrano je pita-
nje utvrđivanja osnovnog i za sve obaveznog sistema. 1920. god. je donesena
odluka da se za topografski premer koriste razmeri 1:25 000, 1:50 000 i 1:100 000,
3.3. K artografsk e p rojekcije
dok će se za karte koje su do tada izrađivane na osnovi „palca” kao jedinice
mere (jer je 1918. god. uveden metarski sistem) koristiti razmeri 1:100 000,
1:300 000 i 1:1 000 000. Predloženo je da se za teritoriju evropske Rusije, kao 3.3.1. Koordinatni sistemi
osnovni razmer premera usvoji 1:50 000, za azijsku Rusiju — razmer 1:100 000,
a da se samo za premer najnaseljenijih i ekonomski najvažnijih oblasti Koordinatni sistem je skup uslovljenih linija i ravni koje služe
evropske Rusije od naročitog interesa dozvoljava korišćenje razmera 1:25 000.
Usvojen je predlog VG U da se za osnovni razmer topografskog premera
kao osnova za jednoznačno određivanje položaja tačke. U matema-
usvoji 1:25 000, nasuprot predlogu Vojne topografske službe da to bude raz- tičkoj kartografiji su najvažniji oni sistemi koji definišu položaj
mer 1:50 000. Cim se ova odluka počela sprovoditi u život, ukazali su se pro-
tačke u ravni, prostoru, sferi i sferoidu.
blemi u vezi sa vremenom potrebnim za izvršavanje tog zadatka, kao i m a-
terijalnim izdacima potrebnim za premer u 1:25 000 tako velikih prostran- Pravougli koordinatni sistem u ravni (si. 3.5) obrazuju dve prave
stava. Zbog toga je na sastanku Tehničkog saveta 1923. god. prof. Krasovski
predložio da se promeni ranija odluka j da se za osnovni razmer državnog — koordinatne ose koje se pod pravim uglom seku u jednoj tački
premera usvoji 1:50 000. To bi omogućilo da se godišnji kapacitet pokrivanja — koordinatnom početku. Koordinatna osa koja ima horizontalan
teritorije novim premerom povećava za tri do četiri puta, što je i usvojeno.
položaj naziva se osom Y ili ordinatnom osom. Osa upravna na or-
Ova odluka se i danas smatra veoma dalekovidom, jer je takva osnova za-
dovoljavala aspekte privrede i odbrane i ubrzavala izradu karte 1:100 000, dinatnoj чnaziva jse osom X ili apscisnom osom. Pozitivan smer ose
što se tada smatralo najhitnijim zadatkom. 1934. god. ponovno je razmatra- Y je desni, ose X gore. Položaj tačke je određen sa dve pravougle
no pitanje sistema razmera. Usvojen je sistem 1:10 000, 1:25 000, 1:50 000,
1:100 000, 1:200 000, 1:500 000 i 1:1 000 000 sa ranije proklamovanim rejonira- koordinate, ordinatom i apscisom koje se mere duž koordinatnih
njem. U novije vreme je pokrenuto pitanje celishođnosti postojanja karata
razmera 1:200 000 i 1:300 000 ili umesto njih karte razmera 1:250 000. To po- 1 Prof. Švidefski takođe navodi podatak da je danas jedva 14% kopnene
kazuje da jednom usvojeni razmerni red nije nepromenljiva kategorija. površine Zem lje — bez antartika, pokriveno kartama razmera 1:75 000 i
krupnijeg.
 Peterca Miroslav
Matematički elementi karte 140

osa od koordinatnog početka. Ovaj sistem se naziva i Bckartovim dinatne ose. Koordinate x .y ,z , nazivaju se apscisa, ordinata i apli-
sistemom-u ravni.1 kata.
+Z
t'+Х

?T(x,v)
IV I |хт
Y
V
Ут i +Y

III II

'-Х SI. 3.5. Pravougli koordinatni sistem u ravni.

Polarni koordinatni sistem u ravni (si. 3.6) obrazuju koordinatni SI. 3.7. Pravougli koordinatni sistem
u prostoru
početak О koji se naziva pol, i orijentisana prava OP koja se naziva
polarnom osom. Tačka je određena polarnim koordinatama, radij us Položaj tačke T u ovom koordinatnom sistemu može biti odre-

đen i radij us vektorom r. Dekartove pravougle koordinate tačke

T(x, у, z) su jednake projekciji vektora za odgovarajuće koordinat-
ne ose:

r = rxi + ryj + rzk

=xi+ у j+zк

gde su i, j, к vektori jediničnih intenziteta (ortovi) odgovarajućih

osa. Skalari rx, ry, rz nazivaju se pravouglim koordinatama vektora

SI. 3.6. Polarni koordinatni sistem u ravni. r u sistemu i, j, к i obično se obeležavaju sa r(rx, ry, гг).

Pravougli koordinatni sistem na sferi (si. 3.8) obrazuju dva me-

vektorom p i polarnim uglom б. Radijus vektor je uvek pozitivan,
đusobno upravna velika kruga, u čijem se preseku nalazi koordi-
a polarni ugao se računa od polarne ose u pravcu kretanja satne
natni početaka U ^kartografskoj primeni su to obično srednji meri-
kazaljke od 0° do 360°,
dijan i Ekvator. Položaj tačke je određen sfernom apscisom % i
Pravougtirkoordinatni sistem na sferi (si. 3.8) obrazuju dva me- sfernom ordinatom rj. Prva je luk početnog meridijana, a druga luk
đusobno upravne koordinatne ravni. Najkraća odstojanja tačke od velikog kruga koji prolazi kroz datu tačku T i upravan je na luk
tih ravni određuju tri koordinate te tačke. Preseci ravni čine koor- početnog meridijana. Luk ETE naziva se vertikal tačke T. Apscise
su pozitivne ka severu, ordinate ka istoku.
1 U matematici je uobičajeno suprotno obeležavanje koordinatnih osa, a
samim tim i oznaka^kvadranata. Za osnovni pravac u geodeziji i kartografiji Pravougli koordinatni sistem na elipsoidu je identičan sistemu
uzima se pravac meridijana koji u ravni predstavlja pravac sever— jug, dok
se ugao povećava u pravcu kretanja satne skazaljke, za razliku od suprotnog
na sferi, s tim što je elipsoidna apscisa % dužina eliptičnog luka
pravca u matematici. Ovakav raspored pojedinih osa i označavanje kvadra- srednjeg meridijana od Ekvatora, a elipsoidna ordinata tj dužina
hata ne izaziva, međutim, nikakve suprotnosti kako u pogledu znaka, tako
ni u apsolutnim vrednostima koordinata ili trigonometrijskih veličina.
geodetske linije koja spaja tačku T lukom upravnim na srednji me-
 Matematički elementi karte
Pn
SI. 3.8. Pravougli koordinatni sistem
na sferi.
ridijan. Ove koordinate je prvi primenio nemački matematičar
Zoldner, pa su u geodeziji i kartografiji poznate i kao Zoldnerove
koordinate.
Polarni koordinatni sistem na Zemljinoj lopti (si. 3.9) obrazuju
koordinatni početak Z 0 koji se naziva tačka zenita, zenitno rastoja-
nje z i azimut a. Zenitno rastojanje je dužina sfernog luka verti-
kala koji prolazi kroz tačke Z 0 i T i može se izraziti u linijskoj ili
Zo
SI. 3.9. Polarni koordinatni sistem na
Zemljinoj lopti.
uglovnoj meri. Azimut je ugao između meridijana tačke Z 0 i prav-
ca na tačku T. Računa se u pravcu kretanja satne kazaljke, odnos-
no od severa preko istoka, od 0° do 360°. Mali krugovi-4stih rasto-
janja z nazivaju se almukantarati — na slici aTa.
Polarni koordinatni sistem, na elipsoidu je identičan sistemu na
sferi, s tim da se polarnim koordinatama nazivaju dužina geodet-
Peterca Miroslav
ske linije S od tačke Z 0 do tačke T, a azimut A je ugao između te
linije i meridijana tačke Z 0.
Geografski koordinatni sistem (si. 3.10) sačinjavaju dve koordi-
nate: širina i dužina. Geografska širina cp tačke T je ugao obrazo-
Sl. 3.10. Geografski koordinatni sistem.
van normalom N na površinu elipsoida u toj tački sa ravni Ekva-
tora. Ugao ima vrednosti —'к/2А(рА+'к/2. Geografska dužina X
tačke T je ugao između ravni početnog — nultog meridijana i me-
ridijana tačke T. Ugao ima vrednosti u intervalu —-кА Х А + п .
Ako se Zemlja smatra loptom — sferom, definicija koordinata
se ne menja. Ugao cp se meri u centru sfere jer se normala N pre-
tvara u poluprečnik Zemljine lopte R.
3.3.2. Kartografska mreža
Krajnji cilj svakog kartografskog preslikavanja jeste određivanje
položaja nekih linija ili tačaka na ravni hartije. Ako se radi о lini-
jama, obično su to meridijani i paralele, a ako se radi о tačkama,
to su presečne tačke meridijana i paralela, ili oslone tačke plani-
metrijske osnove.
Mreža meridijana i paralela na elispoidu nije, međutim, uvek onaj
sistem koji je moguće neposredno i na najprostiji način projekto-
vati na ravan. Uvek se teži da se direktno projektuju linije koje u
datom slučaju imaju najprostiji izgled. A izgled mreže će u svakom
konkretnom slučaju zavisiti od orijentacije mreže na elipsoidu koja
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

se projektu je, u odnosu na površinu na koju se projektu je. Pri pra-

voj (normalnoj) orijentaciji, najprostiji izgled imaju linije meridi-
jana i paralela, dok pri poprečnoj i kosoj orijentaciji, najprostiji
izgled imaju linije vertikala i almukantarata.
Svaka mreža preslikana na ravan naziva se kartografskom mre-
žom. Kartografska mreža predstavljena linijama meridijana i pa-
ralela naziva se osnovnom kartografskom mrežom. Mreža predstav-
ljena linijama vertikala i almukantarata naziva se normalnom kar-
tografskom mrežom. U projekcijama gde se tačka zenita Z d kao pol
vertikala i almukantarata poklapa sa Zemljinim polom P, normalna
mreža je istovremeno i osnovna kartografska mreža. Može se, pre-
ma tome, reći da se normalnom naziva ona mreža koja za datu pro-
jekciju ima najprostiji izgled, pa se prema tome i najlakše može
preslikati na ravan neposredno, ili posredstvom neke pomoćne po-
vršine.
nije takođe sadrže veoma važnu osobinu ortogonalnosti. Njima će
u projekciji odgovarati sistem osnovne kartografske mreže.
Svaka tačka u projekciji može se predstaviti kao funkcija geo-
grafske širine i dužine te iste tačke na elipsoidu tj.:
z = fi(cpA); r/ = f 2(cp, X) (3.10)
gde su /j-,-f2--=^meprekidne_i konačne funkcije tačakarus definisanoj
oblasti. Te funkcije potpuno određuju svojstva i karakter svake
projekcije. Izraz (3.10) je osnovna jednačina kartografskih projek-
cija.
Pošto se posredstvom tačaka projektuju linije, isključivanjem iz
jednačine (3.10) širine cp dobij a se izraz
F l( x, y>\) = 0 (3.11)
koji predstavlja jednačinu meridijana uprojekciji.

3.3.3. Zadatak kartografskog preslikavanja Isključivanjem dužine X dobi ja se izraz

F2(x , у. Ф) = 0 (3.12)
Matematička kartografija kao deo kartografije rešava zadatak pre-
laska tj. problem preslikavanja mreže pomoću matematičkih ope- koji predstavlja jednačinu paralela u projekciji.Izrazi (3.11) i (3.12)
racija, sa površine elipsoida (ili lopte) na ravan. Sam prikaz Zemlji- predstavljaju jednačine osnovne kartografske mreže.
ne površine na ravni naziva se Kartografskom projekcijom, koja
daje horizontalnu predstavu neke, na elipsoidu izabrane koordi-
natne mreže. Sistem projektovane mreže i čini matematičku osnovu 3.3.4. Deformacije
za izradu svake geografske karte. 4
Pojam glavnog i delimičnog razmera već je ranije objašnjen. Glav-
Između dve ju matematički određenih površina mogu postojati
ni razmer figurira kao matematički elemenat pri smanjivanju već
različiti uzajamni odnosi. Ovde je od interesa takav odnos podu-
projektovane geografske koordinatne mreže i pri izučavanju de-
darnosti dveju površina, kada svakoj tački jedne odgovara potpuno
formacija nema direktnog uticaja, jer opšte smanjenje već projek-
određena tačka druge površine tako, da neprekidnom kretanju tač-
tovane mreže ne može izmeniti kvalitet projektovanja, odnosno iz-
ke na prvoj, odgovara neprekidno i zakonito kretanje njoj odgo-
meniti karakter nastalih deformacija. Dok se sva izlaganja u prak-
varajuće tačke na drugoj površini. U tom slučaju je prva površina
tičnoj kartografiji odnose na glavni razmer, u teoriji kartografskih
preslikana na drugoj.
projekcija je predmet rasmatranja delimični razmer, ili preciznije,
Zemljina površina ne spada u grupu površina koje se mogu pot- modul delimičnog razmera. Pored razmera treba uvesti nov pojam
puno razviti u ravan. Zbog toga je preslikavanje cele površine Ze- — deformacija ili izobličenje.
mlje ili njenih pojedinih delova nemoguće bez deformacija.
Na slici 3_.11. predstavljaju
Meridijani i paralele predstavljaju takav sistem linija na elipso-
a) — deo Zemljinog elipsoida pre preslikavanja i u prirodnoj
idu u kome su sve tačke jednoznačno određene. Ove koordinatne li-
veličini,
 Matematički elementi karte Peterca Miroslav
145

b) — isti deo Zemljinog elipsoida posle projektovanja na ravan. U slučaju (b): elipsoid zadržava prirodne dimenzije uvećane (ili uma-
Veličina slike je promenjena samo za iznos izobličenja zbog pro- njene) za iznos izobličenja prilikom projektovanja
jektovanja i
Lо 1 *4- dc
c) — isti deo projektovanog Zemljinog elipsoida smanjen u glav- ■ ...- - = l + đc = c — (3.13)
Li 1
nom razmeru.
U slučaju (c): elipsoid zadržava prirodne dimenzije uvećane za iznos
izobličenja, a zatim smanjen modulom nekog glavnog razmera
1 -f- dc 1
— = -------£ = c - — = c - M = Mc (3.14)
L.y и и

1 Lo
Izraz (3.14) se u slučaju đc= 0 pretvara u — = M = što i jeste de-
u L x
finicija glavnog razmera kao željenog odnosa smanjivanja. Izraz
(3.14) očigledno sadrži i definiciju po kojoj je modul delimičnog raz-
KAR TA mera broj kojim treba pomnožiti glavni razmer, da bi se dobio deli-
mični razmer. Evidentna je razlika između pojma delimičnog raz-
mera i njegovog modula.

Polazeći od izraza (3.13) dobij a se:

4 —- ------- đc= c - l — (3.15)
SI. 3.11. Deo Zem ljinog elipsoida:
a) pre projektovanja što predstavlja konačan izraz za veličinu relativne deformacije dužina.
b) posle projektovanja
c) posle smanjivanja na razmer karte. Pri izučavanju osobina projekcije potrebno je poznavati linijski
razmer u svakoj tački duž ona dva pravca koji predstavljaju pro-
Korišćene oznake: jekciju para međusobno upravnih pravaca na elipsoidu. To su obič-
с — modul delimičnog razmera duž proizvoljnog pravca no pravci meridijana i paralela. Relativna deformacija duž tih pra-
а, Ъ — modul delimičnog razmera duž glavnih pravaca vaca će iznositi:
m — modul delimičnog razmera duž meridijana
dni —m — l
n — modul delimičnog razmera duž paralela (3.16)
p — modul površinskog razmera dn — ti 1
dc — relativna deformacija duž pravca с ч
и — modul glavnog razmera Vrednost dc pokazuje koliko se dužinskih jedinica deformiše za je -
Mc — delimični razmer duž pravca с dinicu iste dužinske mere. Relativna deformacija je neimenovani
M — glavni razmer broj koji predstavlja izobličenje na jedinicu mere.
w — maksimalna deformacija ugla
Primer: dc= 0, 002 = 2 ■10 “ 3= ~ ’
Svaka linija na slikama а, b, с će imati svoj razmer koji, prema 500
osnovnoj definiciji, uvek predstavlja odnos. U stručnoj literaturi nekih zemalja, a redovno u sovjetskoj, uo-
U slučaju (a): bičajeno je izražavanje relativnih deformacija u procentima.
Lt 1 0,2
= 1; (jasno, jer je reč о prirodnoj veličini) Primer: dc = 0,002= =0,2% .
1 100
 Matematički elementi karte
147 1 ^.g Peterca Miroslav

Izraz (3.15) pokazuje da relativna deformacija može biti nega-

3) Ekvidistantne (jednako-odstojne). kod kojih je razmer duž je-
tivna ili pozitivna Ako je с>1, dc> 0, delimični razmer Mc je krup-
niji od glavnog razmera M, i obrnuto. Za c = l , dc= 0, delimični raz- dnog od glavnih pravaca konstantan i obično jednak
mer jednak—je glavnom razmeru. n a= l b= 1
Relativna deformacija karakteriše jedan od elemenata kvaliteta ili
projekcije. Ona takođe daje mogućnost međusobnog upoređivanja p= b p —a
rezultata projektovanja u različitim projekcijama. Samim tim ka- 4) Proizvoljne, kod kojih nije sačuvano nijedno od navedenih
rakteriše tačnost dotične projekcije (ne kvaliteta projektovanja kao svojstava4 ___ ____
procesa rada). Prilikom izbora projekcije često se ukazuje potreba da se sagle-
daju veličine deformacija pre definitivnih računanja svih eleme-
Potrebno je uočiti razliku između relativne deformacije i relativne gre- nata dotične projekcije. Posao se može olakšati time što se pod
ške. Relativna deformacija je rezultat potpuno poznatih i matematički defi-
pretpostavkom da su deformacije dužina male veličine, mogu izve-
nisanih uzroka i predstavlja zakonitost sa potpuno poznatim parametrima.
sti približne formule za izračunavanje deformacija uglova i po-
Relativna greška, međutim, karakteriše kvalitet nekog procesa rada (opaža-
vršina.
nja, merenja, računanja i si.) i predstavlja samo uslovnu procenu nekih sred-
njih odstupanja. Greška se ne može sa suprotnim znakom uvesti u rezultat Saglasno jednačini (3.15), deformacije duž glavnih pravaca će biti
nekog procesa rada kao popravka.
da= a —1; db= b —1.
Iz (3.18) sledi
Relativna deformacija površina jeste odstupanje jn odu la površin-
skog razmera od jedinice: . CD a —b da — db da — db
sin — = -------= ---------------- » -----------
dp= p —l (3 .17) 2 ci-\-b 2 + da db 2
ili
Maksimalna deformacija uglova se označava sa oo1 i računa po
ty ~ đ a+ đfr (3.19)
jednačini:
Iz (3.17) tdedi -------- —
. cu a —b
sin — (3.18) dp= p —1 = a - b —1= (1 —
Рda) •(1 + db) — 1
2 a+ b V ili
Prema karakteru deformacija, projekcije se dele na: dp=*du-pdb (3.20)
1) Konformne (ugloverne), kod kojih je sačuvana sličnost besko- Kod konformnih projekcija će biti
načno malih figura. Razmer u datoj tački ne zavisi od pravca, već
se menja samo pri promeni položaja tačke: w= 0 i đp = 2đc (3.21)

г = а = Ъ= т —п ; w = 0; p = a2. Na osnovu (3.20) i (3.21) može se zaključiti: ukonformnim pro-

jekcijama se vernost uglova postiže na račun uvećavanja deforma-
2) Ekvivalentne (površinski verne), kod kojih je sačuvana povr-
cija površina. Kod ekvivalentnih je suprotno, jer se vernost povr-
šina figurarRazmer se menja od tačke do tačke irtrraznim pravci-
šina postiže na račun uvećavanja deformacije uglova.
ma na istoj tački:
p = a-b = l. Neka je kod ekvidistantnih

b = 1;
dt)= 0 i da= dc —a — 1
f
1 Neki autori obeležavaju maksimalnu deformaciju sa 2 o j , jer računaju po
a—b pa će na' osnovu (3.19) 1~(3т20) biti
jednačini: sin oj — --------
a+ b
оo~ đ,. i d p~ d c (3.22)
 Matematički elementi karte
Peterca MirosiaU

iz čega se može zaključiti: ako je deformacija dužina mala, u ekvi-

Ako se parametri u, v, nazvani i Gausovim parametrima, uslovno
distantnim projekcijama se dužine, uglovi i površine deformišu u
zamene2 sa cp, X, analogna vektorska jednačina površine glasi
istoj meri.
ч ->
~ r = r( фД) (3.24)
Primer računanja: U prostoj konusnoj projekciji (ekvidistantna, m = l)
dato je na paraleli <p= 70° a koordinate svake tačke:
n = 1,020 M = 1/20,000.000 x = fi( 9 ,X); y = f 2{фД); 2 = |з(фД) (3.25)
(л>= 1°08' -(-sračunato po tačnoj formuli). n
Krivolinijske koordinate. Ako je površina zadatauobliku (3.24),
Izračunati na istoj paraleli dn i M„, kao i to po približnoj formuli. pri konstantnoj vrednosti jednog od parametara, npr. X = X Ci pro-
1 meni drugog, npr. cp, tačka r opiše na površini krivu čija je jednačina
dn=n — 1 = 0,020 = — =2°/o
ou —* —у

r=r(<p, Xc). Ako X uzima različite vrednosti Xt, X2. . . , na površini se

М д = п - М = 1,020 - 2- ^ ^ ^ » l / l S . ™ . 0 0 0 dobije familija krivih — meridijana. Analogno tome, pri konstan-
tnoj vrednosti drugog parametra dobije se familija krivih — pa-
ы 0,020 -p '« l° 0 9 '.
ralela. Vektorske jednačine meridijana i paralela glase:

r —r(cp, Xc); r=r(<?c,X) (3.26)

3.3.5. Opšta teorija kartografskog preslikavanja
~~x
Tangentna ravan i normala. Ako se kroz datu tačku P(r) na po-
Ranije je naglašeno da između dve ju matematički određenih povr-
vršini povuku sve mogućne "krive, njihove tangente će se nalaziti u
šina mogu postojati različiti uzajamni odnosi. Nas interesu je odnos
tangentnoj ravni u tački P. Prava koja prolazi kroz tu tačku, a
zadat jednačinama (3.10, 11, 12) koje predstavljaju osnovne relacije
upravna je na tangentnu ravan, naziva se normalom na površinu
projekcije i kartografske mreže. Osim toga, u temi Koordinatni si-
u tački P. (si. 3.12).
stemi dat 4^ način obeležavanja položaja tačke тг prostoru, radij us
vektorom r.1

3.3.5.1. Jednačina površine

Svaka površina F (x ,y ,z) = 0 (među njima i sfera i elipsoid) može

biti zadata i u vektorskom obliku

r = r(u,v) ili r = x(u, v) i + y{u, v) j + z(u, v)k (3.23) #

Svaka tačka na površini koja zadovoljava jednačinu (3.23), imaće ko-
ordinate — skalarne jednačine
х = ћ(и, v); y = f 2(u ,v ); z = fs(u,v)
1 U novijim udžbenicima kartografije postoji tendencija da se oblast pro-
jektovanja izražava preko vektorskih veličina. Ovaj sažeti prikaz dat je pre
svega radi opšteg informisanja, kako bi se mogli pratiti stručni tekstovi koji
se služe tim racionalnim oblikom matematičkog izražavanja. Praćenje me-
toda pretpostavlja poznavanje osnova vektorske algebre i analize.
SI. 3.12. Krivolinijske koordinate na površini.
2 Uslovnost se odnosi na zamenu parametara u, cp, koja ima različita zna-
čenja, zavisno od toga da li se zadatak rešava na sferi ili elipsoidu. Inače, u
analizi je neophodno razlikovati sistem geografskih koordinata (cp, X) na po-
vršini Zemljine lopte, od sistema geodetskih koordinata (B, L) na površini
Zemljinog elipsoida.
 Matematički elementi karte
152 Peterca Miroslav — — —

Uopšte, izvod vektorske funkcije je novi vektor koji određuje ili

pravac tangente u posmatranoj tački, sa smerom u kome skalar ra-
ste. U našem slučaju, diferenciranjem izraza (3.24) dobije se novi dr
To = — (3.31)
vektor ds
—
^ —у
tj. ort tangente jednak je izvodu vektora položaja po luku.
d 7 = ^ - - d q > + — ■dX (3.27)
д[ф дХ Izraz za ,,ds” je lako dobiti iz (3.30), jer će skalarni proizvod te
koji određuje pravac tangente ma koje krive koja prolazi kroz tač- jednačine glasiti:
ku Р(ф, X), na posmatranoj površini.
Na isti način, parcijalni izvodi izraza (3.26) će biti vektori (ds, ds) = ds2 = ( — fđ cp 2 4 2 ( — , — Ъ ф dX + ( — Y dX2
Эcp / дХ ) \dXJ
(3.32)
дГ -> дГ -* /О ОСП
— = t\ ; — ■= r2 (3-2б) ili ds2= (r¥, гф) d p24-2 (гф, гх) dy dX + (rx, rx)đX2
0ф оХ
Ako se skalarni
\ __
proizvodi obeleže:
koji određuju pravce tangenata, i to
(r9, r,) = E; (Г ф , rx) = F ; (rx, rx) = G
r± — na krivoj Xc, po pravcu i sa smerom porasta skalara cp
ili, koristeći se izrazima (3.28)
r2 — na krivoj <pc, po pravcu i sa smerom porasta skalara X
Iz vektorske algebre je poznato da je vektorski proizvod dva vek- Erzr!2; F = (r1, r 2); G = rž2
tora novi vektor koji ima pravac normale na površinu određenu
množenim vektorima. Dalje, svaki vektor može biti predstavljen Zamenom se konačno dobije:
proizvodom orta iskalarne vrednosti tog vektora. Ortje vektor
đs2= E-dcp2+ 2F-đcp-đX + G-đX2 (3.33)
koji određujepravac i smer tog vektora, a njegov intenzitet je ra-
van jedinici. Prema tome, ort normale na površini r = r(q>,\) će biti Oznake E, F, G nazivaju se Gausovim oznakama, a izraz (3.33) prvom
kvadratnom formom površine.
N0 = ^ Гј (3.29) Ako se linijski elemenat parametarske krive r(cp, Xc) obeleži sa dsx,
_ \ [N , г 2Ц N iz (3.32) sleduje:
Diferencijalni linijski elemenat. Na površini r=r(cp, X), linijski ds12=E-d<p2 ili ds1= [ / ’E-d<p) 34^
elemenat luka između date tačke Р( фД ) i njoj bliske tačke Р'(ф + йф, i analogno ds2= J/j3r-dX )
X+dX), zapravo je već def inišan jednačinom (3.27). Linijski elementi
Ugao između parametara. Pošto su linijski elementi u pravcu pa-
će biti beskonačno mali vektori koji određuju pravce tangenti na —У
prostorne krive. Dakle, rametarskih krivih dsx i ds2, ugao između njih se dobije iz
-У ->
дf дf (dst, ds2) = ds1ds2 cos б
ds = d r = dcp+ — •dX (3.30) odakle
дф дХ
Analogno
—V — >• — > cos б = (đX £•> (3.35)
ds1= dr1, ds.2= dr.2 (3.30a) dst, ds2
Daljim zamenama se dobije:
Iz izraza (3.30) izlazi
У *"■b —
У
ds = d r= |đs|T0= đsT0 c o s S != _ F .; sin S = л
y /^E GZ-F 2; t s S = y E G _ _ £ l (3.36,
 Matematički elementi karte ^5 ^
Peterca Miroslav

Parametarške linije će biti međusobnbnTpravrie~akro~je~zadovoljen

Skalarni proizvodi ortova koordinatnih osa su jednaki:
uslov F = 0. U slučaju meridijana i paralela, taj uslov je svakako
ispunjen, jer
f r i ) = l; { t j ) = 0; (j,ic) = 0
Ф= konst ; đcp = 0 i X = konst ; đX =0
pa se za E dobij a izraz
Računanje površine. Površina, ograničena nekom krivom, raču-
na se kao dvojni integral

gde je (3.371 Na isti način dobiju se konačne vrednosti:

dS= Г E G -F 2d<?d\ E = R2
ч~ - — 7 F = 0----
Iz do sada izloženog se vidi da prva kvadratna forma potpuno (3.39)
G = R 2 cos2 ф
određuje metriku površine, jer se poznavanjem vrednosti koefici-
ds2= R2(dq>2-f cos2 ф•d\2)
jenata E, F, G mogu izračunati dužine, uglovi i površine.

3.3.5.3 Primena opštih jednačina na elipsoid

3.3.5.2. Primena opštih jednačina na s f e n i . ____
Na slici 3.14 data je elipsa u ravni meridijana, na kojoj je sa <pg —
Vektorska jednačina sfere, a preko jednačina (3.23), sa elemen-
označena geocentrična, a sa ф,. — redukovana širina. Orijentacija ko-
tima obeleženim na si. 3.13, imaće oblik:
ordinatnih osa kao na si. 3.13.
r = R ( i’ cos ф-cos Х + ј - cos<p-sin\-|-fc-sin<p) (3.38)

SI. 3.13. Oznake elemenata na sferi. Iz jednačina elipse u kojima se za parametre uzima geocentrič-
na i redukovana širina i koje glase
Vrednosti Skalarnih proizvoda E, F, G iznosiće:

E = (r9, r^) — = R 2( —i-sincp cosX—j-sin ф Б тХ + к-созф)2

 Matematički elementi karte
155 Peterca Miroslav
156
dobije se odnos između redukovane i geocentrične širine:
iznosice:
b
tg cpr= tg (fv '^ y ) \ ( d
x f d cp2
a d s , 2■
■ (3.42)
,d v ) \dv).
Ako se sa ,,s!’ označi dužina luka elipse, polazeći od tačke A, na
Diferenciranjem jednačina (3.41) se dobije:
osnovu (3.31) dobij a se: x
dz
dz đcpr ч - - = —A •sin cp- W~3; = A-coscp- W~3
-> = COS ф d-p d- p
dr ds ds Nz = sin ф
N0 = Uvrštavanjem tih vrednosti u (3.42), dužina elementa luka će biti:
ds dy _ dcpr Ny — cos ф
— sin ф ds{2= A 2W ~ 4tp2 (3.43)
ds ds

Odavde sledi odnos između redukovane i geografske širine: Saglasno jednačinama (3.25), parametarske jednačine elipsoida će
glasiti
a — koristeći se redukovanom širinom:
— tgфr= tgф (3.40a)
b
x = a -c o s cpr-cos X
Da bi se parametarske jednačine elipse izrazile preko geografske
širine, primeni se zamena: у —а- cos фг•sin X
a •cos ф z —Ъ- sin фг
cos фr
]f а2cos2 ф+ b2 sin2 ф
— koristeći se geografskom širinom:
b •sin ф_____
sm ф,. = x = a -c o s ф-cos X-W _1
|/ a- cos2 ф+ b2 sin2ф
ч У= о - cos ф•sin X •W ~1 j — (3.44)
Izrazi pod korenom mogu se izraziti kao
z = A'Sin<p' W -1
a2cos2 ф+ b2 sin2ф = a2(l —e2 sin2ф) = b2(l + e2 cos2ф) (3.40b)
Sada se može napisati i vektorska jednačina elipsoida:
1л2 U2 -v ->
gde e — \j - označava prvi brojni ekscentricitet elipse.
a* r = i-a •cos ф cos X•W " 1+ j •a ■cos ф sin X,•W ~1+ к ■A •sin ф•W “ 1 (3.45)

Preko (3.40, 40a, 40b) dobiju se parametarske jednačine elipse Potražimovrednosti fundamentalnih veličina E, F, G.
meridijana, kod kojih je za parametar uzeta geografska širina ф :
dr дх d v dz 4 •
а •cos ф - = i - — + / •— + *т~ — 1 ' X +J - У+Х - z (3.46)
У= = a-cos ф- W -1 d ф d ф a cp v d cp
|/1 —e2 sin2 ф
(3.41) gde tačka označava izvod koordinate po širini. I dalje,
a(l —e2) sin ф . . ___ .
z — - v _. ' - — — = A •sm ф •W "1 ■

f e* sim ф x = —A-sin ф cos X- W-3

gde su j/ = A*sin ф sin X- W~3 > (3-47)
W = Y 1 —e2 sin2 ф; А = а(1 —e2) z = A -cos ф-W-3
Dužina elementa meridijanskog luka u ravni meridijana, na osno- '■— ...... ......... ......... '*
(d r \ 2 —
vu (3.34), imajući u vidu da je ^-—j —A2{i-sin ф cos X- W -3 + j-sin ф sin X-W _y + k-cos ф- W -3)2

дУ_ . d f V = / d j ; | = |dzV = A2W _0(sin2 ф cos2 ф+ sin2ф sin2 ф+ cos2p)

ј
дф дф/ / \dtpj
= A~W -6= M2= E
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

gde je
Zamenom* jednačina (3.50) dobija oblik:
(2 П—g2\
М= — — — poluprečnik krivine luka meridijana. 'д х дх ^ ду д у'
d§2 = [ ( — Y + dcp2+ 2 cfcp dk +
fv T ’ _дф dl дф дк
Ь ф / jI
Na isti način se dobije
4- (d-£ ]L (b
J. d >.2 (3.51)
F=0 U x; 1 ld>Й '
G = a2W~2 cos2 ф= N2 соэ2ф
Ako se, analogno jednačini (3.33), vrednosti u srednjim zagrada-
gde je ma obeleže sa E, F, G, dobije se izraz za diferencijalni linijski ele-
N = ~ —- poluprečnik krivine po prvom vertikalu.— menat:
đš2= E-đcp2+ 2F-đcp-đX + G -ca 2 (3.52)
Sada i parametarske jednačine (3.44) možemo napisati u obliku:
Linijski elementi u pravcu meridijana i paralela, saglasno izrazima
x = N cos ф cos X (3.34), iznosiće:
у = N cos ф sin X d s^ }^ d y, dš2= ] f o - d л (3.53)
z = N з т ф (1 —e2)
Ugao između parametara — meridijana i paralea u projekciji, će
Prema tome, fundamentalne oznake elipsoida glase: saglasrn jednačinama (3.36), iznositi:

E = M2 I F 'EG —F2 1
cos б = „= г ; sin б = tgS =
E G - F 2
(3 54)
F= 0 ■ (3.48) i'EG EG F 2

G = N2 cos2 ф
Linijski razmer. Moduli delimičnog razmera — duž proizvoljnog
pravca c, duž meridijana m, paralela n će na osnovi (3.33, 52, 34г 53)
imati vrednosti:
3.3.5.4. Projekcija
ds dst E_ . _G
с= m— (3.54a)
Jednačina (3.24) tačke P na krivoj površini odgovaraju u rav- ds dSj E ’ ds.> G
ni jednačine koordinata tačke p:

š=fi(<pA); 3/ = f2(<PA) (3.49)

3.3.5.5. Uslov konformnosti
Analogno, jednačine meridijana i paralela u ravni će biti
xi= fi(<P, ^с ) x 2= f ј(ф0 X) Kod konformnog projektovanja mora biti zadovoljen uslov
(3.49a)
Уi = l 2(<P>К ) У 2= 'Х) ~ m= n

Diferencijalni linijski elemenat. Između tačaka p i p' u projekciji, odnosno, iz (3.54a):

linijski elemenat jeste
G_
dš2= dx2+ dy2 (3.50) F = 0;
E G
Totalni diferencijal jednačina (3.49) će biti: Imajući u vidu jednačine (3.39), za sferu će drugi uslov glasiti
j.-. дх , дх ду . dy
f~G ... 1П 1 (3.55)
ili
R R ■ cos ф G cos ф
 Matematički -elementi^karte 159
Peterca Miroslav

a na osnovu jednačina (3.48), za elipsoid:

Pošto je
\f Ё \f G ... 'Ћ M
= ------------------ ili (3.55a) E = | — f; F=0
M N • cos cp G N * c os ф дср/ \дК
to će
Na osnovu jednačina (3.51), oba uslova se mogu napisati u dife- dx к
rencijalnoj formi, i posle zamena i sređivanja, dobije se rezultat u Л\ -d cp N cos cp
sledećem obliku: odakle
9
Эх Эу ду дх
— za sferu: — = — cos cp — ; — = cos cp — (o.56)
дХ Эф дХ Эф = k I — —— d c p - f e - InU-j-K
J N cos ф
дх N • cos cp ду ду N coscp д х __ . о
— za elipsoid: — ==---------------- • — ; — = — • — (3.56а)
дХ М дер дХ М Эср Još je prostije koristiti se jednačinom (3.56a):
4—cLf „ dv . . • N cos ф dx
— =J) ; --- - ft;k = •— ... itd.
дл дХ М дф
3.3.5.6. Uslov ekvivalentnosti
Ako se у -osa. podudara sa Ekvatorom, tada je za x = 0 i K = 0, pa se
dobije
Jednačina (3.37) daje na površini x = k-lnU
S=W e G— F2 - d y d X Konstanta k se određuje pod uslovom da razmer duž neke paralele
(S) Ф 0 bude jednak jedinici, tj.:

U projekciji će biti L'

1
5 = J t č G - F 2 • depdX N0 cos ф0
(S) a
za ф0= 0, k = a, pa je m=n= -
Projektovanje će biti ekvivalentno kada je S = Š , što odgovara jed- N- cos ф
načini
Ekvivalentna cilindrična projekcija mora zadovoljiti uslov (3.57a),
1f E G - F 2 = VE G —F 2 pa se dobije:
дх
M -N •cos ф= к • —
To će na osnovu (3.51) odgovarati diferencijalnom obliku: ч. ___________________________ Эф

odakle
— za sferu: Ve G - F * = R2 cos Ф= ~ \ ч (3.57)
Эф дХ Эср дХ d x = — •M •N •cos соЭф, itd.
k ‘
— za elipsoid: Ve G —F 2 = M -Л/cos ф = • — —— • — (3.57a)
Эф дХ Эф дХ
3.3.6. Razni aspekti izbora projekcije
Primer: Opšte jednačine pravih cilindričnih projekcija glase:
Prilikom izbora projekcije, nemoguće je propisati jedinstvena pra-
x = f(<p), У = к-Х.
vila koja bi dovela do jedinstvenog rešenja zadatka. Ali se pri-
Konformna — Merkatorova projekcija na elipsoidu mora prema državanjem nekih načelnih postavki može krug mogućnih projek-
(3.55a) zadovoljavati uslov: cija postepeno sužavati i svesti na nekoliko varijanti.
Ћ G Uspešan izbor projekcije neke karte zavisi pre svega od detaljnog
M2 N 2 cos2 ф poznavanja njene namene. Pri tom se misli na svrhu izrade, ко će
 Matematički elementi karte
biti njen korisnik i način korišćenja. Od namene takođe zavisi raz-
mer, dimenzije i ostali matematički elementi karte. Kad je namena
potpuno određena i proučena, podređuju joj se sva dalja izučava-
nja koja seOsada mogu usmeriti na geografske i matematske aspek-
te izbora. Treba odmah reći da se nijedan od tih aspekata ne može
posmatrati izolovano, već zajedno čine predmet analize. Oni se ne-
prekidno uzajamno prepliću i jedan drugog dopunjavaju. Kao pri-
mer mogu se uzeti linije kartografske mreže. Usko gledajući, za
matematičare je to grafička predstava nekih matematičkih funkci-
ja. Za geografe, međutim, ta ista mreža nije samo običan matema-
tički elemenat, već predstavlja suštinu geografske orijentacije. Uvek
treba imati na umu da mreža meridijana i paralela predstavlja naj-
važnije sredstvo za brzo i lako orijentisanje na površini Zemlje.
Sve naše predstave о geografskom položaju su vezane za tu mrežu.
Lambert je još u XVIII veku (1772) sažeo mišljenja koja su tada
preovladavala о svojstvima kartografskih projekcija, i to na ovako
jezgrovit način: „ Savremena geografska karta mora zadovoljavati
sledeće us love:
1. da neTunakazi oblik zemlje ili zemalja koje predstavlj'a;
2. veličine tih zemalja treba da na karti sačuvaju svoj stvarni
međusobni površinski odnos;
3. rastojanja između naseljenih mesta treba da zadrže odnos nji-
hovih stvarnih udaljenja;
4. Sve što na površini Zemlje leži na pravoj liniji, odnosno leži
na najvećem luku sfere, treba i na karti da leži na pravoj li-
niji, i
5. karta treba da omogući iznalaženje geografske širine i dužine
svake tačke.
Zbog sfernog oblika Zemljine površine, ne mogu se jednovrem e-
no zadovoljiti svi uslovi, već se mora izdvojiti jedan ili više njih i
dati prevagu nad drugima.”
Ovakvi iLambertovi uslovi i danas odražavaju suštinu uslova koji
se postavljaju kartografskim projekcijama;- Oni bk-se-mogli defini-
sati kao uslovi konformnosti, ekvivalentnosti, ekvidistantnosti i ge-
ografske sličnosti. Ekert smatra, upoređujući uslove Lamberta sa
uslovima koje je vek kasnije postavio geograf(^eterman,y da se bit-
no ne razlikuju, već da uslovi Lamberta imaju više geografski, a
moderniji uslovi više ijnatematički aspekt, Na pitanje, kome od ovih
dvaju momenata pridati veću važnost, dugo se diskutovalo u krugu
Peterca Miroslav
istaknutih geografa i kartografa. Preo vladalo je mišljenje da ne
samo matematičke formule, već pre svega geografsko razmišljanje,
određuju izbor kartografske projekcije. О izboru treba da odlučuje
kvalitativna, odnosno geografska analiza kartografske mreže koja
izučava odnos rasprostiranja kontinenata, zemalja i oblasti, a u vezi
sa kvantitativnom analizom koja se zasniva na studiji odnosa de-
formacija.
Većina'"današnjih" udžbenika i studija Matematičke kartografije
(Kartografske projekcije), u poglavljima koja obrađuju izbor pro-
jekcija, daje mnogo više mesta kvantitativnim analizama, dok se
geografskim aspektima posvećuje neopravdano mala pažnja. Mi-
šljenje poznatog kartografskog stručnjaka Majnea (К. H. Meine) iz
SR Nemačke, po kome je „kartografija most između geodezije koja
meri i geografije koja interpretira” moralo bi se više odraziti baš
prilikom izbora kartografske osnove.
Može se smatrati da danas ne postoje velike dileme kod izbora
projekcije za topografske i pregledno topografske karte. S obzirom
na specifične uslove koje treba zadovoljiti, izbor je ograničen na
svega nekoliko projekcija.
Kod izbora projekcije za karte razmera sitnijeg od 1:1 000 000
postoji veća mogućnost izbora, zavisno od namene kane, geograf-
skog polpžaja^kon figuracije teritorije, veličine teritorije, itd.
Tako se za opšte geografske karte zasebnih oblasti, zemalja i
kontinenata, razmera sitnijih od 1:1 000 000 do oko 1:10 000 000, za-
visno od geografskog položaja i konfiguracije teritorije, obično bira
između konusnih, cilindričnih, azimutalnih, pseudokonusnih i po-
likonusnih projekcija. Posle opredeljivanja za osnovnu vrstu pro-
jekcije, pristupa se konačnom izboru s obzirom na željeni Karakter
deformacija. Ako namena karte ne zahteva isključivo uglovnu ili
površinsku vernost, najbolje je izabrati ekvidistantnu, jer se iz jed-
načine (3.22) vidi da zauzimaju srednji položaj. U obzir dolazi i
neka od proizvoljnih projekcija. Ako je karta namenjena za kori-
šćenje u osnovnim ili nižim školama, mora se voditi računa da mre-
ža meridijana i paralela odaje utisak Zemljine sferičnosti, tj. slič-
nosti tih linija sa njihovim izgledom na sferi. Taj utisak se odnosi
na paralele sa što manjom zakrivljenošću na jednakim međusobnim
rastojanjima, jia njima upravnim meridijanima koji jse stiču u po-
lovima i određuju pravac sever— jug, dok paralele određuju pravac
istok— zapad. Kod pregleđnih školskih karata, a posebno ako je reč
 Matematički elementi karte
о karti političke podele, odluka će biti u korist površinski verne
projekcije koja daje korisniku pravu predstavu о veličini pojedinih
država. Bilo bi, na primer, besmisleno za pregledno-političku kar-
tu upotrebiti Merkatorovu projekciju, jer se na taj način dobijena
pogrešna slika ne bi godinama mogla izbrisati iz svesti korisnika.
U načelu, kod karata koje će služiti za izučavanje geografije, pred-
nost imaju površinski verne projekcije. ____ .
Za karte sa specijalnom namenom, kao što je pomorska i vazdu-
hoplovna, koristi se Merkatorova projekcija. Kod izrade aeronavi-
gacionih karata još se koriste konformne cilindrične i konformne
konusne projekcije. Za posebne ciljeve aeronavigacije i za seizmolo-
ške karte primenjuje se Postelova kosa azimutalna projekcija koja
je ekvidistantna, i to tako što se centralna tačka projekcije poklapa
sa aerodromom ili seizmološkom stanicom. U tom slučaju se rasto-
janja i azimuti mereni iz centralne tačke ne deformišu.
Širok izbor postoji kod određivanja projekcije karata većih de-
lova Zemlje, Zemljinih polulopti i cele Zemljine površine.
Za fizičke, geološke i karte sličnih namena, prednost imaju pro-
jekcije bez površinskih deformacija.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) propisuje upotrebu
sledećih projekcija za izradu meteoroloških karata: n
(a) Polarnu stereografsku projekciju za polarne predele ili hemi-
sferu. Projekciona ravan seče sferu na standardnoj paraleli
širine 60°.
(b) Lambertovu konformnu konusnu projekciju za preslikavanje
srednjih širina. Konus seče sferu na standardnim paralelama
širine 10 i 40°, ili 30 i 60°.
(c) Merkatorovu projekciju za regione duž Ekvatora, stim da stan-
dardne paralele imaju širinu 23°30'. Ova projekcija se može ko-
ristiti i za izradu karte sveta ili njegovog većeg dela kada su od
primarnog interesa površine u ekvatorijalnoj zoni.
Za geofizičke (seizmološke, gravimetrijske, geomagnetske i druge
dinamičke pojave) prednost imaju projekcije bez uglovnih defor-
macija, ili, pak, ekvidistantne.
U poslednje vreme se za karte polulopti gotovo isključivo prime-
njuje Lambertova ekvivalentna azimutalna projekcija, a rede Po-
stelova koja je ekvidistantna.
Peterca Miroslav
Za političku kartu sveta poslednjih godina se gotovo isključivo
primenjuje Grintenova projekcija, a u SSSR još i proizvoljna pseu-
docilindrična, razrađena u CNIIGAiK-u . Za karte sveta koje prika-
zuju пеке~dinamičke proeese, veoma često se koristi' konformna
Merkatorova projekcija.
Uopšte treba naglasiti da se danas Merkatorova projekcija veoma
često koristi i za kopnene karte. Iako se ta projekcija, pre nego što
je uopšte usvojena za pomorske karte, odomaćila kao kopnena, ve-
oma često su je kritikovali, pogotovo geografi. Glavni razlog je ležao
u otežanom površinskom upoređivanju, pa je zato ta projekcija liše-
na jedne važne geografske osobine. Još je Ekert sa većim brojem
ostalih eminentnih stručnjaka tog vremena smatrao da, koliko god
je Merkatorova karta podesna kao pomorska, toliko je nepodesna
kao kopnena i da se baš zbog toga i počela praviti razlika između
projekcija kopnenih i pomorskih karata. Ta kritika bi se danas mo-
gla prihvatiti ukoliko se odnosi na karte za školsku namenu ili na
političku kartu. Za ostale potrebe, namenjene pre svega za obra-
zovani sastav korisnika, karta u toj projekciji pruža više preimuć-
stava nađ^oštaTim: Ta preimućstva omogućuje joj koriformnost, kao
i slika paralela koje se projektuju kao paralelne prave. Pri tome
se polazi od činjenice da je uvek lakše vršiti korekciju dužina nego
uglova, i da zbog toga karta ima veći dijapazon upotrebe. Ako se
koristi kao karta sveta, obično se polarni regioni izostave, ili se
umetnuto kartiraju u nekoj drugoj pogodnijoj projekciji.
Interesantno je, na primer, da se prema katalogu francuskog Nacionalnog
geografskog instituta (Institut Geographique National), Pariz 1962, koji pri-
kazuje stanje završenih radova i tekućih zadataka u grupi karata sveta i
kontinenata, sve karte sveta i kontinenata razmera 1:10 000 000 i sitnijih iz-
rađuju u Merkatorovoj projekciji■ .(Karta Planisfere 1:28 000 000 u dva lista
74x 106 cm; Opšta karta sveta, razmer na ekvatoru 1:10 000 000 u 12 listova
jormata 75X 106; Pregledna kapta Afrike, razmer na ekvatoru 1:10 000 000
u jednom listu formata 107x88). Ostali program sitnorazmernih karata ta-
kođe je većim delom izrađen u drugim konformnim projekcijama.
Treba dodati i veoma poznatu kartu sveta u izdanju Kartografske službe
američke grmije (AMS), razmer na ekvatoru 1:11 000 000 u 9 listova, čije je
devete izdanje izašlo 1964. god. Iste godine je izašlo i novo izdanje karte sveta
u tri lista razmera 1:20 000 000, takođe u Merkatorovoj projekciji, sa umet-
nutim polarnim predelima u stereografskoj projekciji u razmeru 1:36 000 000.
Ako bi trebalo izabrati projekciju za izradu vojne karte koja bi
služila za globalna strategijska planiranja prostranih geografskih
područja, u najuži izbor svakako ulazi i Merkatorova projekcija.
 Matematički elementi karte
Poslednjih godina postaje sve aktuelnije kartiranje površine Me-
seca, mada su karte vidljivog Mesečevog diska i ranije sastavljali
mnogi astronomi, počev od Galileja. U SSSR-u su izrađene karte
vidljive i suprotne strane Meseca razmera l:5 000000 u proizvoljnoj
cilindričnoj projekciji, a polarne oblasti u razmeru 1:1U 000 000 u kon-
formnoj azimutalnoj projekciji. Obe karte su izrađene u sistemu geo-
grafskih koordinata identičnih Zemlji. Podaci za kartiranje vidljive
strane dobijeni su na osnovu vizuelnih i fotografskih opažanja, dok
su foto-snimci suprotne strane dobij eni automatskim stanicama Lu-
na-3 i Zond-3. Amerikanci su izradili kartu vidljivog dela u razmeru
1:1 000 000_ро programu NASA. Po snimcima izrađenim. kosmičkom
letelicom „ rendžer” , delovi Meseca su kartirani i u krupnim razme-
rama. Tako su u AMS-u izrađena dva lista vidljivog dela Mesečeve
površine u razmeru 1:5 000 u modificiranoj stereografskoj projekciji.
Ranije su se karte Meseca izrađivale u ortografskoj projekciji, tj.
onako kako se vidi sa Zemlje, ali je ta projekcija nepogodna za ko-
rišćenje karte pri letovima ka Mesecu. Zbog toga, u SAD se pristu-
pilo izradi karte Meseca u tri projekcije: ekvatorijalni pojas u Mer-
katorovoj, srednji pojas u Merkatorovoj, srednji pojas u Lamberto-
voj konusnoj i polovi u stereografskoj. Takva karta se, pored ostalog,
može koristiti i za kosmičku navigaciju. Za pregledne karte celog
Meseca, kao i za karte krupnog razmera, još se radi na pronalaženju
najpovoljnijih projekcija. U načelu, one će biti analogne Zemljinim,
iako to pitanje iziskuje posebne studije.
3.3.7. Izbor projekcije za topografske karte
Na topografskim kartama je lakše uskladiti matematičke i geograf-
ske aspekte izbora projekcije. Pri tome se postavljaju sledeći za-
htevi:
1. U granicama praktične tačnosti sačuvati vernost uglova, a sa-
mim tim i vernost oblika figura — uslov praktične konformnosti.
2. U granicama praktične tačnosti sačuvati vernost površina —
uslov praktične ekvivalentnosti.
3. Rastojanja između tačaka na karti moraju u granicama prak-
tične tačnosti biti srazmerna odgovarajućim rastojanjima na zem-
ljištu.
4. Karta mora posedovati geografsku koordinatnu mrežu radi lake
geografske orijentacije.
166 Peterca Miroslav
5. Karta mora posedovati pravouglu koordinatnu mrežu radi brzog
i lakog definisanja položaja tačaka i površina.
6. Da je prosta za konstrukciju.
Uopšte je za topografske karte najcelishodnije primeniti projek-
ciju koja je usvojena za računanje ravnih pravouglih koordinata ta-
čaka državne triangulacije. Ovakva računanja se danas uopšte obav-
ljaju u uglovernim projekcijama koje se redovno koriste i kao pro-
jekcije topografskih karata. Ranije je izbor između uglovernih pro-
jekcija bio pre svega u odnosu na geografski položaj, dimenzije i
konfiguraciju pojedine države. Tako je za zemlje koje se. protežu duž
meridijana primenjivana Gausova projekcija (Gaus-Krigerova). Za
zemlje koje se protežu duž paralela smatrala se pogodnom konfor-
mna konusna, Jtzv. Lamberi-Gausova projekcija. Za teritorije duž
Ekvatora smatrala se pogodnom Merkatorova projekcija, a za države
i teritorije kružnog oblika, stereografska projekcija. Danas je krite-
rij um sa pojedinih država najčešće proširen na šira regionalna pod-
ručja jedinstvenih projekcionih sistema.
Gaus-Krigerovom projekcijom za računanje ravnih pravouglih
koordinata triangulacije, pored Jugoslavije, koriste se još sledeće
evropske države: Austrija, Bugarska, Čehoslovačka, Engleska, Fin-
ska, Grčka, Italija, Kipar, Mađarska, SR i DR Nemačka, Norveška,
Poljska, Rumunija, SSSR, Švedska i Turska. Stereografskom projek-
cijom su se ranije koristile Mađarska i Holandija, delimično Poljska
i Rumunija. Lambert-Gausova je korišćena u Španiji, Grčkoi, deli-
mično u Rumuniji, Italiji, Belgiji i Francuskoj. Bonovom projekci-
jom (ekvivaientjiom pseudokonusnom) koristile su se Albanija i Švaj-
carska, delimično Belgija, Portugalija, Francuska i Rumunija. U SAD
je do II svetskog rata korišćena Lambert ova konusna projekcija.
Mnoge države su se, međutim, za topografske karte do II svetskog
rata koristile projekcijama koje su se razlikovale od onih u kojima
su računate koordinate državnih triangulacija. Tako su se, na primer,
Poliedarskom projekcijom (vidi kasnije), pored Jugoslavije, koristile
još Austrija, Italija, Španija, Norveška, a ranije Nemačka, Francu-
ska i SSSR. U SAD je za topografske karte korišćena Polikonusna
projekcija.
 Matematički elementi kčtrte
3.3.8. Projekcije ostalih nomenklaturnih karata
Karte koje se izrađuju u seriji listova gde svaki predstavlja zaseb-
nu celinu, a mogu se koristiti i spajanjem nekoliko listova, nazivaju
se nomenklaturnim. Pored topografskih, kao nomenklaturne se još
izrađuju pregledne opštegeografske karte, najčešće zaključno sa raz-
merom 1:1 000 000.
Međunarodna karta sveta 1:1 000 000 (MKS) izrađuje se u m odifi-
ciranoj polikonusnoj projekciji. Međutim, na Tehničkoj konferenciji
Ekonomsko-socijalnog saveta OUN о pitanju MKS u Bonu 1962. god.
je usvojeno, da se karta može izrađivati i u Lambertovoj konformnoj
konusnoj projekciji sa dve standardne paralele. Za polarne predele
(severnije od 84°N i južnije od 80°S) može se koristiti Polarna stereo-
grafska projekcija i to tako, da na navedenim paralelama postoji
poklapanje vrednosti linijskih razmera sa Lambertovom projekci-
jom. Smatra se da ove projekcije pružaju značajne prednosti u od-
nosu na Modificiranu polikonusnu.
U SSSR-u se Gausova projekcija koristi zaključno sa kartom
1:500 000. U SAD se, pored Poprečne Merkatorove, koristi još Poliko-
nusna projekcija.
Neke socijalističke zemlje (Bugarska, ČSSR, NDR, Mađarska, Polj-
ska, Rumunija i SSSR) pristupile su zajedničkoj izradi karte sveta
u razmeru 1:2 500 000. Prva tri lista ove karte izašla su 1964. god.
u izdanju NDR. Podela na listove je usaglašena sa MKS. Područja
između 64° severne i južne širine se izrađuju u bikonusnoj projek-
ciji, a područja između 64° i 90° u azimutalnoj projekciji.
Nomenklaturne vazduhoplovne karte se danas izrađuju u sleđe-
ćim projekcijama: —
a) Međunarodna vazduhoplovna karta sveta — ICAO1 1:1 000 000
u konformnoj konusnoj Lambertovoj projekciji sa dve standardne
paralele;
b) Vazduhoplovna karta — ICAO 1:500 000 u nekoj od konform-
nih projekcija, sa preporukom projekcije pod a);
c) Vazduhoplovne navigacione karte sitnog razmera — ICAO
(1:2 000 000— 1:5 000 000) u nekoj od konformnih projekcija, sa pre-
porukom projekcije pod a).
1 IC AO — International Civil Aviation Organization — Međunarodna orga-
nizacija za civilni vazdušni saobraćaj.
167
Peterca Miroslav
Međunarodna vazduhoplovna karta (MVK) koristi se Lamberto-
vom projekcijom za širinski pojas između 80°N i 80°S. Dve stan-
dardne — linijski nedeformisane — paralele su na 40' ispod sever-
ne i 40' iznad južne granične paralele svakog lista čija širina izno-
si 4°. Polarni prostori severno i južno od 80-tih paralela se izrađuju
u Polarnoj stereografskoj projekciji tako, da na tim paralelama po-
stoji poklapanje linijskih razmera sa Lambertovom projekcijom.
Očigledno je nastojanje da se projekcije za obe međunarodne
karte — MKS i MVK — što više ujednače, jer se u tom slučaju
mogu koristit^ zajedničke osnove za izradu obe ju karata. Razlike
se sada svode na mala odstupanja dobijena time što je za MVK
Lambertova projekcija na severu proširena do 84° paralele. Odlu-
čujuće za takvo rešenje doneto na Tehničkoj konferenciji u Bonu
je bila činjenica što se sada međusobno zavisna područja između
80° južne i 84° severne širine mogu za obe karte preslikati u samo
jednoj projekciji.
Od ostalih vazduhoplovnih karata mogu se još pomenuti:
— Vazduhoplovna radna karta srednje Evrope ICAO 1:1 000 000,
izrađena u Merkatorovoj projekciji, sekuća paralela 51°, —
karta u 2 boje,
— Vazduhoplovna radna karta Evrope ICAO 1:4 000 000 u kon-
formnoj konusnoj Lambertovoj projekciji sa dve standardne
paralele, — u 2 boje,
— Karta za vazdušnu navigaciju američke armije (USAF Air
Navigation Chart) 1:1 000 000 u Merkatorovoj projekciji,
— Karta za rađio-navigaciju 1:1 500 000 u konformnoj konusnoj
projekciji, kao i specijalne karte za radio-lokaciju1 na među-
narodnim aerodromima razmera 1:50 000.
3.3.9. Projekcije nomenklaturnih karata SFRJ
U kartiranju nomenklaturnih listova korišćene su Poliedarska,
Gaus-Krigerova, Merkatorova i projekcija za Međunarodnu kartu
sveta 1:1 000 000. U prikazu tih projekcija dat je naglasak praktič-
noj primeni, pa se zbog toga u većini slučajeva polazi od datih for-
mula za računanje. Izvodi tih formula se nalaze u udžbenicima Ma-
tematičke kartografije. Razmatranja deformacija se takođe kreću u
1 R adio-lokacija je određivanje položaja aviona pomoću rađio-goniom etara
ili radara.
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav
170
delokrugu njihove primene u praksi, bez širih teoretskih analiza.
Metodi konstrukcija kartografskih mreža na osnovu sračunatih ele- М . N
Recipročne vrednosti veličine — i — se obeležavaju sa
menata, obrađeni su u posebnoj temi. P" P"
p_
= [il; [2 ]
M N
3.3.9.1. Poliedarska projekcija
Pošto su yeličine_[l] i [2] funkcije širine, to se pri sračunavanju Sm
Za izradu topografskih karata zaključno sa razmerom 1:200 000, u uzima urednost [1] po argumentu srednje širine meridijanskog lu-
Ф)
Jugoslaviji je do II svetskog rata korišćena Poliedarska projekcija. ka, tj. za širinu cp0= — - — . Pri sračunavanju Sp, vrednost [2] se
Nju su početkom XIX veka razradili Kaupert i Mifling i primenili
uzima po argumentu širine dotične paralele.
je za kartiranje u Pruskoj. Posle toga je korišćena u mnogim zem-
ljama, na primer, u Austro-Ugarskoj, Italiji, Rusiji, Španiji, Fran- Konačno
cuskoj, Norveškoj itd. с _ Л ф"

Poliedarska projekcija se zapravo ne može smatrati klasičnim vi- m” UK

(3.58)
dom preslikavanja Zemljinog elipsoida u ravan. Zbog toga se ne с _
On — COS ф
može ni izraziti u vidu osnovne jednačine kartografskih projekcija [2],
(jednačina 3.10), pa u odnosu na karakter deformacija spada u gru-
pu proizvoljnih, a u odnosu na način prenošenja krive površine u
ravan u tzv^ uslovne projekcije. Ona predstavlja vid neposredne
ravne predstave malih delova Zemljine površine na zasebnim li-
stovima. Sastavljeni listovi čine poliedar koji je navučen na Zem-
ljin elipsoid. Strane poliedra su predstavljene ravnokrakim trape-
zima, a svaki trapez zasebno čini jedan list karte u ovoj „projekciji” .
Okviri listova odgovaraju linijskim veličinama razvijenih lukova
meridijana i paralela. Dimenzije listova zavise od veličine delova
Zemljine površine koji se u određenim razmerima mogu smatrati
ravnim, a da se nastale deformacije koje proističu od zamene elipso-
idne površine ravnom mogu zanemariti. SI. 3.15. Trapez lista karte u
Npoliedarskoj projekciji

a) Jednačine za računanje
Pored S,n i Sp, za konstruisanje okvira bez koordinatografa, kao i
Linijske dimenzije okvira karata sračunavaju se po metodu Mi- za kontrolu konstrukcije, potrebno je znati veličinu dijagonale:
flinga. Lukovi elipsoidnih trapeza, izraženi u stepenskoj meri, za-
D = } f S l + S n - S P2 (3.59)
menjuju se pravim linijama čije dužine odgovaraju ispravljenim
lukovima elipsoidnih trapeza. Dobij anja .podataka ^а _ko.nstrukciju Ako se okvir konstruiše koordinatografom, potrebne su veličine a i H:
svodi se na taj način na sračunavanje odgovarajućih lukova meridi-
jana i paralela na elipsoidu. a — ~ ( S p i ~ S P2)
M л
(3.60)
H— Ils a*

Izračunate dimenzije listova za naše širine mogu se naći u sledećim p u-

blikacijam a:
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

a) Praktična kartografija, R. Tjabina, str. 183. Tablice sadrže dimenzije li-

stova i dijagonala u cm, za karte 1:50 000, 1:100 000 i 1:200 000. gde je
b) Pregledni list za karte 1:50 000, 1:100 000 i 1:200 000 po Parizu, izdanja
GIJNA. Date su dužine lukova od 1° i njihove dimenzije u cm. XQ— ^ (^2 ^-l)-
c) Tablice u Matematičkoj kartografiji D. Šobića. Sadrže veličine Sp za
lukove od 1° i vrednosti logaritama [1] i [2]. Ove vrednosti se mogu naći i u
Ako se X0 i e izraze u stepenima, formule (3.61) i (3.62) poprimaju
svim geodetskim tablicama.
sledeći oblik
d) Veličine Sm se nalaze u svim geodetskim tablicama kao razlike vrednosti
ispruženih meridijanskih lukova od Ekvatora^ --------------- ч 1000 dm= 0,152 XV sin2 q>O
T 1
(3.63)
1000 dn= 0,125 e °2 J
b) Deformacije
Za naše dimenzije listova = jer je X2—Х1= ф2—<p1? pa će biti
Iz postavke načina preslikavanja sledi da će najveće deformacije
biti u centru projekcije, tj. u centru svakog na ravan projektovanog đH=0,000 152 £°2 )
(3.64)
trapeza. Zbog relativno malih dimenzija projektovanih elipsoidnih dm= d n-sin2 ф)М J
trapeza mogu se koristiti približne formule za računanje deformacija.
Pošto se po metodi Miflinga lukovi zamenjuju pravim linijama,
Smatrajući trapez na si. 3.15 sfernim, dužina srednje paralele KL potrebno je poznavati i veličinu deformacije nastale usled ove
na karti, biće
zamene.
1 R
KL = — (SP1 + SP2) = — (cos срх+ cos ф2) •ДХ. Sa izvesnim približenjem, za ovaj slučaj se mogu primeniti jedna-
L* ~ sLđ \
čine konusnih projekcija.
Dužina iste paralele na lopte će biti R •cos фотДХ,
Strelica se može izračunati po približnoj formuli
gde je ФОТ=(Ф 1 + Ф2)- 3 "2

Razmer nm duž srednje paralele će biti h= — . /V •ctg ф (3.65)

8p"2
cos cp. 4- cos cp, 2 cos cp„,— ------------ х
nm— —----------- — = -------- — •cos e
2 cos cpm 2 cos cpm

gde je

Konačno
nm= COS £

Relativna deformacija dužina duž srednje paralele može se izraziti

sledećom približnom formulom
dn—nm 1
= COS E — 1

dn= ~ (3.61)

Relativna deformacija dužina duž srednjeg meridijana lista je

određena sledećim izrazom ----- — x

SI. 3.16. Strelica h na listu kar-

te u polieđarskoj projekciji.
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

gde je
Iz Tabele 3.1, II i III se vidi
3" = A\" sin qv
a) da su vrednosti u Tabeli 3.II daleko ispod grafičke tačnosti,
Razlika б između dužine luka i tetive iznosi b) da se razlika б između dužine luka i tetive praktično ne može
osetiti ni kod jednog razmatranog razmera,
б = з ! ; ‘ h* (3,66) c) da zamena luka tetivom dolazi do izražaja već na karti 1:50 000
iako praktički još nije značajna. Na karti 1:100 000 i 1:200 000 ona
Vrednosti d„ i dm izračunate za listove karata čije stepenske vredno-
osetno prelazi grafičku tačnost razmera. Prema tome, pravilnije je
sti dužina i širina iznose 7',5— 15'— 30'— 60'; <pOT=45°
da se severne i južne linije okvira konstruišu uzimajući u obzir kri-
Tabela 3.1 vinu tih linija, jer takve razlike se ne mogu potpuno eliminisati čak
ni uzimanjem u obzir naknadne deformacije papira,
Relativne
deformacije—
1:25 000 1:50 000 1:100 000 1:2C0 000 d) da su uglovi, obrazovani okvirima ravnih trapeza, jednaki
i~ X i
!
razlikuju se od pravog ugla za polovinu
1000 dn 0,000 59 0,002 37 0,009 50 0,038 00
zbližavanja meridijana. No, pošto u razmeru 1:50 000 ugao 3 ne
1000 dm 0,000 29 0,001 18 0,004 72 0,018 89 premašuje A\, jer u srednjim širinama njegova vrednost iznosi iz-
3
među 10 i 12 , to — u srednjem iznosi 5'— 6'.
Uzimajući da naši trapezi imaju maksimalne dimenzije Sp= 420 mm,
Sm= 556 mm, apsolutne vrednosti linijskih deformacija srednjih pa- Pitanje nanošenja pravougle Gaus-Krigerove koordinatne mreže
ralela i meridijana iznose: na listove, izrađene u Poliedarskoj projekciji, razmotriće se u odelj-
ku о Gaus-Krigerovoj projekciji.
Tabela 3.II

Apsolutne
1:25 000 1:50 000 1:100 000 1:200 000
deformacije 3.3.9.2. Gaus-Krigerova projekcija
!
srednje pa-
0,0002 0,0010 0,0040 0,0160
ralele u mm Opšta teorija projekcije sa izvodima formula data je u specijalnim
srednjeg m e- publikacijama i udžbenicima Matematičke kartografije. Ovde se
0,0002 0,0007 0,0026 0,0105
ridijana u mm j \
daju samo konačni izrazi formula i to u obliku pogodnom za raču-
nanja u domenu kartografske (ali ne i geodetske) prakse". Pri tome,
Vrednosti h, б i 3" za listove karata, čije stepenske vrednosti dužina
treba imati na umu sledeće:
iznose 7',5— 15'— 30'— 60'; cp= 50°
1. Za praktične kartografske potrebe, dovoljna tačnost izračunatih
Tabela 3.111 koordinata iznosi ± 1 m, zato što računanju sledi grafička kon-
strukcija. Zbog toga se računa po skraćenim obrascima, ili se
1:25 000 1:50 000 1:100 000 1:200 000 koriste postojeće tablice sa već izračunatim vrednostima koje
i su podešene traženoj tačnosti.
I
ћтт 0,07 0,15 0,30 0,60 2. U primeni koordinata u kartografskoj praksi uvek se koriste
redukovane koordinate, sa kojima se dalje obavljaju sve mate-
бглт 0,00 0,00 0,00 0.02 matičke i konstruktivne radnje.

P" 345 689 j 1379 2958 U kartografskoj praksi se gotovo nikada ne pojavljuje potreba za
i
računanjem pravouglih koordinata oslonih geodetskih tačaka. Te
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav
176
vrednosti su sračunate tokom stvaranja geodetske osnove7^pa se ko-
m0 — konstantni linearni modul
riste već izračunati podaci, iz Trigonometrijskog obrasca br. 25 koji
х, у — redukovane koordinate tačke t
se u ovom slučaju koristi kao jedan od kartografskih izvora.

Potreba za računanjem koordinata temena okvira pojavljuje se b) Računanje х, у, у

kod korišćenja stranih kartografskih izvora, i to kad su ti listove iz-
Rešen oblik opštih jednačina (3.10) glasi
rađeni bilo u drukčijim stepenskim podelama, bilo da dužine nisu
računate od Griničkog početnog meridijana. Računa se takođe za - N
x = X-\-l"2 sin ф cos ф (3.67)
listove na geografskim širinama koje nisu obuhvaćene našim tab- 2 p"2
licama. •
__________ N
у —i" — cos ф (3.68)
a) Oznake i obeležavanje p"
Y" = l"sin<p (3.69)
t — projekcija tačke T na elipsoidu
Proizvod izraza (3.68) i (3.69) daje
у, х — neredukovane koordinate tačke t
X — luk meridijana od Ekvatora do preseka projekcije parale- N
у •у ' —I"'2— sin ф cos ф
le tačke t — n p"
Uvodeći tu vrednost u (3.67) dobija se
у •у"
x = X + y- ~ ^ (3.70)
2p
Logaritamski oblik formula (3.70), (3.68) i (3.69) glasi
1
log (x —X) = log у + log y + lo g
2p"
N ) (3.71)
log y = log l" -(- log cos ф+ log
~ — r/ -------- P"
log Y" = log Г' + log sin ф
Iz (3.71) se dobije
Х = Х 0+ АХ
pa će
x = (x-Ž) + X
gde su }■
X 0 — dužina meridijanskog luka za stepene i minute od ф

АХ — dužina meridijanskog luka za preostale sekunde od ф

Konačno
У= т0у \ J
(3 72)
х = m Qx
Objašnjenja računanja su data u primeru. Prilikom računanja ko-
Y — ugao zbližavanja meridijana u tački t
ordinata temena okvira, postupak se još više uprošćava, jer se za
Z—X
standardne dimenzije listova karata počev od razm era'1:50 000 ne
 Matematički elementi karte Peterca Miroslav

pojavljuju sekunde i njeni delovi. Isti je slučaj i za razmer 1:25 000

računanja
Teme lista
Teme lista
ako dimenzije listova iznose 5'X7'30". Tačka ; t 1:25 000
1:50 ООО
Objašnjenja
1:100 000

Red
(5'X 7'30")
Tablice sadrže logaritamske vrednosti funkcija, pa se operacije 1:200 ООО
1
moraju tome_ prilagoditi. Računanje se-ubrzav-a- ako- su_utabličene 1
^ ; Ф= 45°44Т4",88 43°55' 44°30'
i
prirodne vrednosti funkcija, jer to omogućava racionalniju prime- '‘ 7 . = ■ 15 40'28 ".51-------
= i ■16e37'30" 21°30'
nu današnje računske tehnike. Kad bi u izrazima (3.72) napisanim = i 15° 18° 21°
^0 =
u tzv. Šrajberovom obliku 1 Г = 2 423,51 4 950 1 800 1—1» 1
2 l". . . 3,38 444 j 3,69 461 3,25 527
2/ = ™ o ( 2 / i H
4 COS ф . . . 9,84 383 9,85 754 9,85 324
х = т й[Х + (х1)Iй] > +
N Iz Tablice IV
6 1,49 096 J 1,49 092 1,49 093
za faktore (X -m 0), (av m 0), (г/х- т 0) postojale utablićene prirodne za ф° i Дф'
P" ' ' ‘
vrednosti sa korekcionim članovima, obrazac za računanje koordi- 7 у ... 4,71 923 5,04 307 4,59 944
nata bi še sasvim uprostio. Pored toga, za vrednosti malih veličina 8 У= 52 387,5 110 425,6 39 759,1
mogu se konstruisati odgovarajući nomogrami. 9 У •10“4= — 5,2 11,0 — 4,0

10 у - т 0= 52 382,3 110 414,6 39 755,1

11 К= 5 500 000,0 6 500 000,0 7 500 000,0
c) Korišćenje tablica
i
1 K + ym aza tač-
U knjižici „ Geodetske tablice” izdanja Voinogeografskog insti- 12 Ч_У = 5 552 382,3 6 389 585,4 7 539 755,1
ke istočno od
. -TC—ym 0 za tač-
tuta, Beograd 1941, str. 42—63, date su Gaus-Krigerove pravougle ke zapad, od X0
3 Г. . . 3,69 461 3,25 527
koordinate za temena okvira listova karata. Tablice sadrže vredno- 3,38 444
+
sti apscisa i ordinata na svakih 5' po geografskoj širini i dužini. 5i- 5 sin ф . . . 9,85 500 J 9,84 112 9,84 566
13 Т". •• 3,23 944 3,53 573 3,10 093
rinska granica iznosi od 40°30' do 47°30', dok je po dužini pokrivena
14 (у-у")... 7,95 867 1 8,57 880 7,70 037 Zbir 7 i 13
zona od 2° istočno i zapadno od srednjih meridijana.
+
с V* р " . . . 4,38 454 j 4,38 454 4,38 454 Konstanta
Vrednosti koordinata su poredane tako da se srednji meridijan
15 ; (х —Х) .. . 2,34 321 2,96 334 2,08 491
pojavljuje kao osa simetrije. U tom slučaju simetrične tačke imaju
16 ( х -Х ) = 220,4| 919,0 121,6
iste vrednosti apscisa, dok se vrednosti ordinata tačaka dobiju do-
21 АХ — 459,31
davanjem, odnosno oduzimanjem tablične vrednosti, od uslovne 1
Iz Tablice IV
vrednosti srednjeg meridijana zone u kojoj se tačka nalazi. Za tačke 17 ; ^ 0= 5 065 932,1 4 864 071,3 4 928 882,0 kao X , za ф°
i > i Дф'
koje leže istočno od srednjeg meridijana vrednosti se sabiraju, a х=
22 5 066 611,8 4 864 990,3 4 929 003,6
i
za zapadne oduzimaju. Uslovne vrednosti srednjih meridijana izno-
23 5- 1 0_4 = I — 506,7 — 486.5 — 492,9
se К + 500 000, gde К označava broj zone i dobij a se kada se dužina
24 х - т 0= х = ! _5 066 105,1 1 4 864 503,8 4 928 510,7
srednjeg meridijana od Griniča podeli sa 3. Pošto dužine srednjih
18 Д ф ". 1,17 260 Log. sek. oc( ф
meridijana naših Gaus-Krigerovih zona iznose 15, 18 i 21°. uslovne
19 Д1". 1,48 954 Iz Tablice IV
vrednosti srednjih meridijana kao ordinata sistema iznose 5 500 000, za ф° i Дф'

6 500 000 i 7 500 000 m. 20 ; АХ . . . j 2,66 214

 Matematički elementi karte Peterca Miroslav

Na str.ч43 nalazimo: х = 4 734 565,4

y p= l 500 0 0 0 ,0-8 8 674,1 = 7 411 325,9

Х р - 4 734 565,4

Radi veze sa susednim zonama, tablice obuhvataju vrednosti od

30' zapadno i istočno od graničnog meridijana zone. Upotreba tabli-
ca za proširene delove zona je potpuno ista.

Da bi se omogućilo dobij an je pravouglih koordinata u proširenim

delovima zona od 1° istočno i zapadno od graničnih meridijana, tj.
do vrednosti l = 2°30', u VGI su izdate posebne „Tablice pravouglih
Gaus-Krigerovih koordinata za temena okvira listova karata u pro-
širenim delovima zona za 1° na istok i zapad” . Tablice sadrže vred-
nosti koordinata temena okvira karata

1:25 000, dimenzije 7',5X 5 '

4 1:50 000, dimenzije 15'X 15'

SI. 3.18. Simetričnost i podudarnost koordinata u odnosu na srednje meridijane
zona.
Ulazni argumenti tablice su cp i l, gde je l = X —\0 (u tablicama je
vrednost l obeležena sa X). Ako tačke tls t>, t3 imaju iste vrednosti
Ф i. I, i vrednosti njihovih koordinata biće iste. To se isto odnosi na
tačke pj, p2, p3. Očigledno će i tačke t2 i (t2) . . . u tablicama imati iste
vrednosti. To omogućava izradu tablica samo u predelu od l~ 0 ° do
i=l°30 V pa da se koriste za neograničen broj trostepenih zona. Znači
y tl = 5 500 000 + y'f y n = 5 500 000 —у'p
y t2= 6 500 OOO+ p'f Ур2 = 6 500 000 —y'p
1:100 000, dimenzije 30'X 30'
Vrednosti koordinata su u tablicama poredane tako da se granični
meridijan pojavljuje kao osa simetrije. U tom slučaju simetrične
tačke u jednoj i drugoj zoni imaju iste vrednosti za х, a vrednosti
za у se dopunjuju do 1 000 000. Iz si. 3.19 je očigledno da će, na
primer,
у it2)= 500 000 + г/Vi)
г/f2 =500 000 + i /V • Pošto je y\to) = y't2 (zbog simetrije)
to će biti
y« )+ yt = l 000 000.

Урз —Ч 500 000 + y't Урз = Ч 500 000 —y'p Indeksi uz X i у se u tablicama odnose na šestu i sedmu zonu. Ako
se uspostavljajDdn°s između pete i šeste zone, pored povećanja ulaz-
Primeri:
nog argumenta (л + 3°) i indeksi se odnose na petu i šestu zonu:
odgovara vrednostima V 5, itd.
1) Хг= 18°45', фг = 45°30'; 1<= X « - X 0 = 1 8 ° 4 5 -1 8 ° = 45'.

Na str. 46 nalazimo: y '= 58 605,5 (u tablici obeleženo kao х) r-runer: Tačka t3(cp= 45°30', X = 15°52',5) nalazi se u 5. zoni. Kolike su njene
Na str. 47 nalazimo: х = 5 039 771,0 (u tablici obeleženo kao у) koordinate u 6. zoni?

yt — 6 500 000,0 + y ' = 6 558 605,0 U tablice se ulazi sa argumentom cp i (k + 3°). Na str. 38 nalazimo po\argu-
mentu ср= 45°30' sledeći red
x t= 5 039 771,0

2) Xp= 19°55', фг, = 42°45'; 1г, = Хр- Х 0= 1 9 °5 5 '-2 1 ° = - 1°05' ? л«8 Х*т У 16 x
4.5°30' 20°7',5 18°52',5 666 048,55 5041 694,11 333951,45
Na str. 42 nalazimo: y '= 88 674,1 (b ( ) (4 ) (5) (6 )
 Matematički elementi karte Peterca Miroslav

Tabela 3.IV
Podvučeni su ulazni argumenti i vrednosti koordinata, s tim što se ordinati Razmer = Г
dodaje oznaka zone — u ovom slučaju 6. Nepodvučene vrednosti se odnose na 1:25 ООП 1 :50 000 j 1:100 000 1:200 000
simetričnu tačku (t3). 1 ф Г ,5 15' '1 30' 1°
1

о
ту
CD
0,08 i 0,15 0,30 0,61

41° 0,09 !j 0,18

’ 0,30 0,72

f+ x

t>
У' \a

+ SI. 3.20. Ispravljeni luko-

У vi meridijana i paralela
na listu karte u Gaus-
Krigerovoj projekciji

Zakrivljenost bočnih strana okvira izračunava se na sledeći način:

SI. 3.19. Šema korišćenja tablica za proširene delove zona.

d) Okviri listova karata

Srednji meridijani zona i Ekvator se projektuju kao prave linije.

Projekcije ostalih meridijana i paralela se preslikavaju kao krive
linije. Okviri naših listova karata predstavljaju se projekcijom geo-
grafske koordinatne mreže, te bi, teoretski uzevši, trebalo da budu
predstavljeni krivim linijama.

Međutimrkao i kod Poliedarske projekcije, prikaz lukova meridi-

jana i paralela pravim (tetivama) ili izlomljenim linijama, zavisi od
veličine strelice » 7 г « . Strelica na lucima paralela može se sa do-
voljnom tačnošću sračunati po približnom obrascu (3.65). Sračunati
podaci za visinu strelice u milimetrima, u razmeru naših karata, za
širine 41 i 46° dati su u tabeli 3.IV. SI. 3.21. Z a m en a luka m eridijan a p r a v om linijom .
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

Neka je luk CMB projekcija meridijana, a MN projekcija paralele Okvir lista karte 1:200 000 može se konstruisati i samo pomoću
sa širinom tri presečne tačke, sa međusobnim odstojanjem od 30'. Visina stre-
фв + фс lice koja se u tom slučaju zanemaruje iznosi 0,15 mm, na širini od 46°.

U tom slučaju veličinu MN možemo smatrati strelicom > h « . e) Dimenzije okvira listova
(Ув - Ус) • (хс - х м) у в —у с Okvir se_po pravilu ^n struiše koordinatografom. Za to je dovolj-
ОР-
Хс — Хв оJ~
~Z no raspolagati pravouglim koordinatama temena. Sve kontrolne ope-
strelicom > h « . racije u toku dalje izrade elaborata vrše se, međutim, pomoću sra-
{Ув —ус čunatih dimenzija strana i dijagonala. Dimenzije strana se računaju
РМ = ОМ - O P = (ум- у с ) -
na jedan od sledećih načina:
h = PM •cos у. 1. Iz pravouglih koordinata temena, po obrascu
Pošto je у mala veličina (najveća vrednost na našim širinama za
dcm= 100 •M •Г(Ла:)Ч- (^У2) (3.74)
1°30' iznosi 66')
^Ув—Ус\ gde su Arc, Ау — razlike koordinata krajnjih temena dotične
Ь= (ум-Ус)- (3.73)
strane,
M — glavni razmer karte.
Za projekciju meridijanskog luka od 1° koji predstavlja bočnu
stranu okvira karte 1:200 000, za cpiW= 44°, l = l°30', veličina strelice Računanje se ubrzava korišćenjem računskih mašina ili tab-
iznosi 4,7 m, odnosno 0,02 mm u razmeru karte. lice kvadrata i kvadratnih korenova brojeva.
Očigledno je da se bočne strane okvira iscrtavaju kao prave linije, 2. Množenjem odgovarajućih koordinatnih razlika sa see у:
ne čineći, pri tom nikakvu grešku.
đc„f= 100-M-Acc-sec у I (Z15)
Za konstruisanje lukova paralela treba se, međutim, pridržavati '------------ -=100 - M -Ay - sec у J —
zaključakaTEoji su izloženi za Poliedarsku projekciju. Znači da se
Pri tom se za vrednosti do 40', koristeći se tablicama prirod-
severne i južne linije okvira, počev od razmera 1:100 000, konstruišu nih vrednosti sa pet decimala, see у može smatrati jedinicom,
uzimajući u obzir krivinu tih linija. Izlomljene linije okvira se kon- pa su dužine strana jednake koordinatnim razlikama.
struišu pomoću pravouglih koordinata presečnih tačaka. 3. Metodom korekcije dužina lukova meridijana i paralela na
elipsoidu, pomoću vrednosti modula linijskog razmera.
Lučna odstojanja i broj presečnih tačaka na severnoj i južnoj stra-
ni okvira dati su u Tabeli 3.V (obuhvaćene su i karte koje se ne iz- Treći, posredni način dobijanja dužina je najracionalniji. Pola-
rađuju Gaus-Krigerovoj projekciji) zeći od jednačine (3.1), dobije se .p

ds = c-ds
Tabela 3.V
Zbog relativno malih dužina, umesto sa diferencijalnim može se
Lučna odstojanja Broj peresečnih tačaka operisati sa konačnim vrednostima, pa će sa oznakama u Gaus-Kri-
Razmer karte između susednih na severnoj i južnoj
presečnih tačaka strani okvira gerovoj projekciji biti
s= m -s (3.76)
1:100 000 3
! 15'
1:200 000 15' 5
Modul linijskog razmera se nakon povećavanja zone preslikavanja,
1:300 000 30' ....... _1 _ 4ч odnosno posle-smanjivanja—razmera, računa po jednačini
1:500 000 30' j 7'
1:1 000 000 60' 7
 Matematički elementi karte
185 Peterca Miroslav
ili iz geografskih koordinata
/2
m = m0 1 + cos2 cp (1 -f г]2) (3.78) veličinu R = \' MN uzeta je srednja vrednost u širinskom pojasu iz-
2 p2 među 40 i 50°.
Dimenzije strana se mogu računati po jednačini (3.76), ako su po- Razmotrimo još jedan aspekt uticaja deformacija na dužine strana
znate dužine lukova meridijana na elipsoidu i modul linijskog raz- okvira.
mera. Zbog relativno malih dužina nastaju i relativno male promene
modula, pa se on može izračunati u samo jednoj tački. Modul se ra- U trostepenoj zoni, modul linijskog razmera će iznositi (1 —1-IO"4)
čuna po formuli (3.77) ili (3.78). na srednjem i (1 + 1 -10~4) na graničnom meridijanu. Ako se radi
veze zona proširuje, kao što je slučaj prilikom nanošenja dvojne
Za praktično rešavanje zadatka najbolje je konstruisati dijagram pravougle mreže, u proširenim delovima deformacije biće veće od
jednačine (3.77), iz koga se direktno očitavaju vrednosti modula po (1 + 1 •i o - 4).
argumentu srednje vrednosti ordinate. U dijagramu na si. 3.22, za
D ija g ra m v r e d n o s t i m o d u l a li n i j s k o g r a z m e r a (m )_
Kod proširenja zone za 1°, dužina najveće ordinate se može izraču-
nati po približnoj jednačini

Утах ~ —
—— •R ■COS фт ;п~ 200 km
P
Za tu vrednost ordinate, član
V2
‘ = 5 •IO"4; m = l + 4 -1 0 ~ 4
У. R'~ т(~-------
Veličina relativne deformacije se od (+ 1 -1 0 -4) na 1=1°,5 povećava
na ( + 4-10~4) kod 1= 2°,5, što već nije beznačajna veličina.

Tako na primer, dužina meridijana na elipsoidu, između cp1= 43° i

Фо = 43°15' u razmeru 1:50 000 iznosi s = 55,542 cm. Ta dužina će u
Gaus-Krigerovoj projekciji imati različite vrednosti, zavisno od uda-
ljenosti od srednjeg meridijana zone. Vrednosti izračunate po jedna-
čini (3.76) date su u tabeli 3.VI.

Tabela 3.VI

0° 1°,5 2°, 5 г

i iI I
s(l — 1 •10“4) 55,536
s(l 4- 1. Ш: 4). !. ______________ ! 55,548 —

J
s(l + 4 -1 0 "4) 55,564

Vidi se da maksimalna razlika dostiže do 0,3 mm i veća je od gra-

fičke tačnosti.
Iz ovog razmatranja se može izvući zaključak da koordinate teme-
SI . 3.22.
na okvira u preklopnoj zoni ne mogu služiti kao osnova za izvornu
 Matematički elementi karte Pet ёгса-=Miroslai i

konstrukcija okvira, ako je zona za dvojnu mrežrrproširena za ± Г b) Preklopna zona

od graničnog meridijana zone. Dimenzije izračunate po koordinata-
ma preklopne zone ne mogu služiti za kontrolu. Okvir se obavezno
konstruiše po koordinatama osnovne zone.
Sva naknadna fotografska snimanja originala ili njegovih delova
mogu se vršiti bilo po dimenzijama strana i dijagonala nanetim ko-
ordinatografom na transparentnu pantljiku od stabilnog plastičnog
materijala, bilo po kilometarskoj mreži. S obzirom da to što su inter-
vali mreže identični na svim listovima jednog razmera, racionalnije
je primeniti tu meru, jer otpada svako računanje dimenzija.
Strana A B : t/.,r= 690 km ; AB = [40,765] ■1,0003 = 40,777
Strana CD: ysr = 690 km; CD = [40,600] •1,0003 = 40,612
Strana BC: ysr= 70 0 km ; B C = [55,542] •1,0004 = 55,564
U uslovima postojanja razlika u dimenzijama strana, postavlja se pitanje
konstruisanja dvojne mreže. Ako bi se na listu čije su dimenzije izračunate u
datom primeru, pravougla mreža u preklopnoj zoni konstruisala nanošenjem
odsečaka mreže po stranama okvira, pojavila bi se odstupanja jednaka raz-
likama odgovarajućih strana u osnovnoj i preklopnoj zoni. Praktično rešenje
zadatka zavisiće od veličine tih odstupanja.

Primer. Date su geografske i pravougle koordinate temena lista karte f) Pravougla koordinatna mreža
1:50 000 i dužine odgovarajućih lukova na elipsoidu. Izračunati dužine stra-
na u Gaus-Krigerovoj projekciji u osnovnoj i preklopnoj zoni. Rešavanje praktičnih zadataka na osnovu geografske koorđinat-
ne mreže -v eom aje otežano na karti, jer istim stepenskim vredno-
17°15' [40,6001 17°30' stima meridijana i paralela, promenom položaja radne tačke, odgo-
D
43°15l varaju različite vrednosti njihovih dužina u linijskoj meri. Osim to-
у = 6 439 106 у = 6 459 404
£ = 4 789 804 £ = 4 789 652
ga, projekcije meridijana i paralela se na kartama obično ne seku
pod pravim uglovima,1 što još više komplikuje računske operacije
y = 5 682 684
у = 5 702 983
£ = 4 791 989 sa geografskim koordinatama. To su i razlozi zbog kojih se geograf-
£ = 4 792 566
ska mreža na topografskim kartama po pravilu ne nanosi unutar
6. osnovna
okvira lista, već samo naznačava između unutarnjeg i spoljnjeg
5. preklonna
okvira.
£ = 6 438 858 у = 6 459 238
£ = 4 762 036 £ = 4 761 884 Da bi se uprostio rad sa kartom, na sve vojnotopografske karte
у = 5 683430 se, pored osnovne kartografske mreže, nanosi i pravougla mreža.
у = 5 703 812
£ = 4 764 220
£ = 4 764 796 Svi zadaci po toj mreži rešavaju se sa lakoćom koja je svojstvena
43° pravouglom koordinatnom sistemu u ravni.
A [40,765] В
Pravougla mreža na topografskim kartama omogućuje;
a) Osnovna zona
1. jednostavnost određivanja pravouglih koordinata ^svake tačke
Strana A B : y ST= 450 km; po tom argumentu se sa desne strane dijagrama na karti, u granicama grafičke tačnosti;
pročita vrednost m = 0,9999. ______
Po jednačini (3.76) 2. jednostavnost nanošenja na kartu svake tačke na osnovu datih
AB = [ A B ] m
pravouglih koordinata;
= [40,765]-0,9999 3. laku i jednoznačnu identifikaciju tačaka i površina, kao i upro-
= [40,765] - (1 —0,0001)
šćeno računanje direkcionih uglova (pravouglih azimuta);
= [40 ,765 ]-0,00 4 4. uprošćeno ocenjivanje i merenje rastojanja na karti, jer pra-
AB = 40,761 cm vougla mreža predstavlja pogodan razmerni oslonac unutar
Strana CD: CD = [40,600]-(1-0,000 1) = 40,596 površine lista karte.
Strana BC: y Sr = 460 km
1 Ovo je slučaj i kod linija okvira u G K projekciji, iako je ona ugloverna.
BC = [55,542] -(1-0,000 1) = 55,536 Neupravnost nastaje usled zamene krivih linija njihovim tetivama.
 Matematički elementi karte
Osim navedenih prednosti, fiksna mreža kvadrata se može kori-
stiti u samom procesu izrade karte kao jedinstvena mera za fotogra-
fisanje originala ili njegovih delova, zatim kao matematička osnova
montažnih operacija. Takođe se na bazi mreže mogu od r e đ iv a ti de-
formacije koje nastaju usled skupljanja ili širen ja lw tije7}e r u tome
učestvuje i pravougla mreža. Na karti 1:5 000, kao i na planovima,
linije koordinatne mreže služe i za obrazovanje strana okvira listova.
Sistemi pravougle mreže i projekcije mogu biti isti, što je najbo-
lje rešenje, ili mreža može biti zasnovana na sistemu nevezanom sa
projekcijom u kojoj je karta izrađena. Kod nas se na karte izrađene
u Gaus-Krigerovoj projekciji nanosi pravougla mreža u Gaus-Krige-
rovom sistemu koordinata. Do II svetskog rata je, međutim, na karte
izrađene u poliedarskoj projekciji, nanošena mreža u Gaus-Krigero-
vom sistemu koordinata. U SAD je takođe na listove izrađene u Po-
liedarskoj projekciji nanošena pravougla mreža u UTM-sistemu ko-
ordinata. Sličan je bio slučaj i na karti Francuske 1:80 000 koja je
izrađena u Bonovoj projekciji, a mreža je nanošena u sistemu ь а т -
bertove konformne konusne projekcije. Ovaj raskorak je pre svega
posledica već izrađenih kartografskih Anaterijala-u-ranijevusvojenim
projekcijama i naknadnih saznanja о neophodnosti pravougle mreže
na vojnim kartama. Ta saznanja su naročito došla do izražaja u toku
I svetskog rata. Nemci su, prelaskom na dugotrajno pozicijsko rato-
vanje na zapadnom frontu, da bi zadovoljili upotrebu artiljerije, na-
nosili na svoje karte mrežu u Zoldnerovom koordinatnom sistemu,
kojim su se već ranije koristili u katastarskom premeru. No, s obzi-
rom na veliku širinu fronta u pravcu istok— zapad, moralo je biti
obrazovano pet koordinatnih područja — zona, što je prouzrokovalo
problem oko prelaska iz jedne zone u drugu. To je bio razlog što je
Zoldnerov sistem bio po završetku rata podvrgnut ozbiljnoj kritici
koja je vodila ubrzanom usvajanju Gaus-Krigerovog sistema koor-
dinata i pravougle mreže.
Mreža se po pravilu nanosi na karte zaključno sa razmerom
1:200 000 (1:250 000). Međusobna odstojanja apscisnih i orć'inatnih
linija mreže obično iznose: na karti 1:25 000 — 4 cm~ Г:50 000 — 2
ili 4 cm, 1:100 000 — 2 cm, 1:200 000 — 5 cm, 1:250 000 — 4 cm.
Pravougla mreža se po pravilu konstruiše istovremeno sa osnov-
nom kartografskom mrežom i to koordinatografom, na osnovu pra-
vouglih koordinata temena okvira.
190 Peterca Miroslav
Orijentacija pravougle u odnosu na kartografsku mrežu, tj. u od-
nosu na okvir lista karte, zavisi od geografskog položaja lista u okvi-
ru jedne Gaus-Krigerove zone. Ugao zakošenja tih dveju mreža od-
govara uglu zbližavanja meridijana у — vidi si. 3.17. Pravac zako-
šenja zavisi od toga da li se list karte nalazi istočno ili zapadno od
srednjeg meridijana dotične zone.
Zbog međusobne veze tačaka u graničnim delovima Gaus-Krige-
rovih zona, u određenoj dužinsk.oj zoni se nanosi dvojna mreža:
mreža osnovne zone u kojoj se list stvarno nalazi i preklopna ili se-
kundarna mreža susedne zone. To omogućava da se koordinate iste
tačke očitavaju u koordinatnim sistemima jedne i druge zone. Za
konstruisanje dvojne mreže potrebno je raspolagati pravouglim ko-
ordinatama temena okvira u sistemu koordinata obeju zona.
Ranije je naglašeno da naše karte, izrađene u Poliedarskoj pro-
jekciji, takođe sadrže Gaus-Krigerovu pravouglu mrežu. Radi toga
je potrebno, za temena okvira koja su ranije konstruisana u Poliedar-
skoj projekciji, izračunati Gaus-Krigerove pravougle koordinate. Po-
stupak daljeg nanošenja mreže je isti kao kod listova izrađenih u
Gaus-Krigerovoj projekciji. Pri tome zapravo postoje teoretske raz-
like u vrednostima dužina strana u jednoj i drugoj projekciji, ali su
one manje od grafičke tačnosti. To je lako dokazati: dimenzije strana
u Poliedarskoj projekciji su nedeformisane dužine ispravljenih lu-
kova meridijana i paralela, dok su strane u Gaus-Krigerovoj pro-
jekciji (dobijene iz redukovanih koordinata) opterećene relativnom
deformacijpm_odLz-1•10~4 do 4-1 •10~4. Pošto je reč о j ednom listu,
njegove strane mogu biti ekstremno deformisane ili samo za + , ili
samo za —1 - IO-4. Ako se za najdužu uzme strana od, 560 mm, mak-
/
simalna razlika iznosi 0,06 mm, što je manje od grafičke tačnosti.
3.3.9.3. Merkatorova projekcija
О širokoj primeni Merkatorove projekcije bilo je reči u temi о iz-
boru projekcije. Zbog svojih osobina ona se danas veoma često ko-
risti kako za karte krupnih, tako i za karte sitnih razmera. Kod nas
se sve pomorske karte razmera sitnijih od 1:20 000 izrađuju u toj
projekciji. Za planove luka i sidrišta u krupnijim razmerama, među-
tim, preporučuje se Gnomonska projekcija, Čije karakteristike više
odgovaraju za rad sa kartom na malom prostoru, gde su rastojanja
važnija od pravaca. Sva dalja izlaganja odnose se na primenu Mer-
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

katorove projekcije u izradi pomorskih karata. S obzirom na neke

specifičnosti u praktičnoj primeni koje do sada nisu obrađene u na-
šim udžbenicima, izlaganje je popraćeno i primerima računanja.
a) Karakteristike projekcije
b) Formule za računanje
Svaki list karte ima svoj koordinatni sistem koji sačinjavaju pro-
jekcija paralele ср^ kao у - osa i projekcija meridijana \w kao x-osa.
Koordinatne razlike Ау i Ах su razlike duž meridijana i paralela u
projekciji.

Projekcija pomorskih karata je konformna projekcija na uprav- Poš+o se sve ordinate rabunaju na konstrukcionoj širini dotičnog
nom cilindru koji seče Zemljin elipsoid po izabranim paralelama. lista karte, biće
Kartografskar-mreža svakog lista karte se računa na odgovarajućoj у — — Nk cos cp/„. •X (3.79)
sekućoj paraleli koja se naziva konstrukcionom širinom dotičnog li- P
sta. Po pravilu, za konstrukcionu širinu jednog lista karte uzima se Rastojanje duž meridijana, od Ekvatora do neke paralele cp biće
njegova srednja ili njoj najbliža pogodna paralela. Na novoj obalnoj
(3.80)
pomorskoj karti razmera 1:100 000, za konstrukcionu širinu se uzi-
ma srednja paralela zaokružena na ceo minut. Tako, na primer, za
U praksi, međutim, nije uobičajeno da se koordinate računaju po
list te karte br. 243, čije približne koordinate temena okvira iznose
formulama (3.79) i (3.80), već pomoću tzv. uvećane širine ф'м i du-
cp/v= 42°19'00" žine y k.

<ps = 41°45'30" cp'и je dužina meridijanskog luka u minutama od Ekvatora do

neke paralele cp, a y k je dužina luka od jedne minute na paraleli срл.
>4F= 1 8o33'00"
Pošto je meridijanski luk u projekciji veći od odgovarajućeg luka na
Хк=19о40'15" elipsoiduyba_veličina naziva se uvećanom širinom.

Ako vrednost X u formuli (3.79) iznosi l' to će biti

кw к F.

Ук~ ~7 Nk cos <рл

P
Pošto je y k dužina 1' sekuće paralele, dužina ordinate duž te para-
lele lista, od početnog meridijana do nekog drugog meridijana biće
v
У = Ук-К (3.81)

Polazeći od (3.80) dobija se:

Ф’
S SI. 3.23. Okvir pomorske karte.
x = — Nk cos cpA-
P

vrednost srednje paralele iznosi

logU

Х = Ук'(?'и (3.82)

a vrednost konstrukcione širine gde je

42°02'00" Фw= log U izraz za uvećanu širinu u minutima, a

Mod
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav

tg Г45» + |Л Za logaritamski rad, a uzimajući u obzir da je

rt
Mod tg/450 + 1 j log — — = [ 5 676 64081
Mod

sin 'к = e •sin ф dobij a se izraz:

log у —log 1 000 + log cos ф^. + colog u + co log[2]fc+ log
Računajući razlike geografskih dužina i uvećanih širina date tač-
log x = log 1 000 + log cos cp^ + colog u + co log [2]fc+
ke ф, X od koordinatnog početka, za koji se uzima jugozapadno teme
lista ф5, \w, dobijajući vrednosti u razmeru karte i milimetrima, + [5 676 6408]+ lo g log U
konačno će biti: stavljajući
1.000
Дy = -------- -ук-АК = џ-Ак log A = log 1 000 + log cos фй + colog u + colog [2]*
и
(3.83) log В = log A + [5 676 6408]
1.000
Ax =
Дх •y k•Дф'м= џ •Дф'м
и biće definitivno:
gde su log У—log A + log
(3.85)
Ал, (X Xpj/) , Дф u ф u ф ms log x = lo g B + log log U
Vrednosti
и — imenitelj razmera ( м =
\ и) colog [2 ];..= log - d - = log
[2]fe p
Vrednosti funkcija „ у к” i „фV’ date su u posebnim tablicama. Vred-
nosti „ у /с” su utabličene u intervalu od pet minuta geografske širine, za svaki minut širine date su u geodetskim tablicama. Vrednosti
a ,, ф У ’ za svaki minut. Vrednosti unutar datog intervala dobij aj u se log U ili log log U nalaze se u nekim kartografskim tablicama.
linearnom interpolacijom. Izvodi iz tablica za naše širine, izračunate
Ranije je naglašeno da su za list br. 243, a tako i za sve ostale li-
na elipsoidu Besela, dati su u Hidrografskom godišnjaku 1963, izda- stove, date približne geografske koordinate temena okvira. U toku
nja HI JRM. redakcijskog projektovanja utvrđuju se definitivne koordinate teme-
U slučaju da se ne raspolaže tablicama uvećanih širina i dužina na. Za novu obalnu pomorsku kartu razmera 1:100 000, te dimenzije
lukova paralela, formule (3.79) i (3.80) mogu se preurediti .na slede- su utvrđene na 93x62 cm za sve listove koji su dužom stranom ori-
ći način: jentisani u pravcu istok— zapad, odnosno 63 x92 cm za listove koji
su dužom stranom orijentisani u pravcu sever— jug. Time se obezbe-
Nk X"
У ■= COS ф /j • h — COS ф/г đuju iste dimenzije svih jednako orijentisanih listova. Za razliku od
Р" [2] k linija okvira topografskih karata, na pomorskim kartama granični
1 Р" i meriđijanf Г paralele nisu^u svim slučajevima celi stepeni ili mi-
cos срк • -----•— -— • log U
[2\k Mod nuti, već se listovi karte istog razmera međusobno mogu razlikovati
u lučnim vrednostima. Pomorske karte se izrađuju sa međusobnim
Koordinate u razmeri karte i milimetrima biće:
preklapanjem sadržaja na susednim listovima.

P rim er raču na nja

Za list o baln e p om or sk e k arte br. 243, raz me r 1:100 000, m eto d om u v eć an ih

širina, izračunati pr a vo u g le k oor din ate temena ok v ira i k arto gr afsku m režu u
intervalu od 10'; ср/г= 4 2 ° 0 2 '.
 Matematički elementi karte g
195 Peterca Miroslav

Kontrolna računanja izvesti po formulama: Prema formulama (3.83) računaju se koordinatne razlike:
(Ау) - џ(АХ)' A y + (Ay) = a Rastojanja u mm u razmeru
Meridijani Kontrola
(Ах) = џ(АХ'и) Ах + (Ах) = Ъ X а = Ду + (Ду)
Ду (Ду)
gde su Хго 0,00 j 931,47 931,47

X, 96,60 834,87 931,47

(ДА)' — (ky —X )' (АФ'«) =ф'илг“ ф'«
X, 234,59 698,88 931,47

A w A X, X3 \ 372,59 558,88 931,47

ФN X4 510,58 420,89 931,47

(a x ) 648,58 282,89 931,47

1 i'C) 786,58 144,89 931,47

Ф
j ^ л7 924,57 6,90 j 931,47
Д X

i XE ! 931,47 0,00 1 931,47 i

Ф,
Д у - - 4 ----------(д у).
----------------- a------------ I
Paralele Rastojanja u mm u razmeru Kontrola
Ф Ь= Дх + (Дх)
i Дх (Дх)
Iz tablica po argumentu <p*: — ----------- ...
ф.\’ 620,14 0,00 620,14
Ш.'=1 379 959 mm [pošto je vrednost data u mm, to se ne množi sa 1 000
Фз 453,00 167,14 620,14
prema (3.83)]
! Фг 267,75 352,39 620,14

p. = 13,7995 9 mm u razmeru Ф1 82,99 537,15 620,14

1 фз 0,00 620,14 620,14

Iz tablice se po argumentu © izvade vrednosti <р'и i obrazuju razlike cp'u i
kontrolne razlike (Дф'и):

ф Фи Аф « (Аф'«)
3.3.10. Projekcije Međunarodne karte soeta 1:1 000 000

<PJV 42°19'00" 2791'8Я0 44'939 1 О'О Stavovi rezolucija donetih u Londonu 1909, Parizu 1913. i Bonu
фя 42°10'00" 2779'76Я 32'827 12'112 1962. godfrre koji se odnose na projekciju, mogu se sažeti sledećim
ф2 42°00'00" 2766'344 19'403 25'538 postavkama:
Ф1 41°50'00" 2752'955 6'014 38'925 1. meridijani moraju biti predstavljeni pravim linijama;
Фб 41°45'30" 2746'941 О'О 44'939 2. paralele moraju biti luci krugova čiji centri leže na produžetku
srednjeg meridijana.

Obrazuju se razlike AX':

I 3.3.10.1. Modificirana polikonusna projekcija
Хи> X, А2 7-з Х4 хэ 7-г >-Е
1
Gornje uslove zadovoljava modificirana polikonusna projekcija
о
00

X
СЛ

18° 33' 00" 18° 40' 19® 00' 19° 10' 19°20' 19°30' 19® 40' 19° 40 15" i koja je usvojena za izraau ivIKS, sa sledećim karakteristikama:
о

Л X' О'О 07' 17' 27' 37' 47' 57' 67' 67'5 j Računanje i konstrukcija projekcije obavljaju se nezavisno za sva-
! ki list karte, što znači da se svaki list zasebno projektuje na ravan.
 Matematički elementi karte
198 Peterca Miroslav

Srednji meridijan predstavlja osnovnu liniju za konstrukciju i osu

simetrije lista. Srednji meridijan se deli na jednake delove koji od- у = N ctg ф sin 0 I
govaraju vrednosti jednog stepena. Kroz te tačke izvlače se luci kru- x = N ctg ф(1 —cos 0) > (3.86)
gova koji predstavljaju paralele. Poluprečnik svakog kruga je 0 = X sin ф
N ctg ф, gde je N — poluprečnik krivine prvog vertikala za tu širinu,
a ф — širina odgovarajuće p arale le. ----------- ч Formule (3.86) su identične formulama Američke polikonusne pro-
jekcije, što znači da se računanje i konstruisanje krajnjih paralela
Duž krajnjih paralela, ij. duž lukova krugova koji predstavljaju obavljaju na identičan način.
okvir lista karte, sačuvane su stvarne dužine paralela u razmeru
Modifikacija nasiaje pri računanju dužine srednjeg meridijana u
karte.
projekciji. Dok je kod Američke polikonusne projekcijerazmer duž
Korespondentne tačke na krajnjim paralelama spajaju se pravim srednjeg meridijana m —1, kod projekcije MKS skraćuje se za ve-
linijama koje predstavljaju meridijane. ličinu
s = 0,271 mm cos'2 ф (3.87)
Meridijani udaljeni 2° istočno od srednjeg meridijana su nedefor-
misani. Da bi se to postiglo, dužina srednjeg meridijana je nešto ma-
a) Korišćenje tablica
nja od njegove stvarne dužine. Te korekcije su date u tabeli A .l
koja je sastavni deo propisanih tehničkih uslova. Sastavni deo međunarodnih tehničkih specifikacija za izradu MKS
su i tablice sa svim podacima potrebnim za konstruisanje listova.
Prilikom određivanja projekcije pošlo se od opštih osobina poli-
konusnih projekcija, u kombinaciji sa polikonusnom projekcijom Tablice su izračunate na elipsoidu adaptiranom za MKS, čija je
kojom se koristi služba američkog „ Obalnog i geodetskog -premera” / karakteristika to što mu se vrednosti veoma malo razlikuju od elip-
koja se često zove i Američka polikonusna projekcija. soida Klarka (1880). Računanje je obavljeno koristeći se sledećim
vrednostima:
Sistem koordinata za računanje i konstruisanje lista karte je sle-
a= 6 378,24 km
deći:
~ b = 6 356,56 km
Smatra se da te vrednosti zadovoljavaju sve danas korišćene vred-
nosti Zemljinih osa.
Razmotrimo razlike u elementima za konstruisanje koje nastaju
usled zamene elipsoida Besela sa elipsoidom koji je korišćen u datim
tablicama.
Polazeći od formule (3.86) za računanje у, promeni vrednosti Ze-
mljinih poluosa uslediće promena ordinate
Ay = AN ctg ф sin 0 (3.88)
pošto je
Formule za računanje pravouglih koordinata, u sistemu gde je
projekcija srednjeg meridijana svakog-lista apscisna nsa.vsistema, a N = —= ^ = = = = —
tangenta u tački preseka paralela sa najvećom i najmanjom širinom |' 1—e2 sin2 ф W
jednog lista sa srednjim meridijanom ordinatna osa sistema, glase: zanemarujući promenu geodetske funkcije W usled promene ,,e” ,
promena N će biti
1 „C o ast and Ge ode tic S u r ve y” . Aa Aa
 Matematički elementi karte
2QQ Peterca Miroslav

Pošto su kod nas obično utabličene logaritamske vrednosti N, naj-

za format lista 9X4°. Za drugačija proširivanja, rad je potpuno ana-
jednostavnije je
log AN = log Да + log IV—log a (3.90) logan.

Za širinski pojas između cp= 32° i ф = 56°, sa vređnošću
aMKS —aBesei=843 m, po formuli (3.88) dobije se
Na ф= 32°, za X = 3° Ду3= 25 m
Na ф= 56°, za k = 3° Ду3= 37 m
Najveća razlika u ordinati će, znači, iznositi 0,04 mm od srednjeg,
odnosno 0,4)8' mm od prvog meridijana jednog lista.
Razlike po apscisnoj osi izraziće se uglavnom kroz razlike dužina
srednjih meridijana. Razlike Ах prema (3.86) potpuno su beznačaj-
ne. Vrednost srednjeg meridijana između 32 i 36° paralele je na elip-
soidu MKS duža za 0,04 mm, a između 52 i 56° paralele za 0,06 mm,
Rečeno je da se kod MKS projektu je svaki list zasebno na ravan
i da su, sledstveno tome, sve osobine projekcije prilagođene jednom
listu osnovnog formata. Te osobine ostaju nepromenjene i kod pro-
širivanja formata.
Očigledno je da tačke 2', 1', 0' čije su koordinate date u sistemu
y'o'x', treba transformirati u sistem уох. Prema si. 3.26 potrebno je
izvršiti translaciju za veličinu y 0>i x 0> na južnoj, za y(0y i X(0y na se-
vernoj paraleli, i rotaciju za ugao б.
\

od odgovarajućih dužina na elipsoidu Besela.

Na elipsoidu Krasovskog, i jedna i druga razlika u navedenom

širinskom pojasu ne prelazi 0,02 mm.
Očigledno je da tablice koje su sastavni deo tehničkih uslova za
izradu MKS, praktično zadovoljavaju i vrednosti Beselovog elipso-
ida, jer su razlike manje od grafičke tačnosti konstruisanja sračuna-
tih podataka. Kod korišćenja kartografskog materijala stranog izda-
nja. ne treba voditi računa о elipsoidu koji je korišćen za konstrui-
sanje kartografske mreže.

b) Prošireni formati listova

Podaci u tabelama A .l i A.2 odnose se na osnovne formate listova

koji iznose 6° po geografskoj dužini i 4° po geografskoj širini, u širin-
skom pojasu od 0 do 60°. Za širinski pojas od 60 do 76° osnovni for-
mat iznosi po dužini 12°, a od 76° do 84 iznosi 24°.
SI. 3.26. Elem enti rač unan ja prošireni h form a ta listova.
Konferencija u Bonu 1962. godine zauzela je elastičniji stav о pi-
tanju podele na listove. Pored spajanja dva ili više listova jednog te Ugao о se sračunava po obrascu
istog širinskog pojasa, data je mogućnost i drugačijih proširivanja
listova po dužini, ukoliko to iziskuje potpuno obuhvatanje neke te- tg — = -V:i -V(3) (3.91)
ritorije. 2 -^(з)

Nas interesuje načičn računanja elemenata za konstruisanje proši- Iz slike je lako izvesti formule za računanje pravouglih koordinata
renih formata listova. Objasniće se dobij an je pravouglih koordinata tačaka u sistemu уох, odnosno y'o'x'.
 Matematički elementi karte

202 Pet efca~Ivl iroslav

Konačni izrazi glase:

Prema formulama (3.92) izračunaju se koordinate tačaka južne paralele, a
Уо' = x 3 sin б + у з(1 + COS б) prema formulama

х 0'= сс3(1 —cos б) + у 3 sin б У(0)' = х (1) sin 5 + y(3)(l + cos б)

ХФУ— *( 3)U - cos б) + г/{3) sin б itd.

Уг = Уо' —У\ c o s б + Xj
х 1' = х ()' —у 1 sin б +
Уу —Уо'~У ‘2 cos б —х -2 sin б
sin б (3.92)
koordinate tačaka severne paralele.
cos б
Da bi se koordinate svih tačaka svele na jedan koordinatni početak (u
tački „о"), apscisama tačaka severne paralele se dobije vrednost S/c-

Izvod sračunatih podataka:

х 2'—х 0>—у 2 sin б + х 2 cos б
Vrednost u mm u razmeru

Prilikom računanja koordinata tačaka na severnoj paraleli; ugao б R a zli ke d u ži n a o d sred. m e r id ija n a o s n o v n o g lista

ostaje isti, dok se ostale vrednosti računaju na osnovu koordinata ф

0° ± 10 ±2 ° ±3 ° ± 4° ± 5° ±6 °
tačalka na toj paraleli. Produžavanje osnovnog lista na zapad računa i
se po istim formulama. У 0.0 62.394 124,774 187,128 249,449 311,72a 373,929
56°
445,132 445,583 446,938 449.194 452,222 456.150 460,979
Za kontrolu se mogu sračunati dužine meridijanskih strana koje
у 0,0 68,679 137,3451 205,985 274,578 343,118 41 1,5 9!
moraju biti jednake odgovarajućim dužinama osnovnog lista. 52°
X 0,0 0,472 1,889 4,250 7,705 12,103 17,444
■

Primer. Izračunati podatke za konstruisanje lista koji obuhvata teritoriju

od 0 do 9° geografske dužine i od 52° do 56° po geografskoj širini.
1. Iz tabele A .l uzme se skraćena dužina srednjeg meridijana
S/f = 445,132 mm u razmeru
Iz tabele A .2 uzmu se koordinate presečnih tačaka meridijana sa kraj-
njim paralelama za osnovni format lista.
Kontrola računanja: Dužina meridijana, čija razlika dužina od srednjeg
meridijana iznosi 6°, jednaka je dužini srednjeg meridijana osnovnog lista.
Dužine meridijana, čije razlike iznose 5°, odnosno 4°, jednake su dužinama
meridijana čije razlike iznose 1°, odnosno 2° od srednjeg meridijana osnovnog
lista. Dužine se računaju iz koordinata krajnjih tačaka.
c) Konstruisanje paralela

Vrednosti u mm i razmeru
U praksi se paralele najčešće konstruišu deljenjem svih meridijana
na jednake delove i spajanjem tako4dobijenih susednih tačaka istih
Razlike dužina od sred. merid. osnovnog lista
ф širina pravim linijama. Umesto deljenja meridijana, mogu se izra-
±1° ±2 ° 1 ±3 ° čunati koordinate tačaka za unutarnje paralele jednostavnom
JU
Sfi° У 62,394 124,774 187,128 porcionalnom interpolacijom. između tačaka krajnjih paralela. U tom
X 0,451 1,806 4,062
slučaju se presečne tačke nanose koordinatografom, istovremeno
O 2.° 1 У
S i- 68,679 137,345 205,985 sa tačkama krajnjih paralela.
1 x 0,472 1,889 4,250
Tako će za meridijan koji je za ±1° udaljen od srednjeg meri-
dijana biti za dati primer:
2. Izračunaju se koordinate tačaka proširenog deia lista u sistemu уох
T i-T d )
Prema formuli (3.91) biće: Убз = Уг ■Vi-o-
A б Уз~У(з) 205,985-187.128
tg V2 = X(3
----------
)~x3 = 449,192-4.250
= 0.042 381
^53 — ^ 1 + ' j = x 1+ b
б = 4°51'12"92 sin б = 0,084 610 4
cos б = 0,996 414
Уь± —У\~'2а
^54 = ^1 + 2b
 Matematički elementi karte 203 204 Peterca Miroslav

У55 = Vi “ За Koordinate preseka krajnjih paralela i meridijana u MILIMETRIMA*

x 55= x t + 3b A. 2

Postupak za ostale meridijane je isti.

Razlike dužina od srednjeg meridijana
Širina Koordinate
1° ! 2° 3°
0° Kilometara у 111,321 222,642
Tablica skraćenih dužina na srednjem meridijanu u MILIMETRIMA* 333j964
Kilometara х 0,000 0,000 0,000
A. 1
4° Kilometara у 111,050 222,105 333,155
Kilometara х 0,068 : 0,270 0,608
Dužine skraćenih
Prirodne dužine 8° ч -г- -Kilom etara у
lukova srednjih 110,244 i 220,490 — 330,733
lukova meridi- Iznosi Kilometara х
Sirina meridijana u pro- 0,134 ! 0,536 1,205
jana od 4° u ki- skraćivanja i
jekciji. Milimetri u
lometrima 12° Kilometara у 108,904 217,807 326,708
razmeru 1:1 000 000
Kilometara х 0,198 0,790 1,778
16° Kilometara у 107.036 i 214,070 321;098
od 0° do 4° 442,270 0,270 442,000 Kilometara х 0,257 1,030 2,317

О 0
442,046

to
od 4° do 8° 442,314 0,268 Kilometara у 104,648 209,294 313,931
Kilometara х 0,312 1,249 2,811
od 8° do 12° 442,401 0,263 442,138
.24° Kilometara у 101,753 203,501
442,529 305,240
od 12* do 16° 0,254 442,275 Kilometara х 0,361 1,445 3,250

00о
od 16° do 20° 442,695 0,245 442,450

to
Kilometara у 98,363 196,720 295,063
Kilometara х 0,403 1,612 3,627 :
od 20° do 24° 442,897 0,233 442,664
j
32° Kilometara у 94,495 188,980
od 24° do 28° 443,131 0,219 442,912 283,450
Kilometara х 0,437 1,748 3,933
od 28° do 32° 443,392 0,203 443,189

оСО
СО
Kilometara у 90,165 180,320 270,457
od 32° do 36° 443,676 0,187 443,489 Kilometara х 0,462 1,850 4,162

оО
Th
od 36° do 40° 443,976 0,169 443,807 Kilometara у 85,395 170,779 256,142 i
Kilometara х 0,479 1,916 4,311
od 40° do 44° 444,287 0,150 444,137 i j

О
Kilometara у 80,207 160,403 240,575
od 44° do 48° 444,603 0,131 444,472 Kilometara х 0,486 1,945 4,375

СО О
od 48° do 52° 444,918 0,112 444,806 Kilometara у 74,626 149,240 223.829
Kilometara х 0,484 1,936 4,355
od 52° do 56° 445,225 0,093 445,132
52° Kilometara у 68,679 137,345 205,985
od 56° do 60° 445,520 0,076 445,444 Kilometara х 0,472 1,889 4,250
od 60° do-64° 445,795 0,240 1------------445,555 56° Kilometara у A 62,394
I 124,774 187,128
od 64° do 68° 446,046 Kilometara х 0,451 1,806 4,062
0,181 i 445,866

О
со
о
446,267 Kilometara у 55,801 111,589 167,351
od 68° do 72° 0.128 446,139
Kilometara х 0,422 1,687 3,795
od 72° do 76° 446,455 0,083 446,371
2° 4° 6°
od 76° do 80° 446,604 0,191 446,413

od 80° do 84° 446,713 0,087 446,627 60° Kilometara у 111,589 223,075 334,358
Kilometara х 1,687 6,746 15,172
64° Kilometara у 97,853 195,609 293,173
1 Kilometara х 1,535 6,139 13,807
* Tablica iz UN Technical Conference on the International Map od the ! б*г Kilometara у 83,633 167,179 — 250,549
World on the Millionth Scale, Vol. 2, Bonn 1962. i Kilometara х 1,353 ј 5,413 12,173
 Matematički elementi karte

206 Peterca Miroslav

Razlike dužina od srednjeg meridijana |

Širina Koordinate б ugao zbližavanja meridijana u projekciji
r 2° 3°

72’ Kilometara у 69,000 137.924 206,695 Ф1} qx2 širine standardnih paralela koje se preslikavaju bez de-
Kilometara х 1,145 4,589 19,301 formacija.
76° Kilometara у 54,025 107,9 >7 161,826
Kilometara х 0,915 3,659 8,229
!
4° 8° 12°

76’ Kilometara у 107,987 215,479 321,983

Kilometara х 3,659 14,619 32,829

80° ! Kilometara у 77,518 154,669 231,089

Kilometara : 2,666 10,651 23,917
0
00
rb

Kilometara у 46,664 93,104 139.095

Kilometara х 1,621 6,475 14,539

3.3.10.2. Lambertova konformna konusna projekcija

Ranije je naglašeno da je Tehnička konferencija OUN za MKS, odr-

žana u Bonu 1962. godine, dopunila Londonsku (1909) i Parišku
(1913) rezoluciju i u pogledu projekcijeT'Nhimev'ursvim-slučajevima
kada primena Modificirane polikonusne projekcije iz bilo kog raz-
loga prouzrokuje teškoće, preporučuje se Lambertova konformna
konusna projekcija sa dve standardne paralele. Projektovanje se vrši
po odvojenim širinskim pojasevima od 4°, što odgovara širinskoj podeli
listova MKS i MVK.Geografske širine standardnih paralela duž kojih SI. 3.27. Položaj tačke T u
je razmer jednak jedinici, su unapred određene. Ova projekcija se Lambertovoj konformnoj ko-
nusnoj projekciji.
može primeniti za širinski pojas između 84°N i 80°S,

Za listove karte polarnih regiona od 84°N i južno od 80°S, koristi se Između proizvoljne tačke (cp, X) na elipsoidu i odgovarajuće tačke
Polarna stereografska projekcija. {х, у)1 u konformnoj konusnoj projekciji sa dve standardne para-
lele, postoje odnosi
Pošto se Lambertova konformna konusna i Polarna stereografska
projekcija koriste za izradu Međunarodne vazduhoplovne karte raz- x = p-s in б )
(3.93)
mera 1:1 000 000, na ovaj način je omogućeno da se obe karte izra- У= P s-p-cos б)
đuju u istim projekcijama.
Jednačine za računanje parametara iz (3.93) glase
a) Oznake irformule za računanje 4 К
<ps, <Pn širine krajnjih paralela jednog lista 4 - p — У* (3.94)
б—a(k —X0)
Ps, Pi, p2>P poluprečnici odgovarajućih paralela u projekciji
б = а- ДХ
* Tablica iz: UN Technical Conference on the International Map of/№&£■'■
World on the Millionth Scale, Vol. 2, Bonn 1962. 1 Zbog lakšeg korišćenja međunarodne tehničke dokumentacije, zadržana
IDV - je orijentacija koordinatnih osa prema tim publikacijama.
 Matematički elementi karte
Peterca Miroslav
208

u kojima su
tg ( 45° + —Л
а, К — konstante određene uslovima projekcije u = _

X,0 — dužina srednjeg meridijana lista. tg « Г 4 5 0 +

Jednačina za računanje modula delimičnog razmera glasi sin 'Ј' = e •sin cp

а -К „ a2—b2
m= n-- (3.95) e2 = ---------
a 2

r = N ■cos ф
Pod zadatim uslovom da modul razmera na zadatim standardnim
paralelama iznosi U primeni projekcije za MKS i MVK koriste se tablice sa izra-
čunatim vrednostima pravouglih koordinata х i у.

iz (3.95) dobiju se elementi za računanje projekcije. b) Usvojene specifikacije za MKS i MVK

Konstante a i К računaju se po formulama
lo g r j- l o g r *
log l/2—log Ut
Ui ■r t
к =
a a
Veličine ТЈ^ i r određene su izrazima
Sva računanj a_jsju izvršena na Međunarodnom elipsoidu, sa para-
metrima
a = 6 378 388,000 m
(3.96) b = 6 356 911,946 m
U? •г2
Za standardne paralele uzete su one koje su za 1/6 širine lista uda-
ljene pd južne, odnosno severne paralele. Šema jednog lista u zoni К
data Je na si. 3.28.

*) Veličina određena izrazom

ф
M
<7 = In L/ = j — cf ф
о

naziva se izometrijskom ili konformnom širinom i ima važnu ulogu kod kon -
formnog projektovanja elipsoida na ravan. U literaturi se nailazi na različito
izvedene oblike te veličine:
ф
VI Г 1 — e2 dф Cf 1 cos ф
d cp
г Р ) 1—e2-sin2cp cos cp I Icoscp 1—ć2sin2cp
0
о о о
ф ЧГ
dW
- fJ —
COS cp - * fJ C O S MC

= In tgj^45°+ - y ] - <?.ln tg ^45° + y J

1 1 + s in ф e 1 + e sin cp
= — In ---------------- — — I n ------------------
2 1 — sin cp 2 1 — e sin cp
SI. 3.28. б е т а lista karte 1:1 000 000.
 Matematički elementi karte 10 Peterca Miroslav
209

U aneksu II.B Međunarodne instrukcije za izradu MKS,1 u tab-

licama B.l utabličene su pravougle koordinate х i у listova između
О - со СО s O
4

481.030
О СМ СМ О

516.682
4 UA so о OS гЧ О О О см г - 4
0° i 84° širine. Ako se želi konstruisati kartografska mreža bez ko- о
NO
о 8 ГА Os
гЧ - 4
u a Os
см с о
s o СО
Г А СМ
Cs- 4 3
4 43
СО U A
UA о
os
43 3 -
ЧЧ
СМ и л
O s см
ГА Г \
гЧ гЧ
со со Q Os 43 UA см О со им 4 <4 C s- СМ
ordinatografa, koriste se vrednosti a i b iz tablica B.2. Vrednosti з з
UA
Я Р
UA 8 5
5 5
U A ,4
О ГА
u a СМ
Os Qs
4 CM
O s UA
4 ГА
со о
4 4
СО 4 3
4 4
Cs - c s -
4 ил

х, у i а, b izračunate su za intervale od 30' po geografskoj širini, sa о 1 8

гЧ О
СМ Г А
43 СМ г -
Os ua S c ?
4 гЧ
43 £4
Os ГА
O s СО
С О СО гЧ О ГА 4
ГА О см u a 43 £ 5 Г А -4 со со см см 43 43 гЧ 1i
----
43 г а
ил ил
Q
О
О
OS
ГА 43
4 4
proširenjem od 30' u odnosu na normalan format lista. Odstojanja О
иЛ ГА UA
Cs- гЧ
Os О
4 3 С "-
UA 43 CM г Ч
4 3 СО
СО 4 3
U4 ГА
UA см
UA O s
г Ч C s-
UA 4 СО Г А
4 О
4
4 со
ил
гЧ ГА О - Os
4 -4 - 4 гЧ 4 СМ
Г А 43
4
od srednjeg meridijana ДХ iznose:
4 CM 4 ГА 4 4 4 4 5 5 ил

О ГА ts - о C S- о 43 43 u\ ua 4 4 3

О
ГА 43
гЧ ua
S 3
СО О
о со
- 4 СО
43 О
гЧ Г А
SO Г А
CM Г А
Q s Cs-
СО 4 3
43 гЧ i s
88
см О
с о см
UA Г А
О ил
4
И
ил
см
cs - о
za <p= 0°— 36°-»Дк = 4° LTV
О СМ 4 3 СО
i i
ГА ГА О СО С^ 4 ГА Os О UA 4 s d

48 8
£> 14
Г А гН см 4 3 см см CM г- i г а гЧ СО гЧ 4 1 8 О ил

(K o n fo r m n a
О ч О
гЧ
za ф= 36°— 52° —>Дк = 6° interval Дк = 0°30' 4 -4 4 -4 гЧ 4 СМ 4 CM 4 ГА 4 4 4 4 ил ГА UA

О Г - 4 О O ' - £>- О см Г А C s- so so O s UA
8 —1 4
00 1
гЧ cs - i О
za cp= 52°— 56° —>ДХ =10° О
О
г а
UA Г '-
•Ч r - i СМ 4 3
CM O s
ГА О -4
О 4 “
ua
O s Os
4 Os
C s- Г А
UA 4
u a cg
43 $
ГА 4
C s- г а со
О
О
О
ГА
СО
Os со
r-i
4 сч о СО s o UA гЧ CM t 4- O s см 4 3 CO ГА ГА Q Os
to гЧ 5 8 d d C s - 13- C s- г а £ 4 CO sO 4 s£> O s 43 и л 45 О i i

za_.cp = 56°— 72° —>ДX= 10' ГА ГА ГА гЧ Г А гЧ Г А CM Г А CM ГА ГА ГА ГА ГА 4 ГА и л ГА и л

interval ДХ=1° UN гЧ гЧ «А • О - 43 U A СО СМ СМ ____ C s- r-i CM s O S3 4

4
za ф= 72°— 76°->ДХ = 22 'а О гЧ đ~ UN U A
со OS
Os Qs
5
г а
8
4
о
СО O s
3 § 3
CM Г А
Ч Ч
см см
О га
CM '— i
4 СО
г л «Ч
СО Г А
гл
СМ СО

konusna projekcija sa dve standardne par alele)

4
d гЧ r-i r-i

preseka paralela i meridijana u KILOMETRIMA

•i-----j ГА со со 43 4 ГА О UA СО о so sd ГА ' о г ! СО гм
i™ -4 43 Г А гЧ ГА Г — Г А CM Г А CO СМ 4 CM O s см и л см О гЧ 43
13 ГА Г А гЧ <4
za ф= 76°— 84°—>Дк = 22°ј interval A\=2°
ГА ГА Г А CM Г А CM ГА ГА ГА ГА ГА 4 ГА ил ГЛ и л

СО Qs 4 гЧ Г А
О о О - UA О UA
Os о О со
C s- г Ч
cm eg
C A sO
Г А СО
sO 4 ГА Г -
Os га
ГА О
СМ 4
CM Q
и л SO
о см
СО о
e о
ГА гЧ гЧ CS 43 8 3 ГА 43 S S CO u a UA О СМ и л О О Cs - и л -4 r-i
ГА 'гЧ* 4 3 СО г Ч 43 С4 4 СМ см с о Os ГА Cs - о им 4 ГА О О ил СО гЧ
Delovi tablica B.l i B.2 koje se odnose na zonu К nalaze se u tu c
о
о
ГА
О 43
СМ
O s гЧ
СМ г Ч
Os г -
см г Ч
O s CM
см см
CO CO
cm cm
СО Г А
СМ Г А
СО O s
СМ Г А
СО и л
СМ 4
со О
CM U A
Cs— 4 3
см и л

prilogu. с* СМ Г А
С4- см
so г а г Ч см
СО Г А
4 3 СМ
Г А СМ
—1
i
Os О
Os 4 3 s£3 гЧ O s
о со
ил О
ил Os
Os ил Г А CS - и л см
13
о
О Ч иЛ
ч ч
CM U A ГА О f Г А UA UN 4 ил ОS 8 S
43 Г А
43 О
гЧ O s
C s- и л
ГА
СО 4
UA
43 О
UA43
-4 UA
UA н
СМ г Ч
U A C s-
О so
4
со гЧ 43 С4 4 СМ СО с г

Razlike pravouglih koordinata u okviru jednog lista osnovnog

С/3 U A CM со 4 О ГА ил
см СМ СМ г Ч СМ гЧ CM CM CM CM č ? P СМ Г А i i н CM и л
13
formata, nastale usled primene Međunarodnog, umesto elipsoida о С -г Ч U A СМ Г А гЧ CM O s гЧ s o О Os О 4 гЧ Cs- 4 3 U< O s СМ 4
О
ГА
UA - Т
гЧ гЧ
rA sO
UA 43
3 8
Os r-i
О Г -
СМ 4 3
CssO
so r 4 UA 43
О 43
ГА 43
4 гЧ
о
to 4 3
со СО О
г Ч СМ
sO 4
и л C s-
^ г
Os г л
-1
о О
korišćenog za računanje tablica koordinata Modificirane polikonus- с
СМ UN ГА Г А СО
гЧ UA
гЧ -4 О O s. to UA
О CM
C 's о
о со
UA43
О ГА
Г А гЧ
О Os
CM Cs-
88 со со
Os ил
Й
CZ СМ đ d 3 5 CM CM см см СМ Г А СМ Г А 8 5 СМ и л <— ( и л

ne projekcije, potpuno su beznačajne. Razlike u kartografskoj mreži, О Г - CN О so

5 3 ГА ГА -4 ua
ГА sO SO cm
4 £4
Os со CM Q s
UA tO
UA О
и л гЧ
со 4 О ил см c g
2
nastale usled primene različitih projekcija, rezultat su različitih
sO Os so s
13
с/з о
СМ
н о СО U A UA О 3 5 Os o 8 1 ГА О О 43 S in 4 sO гЧ см
см см О £> Os ГА UA Os
О о -
4 UA ГА О гЧ sO
8r-i 8 о C s-

vrednosti modula linijskog razmera na karakterističnim pravcima. .

гЧ
С4- U A
гЧ
sO гЧ
гЧ гЧ
3 8
гЧ гЧ
8
r-i
5
CM
4 3 £s_
H CM
SO Г А
гЧ Г А
sO O s
гЧ Г А 5 5 ил
и\ ил
r-iил

Na si. 3.29 date su vrednosti koje se odnose na širinsku zonu koja о

ГА
so
О
«ч
н
ГА
н
Г А 4©
ГА sO
гЧ 4 3
8 8
гЧ «ч
Г - 43
со о
гЧ Cs-
UA O s CM CM Os о
sO UN
s O fs -
Q s Cs-
Г А C s-
СМ г Ч
О ил
и л Cs-
SO и л
Cs - U A
CM CM см О ГА ГА Г А со
О 4 4 ГА 4

obuhvata i naše širine. гН О

см
гЧ СО 4 3
CM U A
CS- СМ
СМ г Ч
so С^
CM 4 3
UA Г А
CM CM
4 СО ГА 4
CM Г А
CM O s
см с о
гЧ и л Os 43
<ч t—
1
см 4 «Ч и л
гЧ г Ч гЧ гЧ гЧ г Ч CM Я & i— 1 Г А гЧ Г А н i— i и л

О tim vrednosti ma treba voditi računanrnhičaju korišćenja listova ГА

fs - о 3 3
C s - CM Os Os О t> СМ О ГА —1 i UA O s 43 4
о
гН
О иЛ -4 О I - еU N
0 1
Г А CM
CO H 1—1
CO U A
sO
Г А СО
и л гЧ со cs -
Г А СО
см см
с о c s-
и л со

izrađenih u Lambertovoj projekciji, kao osnovnog kartografskog - , 4 \ Г Л ...

со СО U A
-f- —1
5 8
4 s .
Г А CM
CO CM
см с о
СО CS-
CM Г А
СО Г А
гЧ 6 ^
с о СО § 8 Os и л
С4- и л
гН CM СМ ГА ГА ил ил
izvora za izradu listova u Modificiranoj polikonusnoj projekciji. Na Г - 43 4 4

Koordinate
ГА Os Os Q o CM О О - 4 Г А СМ со со ил
Г А СМ гЧ 4 3 со О 8 5 Qs O s s O СМ гЧ гл Os см
si. 3.29 c) date su približne vrednosti razlika dužina projekcije. Na о
ГА
о <ч 43 Г А СМ О C s- C4 N
i i
О CM Cs - СО 5 1 гЧ О4 Cs- и л
ГА О
-4
CM U A см г Ч CM 4 3 гЧ CM Г-Н £ 4 r-i ГА о со О 4 О Os Os ил

mogu služiti za početnu orijentaciju u analizi korišćenja kartograf- 4 ua 4 4 3 4 CM 4 C s- '4 ГА 4 СО 4 4 гл ил

4 Os
гЧ CM см ГА ГА 4 ил

skih izvora. Dimenzije su date u mm i razmeru 1:1 000 000 i odnose О UA

43
Cs -
8
гЧ CM
CM
r-i
ГА
4
43
О
С^
1— 1
ил
О
C s-
4
ил
гЧ Os
о
о О О О * о ° . о . О • о . о .
СМ
О
8
•
4

se na širine od 40° do 48°; predznak: Lambertova minus Modificirana UA

UA
° з
43
CM ts - ГА СО Os
О
ил
•

а гЧ я
с
см
ГА
ГА
со
ГА ° ^ Os
4
ил
ил

polikonusna.
« (3
Ч
о d
U slučaju proširivanja osnovnog formata lista na 9°X4°, (slučaj о d
К г*"» X К X >* И N X ,K и к X К X X К X >ь X >л

м з
obrađen kod Modificirane polikonusne projekcije) uputnije je pri-
d
meniti Lambertovu projekciju. U širinskom pojasu severnije od 36°, d
bd о о о О О О
4)
с О 1'4 О О
ГА
о о
ГА
о О
г а
О
ГА
О
ГА
‘ч о Os о О гЧ СМ СМ ГА
О
ГА
О
N ГА -4 -4 1 4 4 4 4 5 5
‘ 1 UN Technical Conference on the International Map of the W orld on the
Millionth Scale: Specifications of the International Map of the World on the
Millionth Scale (IMW), Bonn, 1962.
 Matematički elementi karte 212 Peterca Miroslav
211

pravougle koordinate se uzimaju direktno iz tablica, čime otpada

svako naknadno računanje.

ЧЧ
On On 8S ел ел
spi о «о
VO VO
О ил
СО - 4
дэ
CN г л
Р?£ н SN PlS
CMC ел С4-
С
4-to
r-i dd 8 Pi ил о -
он оне - г—i NO d СО ч О
0 Сн
Cn O n CM СО £>- чО гл
о
ил
On
88 - 4 СО
е л СО
СМ-4
IS Н ON
r~4
ел со
ел О
gd sd ил н
з*
(K o n j o rm n a

ĆS 88 о NO ил NO ел Н е л 'О
н On ел
чО 4 “
елио
ел Н Pipi
>4
8Pi dpi sd dd
-4 3я
4 Н H Cn ° Я O' ел CO Cn чО ел Q On nO ел

370.167
9.73 0
ON cn О со 4 ил c j CN О On
ел no Н S 3 £ £ о to 8 8 см no ел ил
• • 3 d
d о CO O' NO ON ел On CN On H On CO ON
со н 8 8 8 8 Cn Cn Cn nO nO UN
ел ел ел ел ел ел ел ел ел ел
konusna projekcija sa dve standardne para lele)
Vrednosti a i b preseka paralela i meridijana u KILOMETRIMA

с
н о 4 On Cn о nO Cn О CN 4 чО CO UN Г-i ил
ил ил ил to ил CM S S NO о Cn CQ Cn o j CO NO
ил о On On ел On Cn CO H CO ил Cn On nO СЛчО Cn UN $ 3
» S
On Cn NO d 4 С^ H Cn CO Cn NO CN ел Cn CO Cn
3 “ ел ел ел ел CM CM CM
ел ел ел ел ел ел H
ел ел ел ел ел

~bQtjJ
С
Tj
U NO
■O58
n 40
n ON -4 ON ил 88
со см
nO
н

О SH nO
UN UN
CQ -4 NO - 4 О 4
см
On СЛ nO On -4
£ SPj Й8
O n Cn ,
03 О Id So СО O n ON
С4- гл On CM
8 'N
8 8 см H
ил ил
1.95 0

8S
166.992

О СО O n On
n O
S £
88
ел On СО
'• _______-SI 3.29. -----
н н н
чО
н
d *
н
чО
н
чО
н
S'
н со ел СО 4 4 nO
ОЛ О чО CN 4 чО
о 44
oi r-i
CM H ел
nO
3.3.11. Projekcioni sistemi
rH 4 н ел On r-i
Pi Pi CM
Pi Pi Pi н н Pi d
On
£8
С4-4
гН NO 4
ел со
to 4
CN
CO
ON О
8O)nS-
CM rH ON
4 n O
CM
nO Kao što se posle II svetskog rata pristupilo objedinjavanju geodet-
to 8° 8' ел О
со со со 3 6 8 6 8°' skih osnova uvođenjem jedinstvenih elipsoida i sistema koordinata,
СО NO
o'Pi ds nO СМ
СМ О 4 СО ON C n 4 nO
Г-i
isti razlozi su diktirali uvođenje jedinstvenih projekcionih sistema.
dd О н Pi Pi r-i
ел
4
СМ
4
см О
4
н о
4 ---
о о о Kartografski kontinuitet dobio je time nov kvalitet, jer su topografske
оо оо оо оо оо оо оо О О О О karte raznih država građene na potpuno identičnoj matematičkoj
I
osnovi.
. Х>

> Д сз Pošto je konformnost danas opšte usvojeni princip projektovanja

со о О О О
u vojnoj i civilnoj kartografiji, i projekcioni sistemi baziraju isklju-
в
'и
О
ON О
ел ел
см
ел
ел
ел
čivo na konformnim projekcijama. U klasi tih projekcija, za karti-
ел 4 4 4 4
W
ranje većih geografskih područja ili cele Zemljine površine, izuzev
polarnih regiona, smatra se da je Gaus-Krigerova pojukcija meri-
dijanskih zona bez konkurencije. Pored povoljnog rasporeda i ve-
ličina deformacija i poznate prednosti koje pruža konformnost, na
 Matematički elementi karte -14 Peterca Miroslav

topografske karte izrađene u toj projekciji veoma udob.no nanosi se
pravougla koordinatna mreža koja služi za jednoznačno obeležava-
nje tačaka i površina, s jedne, i veoma uprošćava sva računanja sa
podacima uzetih sa karte, s druge strane. Takva mreža u okviru
jedinstvenog sistema omogućava sračunavanje numeričkih eleme-
nata i međusobno udaljenih tačaka na površini Zemlje.
Projekcija Gaus-Krigera usvojena je u SSSR-u i zemljama istoč-
nog bloka kao projekcija Gausa, a u SAD i zemljama NATO-pakta
i Komonvelta kao Poprečna Merkatorova projekcija. Ona se od pro-
jekcije Gausa razlikuje samo time što je linijski razmer na sred-
njem meridijanu projektovane šestostepene zone manji od jedinice
i iznosi m0= 0,9996, dok se u sovjetskoj primeni projekcije Gausa
isti meridijan ne deformiše, tj. m0= 1. Sa kartografske tačke gledišta
(ali ne i godetske), ova razlika je gotovo beznačajna.
Uslovna vrednost ordinata: Srednji meridijan zone — 500 000 m;
Konstantni^linearni modul: 0,9996;
Sirinske granice sistema: 80°N — 80°S;
Granice zona i preklop: Zone su ograničene meridijanima čija je
dužina umnožak od 6° istočno ili zapadno od Griniča. Na krup-
norazmernim kartama preklop mreže iznosi oko 40 km na sva-
koj strani radi veze. To na našim širinama odgovara dužini
od cca 30'.
Oznake i obeležavanje:
Elementi projekcije, sa uobičajenim originalnim oznakama, dati
su na si. 3.30. Ukoliko se oznake razlikuju od onih koje su kod nas
uobičajene, naše su date u zagradama:

Ovde je potrebno malo terminološko objašnjenje. Američka struč- Z GN

na literatura pod pojmom jedinstvenog projekcionog sistema pod-
razumeva projekcije, kao i način obeležavanja tačaka i površina.
Usvojene projekcije su Poprečna Merkatorova (Transverse Mercator
Projection) i Polarna stereografska —(РЫаг Stcreographic projec-
tion), za polarne predele. Odgovarajuće koordinatne mreže naziva-
ju se UTM (Universal Transverse Mercator), odnosno UPS (Universal
Polar Stereographic).

3.3.11.1. Poprečna Merkatorova projekcija i UTM mreža

Kao kartografski izvori mogu služiti karte koje su izrađene u UTM-

-sistemu. Zbog pravilnog korišćenja listova i tumačenja podataka
koji su obično dati u vanokvirnom sadržaju, daju se najvažnije ka-
rakteristike tog sistema. Oznake i obeležavanja su data u izvornom koS
obliku, sa objašnjenjem veze između tih, i kod nas uobičajenih oz-
naka. To je učinjeno radi lakšeg snalaženja u marginalnim podaci- SI. 3.30. Elem enti U TM
ma koji sa tim oznakama operišu. То^ +E p r o j ek c ije ' sa u o b ič a je -
nim origin a ln im oz n a-
Opšte karakteristike UTM-sistema: — • kam a.

Projekcija: Poprečna Merkatorova (Gaus-Krigerova), sa šestoste- N — apscisa tačke P ( x )

penim dužinskam zonama;
Е' — ordinata tačke P (у)
Merna jedinica: Metar; P = .E' + 500 000 za tačke istočno od srednjeg meridijana
Uslovna vrednost apscisa: Ekvator — Om — za severnu hemisferu. E —500.000 —Е' za tačke zapadno od srednjeg meridijana
10 ООО 000 m — za južnu hemisferu; GN — pravougli sever (pravac x-ose)
 Matematički elementi karte 216 P^tercfi -Miroslav

с — meridijanska konvergncija (у)

k0 — konstantni linearni modul (m0) Za dobij an je vrednosti koje su označene velikim slovima latinice,
к — modul razmera u datoj tački projekcije (m) sa indeksom koji označava potenciju tog člana, koriste se nomogrami.
S -— rastojanje na sferoidu od Ekvatoru od paralele tačke P (X)
Ako u jednačinu (3.97) uvedemo vrednosti članova označenih rim-
A\ — razlika dužina od srednjeg meridijana (1)
skim brojevima i zamenimo našim uobičajenim oznakama, dobije se:
p— poluprečnik krivine po meridijanu (M)
v — poluprečnik krivine po prvom vertikalu (N) р = 0,0001 Г

Osim toga: (I) = X -m 0 (3.97a)

= 0,0001 A\"
(Щ p 2 = W i t o y c o s y s j r f r n ,
q = 0,000 001 Е' 2
Лт sin cp cos ф sin2 1" Г
e'2 cos 2ф = р2; tg cp= t _ X *------------ m0-108'
IO42
Jednačine za računanje N, E', c, k, cp, A\: 1„
Pošto, je sin 1 = — , to će biti —
a) Iz datih geografskih koordinata:
N —(I) + (II) p2+ (III)p4+ A6 (3.97) N I"'2
(II) p2= ---- — -sin cp-cos cp-ra0 (3.97b)
Za tačke južno od Ekvatora: 2p
N =1 0 000 0 0 0 -[(I )± (I I) p 2+ (III)p4+ A 6] (3.98) Na isti način se dobiju i vrednosti
E' = (IV) + (V)p3+ B5 (3.99) N Г4
(III) p4= ^ ^ •sin cp•cos3 cp (5 —t2+ Эр2+ 4p4) •m0 (3.97c)
с = (XII)p + (XIII)p3+ C5 (3.100)
b) Iz datih pravouglih koordinata: Razvijanje člana A6 je izostavljeno, jer naš „Pravilnik za državni
cp= ф1- (VII) q2+ (VIII) q4- D 0 (3.101) premer” taj član, kao i član 4p4 zbog malih vrednosti, odbacuje.

AX = (IX)q + (X)q:4 -E 5 - (3.102) Uvodeći (3.97a, b, c) u početni izraz (3.97) dobije se:
N • Г2 N •Г 4
с = (XV) q + (XVI) q3+ F5 (3.103) x = m0 X -j----------- sin ф coso + — •sin cp cos3 cp (5 - - 12+ 9tq2+
2 p "2 24 p"4
к = k0[ 1 + (XVIII)q2+ 0,000 03q4] (3.104)
+ 4t ]4) (3.105)
Vrednosti funkcija koje su označene rimskim brojevima uzimaju
se iz gotovih tablica. Značenja simbola, npr. za jednačinu (3.97) Debijena formula (3.105) je identična sa kod nas primenjivanim
su sledeća: Gaus-Srajberovim oblikom, s tom razlikom što je vrednost utabli-
(I)=s-fc„ čenih funkcija koje su označene rimskim brojevima već množena
konstantnim linearnim modulom. To znači da konačan rezultat u
UTM predstavlja uvek redukovane vrednosti. Kod nas se po Sraj-
2
berovoj jednačini
v-sin cp cos3 cp sin4 Г . (5_ tg!<p + 9^ cos2<p + 4e-4cos 4((>).fco. 10,e
x = X + ( x t) l2+ (x2) l 4 (3.106)
24
v-sin ф cos5® sin(i 1" prvo računaju neredukovane koordinate koje se zatim množe mo-
' A> —P ------------------------------- -(61 —58 tg2cp+ 270e - cos-ф — dulom m0
720 ч
—ЗЗОе'2 sin2 ф)-к- IO24 x = x-m lо
 Matematički elementi karte
91 Q Peterca Miroslav

Na isti način se mogu preurediti ostale formule koje su uz male Tabela 3.VII
modifikacije potpuno identične Gaus-Šrajberovom obliku. Ponekad
Дк
se smatra da primena Gaus-Krigerovog oblika jednačina ima to 0° 1° 2° 3°
ф
preimućstvo nad Gaus-Šrajberovim, što se gotovo sve računske ope-
! Oo j m1 0.999 600 0,999 753 1,000 213 1,000 981 !
racije kontrolišu uporedo sa računaj em, te je verovatnoća dobij an ja i } đ j 1/2500 ; 1/4050 1/4700 1/1020 i
pogrešnog rezultata svedena na najmanju meru. Danas, međutim,
m 0,999 600 0,999 690 0,999 959 1,000 408

О
О
primena savremene računske tehnike omogućava brzu kontrolu po- d 1/2500 j 1/3230 1/24 390 1/2450
navljanjem računske operacije ili obratan postupak radi dobij anja
m 0,999 600 0,999604 0,999 618 0,999 641
polaznih vrednosti. U svakom slučaju, primena Gaus-Srajberovih 80’
d 1/2500 1/2530 1/2620 1/2790
formula ubrzava dobij anje rezultata.

Pored ranije uočenih razlika u primeni pojedinih jednačina, još Uslov koji se obično postavlja kod praktične primene Gaus-Kri-
gerove projekcije, da između
je karakteristično smanjivanje vrednosti množcćih fakto.ra дХ i Е'.
Videli smo da je, na primer, m0 — modula razmera na srednjem meridijanu posle redukcije i

(mi) Z2= (II) p2, gde je p = l-10~4 m 1— modula razmera na graničnom meridijanu, postoji odnos

odakle l —m0= m1—l (3.108)

(a*) •108= (II)
Utabličene funkcije su, znači, 10n puta veće, da bi množeći faktor
A\ ili E' bio toliko puta manji. To je učinjeno samo zbog racional-
nije primene računske tehnike.
Linijske deformacije
Faktor razmerne korekcije к koji odgovara modulu linijskog raz-
mera m, računa se po jednačini (3.104). Nakon zamene simbola sa
oznakama uobičajenim kod nas i sređivanja, dobije se:
^ ' Ш° 2 -рЗ-10—29 •у
2 R2
Tabela 3.VII pokazuje vrednosti razmera i relativnih deformacija
u nekim tačkama šestostepene zone u UTM-projekciji.
ovde očigledno nije zadovoljen na celoj površini preslikavanja. Od-
nos (3.108), u stvari, znači da za koliko je modul razmera na sred-
njem meridijanu manji od jedinice, za istu veličinu na graničnom
meridijanu biće veći od jedinice. Iz prednje tabele se vidi da u
predelima graničnog meridijana, od Ekvatora do paralele cp= 40°,
postoji veća relativna deformacija nego na srednjem meridijanu.
Ovakav raspon deformacija (relativna deformacija u predelu gra-
ničnih meridijana zone na Ekvatoru iznosi 1/1000, odnosno 1 m na
kilometar dužine, šio je mala tačnost za krupnorazmerna kartira-
nja), prouzrokovan je veličinom širinskog pojasa preslikavanja koji
iznosi od 0° do ±80°N, kao i šestostepenim dužinskim zonama. Kao
(3 .1 0 7 ) razlog prihvatanja ove činjenice navodi se manja ekonomska i vojna
važnost predela oko Ekvatora, a u slučaju potrebe za većom tačnošću,
predviđa se uvođenje odgovarajuće razmerne korekcije. U tim slu-
čajevima m se računa po formuli (3.104). Ako su u pitanju kraće
dužine (ispod 8 km), m se računa za srednju vrednost tražene du-
žine. Za veće dužine, q2 se u formuli (3.104) može zameniti sa

1 Upoređujući formulu (3.107) sa našim oblikom m = mfl j *

Г1 , 2
, -У
R2 + 24 R4 q 2 — У \4-ć?l ^2"^ ^2
2
dolazi do prividnog neslaganja u poslednjem članu. Pošto se radi о vrlo m a-
lim veličinama (za cp= 35°; 1= 3°, poslednji član jednačine (3.104) iznosi gde su i q2 vrednosti za početak i kraj duži. Inače je za veličine
0,000 000 017), napravljena je aproksimacija:
m konstruisan po jednačini (3.107) grafički dijagram, iz koga se po
24 R 4 argumentu у (odnosno E) uzima faktor m.
 Matematički, elementi karte
219 Peterca Miroslav

UTM-mreža
(Sistem obeležavanja površina i tačaka)

Cilj sistema obeležavanja površina i tačaka je da omogući jedno-

značno obeležavanje ma koje površine ili tačke na celoj Zemlji,
isključujući svako opisno objašnjavanje gde se ta tačka nalazi. Ovaj
sistem identifikacije■-mreže—predstavlja standard koji šeTprimenjuje
na svim vojnim kartama članica NATO-pakta.

označavanje.
Sistem sadrži tri stepena obeležavanja. Prvi i drugi stepen ozna-
čavaju površine, a treći položaj tačaka unutar tih površina.
U prvom stepenu obeležavanja, Zemljina površina između 80°N
i 80°S je meridijanima i paralelama podeljena na redove i kolone.

i njihovo
Uzastopna rastojanja meridijana iznose 6°, a uzastopna rastojanja
paralela 8°. Kolone se obeležavaju arapskim brojevima od 1 do 60,
1
Л '- ВХ c\ I)\ к\ IX сх- н*. !т

na zone
I
1 1
\\» HM CM ЮМ км 1км ем 1 S
i
41 HL i C L 1ЮК — ]-----г
1-I-1Fl- GK с ! 1 R
E

obeležavanja. Podela
I1___ j
90°

\к BK CK j l)K 1 кк кк С к « —1----- ] о
-----L---- 1
1
----- i----- !-----
'||! !’>[ i1C• l
’ 1)1 1А ' Г| 41 III :
—----- !1 ----- !г 1>
\li ТиГ Cl I юП КМj KII СП II! х !
—1------- I
\!. ВС cc юс; КС кс; А 1 1
Л А 1
1 м 1 _L J__U
\! вг
i A
[М
'0 , I с к !11 1 L j _____ 1
—

UMT
SI. 3.31. Prvi stepen
\i BK С К
\!> BI) CD
IN'
p i)
ч Kl- с к III
CI) GI) 111 J
к
1

\i вс CG DC ГС се НС н

\1! В)в СВ DB КВ КВ СВ m; с
\\ BA кл гл СЛ II л к к мк N р Q
J
с л ; |>д |

SI. 3.32. Drugi stepen UMT obeležavanja. Podela na kvadratne površine sa

stranama od 100 km i njihovo označavanje.

a redovi velikim slovima Abecede, počev od С do zaključno X, pri

čemu su slova I i О ispuštena. Slova А, В Y, Z su rezervisana za obe-
ležavanje severnog i južnog polarnog prostora. Svaka tako ograni-
čena površina naziva se zonom (Grid Zone Designation). Svaka zona
se obeležava oznakom kolone i reda. Tako bi zona koja obuhvata
 Matematički elementi karte
ooo Peterca Miroslav

deo naše teritorije nosila oznaku 33 T. Ovaj stepen obeležavanja

se koristi samo kada se želi definisati prostor u okviru svetskih re- 18
‘ 18
lacija; u lokalnom obeležavanju, on se obično izostavlja.
U drugom stepenu obeležavanja, svaka zona se deli na kvadratne 90 91 92 93
površine sa stranama od 100 km (100 000 meter square identifica-
17
tion). Kvadrati baziraju na UTM-pra-voug-1oj mreži. Početak kva-
driranja poklapa se sa koordinatnim početkom svake UTM-zone.
Počev od 180° meridijana, idući istočno duž Ekvatora u intervalima
od po 18°, kolone kvadrata obeležavaju se slovima od A do Z (slo- 16
-16
SI. 3.34. Na krupnoraz-
vi I i О su ispuštena). Obeležavanje redova u neparnim zonama po- mernim kartama, sva iz­
danja u sistemu UTM
činje od juga prema severu slovima A do V (slova I i О su izostav- u vanokvirnom sadržaju
ljena). Abeceda se ponavlja svakih 2 000 000 metara. U parno obe- sadrže standard tumače­
15 nja podataka. Ovo je pri­
leženim zonama, redovi se počinju obeležavati abecednim redom mer mreže na karti
počev od opscisne linije mreže sa vrednošću 500 000 metara, i to 39 0 °°° mE 3 91 ‘ 92 393 1:50 000, sa objašnjenjem
u vanokvirnom sadržaju
isto tako od juga prema severu. 1:50 000' istog lista.
Broj kvadrata sa stranama od 100 km nije isti u svim zonama.
Dok je broj redova isti na svim širinama, broj kolona se smanjuje 1i
Ч --------- Sistem UTM —
Označavanje U TM -mreže od 1 000 metara, zona 31, međunarodni sferoid
Poslednje tri brojke su kod označavanja mreže ispuštene

ZO N A 31 U STAN DARD OBELEŽAV ANJA JE N A OVOM

LISTU D AT S A PRIBLI2ENJEM OD 100 m

Oznake kvadrata sa
stranom od 100 000 m PRIMER Z A TA C K U . -0 - т

1) Položaj tačke unutar

kvadrata sa stranom od i
c s
CS DS 100 000 metara:

2) Oznake prve vćrtikalne

linije mreže levo od tačke,
čitajući samo velike brojke. 91
400
Približno rastojanje od li-
Sve brojke (male i nije do tačke: 7
velike) uzimati samo
za puno4- označavanje 3) Oznaka prve horizontal- —
koordinata. U svim ne linije ispod tačke, čita-
drugim slučajevima jući samo velike brojke: 16
koristiti se samo veli-
kim brojkama. Približno rastojanje od li-
nije do tačke: 5
i o
PRIMER: 15
O ZN A KA T AČ K E: CS 917165
Ako domen obeležavanja
oznakama II—1, II-3 itd. postoje pregledne skice, sa oznakama prelazi 18°, dodaje se ozna-
kvadrata. ka zone: 31UCS917165
 Matematički elementi karte 223
povećavanjem geografske širine. Tako na 80 paraleli ostaju samo
dve kolone. S obzirom na to što UTM obuhvata celu Zemljinu po-
vršinu, ovakvo obeležavanje ne može se smatrati savršenim. Dok
je kod obeležavanja zona identifikovanje jednostavno, to nije slučaj
i sa obeležavanjem kvadrata. Zato se izdaju posebni registri u vidu
skica pojedinih geografskih regiona, u kojima je podela na kvadrate
sa stranama od 100 km sa svojim oznakama.
Na preglednim skicama je dat i podatak na kom sferoidu je do-
tična teritorija izračunata.
Treći stepen obeležavanja određuje položaj tačke pravouglim ko-
ordinatamaMsa željenom tačnošću. Sistem se sastoji iz—uzastopnog
ređanja slova i brojki, bez tačaka. zareza, povlaka ili decimala. Na-
čin obeležavanja se može sagledati iz datog primera.
Vidi se da numerička oznaka tačke uvek sadrži paran broj cifara,
bez obzira na to sa kojom tačnošću će se tačka obeležiti. Prva po-
lovina cifara predstavlja veličinu ordinate, a druga apscise. Pri to-
me se, zavisno od razmera karte, neka početna slova i brojke mogu
izostavljati radi kraćeg pisanja.
3.4. Podela, nomenklatura i formati listova
Pregledno-topografske i topografske karte pokrivaju veće delove
Zemljine površine, a izrađuju se po odvojenim listovima. Radi op-
šte sistematike premera i kartiranja, kao i organizovanog snalaženja
u kartografskom materijalu, deo ili cela Zemljina površina se deli
na površine pravilnih geometrijskih oblika. Svaka tako dobijena
površina predstavlja jedan list čija veličina zavisi od razmera karte
i usvojenog formata. Podela na listove određuje, dakle, položaj i
dimenzije svakog lista karte jednog ili više razmera ili celog raz-
mernog reda.
Po završenoj podeli na listove, potrebno je svakom listu dati
oznaku koja će ga nedvosmisleno i jednoznačno definisati. Uobiča-
jeno je da se sistem takvog označavanja listova naziva nomenkla-
turom.
Položaj i dimenzije listova, kao i njihova nomenklatura, daju se
na tzv. „ preglednim listovima” — šematskoj karti sitnijeg razmera,
koji se izrađuju za jednu ili više karata različitih razmera u većem
broju listova. Pregledni list omogućava da se bez teškoća pronađe
traženi list i odredi njegova potpuna nomenklatura.
024 Peterca Miroslav
3.4.1. Podela na listove
Podela na listove vrši se linijama koje predstavljaju unutrašnje
okvire listova. Podela može biti na osnovu
a) geografske koordinatne mreže — stepenska podela,
b) pravougle koordinatne mreže — pravougla podela — ili
c) kombinacijom stepenske i pravougle podele.
Kod stepenske podele, površina određene teritorije deli se meri-
dijanima i paralelama na sferoidalne trapeze. Dimenzije trapeza za-
vise od stepenskih intervala koji su opet funkcija razmera i usvo-
jenih foripata listova. Kod topografskih karata na koje se nanosi
pravougla mreža, stepenske intervale treba određivati u okviru gra-
ničnih meridijana zasebno projektovanih zona.
Posle prihvatanja Međunarodne karte sveta 1:1 ООО ООО (MKS),
mnoge države su usvojile podelu te karte kao osnovu i početak svo-
jih internih podela. Zbog toga je uobičajeno da se i podela za kartu
razmera 1:1 ООО ООО kao i podele koje neposredno iz njn izlaze, na-
zivaju međunarodnom podelom. Čitav svet je meridijanima i para-
lelama podeljen na površine od 4° po geografskoj širini — počev od
Ekvatora, i 6° po geografskoj dužini — počev od Griničkog počet-
nog meridijana. Trapez tih dimenzija predstavlja površinu jednog
lista karte razmera 1:1 ООО ООО. Ta osnovna površina se dalje deli
na listove krupnijeg razmera, pri čemu se teži da list prethodnog
razmera sadrži ceo broj listova sledećeg razmera.
Kod pravougle podele, određena teritorija (zapravo njena projek-
Ч —
cija) deli se linijama pravougle koordinatne mreže na površine kvad-
ratnog ili pravouglog oblika. Okviri listova su predstavljeni linija-
ma pravougle mreže, a njihove dimenzije zavise od usvojenih for-
mata. Na listovima izrađenim u pravougloj podeli se, radi geograf-
ske orijentacije, takođe nalazi mreža meridijana i paralela, ali vred-
nosti geografskih koordinata temena okvira nemaju iste stepenske
iptervale. To je stoga što istim linijskim vrednostima apscisa i or-
dinata, promenom položaja, odgovaraju različite stepenske vrednosti
geografskih koordinata. Pravougla podela se u nekim zemljama ko-
risti za podelu topografskih karata razmera 1:200 000 i krupnijih.
Kombinacija stepenske i pravougle podele se rado koristi radi
podele sistema u koje su uključeni i topografske karte i planovi naj-
krupnijih razmera. Pri tome su uobičajene dve mogućnosti: 1) karte
 ГМa t е m a t iČ K V ete m a ittr ^кпгЛе
Peterca Miroslav

razmera 1:200 ООО (1:250 000) i sitnijih izrađene su u stepenskoj, a

3.4.2. Nomenklatura listova
karte krupnijeg razmera u pravougloj podeli i 2) karte zaključno
sa razmerom 1:10 000 (1:5 000) izrađuju se u stepenskoj, a karte i U svetu se danas primenjuju veoma raznorodni sistemi za pojedi-
planovi krupnijeg razmera u pravougloj podeli. načno označavanje svakog lista. I pored toga, njih je moguće pode-
liti na grupu koordinatnih i grupu uslovnih nomenklatura.
Pri kritičnom posmatranju navedenih vidova podela može se pri-
metiti da je stepenska podela u svim aspektima univerzalni ja, jer Koordinatne nomenklature pružaju mogućnost potpunog određi-
vanja geografskih ili pravouglih koordinata temena lista karte. Do-
su joj raspon i mogućnosti korišćenja veoma veliki, ali nije bez ne-
voljno je znati koordinate objekta koji nas interesuje i lučne, od-
dostataka. Glavni nedostatak proističe iz činjenice što se linijske
nosno linijske dimenzije listova pojedinih razmera, pa da se odredi
vrednosti lukova meridijana i paralela — naročito paralela, menjaju
odgovarajući list karte.
promenom širine. Pošto se danas za višelisne karte koriste projek-
cije koje zadržavaju konvergiranje meridijana i krivolinijske para- U SAD se kao službeni sistem za obeležavanje topografskih ka-
lele, težeći da se pri tom što manje naruši njihov odnos na elipso- rata izdanja Geološke službe koristi oznaka geografske širine i du-
žine onog temena okvira lista koji je bliži Ekvatoru i početnom me-
idu, ta nejednakost dolazi do punog izražaja i na listovima karata.
ridijanu. Ovaj sistem često nazivaju i internacionalnim. Oznaci se
Posledice toga su različite dimenzije — naročito lukova paralela u
dodaju stepenske vrednosti geografske dužine i širine lista u stepe-
projekciji — karte na različitim geografskim širinama, kao i krivoli- nima i minutama. U slučajevima kada su lične dimenzije po dužini
nijske slike paralela koje predstavljaju severne i južne okvire li- i širini jednake, stavlja se samo jedna oznaka. Tako, npr. list karte
stova. Znači: isti stepenski formati daju listovima karte istog raz-
mera na različitim širinama različite formate efektivnih površina.
Ako se ima u vidu da je ,,1° đužine=l° širine•cos<p” , to stvara uoč-
ljive razlike u formatima, naročito kod zemalja koje se uglavnom
prostiru meridijanskim pravcem. Stepenska podela pretežno vodi
trapeznom obliku listova koji su manje funkcionalni od pravouglih.
Isto važi i za krivolinijske slike paralela. Izuzetak čini kartografska
mreža na listovima izrađenim u Merkatorovoj projekciji — na uprav-
nom cilindru, ali je njena primena, kao što je već rečeno, uglavnom 8"
ograničena na izradu pomorskih karata.

Pravougla podela je podesna za karte čija namena iziskuje me-

đusobno preklapanje susednih listova, kao što je to slučaj kod ka-
rata za vazdušnu i pomorsku navigaciju. Kod opštegeografskih ka- >OJu
Т 4.5’
Рн 14й
rata, njena funkcionalnost raste uvećavanjem, a opada smanjiva-
njem razmera, saglasno značaju geografskih, odnosno pravouglih 1:100 000
koordinata. Ova podela se u načelu lakše prilagođava konfiguraciji
kartirajućeg područja, pa je zbog toga pogodna za kartiranje obal-
nih pojaseva, slivova većih reka, koridora i slično. S 7 4 5 - W 1 4 1 5 / 2 0 х 30

- Primeri različitih podela dati su zajedno sa nomenklaturom li-

s
stova. SI. 3.35. Označavanje listova u SAD . Dimenzije listova označene stepenima
i minutima. Poslednja dva broja označavaju minute, a oni pre njih stepene.
 Matematički elementi karte
228 Peterca Mirosiav

1:50 000 sa nazivom ,,Boston” nosi oznaku: N 4215-W 7 100/15. Način Vidi se da se u svakom listu nalazi ceo broj listova (obično 4) sle-
i primeri ovakvog obeležavanja su dati na si. 3.35.
dećeg krupnijeg razmera, a samim tim i u okviru lista MKS. Izu-
U Australiji se koristi sistem sličan američkom, ali se oznaka zetak čine listovi karte 1:300 000 u odnosu na list 1:500 000. U ozna-
uvek odnosRna jugozapadno teme lista. N ku listova svih razmera obavezno ulazi nomenklatura lista karte
Sledeća varijanta koordinatne nomenklature jeste označavanje li- 1:1 000 OOOVOznaka listovarihSOO 000 odstupa od usvojene šeme obe-
sta koordinatama centralnog meridijana i centralne paralele, tj. ko- ležavanja, što je nedostatak usvojenog sistema.1
ordinatama centralne tačke svakog lista. Listovi Generalne karte Kartografska služba američke armije (AMS) koristi se nomenkla-
srednje Evrope razmera 1:200 000 austrijskog izdanja od 1959. god. turom u kojoj listovi karata 1:1 000 000 i 1:250 000 nose oznaku
nose oznaku u ovom sistemu. Tako je list sa nazivom „Grac” ozna- MKS, dok je osnova za karte krupnijeg razmera oznaka lista
čen: 33°47°. 1:100 000 — Tabela 3.IX.
Kod uslovnih nomenklatura se svakom listu karte daje potpuno
uslovna, ali unapred dogovorena oznaka u nekom proizvoljnom,
samo za ovu svrhu stvorenom sistemu. Pri tome je jasno da se ozna- Tabela 3.IX
čavanje obavlja u okviru prethodno usvojene podele na listove. Dimenzije listova Oznaka Broj listova
Oznaka svakog lista se obično sastoji od indeksa, sastavljenog od Razmer
! jednog lista u okviru M KS
po ф 1 po X
slova, i brojki na osnovu kog se može odrediti razmer lista, a pone-
1 1 000 000 4° j 6° NJ18 1
kad, ukoliko se poznaju osnovni elementi sistema, i geografski po-
1 250 000 1° 2° NJ18— 4 12
ložaj lista. .......... ..... .....
1 100 000 30' 30' 5561 96
Tipičan predstavnik uslovne nomenklature jeste označavanje li- 1 50 000 v - 15' __ 15' 5561 II ___ 384
1 25 000 '73'30" 1 7'30" i 5561 II NW 1536
stova MKS. Svaki list nosi oznaku reda i kolone. Redovi se, počev
od Ekvatora, obeležavaju velikim slovima Abecede od A do V, a
kolone arapskim brojevima od 1 do 60 počev od 180° meridijana. Prve dve arapske brojke lista 1:100 000 označavaju kolonu, a druge
Ovu međunarodnu oznaku usvojila je većina zemalja kao osnovu dve red. Podela lista MKS data je na si. 3.36.
za dalju izgradnju sistema obeležavanja.
Kao primer pravougle podele listova može poslužiti serija topo-
Kao ilustracija ovakvog sistema može poslužiti označavanje li- grafskih karata Danske, razmera 1:25 000, 1:50 000 i 1:100 000. Svi
stova u SSSR-u. (Tabela 3.VIII). listovi karata imaju oblik pravougaonika međusobno jednakih di-

Tabela 3.VIII 1 U odeljku „Sistemi razmera” ukazano je na predloge za izmenu sadaš-

Broj njeg razmernog niza u SSSR -u. Promena niza prouzrokuje promenu podele
Dimenzije listova i nomenklature. Između ostalih, predložen je sistem u kome karte 1:1 000 000 i
listova
Oznaka svih Oznaka jednog 1:500 000 ostaju po starom, a dalje sledi:
Razmer u okviru
listova lista
po ф po X j lista
i MKS 1 Dimenzije listova j Oznaka Broj listova
--- Razmer
:1 000 000 J— 4° 6° К — 17 — ------• i ! po ф I po X j jednog lista u okviru M K S

:500 000 2° 3° А, Б, В, Г К — 17— Г ! 4

1:250 000 i r — [—■ 1°30' K— 36— I — 16
:300 000 1°20' 2° I— IX I X — К— 17 9
1:100 000 i 24' 36' K — 36— 100 100
:200 000 40' 1° I— X X X V I К — 17— X X X I ! 36 1
P50 000 12' 18' К— 36— 100— a 400
:100 000 20' 30' 1— 144 К — 17— 25 144
1:25 000 6' ! 9' К — 36— 100— 16 1600
:50 000 10' 15' А, Б, В, Г К — 17— 25— А 576
:25 000 5' 7'30" а, б, в, г К — 17— 25— А — а 2304 Pri ovom sistemu podele, linijske dimenzije svih listova su jednake u istom
širinskom pojasu.
 Matematički elementi karte
229 230 Peterca Miroslav

1:100 000 sanog oko državne granice. Brojevi počinju sa ,,1000” , rastući od
54 55 5 (i 57 5!) 60 (U (i ' 2 03 64 65
39" 00'
1 zapada prema istoku, s tim što se uzastopne vrednosti u koloni po-
1
IV i I većavaju za 20. Isečak podele i nomenklature dat je na si. 3.38.
1
. 1,
-------- 5 .5 6 1 —г -------
1NW ‘ NK
III ,------ II 302
i SVV i SK I I
t L .1 . 38 30 1000 I 1001 i
77 30 1
1020
_|------------ у

У
230
1 124 12; 1120 1 12 7 . 128

78° 72° / 21 8
1:1 00 0 00 0 1 144 1 14 i 140 1147 148
SI. 3.36. Nomenklatura listova razmera 1:100 000, 1:50 000 i 1:25 000 kojima se ■о - — 200
koristi AM S. BE RN
j 2 0 0 km
I04 1 10 0 1 107 1 108
10 4
menzija. Nomenklatura listova je identična sa listovima izdanja 1184 185 1180 1187 1188
AMS-a. 182
1204 1205 1200 120 7 120 8

55" 4745774
8 " 3 4 ’ 32 75 8" 484)370
55" 4 84)876
i 170
CN

1113 I N W SI. 3.38. Isečak pčđele i nomenklature Nacionalne karte S va j-

carske, 1 : 25.000. Fiktivan početak se nalazi u temenu pra-
vougaonika opisanog oko državne granice.
55° 41 ’ 52J’ 2 51),5 cm
55" 42’ОЗГЗ
8" 48 ’ 17” 7 U SR Nemačkoj se takođe polazi od karte 1:25 000. Svaki list do-
SI. 3.37. List topografske karte Danske, razmera 1:25 000 bije oznaku od 4 arapske cifre: prve dve označavaju kolonu, a dru-
Okvir karte predstavljen je linijama pravougle koor. mreže.
Nomenklatura kao kod izdanja AM S-a . ge red. List karte 1:50 000 zadržava broj jugozapadnog lista 1:25 000
sa dodatnom oznakom L, a list karte 1:100 000 sa dodatnom oznak-
Dok većina zemalja počinje zasebnu numeraciju listova na karti
om C. Ovde L i С predstavljaju rimske oznake za 50 i 100. Tako će
razmera 1:100 000 pri čemu karte krupnijeg razmera nose isti broj
ša dodatnim oznakama, ima slučajeva da se samostalno numerišu i oznaka JZ lista 1:25 000 u okviru 4 lista 1:50 000 glasiti na prime.7;
listovi karte 1:25 000. Kao primer može /poslužiti nomenklatura 4219; oznaka lista 1:50 000 L4219; oznaka lista 1:100 000 C4219.
karte Svajcarske, 1:25 000. Okviri listova su predstavljeni linijama Pored slovnog i brojnog označavanja listova, postoji praksa da
pravougle koordinatne mreže sa koordinatnim početkom u Bernu.
list topografske karte nosi i svoj naziv. Naziv listu se obično daje
Apscisa i ordinata centralne tačke imaju uslovne vrednosti od 200,
po najpoznatijem objektu koji se na njemu nalazi. Najčešći je slu-
odnosno 600 km, čime su obezbeđene pozitivne vrpdnosti koordina-
ta za celu državnu teritoriju. U odnosu na taj sistem obaVljena je čaj da taj objekat bude naseljeno mesto, rede orografski ili neki dru-
i podela na listove. Listovi su numerisani četverocifrenim brojevi- gi objekat. Izuzetno mogu i dva objekta označavati jedan list. Kada
ma, počev od fiktivnog severozapadnog temena pravougaonika opi- okvir lista deli poznatiji objekt na dva ili četiri dela, bolje je na
 Matematički elementi karte
svim listovima zadržati naziv glavnog objekta sa dodatkom „sever,
jug, . . nego se opredeljivati za manje poznate objekte.
Princip da svaki list karte bilo kog razmera ima svoj sopstveni
naziv koji je vezan za naziv objekta na tom listu, često u praksi
ne opravdava svoj cilj. Naime, listovi već dobijaju nazive, posebno
kad se radi о listovima karata 1:25000 i 1:50 000, po objektima koji
su dosta, nepoznati, te ništa ne pomažu pri određivanju bliže loka-
cije odnosnog lista karte.
Pri posmatranju mogućnih načina označavanja, prednost treba
dati nomenklaturi koja je univerzalnija: da obuhvata optimalni pro-
stor kartiranja, da je standardna za sve ili grupe razmera u okviru
niza, a da - i pored toga ostaje metodska i što prostija.-.- U današnje
vreme sve više treba voditi računa о njenoj upotrebljivosti za me-
hanografsku obradu tokom izrade i distribucije listova.
3.4.3. Formati listova
Ovde se pod pojmom formata podrazumevaju oblik i veličina lista
karte. Kod nomenklaturnih karata koje se izdaju u listovima i po-
krivaju veće teritorije, format je određen podelom, usvojenom pro-
jekcijom, a delimično i geografskim položajem kartirane teritorije.
Stepenska podela pretežno vodi trapeznom obliku listova promen-
ljivih dimenzija, dok pravougla obezbeđuje pravougaone oblike li-
stova nepromenljivih dimenzija.
Format pored ostalih uslova utiče na stepen funkcionalnosti karte.
On svodi ukupnu količinu listova, vreme potrebnog rada, količinu
papira u tiražnoj eksploataciji, broj lepljenja susednih listova itd.
na racionalne veličine. Pri izboru formata treba pronaći onaj mo-
menat kada su prednosti i nedostaci manjih, odnosno većih dimen-
zija listova u međusobnoj ravnoteži. To, drugim rečima, znači: u
načelu su veoma mali formati, isto kao i veoma veliki, nefunkcional-
ni za korišćenje. Zato treba tražiti optimalno rešenje koje će zavi-
siti od namene karte i načina i mesta njenog korišćenja.
Danas se smatra da je za praktično korišćenje topografskih ka-
rata najpogodniji oblik lista koji teži kvadratu. Dugački i uski li-
stovi, isto kao i kratki a široki, pogodni su samo za mali broj ogra-
ničenih potreba. Pri analizi oblika, približen je kvadratu je pogodno
izraziti kroz faktor proporcionalnosti, uzimajući jedinicu kao faktor
Peterca Miroslav
kvadrata. Iz Tabele З.Х u kojoj su dati elementi korišćenih formata
nekih zemalja vidi se da se faktor oblika kreće od 0,62 do 1,00 a da
njegova srednja vrednost iznosi oko 0,75. Odstupanjem od kvadrata
po orijentaciji, list se pretvara u trapez ili pravougaonik visokog
ili položenog formata. I jedna i druga orijentacija imaju prednosti
i nedostatke. Momenti о kojima treba voditi računa pri traženju
optimalnog rešenja su sledeći: namena i način korišćenja listova;
udobnost spajanja više listova u jednu celinu; korišćenje postojećih
formata papira; eventualno i о vrednostima promena zbližavanja
meridijana i magnetne deklinacije, ukoliko se za jedan list daje je-
dan podatak-promena. Тако^ na primer, za kabinetsko'korišćenje
lista, prednost ima položeni format, dok je međusobno spajanje li-
stova udobnije kod visokih formata jer je sečenje po pravim linija- ■
ma meridijanskih pravaca itd. U svakom slučaju treba izbegavati
ekstremna odstupanja od kvadrata. Ako se kao mera odstupanja
uzme faktor orijentacije, dobijen deljenjem dužine lista sa njego-
vom širinom, onda će kod visokih formata taj faktor biti veći, a kod
položenih manji od jedinice. Tabela pokazuje da se za date primere
taj faktor kreće od 1,60 do 0,67 a da mu srednja vrednost iznosi
oko 1,17.
Veličina lista se izražava njegovom površinom u jedinicama kar-
te. Tabela pokazuje da se površine listova topografskih karata kreću
od 15 do 30 dm2, a da srednja vrednost površine iznosi oko 22,5 dm2,
što odgovara veličini lista 47X47 cm. Ta veličina se zapravo pribli-
žava današnjem shvatanju optimalno upotrebljivog formata čija
vrednost iznosi oko 50x50 cm, sa površinom od oko 25xim2. Danas
se površine lista između 20 i 25 dm2 smatraju veoma prihvatljivim.
U novije vreme mnoge države uvećavaju ranije formate listova.
3.4.4. Podela, nomenklatura i formati naših karata
U našem kartiranju je korišćeno više sistema podele i nomenkla-
ture. Kod svih korišćenih sistema, osnovu predstavlja stepenska
podela, tj. mreža meridijana i paralela. Razlike postoje u početnim
meridijanima podela, nomenklaturi i formatima listova. Sistemi se
mogu razvrstati kao:
1. Sistem karte 1:200 000 po Parizu i
2. Sistem MKS po Griniču, sa varijantama
 Matematički elementi karte
233 Peterca Miroslav
234
I

P o v rš in a
u dm 2
1
О ^ 1

25 ,6

22,0

26,4

20 ,0
25,7
Г“1 ю 1 j
со" о " ю" со" 1
Т-НСО т-н cq j D - СО СО со со СОл о~
СО о о с- Ф
т—
ч ! со" in '
Й 1 <М со C d 1 -1 со см
1 !

.........-............. " Н
1

o r ije n -
F a ktor
i

ta c i je
О с- со ю О т-н 1 i

1,2 5

1 ,0 0
0,6 7
CD СО, СО 00^ т-н cq i
Г-Г т-Н т-Н т-Н т-Н т-н (N
i

£>
т —■ Ю Ф--- —— со CD о
со Ю О 05 о^ ф^
r-H О r-i тН О т-Г т—
Ч т—
Ч
I ;
1
% 03
т-н СО
I
cq О О £> со со о
CD^ СО с^со^ |> 1> со О СО i
03 JQ О o' гн" о " о о" о о" о" . ! CD ю 1П Ф i1 « 1 05 о
p4 О £> t> CD 05 05 j CD^
О О О О О 1 o ' о г—Ч

1 03
Д LO ю ю ю со cq^
g ^ ^ ^ ссГ cd" cd" cd" о ю ю ю ю о о о о со
a
>N CD CD CD Ю LD Ю to Tfrl ю ю ю со сО ю - Ю ' £> t > t> СО со со со со о
Д —— C D C D CD CD <N О ФО ФО О ООО о о
3
"d— Ю
Ф
<М C d
! Ф Ф
(N
ф
СО
CD ф ф ф ф ф Ф Ф С - 1> с - Ю in

cd
•Д
rH
>o
»—i
d>
03'
rj
CQ (М (N (М uo т-н
! j

dimenzijama listova.
•rH О О О ю ю ю ю О t>" О О О о о С- rt<"
к* Tt» СО тј^ Tf СО r f 1 i
1П ^ LO Ф ^ i in ID ir^
£ со ОСсо о о
>ćo Ф ~
со
in ' in
1П Ю
ю
Ю
ф
Ф
~ ф
^
Ф
^
Ф
^
Ф
7
Ф
Т 4
l> с -
со со со со
1> с -
ффф in ю

03
н->
со
r-H OD CO ! i
‘■V^__________
i

Ф
О о %н со cq
r-H CSJ "Ф
to о
т-н cq ! ; io ^ ю
•Г
— 5 Л h 1CО °М ОООо о Г- Ю О °r-i
’R r -i СО V
-ЧCd r t * оCSI осо r -i со
д
ш
т—Чт-Ч
s
'З
e- со со
ф *. ~«ч ~«ч ~о V V

lučnim
д o to О Г-Н т-Н о cq ю
>o a Г-Н CSJ т-Н т-Н j о
•rH CD М Ф СО Н Ю О о О
j . H ( N ^ ' 1 -4 ^ Ф

U zagradama su države sa istim

!' .............
иf\\ Л\ О О О о о
Ц/ QJ О О О о о о О О О о о о о 3 о О cd с аЗ
s t! О О О о о о о о со —_jQ _Q _0_ Q ______ о_о о о > • О о о ООО о о о о
si аз ~ - о о о ° ^ о о о со ° ° о о о о ~ +- -О'-ЧЙ о £ О о о о о о о о о о о о о о ООО о о
<3 ^ ю о о ю о о о ю со ю о о ю ю о О w o с о о о о о о о о о о о о о о ООО о о
(М Ю Н (N Ю н 03 CN СО cq to н М cq ю о ° ° о о ° ° о о о ° ° о о ОО0 ° о
” 1 -1 о о о ю о о о ю юо о о о о
Н ИН r-Н г-н r-Н г-Н т-Н т-Н r-Н т-Н r-H r-H т-Н т-Н •Н 1 Г-н 1 т—Ч
ю
(N Ю Н N
ю
N i O H t N W Cd 1П т—( C d
ю
Cd
о
Ю т-Ч
о
Щ т—Ч
г—ч т-Ч т—
4 т—4 т—Ч «—Ч т—Ч г-Ч т—
Ч т-Ч т-Ч т—( т—Ч т—Ч т- Ч Т- Ч г—i r-Ч т—Ч
i
i
1

о
a
03
> — Г>a0 cd
Си
o3 N 'с cd
>N
U оЗ Си
.
cd S
<u ^ cd »~5
W
P 03 X
со —>o cd
03 03 М
со д *3 cd
cd
u ДЈ
•r-i м
со ф ф д •
re
Г-* м
>
cп
cd cd
тcзd :^ 7 <D и
СП

Jbđ
cd
- гъЬ а ьЬ д 03
1—<
•rH
(D С
О
) cd
t ш
4
03 д
cd о 03 > u
& P4 о со
и Н -з Јч Q со •i 73
Ф
PQ р и Рч к нн О
Z
<
со
ii tf со <
со
cd
> >
СО m
 Matematički elementi karte
230 Pe t e r c a M i r os l a v

a) podele i nomenklature Savezne geodetske uprave (SGU), služ i list k a r t e to g r a z m e r a i što se lis to v i sv ih k a r a t a k r u p n i j i h ra z -
b) prvi sistem Vojnogeografskog instituta (VGI) i m e r a u c elim b r o j e v im a u ta j lis t u k la p a j u .
c) dugi sistem Vojnogeografskog instituta. a) P o d e la i n o m e n k l a t u r a S av e z n e g e o d e ts k e u p r a v e (SGU)

Po „ K a r t o g r a f s k o m k l ju č u za o s n o v n u d r ž a v n u k a r t u u r a z m e r i
Sistem karte 1:200 000 po Parizu 1:5 000 i 1:10 0 00” , i z d a n ja S G U 1964. god. lis to vi k a r a t a n e k ih r a z -
m e ra i m a j u p o d e lu i n o m e n k l a t u r u p r e m a T a b e li 3.X II.
Podela topografskih karata izrađenih između I i II svetskog rata
uzima za osnovu list karte 1:200 000. Svaki list sadrži 4 lista nepo- T a b e la 3 .X II
sredno krupnijeg razmera. Podela je izvršena u odnosu na Pariški Dimenzij e listova O znaka svih O znaka jednog Broj listo -
početni meridijan, a centralni meridijan i paralele listova 1:200 000 R azm er va u o kv iru
po <p po X listov a lista
M KS
izraženi su celim stepenima. Tabela 3.XI pokazuje obeležja tog
1:1 000 000 4° 6° K33, K34, L33, L34 K33 1
sistema.
1:100 000 20' 30' 1—144 K33.24 144
1:50 000 10' 15' A, B, C, D K33.24 B 576
Tabela 3.XI 1:25 000 5' 7'30" a, b, c, d K33.24 Bc 2304
Lučne dimenzije Dimenzije u cm Nomenklatura
Razmer
po ф po X širina dužina lista
Ovaj s i s t e m o b e l e ž a v a n j a , se m u k olik o se n e o dn o si n a k a r t u r a z -
1:200 000 1“ 1° SARAJEVO
m e r a 1:1 000 000, n i je p r i m e n ji v a n u pr ak s i. P r e l a s k o m n a k a r t u
1:100 000 30' 30' Zenica
55,5------- -------40,0 ra z m e r a 1:10 000, o k v iri listo v a p re d s ta v l je n i su li n ij a m a p ra v o u g l e
1:50 000 15' 15' ~Zenica 4
1:25 000 7'30" 7'30" Zenica 4— d j
po d ele u s is te m u t r i j u zon a G a u s -K r i g e ro v e p ro je k c ije .

Namenklatura karata 1:200 000 i 1:100 000 određena je samo nazi-
vom najvećeg naseljenog mesta u površini svakog lista. Naziv lista
1:100 000 zadržan je i na listovima 1:50 000 i 1:25 000 sa dodatnim
oznakama.
U odnosu na vreme njenog stvaranja, ova podela je sasvim za-
dovoljila namenu. To što je podela izvršena u odnosu na Pariz kao
početni meridijan, svakako je njen nedostatak, ali se podela morala
prilagoditi već usvojenom početnom meridijanu. Činjenica što po-
delom nisu obuhvaćene i karte razmera sitnijeg od 1:200 000, nije
bila od značaja s obzirom na tadašnji razmerni niz.
P o d r u č j e s v a k e G a u s - K r ig e r o v e zone je n a r a s t o j a n ju o d 22 500 m
p o d e lj en o n a 12 u p o r e d n i h k o lo n a sa o z n a k a m a A B C D E F G H I
J K L u p r a v c u z a p a d — istok, i n a u p o r e d n e re d o v e n a r a s t o j a n ju
15 000 m od E k v a t o r a p r e m a se v e r u , k o ji se o b e le ž a v a ju a ra p s k i m
b r o j e v i m a od 1 n a d a l je , p o č e v od n a j ju ž n i je g r e d a n a še t e r i to r i j e u
do tič no j zoni. T a k o br oj r e d o v a u 5. zoni izno si 30, u '6. z oni 36, u
7. zoni 42. U 7. zo ni d o d a t n e k o lon e nose o z n a k u M i N. Deo t ak o
d o b ije n e m re ž e p r a v o u g a o n ik a u 5. G a u s -K r ig e ro v o j zon i p r ik a z a n
je n a si. 3.39. J e d a n ta k o d o b ije n i p r a v o u g a o n i k n a z iv a se tr i g o n o -
m e t r i j s k o m s e k c i j o m i služ i k ao o s n ov a za p o d e l u n a lis to v e k a r t e
1:5 000, kao i za d e ta l jn e listo ve r a z m e r a 1:2 500, 1:2 000, 1:1 000
i 1:500.

Sistemi MKS po Griniču
Treba odmah naglasiti da se usvojena podela i nomenklatura MKS
odnosi samo na kartu razmera 1:1 000 000, te da za dalju podelu
listova ne postoji nikakva međunarodna konvencija. Termin „si-
stem MKS” je upotrebljen samo zbog toga što za osnovu podele
S v a k a t r ig o n o m e t r ij s k a se k c ij a se d eli n a 50 listo v a k a r t e r a z -
•- m e r a 1:5 000. S v a k i list o b u h v a ta 2 250 m u p r a v c u o r d in a te , i
3 000 m u p r a v c u ap scise. J a s n o je d a p r a v o u g le k o o rd i n a te t e m e n a
lis to v a 1:5 000 n e t r e b a po se b n o r a č u n a t i, j e r pr oiz ila z e iz s am e
podele.
Os n o v u za p o d e lu n a lis to v e k a r te ra z m e r a 1:10 000 č in e d v e t r i -
g o n o m e tr ij s k e s e k c ije is te ko lo n e u d v a su s e d n a re d a . O v a k v e dv e
 M a tem a tič k i elementi karte 23 7 Peterca Miroslav

Tabela 3.XIII
Lučne Dimenzije
Povr-
Razmer dimenzije Oznaka svih Oznaka jednog u cm
šina
listova lista
u dm2
po ф po 7. šir. duž.

1 :1 000 000 4° 6° КЗЗ, K34, L33, L34 кзз 44 48 2 1,1

1:500 000 2* 3° 501— 504 КЗЗ— 502 44 48 21,1
1:300 000 1° 1°30" 301— 304 КЗЗ— 502— 302 37 40 14,8
1:100 000 20' 30' 101— 109 КЗЗ— 502— 302— 37 40 14,8
1
— 108
1:50 000 10' 15' 51— 54 КЗЗ— 502— 302— 37 чО 14,8
— 108— 52
1:25 000 5' 7'30 " 25/1— 25/4 КЗЗ— 502— 302— 37 40 14,8
— 108— 52—
— 25/2

U odnosu na ranije date okvirne kriterije о veličini kistova, oči-

rekcije d e le se n a 25 l is to v a r a z m e r a 1:10 000 u p e t k o lo n a i p e t
redova. K o ri s n a p o v r š i n a l is to v a j e ista k ao za r a z m e r u 1:5 000, tj.
:5 c m po y i 60 c m po ar-osovini, te s v a k i lis t r a z m e r a 1:10 000 s a -
drži č e t ir i li s ta r a z m e r a V.5 000.
gledno je da su formati karata 1:300 000 i krupnijih, posmatrani sa
današnjeg stanovišta, suviše mali. Usvojena nomenklatura, iako po
ideji originalna, u praksi nije opravdala očekivanja. Nomenklatura
koja međusobno veže sve karte zaključno sa oznakom lista 1:1 000 000,
mora počev od razmera 1:100 000 postati glomazna. Koristi se ve-
liki broj slovnih mesta — za list 1:100 000— 15, za 1:50 000— 18 i za
1:25 000— čak 23. Sve to otežava manipulaciju listova samo po no-
menklaturi, pa je u praksi sva administracija vođena po nazivima,
dok su za listove 1:25 000 uvedeni i redni brojevi.

Zbog navedenih nedostataka, 1965. god. izvršena je delimična

revizija formata i nomenklature topografskih karata,
c) Drugi sistem Vojnogeografskog instituta

18" od Griniča

423 424 42 5 426

O p š ta o z n a k a lis to v a k a r t e 1:10 000 z a d r ž a v a o z n a k e k o lo n a i r e -

4 73 474 4 75 4 76
dov a k o ji se k o r is t e za k a r t u 1:5 000, s t im što se z d r u ž u j e u p a r o -
ve: A B, CD, . . . , o d n o sn o ab , cd, , p a će o z n a k a je d n o g lis ta biti, 44'
na p r i m e r 7E29— CDbc. 523 524 526
b) P r v i si ste m V o jn o g e o g ra fs k o g i n s t i tu ta

U sk o ro po z a v r š e tk u II sv e ts k o g r a ta , d e lim ič n im usv a janjem 5 73 5 74 5 76

SI. 3.41. Numeracija listova 1:100 000.
novog r a z m e r n o g s i s t e m a u s v o j e n a je i n o v a n o m e n k l a tu r a . P o de la,
Razlika između susednih listova u
n o m e n k la t u r a i d im e n z ij e lis to v a p r i k a z a n i su u T a b e li 3.X III. istoj koloni iznosi 50.
 Matematički elementi karte 239
Peterca Miroslav
Formati topografskih karata povećani su na oblik i dimenzije si-
stema 1:200'000 po Parizu. Time je površina lista sa 14,8 povećana КРЕМ ПОЛЬСКИ Й, МЕКЛЕР, ГИ НЗБУРГ: Справочник картографа. М о-
сква 1963.
na 22,2 dm2.
PETE RCA М .: Jedinstveni sistem projekcija и SAD, diplomski rad. Beograd
1963.
Osnovu za obeležavanje karata 1:100 000 i krupnijih, čine oznaka
PODPECAN A .: Topografski nacrti. Ljubljana 1961.
4 naziv lista 1:100 000. Svaki list karte tog razmera, pored naziva, R AIS Z E.: General Cartography. London 1948.
nosi oznaku trocifrenog broja. Sistem numeracije dat je na si. 3.41. R AISZ E.: Principles of Cartography. New York 1962.
Usvojeni sistem je otvoren u okviru svih trocifrenih brojeva. Ta- САЛИЩЕВ К. А .: Основы картоведения I. Москва 1959.
bela 3.XIV daje ostale karakteristike tog sistema. САЛИЩЕВ К. А.: Основы картоведения II. Москва 1962.
SV ECNIKO V N.: Viša geodezija I. Beograd 1953.
SV EC NIK OV N.: Viša geodezija III. Beograd 1957.
Tabela 3.XIV SOBIĆ D.^ Matematička kartografija. Beograd 1955.
Lučne Dimenzije T J A B I W . R.: Opšta A praktična kartografija. Beograd 1949.
Oznaka Broj listo-
Razmer dimenzije u cm Površina j УР М АЕ В H. А .: Математическая картография. Москва 1941.
jednog va u okviru
i u dm2 j
lista lista M KS 3ir 1 Hl1
р о -Ф ро к т - \ j
Pravilnici, uputstva, časopisi, članci
1:200 000 1° 1° 4418 55,5 40 22,2
Carte internationale du Monde au 1 ООО 000e, Institut Geographique Nationale.
со
О

1:100 000 30' 525 96 55,5 4u 22,2

Paris 1944, 1948.
1:50 000 15' 15' 525— 3 384 55,5 40 22,2 Геодезия и картография 10/1962, 3, 5/1963, 7, 10, 11/1967. Москва.
1:25 000 7'30" 7'30" 525— 3— 1 1536 55,o 40 22,2 j Geodetski list 1— 3, 4— 6/1967. Zagreb. Muminagić A .: Orijentacija naše tri-
angulacije.
Grids and Grid References. Washington 1950.
Oznaka lista karte 1:200 000 iskazuje vrednost geografskih koor- Hidrografski godišnjak 1961, 1962, 1963, Split. Članci S. Pleića.
dinata one paralele i meridijana koji idu sredinom lista. Oznaka u Instrukcija za izradu osnovne državne karte u razmeri 1 :5 000, I i II deo.
Beograd 1948, 1950.
stvari predstavlja geografske koordinate centralne tačke lista iz-
International spheroid (meters), Vol. I, II. Washington.
ražene u stepenima. : Naehrichten aus dem K*arten und Vermessungswesen 18/1960, 19/1961, 31/1965.
32 i 33/1966. Frankfurt a /M .
Naziv lista 1:100 000 zadržava se na listovima krupnijeg razmera.
Naehrichten aus dem Karten und Vermessungswesen 31/1965. Frankfurt a/M .
Tako se list karte 1:50 000 može označiti kao: Sarajevo 3 ili kao: Knorr H .: Zur Anwendung der winkeltreuen Kegel-abbildung mit zwei
525— 3. langetreuen Bezugs-breitenkreisen fiir eine neue Ubersisht Karte 1 :500 000.
Pravilnik 'Џдг državni premer—I—deo, Triangulacija. Beograd 1951.
Universal Transverse Meroator Grid. Washington 1950.
UN Technical Conference on the International Map of the World on the M il-
lionith Scale, Vol. I.: Report and Proceedings of the Conference, Bon 1962.
New York 1963.
LITERATURA UN Technical Conference on the International Map of the World on the M il-
lionith Scale, Vol. II.: Specifications of the International Map of theWorld
on the Millionith Scale (IMW), Bon 1962. New York 1963.
BORClĆ B .: Matematička kartografija. Zagreb, 1965.
World Cartography, Vol. III. New York 1953.
BO S A N AC D.: Kartografske projekcije. Beograd 1946.
World Cartography, Vol. IV.: Rezolutions of the Second International Map
BUDER I.: Gaus-Krigerova projekcija i njena primena — skripta. Beograd Conference, Paris 1913. New York 1954.
1964.
DEETZ, A D A M S: Element of map projection. Washington 1945.
ГАРАЕВСК АЯ JI. С.: Картография. Москва 1955.
ГЕДЫМИН А. В.: Картография. М осква 1952.
ТРАУ Р А. Б.: Математическая картография. Ленинград 1956.
IM HOF Е.: Gelande und Karte. Zurich 1950.
JORDAN, EGGERT, K N EISSEL: Handbuch der Vermessungskunde, Band la.
. Stuttgart 1957.
K ON IG, W EISE: Mathematische Grundlagen der Hoheren Geodasie und
Kartographie. I B>and. Berlin 1951.
 4

OBLIKOVANJE
KARATA

Autor: Milisavljević Slobodan


4. OBLIK OVANJE K A R A T A
Da bi ispunila mnoge zahteve i podmirila različite potrebe, koje se
od nje traže i očekuju, geografska karta treba da ima odgovarajuće
kvalitete, odnosno kvalitetna svojstva koja se izražavaju kada se
karta posmatra sa odgovarajućih stanovišta. Različite potrebe do-
vode do toga da se na pojedinim kartama traže primarno jedni, a
na drugim drugi kvaliteti. Oblikovanjem karte teži ,se ostvarenju
estetskog i funkcionalnog spoljašnjeg izgleda karte. To su kvali-
teti potrebni svakoj karti, a na kartama određenih namena ulaze u
one koji imaju primaran značaj.
Ako se karta posmatra kao matematički definisana površina, isti-
če se interesovanje za rezultatima postignutim pri realizaciji mate-
matičkih elemenata karte. To se izražava kroz ispitivanje i procenu
geometrijske tačnosti, kao kvaliteta karte. To je, pre svega, slučaj
kod krupnorazmernih karata koje su u stanju da u razmeru i tačnom
geometrijskom odnosu prikažu pretežni deo sadržaja. Kod ovakvih
karata spoljašnji izgled karte ima više tehnički karakter, ali i kod
njih mora postojati određeni estetski i funkcionalni minimum spo-
ljašnjeg izgleda, da bi upotrebna vrednost karte bila potpuna.
Ako se karta posmatra kao sredstvo za izlaganje rezultata geo-
grafskih proučavanja teritorije kartiranja, ističe se interesovanje
za kvalitet izloženih geografskih informacija. Ispitivanjem geograf-
skog- sadržaja karte procenjuje se geografska vernost i potpunost
sadržaja, kao kvaliteta karte. Međutim, ti kvaliteti mogu biti teško
pristupačni za korisnika karte, ako nisu prisutni preglednost i čit-
ljivost, kao komponente estetskog i funkcionalnog spoljašnjeg iz-
gleda karte.
Ako se karta posmatra kao slika prirode i prostora, onda se ispo-
ljava interesovanje za slikovitost i plastičnost prikazanog geograf-
skog sadržaja, što se, takođe, postiže oblikovanjem karte. Slikovi-
' tost i plastičnost naročito dolazi do izražaja na kartama srednjih i
Milisavljević Slobodan
sitnih razpiera, gde se kartografskim generalisanjem sadržaja od-
stupa cd merenih geometrijskih odnosa. Razmer ovih karata više ne
prima te odnose, kao tehničku kategoriju, čvrsto postavljenu, što
je slučaj na kartama krupnijih razmera.
4.1. Geografska karta kao slika prirode i prostora
Bilo kojoj likovnoj interpretaciji prirode i prostora prethodi likov-
ne proučavanje strukture njenog prostora. Ovde strukturu prosto-
ra uzimamo kao likovno-optičku kategoriju, zasnovanu na moguć-
nosti viđenja. To je slučaj i prilikom oblikovanja geografske karte.
Pri likovnoj analizi, geografsku kartu smatramo kao vidno polje
određene likovne strukture.
4.1.1. Prap čitljivosti i struktura karte
Predmeti na zemljištu, kao elementi prostora, mogu se posmatrati
sa različitih rastojanja. Oni imaju svoj položaj u prostoru, oblik,
dimenzije, boju, osvetljenost, kontrast i druge karakteristike, po
kojima razlikujemo jedne predmete od drugih.
Pojam predmeta definisan je pragom vidljivosti. Više istorodnih
predmeta, sa određenog rastojanja, opažaju se kao jedan, jer u pri-
rodi postoji prag vidljivosti koji znači prekid opažanja množine, a
time je to opažaj jednine — individualiteta. (Iz blizine vidi se poje-
dinačno drveće u šumi kao množina istorodnih predmeta — indi-
vidualiteti. Iz daljine, opaža se ista šuma kao jednina, jer se više ne
vidi pojedinačno drveće, već se šuma opaža kao jedinstven predmet
— individualitet).
Skup predmeta koji se vide i razlikuju kao individualiteti raspo-
ređeni u vidnom_polju, za određeni prag vidljivosti predstavlja struk-
turu polja.
Struktura ispod praga vidljivosti, kao suma detalja koji se ne
opažaju i pojedinačno nego skupno kao predmet, je mikro-struktu-
ra predmeta. Prostiranje predmeta, koje takođe obrazuje strukturu,
ali u tako velikom obimu da premaša vidno polje, jeste makro-
-struktura polja.
Prag vidljivosti u potpunosti važi i za geografsku kartu. Kad se
postupno približavamo jednoj karti, prvo opažamo samo kartu kao
 Oblikovanje karata
jedninu, jer se oblikom i veličinom (proporcijama površine) odvaja
kao predmet od svoje okoline. Sledećim približavanjem, prag vid-
ljivosti dozvoljava da se zapazi prva, gruba struktura karte, jer
pogledom izdvajamo marginu, prostor za legendu, kopno i more. Da-
ljim' približavanjem, prag vidljivosti dozvoljava da se jasno izdvaja
svaki kartografski znak, svako slovo ili brojka na karti. To je kri-
tična tačka iz koje, se čita sav sadržaj karte. Ta tačka je prag čitlji-
vosti karte, a skup kartografskih znakova, slova i brojki (individua-
liteta u vidnom polju) čini strukturu karte.
Kartografski znaci, nazivi i brojke, čine geografsku strukturu
karte, jer označavaju predmete, pojave i radnje u određenom geo-
grafskom prostoru — pojmove sa određenim kvalitativnim i kvan-
titativnim geografskim karakteristikama. Geografska struktura kar-
te naziva se geografskim sadržajem i deli se po geografskim ele-
mentima, о čemu je bilo reči u 2. delu (Geografski elementi karte).
Ali skup kartografskih znakova, naziva i brojki istovremeno je i
skup likovnih individualiteta, koji se međusobno razlikuju po po-
ložaju, obliku, boji, dimenzijama, osvetljenosti, kontrastu i sličnim
likovnim karakteristikama. Likovna struktura karte naziva se nje-
nim spoljašnjim izgledom i razmatra se kao kvalitetno svojstvo
karte realizovano oblikovanjem iste.
4,1.2. Spoljašnji izgled karte
Spoljašnjem izgledu upotrebnih predmeta i danas se, kao i u proš-
losti, pridaje veliki značaj. Mnogi majstori primenjenin umetnosti
rade na savremenom estetskom oblikovanju predmeta za široku
upotrebu. Estetski i funkcionalno oblikovan predmet lakše nalazi
put do potrošača. Taj zakon važi i za geografsku kartu koja svakim
danom postaje sve više predmet za široku upotrebu.
Spoljašnji, izgled karte ne obuhvata samo estetsku procenu. Po-
red ovoga, procenjuju se i dve vrste pogodnosti karte: vizuelno-
-psihička (perceptivna) i praktična (funkcionalna) pogodnost, pri
čemu se kao kriterij umi uzimaju cilj i namena karte. To se ističe,
jer ima slučajeva da se spoljašnji izgled karte jednostrano shvata,
bilo samo kroz estetski izgled ili isključivo kroz praktičnost za
upotrebu.
Vizuelno-psihička pogodnost karte procenjuje se po tome da li
se i u kojoj meri njen sadržaj lako i nesmetano vizuelno uočava i
Milisavljević Slobodan
prihvata. Ova pogodnost karte u velikoj meri zavisi od načina obli-
kovanja. Mnoštvo raznih činjenica, kompleksno prikazanih na karti,
treba da deluju pregledno tako, da mogu biti jednim pogledom obu-
hvaćene i brzo shvaćene. Da bi se to postiglo, vodi se računa о psi-
hičkom mehanizmu čoveka, tj. da po navici, prvo prima opšte, pa
tek onda posebne utiske. Čovek prati pogledom i, u mislima izdvaja
ono što je za njega od važnosti, zbog čega će lakše shvatiti i kori-
stiti kartu, na kojoj se likovnim sredstvima ističe ono što je bitni]e
i što je tipično na prikazanoj teritoriji.
Zadatak karte nije samo da izlaže činjenice-detalje nego i da po-
vezuje kao pojmove. Na karti treba da se jasno izdvajaju skupovi
prikazanih objekata ili pojava, ako se, s obzirom na namenu karte,
žele istaći njihove karakteristike koje ih i povezuju kao skupove.
Klasičan primer je odvajanje putem boja skupova objekata i poja-
va, koji pripadaju pojedinim geografskim elementima karte:
— fizičko geografski objekti:
hidrografija — plavom
reljef zemljišta — smeđom
vegetacija — zelenom
— dr usiv en о- eк on о insк i—(naselja, komunikacije itdPf — crnom
bojom itd.
Dok se kod estetske i vizueino-psihičke strane spoljašnjeg izgle-
da karte uzimaju u obzir subjektivni, međutim, kod procene pogod-
nosti karte, za praktičnu upotrebu, preovlađuju objektivni faktori.
Različito se projektuje zidna karta od npr. stonih ili atlasnih kara-
ta, a pogotovo u odnosu na kartu koja se deli na posebne listove.
Prag čitljivosti karte uzima se kao objektivni činilac. Kao funkcija
rastojanja, sa koga se karta čita, određuju se minimalne i maksi-
malne veličine znakova i slova, intenzitet boja itd. Sva likovna re-
šenja moraju se uskladiti sa predviđenim načinom upotrebe karte.
Nisu beznačajna pitanja proporcije formata karte, vrste okvira i
raspored vanokvirnog sadržaja i margina karte.
Spoljašnji izgled je kvalitetno svojstvo karte koje tek u zajednici
sa ostalim kvalitetima karte (tačnost, vernost, potpunost) dolazi do
svog punog pzražaja i opravdanja.
4.1.3. Principi kartografskog predstavljanja
Kartografski način predstavljanja prirode i prostora ima svoje spe-
cifičnosti, koje imaju bitan uticaj na mogućnosti oblikovanja geo-
grafske karte. Predmete na zemljištu koji imaju vidljive i određene
 Oblikovanje karata
oblike касГТ pojave koje nemaju svog oblika, alTTrnaju/ određeno
geografsko prostiranje, možemo na geografskoj karti predstaviti na
razne načine, pri čemu odlučujući uticaj treba da imaju namena i
razmer karte, a posebno teritorija kartiranja. Ako se pogleda veći
broj karata, koje se odnose na istu teritoriju kartiranja, uočiće se
njihovo međusobno razlikovanje. Dva autora, nezavisno jedan od
drugoga, iako imaju iste uslove za rad i istu pretpostavku о na-
meni karte, neće izraditi jednake karte određenog istog razmera i
iste teritorije kartiranja. To je i normalno, jer je kartografsko
predstavljanje prirode i prostora stvaralački, autorski rad.
Za razliku od fotosnimaka iz vazduha, na kojima je uočljivost de-
talja srazmerna njihovoj uočljivosti u prirodi, na geografskoj kar-
ti se odstupa od prirodnog praga vidljivosti, da bi se ostvario prin-
cip: što važnije — to uočljivije. Iako je fiktivan u odnosu na pri-
rodu, prag_vidljivosti je stvaran u odnosu na čitaoca karte, koji je
posmatra kao sliku prostora. To obavezuje kartografa na egzaktno
proučavanje likovnih elemenata karte.
Paralelnim geografskim i likovnim proučavanjem prostora uspo-
stavlja se uzajamna veza između prostornog prirodnog stanja i
apstraktnog prikaza tog stanja kartografskim načinom interpre-
tacije.
Likovna proučavanja kartograf vezuje za suštinske principe kar-
tografskog predstavljanja, a naročito za sledeće:
1. Karta je crtež u unapred predviđenom razmeru i u određenoj
kartografskoj projekciji.
2. Karta je selektivna. Ono što je interesantno za čitaoce to se
izlaže, ono što je važnije to se potencira, a ostalo se izostavlja,
bez obzira na prag vidljivosti. _
3. Karta je simboličan crtež, komponovan od sasvim ograniče-
nog broja standardizovanih signatura — kartografskih zna-
kova.
4. Karta nije prosta slika prirode i prostora. Ona izlaže i mnoge
činjenice, kaje se.ne vide ili se ne mogu doznati likovnim pro-
učavanjem prostora (tačan položaj objekata, statistički podaci
о kvalitetnim i kvantitetnim karakteristikama objekata i po-
java, geografski nazivi, visine, podmorski reljef itd.).
Milisavljevtć Slobodan
4.1.4. Likovno komponovanje karte
Ovi principi usmeravaju rad kartografa kao likovnog interpretato-
ra, ali ipak ostavljaju dosta prostora i daju specifičnost posebnoj
grani likovnog stvaranja — oblikovanju geografskih karata. Iako
likovno komponovanje karte nema motivaciju umetničkog dela (jer
spoljašnji izgled karte nije nikad sam sebi cilj), i autor i korisnik
imaju zajednički interes, da karta poseduje estetske i druge likovne
kvalitete.
Ono što je osnovno pri oblikovanju karte jeste težnja da se sa što
manje likovnih elemenata prikaže što više pojmova, činjenica, in-
formacija. Za razliku od slikara-umetnika, koji ima punu slobodu
likovnog stvaranja, kartograf se mora pridržavati principa karto-
grafskog predstavljanja, što ostavlja poseban pečat na način obli-
kovanja karte.
Rezime specifičnosti kartografskog likovnog stvaranja je sledeći:
1. Karta nije rezultat prirodnog, već apstraktnog, namenskog
praga vidljivosti. Likovnu strukturu čine standardizovani obli-
ci: kartografski uslovni znaci, slova i brojevi. Oblikovanjem
kartografskih uslovnih znakova treba da se ističe prirodna po-
vezanost geografskih elemenata, ali istovremeno i njihova dife-
rencijacija sa ciljem identifikacije.
2. Oblikovanjem svakog pojedinog znaka utiče se na opšti iz-
gled karte, na njenu simboliku, harmoniju, preglednost i čit-
ljivost. Autor je, pri tome, ograničen u izboru likovnih izna-
žajnih sredstava, jer je upućen na korišćenje tradicionalnih
i konvencionalnih sredstava kartografskog izražavanja, obič-
no sličnim objektima u prirodi.
3. Osnovna preokupacija autora je funkcionalnost karte, ali teži
da uz to ostvari što veći „estetski višak” . Geografska karta sa
skladno rešenim spoljašnjim izgledom čita se lako i brzo, na
njoj se čitalac lako orijentiše, brzo uočava šta je glavno, a šta
sporedno, lako dobij a utisak celokupnog prikazanog prostora,
a da pri tome može jasno uočiti razlike između pojedinih geo-
grafskih elemenata i znakova. -../i,
4. Likovna kompozicija karte treba da bude usklađena sa zahte-
vima koji se odnose na tačnost i vernost karte, te ne smeju
biti narušeni normativi vezani za fizičko-geografske zakone о
razmeštaju objekata u prostoru.
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

Pridržavajući se ovih načela, kao zahteva koji proizilaze iz name-

Na karti koja datira iz vavilonske ere, staroj oko 45 vekova, nađenoj prili-
ne karte, razmera i teritorije kartiranja, kartograf je obavezan da
kom iskopavanja grada Ga-Sur, a izgraviranoj na pločici od gline, naselja,
poznaje i primenjuje i opšte principe likovnog komponovanja i reke i planine su prikazani uslovnim znacima — simbolima, a njihovi geo-
stvaranja pravilnom upotrebom likovnih elemenata: tačaka, linija, grafski nazivi i oznake strana sveta urezani su u pločicu klinastim pismeni-
ma. Crtež ove karte strogo je racionalan (slika 4.1.). Svaki znak, svaka crtica
površina, boja, valera, svetlo-tamnogT_teks.tur.e. itd. Kartograf koji
ne želi da kopira druge već hoće da sam rešava likovne probleme
Sever
koji se javljaju kod oblikovanja karte na pravilnom je putu. Po-
red poznavanja kartografije, geodezije, geografije, geomorfologije,
fotogrametrije i drugih naučnih disciplina, usko povezanih sa kar-
tografijom, kartograf mora stalno da radi i na svom likovnom obra-
zovanju i stalnom podizanju svoje likovne kulture.

Spoljašnji izgled karte zavisi i od kvaliteta štampe, te je neopho-

dno poznavati i pratiti tehniku i tehnologiju reprodukcije karata,
koja je takođe po mnogo čemu specifična. Naoružan znanjem i isku-
stvom, kartograf neće morati da preuzima manire izrade karata od
drugih, jer autorsko oblikovanje karte podrazumeva pre svega ori-
ginalna likovna rešenja.

4.2. Razvoj oblikovanja geografskih karata

Savremena geografska karta nema funkciju umetničkog dela. Mo-

tiv stvaranja karte razlikuje se od motiva stvaranja umetničkog
dela, a razlog njenog stvaranja je upotrebna vrednost kao sred-
stva saznanja. Iako estetska strana karte nije nikakav imperativ,
ona ostalim svojim vrednostima daje specifičan upotrebni kvalitet.
Razvoj oblikovanja geografskih karata treba shvatiti kao stalno
nastojanje kartografa-autora karte da usavršava spoljašnji izgled
svog proizvoda.
Istorija kartografije uči da je geografska karta postala čovekov
stalni pratilac od dana kada je počeo shvatati prostor oko sebe i
postao sposoban da se likovno izražava. Kartografsko oblikovanje
je bilo poznato u robovlasničkim državama i društvima nekoliko
milenijuma-pre naše ere. Čovek je izrađivao karte u Kipi, Egiptu i
Vaviloniji. Ono što je ostalo sačuvano iz tog doba ilustruje domen
geografskih znanja čoveka minulih vremena i stepen njegove likov-
ne kulture. Princip uslovnog označavanja geografskih karata iz tih
vremena nije se do danas suštinski izmenio.
SI. 4.1. Karta izrađena 2500 godina pre n. e. nađena
prilikom iskopavanja grada G a-Su r; 300 km severno
od Vavilona.
ili tačka, na toj karti imaju opravdanje. Svaki znak je simbolično oblikovan,
jer oponaša prirodni izgled reke, planine ili grada.
Postoji niz drugih karata, dokumenata svoga doba, koje su zasnovane na
istom principu oblikovanja. Kao primer takvog dokumenta iz doba antičke
ere može da posluži rimska putna karta: „ROMA' TA B U LA PEU TING ERI-
JAN A” , koja sa likovnog stanovišta predstavlja iracionalan crtež kompono-
van od uslovnih znakova koji su imali simbohčno': zriačenje.
Doba tzv. „hrišćanske kartografije” ostavilo je karte koje predstavljaju
nazadak u odnosu na antičku kartografiju. Po manastirima su izrađivane
rukom, ali se na njih nisu smeli unositi podaci koji su bili opštepoznati u to
vreme, jer su znanje i nauka kao „jeres” bili zabranjivani i surovo kažnja-
vani. Karte su najvećim delom ilustracije postavki iz Biblije, pa su naročito
u manastirima Zapada dostizale do umetničke vrednosti. Nedostupnost zna-
nja pokušala se nadoknaditi maštom umetnika. Nepoznati predeli popunja-
vani su crtežima čudovišnih životinja. I u ovom slučaju su karte ostale do-
kumenat svoga doba — kada su carevali mrak i neznanje.
Počev od X V veka kartografija ponovo beleži uspon, što se doznaje iz ka-
rata fra-M aura, kompasnih karata-portolana, „Behajmovog globusa” i dru-
 Oblikovanje karata
gih karata koje su iza njih sledile. Na kartama se opet pojavljuju uslovni
znaci, ali se zadržavaju i mnogi ukrasni crteži i ilustrovani okviri. Počev
od X V I veka, naročito u Švajcarskoj počinje da se razvija nova tehnika obli-
kovanja karata. Počev od Štumpfa, Murena i Šepfa, koji su crtali karte na
velikim drvenim tablama na kojima su dominirali alpski reljef i feudalni
dvorci sa plemićkim grbovima, razvija se umetnost oblikovanja karata. Sto-
lećima švaj carski kartografi, prenoseći iskustva s kolena na koleno, rade
na inovacijama i usavršavanju svojih karata. Izrada karata postaje neka
vrsta narodne umetnosti. Iznalaze stalno nove puteve da tačnost i vernost
karte ukrase umetničkom slikom alpskog reljefa. Stvorena je poznata „švaj-
carska kartografska škola” koja ima veliki uticaj na razvoj oblikovanja ka-
rata u Evropi.
Karta Difura (Carte Dufour) izrađena je u razmemTTrowTrCKJMslika 4.2.).
Ime je dobila po imenu načelnika švajcarskog generalštaba koji je bio re-
daktor te karte. Reljefom predstavljenim u šrafama sa kosom senkom odlično
SI. 4.2. Isečak reprodukcije „Carta Dufor” 1:100.000, karte Svajcarske izra-
đene u 24 lista.
su izražene forme Alpa. Iako nema boje, izrađena u crno-belom maniru, na
njoj je sve jasno kao na dlanu. Čitalac karte odmah razlikuje karakteristike
.pojedinih uslovnih znakova (potok, stazu, put, granicu itd.) bez prethodnog
proučavanja legende. To mu nije potrebno jer su uslovni znaci ■— simbolični
crteži — međusobno likovno izdiferencirani. Nazivi, ispisani rukom, pravilno
dimenzionirani- i postavljeni, mnogo pomažu preglednosti~Earfe.~Karta je iz-
Milisavljević Slobodan
rađena u periodu od 1842. do 1846. godine, ali i danas može da posluži kao
lep pn mer estetskog oblikovanja karte.
Kasnije su kao proizvodi „svajcarske kartografske škole” izdavane mnoge
karte u bojama koje su po slikovitosti, plastičnosti i preglednosti predstav-
ljale uzorne primere oblikovanja karte.
Karta kao rezultat naučnih i likovnih proučavanja bila je i ranije,
a biće i ubuduće, dokumenat i merilo kulturnog (umetničkog), na-
učnog i tehničkog nivoa sredino (epohe, naroda, ustanove) u ko-
joj je stvarana.
Razvojem geodezije, fotogrametrije i drugih nauka koje sa kar-
tografijom učestvuju ili utiču na stvaranje geografskih karata, na-
ročito topografske, menjaju svoju fiizonomiju. One postaju još de-
taljniji i precizniji registrator geografske situacije određenog pro-
stora. Uvođenjem modernih postupaka izrade karata proširuju se
mogućnosti njihovog različitog oblikovanja.
Kod oblikovanja opštegeografskih karata ponekad treba savla-
dati bedem sačinjen od navika i tradicije. Međutim, u oblikovanju
tematskih geografskih karata (školskih, putnih, istorijskih, geolo-
ških, vazduhoplovnih, privrednih, vojnih itd.) pruža se slobodniji
prostor za nova likovna istraživanja, da bi se došlo do uspešnih
rešenja likovne kompozicije karte.
Na slikama 4.3. i 4.4. prikazani su kao primeri delovi opštegeo-
grafske i radio-navigacione ~ vazduhoplovne karte SFRJ. Obe su
istog razmera i izrađene u Vojnogeografskom institutu. Odnose se
na istu teritoriju, ali s obzirom na vrlo različite namene, različito
su i likovno komponovane. Prva je izrađena u 8 boja, od čega je 5
boja upotrebljeno za slikovito ^prikazivanje zemljišnih oblika po-
moću hipsometrijske skale i senki. Druga je izrađena u 5 boja, od
čega su 4 upotrebljene za prikazivanje tematskog sadržaja karte.
Namena jedne i druge karte odlučujuće je uticala ne samo na sa-
držaj tih karata nego i na način njihovog oblikovanja.
4.3. Oblikovanje kartografskih uslovnih znakova
Likovnu strukturu geografske karte čine individualni oblici —
kartografski uslovni znaci, slova i brojevi, koji su standardno i
stilizovario- oblikovani. Svi--ovi činioci likovne strukture karte for-
miraju tzv. ključ kartografskih uslovnih znakova. Sa geografskog
stanovišta ovaj ključ znači izbor kvalitetnih i kvantitelnih karak-
SI. 4.3. Deo opštegeografske karte SFRJ razmera 1:1 500 000, izdanja VGI.
Karta izrađena u polikonusnoj projekciji.
 Oblikovanje karata

teristika koje se prikazuju na jednoj karti. Sa likovnog stanovišta,

svaki znak je komponovan tako da što bolje izrazi te karakteristi-
ke, te se oblikovanjem kartografskih znakova oblikuje prirodna
povezanost geografskih karakteristika, ali i podvlače razlike izme-
đu pojedinih geografskih elemenata i njihovih kategorija.
Likovna rešenja na jednoj karti nerazdvojno su vezana za ma-
tematičku i geografsku komponentu karte, da bi se postigao jedin-
stveni cilj i zadovoljila namena karte-.—Prema tome ključ karto-
grafskih uslovnih znakova predstavlja istovremeno i „ključ” obli-
kovanja jedne karte.
U praksi oblikovanje znakova, brojki i slova na karti povezano
je sa određenim brojem grafičkih proba na isečku ili jednom listu
karte. Opsežnost grafičkih proba zavisi od važnosti karte koja se
projektuje — oblikuje. Uvek se bira tipičan predeo na kome se
javljaju objekti i pojave koje se pretežno javljaju na celoj karti.
Prva grafička proba je obično šira, ima više varijanti, a ponekad
se koristi osim za probu oblikovanja i za probu da li je geografski
sadržaj- karte dobro komponovan. Druga grafička proba sužava
se na jedan ili dva rešenja. Primerak koji se usvoji, naziva se
ugledni isečak ili ugledni list karte, te on služi kao uzorak za se-
rijsku izradu karte.
Oblikovati kartografske uslovne znake, slova i brojke znači od-
rediti im oblik (sa tačnim proporcijama),^im em.iie^dimenzije li-
nija i površina koje čine oblik znaka, kao i belina između njih),
boju i orijentaciju.
Oblikovanjem kartografskih uslovnih znakova postižu se odre-
đeni ciljevi, koji se smatraju komponentama kvaliteta likovne
strukture karte — njenog spoljašnjeg izgleda. U osnovi to su;
1. simboličnost znakova u odnosu na objekat (ili pojavu) koga
predstavljaju,
2. preglednost karte i ekonomična stilizacija znakova,
3. kontrasnost znakova u odnosu na osnovu i između sebe,
4. čitljivost svakog pojedinog znaka i
5. estetski spoljašnji izgled karte.

4.3.1. Simboličnost znakova

SI. 4.4. Deo radionavigacione karte AIP Jugoslavia razmera 1:1 500 000.
Karta izrađena u Merkatorovoj projekciji. Simboličnost signatura na geografskoj karti je takvo njihovo
Izdavač: Savezna uprava za civilnu vazdušnu plovidbu. označavanje Lla se mogu lako raspoznati, naučiti i pamtiti i da se
Izrada i štampa: Vojnogeografski institut iz znaka može lako zaključiti о kakvom objektu ili pojavi je reč.
 Milisavljević Slobodan Oblikovanje karata

Simboličnost se zasniva na sličnosti prema prirodnom izgledu ob-

jekta ili pojave predstavljenih uslovnih znakom ili na funkcional-
noj karakteristici objekta koja je slikovito prikazana. Simbolično-
sti uslovnih znakova na kartama oduvek je poklanjana puna paž-
nja. Tako se i na slici 4.1. vidi da je i na najstarijim poznatim kar-
tama, simboličnost bila način čovekovog izlaganja činjenica li-
kovnim putem. Karta ne izlaže samo činjenice nego i njihovu uslov-
ljenost i jedinstvo Karta, kao sredstvo saznanja, treba da bude pri-
stupačna za prirodan, način vizuelnog poimanja. Simboličnost uslov-
nih znakova mnogo doprinosi tom cilju. Treba da prođe što manje
vremena od momenta čitanja karte do momenta potpune repro-
dukcije u-svesti čitaoca. Uvek će zato biti prihvatljivija- karta koja
na simboličan način povezuje činjenice u pojmove.

Naročito treba podvući potrebu za simboličnim prikazom teren-

skih oblika. Međutim, teško je uskladiti sve potrebe čitaoca karte,
pa i potrebu za tačnom kartom i tačnim prikazom treće dimenzije
i za slikovitim, pa i plastičnim prikazom reljefa zemljišta. Osim
toga; prikaz reljefa zemljišta ne srne da smeta ostalim elementima SI. 4.5. Fiziografski znaci 1— 3 znaci vegetacije, 4— 12 znaci reljefnih oblika i
obala.
karte, nego naprotiv, i ti elementi treba preko slike reljefa na kome
„1егШЛа dobiju treću dimenziju (reka svoj profil, put svoje uspo-
ne i padove, naselja svoja nadvišavanja itd ). Zato se često pristupa Simboličnost se postiže oblikom znaka (na primer, znak za most),
kombinovanim uslovnim znacima za reljef. Na primer, kombina- bojom znaka (na primer, zelena boja za označavanje elemenata
cija izohipsi sa senkama omogućava da se pomoću izohipsi osigura vegetacije) ili veličinom znaka (na primer, veći kružić predstavlja
dovoljna tačnost, a pomoću senki slikovitost i plastičnost prikaza veće naselje), odnosno naziva.
terenskih oblika.
Ima nastojanja da se i prilikom izbora vrste slova za nazive po-
Lep primer simboličkih znakova su tzv. jizio g ra fs k i zna ci (slika 4.5.) koji- stigne simboličnost tako što se za prirodne obiike i objekte uzimaju
ma se najviše ~k6rište"am eričkricartografi pri izradi sitnorazmernih karata u okrugla slova (na primer, rond, rimska i si.), a za nazive veštačkih
crno-beloj tehnici. Prvi ih je primenio krajem X I X veka Vilijam D. Devis,
izradivši nekoliko karata fiziografskim manirom. Baziraju se na perspektiv- objekata blok-slova, antikva ili memfis: -----— ч
nom načinu prikazivanja terena simboličnim znacima, za čije čitanje nije
potrebna legenda znakova (to je in ače jed an od kriter.ijum a za p ro c en u sim -
b oličn o sti zn ak ova ). Za širu primenu ovih znakova nema uslova, jer sa da-
našnjeg gledišta imaju dosta nedostataka: teško je prikazati i posle proceniti
4.3.2. Preglednost karte
nadvišavanja; količina uslovnih znakova situacije i količina naziva mora biti
jako ograničena da bi se sačuvala preglednost itd. Pregledna je ona karta na kojoj se odvaja važniji sadržaj u od-
nosu na ostali deo sadržaja, na kojoj su dobro izdiferencirani po-
Simboličnost signatura na karti omogućava da se čitaju karte
ma koje zemlje. Postoji sistem uslovnih znakova koji je prihvatio jedini geografski elementi i njihove kategorije. S druge strane,
veliki broj zemalja sa manjim modifikacijama. Izvesnu ulogu in- pregledna je ona koja, prikazujući uzajamnu vezu između pojedi-
ternacionalizacije uslovnih znakova odigrala je i saradnja na Me- nih elemenata, daje kompaktnu sliku teritorije kartiranja. Pre-
đunarodnoj karti sveta razmera 1:1 000 000 i drugi oblici među- glednost karte omogućava laku i brzu orijentaciju i brzo uzima-
narodne saradnje u oblasti kartografije. nje podataka — informacija.
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

Pod kontrastom se zatim podrazumeva odnos između širine i vi-

Preglednost se postiže oblikovanjem uslovnih znakova i karto-
sine, odnos između većih i manjih površina, između svetlog i tam-
grafskim generalisanjem.1 Veliko grafičko opterećenje karte sma-
nog i druge suprotnosti.
njuje njenu preglednost. Ispunjavanje uslova preglednosti zahte-
va racionalne uslovne znake, ekonomično stilizovane, bez i jedne Razlikuje se umereni kontrast, gde su suprotnosti uočljive, ali
suvišne linije ili tačke (nasuprot simbolici jer traži što više detalja umerene, zatim akcentirani kontrast, gde su suprotnosti jako uoč-
koji znak „ približavaju” prirodnom izgledu). Detalji drugostepene ljive i najzad dominantni kontrast, gde su suprotnosti takve priro-
važnosti ćg biti eliminisani iz sadržaja ili potisnuti ald ru g i plan de da dominiraju crtežom karte. Na slici 4.6. prikazani su primeri
primenom sitnijih i manje kontrasnih (manje upadljivih) uslovnih
znakova, bleđim bojama i sitnije ispisanim nazivima. Glavni sa-
držaj treba na karti da bude, likovnim oblikovanjem odgovarajućih
uslovnih znakova, jače izražen i istaknut. Time se povećava pre-
glednost, a sprečava monotonost izlaganja koja izaziva zamor pri
čitanju karte.
Sl. 4.6. Primeri: a) umerenog, b) akcen-
Grafičko opterećenje karte je odnos površine pokrivene crtežom tiranog, i c) dominantnog kontrasta li-
i ukupne površine karte. Za grafičko opterećenje nema tačnih nor- kovnih elemenata uslovnih znakova.

mi. Ono se menja promenom ‘mesta na karti, ali se kod računanja

uzimaju najnaseljeniji rejoni prikazani na karti. Ispitivanjem gra-
fičkog opterećenja na velikom broju karata došlo se do maksimal-
nog odnosa od 1:6 ili 16% ..p'okrivene površine karte koji omogu-
ćuje dobru preglednost. Međutim, kod sitnih razmera ide se i do
25% pokrivenosti površine, ali se to donekle kompenzira većim bro-
jem boja na karti, jer diferencijacija sadržaja pomoću povećanog
broja boja načelno ide u pfilog preglednosti karte.
4.3.3. Kontrasnost
Pri likovnom komponovanju karte uopšte, a posebno pojedinačnih
uslovnih znakova, mora se uzimati u obzir jedan vid odnosa likov-
nih elemenata koji se naziva kontrast. Pod kontrastom se uglavnom
podrazumevaju upadljive suprotnosti likovnih elemenata koji se
koriste da se likovna misao jasnije izrazi, da se crtež jasnije izdife-
rencira, ali u svemu tome mora da preovlada osećanje mere i pro-
porcije.
U oblasti linija kontrast se ogleda: a. u opoziciji raznih geometrij-
skih oblika: prava i kriva, prava i izlomljena itd., b. u opoziciji po-
ložaja linija: horizontalna i vertikalna linija itd. c. u opoziciji kvali-
teta linijaVceiai isprekidana, tanka i debela linija itd. ilrd. odnos iz-
među linija različite dužine.
1 K artografsko generalisanje je obrađeno u sleđećem đelu knjige.
umerenog,'“akcentiranog i dominantnog kontrastaTliFovhih eleme-
nata od kojih su komponovani uslovni znaci. Suština kontrasta je
da odnos između elemenata bude jasan, da se odmah oseti koji je
važniji.
Najveći kontrast na relaciji svetlo-tamno je između bele i crne
boje. Dve boje, jedna pored druge, uzajamno prividno menjaju
svoju jačinu i nijansu. Siva tonska površina izgleda tamnija, ako je
oko nje bela, a svetlija, ako je oko nje crna. To se dešava i sa dru-
gim bojama. Bela linija na narandžastoj podlozi deluje plavo (boja.
komplementarna narandžastoj), a na zelenoj žuto-narandžasto. Crve-
na linija na zelenoj podlozi deluje intenzivnije, a na plavoj kao
narandžasta. Zelena boja na ljubičastoj postaje žuto-zelena. Ova-
kve pojave zovu se „jednovremeni kontrast” boja. Ako se želi iz-
beći ovakva pojava, između dve boje iscrtava se crna linija koja
otklanja jednovremen kontrast susednih boja,, a povećava kon-
trast tih boja. Na primer, kontrasnost hipsometrijske skale kao ce-
line i kontrast između pojedinih slojeva povećaće se ako se povećaju
debljine i intenzitet graničnih izohipsi.
Kontrasnost uslovnih znakova je uslov da budu uočljivi, čitljivi
i dovoljno izdiferencirani u odnosu na osnovu i između sebe. Ako
■se želi umanjiti kontrast uslovnih znakova od drugostepenog zna-
čaja, s tim da ostanu iznad praga vidljivosti, načelno se ne prika-
 Milisavljević Slobodan

zuju crnom bojom, već nekom koja ima manji kontrast (umereni
kontrast) u odnosu na boju osnove. S druge strane, ako se nastoji
da sve što_,S£.daje na karti bude kontrasno, da se ističe u odnosu
na osnovu, da sve bude u prvom planu, dobije se obično suprotan
efekat: gruba, ali nedovoljno izđiferencirana slika, odnosno nepre-
gledna karta.

Zato je neobično važan izbor intenziteta boja, tzv. valer (količina

svetlost.i u tonu jedne boje) ili svetlosni kontrast. U slikarstvu se
koriste tzv. valerski ključevi (slika 4.7) iz kojih se mogu proceniti
veličine svetlosnog kontrasta boja.

1. Visoki valerski ključ velikog intervala. Na svetloj osnovi su

jako kontrasni tonovi.
2. Visoki valerski ključ malo.g intervala. Na svetloj osnovi su to-
novi ke valerske vrednosti umerenog kontrasta.
3. Srednji valerski ključ velikog intervala. Na osnovi srednje
valerske vrednosti su jako kontrasni tonovi.
4. Srednji valerski ključ malog intervala. Kod njega su sve tri
površine slične valerske vrednosti. Umereni kontrast.
5. Zasićeni, niski valerski ključ velikog intervala. U njemu preo-
vlađuju duboki, zasićeni tonovi.
6. Zasićeni, niski valerski ključ malog intervala. Ovaj sklop va-
ierskih vrednosti je sastavljen od dubokih, zasićenih tonova.
U kartografiji se о valerskim ključevima mora voditi računa pri-
likom izrade standarda boja i rastera za kartu. Izrada ovog standarda
bi trebalo da bude obavezna na svim značajnijim geografskim karta-
ma i geografskim atlasima svih vrsta. Na slici 4.4. vidimo upotrebu
dve ju valerskih vrednosti koje izdvajaju aerodromski prostor od
vazdušnih puteva. To je primer primenjenog umerenog kontrasta.

О valerskim vrednostima potrebno je voditi računa prilikom pro-

jekt.ovanja- hipsometrijske skale (monohromatske г polihromatske),
kao i pri izradi originala senki. Kod senčenja reljefa, visok valerski
ključ će se koristiti na visokoplaninskom zemljištu, uzimajući ve-
liki interval, a u ravnici uzimajući mali interval.
Kada je reč о likovnom komponovan ju karte, primena različitih
boja i valera pruža bogatstvo mogućnosti svuda gde se operiše sa
arealima na karti.
 Oblikovanje karata
>0 Q .Milisavljević Slobodan

4.3.4. Čitljivost

Čitljivost signatura na karti se postiže kada se sa predviđenog

rastojanja čitanja karte može da vidi svaki kartografski znak na
karti kao poseban oblik koji se jasno izdvaja od drugih oblika, ve-
ličinom i bojom, a svaki naziv i broj da se bez napora pročita.
Čitljivost signatura na karti je vezana za prag vidljivosti (čitlji-
vosti). Ono što je ispod praga vidljivosti ne ulazi u strukturu karte
i ne može še smatrati uslovnim znakom, odnosno u prenosriom
smislu informacijom. О ovome se mora voditi računa prilikom di-
menzioniranja uslovnih znakova, slova i brojeva. Veličina signa-
tura najviše utiče na čitljivost, dok nešto manje utiču oblik i boja
znaka. Međutim, sa veličinom uslovnog znaka ne može se ići više
v ' Č'Тл'
nego štovto-doSarole preglednost i grafičko opterećenja karte. Sva-
ko povećanje dimenžija znakova povlači za sobom ili veće grafič-
ko opterećenje karte, odnosno manju preglednost, ili veću reduk-
ciju uslovnih znakova. Zadatak kartografa je da nađe pravi odnos
između veličine znakova i njihovog broja na karti, ali ne na uštrb
čitljivosti karte.
Kod šrafiranih površina i onih koje su pokrivene linijskim i
SL 4.8. Sistem izohipsi sa određenog rastojanja deluje kao višetonska površina
tačkastim rasterima ili tačkicama (peskovito zemljište itd.), tačkice i
linije nemaju svoje individualitete, jer su ispod praga vidljivosti i
čine mikro-strukturu oblika kao površinskog znaka. Uslov je da nji-
hov raspored bude dovoljno gust, a tačkice ili linije dovoljno nežne da Prag vidljivosti (čitljivosti) treba razmatrati—kao—sposobnost
se ne pretvore u samostalne znake. Pošto se nalaze ispod praga normalnog oka da sa određene udaljenosti koja zavisi od namene
vidljivosti njihov skup se opaža kao jednina, kao površinski oblik. karte, odvojeno vidi i prepoznaje oblike, da ih bez teškoća identifi-
kuje. Od fizioloških sposobnosti oka pri, normalnom osvetljenju
Ako je sistem izohipsi dovoljno gust i ako su izohipse nežne li-
nije, sa sodređenog^ rastojanja takođe deluju kao višetonska površi- karte, zavisi izbor veličina signatura, a ne od mogućnosti današnje
na. Gde imaju gušći raspored deluju kao tamniji ton, a gde su rede reprodukcione tehnike. Danas nema smetnji da se ostvare znaci fi-
raspoređene, stvaraju optički osećaj svetlijeg tona. Na taj način, nih linija i sitnih dimenzija. Sada se mogu štampati signature koje
na određenom rastojanju, sistem izohipsi stvara osećaj treće dimen- su daleko ispod praga vidljivosti, kada se karta posmatra sa nor-
zije —- „crtane plastike” prikazanih oblika zemljišta. О svemu to- malnog rastojanja. Mogućnosti štampe se uzimaju u obzir prilikom
me mora se pov< sti računa prilikom izbora ekvidistancije i dimen- oblikovanja znakova, što ne znači da se srne zanemariti prag čitlji-
zioniranja linija izohipsi. Na slici 4.8. je prikazan crtež izohipsi. Sa
vosti karte.
normalnog rastojanja (cca 25 cm) treba da se čita svaki pojedinačni
oblik predstavljen izohipsama, pa i svaka izohipsa. Udaljavanjem О čitljivosti se posebno vodi računa prilikom izbora vrste, veli-
od slike menja se prag vidljivosti i umesto pojedinačnih linija vide čine, špacije i boje slova za geografske nazive na kartama. О to-
se površine svetlijih ili tamnijih tonova koje stvaraju osećaj pla- me će biti-reči u kasnijem izlaganju.
stike prikazanih terenskih oblika.

Milisavljević Slobodan
4.3.5. Estetski izgled
Estetski izgled karte postiže se usklađenošću proporcija linija i po-
vršina i harmonijom boja, akcentiranim preglednošću, plastičnošću
i slikovitošću prikazanog sadržaja karte. Estetski izgled karte ima
svoju punu vrednost kada doprinosi funkcionalnosti karte.
Pojam lepoga doživljava evoluciju. Moderna likovna umetnost
uticala je na sve grane primenjenih umetnosti da se prilagode na-
šem vremenu i dinamici praktičnog života. Traže se i nalaze nove
likovne formeTćbj¥"na jednostavan način sugerišu određenu misao.
Savremeni čovek nije dokoličar. On živi intenzivnim, brzim životom
i nema vremena da kartu polako proučava. Za njega je funkcional-
na i lepa karta na kojoj odmah nalazi podatak koji mu treba. Prema
takvoj karti on gaji poverenje.
Prvi utisak koji se stiče о karti jeste ocena njenog spoljašnjeg iz-
gleda. Od te ocene zavisi stepen privlačnosti ili odbojnosti, a to su
važne kategorije u psihičkom ponašanju čoveka. Zato je ideal kome
se teži da se funkcionalnost i estetika karte sažmu u jedinstvenu
celinu — likovnu harmoniju karte. Likovna harmonija karte može
se postići kada se zamišljena koncepcija karte tako sprovede da se
ostvari jedinstvo zamisli, obrade originala i tehnike reprodukova-
nja. Zamišljena koncepcija karte mora da se jedinstveno sprovede
od početka do kraja bez kompromisa. U protivnom, željeni efekat
neće biti postignut. Jedinstveno zamišljena koncepcija karte. u deiu
koji zahvata "likovnu problematiku, reflektuje se kao čistota i j e -
dinstvo likovnog stila (sklada između delova i celine karte). Ne-
sklad između pojedinih delova, zamisli, obrade ili tehnike repro-
dukcije karte ne deluje kao kontrast nego kao disharmonija ili u
najblažem obliku kao monotonija.
Likovna harmonija karte može se postići samo ako se studiozno
priđe svakom likovnom problemu, a to je svaki uslovni. znak, svaki
likovni elemenat koji se koristi.
4.3.6. Crtež
Crtež uslovnog znaka komponuje se iz likovnih elemenata: tačke,
linije, površine, slovne ili brojčane oznake.
Tačka na karti ima svoje dimenzije koje su kod čitanja karte
ispod praga vidljivosti, te se ne identifikuje kao površina. Znaci
Oblikovdnje karata
komponovani od tačaka mogu biti linijski, konturni ili površinski,
te se u strukturi karte identifikuju kao linije, konture ili površine.
Linijski znaci komponovani od tačaka su, na primer, znak za
pešačku stazu, znak za liniju kretanja na tematskim kartama itd.
Konturni znaci se javljaju kao pomoćne izohipse, izobate, granice
zona, konture vegetacije, granice areala na tematskim kartama itd.
Površinski znaci se javljaju kao znak za peskovito zemljište, vino-
grade, areale na tematskim karata itd. Kod svih ovih znakova tačke
se ne identifikuju kao oblik — individualitet, nego se skup tačaka
čiji je raspored vidljiv, identifikuje kao linijski ili površinski ob-
lik — individualitet. Ako raspored tačaka nije vidljiv, ako je ispod
praga vidljivosti, onda se identifikuje kao tonska površina, kao na
primer tačkasti raster plave boje za prikazivanje vodenih površina.
Uslovni znaci komponovani od tačaka imaju prednost zbog svoje
ekonomičnosti, nenametljivosti i simbolike. Grafički neznatno opte-
rećuju kartu, pogodni su za prikazivanje sadržaja drugostepene važ-
nosti, a kao znaci simbolišu nešto nesigurno, nestalno, provizorno ili
promenljivo. Iz istih razloga nije preporučljiva preterapa upotreba
ovih znakova na kartama.
Tačka u kombinaciji sa drugim likovnim elementima na karti
obično simbolizuje položajno definisane tačke u prirodi. Na primer,
visinske tačke, tačke preloma kontura itd. ili simbolizuju izolinije
i granice, na primer, izobate, granice političke podele itd.
Linija kao likovni element ima najveću primenu pri komponova-
nju uslovnih znakova. Linija na karti zauzima određenu površinu
koja ima oblik i dimenzije: dužinu i debljinu, a u određenom stepe-
nu grafički opterećuje kartu. Zbog velike razlike tih dimenzija na
karti se identifikuje kao linija.
Linije mogu Jbiti: neprekidne ili isprekidane, ravnomerne ili pro-
menljive debljine, pravog, izlomljenog ili zakrivljenog oblika, obe-
ležene znacima, paralelne itd. Linije se koriste i kao površinski
znaci u vidu raznih šrafura.
Prilikom komponovanja linijskih znakova važi načelo: da se zna-
ci koji se na karti masovno javljaju, daju najjednostavnijim ozna-
kama. Onaj linijski znak koji se rede javlja, tim više treba da ima
karakterističan — simboličan izgled. Ukoliko je reč о važnijem
znaku, znaku više kategorije, treba da bude uočljiviji. Uočljivost
linijskog znaka (kontrast) postiže se zadebljavanjem linije ili obele-

Milisavljević Slobodan
žavanjem znacima. Simbolika se izražava oblikom linije (npr. spe-
cifična krivudavost potoka, blaga krivudavost komunikacije), obe-
ležavanjem linije znacimafnpr. znakom za elektrificiranu železnič-
ku prugu) ili bojom (plavom za hidrografiju). Stalno upotrebljive
komunikacije simbolično se daju neprekidnom linijom, a povreme-
no upotrebljive ili u gradnji isprekidanom linijom.
Konturne linije označavaju granicu između dve različite površine.
Konture se daju linijskim znakom ravnomerne debljine, neprekidne
ili isprekidane, zavisno od toga da li su stalnog ili privremenog
karaktera;'
Pouršind~kao~đikovni -element može da ima različittr ulogu pri
oblikovanju uslovnih znakova. Kod vanrazmernih znakova obično se
koriste prosti ili kombinovani geometrijski oblici koji simbolizuju
objekat ili pojavu koja se predstavlja. Na primer: kružić za nase-
lje, trougao za trigonometrijsku tačku, pravougaonik za građevinu
itd. Kod razmernih znakova, gde površinski znak obeležava povr-
šinu prostiranja pojave, u načelu oblik znaka sličan je prirodnom
obliku te površine. Osim oblikom, površine se diferenciraju veliči-
nom, obradom i orijentisanjem. Kod diferenciranja veličinom van-
razmerni površinski znaci treba da se jasno razlikuju veličinom ne
samo kada su jedan pored drugog nego i kada su međusobno udaljeni.
Treba se čuvati još više druge krajnosti, da se ne pretera u razlikama,
pa da znaci izgube međusobni površinski odnos i dobiju groteskan
efekat. Kod diferenciranja obrade površinskih elemenata uslovnih
znakova mogu se primeniti različiti maniri: crno-bela obrada povr-
šine, obrada bojom i valerima, obrada tamno-svetlim tonovima (sen-
kom), obrada površine aplikacijama (šarama) ili teksturom. Treba se
čuvati kombinacija između ovih manira jer se najčešće različiti ma-
niri ne mogu međusobno dovesti u skladni odnos. Diferenciranju
površinskih znakova različitim orijentisanjem primenjuje se samo
kada je to iznuđeno simbolikom, dok se kontrast na taj način te-
ško postiže.
Kombinacija tačkastih, linijskih i površinskih elemenata pri kom-
ponovanju uslovnih znakova je preporučljiva ako se time postiže
Oblikovanje karata
simbolika i ispunjavaju uslovi čitljivosti, preglednosti (ekonomič-
nosti) i kontrasta.
Dimenzioniranje crteža uslovnog znaka je problem određivanja
veličina i proporcija svih njegovih likovnih elemenata koji sačinja-
vaju strukturu. Cesto se ovaj problem potcenjuje, znaci se dimenzi-
oniraju olako, bez analiza i proba. To dovodi do disharmoničnosti
odnosa između znakova na kartama, do monotonosti i neizdiferen-
ciranosti sadržaja po važnosti i karakteristikama koje treba prika-
zati na karti. To može dovesti i do slabe čitljivosti ili, s druge stra-
ne, do nepotrebno povećanog grafičkog i optičkog opterećenja karte.
Na starim kartama graviranim na bakru (to je za sadašnje pri-
like spori i nerentabilan postupak u proizvodnji karata), mogu se
naći i sasvim tanke linije debljine 0,03 mm koje ljudsko oko može
da vidi sa bliskog odstojanja. Današnja reprodukcijska tehnika u sta-
nju je da odštampa još mnogo finije linije, ali ako su dobijene u
prethodnom postupku. Isključujući linijske rastere koji i treba da
budu kao mikro-struktura, ispod praga vidljivosti, smatra se, na
osnovu ispitivanja, da najtanja linija na savremenoj karti koja se
čita sa normalnog rastojanja (cca 25 cm) i pod normalnim osvet-
ljenjem (oko 30 luksa), ne treba da ide ispod 0,05 mm. To se od-
nosi na crnu liniju na beloj podlozi (maksimalni kontrast na karti).
Sive linije i one u drugim bojama imaju manji kontrast u odnosu
na belu površinu karte, te treba da budu utoliko šire. Raspon iz-
među najtanje i najdeblje linije u istoj boji, po pravilu ne treba da
prelazi 1:6 kod kabinetskih karata, predviđenih za čitanje pođ nor-
malnim uslovima koji su već opisani, a odnos 1:10 kod zidnih ka-
rata. Ukoliko se pojavi potreba za većim odnosom debljine linija,
one koje prelaze taj odnos treba dati gušćim ili redim rasterom,
odnosno svetlijim bojama.
Kod dimenzioniranja šrafura treba voditi računa da kroz njih
treba da se čita sadržaj karte, npr. izohipse. Linije šrafure, da bi
se dobio utisak sive površine, treba da budu debljine do 0,03 mm,
a belina između njih do 0,18 mm.

Milisavljević Slobodan
Kao minimalne konturne linije smatraju se one debljine od 0,08 mm,
a kao minimalne beline kod puteva sa dve linije 0,30 mm, ako de-
bljina paralelnih linija puteva ne prelazi 0,15 mm.
Da bi oko moglo da pročita oblik konture znaka za zgrade u obli-
ku pravougaonika crne boje na beloj podlozi, smatra se da mora
imati minimalnu površinu od 0,15 mm2, dok nepopunjena kontura
ima ograničenje na minimum od 0.4 mm2. Ispod tih veličina kružić
i kvadrat"(pravougaonik-J-ss-ne razlikuju po obliku. —
■ - v
Prečnik okruglih simbola na karti ne sme da bude manji od 0,6 mm
za nepopunjene, a 0,2 mm za popunjene konture. Smatra se da je
minimalna debljina kružnice 0,08 mm. Dozvoljava se da najmanji
razmak (belina) između popunjenih kontura u crnoj boji bude 0,15
do 0,3 mm, što zavisi od veličine tih znakova.
Proporcionalnost uslovnih znakova je takođe problem koji ne sme
da se zanemari. Dve nejednakosti treba da budu u takvom odnosu
koji lepo deluje, da je harmoničan. Ako su razlike suviše male, od-
nos njihovih veličina nije dovoljno jasan i stvara neodređenost i
pometnju. S druge strane, ako je odnos dve ju dimenzija suviše na-
glašen, oni između sebe gube vezu, gube harmonijski odnos.
Postoji pravilo estetike koje se naziva pravilom zlatnog preseka.
Ono određuje međusobni odnos ili proporciju dvaju ili više veliči-
na. Ovo pravilo se zasniva na jednačini:
= +M),
gde je m (minor) manja, a M (major) veća veličina. Iz te jednačine
izvode se druge, kao na primer:
m= —
/ V I 2
ili
m+ M
M2
M = -m ili
m ročito težak zadatak. Na ovakvoj karti, dominantni su linijski likovni
‘2 M
m=
[/5 + 1
Tom pravilu se približno (zbog zaokruženih vrednosti) pokorava
i tzv. kameov nh: 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 35 itd u kome je „svaka
Oblikovanje karata
vrednost jednaka zbiru dve ju prethodnih, odnosno razlici dve ju
sledećih vrednosti” .
Ako se uzme za primer rešavanje problema dimenzioniranja znaka za
zgrade i kao minimalna površina toga znaka od 0,15 m m2, (ako se želi mini-
malan znak koji će najmanje grafički opterećivati kartu), na izboru stoji više
kombinacijar-
1. oblik kvadrata dimenzija 0,4 m m X 0,4 mm = 0,16 mm2
2. oblik pravougaonika dimenzija 0,25 m m X 0,6 m m =0,15 mm 2
3. oblik pravougaonika dimenzija 0,3 m m X0,5 m m =0,15 m m 2.
Ako se analizira svako od ovih rešenja vidi se da kombinacija pod 3. ima
najviše izgleda kod izbora znaka za zgrade, jer je u proporcijama Lameovog
niza (3,5), a vrlo blizu je i proporcijama zlatnog preseka, pošto je
ЛГ- 0,5*
m= = —— =0,312 = 0,3
m + M. 0,3 + 0,5
4.3.7. Boja
Boje na geografskim kartama odnosno boje uslovnih znakova po-
mažu diferencijaciji sadržaja i preglednosti, simbolici prikazivanja i
postizanju kontrasnih i harmonijskih efekata. Međutim, primena ve-
likog broja boja na kartama krije u sebi niz problema, koji ako se
ne rese na zadovoljavajući način, neće pogoditi cilj koji se želi po-
stići. Problem upotrebe boja na kartama je veoma interesantan za
svakog kartografa, te je to i česta tema u kartografskoj literaturi.
Izbor boja za geografsku kartu koja se projektuje, u jednom slu-
čaju može biti prost i relativno lak zadatak, a u drugom može pred-
stavljati vrlo složen problem.
Projektovanje karte krupnog razmera, čijom se namenom stavlja
akcenat na položajnu tačnost, jer će prevashodno služiti za tehnička
projektovanja i kartometrijske svrhe, sa likovnog aspekta nije na-
elementi, a površinski, kao dopuna prvim, treba da budu blago na-
značeni. Kod ovakvih karata uvek se preporučuje manji broj boja
(1— 5), te ih neće biti teško izabrati. Težište je u definisanju crteža
i dimenzija uslovnih znakova, a izbor boja je tek u drugom planu.
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

1. Zakon komplementarnih boja. Kada jedno kolorisano telo deluje na

Povrh svega toga, i u ovakvim slučajevima mora se voditi računa о rožnjaču, posle toga oseća se delovanje druge boje. Između tih dveju
postoji izvesna zakonitost, one izazivaju jedna drugu. Komplemen-
harmoniji boja, о ravnoteži između hladnih i toplih boja itd. tarne boje postavljene jedna pored druge daju najbolju harmoniju:

crveno — zeleno
Ako se uzme drugi primer, opštegeografska ili tematska karta, na
plavo — narandžasto
kojima treba da dominiraju površinski likovni elementi^ broj boja žuto — ljubičasto.
se povećava, a time se zaoštrava i problem izbora boja. Kod opšte- 2. Zakon jednovremenog kontrasta. Postavljene jedna pored druge, boje
geografskih karata broj boja najviše zavisi od načina predstavlja- ističu jedna drugu: crvena zelenu isto koliko i zelena crvenu.

nja reljefa. 3. Zakon rezultanata. Staviti jednu boju na platno, istovremeno znači
obojiti komplementarnom bojom susedni prostor. Jedna boja uvek evo-
cira svoju komplementarnu boju kao deo sebe same.
Na primeru slike 4.3. prikazan je isečak karte na kojoj je za predstavljanje
Poznavanje komplementarnosti boja je uslov za harmonizovanje boja.
reljefa zemljišta putem hipsometrijske skale i senki, upotrebljeno 5 boja, a
Francuski fizičar 2. Kenije smatrao je da su primarne boje uvek u harmo-
za ostali sadržaj karte 3 boje. Na ovoj karti je odnos između toplih i hladnih
niji ma kako bile međusobno postavljene. Ali složene, sekundarne boje,
boja uravnotežen. Lep primer pravilnog izbora boja je švajcarska karta raz-
treba da budu postavljene onim redom kojim se nalaze u spektru da bi bile
mere 1:250 000, čiji je isečak prikazan u knjizi E. Imhofa (8). Za prikazivanje
reljefa zemljišta upotrebljeno je 6 boja (izohipse — narandžasta, senke i
harmonične.
osvetljenost — siva, ljubičasta, otvoreno plava, otvoreno žuta i otvoreno Da bi se bolje shvatila teorija о harmoniji boja, treba prethodno objasniti
crvena). fizičku teoriju о sunčevoj svetlosti, tj. pojam spektra i spektralnih boja.
Prvi je Isak Njutn, početkom 18. veka, formulisao osnove teorije о spek-
Proučavanje bojenih odnosa nije tekovina današnjeg doba. Još je Leo-
tru koja je kasnije u nešto izmenjenom vidu prihvaćena i naučno potvrđe-
nardo da Vinči u delu „Trattato della Pittura” izneo mnoga zapažanja koja
na. Njutn je napravio krug, podeljen na sedam sektora, gde je bio zastu-
ni danas nisu izgubila -važnost, a naročito ne za kartografe,““jer Leonardo
pljeno sedam boja, koje je dobio propuštajući sunčev zrak kroz prizmu.
upoređuje ove elemente: žuto — zemlja, zeleno — voda, plavo — vazduh,
Ako se ovaj krug postavi na čigru i zavrti, boje se slivaju u prljavobelu
crveno — vatra, svetlost — belo i mrak — crno. On je uočio izvesne pro-
mešavinu. Glavni uzrok ovog efekta leži u razlici između optičke mešavine
bleme teorije boja, ali im nije mogao dati naučno objašnjenje. Tek 1810.
(adiciono -mešanje boja) A fizičke ' mešavtne (sidrtrvddxono'- -тебџпје boja), tj.
godine, nemački slikar J. V. Gete u studiji о bojama ,,Zur Farbenlehre” iz-
u razlici između prirodnih sunčevih boja i hemijskih produkata (slika 4 .9 .).
neo je teoriju о psihološkom uticaju boja na ljude. Kasnije je ova teorija
Indigo je pronašao Njutn i on ga je sa ostalih šest boja smatrao osnovnom
naučno dokazana. Gete između ostalog kaže: „Jasni (čisti) tonovi čine-ljude
bojom, ne praveći razliku između primarnih i sekundarnih boja.
raspoloženim, tamni navode vpa ozbiljnost. Svetio žuto ima sjaja, topline, ple-
Danas se zna da je sunčeva svetlost elektromagnetno talasno kretanje sa
menitosti, a čisto žuto je neprijatno. Crveno-žuto je toplo i aktivno, ono
talasnim dužinama koje leže između 687 mp* (crveno) i 397 mp (ljubičasto).
podseća na bleštavi sjaj sunca koje zalazi. Žuto-crveno zasenjuje i zamara.
čovekovo oko može da razlikuje oko 160 nijansi boja. Boja predstavlja svoj-
Tam no-plavo smiruje i odmara. Crveno se sjedinjuje sa utiskom dostojan-
stvo tela da zrači jedan od zrakova, dok druge upija. Osvetljeno belom švet-
stva, ozbiljnosti i moći. Zeleno nas neodoljivo privlači (Psihološko učenje
lošću, telo reflektuje svoju boju, a njoj komplementarnu boju upija u sebe,
о bojama).
apsorbuje je i pretvara u toplotnu energiju. Dve boje se ne nalazi u spek-
Francuski slikar i fizičar Šari Buržoa je 1812. godine podneo Francuskoj tru: bela i crna. Prva je mešavina svih boja spektra, a druga je odsustvo
akademiji memoar о prirodi boja: „Sunčeva bela svetlost sadrži tri osnovne svake-svetlosti. Prem a-tome, telo koje potpuno bez ostatka upije u sebe
boje: žutu, crvenu, plavu (primarne boje). Svaka od ove tri boje služi kao sunčevu svetlost deluje crno, jer ne zrači ni jednu boju. Sunčeva svetlost
dopuna dvema drugim, da bi obrazovala ekvivalenat bele sunčeve svetlo- kao i svetlost kog drugog svetlosnog izvora je direktna, dok je svetlost koju
sti. Tako je nazvana komplementarnom svaka od tri osnovne boje u odnosu zrači neko osvetljeno telo indirektna (npr. mesečeva svetlost).
na sekundarnu koja joj odgovara (slika 4.9). Na primer, plavo je komple-
mentarna boja narandžastog, jer je narandžasto sastavljeno od žutog i crve-
Degradacija boja je takvo raščlan javan je boje što se hemijskoj
nog, odnosno plavo i narandžasto daju belu svetlost itd. Teoriju о sunče- mešavini boja dodaje belo ili crno. Skala tonova dobivenih na ovaj
vom spektru dopunio je francuski fizičar М. E. Šervel 1839. godine. On je
* 1 m p= m ilimikron = 1 0 7 mm.
postavio tri zakona:
 Milisavljević Slobodan
270

način može da se kreće od najtamnijih do najsvetlijih. Da se ne bi

ovakva mešavina izvodila otprilike, nemački fizičar Ostvald je po-
četkom ovog veka pronašao naročit sistem za određivanje ovih ni-
jansi. On je izveo sistematsku podelu boja i sveo njihovu raznovrs-
nost na određeni broj sa kojim može praktično da se radi. Ostvald
razlikuje 8 glavnih boja: crveno, oranž, žuto, lisnato zeleno, morsko
zeleno, ledeno plavo, plavo i violet. Njegov atlas boja sadrži 680
slika boja. Svaka boja u ovom sistemu prikazana je brojem koji
označava punu boju i slovima koji označava degredaciju boje.
U Ostvaldovom krugu, svaka od 8 boja zastupljena je sa tri nijanse.

Iako crnCr i belo nisu boje spektra, one se u praktičnom radu po-
ja v lju ju kao boje čije prisustvo ima određenu i važnu ulogu u je-
dnoj harmoniji. Crno i belo nazivaju se neutralnim bojama. Postoji
i druga podela boja: na tople (žuta, narandžasta, crvena) i hladne
(plava^ zelena, ljubičasta). Harmoniziranje jedne kolorističke sre-
dine zavisi od količine hladnih i toplih boja, za koje takođe važi
princip kontrasta. Ako negde postoje samo topli tonovi, izgledaće
zasićeno i monotono. Isti slučaj je i sa kompozicijom gde postoje
samo hladni tonovi. Princip kontrasta zahteva da u jednoj celini
budu zastupljeni i hladni i topli tonovi u srazmeri koja je u kraj-
njoj liniji stvar ukusa.

Bojene materije ili pigmenti daju boju raznim telima. Međutim,

boja\ela zavisi i od spektralnog sastava svetlosti koja ga osvetlja-
va, a na štampanoj karti zavisi od boje (beline) hartije. Primena
rastera u kartografiji nije ništa drugo nego degradacija boje putem
bele hartije.

4.3.7.1. Osnovna pravila za harmoniju boja

Bazirajući se na spektralni krug boja, iskustvom se došlo do kom-

binacija boja koje, s obzirom na svoj položaj na spektralnom krugu,
daju različite efekte. Zajednički imenitelj ovih kombinacija je taj
što su ti efekti prijatni. Međutim, važno je uočiti i razlike između
njih, odnosno kako se njima treba koristiti. Na slici 4.10. prikazan
 Oblikovanje karata

je spektralni krug od 12 boja; tri primarne, tri sekundarne prvog

reda i šest sekundarnih drugog reda.

Osnovna pravila za harmoniju boja proizilaze iz šeme spektralnog

kruga.

1. Komplement. Već je pomenuta ova kombinacija komplemen-

tarnih boja, bilo koje dve boje koje se nalaze na suprotnoj
strani spektralnog kruga. Na primer;
plava — narandžasta
ljubičasta — žuta itd.

Ove kombinacije od dve boje deluju snažno i napadno. Zbog to-

ga se rede upotrebljavaju. Međutim,' primenjene sa različitim vale-
rima, dobijaju u lepoti, jer im je oštrina kontrasta umanjena.

2. Podeljeni komplement. Prethodna kombinacija se menja uto-

liko što se, umesto suprotne boje u spektralnom krugu, uzima-
ju njene dve susedne. Na primer;
žuta — plavo-ljubičasta — crveno-ljubičasta
crvena — žuto-zelena — plavo-zelena.

Oštrina kontrasta prethodne kombinacije ublažena je harmonij-

skim odnosom boja po sličnosti, pa zato deluje mnogo mirnije.

3. Dvostruki komplement. Nastavlja se tendencija prethodne

kombinacije, pa se i druga komplementarna boja zamenjuje sa
dve susedne.

Postiže se istovremeno dejstvo dva kontrasta i dvostruke harmo-

\: /
nije dve ju bliskih boja. U kartografiji se koriste najviše ovi pri-
meri;
plavo-zelena — žuto-zelena — crveno-narandžasta — crveno-
-lj ubičasta

Ove kombinacije dopunjuju se sr, bliskim bojama.

4. Trijadni raspored. Kombinacija sa tri boje koje susjedna od

druge ravnomerno raspoređene. Ova kombinacija uspostavlja
potpunuravno težu između uzetih boja i deluje sasvim smireno.

Milisavljević Slobodan
Primeri;
žuta — plava — crvena
plavo-ljubičasta — crveno-narandžasta — žuto-zelena
5. Uzajamni komplement. Ova kombinacija može biti za 4 ili 6
boja. S jedne strane spektralnog kruga uzima se samo jedna
boja, a sa druge njen komplement, pojačan sa po dve sused-
ne boje s obe strane (kombinacija od 6 boja), ili u drugom slu-
čaju, komplementu se oduzimaju neposredno susedne dve boje
a ostaju ostale dve (kombinacija od 4 boje). Ove kombinacije
su veoma bogate i daju lepe efekte.
Prvi primer:
žuta — plava — plavo-ljubičasta — ljubičasta — crveno-ljubiča-
sta — crvena
Drugi primer:
žuta — plava — ljubičasta — crvena.
6. Kombinacije sa neutralnim bojama. Sve navedene kombina-
cije mogu se ulepšati opisanom degradacijom boja, pri čemu
važi opšte pravilo: ukoliko je tamnija neutralna boja, utoliko
treba da bude zasićenija spektralna pored nje.
4.4. Oblikovanje naziva i brojki
4.4.1. Pojam oblikovanja naziva i brojki
Oblikovanje naziva i brojki na geografskim kartama je isto to-
liko složen zadatak kao i oblikovanje uslovnih znakova, a ono što
važi za uslovne znake, u pogledu oblikovanja, važi i za njih. Obli-
kovanje naziva je do pre četvrt veka imalo drugojačiji karakter
nego danas. Dotle su se nazivi uglavnom ispisivali rukom. Karto-
grafski crtači koji su savladali tu veštinu, imali su na repertoaru
veoma mali izbor vrsta slova. Klasičan način ispisivanja naziva na
kartama bio je iscrtavanje slovo po slovo, dok se ne ispiše svaki na-
ziv posebno na originalu karte. To je omogućavalo da se karakte-
rom pisma i sitnim pomeranjima i doterivanjima svakog slova bolje
prikaze kartografska predstava, s tim da se ne ugrozi jedinstvo ce-
lokupne slike pisma koje se dobijalo korišćenjem određenih vrsta
slova. Sposobnosti i talenat pojedinih crtača bili su različiti, te je
bilo i većih ili manjih odstupanja. Ovakav način ispisivanja naziva
Oblikovanje karata
je spor i postao je ekonomski n eizdržljiv Zamenjen -je-slaganjem
naziva u slovoslagačnici, a danas se već radi na modernim aparati-
ma za foto-slaganje. Na taj način se asortiman slova za nazive, koji
je stavljen kartografima na raspologanje, najednom naglo proširio.
Tako se pojam oblikovanja naziva i brojki danas svodi na: a) izbor
vrsti i veličina slova za nazive i špacije naziva u okviru raspolažu-
ćeg asortimana slova, b) izbor vrsta i veličine brojki za visinske
tačke i druge brojčane oznake, c) izbor boje za nazive i brojke,
d) izbor slova i brojki za vanokvirni sadržaj.
4.4.2. Specifičnosti kartografskih slova i brojki
Grafičko opterećenje naziva u odnosu na ostali sadržaj karte za-
uzima procentualno veliki deo koji se na nekim. kartama kreće i
preko 50% rZato se izboru naziva poklanja izuzetna pažnja. Karto-
grafska slova treba da imaju svoje specifičnosti, za razliku od slova
koja se koriste za tekst ili druge potrebe. Dok se pismo knjige čita
na beloj podlozi, kartografska slova se čitaju na crtežu karte. Naziv
delimično pokriva crtež ili ga prekida. Veličina i karakter slova va-
riraju zavisno od značaja objekta ili pojave na koju se odnosi na-
ziv. Krupnijim i masnijim slovima ispisuju se važniji nazivi, čime
se ističe važnost objekta. Položajem naziva određuje se lokacija ili
protezanje objekta. Crtežom ili bojom slova određuje se pripadnost
toponima jednoj od ovih grupa: naseljenim mestima ili objektima,
većim ili manjim oblicima ili delovima zemljišta i hidronimima.
Ove grupe se mogu i dalje deliti prema nameni karte.
Zahtevi za preglednošću, čitljivošću, kontrasnošću i harmonijom
koji se postavljaju kada su u pitanju uslovni znaci, takođe se mož-
da još u većoj meri postavljaju kada su u pitanju nazivi na karti.
Sto je sitniji razmer karte, sve veća je potreba i za ekonomičnošću
naziva, jer se tako smanjuje grafičko opterećenje.
Treba izabrati i slova (brojke) za vanokvirni sadržaj, a to je pro-
blem različit od prethodnog. Za sve natpise najbolje je izabrati je-
'dnu vrstu slova ali ih diferencirati veličinom i osvetljenošću (svet-
lija i masnija slova).
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

Antikvh (svetloliko-rimska) slova proizašla su iz rimskih, njihovim

4.4.3. Vrste slova
Po obliku, slova i brojke pripadaju raznim vrstama. Svaka vrsta
ima svoj istorijski razvoj.
Rimska (romanska) slova potiču od tzv. rimske kapitale, kojom
su ispisani mnogi spomenici rimske kulture — na primer, Trajanov
stub u Rimu ili Trajanova tabla u Đerdapu (slika 4.11). Elementi
slova su različite debljine sa klinastim šerifima.
stilizovanjem . Šerifi nisu klinasti nego pravougli. Čista su i pro-
zračna, ekonomična i lako čitljiva. Na savremenim kartama imaju
veliku upotrebu za ispisivanje naziva naseljenih mesta i naslova
karte.
Memfis-slova imaju sve elemente iste debljine, uključujući jako
izražene šerife. Na karti VGI razmera 1:300 000, ova slova su isko-
rišćena za ispisivanje orografskih naziva.

Kaligrafska (ingliš) slova i stilizovana kaligrafska slova proiza-

šla su iz lepog pisanja rukom tvrdim zašiljenim perima. Osetljiva
su na reprodukovanje.

Sve navedene vrste mogu prema širini da budu: široka, normalna

i uska, a prema debljini štapova:, svetlolika, normalna, polumasna
i masna. Prema, nagibu mogu biti: prava, nagnuta napred (kurziv-
na) i obrnuto nagnuta.

SI. 4.11. Rimska kapitala

od koje su nastala da-
našnja velika i mala
rimska slova.

Italijanska (italik) slova proizašla su iz rimskih. Dok su rimska

slova prava, italijanska su nagnuta. Italijanska mala slova, za raz-
liku od rimskih, nemaju šerife.

Grotesk (blok) slova potiču od starog arapskog pisma. Svi ele-

menti slova su iste debljine, ali nemaju šerifa. Mogu biti prava ili
nagnuta. Zbog ekonomičnosti i jednostavnosti, imaju sve veću pri-
menu na savremenim kartama.

Rond (okrugla) slova i moderniji stilizovani rond (primenjen za

oronime na si. 4.3.) imaju okrugle oblike, ostvarene ravno zasen-
čenim perima, kakva su korišćena u Srednjem veku, pri rukopis-
nom umnožavanju važnih dokumenata. Na kartama se uglavnom
koriste za orografske nazive, što je bilo naročito uspešno kada su
karte izrađivane kao jednobojne, jer se rond-pismo izdvaja od dru-
gih vrsta, a jednostavno je za ručno ispisivanje.
 Milisavljević Slobodan Oblikovanje karata

4.4.4. Veličina, boja i špacija

Bistrica
Po veličini uobičajeno je da se slova mere međunarodnom merom
— punktom. Punkt je 0,376 mm ili 1/2660 m. U tipografiji se uzi-
........ uzani svetli
maju veličine olovnih slova, ali to nije i visina. Naime, visine slova
zavise od tipografske mere, a približno su mala slova oko 50 posto
Bistrio? tipografske mere, a velika slova oko 60— 70 posto te mere. Prema
tipografskoj meri imaju svoje nazive. Na slici 4.16. prikazana je,
osim toga, i čitljivost crnih slova na beloj osnovi (Ыок^ slova). do
Kopaonik PELAGONIJA....................................... ........ uzani polucrni
koje se došlo empiričkim putem. Uzeta su normalna slova.
Bistrica

Dugi otok

Kopaonik P E L A G O N I J A ......................................... ....... uzani crni

A Iв ; С D E F G H I J

Bistrica К L м N 0 P R S T U
Dugi otok
V..-j. Z ž Đ Č Ć Š • r
Ko pao nik P E L A G O N IJ A ........ normalni svetli
...

Bistrica
a b с d e f g h i i
Dugi otok
к 1 m n 0 P г s t u
K o D a d n ik P E L A G O N I J A .. normalni polucrni
f
V z ž đ č с š r /
B is t ric a 4: 4---I-■
Dug i o to k
1 2 -3 4 5 6 7 " 8 ~~~w~ " 0
K o p a o n i k P E L A G O N I J A normalni crni
"
SI. 4.14. Na matrici fotoslagaće mašine indeksi obeležavaju sem širine i nor-
Bistrica
malnu špaciju svakog slova.
Dugi otok

K o p a o n ik P E L A G O N IJ A . normalni kurziv svetli Nazivi crne boje imaju najveći kontrast sa belom osnovom karte,
te su obično u toj boji svi nazivi sem naziva hidrografije koji su
Bistrica
plave boje. Sve što je rečeno za slova važi i za brojke na kartama.
Dugi otok
Razdaljina između slova u jednom nazivu zove se špacija. Normal-
K o p a o n ik P E L A G O N iJ A ...... normalni kurziv polucrni na špacija zavisi od oblika slova, te nije za sva slova istog pisma
jednaka. Od svih načina određivanja špacije, najbolji je takozvani
Bistrica
„princip istih površina” . т ај princip zahteva da belina između slova
D uy i otok
istog pisma bude po površini konstantna. Na kartama se, osim nor-
Kopaonik P E L A G O N IJ A normalni kurziv crni malne špacije, koristi i povećana za V4, V2, V3, 2/з i 3Л normalne špa-
SI. 4.13. Primeri grotesk (blok) slova koja se koriste u kartografiji.
cije, kao i veće povećanje kod naziva koji prikazuju nazive povr-
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

šina. Na nekim kartama se koristi nešto malo povećana normalna

špacija (npr. za Vio) da bi se povećala čitljivost naziva. Takav slu-
Bistrico čaj je sa špacijom blok-slova na francuskoj karti razmera 1/100 000

Dugi otok
kod naziva naseljenih mesta.

K op ao n ik P E L A G O N I J A ................. no r mal n i kur ziv svetli Udaljenost dijakritičkih znakova na slovima: č, ć, ž, dž i š treba
da bude kod kartografskih slova nešto manja nego što je normalno,
Bistrica
da bi se podigla čitljivost tih slova u spletu sličnih uslovnih znako-
Dugi otok
va na kartama, odnosno da se ne bi zamenila za druga slova.
K o p a o n ik P E L A G O N I J A ................ no r ma l ni kur ziv p o l uc r ni

Bi s tric a

Dugi otok
■Pr imer M og u ć n o s t čit anj a ^ da l j in e
Ko pa o n i k PEL A G ON IJA ba sker v il svetli
Naz i v Pu n k t a
(u crn)

Bistrica Di ja ma nt 4 Beograd 20
Ч— Г) Beograd 35
Perl
Du g i otok
Nonp a re i (i Beograd 55

K o p a o n i k P E L A. GrО N IJ A ....... baski'i vil p oluc rni Pet i t 8

Beogr ad 90

10 130
Garmond
Bistrica
Ci ce ro 12 16 0

D ugi otok ;'N

K o p a o n ik P E L A G O N IJ A eg i ci o kurzi v
Te rcija 16 Beograd 220

Ђ\б\г\ссс Te kst 20 Beograd 280

Thicyv o Xj SVl
!
24 3 20
j D v a c i cera
ojO T v O tv A A i \ » N G 0 ^ \ 3 N . k ur zi v o b r n u t o nagnu ti

Bistrica SI. 4.16. Veličina slova izražena tipografskim merama, i mogućnosti čitanja
sa daljine.
Dugi otok

K o p a o n i k PELAGONIJA ........ no r mal na rimska p o l u c r na

Čitljivost slova opada na intenzivnije obojenim površinama na

Bistrica
karti, о čemu treba povesti računa prilikom određivanja oblika, ve-
Dugi otok
ličine i boje slova za nazive i brojki za brojčane oznake. Vrsta, ve-
K o p a o n i k P E L A G O N I J A ............... nor mal ni rimski kurziv
ličina i boja slova koristi se na kartama radi preuzimanja uloge

Bistrica
uslovnih znakova. Veličinom slova u nazivima naseljenih mesta ona
se klasificiraju po veličini ili po nekom drugom principu. Nazivi
Dugi otok
orografije i predela veličinom svojih slova ističu protezanje, veli-
K o p a o n ik P E L A G 0 N I J A ....... na pre d nag nut a svet la
činu i važnost objekta.
SI. 4.15. Primeri rimskih slova koja se koriste u kartografiji.
 Oblikovanje karata
Milisavljević Slobodan

Standardni formati imaju sledeće dimenzije:

4.5. Oblikovanje formata
A0= 841X1189 mm
Kod oblikovanja formata, pored ostalih faktora, treba voditi ra-
B0= 1000X1414 mm
čuna da se prilagodi uslovima reprodukcijske tehnike, bez obzira na
to da li se karta štampa u jednom ili više listova. C0= 917X1297 mm

Zbog toga je potrebno poznavati standardne formate hartije, kao
i svih uređaja za reprodukciju karata koji su prilagođeni tim for-
matima.
Stranice standardnih formata hartije odnose se kao
1:1'2
tj. kao stranica bilo kojeg kvadrata prema dijagonali tog istog kva-
drata. Pošto je
l : f 2 = 12
to se manja strana tabaka (m) uvek odnosi prema većoj (M) kao ve-
ća prema dvostrukoj manjoj:
m:M = M:2m
Prema tome ako se prepolovi jedan tabak hartije standardnog
formata ili sastave dva tabaka iste veličine, dobiće se opet ista
proporcija.
Standardni formati obuhvata ju glavni red A i dopunske redove
В i G. Svaki red je podeljen na razrede od 0 do 12.
Svaki od razreda je dobij en poprečnim deljenjem prethodnog for-
mata na polovinu, pa se površine dvaju susednih razreda odnose
međusobno u srazmeru 2:1. Pri označavanju pojedinih formata na-
vode se red i razred, kao na primer A l, A3, B2, C4, itd.
Na slici 4.17. pikazane su dimenzije1, kao i načini deljivosti stan-
__
dardnih formata tabaka hartije na manje formate:
Treba naglasiti da se standardni formati ne slažu sa pravilom
о zlatnom preseku.
Margina je prazan prostor — belina koja ostaje sa strane štam-
panih listova. Treba voditi računa о veličini margine karata ili
listova. Desna i leva margina treba da budu jednake kod priručnih
karata, a kodrkarata koje se povezuju u A lbu me ilr~atlase,-Teva mar-
gina (kod karata koje se štampaju sa jedne strane) treba da bude
2— 3 puta duža. Takođe crtežom pokrivena površina karte nije pre-
ma celoj površini hartije u harmonijskom odnosu, ako su i gornja i
donja margina jednake po širini. Odnos treba da je 1:2 u korist do-
nje margine ili približan tom odnosu.
1 Fabrički formati hartije su nešto veći radi obrezivanja hartije pre štampe.

— ............
\ AO /
ч\
\
\
\ A1 LITERATURA
\
\
\ AD LESlČ М .: Svet svetlobe in barv. Ljubljana 1957.
Y BECK W .: Die Schrift in den topographisćhen Karten. 1953.
\ BEL TR AM K .: Reproduktivna grafička umetnost. Beograd 1952.
DA VINC I L.: Trattato della pittura (prevod). Beograd 1964.
\
ECKERT М .: Die Kartenwissenschaft, Band II. Berlin 1926.
\ A3 FRANCA S T E L-P .: Art et rechique (prevod). Paris 1956. Beograd 1964.
\ '"A 3 / ГЛ РАЕВСК АЯ JI. С.: Картография. Москва 1955.
A2
/
.......... V
i N. IM HOF Е.: Kartographische Gelandedarstellung. Berlin 1965.
А4Х K ARIC -SLIJEPC EVIĆ N.: Likovna harmonija. Beograd 1970.
A4 L A Y H. G.: Der Lichtsatz in der Landkartenherstellung unter besonderer
л /А 7
A6 —v- Berucksichtigung des „diatype” — Gerates. Frankfurt a /M . 1969.
_ .._.N MESAROŠ F.: Tipografsko oblikovanje. Zagreb 1963.
•RAISZ E.: Principles of Cartography. New York 1962.
b) c) SEJKA L .. Traktat о slikarstvu. Beograd 1964.
TJABTN R.: Opšta i praktična kartografija. Beograd 1949.
SI. 4.17. a) dimenzije standardnih formata hartije koji se koriste u našoj zemlji,
VAS IC P.: Uvod u likovne umetnosti. Beograd 1968.
b) i c) dva načina podele na manje standardne formate i njihove oznake.
KARTOGRAFSKO
GENERALISANJE

Autor: Milisavljević Slobodan

 M ilisavljević Slobodan
286 Ч
5. K A R TO G R A F SK O GENERALISANJE

5.1. Zadatak i smisao kartografskog generalisanja

Kartografsko-generalisanje je stvaralački pr о ces~uopštavan ja, koji

se primenjuje pri projektovanju i sastavljanju sadržaja geografskih
karata. Obuhvata proučavanje geografske sredine, sistematizaciju
geografskih podataka, procenu s obzirom na vrstu (tip), namenu i
razmer karte, odabiranje ili objedinjavanje i njihovo grafičko pri-
kazivanje, uz veći ili manji stepen uprošćavanja.
Umanjivanjem razmera karte smanjuje se i površina crteža koji
predstavlja određenu teritoriju, a s njom i mogućnost jasnog i рге-
glednog grafičkog izlaganja. Zato se problem kartografskog gene-
ralisanja redovno javlja kada treba izraditi novu geografsku kartu
SI. 5.1. Deo karte razmera 1:5000
na osnovu neke druge, krupnijeg razmera — izvorne.
Ali problem kartografskog generalisanja može se javiti i kada
je izvorna karta istog, pa čak i sitnijeg razmera, u odnosu na razmer staviti u sklopu geografskog sadržaja karte о kojoj je reč. Kada pri
karte koja se stvara. U ovakvim slučajevima problem kartografskog izradi karte ovakva pretpostavka postoji, javlja se problem karto-
generalisanja vezan je prvenstveno za tip i namenu karte. grafskog generalisanja. Geografski sadržaj na izvornoj karti, na v iš e
izvornih karata ili skup geografskih podataka u kompletu kartograf-
Ni karte sasvim krupnih razmera, na primer karta razmera 1:5 000 skih izvoka, putem kartografskog generalisanja, transformiše se u
(si. 5.1.), ne prikazuju niti mogu da prikažu, apsolutno sve geograf- sažetiji vid geografskog sadržaja nove karte.
ske podatke о kartiranoj teritoriji, niti u svim pojedinostima. Iz
mase detalja, koji postoje na kartiranoj teritoriji, izvučen je logičan Prvobitni-— izvorni skup geografskih podataka se analizira, sis-
broj podataka koji su od opšteg značaja i mogu se pregledno prika- tematizuje, procenjuje i kategoriše, odabira ili objedinjavah grafički
zati na ovakvim kartama. Izbor podataka je rezultat analize potreba pojednostavljeno oblikuje na novoj karti. О svakom geografskom po-
s obzirom na namenu karte, mogućnosti koje pruža razmer karte i datku koji unosi u kartu, kartograf daje svoj sud. Odlučuje о tome
rezultat studije geografske situacije na zemljištu. Sadržaj karata i kojoj geografskoj vrsti pripada i koje njene karakteristike opšte, a
sasvim krupnih razmera, bez obzira na vrstu i način izrade, rezultat koje posebne prirode/treba prikazati na karti. Od mnogih detalja
je izvršenog kartografskog generalisanja. izvlače se oni koji će najbolje da prikažu bitna geografska obeležja
teritorije kartiranja. Kartografskim generalisanjem stvara se novi
Iz navedenog se vidi da je pretpostavka kartografskog generali-
sažetiji prikaz geografskog stanja određene teritorije.
'sanja poznavanje ili posedovanje većeg broja geografskih podataka
u odnosu na broj geografskih podataka koji se žele i mogu pred- Zadatak i smisao kartografskog generalisanja je da resi pitanje
izražavanja suštinskih, tipičnih i karakterističnih osobenosti terito-
 Kartografsko generalisanje
rije kartiranja i pojava na njoj u saglasnosti sa namenom i razmerom
karte.
Kartografsko generalisanje je važan postupak u kartografiji, koji
joj delom i daje specifičnost kao nauci. Za razliku od umetničkog
uopštavanja objektivne (geografske) stvarnosti, koje se zasniva na
osećanju i inspiraciji umetnika, kartografsko generalisanje se te-
melji na naučnoj analizi i sintezi te stvarnosti. Iako se u oba slučaja
radi о subjektivnom prilazu, tj. о apstrakciji, svako od ovih uopšta-
vanja ima posebnu svoju (umetničku odnosno naučnu) vrednost.
Suština kartografskog generalisanja kao stvaralačkog procesa je u
tome što u njemu dominira geografsko proučavanje i poznavanje teri-
torije kartiranja od strane autora na osnovu čega, uzimajući u ob-
zir sve potrebne faktore, vrši procenu i donosi sud odnosno odlučuje
о definitivnom sadržaju karte. Vrednost kartografskog generalisanja,
kao metoda naučne apstrakcije, utoliko je veća, ukoliko odražava
prirodu tačnije, potpunije, vernije i svrsishodnije—PrUikom karto-
grafskog generalisanja dolaze do izražaja naučna priprema, stvara-
lačke mogućnosti i grafičko majstorstvo kartografa — autora karte.
Kartografsko generalisanje se po pravilu izvodi na osnovu unapred
razrađenih kriterijuma. Oni se formiraju prilikom projektovanja
karte na osnovu ispitivanja pre početka izrade karte i u toku izrade
se ne menjaju. To je uslov da karta bude ujednačene vrednosti i
standardnog kvaliteta na celoj teritoriji kartiranja. Potreba za sve
širim asortimanom geografskih karata, i to ne samo po razmeru i
sadržaju nego i po obliku i načinu predstavljanja, obavezuje kar-
tografa da traži i nađe posebne realne kriterijume kartografskog ge-
neralisanja za svaku pojedinu kartu. Uspeh u tome je jedan od
ključnih faktora stvaranja dobre i svrsishodne geografske karte.
Pri izradi karata kapitalne vrednosti, uz učešće većeg broja sa-
radnika, kriterijume kartografskog generalisanja nije lako sprovesti
kao jedinstven zakon od prvog do poslednjeg lista karte. ISTaime, tu
postoje dve opasnosti. Redakcija karte može donošenjem uputstva za
izradu karte da propiše tehniku rada (radne postupke, norme tač-
nosti itd.), a kriterijume kartografskog generalisanja samo načelnim
formulacijama. U tom slučaju se pojedinim sarađnicima ostavlja
suviše prostora za vlastita rešenja, što može dovesti do heteroge-
nosti u sadržaju karte na pojedinačnim listovima. Ova opasnost je
' naročito prisutna kada kartografsko generalisanje izvodi nedovoljno
iskusan kadar. Druga opasnost je i druga krajnost, ako se u uputstvu
Kartografsko generalisanje
5.2. Vidovi kartografskog generalisanja
Proces kartografskog generalisanja javlja se u sledećim vidovima:
— selekcija odnosno redukcija geografskih podataka,
— uprošćena predstava linijskim uslovnim znacima,
— sažimanje količinskih i kvalitetnih karakterisitka,
— pretvaranje skupova pojava u pojmove višeg reda i
—- objedinjavanje istorodnih pojava.
Selekcijom ili redukcijom geografskih podataka stvara se skelet
sadržaja buduće karte, jer se odlučuje:
—- о obimu i strukturi geografskih podataka koji ulaze u kartu,
— о proceni granica (cenzusima) ispod kojih (prema veličini ili
drugoj karakteristici) pojedini podaci ne ulaze u kartu,
— о proceduri prioriteta kada dva podatka ili više njih preten-
duju na isto mesto za svoj uslovni znak na karti i
— о posebnom modalitetu izbora naročito važnih podataka.
Prvi stepen selekcije javlja se pri projektovanju karte. U toj fazi
se rešava koji geografski elementi i u kojem obimu ulaze u sadržaj
nove karte. Na primer, vrši se izbor ekvidistancije, čime se prak-
tično samim tim vrši selekcija osnovnihNzohipsa naJkarti „već u fazi
projektovanja. Uputstvom za izradu karte obično se daju opšti kri-
terijumi selekcije odnosno redukcije kartografskih podataka.
Drugi stepen selekcije javlja se u fazi sastavljanja sadržaja karte,
kada se definitivno rešavaju sva pitanja vezana za selekciju odnosno
redukciju geografskih podataka.
Ukupan stepen selekcije geografskih podataka može se izraziti
na sledeći način:
G s = SJSi (5.1)
gde su:
Gs — ukupan stepen generalisanja sadržaja u vidu selekcije,
Sn — skup svih geografskih podataka odabranih za novu kartu,
Si — skup svih geografskih podataka na izvornoj karti (ili na kom-
pletu kartografskih izvora za jednu kartu).
Ukupan stepen selekcije zavisi od više faktora:
— od namene i razmere karte koja se radi (nove karte),
— od veličine (dimenzija) uslovnih znakova na novoj karti,
— od popunjenosti sadržajem izvorne karte, koja je kod topo-
grafskih karata najviše zavisna od razmera izvorne karte i

290 Milisavljević Slobodan
— od posebnih zahteva koji se odnose na tačnost, vernost, po-
punjenost, preglednost i druga svojstva nove karte.
Ukupan stepen redukcije izvornih geografskih podataka je dopu-
na do jedan stepen selekcije te se može izraziti sa:
Gr = (l-S„)/Si (5.2)
gde je:
Gr — ukupan stepen generalisanja sadržaja putem redukcije.
U praksi sesmatra da treba primenitimetod selekcije u slučaju
kada je G s ^ 2/3,odnosno metod redukcije kada je Gr< l/3 .
Iz formule (5.1.) sledi:
S„ —Si'Gs (5.3)
Selekcija (redukcija) geografskih podataka najčešće je glavni vid
generalisanja. Cilj selekcije je da ograniči sadržaj nove karte na
neophodni broj podataka odnosno uslovnih znakova, a ostali sadržaj
na kartografskom izvoru da isključi. Pri tome namena karte ima
veći uticaj na kvalitetnu stranu selekcije, jer od nje zavisi kakve
vrste podataka treba prvenstveno da uđu u sadržaj karte, dok razmer
karte ima Veći iitieaj- na kvantitativnu stranu selekcije,~jer od njega
zavisi u prvom redu broj i detaljnost podataka.
Stepen odabiranja pojedinih pojava zavisi od njihovog značaja u
odnosu na novu kartu, čiji se sadržaj sastavlja. On ne mora da bude
isti, niti to može biti, na svim delovima karte. Na primer pri prelasku
sa karte razmera 1:25 000 na kartu razmera 1:50 000, naseljena mesta
na novoj karti predstavljaju se tako što se biraju oni znaci zgrada
i drugih objekata u naselju koji će moći pregledno da se prikažu
na njoj, a da novi grupni znak naselja, iako sa manjim brojem sig-
natura, ipak zadržava svoj karakterističan izgled. Međutim, sam
razmer nove karte dozvoljava različit stepen odabiranja tih signatura
u zbijenim i razbijenim tipovima naselja, a to je potrebno da bi se
postiglo prethodno.
Redukcija može za jedan znak biti totalna ili delimična. Totalna
je ako sevjedan znak (kategorija nekog elementa) ne pojavljuje na
novoj karti (na primer, znak za pojedinačno drveće se ne daje na
■karti razmera 1:300 000) niti se on objedinjuje sa drugim znakom (na
primer, kada se na karti zadržavaju teškoprolazne močvare, a ostale
se redukuju).
Kartografsko generalisanje
Delimična redukcija je ako se jedan znak pojavljuje u manjem
broju na novoj nego na izvornoj karti (na primer, broj visinskih ta-
čaka je, po pravilu, različit na topografskim kartama raznih raz-
mera istog dela teritorije).
Redakcija karte ima zadatak da u svakom pojedinom slučaju nađe
optimalnu vrednost za ukupan stepen selekcije geografskih podataka.
Koristeći veliki broj slučajeva F. Tepfer (F. Topfer) i V. Pilevicer
(W. Pillewizer) su dobili sledeću empirijsku zakonomernost (zakon
selekcije):
Gs= 1 Mi/Mn (5.4)
gde su:
Mi — imenitelj razmera izvorne karte, a
Mn — imenitelj razmera nove (generalisane) karte.
Iz (5.3.) i (5.4.) izlazi: '
S n = S r V MilMn (5.5)
Zakonomernost pod (5.5.) odnosi se samo za tzv.„normalne” slu-
čajeve selekcije, kada postoji veliki stepen saglasnosti u sadržaju i
maniru izrade izvorne i generalisane karte. U ostalim slučajevima
F. Tepfer i V. Pilevi’cer uvode modifikacione faktore Сь i C-:
Sn= S i - V M i/M n- Cb - Cz (5.6)
Faktor Сь je konstanta simboličnog (vanrazmernog) uveličavanja
prirodnih fenomena ili drugih pojava.
Cfci=*4^b kod upotrebe normalnih veličina znakova.
Cb2 = У M j M i , kocF predstavi j anja veoma važnih objekata ili drugih
pojava (na pr. vanrazmemo^predstavljanje jezera ili ostrva).
Съг= VMi/Mn, kod predstavljanja uslovnim znakom manje površine
pojave koja je na izvornoj karti prikazana površinski u razmeru (na
primer kod prelaza od površinskog predstavljanja- naselja na iz-
vornoj karti na kružić kao znak za naselje na generalisanoj karti).
Faktor Cz se uvodi u račun u slučajevima kada veličine uslovnih
znakova odstupaju od normalnih. A takođe po Tepferu mera znaka
nove karte normalno treba da bude:
(5.7)
 Milisavljević Slobodan
292

gde su:
Zn= merahiskrvrrog -znaka—nar novoj karti (sitnijeg razmera)
Zi = mera istog znaka na izvornoj karti (krupnijeg razmera)
C;/=1,0 kod normalnih dimenzija uslovnih znakova
Ca =(ZJZ n)' V Mi/Mn (5.8)
za linijske uslove znakove koji odstupaju od normalnih mera,
Cz3= (Pi/Pn■ V (Mi/Mn)2 (5.9)
za površinske uslovne znakove koji odstupaju od normalnih mera
gde su:
Pn — veličina površinskog uslovnog znaka na novoj karti (sitnijeg
razmera), a
Pi — veličina istog znaka na izvornoj karti (krupnijeg razmera).
Zakon selekcije Tepfera i Pilevicera značajan je kao orijentacija
ka objektiviziranju procesa generalisanja. Posebnu primenu ima kao
pomoć prilikom istraživačkih radova na projektovanju karata i na
uvođenju vatttomatizacije“Tr-hartografskoj tehnologiji. —"

TJprošćena predstava linijskim uslovnim znakom je vid kartograf-

skog generalisanja pojava koje imaju krivolinijsko prostiranje ili
površinsko prostiranje sa krivolinijskim konturama. Primenjena sim-
bolika linijskog uslovnog znaka sama po sebi već predstavlja po-
godan način uopštavanja navedenih pojava. Krivolinijski crtež na
izvornoj karti ima niz detalja (fleksija) koji posle smanjivanja na
razmer nove karte ostaju ispod praga vidljivosti! odnosno čitljivosti.
Uprošćavanjem krivolinijskog crteža postiže se jednostavniji oblik
tog znaka, prilagođen pragu čitljivosti nove karte. To se postiže
manjim ili većim eliminisanjem sitnih i manje bitnih detalja crteža
izvorne karte i povećavanjem onih ostalih detalja koji bi inače
ostali ispod praga čitljivosti karte. Uvek treba odabrati takve de-
talje (fleksije) koji ostaju, da bi1 se sačuvao karakterističan izgled
i posle izvršenog uprošćavanj a crteža (si. 5.2. crtež 4 i 6).

Postoje' bitne razlike u načinu generalisanja linijskih crteža —

uslovnih znakova obalnih linija, vodotokova, reljefa zemljišta (izo-
hipsa), komunikacija, graničnih ili konturnih linija raznih vrsta
itd. Bez proučavanja svakog elementa geografske sredine koja se
kartira, bez poznavanja geografskog činjeničkog stanja i morfolo-
ških zakonitosti, kartografsko generalisanje, a posebno vid о kome
je reč, pretvara se u nedopustivi manir mehaničkog uprošćavanj a
crteža izvorne karte. Kao ilustracija neka posluži sledeći primer
Imhofa (si. 5.2. crteži 3 i 5).

Milisavljević Slobodan
Uprošćavanje crteža linijskog uslovnog znaka povlači za sobom
narušavanje postojećeg geometrijskog odnosa između pojedinih po-
java. Samim činom uprošćavanj a crteža vrše se položajna pomeranja
čime se smanjuje u manjoj ili većoj meri položajna odnosno geome-
trijska tačnost prikazane pojave. Međutim to je mali gubitak u
odnosu na ono što se dobij a — pregledna, jasna i čitljiva kartograf-
ska predstava. Ovaj vid kartografskog generalisanja zahteva dobro
poznavanje suštine pojava i veštinu grafičkog oblikovanja karakte-
rističnih linijskih uslovnih znakova. Takođe zahteva kompleksnost
u prikazivanju zavisnosti i povezanosti pojava koje se predstavljaju
na karti.
Ima pokušaja da se i u ovom vidu kartografskog generalisanja
„uvede red” pomoću već objašnjenog zakona selekcije. Pri tome
se u račun uvode broj fleksija na uslovnom linijskom znaku izvorne
karte i broj fleksija na generalisanom uslovnom znaku nove karte.
Međutim praktična primena ovoga još nije dala većih rezultata iako
su izvršena obimna istraživanja, što ne znači da treba isključiti mo-
gućnost primene ovog zakona u posebnim slučajevima ovog vida
kartografskog generalisanja.
Sažimanje količinskih i kvalitetnih karakteristika geografskih
pojava prilikom predstavljanja istih na novoj karti vodi ka smanji-
vanju registra uslovnih znakova u odnosu na izvornu kartu. To se
postiže smanjivanjem broja kategorija pojedinih geografskih eleme-
nata. Primer sažimanja količinskih karakteristika je smanjivanje
broja kategorija naseljenih mesta po broju stanovnika ili mostova
po nosivosti ili puteva prema širini kolovoza. Primer sažimanja kva-
litetnih karakteristika je smanjivanje broja uslovnih znakova za
močvare u. odnosu na njihovu prohodnost ili šuma u odnosu na nji-
hovu vrstu ili puteva u odnosu na kvalitet kolovoza.
Poseban slučaj je kada za novu kartu postoji različit kartografski
materijal na pojedinim delovima teritorije kartiranja, te je potrebno
izvršitissamo delimičnu promenu kategorija pojedinih geografskih
elemenata.
Pretvaranje skupova pojava u pojmove višeg reda češći je vid ge-
neralisanja u tematskoj kartografiji. Za primer mogu se uzeti razne
metode interpolacija radi dobij anja kartografske predstave izo-lini-
jama. U topografskoj kartografiji klasičan primer za ovaj vid karto-
grafskog generalisanja je prelaz uslovnog znaka za naseljena mesta
sa površinskog strukturnog na geometrijski vanrazmerni.
Kartografsko generalisanje
Objedinjavanje istorodnih pojava mozaičkog ili rascepkanog raspo-
reda vrši se u cilju da se dobije j reglednij a s lika gde se javljaju
takve pojave. Primer: objedinjaVanja sitnijih a bliskih parcela ve-
getacije, kao i drugih pojava koje se ne prikazuju konturnim (linij-
skim) znacima (vinogradi, žbunje, močvare itd).
5.3. Faktori koji utiču na stepen generalisanja
Odrediti pravilan kriterij um kartografskog generalisanja predstavlja
cilj lančanog niza -ispitivanja, koji polazi od namene karte. Posle
ispitivanja teritorije koja se kartira i fonda kartografskih izvora
koji še' poseduje, prelazi se na ispitivanje razmera. Zatim se vrši
izbor i klasifikacija geografskih elemenata, pa sledi ispitivanje praga
čitljivosti karte i njemu odgovarajućih rešenja kartografskih uslov-
nih znakova i drugih signatura. Na kraju se ispituje grafičko optere-
ćenje karte u vezi sa stepenom generalisanja pojedinih geografskih
elemenata i njihovih kategorija. Rezultati ispitivania__se upoređuju
sa zahtevima namene sve dok se ne dođe do zadovoljavajućih re-
šenja svih navedenih faktora.
Kada se ima u vidu lančani međusobni uticaj i uslovljenost poje-
dinih faktora od kojih zavisi način predstavljanja na karti geo-
grafskih elemenata, od interesa je da se sagleda i pojedinačni uticaj
namene, razmera, teritorije kartiranja, kartografskih izvora, praga
čitljivosti karte (udaljenosti sa koje se predviđa čitanje karte) i gra-
fičkog opterećenja, kao faktora koji utiču na stepen generalisanja
sadržaja karte.
Namena karte ne treba nikada da se suviše veže za razmer karte.
Nekad se smatralo da sam razmer već definiše i namenu karte.
To je zastarelo mišljenje. U mnogim zemljama, na primer, postoje
dva sistema topografskih karata, za vojnu i civilnu upotrebu, u ko-
jima su i karte istih razmera, ali različitog tretmana u sadržaju.
Za mnoga interesantna područja postoje različite verzije karata istog
razmera. Na primer, neki listovi karte 1 : 1 ООО 000 izrađeni su od
više nacionalnih kartografskih službi u različitim verzijama, što
proizilazi iz različitog shvatanja namene karte 1 :1 000 000, ali tu
su imali uticaja i drugi faktori (kartografski izvori, prag čitlji-
vosti itd).
Kada je reč о topografskim i opštegeografskim kartama, mogu
postojati i razlike u nameni ma da su im razmeri isti. Različite
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

Grafičko optere-
namene dveju karata istog razmera mogu uslovljavati i razlike u Površina 1 km 2 Grafička tač- rećenje (u °/o)
stepenu generalisanja njihovih sadržaja. Razmer karte na karti nost razmera lin. znaka debljine
(u mm 2) (u ш) 0 , 1 mm, dužine
Ako se pređe na područje tematskih karata, namena karte po- u prirodi 1 km

staje i odlučujući faktor stepena generalisanja pojedinih elemenata 1 5 000 40 000 1 1 0,05
1
karte. Ako se uporede saobraćajne, geološke, pomorske, meteorološke 1 10 0 0 0 ]0 000 2 0 ,1

ili neke druge tematske karte iste teritorije i razmera, videće se 1 "25 0 0 0 1 600 i 5 j~ 0,25
ogromna razlika u stepenu generalisanja opštegeografskog sadržaja. 1 50 000 400 ! io ! 0,5
1 100 000 100 20 1

Uticaj namene .„može da se ogleda i u posebnim žahtevima za 1 200 000 25 ! 40 2

određenim kvalitetnim svojstvima karte. Ako se, na primer, insi-
stira na određenoj visokoj tačnosti karte (kada treba da posluži za
kartometrijske zadatke), to mora da dovede do bitnog ograničavanja
stepena generalisanja, posebno kada je reč о uopštavanju linijskih
uslovnih znakova. Međutim, kada je reč о nameni karte koja pre
svega zahteva vernost, preglednost i slikovitost, nastupa obrnut
slučaj. Zbog toga ponekad postoji otpor prema generalisanju kao
prema „ nužnom zlu” . Jednostrano je gledanje da je kvalitet karte
iscrpen njenom geometrijskom tačnošću. Istina je da generalisanje,
odnosno njegov jedan vid — uprošćavanje linijskih uslovnih znakova,
istovremeno znači i odstupanje od prvobitnog ležišta linije, ali se
mora povesti računa i о ostalim svojstvima karte i putem genera-
lisanja dovesti ih u ravnotežan položaj.
Uticaj namene kao faktora za određivanje stepena generalisanja
je veoma važan. U tom pogledu kao načelno pravilo koje može da
posluži kao" ortjentacija uzima se: ukoliko je namena karte šira, te
se s njom želi izvršavati veći broj zadataka, utoliko i stepen gene-
ralisanja pojedinih elemenata treba da bude manji (posledice su:
signature manje i nežnije ili veće grafičko opterećenje karte) i
obratno.
Uticaj razmera na stepen generalisanja geografskih elemenata
predstavlja prvo iskustvo koje kartograf stiče u radu. Razmer karte
ima ogroman uticaj na stepen generalisanja u svim vidovima. Iz
tabele 5.3. vidi se kako se prelaskom na sitniji razmer smanjuje
površina\prikazivanja i mogućnost tačnog i detaljnog unošenja si-
tuacije.
Razmer karte proističe iz namene. Ono što je važno za namenu
karte razmera 1 : 10 000 (oblik neke javne građevine) nije više važno
na karti razmera 1 : 100 000 (zgrada se daje vanrazmernim uslovnim
znakom), a nema nikakvu važnost na karti razmera 1 : 300 000 (grad-
sko naselje se-daje-^u blokovima). Menjanjem razmera (od krupnijeg
ka sitnijem) sa karte postepeno nestaju pojedine karakteristike ze-
1 300 000 U i 60 3
1 500 000 4 100 5
1 1 000 000 1 200 10
Tabela 5.3. Uticaj promene razmera na smanjivanje površine kartiranja, gra-
fičku tačnost i povećavanje grafičkog opterećenja karte (uzimajući istu debljinu
znaka na kartama svih razmera za dužinu u prirodi od 1 km koju znak
predstavlja).
ml j išta i predmeta i pojava na njemu, a zadržavaju se one koje
prima razmer karte i važne su za namenu karte.
Teritorija kartiranja ima takođe izvestan uticaj na stepen genera-
lisanja. Gusto naseljeni rejoni, u poređenju sa retko naseljenim,
imaće veći stepen generalisanja svih ili pojedinih -geografskih ele-
menata. U predelima bogatim vodom prikazaće se na karti manji
procenat izvora nego u predelima oskudnim vodom, gde hidrograf-
ski objekti imaju mnogo veći značaj. Na primer, na listu karte
1 :1 000 000 koji obuhvata gusto naseljene oblasti Evrope, izostav-
ljena su mnoga naseljena mesta. Istovremeno, na listu iste karte
koji obuhvata retko naseljeni deo Afrike, prikazano je svako na-
selje, pa čak i veće oaze i stočarska prebivališta.
Pravilno odrediti stepen generalisanja na pojedinim rejonima kar-
tiranja iste karte, znači posle analize pojedinih geografskih sredina
tih rejona odrediti takav njihov odnos na karti koji obezbeđuje
prikazivanje posebnih karakteristika tih sredina. Naime, stepen ge-
neralisanja pojedinih rejona nema za cilj ravnotežu opterećenosti
između rejona. Rejon koji je bogatiji geografskim pojmovima i či-
njenicama (naseljeniji, komunikativniji, bogatiji hidrografijom i ve-
getacijom itd.) mora takav ostati i na karti, ali ne i proporcionalno.
Kartografski izvori takođe mogu da utiču na stepen~~geheralisa-
nja, direktno ili na posredan način. Ako ne pružaju potrebne po-
datke u dovoljnom broju, kartografski izvori direktno utiču na sma-
njenje stepena generalisanja sadržaja karte. Na primer, ako je re-
 Milisavljević Slobodan Kartografsko generalisanje

ljef na kartografskom izvoru suviše šematski predstavljen, bez do-

voljno karakterističnih detalja, ti detalji se neće pojaviti ni na novoj
karti. S druge strane, bogat i dobar kartografski izvor doprinosi
pravilnom-određivanju stepena generalisanja u skladrusa već nave-
denim drugim faktorima. U tom slučaju ima pozitivan uticaj na
stepen generalisanja, iako sam direktno ne utiče na njega.

Prag čitljivosti ima takođe uticaja na stepen generalisanja. Iako

uglavnom proizilazi iz navedenih faktora (namene i razmera karte),
važno je posebno razmotriti i njegov uticaj. Kada se odredi udalje-
nost sa kog normalno oko čita kartu, to je jedan od polaznih osnova
za rešavanje veličina, oblika, boje i intenziteta signatura karte. Veći
znaci zahtevaju više prostora na karti, pa samim tim utiču i na
stepen generalisanja.

Grafičko opterećenje karte takođe je sekundarni faktor (proizilazi

iz namene i razmera) koji utiče na stepen generalisanja. Na primer,
upotrebom pogodnih boja može se smanjiti grafičko opterećenje
karte, a samim tim povećati mogućnost unošenja više detalja u
kartu. Izohipse u narandžastoj boji manje opterećuju kartu nego
u smeđol'x-Na taj način se omogućuje da i znaci u crnoj boji mogu
biti nežniji, pa da ostanu čitljivi (na primer, znaci za kolske puteve). SI. 5.4. Morska (jezerska) obala prikazana u razmsrima: a) 1 : 2 0 0 0 0 0 , b) 1:500 000
Samim tim ostavlja se prostor da se karta više popuni. (nepravilno), c) 1:500 000 (pravilno), d) 1:1000 000 (nepravilno), c) 1:1000 000
(pravilno).

Na kartama krupnih razmera (zaključno sa razmerom 1:100 000),

5.4. Generalisanje geografskih elemenata
5.4.1. Generalisanje elemenata hidrografije
Hidrografska mreža predstavlja geografski kostur karte na koji se
oslanjaju ostali elementi. Zato obično sa hidrografskim elementima
i počinje generalisanje geografskog sadržaja. Naročito je važno pri-
likom generalisanja sačuvati prirodnu vezu hidrografije i reljefa.
Generališući hidrografiju, treba voditi računa о oblicima reljefa i
usaglašavati oblike jednog i drugog elementa.
Prilikohi generalisanja morskih i jezerskih obalnih tinija ne sme
se izgubiti iz vida način postanka obala i obalnog reljefa. Veća ili
manja razuđenost morske ili jezerske obalne linije ima prirodne
uzroke. Specifičnost generalisanja ovih linija je baš u tome da se
sačuvaju oni detalji obale iz kojih se zaključuje uzrok njihovog
postanka, a eliminišu oni koji ne doprinose tom zaključku (si. 5.4).
obalne linije se mogu predstaviti sa dosta detalja i dovoljno tačno,
te se može verno prikazati razuđenost obala.
Na kartama srednjih i sitnih razmera potrebno je sačuvati karak-
ter obalnih linija, njihovu razuđenost, ali se ne prikazuje karakter
samih obala. One detalje koji su tipični za određenu obalu (dalma-
tinska obala, fjordovska obala itd.) treba povećavati, a ostale deta-
lje redukovati. Treba obratiti pažnju na prikazivanje važnih rtova,
zemljouza, moreuza, zaliva, kanala i pribrežnih ostrva.
Površinski vodeni tokovi se generališu po sledećim opštim princi-
pima: 1. Rečni sistem treba na kartama pregledno izraziti, izdvaja-
jući glavne tokove od pritoka debljinom linija. 2. Pravilno izraziti
gustinu rečne mreže, meandriranje i krivudavost vodenih tokova,
glavna izvorišta i raščlanjavanja reka u rukavce u donjim tokovima
i pri ušću. 3. Izraziti uzajamnu uslovljenost oblika reljefa i hidro-
grafije, posebno vodenih tokova i karakter dolina kroz koje protiču.
4. Kao opšti cenzus redukcije vodenih tokova načelno se može uzeti
dužina od 1 cm u razmeru karte.

300 Milisavljević Slobodan
Na kartama TčnTpnffi razmera, površinski vodeni tokovi prikazuju
se tačno, verno, sa svim detaljima koje dozvoljava razmer karte.
Na kartama krupnih razmera, površinski vodeni tokovi prikazuju
se tačno, verno, sa svim detaljima koji dozvoljava razmer karte.
Povremeni vodeni tokovi obično imaju veći stepen redukcije. Na
primer, cenzus redukcije može biti za stalne tokove 1 cm, a za po-
vremene 3 cm u razmeru karte. Odstupanja od ovog cenzusa pre-
poručuju se kad kraći tokovi pomažu čitanje važnih detalja reljefa:
prevoja, vododelnica vodotokova u krasu, i sL
Na slici 5.5. prikazani su primeri pravilnog i neperavilnog gene-
ralisanja rečnog sliva na kartama srednjih razmera.
SI. 5.5. Rečni sliv prikazan u razmerama: a) 1:200.000, b) 1:500.000 (pravilno),
c) 1:500.000 (nepravilno), d) 1 : 1 ,0 0 0 . 0 0 0 (pravilno), e) 1:1,000.000 (nepravilno).
Izvori se na kartama prikazuju zaključno sa kartom 1:100 000, a u
bezvodnim predelima daju se važniji izvori i na karti 1:200 000. Isto
važi i za ostale hidrografske objekte (bunare, česme, cisterne, bazene
Kartografsho yeneralisanje
za vodu i si.). Hidroenergetski sistemi se prikazuju zaključno sa
kartom 1:1 000 000.
Na kartama sitnih razmera dobro se može izraziti karakterističan
izgled i raspored rečne mreže: 1. tip radijalne rečne mreže koji je
karakterističan za vulkansko-lakolitski reljef; 2. tip paralelne rečne
mreže koji je karakterističan za pritoke Save; 3. tip rešetkaste rečne
mreže, karakterističan za neke alpske i karpatske reke; 4. tip raz-
granate jrečne mreže, karakterističan za slivove Kolubare i Vardara;
5. lavirintni tip rečne mreže, karakterističan za jezerske predele.
Pri uopštavanju linijskog uslovnog znaka za reku treba razliko-
vati dve vrste krivudavosti reka: orografsku i hidrografsku.
Orografska krivudavost potiče od usečenog korita reke u doli-
nama, a hiđrografska od ravničarskog meandriranJaTreka.NKarakte-
ristike jedne i druge krivudavosti mogu da se dobro predstave ge-
neralisanjem sve do razmera 1:4 000 000. Na slici 5.6. prikazan je
tip radijalne rečne mreže na nekoliko karata sitnih razmera.
SI. 5.6. Rečni sliv prikazan u razmerama: a) 1:1,000.000, b) 1:2,000.000 (pravilno),
c) 1:2,000.000 (nepravilno), d) 1:4,000.000 (pravilno), e) 1:4,000.000 (nepravilno).
302 Milisavljević Slobodan
5.4.2. Generalisanje reljefa pred stavi jenog izohipsama
Pretpostavke za generalisanje reljefa predstavljenog izohipsama
jesu:
1. promena ekvidistancije, sa manje na veću, čime se gubi kon-
tinuitet slike reljefa, jer izohipse gube raniju povezanost,
2. smanjivanje razmera, kada smanjeni crtež izohipsa ne odgo-
vara po preglednosti karti nove razmere,
3. izostavi janje pomoćnih izohipsa, zbog čega je potrebno osnov-
ne izohipse usaglasiti da bi se donekle nadoknadio nedostatak
pomoćnih izohipsa,
4. kada se ne menjaju ekvidistancija niti razmer, ali namena
karte iziskuje pregledniju predstavu reljefa,
5. kada je dat novi (generalisan) prikaz planimetrijske situacije
(svih ostalih elemenata osim reljefa), te je potrebno reljef
usaglasiti sa ostalim elementima karte,
6. kada se izvodi prvobitno kartiranje i-konstrukcija izohipsi
(grafički premer, fotogrametrijsko kartiranje itd.).
U svim ovim slučajevima, cilj generalisanja reljefa je da se dobije
preglednija i vernija slika reljefa prikazanog izohipsama. Vernost
terenskih oblika dobiće se pri tome samo ako su uzeti u obzir geo-
morfološki principi. Generalisanj em reljefa narušava se prvobitna
tačnost u određenim granicama, da bi se postigla veća izražajnost
i slikovitost predstave reljefa na karti.
Predstava- reljefa -izohipsama ima različitu ulogu * а kartama
različitih namena i razmera. Na kartama krupnih razmera, od kojih
se traži veća tačnost trodimenzionalne predstave, kako samog re-
ljefa tako i ostalih geografskih elemenata, radi određivanja pro-
stornog položaja pojedinih tačaka i drugih kartometrijskih podataka,
generalisanje reljefa pretpostavlja fina uopštavanja konturnih li-
nija izohipsa i njihova neznatna pomeranja, da bi se dobili i drugi
neophodni kvaliteti tih karata (vernost celokupne predstave, pre-
glednost, plastičnost prikaza reljefa i si.). Na kartama srednjih raz-
mera i mnogim tematskim kartama, važnost geometrijski tačnog
prikaza reljefa vidno opada ustupajući mesto geomorfološkoj ver-
nosti i plastičnosti što preglednije slike reljefa. Na kartama sitnih
razmera i pojedinim tematskim kartama, izohipse imaju ulogu gra-
nica visinskih zona, ali još postoji zahtev za vernom predstavom os-
novnih karakterističnih crta morfologije reljefa.
Kartografsko generalisanje
Iz ovako različitih uloga reljefa na pojedinim kartama proizilaze
i različiti kriterij umi generalisanja reljefnih formi. U svim slučaje-
vima generalisanja reljefa predstavljenog izohipsama, postavljaju
se neki opšti—uslovi za pravilno pristupanje procesu-generalisanja:
1. Proučavanje teritorije kartiranja radi upoznavanja geomorfo-
loških karakteristika reljefa koje treba izraziti generalisanjem.
2. Poznavanje geomorfoloških zakonitosti postanka reljefnih ob-
lika na teritoriji kartiranja,
3. Poznavanje namene karte, svih njenih zahteva i uslova koji
iz toga proizilaze, mogućnosti razmera i ekvidistancije u po-
gledu izražavanja pojedinih formi reljefa i savlađivanje veš-
tine generalisanja izohipsa.
Teritorija kartiranja se proučava, u stvari, proučavanjem razmer-
nih i opisnih kartografskih izvora i konkretne opštegeografske i
geomorfološke literature о pojedinim rejonima kartiranja. Od veli-
kog je značaja, naročito za početnike, proučavanje karakterističnih
reljefnih oblika stereografskim gledanjem aerosnimaka. Poznavanje
geomorfoloških zakonitosti je. stvar stručne naobrazbe i kvalifikova-
nosti za ra d n a generalisanju reljefa. Za proučavanje geomorfološ-
kih formi reljefa naše zemlje, od posebnog je interesa proučavanje
naučne zaostavštine Jovana Cvijića (1865.— 1927.). Možda su za kar-
tografe naše zemlje najinteresantnije studije ovog naučnika о kraš-
koj morfologiji Dinarida, kao i о abrazionim, erozionim i ledničkim
oblikovanjima reljefa na Balkanskom poluostrvu.
Zahvaljujući stereofotogrametrijskoj metodi, danas je lakše pri-
kazati zemljišne forme tačno geometrijski, nego verno (u geomor-
fološkom smislu) i slikovito (pregledno, plastično-ostvariti iluziju
treće dimenzije na karti). Osim toga, metod izohipsi pokazuje od-
lične rezultate u prikazivanju pravilnih i krupnijih zemljišnih formi,
ali mnogo slabije, kada se pređe na nepravilni, izlomljeni i isitnjeni
reljef (na primer kraški reljef). Tu se javljaju teškoće pri genera-
lisanju, jer na ovakvim terenima metod izohipsi pokazuje sve svoje
slabe strane. Uvek postoji opasnost da se takvi oblici prikažu kruto
i neprirodno (bez obzira na tačnost datih izohipsa). Predstava zamr-
šenih i isitnjenih delova zemljišta sa geometrijski tačnim izohipsama,
daje sliku reljefa koja veoma malo liči na prirodan izgled. О ovom
nedostatku izohipsa mora se voditi računa.
Optičko-mehaničkim kartiranjem reljefa povećan je ogromno fond
'znanja о reljefu, a to je dovelo topografiju i kartografiju na viši
stepen, jer je moguće dati objektivniju, tačniju i verniju sliku reljefa.

304 Milisavljević Slobodan
Fotogrametrijska izohipsa je merena linija, nasuprot ranijoj topo-
grafskoj izohipsi, koja se dobijala interpolacijom na osnovu odre-
đenog broja izmerenih tačaka. Taj fond znanja treba da predstavlja i
prekretnicu u načinu prilaženja pojmu generalisanja reljefa. Naime,
doskorašnje mišljenje da generalisanje reljefa treba da bude „umet-
ničko vajanje” reljefnih oblika koje treba da prikaže slikovitost tih
oblika, sve više ustupa mesto mišljenju da je generalisanje reljefa
stvar naučno-stvaralačke analize i sinteze, kao što je to_napred i de-
finisano.
Osnovni organski delovi reljefnih oblika predstavljaju kostur re-
ljefnih oblika. To su vododelnice, vodoslivnice i karakteristične tačke
reljefa: vrhovi, sedla (prevoji), najniže tačke zatvorenih udubljenja
i tačke presecanja (sastava) vododelnica i vodoslivnica. To su osnovne
orografske linije i orografske tačke koje karakterišu različite mor-
fološke strukture reljefa. Postoje i linije prelo ma (stenoviti ili zemlja-
ni odseci), koje odvajaju normalan reljef od strmih odseka. Za prika-
zivanje strmih odseka i drugih karakteristika reljefa koje se ne mogu
pravilno prikazati izohipsama, koriste se uslovni znaci (stene, jaruge,
vrtače, padnice, znak za usamljene stene, šrafe i si.). Cilj generalisa-
nja reljefa je da se istakne osnovna struktura reljefa, a naročito os-
novne orografske linije i tačke. Malim pomeranjem izohipsa iz njiho-
vih „ležišta” , kartograf „osvetljava” vododelnice, a samim tim nešto
„ zatamnjuje” strane, čime se pojačava crtana plastika izohipsa i ističu
vododelmcerDarbi seprikazao i istakao profil dolina, i njih u izvesnoj
meri treba „proširavati” malim pomeranjem izohipsa. Uzrok prošira-
vanja često je i potreba da se prikaz reljefa usaglasi sa prikazom
komunikacija koje prolaze dolinama. Prikazivanje ostalih karakte-
ristika reljefa je stvar odabiranja detalja koje treba zadržati ili is-
taći na karti, odnosno redukcije detalja reljefa koji bi nepotrebno
opterećivali sadržaj i preglednost karte. Na terenu gde je rad raznih
erozionih agenasa ostavio sitno raščlanjen reljef, gde konture izo-
hipsa imaju veliku krivudavost i na generalisanom crtežu će to,
istina u manjem obimu, ipak biti prikazano. Treba reducirati sitne
detalje reljefa i objedinjavati ih u krupnije forme, u manji broj
formi, usaglašavajući sve izohipse. Tamo gde je veća krivudavost
izohipsa na izvornom materijalu, takva treba da bude i na generali-
sanom prikazu reljefa.
Od svih pretpostavki za generalisanje reljefa predstavljenog izo-
hipsama,sna^tepen generalisanja najviše utiču smanjivanje razmera
i povećavanje ekvidistancije. Upoređujući ta dva „uzroka” genera-
lisanja, a imajući u vidu konstataciju „da treba generalisati reljef,
Kartografsko generalisanje
a ne izohipse” , može se izvući zaključak da ipak najveći uticaj na
stepen i karakter generalisanja ima smanjivanje razmera.
Menjanjem razmera karte obično se prouzrokuje menjanje fik-
tivnog praga vidljivosti (u odnosu na prirodu, na površinu koja
je ukupno zahvaćena vidnim poljem), a samim tim se i za novu
kartu pretpostavlja novi prag vidljivosti koji uslovi java novu li-
kovnu strukturu karte. Ono što je bilo, u prethodnom krupnijem
razmeru, struktura karte, na novoj karti, лд sitnijem razmeru, do-
brim delom postaje mikro-struktura. Na isti način, ono što je pret-
kodno bilo makro-struktura karte, sada postaje dobrim delom
struktura karte.
Sa pramenom razmera pojavljuje se. potreba za novom struk-
turom karte, prilagođenom novom pragu vidljivosti. Ovde se do-
gađa isto što i sa drugim elementima karte, samo što se ne objedi-
njuju uslovni znaci, nego se pojednostavljuju oblici reljefa. Takođe
se ne redukuju pojedini objekti, a vanrazmerno prikazuju drugi,
nego se redukuju pojedini oblici reljefa, a vanrazmerno (potenci-
ra n o )prikazuju se drugi, mali, ali karakteristični oblici (vrhovi —
poslednje izohipse koje ih karakterišu, jaruge i njihove plavine itd),
sve u zajedničkom cilju — da se sa manje detalja (znakova) pri-
kaže, u novoj likovnoj strukturi karte, maksimalan broj karakteri-
stika važnih za namenu karte.
Na slici 5.7. je šematski prikazano—к ак о__pod_n tje aj em promene
nekog fiktivnog prava vidljivosti, radi preglednog prikazivanja sadr-
žaja karte, otpada redom po važnosti detalj po detalj, oblik po
oblik reljefa, pretvarajući se od komplikovanog crteža, na tom
putu, u sve jednostavniji i prostiji, zadržavajući samo važnije
karakteristike. Tačkasto su date orografske linije — vododelnice, a
crtkasto — vodoslivnice, da se vidi kako se njihov ukupan broj
smanjuje.
Na kartama krupnih razmera, tačnost prikaza reljefa igra veliku
ulogu, a vernost i slikovitost (zavisi od ekvidistancije) dosta se lako
postižu. Zato generalisanje reljefa u domenu krupnih razmera ima
neke specifične karakteristike koje treba objasniti. Odstupanja od
tačnosti, kod generalisanja reljefa, na kartama krupnih razmera
može se regulisati normama tih odstupanja. Praktično je da se nor-
me propisuju u odnosu na ekvidistanciju i nagib terena. Na blažim
nagibima dozvoljavaju se i veća odstupanja izohipsa po položaju,
ali manja po ekvidistancij i (po visini). To je i razumljivo, jer je
izohipsa pre svega znak visine, a ne položaja. :
 Kartografsko generalisanje
306 Milisavljević Slobodan

predstavlja normalnu krivu pada, jer na mnogim mestima menja

nagib. To je posledica različitih količina vode bočnih pritoka, raz-
ličitog sastava zemljišta, i različitih erozivnih promena. Na kartama
krupnih razmera dva poiava se prikazuje čas zbijenijim, čas razmak-
nutijim izohipsama koje presecaju rečna korita.
Vododelnice se moraju prikazati po karakteristikamaoštri gre-
beni, jako ispresecane vododelnice koje imaju krivudav tok, ravne
vododelnice, neodređene vododelnice itd.
Mikroreljef, sa svim svojim različitim oblicima, mora se izraziti
na kartama krupnih razmera. To ne znači da kartu treba pretrpati
mnoštvom detalja. Njih treba pažljivo odabrati i predstavljati uve-
ćanim oblicima, zadržavajući njihov karakterističan izgled' i položaj,
a i grupni raspored.

Kraški reljef je najteže generalisati. Već na krupnim razmerama

traži se od kartografa suštinsko poznavanje karakteristika ovog re-
ljefa i prikazivanje površina krasa, koristeći se i pomoćnim izohip-
sama, uslovnim znacima za vrtače, padnicama itd. Reljef i ovde
treba dati pregledno, izdvojiti bitno od manje bitnog. Nepregledna
slika kraškog terena ne može se pratiti na karti, niti koristiti. Na-
ročito treba istaći dominirajuće oblike pogodne za orijentaciju na
zemljištu.
SI. 5.7. Proraenom razmera, udaljavanjem fiktivnog praga vidljivosti, otpadaju Na slici 5.8. prikazani su primeri iz generalisanja reljefa na pre-
redom po važnosti oblici reljefa, zadržavajući samo važnije karakteristike.
lasku sa karte razmera 1 : 25 000 na razmer 1 : 50 000 i razmer
1 : 100 000, i to: a. kraški teren, b. planinski teren, c. ravničarski
Jedan „model” takvog rešenja izgledao bi ovako: odstupanje od
mikroreljef. Dati su primeri pravilnog i nepravilnog generalisanja.
tačnosti prilikom generalisanja reljefa dozvoljava se:
na nagibima do 5 ° ........................... , 1/10 deo ekvidistancij e Na kartama srednjih razmera (zaključno sa razmerom, 1 : 1 u00 000)
na nagibima od 5° do 10° 1/5 deo ekvidistancij e generalisanje reljefa ima sasvim drukčiji karakter i cilj. Tačnost
na nagibima od 10° do 20° 1/4 deo ekvidistancij e izohipsa (položajnu i visinsku) nemoguće je održati kao u prethodnom
na nagibima od 20° do 35° 1/3 deo ekvidistancij e slučaju, ali je ne treba bez potrebe ni kvariti, iako nije primarna.
na nagibimapreko 35° 1/2 deo ekvidistancij e Težište je na vernosti i slikovitosti predstavljenog reljefa. Na ovim
kartama česta je kombinacija predstave reljefa sa drugim metodama
Za različite karte, raznih namena i razmera, i za različita rešenja
(senkom ili hipsometrijskom skalom.). Elementi od kojih se polazi
ekvidistancij a, treba naći pravu meru tačnosti, te je nemoguće pro-
su: ekvidistancij a i namena karte, dopunsko predstavljanje reljefa
pisati jedinstveni kriterijum za sve karte.
(sem izohipsama) i, razumljivo, sam razmer karte.
Isto lako, odstupanja od tačnosti, iako su u granicama~c[ozvoljenih,
ne moraju uvek imati opravdanje. Ako se njima ne postižu vernost Od velikog značaja je za karakter generalisanja reljefa, na ovim
i preglednost karte, ta odstupanja nemaju svrhe. Generalisanje radi kartama, izbor ekvidistancije. Naime, dilema je u tome da li dati
generalisanja treba izbegavati. crtanu plastiku gustim i nežnim izohipsama, u kom slučaju se ide
na manju ekvidistancij u, ili preglednu sliku reljefa retkim izohip-
Uzdužni profil reka i njihovih pritoka takođe se na krupnim raz-
sama sa kombinacijama drugih metoda (senke, skute). U prvom slu-
merama može tačno i verno izraziti. Samo u retkim slučajevima on

bZilisavljević Slobodan
308
SI. 5.8a. Kraški teren. Pravilno i nepravilno generalisanje na kartama krupnog
razmera; a) raz. 1:25000 (E = 10 m), b) razmer 1:50 000 (E = 20 m) (nepravilno),
c) razmer 1:50 000 (E = 20 m) (pravilno), d) razmer 1:100 000 (E = 20 m) (nepra-
vilno), e) razmer 1:100 000 (E = 20 m) (pravilno), f) razmer 1:200 000 (E = 100 m)
(nepravilno), g) razmer 1:200 0 0 0 (E=100 m) (pravilno).
Kartografsko geiieralisanje
SI. 5.8b. Planinski teren. Pravilno i nepravilno generalisanje na kartama
krupnog razmera; a) razmer 1:25.000 (E = 10 m), b) razmer 1:50.000 (E = 20 m)
(nepravilno), c) razmer 1:50.000 (E = 20 m) (pravilno), d) razmer 1.100.000
(E = 20 m) (nepravilno), e) razmer 1:100.000 (E = 20 m) (pravilno), f) razmer
1:200.000 (E = 100 m) (nepravilno), g) razmer 1:200.000 (E = 100 m) (pravilno).
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

čaju, karakter generalisanja reljefa na kartama srednjih razmera

poprima blage vidove uopštavanja i usaglašavanja konturnih oblika
izohipsa, redukujući manje važne i sitnije oblike, a ostavljajući va-
žnije i krupnije. Karakteristični i sitniji oblici, ali u manjem broju,
potenciraju se da bi se postigla vernost reljefa. Na ovim kartama
veliku važnost treba pridavati usaglašavanju elemenata i geomor-
fološkoj analizi reljefnih i hidrografskih oblika. Veza između hidro-
grafije i reljefa mora ostati nepomućena, prirodna i verna.. Stepen
generalisanja hidrografije i reljefa treba da bude približan. Usagla-
šavanje sa komunikacijama dovodi često do većih pomeranja izo-
hipsa, ali se to dozvoljava i preporučuje u svim opravdanim sluča-
jevima. Put treba da prolazi sa iste strane uzvišenj a kao i na karto-
grafskom izvoru, da ide određenom stranom doline itd., te i genera-
lisanjem izohipsa treba dati vernu predstavu takvih i sličnih situ-
acija.
Prilikom generalisanja reljefa na kartama srednjih razmera, ve-
liki značaj ima i sama tehnika rada. Kartografski izvori (reljef i
hidrografija) teritorije kartiranja proučavaju se tako što se na samom
izvoru (karti) izvlače olovkama u boji orografske linije (na primer,
crvenom vododelnice, a plavom vodoslivnice koje treba prikazati na
karti). To je prva faza — faza odabiranja oblika. Tom prilikom se
obeležavaju i manji oblici (obično žutom olovkom) koje na karti
treba istaći ili potencirati (jaruge, plavine, stenoviti odseci, prevoji,
vrhovi itd). Drugoj "fazi rada se pristupa kada su već generalisani
hidrografija, naselja i komunikacije i odabrane kote ^visinske tačke).
Tada se na original običnom olovkom prvo nanose orografske linije
i tačke, pri čemu se zadržavaju njihove najhitnije karakteristike.
Treća faza je konstruisanje izohipsa. Prvo se rešava pitanje izohipsa
oko obeleženih vododelnica koje treba verno pikazati (njihov profil
uzdužni i poprečni), a zatim se konstruišu izohipse oko reka i komu-
nikacija, naselja itd. Na kraju se ostali prostor popunjava konstruisa-
nim izohipsama. Generalisanje treba obavljati olovkom, jer izohipse
na srednjim razmerama treba da se konstruišu po principu pribli-
žavanja. Kada se dobije prva predstava nekog oblika, počinju po-
pravke i doterivanja i stalno upoređivanje sa izvorom karte, sve
dok se ne dobije sasvim zadovoljavajuća slika reljefa. Moto genera-
lisanja mora biti: zadržati maksimum geomorfoloških karakteristika
reljefa i prikazati ih pregledno i slikovito na karti. Ovde dolaze do
izražaja stručnost, pripremljenost i studioznost kartografa, da bi
oblikovanje reljefa bilo na potrebnoj visini. .
SI. 5.8c. Ravničarski mikroreljef. a) razmer 1:25.000, b) razmer 1:50.000 (nepra-
vilno), c) razmer 1:50.000 (pravilno), d) razmer 1:100.000 (nepravilno), e) razmer
Na slici 5.9. prikazano je generalisanje reljefa na srednjim razme-
1 : 1 0 0 . 0 0 0 (pravilno), f) razmer 1 :2 0 0 . 0 0 0 (nepravilno), g) razmer 1 :2 0 0 . 0 0 0 (pra- rama: 1 : 200 000, 1 : 300 000 i 1 : 500 000 i to: a) kraški reljef, b) ni-
vilno).

Milisavljcvič Slobodan
312
SI. 5.9a. Kraški reljef. Pravilno i nepravilno generalisanje na kartama srednjih
razmera; a) razmer 1:100.000 (E = 20 m), b) razmer 1:200.000 (E = 50 m) (ne-
pravilno), c) razmer 1:200.000 (E = 50 m) (pravilno), đ) razmer 1:300.000
(E = 100 m) (nepravilno), e) razmer 1:300.000 (E = 100 m) (pravilno), f) razmer
1:500.000 (E = 100 m) (nepravilno), g) razmer 1:500.000 (E = 100 m) (pravilno).
Kartografsko generalisanje
SI. 5.9b. Niskoplaninski reljef. Pravilno i nepravilno generalisanje na karta-
ma srednjih razmera; a) razmer 1:100.000 (E = 20 m),. b) razmer 1:200.000
(E =50 m) {-nepravilno), c) razmer 1:200.000 (E; 50 m) (pravilna), d) razmer
1:300.000 (E = 100 m) (nepravilno), e) razmer 1:300.000 (E = 100 m) (pravilno),
f) razmer 1:500.000 (E = 100 m) (nepravilno), g) razmer 1:500.000 (E = 100 m)
(pravilno).
314 Milisavljević Slobodan

skoplaninski reljef. Prikazani su primeri pravilnog i nepravilnog

generalisanja reljefa.

Predstavljanje reljefa na sitnim razmerama izohipsama-hipsome-

trijskim metodom, takođe se široko primenjuje, naročito na opštegeo-
grafskim, školskim fizičkim, specijalnim hipsometrijskim i različitim
tematskim kartama, na kojima visinske zone koje su predstavljene
izohipsama, igraju veću ili manju ulogu. Preimućstvo izohipsa u
odnosu na^FUge-jnedođe-^ihafe, senke, perocrtež i slrf~je u tome
što se i" na sitnim razmerama, pravilnim izborom ekvidistancij e,
može postići dobar plastični efekat, ali se, sem toga, podelom na
visinske zone, obogaćuje sadržaj karte važnim geografskim poda-
cima (jer visinske zone u životu ljudi igraju ogromnu ulogu).
Tačnost predstavljanja reljefa izohipsama na ovim kartama gotovo
potpuno prepušta mesto geografskoj vernosti i slikovitosti prikaza-
nog reljefa. Geografska vernost se odražava kroz pravilno prikazi-
vanje pojedinih tipova reljefa i njegovih najkrupnijih formi: naj-
važnijih vrhova, prevoja, glavnih vododelnica i si. Primenjuje se
često i promena ekvidistancij e, počev od određene visine, ali se zbog
toga na stanama planina ne sme ju pojaviti zaravni, terase koje
ne postoje.
Na slici 5.10. prikazano je pravilno i nepravilno generalisanje
reljefa u razmerama 1 :1 000 000, 1 : 2 000 000 i 1 : 4 000 000.

5.4.3. Generalisanje naseljenih mesta

Različiti istorijski uslovi nastanka i razvoja ljudskih naseobina imali

su ogroman značaj za formiranje tipa naselja. Na kartama krupnih
razmera, cilj generalisanja naseljenih mesta je da se izborom važni-
jih objekata koje treba predstaviti i postepenim uopštavanjem poje-
dinih karakteristika naselja, što bolje sačuva tipična struktura tog
naselja. Možda ni jedan drugi geografski element nije tako osetljiv
na promenu razmera kao naseljena mesta. To je i razumljivo jer
se ona na krupnim razmerama predstavljaju površinskim znakom.
Naime, sve do karte razmera 1 : 100 000 sva naseljena mesta mogu
se prikazati, kao površinski objekti, sa konturama u razmeru karte.
Paralelno s tim moguće je sve do ove razmere prikazati i strukturu
naselja koju čine glavne ulice, izgrađeni i neizgrađeni delovi, indu-
strijski, stambeni i rekreativni delovi, glavni objekti i prilazi naselju
u vezi sa ostalim elementima karte (reljefom, hidrografijom i komu-
nikacijama). (Vidi sliku 5.11.).
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

Na karti razmera 1 : 50 000 potrebno je na četiri puta manjoj

površini prikazati naselje sa karte 1 : 25 000. Osnovni princip je

SI. 5.11. N 3 švajcarskoj karti razmera 1 : 1 C0 . 0 0 0 prikazan je grad Zeneva.

Nežan i odmeren ~ključ omogućio je da se pojedine važne građevine odvoje
oblikom i veličinom. Time je izbegnut monoton prikaz grada, a bolje su
istaknute njegove karakteristike, blag prelazak od centra grada ka periferiji.

Već na karti razmera 1 : 5 000 (si. 5.1) mogu da se sagledaju i SI. 5 .1 2 . Deo naselja na karti 1:25.000.
predstave tipične karakteristike seoskih i gradskih naselja. Kod
seoskih se može prikazati svaki iole važan objekat u razmernom sačuvati tipske karakteristike naselja. Važne građevine koje služe
tlocrtu, a takođe se mogu prikazati karakteristike obradivih površina kao orijentiri prikazuju se vanrazmernim uslovnim znakom (škole,
koje čine strukturu naselja. Pojedine građevine moguće je izdife- crkve, fabrike, hoteli, zgrade narodnih odbora itd.), a po potrebi, i
rencirati raznim vrstama šrafura ili boja prema nameni, otpornosti, skraćenicom. Veliki broj zgrada se redukuje, a ostale se daju istim
vrsti materijala od kojeg je zgrada napravljena i si. U kartu te vanrazmernim znakom za kuće. Ipak, i na ovoj razmeri se može
razmere ulazi svaki prolaz i sokak, a svaka javna građevina i svojim
nazivom.
Na karti razmera 1 : 25 000, najveći broj zgrada prikazuje se van-
razmernim uslovnim znakom, te se prilikom generalisanja redukuiu
pojedine zgrade, a one u gradskim naseljima koje su zbijene jedna
uz drugu, Objedinjavaju se u znak bloka. U ovom razmeru moguće
je izraziti tip naselja, prikazujući verno strukturu naselja, tj. zbi-
jenost i razbijenost pojedinih delova, širine glavnih i sporednih ulica
itd. Glavne zgrade u naselju nešto se potenciraju da bi mogle po-
služiti za orijentaciju. Moguće je pojedine objekte obeležiti skraće-
nicama koje pokazuju namenu objekta.

Milisavljević Sloboda?!
prikazati tipičan raspored zgrada (u nizu, raštrkane, u blokovi-
ma itd). Takođe se može prikazati gustina izgrađenosti pojedinih
delova naselja, povezanost sa drugim elementima i magistralni
prolazi kroz naselje.
Na karti razmera 1 : 50 000, ulice su date vanrazmenim znakom
(potencirane), a neke sporednije i sokaci se redukuju. Manji blokovi
se objedinjuju u veće, ali osnovna struktura rasporeda ulica mora
biti sačuvana.
Na slici 5.13. prikazan je primer generalisanja naselja na topograf-
skoj karti razmera 1 : 50 000.
Na karti razmera 1 : 100 000, naselja se još prikazuju u razmeru,
tj. površina koju zahvata naselje i kontura naselja i dalje ostaju
u razmeru^karte, pa ih ne treba potencirati. Međutim, samo naselje,
naročito zbijena gradska naselja (vidi sliku 5.11).) prikazuju se uz
redukciju više od 50°/o zgrada, a u zbijenim delovima grada spaja
se i više blokova u jedan ili, drugim rečima, redukuje se niz manjih
ulica. U ovoj razmeri moguće je još prikazati tipske karakteristike
svakog naselja.
Na topografskoj karti tog razmera, izdanja VG I (1923— 1934. godine) uspe-
šno su prikazane tipične karakteristike seoskih i gradskih naselja naše zemlje.
Na toj karti se lepo odvaja tip „drumskih” seoskih naselja, gde se zgrade
nižu pored puta (Slavonija), ili tip kraških sela (Hercegovina), gde su zgrade
zidane van područja plavljenja kraških polja, na njihovim ivicama, ali ne
i suviše daleko u krašku površ gde vladaju surovi uslovi za život. Ili tip
„šumadijskog” sela koji po grupisanju zgrada ima okrugao oblik, ali je raspo-
red zgrada i sokaka koji ih povezuju nepravilan, prilagođen brežuljkastom
reljefu. „Vojvođanski” tip naselja, koji je modulirala ruka geodete, ispla-
niran, sa zgradama i ulicama „pod konac”, takođe je prikazan pravilno na
ovoj karti, kg_p^ i dalmatinski” tip sela pribijenog uz more. ___
Na karti razmera 1 : 100 000 magistralne ulice se proširuju, a sa-
mim tim se sužava prostor blokova. Popunjenim blokovima se obje-
dinjuju zgrade u gotovim gradskim blokovima, a ne i u poluizgra-
đenim, jer bi se izgubio utisak odnosa između izgrađene i neizgra-
đene površine, što je takođe tipično za naselje. U poluizgrađenim
blokovima ostavlja se prazan prostor koji simboliše taj odnos. U blo-
kovima sa zgradama koje nisu pripijene jedna uz drugu treba saču-
vati tu karakteristiku redukcijom jednih, a vernim orijentisanjem
drugih znakova za. zgrade.
Kartografsko generalisanje 319
/
Generalisanje naselja na srednjim razmerama poprima neke nove
vidove koji se ne javljaju na kartama krupnih razmera. To je, pre
svega, redukcija izvesnog broja manje važnih naseljenih mesta, na
karti 1 : 200 000 manjih zaselaka pa i sela, a na karti 1 : 500 000 ili
1 : 1 000 000 i sela srednje veličine. Princip generalisanja naselja
redukcijom je u tome što se redukcijom ne sme narušiti karakte-
ristika gustine naseljenosti pojedinih rejona. S druge strane, na
topografskoj ili opštegeografskoj karti srednje razmere ne sme se
primeniti strogi cenzus odabiranja (npr. da se redukuju na celoj
teritorijji kartiranja naselja manja od tog i tog broja stanovnika), jer
treba povesti računa о pravilnom predstavljanju svakog rejona kar-
tiranja — i gusto naseljenog i slabo naseljenog. Zato će cenzus re-
dukcije biti stroži za gusto naseljene rejone, a blaži za rede nase-
ljene, ali ne toliko da se postigne neka nivelacija u naseljenosti,
nego da ostane sačuvan princip о kome je bilo reči.
Sto se ide na sitnije razmere, sve je teže sačuvati tipične crte
strukture pojedinih naselja. Na karti 1 : 200 000, putem blokova kao
uslovnih znakova za nizove zgrada, i kućica kao uslovnih znakova
za rastresite delove naselja, moguće je još sačuvati na j osnovni je
tipične crte seoskih naselja, a nešto više i gradskih. To se postiže
potenciranjem veličine površine naselja, tj. vanrazmernim prikazi-
vanjem površine i strukture naselja. Na karti 1 : 300 000 moguće
je još prikazati naj osnovni je tipične crte gradskih naselja i velikih
sela, dok se srednja i mala sela prikazuju kružićima. U načelu,
blokovima se prikazuje ono seosko naselje čija površina to dozvo-
ljava (zbijeno naselje). Razbijena naselja, iako se protežu na većoj
površini, prikazuju se kružićima kojima se obeležava centar. Ako
je selo i raskrsnica puteva ili put prolazi kroz njega, kružić se stavlja
na presek komunikacija, odnosno na komunikaciju, sem ako je pre-
težni deo sela van komunikacije. Ako kroz selo prolazi vodeni tok,
kružić se stavlja sa strane na kojoj je pretežni deo sela. Ako je
selo na obali mora ili jezera, kružić treba da dodiruje obalnu liniju.
Najbolji način generalisanja gradskih naselja jeste da se daje u
popunjenim,—polupopunjenim ili šrafiranim blokovima.—Ropunjeni
blokovi predstavljaju najizgrađeniji deo (obično centar) naselja, a po-
lupopunjeni, deo naselja koji je poluizgrađen, ali ima fiksiran sistem
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

Vrsta grafičkog
blokova i ulica. Šrafiranim blokovima prikazuje se rastresit karakter opterećenja
1 :1 0 0 0 0 0 1 :2 0 0 0 0 0 1:500 000 1 :1 0 0 0 0 0 0

periferije gradskih naselja. Ukupno graf. optereće- 1 д. Z90

U Z94
4! О
Z OR
nje (sem izohipsa) u °/o*
Na kartama srednjih razmera-poseban problem je broj kategorija Od toga otpada na:
naselja koje treba diferencirati i vrstom i veličinom slova naziva. geografske nazive 2 11 14 15
samo n-a nazive naseija 1 10 12 13
uslovne znake naselja 8 4 1 2
Interesantna je veza između rešenja о vrsti i veličini slova za Naseljena mesta: 1

nazive na ovim kartama i stepena redukcije naseljenih mesta. Na- znake i nazive skupa 9 14 13 15
komunikacije 3 4 5 6
čelno se ta veza može ovako definisati: ukoliko je vrsta slova neeko-
hidrografiju 0 ,6 1,4 2 1 ,1
nomičnij.a (više grafički opterećuje površinu karte, i više seče ostale broj naselja na 1 cm 2 0 ,1 1 ,2 1 Д i
i
elemente: izohipse, reke, putove itd..), tj. masnija i krupnija, utoliko
Tabela 5.14. Ispitivanja graf. opterećenja karata srednjih razmera prema V. I.
je moguće manje staviti takvih naziva na površinu karte bez opasno- Suhovu, iz kojih se vidi učešće uslovnih znakova i naziva za naseljena mesta u
opštem grafičkom opterećenju karte.
sti po preglednost i čitljivost. Time se automatski smanjuje i broj
naselja kojima se mogu staviti nazivi, pa je i njihova redukcija veća.
Na ovaj način izbor slova za nazive naselja diktira redukciju nase-
ljenih mesta.

Počev od razmera 1 : 500 000 i sitnijim moguće je prikazati naj-

osnovnije crte strukture naseljavali samo za velike gradove. Ostala
naselja se prikazuju uglavnom kružićima raznih kombinacija (sa
tačkom, bez tačke, sa dva koncentrična kruga i si.). Ipak, glavna
diferencijacija naselja stvara se raznim veličinama slova naziva.

Što se. više ide na sitnije razmere, naseljena mesta, kao znaci, sve
manju opterećuju kartu, ali zato sve veći udeo u opterećenju karte
imaju nazivi. Interesantan je i poučan ,,saldo” grafičkog opterećenja
koji je ispitivanjem karata raznih razmera dobio sovjetski kartograf
V. I. Suhov (5.14.).

Očigledno je da je za naseljena mesta, smanjivanjem razmera,

potrebno manje mesta za uslovne znakove, ali mnogo više za geo-
grafske nazive.
Jj
Na kartama sitnih razmera ta tendencija se nastavlja, odnosno jL

nju obuzdava drastična redukcija naseljenih mesta koja je funkcija SI. 5.15. Primer generalisanja veli :og grada: a) 1:300.000, b) 1:1,000.000,
c) 1:1,500.000, d) i e) 1:2,500.000 f) 1:4 100.000.
razmera karte, naseljenosti i veličine slova izabrane za nazive na-
seljenih mesta. . * Radi preglednosti cifre su zaokružene.
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

Na kartama sitnih razmera, prikazivanje tipova naselja ograni-

čeno je samo na najveće gradove. Na slici 5.15. vidi se generalisanje
većeg naselja na nekoliko razmera.

5.4.4. Generalisanje komunikacija

Najvažniji vid generalisanja komunikacija na kartama je uprošća-

vanje crteža linijskih uslovnih znakova kojima se predstavljaju ko-
munikacije. To uprošćavanje proizilazi iz potrebe da se dobije pre-
glednija slika komunikacione mreže i da se komunikacije usaglase
sa ostalim elementima karte. Uprošćavanj em linijskog znaka redu-
cira se izvestan broj krivina da bi se druge mogle pikazati karak-
terističnim oblikom. Na sledećem primeru (slika 5.16), Jsvajcarski
kartograf Imhof pokazuje kako treba generalisati stazu, put i reku.

SI. 5.16. Isticanje karakteristika linijskih uslovnih znakova prilikom generali-

sanja: a. staze, b. puta, c. reke (iz knjige E. Suhova).

U gornjem redu su negeneralisani deo staze, puta i reke u nekoj SI. 5.17. Primer nepravilno i pravilno generalisanog puta: a) put na kartograf-
imaginarnoj razmeri. U drugom redu dati su isti crteži, generalisani, skom izvoru, b) nepravilno generalisan put i c) pravilno generalisan isti put.

ali uvećani na prethodnu razmeru da bi se lakše uočile razlike iz-

među oba reda crteža. Majstorski su istaknute one karakteristične
crte koje prilikom generalisanja linijskih znakova treba sačuvati,
te iako sa smanjenim brojem detalja (krivina), dati ih što vernije.
U drugom primeru je reč о nepravilnom i pravilnom generalisan ju
dela puta (slika 5.17.): a. put na kartografskom izvoru, b. nepravilno
generalisan put i c. pravilno generalisan put (b. i c. su prikazani u
razmeru kart. izvora). U čemu je nepravilnost generalisanog crteža
pod b.? Tbpje lak© uGGitrbTv-nepotrebno je pomeren sa^svog mesta,
sa približne ose puta na kartografskom izvoru, te nije verno prikazan
položaj puta u odnosu na morsku obalu, niti visinska situacija puta,
njegov uzdužni profil, 2. suviše šematsko uopštavanje, pri čemu se
gube važne karakteristike puta: serpentine, tuneli itd. 3. u vezi sa 1.
i 2. put n e leži” na reljefu, ne povija se prema njemu, on „lebdi”
u vazduhu, što je, u stvari, suprotno od onoga što se želi postići gene-
ralisanjem i zbog čega se generalisanju i pristupa (preglednost i ver-
nost predstave).
Prilikom uprošćavanj a linijskih uslovnih znakova komunikacija
kroz doline, kada idu paralelno sa vodenim tokom, problem pred-
stavljaju česti prelazi komunikacija preko vodenog toka, zatim veliki
broj tunela, galerija, mostova, serpentina.
Na kartama krupnih razmera treba dati maksimalan broj ovih
podataka, a ako je neophodna izvesna redukcija, vrši se tako što se

Milisavljević Slobodan
u nizovima ovakvih objekata obavezno daju prvi i poslednji, kao i
dovoljan'- broj ostalih, da bi se sačuvala karakteristika grupacije
ovakvih objekata. Kod prelaza vodenih tokova nije dozvoljeno da
se na komunikacijama preuveličavaju ili čak stvaraju krivine koje
ne postoje. Na kartama srednjih razmera navedeni podaci se daju,
ali u smanjenom obimu, da bi se sačuvao karakterističan izgled
komunikacije.
Odabiranje odnosno redukcija uslovnih znakova takođe je vid
generalisanja komunikacija. Na kartama krupnih razmera, redukcija
komunikacija ima veoma ograničen karakter, ali prelaskom na
srednje i sitnije razmere, ona postaje glavni vid generalisanja ko-
munikacija.
Na karti razmera 1 : 5 000 praktično se daju sve komunikacije u
razmeru karte (5 metara u prirodi — 1 mm na karti), sa svim objek-
tima (nasipima, usecima, mostovima, propustima, kilometarskim
oznakama itd).
Na karti razmera 1 : 25 000 već se pristupa vanrazmernom prika-
zivanju komunikacija (železničkih pruga, puteva) i objekata na njima.
(25 metara — 1 mm na karti). Redukciji podležu beznačajne staze,
usko lokalnog karaktera, kratki puteljci do njiva ili nevažnih obje-
kata, sporedne aleje u parkovima i vrtovima itd. Redukciji takođe
podležu manji propusti i drugi manje važni objekti koji se ne mogu
prikazati u razmeru karte, a nisu od bitnog značaja da bi se poten-
cirali vanrazmernim znakom. Na ovoj karti daju se sve železničke
pruge, žičane železnice, dalekovodi visokog napona itd.
Na karti 1: 100 000 redukciji podležu gotovo sve pešačke staze
(ostaju samo one koje povezuju, kao jedina komunikacija, veće pla-
ninske besputne predele), veliki broj konjskih staza, a ograničen
broj poljskih i kolskih puteva (tamo gde ih ima mnogo, te opterećuju
kartu) u gušće naseljenim i komunikativnijim predelima. Putevi,
stalno ili periodično sposobni za saobraćaj motornim vozilima, daju
se svi na-evoj—karti ко|а_ае smatra najpogodnijom za kretanje po
terenu. Objekti na putevima se redukuju u nešto većem broju, ali
se zadržavaju svi koji su dobri orijentiri i imaju važnost s obzirom
na namenu karte. Daju se sve železničke pruge, važniji dalekovodi
i žičane železnice duže od 1 km. Tramvajske pruge se ne daju, sem
ako spajaju dva naselja posebnom trasom (ne idu pored puta).
Na karti razmera 1 : 200 000, posebna pažnja se obraća što verni-
jem prikazivanju svih automobilskih puteva (sem kraćih od 2 km
koji ne povezuju objekat prikazan na karti). Od kolskih puteva oda-
Kartografsko generalisanje
biraju se oni koji povezuju naselja prikazana na karti. U gusto
komunikativnim rejonima, redukcija kolskih puteva je znatna. Mo-
stovi se daju samo preko srednjih i velikih reka i kanjona. Tuneli,
galerije i slični objekti daju se ako su dugi 0,5 km ili duži. Nasipi
1 useci se ne-daju u ovoj razmeri. Ni u ovom razmeru se ne pristupa
redukciji železničkih pruga, sem kada je reč о industrijskim kracima
manjim od 1 km. Na planinskom, močvarnom i drugom teško pro-
laznom terenu daju se i putevi i staze nižih kategorija, ako su to
jedine komunikacije koje vode kroz takva područja i povezuju ih.
U ovom razmeru ne daju se dalekovodi, žičane železnice kraće od
2 km, naftovodi kraći od 4 km, niti tramvajske pruge. Aerodromi
se prikazuju konturama u razmeru karte.
Na karti razmera 1 : 500 000 još se daju sve železničke pruge, sem
onih koje nisu u eksploataciji (napuštene), kao i svi automobilski pu-
tevi, ukoliko se mogu prikazati s obzirom na razmer karte. Ako
razmer karte zahteva, redukuju se krčanici, automobilski putevi
(ako paralelno s njima idu putevi boljeg kvaliteta) u jako komuni-
kativnim dolinama i rejonima. U slabo komunikativnim rejonima
daju se najvažniji kolski putevi, a u besputnim predelima
najvažnije staze. Objekti na putovima i prugama se' ne daju, sem
što se daju glavne železničke stanice, mostovi preko velikih reka,
kao i tuneli ispod prevoja. Na karti razmera 1 : 1 000 000 zastupljen
je isti princip redukcije s tim što je još oštrije postavljen.
Na još sitnijim razmerama daju se samo magistralni putevi, već
prema nameni karata, izostavljaju se pruge uskog koloseka koje
imaju lokalni značaj, itd. Aerodromi se prikazuju uslovnim znakom
zaključno sa razmerom 1: 4000000.
Treći vid generalisanja komunikacija jeste objedinjavanje uslov-
nih znakova. Dok se na karti 1 : 100 000 još daju svi potrebni podaci
о sposobnostima puteva za motorni saobraćaj, već na karti 1 : 200 000
broj tih podataka se smanjuje objedinjavanjem uslovnih znakova
pojedinih kategorija. Ta tendencija se nastavlja umanjivanjem raz-
mera, što je u vezi i sa namenama pojedinih karata. Na primer,
karte koje imaju namenu putnih daju mnogo više podataka о pute-
vima, nego opštegeografske karte istog~~razmera. ----- - - ч
5.4.5. Generalisanje elemenata vegetacionog pokrivača
Cilj generalisanja vegetacija na kartama krupnih razmera je: 1.
da se prikaže pravilan razmeštaj pojedinih kategorija, 2. da se sa-
 Kartografsko generalisanje
Milisavljević Slobodan

Na karti 1:100 000 ne daju se živice i bašte, a uopštavanje

čuva stvarni odnos površina pojedinih kategorija, 3. da se predstave
kontura pojedinih parcela je još veće. Jako se redukuju znaci za
najkarakterističniji oblici većih i manjih kontura koje imaju značaj
pojedinačno drveće, žbunje, pašnjake itd. Pašnjaci se daju ako su
orijentira, 4. da celokupna slika vegetacije odražava što vernije sliku
vegetacije na zemljištu. površine 1 km2 ili veće, a vinogradi, ako su 0,25 km2 površine ili
veće. Parcele ovih vegetacija se slobodno objedinjuju ako je razmak
Na karti razmera 1 : 25 000 generališu se konture vegetacije slo- između njih do 3 mm u razmeru karte.
bodnije nego u prethodnim slučajevima, a u skladu sa navedenim
opštim normama. Dozvoljava se spajanje dvaju ili više kontura u Na slici 5.18. prikazani su primeri pravilnog i nepravilnog gene-
jednu, a redukcija drugih manjih, da bi se sačuvao odnos pokrivene ralisanja vegetacije.
i nepokrivene površine određenom vrstom vegetacije. U ovom raz- Na topografskim kartama razmera 1:200 000 do 1:500 000 prika-
meru već na nekim kartama ne daju se bašte, redukuje se pojedi-
zuju se samo šume, pirinčana polja i pašnjaci. Težnja je da se
načno drveće, zadržavši karakterističan raspored i gustinu kao u
sačuva odnos (proporcija) između pošumljenih i nepošumljenih po-
prirodi, 4)dnosno kartografskom izvoru. Redukuju se živice kraće
od 5 mm u razmeru karte. Oblik parkova, proplanaka, granica vi- vršina i opšti raspored tih površina. Na slici 5.19. prikazani su pri-
nograda i si. uopštava se. Granica retkog žbunja se ne daje. P oje- meri generalisanja šuma na srednjim razmerama.
dinačno uočljivo drveće, ako je usamljeno i predstavlja daleko vid-
ljiv objekt-orijentir, daje se posebnim uslovnim znakom tačno na
svom mestu.

SI. 5.19. Generalisanje šuma: a) 1:100.000, b) 1 :2 0 0 .onu (nepravilno); c) 1:200.000

SI. 5.18. Generalisanje vegetacije: a) 1:25.000, b) 1:50.000 (nepravilno), c) 1:50.000 (pravilno), d) razmer 1:500.000 (nepravilno), e) 1:500.000 (pravilno).
(pravilno), d) 1 :1 0 0 .0 0 0 (nepravilno), e) 1 : 1 0 0 . 0 0 0 (pravilno).
 Kartografsko generalisanje
328 Milisavljević Slobodan

5.4.6. Izbor geografskih naziva U tabeli 5.20. prikazana je redukcija naziva naseljenih mesta koja
je različita s obzirom na gustinu naselja na jedinici površine (rad
Izbor geografskih naziva kao i drugih slovnih i brojnih oznaka pred- V. I. Suhova):
stavlja vid kartografskog generalisanja koji ima svoju posebnu pro-
blematiku. Uvek postoji opasnost da se karta pretrpa nepotrebnim
Gustina naseljenosti Broj naseljenih m esta čiji nazivi se mogu pri-
nazivima ili brojkama, a i druga — da karta osiromaši. Naći pravu (broj naselja na 100 kazati na kartama pri opterećenju 2 naziva na
meru popunjavanja karte ovim tako važnim elementom je veoma km 2 teritorije) 1 cm 2 (u % )
delikatan zadatak redakcije svake karte. 1 :200 000 8 (11) 2 (3)
1 1 (100) 1 : 500 000 1 : 1 000 000
Geografski nazivi znatno doprinose opštem kvalitetu karte, ali
3 3 (100) 1 (100) 1 (100)
prekobrojni nazivi štete preglednosti, seku druge elemente karte 10 10 (100) 3 (100) 2 (66)
i smetaju da se važniji nazivi kojima je stvarno mesto na karti, 20 20 (100) 8 (80) 2 (20)
dovoljno uočavaju i ističu. Karta 1:5 000 može da primi sve geo- 50 50 (100) В (40) 2 (10)
grafske nazive koji postoje na terenu, zaključno sa nazivima ulica 70 50 (71) 8 (16) 2 ( 4 )

i potesa, skraćenicama za identifikaciju mnogih objekata itd.
Već na karti razmera 1:25 000 prostor postaje skučeniji. Na njoj
ima mesta samo za opšte poznate nazive koji su dobro poznati go-
tovo svakom čoveku u kraju gde se nalaze^. Nema potrebe ni svrhe
da se daju nazivi koji nemaju pr isvojni karakter, na primer: vi-
nograd, ledina, šuma, polje, bašta itd. Osim toga, treba se truditi
da svaki naziv dobije svoju pravu lokaciju. Ukoliko to nije moguće
ostvariti, bolje je izostaviti ga sa karte.
Na karti razmera 1:50 000 taj problem se postavlja u još oštrijoj
formi. Nazivi naselja, pa i najmanjih zaselaka, treba da ostanu,
ako ih može sam razmer da primi. Međutim, mnogi nazivi predela i
manje važni orografski nazivi nemaju mesta na ovoj karti.
Na karti 1:100 000 već se moraju redukovati i pojedini geograf-
ski nazivi zaselaka, a masovni je nazivi manjih predela i orografski
(manje dominantni vrhovi, planinski ogranci i strane itd.). Međutim,
u kartu se ubacuju nazivi većih predela i pokrajina, čije se prote-
zanje može na njoj sagledati, iako ih nema na prethodnom kartograf-
skom izvoru. To je radnja, samo na prvi pogled suprotna genera-
lisanju. Međutim, ona stvarno predstavlja objedinjavanje pojedinih
površina. Ta tendencija se nastavlja na sitnijim razmerama, ubaci-
vanjem novih naziva koje nova karta može da prikaže u svojoj
strukturi, objedinjavanjem geografskih pojmova u veće celine.
Na karti razmera 1:200 000, kao i na onoj 1:300 000, redukuju se
masovni je nazivi zaselaka i predela, ali još ostaju svi nazivi sela.
Tabela 5.20. Redukcija naziva naseljenih m esta (V. I. Suhov). U zagradi je
dat procenat naziva koji ostaju posle izvršene redukcije.
L IT E R A T U R A
C H R IS T F .: ZJn te rsuch un g zu r A u t o m a t io n d er k a rt o g ra p h isc h e n B e a r b e i-
tu n g v o n L a n d k a r te n . Frankfurt a.M. 1969.
Д А В И Д О В Г. I i.: И з о б р а ж е н и е г и д р ог р а ф и ч еск о й сети на об щ ег ео гр а ф и ­
ч е с к и х картах. М осква 1953.
ЕГО Р ОВ , С О К О Л О В , Т А Р Н О В С К И Й : Со ст авл ение и редакт ир ование карт.
М оск ва 1962.
E C K E R T М .: D ie K a r te n w is se n s ch a ft. Berlin 1924— 6.
IM H O F E .: G e la n d e u n d Ka rte . Zurich 1950.
IM H O F E .: K a r t o g ra p h is c h e G e ld n d a rste llu n g . Berlin 1965.
K N O R R H .: E in e a n aly tis ch e B e t ra c h u n g z u r A u to m a t io n in der K a r t o -
grap h ie . Frankfurt a.M. 1970.
K N O R R H .: G en era lis ie run g , L a u f e n d h a lt u n g u n d A u to m at ion ; drei w e -
se n tlich e P rob le m e in der K a rt og r a p h ie . Frankfurt a.M. 1965.
Л ЕО НО В К . Ф .: И зо б р а ж е н и е м о р с к и х берегов на об щ егео гр аф '-.ч гских
картах. М осква 1953. ч
M IL IS A V L JE V IĆ S.: F a k to r i k oji u tiču na g e o g r a fs k u vern o st karte. Beograd
1962.
M u s te r b la tt fiir die T o p o g ra p h is h e U b e rsic h tsk a r te 1:200 000; Institut fiir
Angew and te Geođasie. Frankfurt a.M . 1970.
P A V lS lC N .: P r a k t ič n a kartog ra fija . B eograd 1963.
R O B IN S O N A ., S A L E R .: E le m en ts of C a r tog ra p h u . N ew Y ork 1969.
СА Л И Щ Е В К . А .: Карт огр аф ия. М осква 1971.
С У Х О В В. И .: И з о б р а ж е н и е н а се л е н н ы х пункт ов С С С Р н а т оп ограф иче­
с к и х ка.ртах: М осква 1947.
T J A B IN R .: O p št a i p r a k t ič n a k artog ra fija. Beograd 1949.
T o p o g r a p h is ch e H a n d b u ch . Stuttgart 1958.
U p u t s t v a za iz ra d u vo jn ih t o p o g ra fs k ih karata. V ojnogeografski institut,
Beograd.

Na karti.razmera 1:500 000 redukuje se znatan broj naziva manjih

sela. Generalisanje se ogleda i u manjem broju kategorija kojima se
predstavljaju naselja, odnosno njihovi nazivi.
 REDAKCIJA
GEOGRAFSKIH
KARATA

Autor: M ilisavljević Slobodan

6. R E DAK CIJA GEOGRAFSKIH K A R A T A

6.1. Pojam redakcije geografskih karata

Niz naučnoistraživačkih i proizvodno-tehničkih aktivnosti kojima je

osnovni i zajednički cilj izrada geografskih karata, ulazi u delokrug
kartografije, odnosno kartografskih radova. Oni se razlikuju po
zadacima koje rešavaju i načinu i tehnici izvođenja, te se mogu
pod eliti u četiri osnovne grupe:
a) redakcij ski radovi,
b) sastavljački radovi,
c) izdavački radovi i
d) kontrolni radovi.

Ovakva podela kartografskih radova zasniva . se na savremenoj

podeli rađa“u projektovanju i proizvodnji geografskih'(karata.

Redakcijski kartografski radovi se izvode radi sagledavanja i

rešavanja celokupne stručne problematike na jednoj karti, skupu
ili sistemu karata i da bi usvojena stručna rešenja — red ak cijska
rešen ja — dosledno realizovala u fazi sastavijačkih, izdavačkih i
kontrolnih kartografskih radova. Skup svih redakcijskih kartograf-
skih radova na jednoj karti naziva se red ak cija karte.

Redakcijski kartografski radovi mogu biti različitog obima i sa-

držaja. Pri izradi geografskih karata kapitalne vfednosti koja se
zasniva na opsežnim istraživanjima i pripremama i u koju se uklju-
čuje veliki broj saradnika, redakcijskim radovima se pridaje izu-
zetan značaj. Stručna, naučna i ekonomska opravdanost redakcijskih
rešenja koja treba da daju odgovore na mnogobrojna pitanja i
probleme koji se javljaju u toku projektovanja. pripreme ili same
izrade originala karte, osnova su uspeha ili neušpeheT’u dobijanju
krajnjeg rezultata rada svih saradnika.
 Milisavljević Slobodan
Vrednosti geografske karte zasnivaju se na specifičnim princi-
pima i zakonitostima koje treba istraživati. Čovek današnjice Je
orijentisan da mnoge probleme rešava uz pomoć geografske karte,
a svako područje problema zahteva odgovarajuću strukturu karte,
odnosno geografsku kartu definisane namene.
Tako i istraživanja na karti počinju od namene — studijom
potreba, zad ataka i in teresa budućeg korisnika karte -—■ da bi se
nastavila razmatranjem svih činjenica koje treba da utiču na sa-
držaj i izgled karte. Ova istraživanja se moraju zasnivati na real-
noj proceni, jer će redakcijska rešenja za jednu kartu ili sistem
karata biti stručna, naučno i ekonomski opravdana, ako su ekspe-
rimentalno i praktično dokazana.
Zadatak redakcije geografske karte je razvijanje svih aktivnosti,
potrebnih da karta u svemu odgovori ciljevima i nameni, odnosno
zahtevima u pogledu geometriske tačnosti, geografske vernosti i
potpunosti, savremenosti (ažurnosti), kao i onima koji se odnose
na spoljašnji izgled karte.
Po zadacima koje rešavaju, odnosno po sadržaju, redakcijski
kartografski radovi dele se na dve podgrupe:
1. opšte red akcijske radove koji se odnose na rešavanje stručne
problematike za geografsku kartu kao celinu, te se mogu naz-
vati i izradom projekta karte i
2. posebne redakcijske radove koji se zasnivaju na opštim redak-
cijskim^xejenjjma_i detaljnoj studiji teritorije kartiranja i kar-
tografskih izvora. Izvode se parcijalno, bilo prema geografskim
celinama — rejonim a kartiranja, bilo prema podeli karata na
listove ili prema teritorij ama koje su prikrivene svaka poseb-
nom vrstom kartografskih izvora.
6.1.1. Opšti red akcijsk i radovi
Obuhvataju sledeće redakcijske kartografske radove:
1. ispitivanje, rešavanje i konačno definisanje namene, razmera
i teritorije kartiranja geografske karte;
2. rešavanje matematičkih elemenata karte;
3. analizu procena i izbor kartografskih izvora;
Redakcija geografskih karata
4. geografsko proučavanje teritorije kartiranja i rešavanje geo-
grafskog sadržaja karte (koji geografsk i elementi i u kom
obimu čine ta j sad ržaj);
5. rešavanje kategorizacije geografskih elemenata;
6. rešavanje načina predstavljanja reljefa (izbor ekvidistan cije,
hipsom etrijske sk a le, pred stav ljan ja relje fa senkam a i si.);
7. rešavanje kriterij uma kartografskog generalisanja pojedinih
geografskih elemenata;
8. rešavanje ključa kartografskih uslovnih znakova i svih drugih
pitanja u vez i, sa metodom izražavanja i oblikovanja karte
(broj i izbor b oja , određivanje tipova i veličine slova ž brojki
itd.);
9. rešavanje načina ispisivanja geografskih naziva, primene skra-
ćenica itd.;
10. rešavanje načina označavanja listova karte i izradu preglednog
lista karte;
11. rešavanje okvira, međuokvirnog i vanokvirnog sadržaja karte;
12. izradu probnog, odnosno uglednog primerka ili isečka (lista)
karte;
13. ispitivanje i rešavanje problematike vezane za tehnološki pro-
ces izrade karte;
14. izradu redakcijskog uputstva i tehnološkog plana i
15. izradu proračuna potrebnog stručnog kadra, vremena, materi-
jalnih i finansijskih sredstava, potrebnih za izradu karte.
Opšti redakcijski kartografski radovi-4maju delom naučnoistraži-
vački, a delom stručno-tehnički karakter. Mnogi navedeni radovi
predstavljaju zadatke koji se mogu izvršiti na osnovu studija, ana-
liza i istraživanja povezanih sa eksperimentisanjem. Za veće kar-
tografske poduhvate, opšti redakcijski radovi mogu trajati i po ne-
koliko godina. Prema važnosti i obimu zadataka, program ovih
radova može se za pojedine karte sužavati ili proširivati.
Za uspešno organizovanje kartografskih radova, za obezbeđivanje
planiranog kvaliteta, a pre svega ujednačenog rada svih saradnika,
neophodno je da se sva opšta redakcijska rešenja (projekat karte)
definišu pre početka sastavljačkih i izdavačkih radova. Iskustvo po-
kazuje da, ako kasne opšti redakcijski radovi, to negativno utiče
i na produktivnost kartografskih radova.

Milisavljevič Slobodan
6.1.2. Posebn i re d ak cijski radovi
Cilj posebnih redakcijskih radova jeste konkretizacija apštih redak-
cijskih rešenja za geografsku kartu na pojedinim njenim delovima
ili listovima i primena usvojenih kriterij uma kartografskog genera-
lisanja na specifične geografske celine.
Posebni- -redakcijski kartografski radovi imaju instruktivno-kon-
trolni karakter. Dokle će se ulaziti u problematiku i intervenisati
stručnom pomoći i kontrolom, zavisi najviše od važnosti i planira-
nog kvaliteta karte, stručnosti i stepena samostalnosti kadra koji
radi na originalima, odnosno izvodi sastavljačke i izdavačke radove.
Dobro organizovanim posebnim redakcijskim radovima znatno se
podiže i ujednačava kvalitet kartografskih radova, povećava pro-
duktivnost tih radova, jer kartografski radovi teku normalno, bez
lutanja i zastranjivanja.
Posebni redakcijski kartografski radovi načelno obuhvataju:
1. upoznavanje i usvajanje opštih redakcijskih rešenja;
2. temeljito geografsko proučavanje teritorije kartiranja radi pri-
mene principa i kriterij uma kartografskog generalisanja geo-
grafskih elemenata, usvojenih za celu teritoriju kartiranja, i
analiza posebnosti koje treba izraziti na karti u pojedinim de-
lovimanii--rejGnima-(na- primer: gustin a n aseljen osti, stru kturu
orografskog sklopa, hidrografske prilike, pokrivenost vegetaci-
jom, komunikativno st i prohodnost itd.);
3. prikupljanje, sistematizacija i studija kartografskih izvora i iz-
rada uputstva za njihovo korišćenje, dopunjavanje ili ažuri-
ranje;
4. studija fonda geografskih naziva u datom rejonu sa geografskog,
jezičkog i političkog stanovišta i donošenje adekvatnih rešenja;
5. organizovanje i praćenje procesa izrade karte, pružanje struč-
ne pomoći, ujednačavanje gledišta о stručnim pitanjima, kontrola
pojedinih faza izrade karte i nadzor kvaliteta poligrafskih rado-
va — sa stalnom težnjom ka boljem i racionalnijem toku poslova.
6.1.3. Redakcijski kadar i red akcijska tela
Redakcijski radovi se poveravaju kartografskom kadru sa velikim
iskustvom i visokim stručnim obrazovanjem. Redakcija karte je
Redakcija geografskih karata
stvaralačka aktivnost koja zahteva svestrano poznavanje principa
na kojima se zasniva geografska karta. Redaktor karte mofa na poslu
biti studiozan, inicijativan i inventivan, ali i racionalan i ekspediti-
van, jer bi se inače svakodnevni stručni problemi koje treba resiti
brzo, nagomilali i postali prepreka za dalji rad. Radeći simultano
sa većim brojem saradnika i na više listova jedne karte, redaktor
svojom aktivnošću ostvaruje zamišljenu opštu koncepciju karte.
Redakcijski kadar se koristi stručnim znanjem iz oblasti kartografi-
je, geografije, geomorfologije, geodezije i reprodukcijske tehnike (po-
lig raf i je). Isto tako i znanje iz ekonomije i organizovanja rada moraju
biti na visini zadataka koje ispunjava. Redakcijski kartografski radovi
teku povezivanjem praktičnih iskustava i teoretskih znanja iz nave-
denih oblasti, kako pri projektovanju tako i pri izradi karata. Redak-
ijski kadar će moći potpuno izvršiti zadatke redigovanja karata ako
pored navedenog, stalno prati sve novosti iz kartografije i srodnih
nauka i stalno dopunjava svoja znanja.
Sprovođenje u život redakcijskih kartografskih radova poverava se
posebnim organima — redakcijskim telima. Na kartama gde redak-
cijski radovi imaju manji obim, ovu dužnost obavlja jedno lice —
redaktor karte. Kod projektovanja i izrade karata kapitalne vred-
nosti, sistema karata i drugih važnijih kartografskih poduhvata,
redakcijski organ čini nekoliko odgovornih lica i može imati razli-
čite nazive, na primer redak cijska ekipa, re dakcijski odbor, redak -
cijski savet, red akc ijska kom isija itd. Redakcijsko telo se bavi opštim
redakcijskim radovima, a za posebne radove određuje se potreban
broj redaktora karte. Jedan od njih je glavn i redak tor karte i on
objedinjuje rad svih redaktora, a po pravilu je i član redakcijskog
tela.
S obzirom na obimnost i složenost opštih redakcijskih radova,
neophodno je da se redakcijskom telu ostavi dovoljno vremena za
rad. U praksi se pokazalo pravilnim formiranjkTedakcijskih tela
nekoliko godina pre početka serijske izrade originala karte.
Redakcijsko telo daje inicijativu i rukovodi svim naučnoistraži-
vačkim i eksperimentalnim radovima pri projektovanju karata, ana-
lizira rezultate ispitivanja, procenjuje ih i na osnovu toga donosi
opšta redakcijska rešenja. Redakcijska tela, po mogućstvu, treba da
budu stalnog sastava. Pri izradi tematskih karata, redakcijska tela
treba da imaju u svom sastavu, pored kartografa, geografa, geodeta

Milisavljević Slobodan
itd. i stručnjake drugih profila i zanimanja, zavisno od tematike
karte.
Savremeno shvatanje proizvodnje pretpostavlja integraciju proiz-
vodnje sa naučno-tehničkom pripremom, te se i redakcijski radovi
(opšti i posebni) mogu uvrstiti u kartografsku proizvodnju. To
praktično znači da redakcijske kartografske radove treba obuhvatiti
ne samo organizovanjem nego i planiranjem (naročito perspek tiv -
nim) kartografskih radova. Blagovremeno organizovani i planirani
redakcijski radovi, formirana redakcijska tela i obezbeđeni uslovi
za njihov rad, uslovi su da se na vreme izvrše sve potrebne radnje
(analize, ispitivan ja, projekto vanja i donošenje red ak cijsk ih re še-
nja), neophodne za pravilan i nesmetan proces izrade karte.
6.2. Ideja i projekt karte
Nadležni organ (investitor) koji izdaje zadatak (nalog) za izradu
karte, obično u tom zadatku predviđa: jadni naslov_karte, cilj i
namenu karte, teritoriju kartiranja, ponekad i razmer karte, kao
i posebne zahteve u pogledu tačnosti, sadržaja i potrebnog broja
primeraka (tiraž) karte. U zadatku se obično ne daju detaljniji
zahtevi, jer investitor opravdano očekuje da predloge i sugestije
za takva rešenja dobije od kartografskih stručnjaka. Ukoliko se
ipak daju i neki posebni zahtevi, oni su obično uopšteni, jer pi-
tanja, kao što su format, projekcija, broj boja i si. mogu pravilno
da reše samo stručnjaci koji poznaju realne mogućnosti izrade karata.
Investitor bira redakcijsko telo ili taj izbor prepušta radnoj
organizaciji, odnosno ustanovi koja će biti nosilac radova na karti.
Prvi zadatak redakcijskog tela je da utvrdi realne vremenske ro-
kove, kartografske izvore na koje se može osloniti, način prikup-
ljanja dopunskih podataka, obezbeđivanje određenog profila karto-
grafskog kadra i potrebne reprodukcijske tehnike koja se može
koristiti, .odnosno koja treba da se poseduje itd. Jasno određena
i detaljno proučena namena karte neophodan je početni uslov za
dalju razradu zadataka. Na osnovu definisane namene, izabranog
razmera i određene teritorije katriranja donose se ostala redakcijska
rešenja.
Nam ena karte treba da precizira zadatke koji će se rešavati kar-
tom, što znači da za svaku kartu treba predvideti:
— tematiku sadržaja (opštegeografsku ili specijalnu),
Redakcija geografskih karata
— širinu i nivo kruga korisnika karte,
— način upotrebe karte (priručna, zidna, teren ska, podešena za
vozilo, za album ili atlas, kao ilu stracija uz odgovarajući tekst,
kao radn a karta za nanošenje drugih podataka itd.),
— osnovne i dopunske zadatke karte-Lsi._____ -i_______ ч
Današnji zahtevi kartografiji ogledaju se u postavljanju što pre-
ciznijih uslova koje treba da zadovolji savremena karta. Sve je jača
tendencija odstupanja od „u niverzaln e” karte ka „n am enskoj” , pa
su i zahtevi sve stroži i određeniji.
Razmer karte daje jednu od njenih osnovnih karakteristika — ko-
liko puta je smanjen prikaz Zemljišne površine. Uticaj razmera na
fizionomiju karte je toliko veliki da se smatra da je izbor razmera
najsudbonosnija odluka za kartu. Greška u pogledu izbora razmera
može biti dvojaka. Prvi je slučaj ako se izabere krupniji razmer
nego što bi to bilo potrebno s obzirom na namenu karte. Negativne
posledice se odmah javljaju: nepotrebno povećanje troškova izrade,
veći broj listova (ako se karta deli na listove), duži period izrade
itd. Drugi slučaj je ako se izabere sitniji razmer nego što to zahteva
namena karte. Kao posledice se javljaju: prenatrpanost karte, ne-
preglednostj-smanjena tačnost i vernost karte, smanjen trtoj infor-
macija koje treba da pruži karta i slično. Razmer određuje veličinu
tehničke površine karte (ako se uzme terito rija k artiran ja kao
konstanta), a time i mogućan obim sadržaja karte, tj. njegove mak-
simalne i minimalne granice.
Teritorija kartiran ja, sa svojim geografskim posebnostima, obli-
kom i načinom protezanja, a posebno veličinom, postavlja uslove
koji znatno utiču na definitivno oformljenje karte. Ako već nije
detaljno određena zadatkom za izradu karte, teritorija kartiranja se
određuje na osnovu:
— zahteva koji proizilaze iz naziva i namene karte,
— principa geografske celine i
— praktično-tehničkih i estetskih principa.
Naziv i namena karte uvek u širem smislu određuju teritoriju
kartiranja, dok je drugi uslovi određujiTriUužem smislu. đPraktično-
-tehnički i estetski principi utiču na teritoriju kartiranja ukoliko je
diktirana formatom karte, jer se karte po pravilu štampaju na
standardnim formatima (hartije, m atrica, štam parskih m ašina itd.).
U mnogim slučajevim, kada format karte diktira rešenja, prvo treba
 Redakcija geografskvh karata
Milisnvlievič Slobodan

resiti pitanje teritorije kartiranja, pa onda razmera, a ne obrnuto,

jer kod mnogih karata odnos smanjivanja ne mora biti izražen Л љ /V Љ V XX/ 41
zaokruženim brojem.
Planine, planinski venci, kose i doline, dužine preko 70 km

6.2.1. Izrada pro jek ta karte

% Љ 4П/ Њ 4/ О /И V fP/к
Namena, razmer i teritorija kartiranja su već gotova ideja za izradu Planine, planinski venci, kose i doline, dužine od 30 do 70 km

karte. Sledeći korak je izrada idejnog projekta buduće karte koji

treba podneti na uvid i odobrenje naručiocu. Na osnovu odobrenog
idejnog projekta karte prelazi se na izradu definitivnog projekta
$ Л1 /Й/ & fP /£.
koji obuhvata sva opšta redakcijska rešenja.
,
Planine, planinski venci kose i doline, dužine od 15 do 30 km

Izrada projekta buduće karte važna je za rešavanje ^stručne prob-

lematike čija bi načelna šema imala ovakav sadržaj:
1. Rešenje matematičkih elemenata karte:
a) izbor projekcije i njeno prilagođavanje potrebama karte, Planina, planinski venci, kose i doline, dužine do 15 km

b) podela na listove i format listova,

c) primena koordinatnih mreža, način računanja koordinata,
d) način konstruisanja karte, odnosno lista karte,
ĆX*uxCa>
e) način nanošenja geodetskih tačaka i drugog sadržaja karte itd.
Glavice, vrhovi, prevoji i t. d.

2. Rešenje geografskog sadržaja karte:

a) izbor geografskih elemenata, kartografski izvori,
b) način njihove klasifikacije,
c) način i stepen odabiranja i uopštavanja u odnosu na karto-
grafski izvor ili druge norme u vezi s tim,
d) rešenje pitanja geografskih naziva itd.
3. Rešenj.e spoljašnjeg izgleda karte: — menat mora biti prisutan kod donošenja mnogih stručnih rešenja.
a) grafičko opterećenje karte,
b) oblikovanje uslovnih znakova,
c) izbor slova i brojki,
d) izbor nijansi i ukupnog broja boja, izbor rastera,
e) rešenje okvira i rasporeda vanokvirnog sadržaja (legende),
f) dimenzioniranje svih signatura na karti itd.
SI. 6.1. Prim er jednog redakcijskog rešenja na vojnoj topografskoj karti
razmera 1:100'000 predratnog izdanja V G I: izbor rond slova pisanih rukom
za sve oronime.
Matematički, geografski i likovni elementi karte su razmotreni
u prethodnim glavama. Potrebno je istaći da je teško odvojeno do-
nositi pojedina rešenja, ne vodeći računa о ostalim. Ekonomski mo-
Na primer, tačnost karte treba jasno planirati, jer ona ima svoju
cenu. Zahtev za većom tačnošću nego što to zahteva namena karte
dovodi do većih troškova izrade. Slična je stvar kada je reč о reša-
vanju geografskog sadržaja karte, broju boja i si. Međutim, naj-
veća je greška ako se, radi „ uštede ” , odmah prelazi na izradu karte,
bez prethodnog projekta.

4. Kalkulacije, proces izrade karte, reprodukcija karte.: Idejni projekat je osnova za definitivni projekat karte. Uz idejni
a) proračun potrebnog vremena, sredstava i kadrova, projekat se obično izrađuje probni list ili isečak karte, kao ilustra-
b) proračun utroška materijala, cija predloženih rešenja. Idejni projekat se ponekad radi u vidu
c) ukupna cena i rokovi izrade. varijanti о pitanjima koja mogu biti sporna (ekvidistancijc ., ključ

Milisavljević Slobodan
uslovnih znakova, boje, k lasifik ac ija geo grafskih elem enata itd.),
ali je dužnost izvođača projekta da naručiocu ukaže na prednosti,
odnosno nedostatke pojedinih predloženih varijanti.
Projekat obuhvata sva rešenja koja treba doneti pre prelaska na
izradu karte, б е т а projekta karte je ista kao idejnog projekta
s tim što on sadrži definitivna rešenja. Naručilac može da ovlasti
stručno telo da projekat pregleda i о njemu da svoju procenu. Po-
nekad je korisno i anketiranje budućih korisnika karte.
6.2.1.1. Uputstvo za izradu karte
Na osnovu usvojenog projekta pristupa se izradi karte. Međutim,
praktično je i racionalno da projekat karte kao dokument ima for-
mu uputstva za izradu karte. Ovo naročito ako je reč о karti kapi-
talnog značaja, kada se predviđa da će u izradi karte učestvovati
veći broj stručnjaka raznih kvalifikacija, a organizacija i proces
izrade karte su složeni i zahtevaju koordiniran rad. Za uspešan
rad na takvim kartama nisu dovoljna svakodnevna usmena uputstva
i direktive. Uputstvo za izradu karte ili redakcijsko uputstvo omo-
gućava da svi radovi na karti budu povezani jedinstvenom idejom,
određenim metodama i sistemom rada. Kao pisani dokument i kao
zakon koji važi za sve učesnike u izradi karte, samim uputstvom
rešava se veliki deo posla, jer su svi obavezni da koordinirano rade
kada su u pitanju osnovna redakcijska rešenja principijalnog zna-
čaja. Namenjeno svim saradnicima na izradi karte, uputstvo pove-
zuje njihov nad -u - jedinstven napor za dobijanje homogene karte
određenog kvaliteta i u tom smislu reguliše i podelu odgovornosti
i olakšava organizovanje rada na karti.
Uputstvo za izradu karte obuhvata sva opšta redakcijska rešenja
i postupke u procesu izrade karte kojima se ta rešenja sprovode
u život. Po obimu, uputstvo treba da bude tako dimenzionirano da
je praktično za svakodnevnu upotrebu. Nema potrebe za širim izla-
ganjima niti za unošenjem opštih postavki iz udžbenika. Dobro je
precizirati prava i dužnosti lica koja učestvuju u izradi karte.
Pored opšteg uputstva za izradu karte, može se pojaviti potreba
za kraćim uputstvima za pojedine rejone kartiranja, ako to oprav-
davaju razlike u načinu geografske interpretacije pojedinih rejona
ili ako zahtevaju velike razlike u kvalitetu kartografskih izvora za
pojedine rejone. Ova uputstva su naročito korisna kada na karti
radi nedovoljno iskusan kartografski kadar.
Redakcija geografskih karhta
6.2.1.2. Tehnološki plan
U tehnološkom planu, kao pisanom dokumentu, izlaže se šema iz-
rade originala, kopija i drugih postupaka pripremnih radova zak-
ljučno sa reprodukovanjem karte. Uz tehnološki plan je preporuč-
ljivo izraditi standarde boja i rastera i ugledni primerak dela ili
lista karte. Tehnološki plan može biti i sastavni deo uputstva za
izradu karte.
6.2.2. Izbor kartografskih izvora
Uslov za izradu karte jeste posedovanje takvih kartografskih iz-
vora koji omogućuju dobijanje potrebnih geografskih podataka о
teritoriji kartiranja. Kao kartografski izvori koriste se: listovi štam-
panih karata, topografski ili fotogrametrijski originali i njihovi ela-
borati, kartografski originali ili njihove kopije, aerosnimci, katastar-
ski planovi i drugi tzv. razmerni kartografski izvori. Pored toga,
mogu da se koriste i opisni kartografski izvori (topografski i g eo g raf-
ski opisi, statističk i i num erički podaci itd.), terestrički i panoramski
snimci, itinereri, skice itd.
Kartografski izvori se biraju na osnovu njihove analize i procene:
a) da li i u kojoj meri pokrivaju teritoriju kartiranja,
b) da li zadovoljavaju uslove matematičke osnove karte (procena
razm ere, projekcije, geom etrijske tačnosti),
c) da li pružaju dovoljno geografskih podataka (procena potpunosti,
geografske vernosti, savrem enosti).
Pokrivanje teritorije kartiranja sa kartografskim izvorima regi-
struje se na skicama ili preglednim listovima. Pre toga se početni
meridijani pojedinih kartografskih izvora svode na početni meridijan
buduće karte.
Analiza matematičke osnove sadrži proučavanja deformacija pro-
jekcije, tačnosti koordinatnih mreža, rasporeda, broja i tačnosti
oslonih tačaka, pogodnosti razmera kartografskog izvora i tačnosti
međusobnih upasivanja geografskih elemenata štampanih u razli-
čitim bojama. Takođe se analizira stepen generalisanja pojedinih
geografskih elemenata na kartografskom izvoru. Po završenoj ana-
lizi procenjuje se da li matematički elementi odgovaraju predvi-
đenoj tačnosti buduće karte.

Milisavljević Slobodan
Cilj analize geografskog sadržaja kartografskog izvora je kvanti-
tativna i kvalitativna procena geografskih podataka. Jedan karto-
grafski izvor, ma koliko bogat i savremen po sadržaju, obično ne
može pružiti sve potrebne podatke za takvu procenu. Zbog toga se
u praksi najčešće koristi više izvora koji svi takođe podležu analizi
i proceniv_
Jedan od kartografskih izvora bira se kao osnovni. To je onaj
izvor sa kojeg se na buduću kartu prenosi najveći deo njenog sadr-
žaja. Ostali kartografski izvori koriste se kao dopunski ili pomoćni.
Potpunost i geografska vernost osnovnog kartografskog izvora pro-
cenjuju se s obzirom na namenu i razmer karte. Ako se na primer,
od buduće karte traže topometrijske (karto m etrijske) vrednosti, po-
sebnu pažnju treba obratiti tačnosti i potpunosti kartografskih iz-
vora. Za karte na kojima se prevashođno traže topografski podaci,
od izuzetne je važnosti savremenost (ažurnost) sadržaja i usaglaše-
nost topografskih elemenata.
Izbor kartografskih izvora za opštegeografsku osnovu tematskih
karata u velikoj meri zavisi od tematskog sadržaja buduće karte.
Opštegeografski sadržaj treba generalisanjem prilagoditi zahtevima
namene i razmera tematske karte.
Prilikom izhorar kartografskih izvora potrebno je voditi računa i о
ekonomičnosti prelaska sa izvora na originale karte, jer nepodesni
kartografski izvori mogu jako da uspore izradu originala karte (zbog
potrebe za po jačavanjem pojedinih elemenata na kartografskom iz-
voru ili za prethodnim m eđurazm ernim gen eralisan jem itd).
Po pravilu, svaki kartografski izvor koji se koristi za izradu karte
procenjuje se, a rezultate procene upoznaju svi saradnici na izradi
buduće karte, Rezultati procene kartografskih izvora registruju se
u redakcijskom uputstvu za kartiranje pojedinih rejona.
6.3. Geografsko proučavanje teritorije kartiranja
i izbor metoda izražavanja geografskog sadržaja
Geografsko proučavanje teritorije kartiranja treba početi još u naj-
ranijoj fazi pnpihma zšTTzfadu karte. Mnoga redakcijska rešenja
zavise od geografskih karakteristika teritorije kartiranja. Izbor pro-
jekcije karte, kao što je poznato, zahteva prethodno proučavanje
geografskog položaja teritorije kartiranja. Isto tako, izboru načina
Redakcija geografskih karata
predstavljanja reljefa, izboru ekvidistancije, određivanju hipsomet-
rijske skale ili metoda senčenja, prethodi studija reljefnih oblika.
Za izradu svake karte potrebna je posebna studija zemljišta. Prou-
čavanje teritorije kartiranja je neophodno i rađb iznalaženja opti-
malnih normi za generalisanje pojedinih elemenata karte.
Proučavanje teritorije katriranja može biti terensko ili kabinetsko.
U praksi se koriste i kombinacije ta dva metoda. Za karte kapitalnog
značaja, proučavanje teritorije kartiranja radi donošenja opštih re-
dakcijskih rešenja, mora biti na nivou naučnih studija. Proučavanje
teče po unapred planiranom programu, a rezultati tog proučavanja
su osnova za rad redakcijskih tela. Te studije se koriste i prilikom
kasnijih posebnih redakcijskih radova.
Za našu zemlju je karakteristično postojanje rejona sa veoma raz-
ličitim geografskim karakteristikama. Ti rejoni se među sobom raz-
likuju ne samo po karakteristikama reljefa, već i po naseljenosti,
komunikativnosti, pokrivenosti vegetacijom, hiđrografskim prilika-
ma i drugim geografskim specifičnostima. Studija geografskih ka-
rakteristika ne svodi se samo na prosto registro van je činjenica, već
na njihovo~povezivanje i traženje uzročne veze pojedinih pojava.
Tako, na primer, pojava bujičavog zemljišta ima uzroke u orograf-
skom, vegetativnom, klimatskom i geološkom sklopu činjenica. Po-
java pojedinih tipova naselja ne zavisi samo od geografske lokacije
naselja već i od istorijskih, ekonomskih i drugih uslova razvoja na-
selja. Slični uticaji se mogu konstatovati i prilikom proučavanja
toponomastike pojedinih područja.
Proučavanje teritorije kartiranja ima, dakle, zadatak da se iz
mnoštva geografskih činjenica utvrde one karakteristike koje treba
prikazati na budućoj karti. Rezultati geografskog proučavanja ko-
riste se u svim fazama konstituisanja karte, a naročito u fazi karto-
grafskog generalisanja sadržaja. Rezultati opšteg geografskog prou-
čavanja cele teritorije kartiranja u ovoj fazi se dopunjuju još i re-
zultatima detaljnijeg parcijalnog proučavanja teritorije rejona kar-
tiranja ili lista karte.
6.3.1. Izbor i kategorizacija geografskih elemenata
Na karti opštegeografske namene obično su zastupljeni svi geograf-
ski elementi, jer se samo na taj način postiže celovit prikaz geografske
stvarnosti. Pri tome način i količina prikaza elemenata zavise pre
 Redakcija geografskih karata
Milisavljević Slobodan

ili treba da uđe u buduću kartu, kao i da li je treba dati posebnim

svega od razmera karte. Na tematskoj karti prikazuju se samo oni
geografski-elementi-koji-sn- neophodni za izlaganje Tematskog sa-
držaja. Oni najčešće imaju zadatak da definišu geografski prostor,
odnosno geografski smeštaj i prostiranje elemenata tematskog sa-
držaja karte.
Kada su određeni geografski elementi koji ulaze u kartu, svaki
od prihvaćenih elemenata studira se posebno. Treba se odlučiti šta
će od pojedinih elemenata ući u kartu.
Kada se, na primer, razmatra hidrografija i analiziraju hidrograf-
ski objekti koji ulaze u kartu, kriterij um za to su namena i razmer
karte, ali i hidrografske prilike i karakteristike pojedinih rejona
kartiranja. Kao hidrografski objekti, na primer, izvori se prikazuju
na topografskim kartama zaključno sa razmerom 1:200 000. Na karti
razmera 1:50 000 još postoje dva znaka — dve kategorije izvora:
jak i slab izvor. Na karti 1:100 000 oba znaka — obe kategorije su
objedinjene u jedan znak, isti za sve izvore koji se prikazuju na
ovoj kartir-Na-karti razmera- 1:200 000 prikazuju se samo izvori ve-
likih i srednjih reka, što znači da se pojam izvora još sužava: ne
izvor, nego samo izvor reke. Na još sitnijim razmerama načelno se
izvori ne daju kao hidrografski objekti (eventualno se d aju samo
kao prirodni fenomeni: vrelo Bosne, vrelo Bune itd.).
znakom ili je objediniti sa nekom drugom kategorijom. Na taj na-
čin se rešava ukupan broj kategorija i znakova.
Izbor i kategorijacija geografskih elemenata proizilaze iz prethod-
nog geografskog proučavanja teritorije kartiranja, a oslanjaju se na
temeljito poznavanje namene karte i zahteva koji iz nje proističu,
a kod opštegeografskih karata odlučujuću ulogu ima i razmer karte.
Pri projektovanju karata ponekad se javlja potreba da se pojedini
geografski elementi (komunikacije, naseljen a mesta, ve getacija itd.)
različito kategorišu na raznim delovima teritorije kartiranja iste
karte. Međutim, za takvu, parcijalnu kategorizaciju nekog geograf-
skog elementa treba imati razloge, jer se, po pravilu, teži da se na
jednoj karti ostvari integralna kategorizacija svakog geografskog
elementa. Razlog za parcijalnu kategorizaciju može da bude tehničke
prirode, npr. kada to diktira različita kategorizacija na kartograf-
skim izvorima za pojedine delove teritorije kartiranja. Češći razlog
je potreba da se bolje prikazu specifičnosti pojedinih rejona kar-
tiranja.
Ilustracije radi, može se uzeti prim er kategorizacije sela u našoj zem lji.
A k o se sela kategorišu po broju stanovnika, kako je i uobičajeno, dolazi
se do šest kategorija koje bi trebalo prikazati na topografskim kartam a:

Ili drugi primer. Na topografskim kartama krupnih razmera, vo- Prva kategorija — sela preko 5 000 ''stanovnika
deni tokovi daju se u dve kategorije: vodotoci sa stalnim i vodotoci D ruga kategorija — sela od 2 000 do 5 000 stanovnika
sa povremenim tokom (sušice). Na kartama srednjih i sitnijih raz- Treća kategorija — sela od 1 000 do 2 000 stanovnika
mera taj podatak se gubi, jer ostaje samo znak stalnog vodotoka. Četvrta kategorija — sela od 500 do 1 000 stanovnika

Ovde je izuzetak kartiranje pustinjskih i drugih bezvodnih oblasti,
gde se i na kartama sitnih razmera mora prikazati ova karakteristika
— nestalnost vodotoka.
Povećavanjem broja kategorija unutar pojedinih geografskih ele-
menata, na karti se prikazuje više geografskih činjenica, što dopri-
nosi potpunosti i detaljnosti opšteg geografskog prikaza. Svaka
kategorija'lse~naT<arti pokazuje posebnim znakom. Pošto se uslovni
znaci moraju međusobno razlikovati, ta činjenica neizbežno dovodi
do ograničavanja ukupnog broja uslovnih znakova. Ograničenje
broja znakova, a samim tim i broja kategorija pojedinih geografskih
elemenata, diktirano je i zahtevima da karta bude pregledna i lako
čitljiva.
Posebnim proučavanjem svake kategorije dolazi se do saznanja
da li se ona.javlja i u kom obliku na teritoriji kartiranja, da li može
Peta kategorija — sela od 200 do 500 stanovnika
Šesta kategorija — sela do 200 stanovnika.
O vak va kategorizacija sela u našoj zem lji proizilazi iz proučavanja p o -
dataka о broju stanovnika sela u pojedinim delovima naše zem lje. Prik a-
zati svih šest kategorija sela na svim topografskim kartama, na kojim a se
inače prikazuju sva sela (z a k lju čn o sa k a rto m ra zm e ra 1:300 000) bilo bi
idealno. Na taj način bi se prikazale specifičnosti pojedinih delova naše
zem lje u pogledu broja, veličine i razm eštaja sela.
Poznato je da se kategorije sela na topografskim kartama prikazuju raz-
ličitim veličinam a slova njihovih geografskih naziva. Za ispisivanje naziva
tih naselja bilo bi, dakle, potrebno izabrati šest veličina slova koje bi se
međusobno dobro razlikovale. P roučavanjem problema sa te strane dolazi
se do zaključka da se na ovim kartam a sm eju dozvoliti najviše tri veličine
naziva za sela, tj. najviše tri kategorije, pa da razlike u označavanju katego-
rije budu dovoljno uočljive. .............. ...... _ ................
Problem je postavljen i sada treba naći rešenje, ali takvo koje će zadovo-
ljiti namenu karte. Očigledno je da tu ima više rešenja, ali su od posebnog
interesa sledeća dva:
 Redakcija geografskih karata
Milisavljević Slobodan

hipsama, moraju biti prisutni geomorfološki principi, о čemu je bilo

1. Za celu našu zem lju usvojiti tri kategorije sela (smanjiti broj od šest
kategorija koje već postoje, na tri, objedinjujući ih). Dobra strana ovog je reči u prethodnom delu knjige.1
u tome što je rešenje jedinstveno za celu teritoriju kartiranja (integralna
kategorizacija), a loša što mnogi krajevi praktično ostaju prikazani u jednoj
ili najviše u dve kategorije sela, što znači da sela u tim krajevima praktično
ostaju neizdiferencirana.
6.3.2.1. Izbor ekvidistancije
2. T eritoriju Jugoslavije podeliti na osnovu prethodnog proučavanja, na
rejone kartiranja sela i za svaki rejon usvojiti posebnu skalu kategorizacije Izborom ekvidistancij e utiče se mnogo na vernost, preglednost i sli-
sela, ostajući na tri, ali m enjajući broj stanovnika kao granicu između ka te- kovitost prikazanog reljefa zemljišta na karti. Načelno uzevši, taj
gorija sela (parcijalna kategorizacija). Dobra strana ovog rešenja je što se
izbor ostavlja mnoge posledice na opšti kvalitet i izgled karte, te
u svakom rejonu kartiranja mogu naći takve granice između kartiranja sela,
da se sela u svakom rejonu izdiferenciraju. Za Crnu Goru i deo Hercegovine se tome uvek poklanja dosta pažnje i truda. Treba istaći da se izbo-
odgovarale bi kao granice između kategorija brojke od 200 i 500 stanovnika, rom ekvidistancije. ne utiče na tačnost prikazanog reljefa, jer ona
dok bi se za područje Panonske nizije kao granice uzele brojke od 2 000
zavisi od drugih činilaca.2 ____
i 5.000 stanovnika. A k o se zaključi da na karti krupnog ili srednjeg razmera
ima m alo potrebe da se međusobno upoređuju, npr. jedno hercegovačko i
U praksi često postoje faktori koji sužavaju izbor ekvidistancije:
jedno banatske selo, na ovim kartama bi prednost imala parcijalna katego-
rizacija {drugo rešenje). Međutim, za karte sitnih razmera bolje je prvo re- 1. Ekvidistancij a treba da predstavlja okrugao broj metara (1, 5,
šenje, jer se na ovim kartama, sela znatno reduciraju, listovi zahvataju velike
10, 20, 25, 30, 40, 50 itd.) iz praktičnih razloga koji su opšte poz-
teritorije, te otpadaju razlozi koji bi opravdavali parcijalnu kategorizaciju sela.
nati: mogućnost interpolacije i ekstrapolacije itd.
2. Dolaze u obzir samo ekvidistancije koje su deljive celim bro-
6.3.2. R ešavanje načina p red sta v ljan ja reljefa jevima sa ekvidistancij ama na kartografskim izvorima koji se koriste
za predstavljanje reljefa zemljišta; naime, konstrukcije izohipsa
Kod projektovanja karata, način predstavljanja reljefa često je os- interpolacijom ili na sličan način je neracionalan i nesiguran posao.
novni problem od Čijeg rešavanja zavise i mnoga druga rešenja. To 3. Dolaze u obzir ekvidistancije koje se tehnički mogu izvesti na
je naročito slučaj kod projektovanja topografskih karata. S obzirom karti s obzirom na teritoriju kartiranja (nagibe zem ljišta), kao i
na namenu i razmer ovih karata, daje se i različita težina zahtevu na moguće debljine linija izohipsa, najmanje moguće razmake
za slikovitost prikazanog reljefa, odnosno njegovoj geometrijskoj — beline koje se mogu izvesti da ne dođe do zapušavanja izohipsa,
a zavisi i od tehnike izrade originala reljefa i kvaliteta štampe koji
tačnosti. U predstavljanju reljefa na krupnorazmernim topografskim
se planira.
kartama poenta je uvek bila na geometrijskoj tačnosti, dok je na
4. Kada_j_e reč о sistemu topografskih-karata standardnih razmera,
srednje- i sitnorazmernim kartama poenta na geografskoj ver-
i taj faktor može da nameće uslove (karta krupnijeg razm era u si-
nosti, slikOvhtosti-h-plastičnosti. prikaza reljefa. Zahvaljujući stereo-
stem u karata, po pravilu je osnovni kartografsk i izvor za pred sta v-
fotogrametrijskoj metodi, danas je lakše prikazati reljef zemljišta
ljan je re lje fa za kartu sledećeg sitn ijeg razm era, te i njihove ekvi-
geometrijski tačno, nego postići geografsku vernost i slikovitost.
distancije treb a da su usklađene, kao što je objašnjeno pod 2).
Zbog jednostavne predstave i drugih povoljnih geometrijskih oso-
5. Važno je i to da li se pored izohipsa predviđa dopunsko pred-
bina, izohipse se danas primenjuju na svim topografskim krupno-
stavljanje reljefa zemljišta još senkama ili skalom slojeva. U tom
razmernim kartama. Međutim, način predstavljanja reljefa izohip-
slučaju ekvidistancij a može da bude veća.
sama ima i nedostatke koji se već na kartama krupnijeg razmera
6. Na opštegeografskim kartama postoje visine koje zemljište dele
javljaju na izlomljenom, sitnom, nepravilnom i nizijskom reljefu
na geografske visinske zone, pa i ekvidistancij u treba podešavati
(u n ašoj zem lji , naročito kod kraških oblika reljefa). Uvek postoji
da se na karti prikažu izohipse koje su granice tih zona. Za našu
opasnost da se pojedini oblici reljefa zemljišta prikažu izohipsama
zemlju su to sledeće visine: 100, 200, 500, 1000, 2000 m.
kruto i neprirodno. Geometrijski tačnim izohipsama ne postiže se
uvek morfološka vernost terenskih oblika, a pogotovo ne pregled- 1 5. K artografsko generalisanje.
2 11. G eom etrijska tačnost topografskih karata.
nost i slikovitost. Pri oformljavanju reljefa zemljišta na karti izo-
 Redakcija geografskih karata
350 Milisavljević Slobodan

U svakom pojedinom slučaju, kao najvažniji i odlučujući faktori

pri izboru ekvidistancije ostaju: namena karte (da li će ekvidistan-
cija osnovnih izohipsa moći za određenu kartu dati dovoljan broj
inform acija о re ljefu zem ljišta), razmer (da li razm er tehnički prim a
ekvidistanciju) i karakteristike reljefa na teritoriji kartiranja (da
li će ekvid istancija položiti ispit na raznim kategorijam a zem ljišta:
ravničastom , brdovitom, planinskom). Prilikom ispitivanja u vezi
sa izborom ekvidistancije mora se imati u vidu cela teritorija koja
će se kartirati. a ne samo probni primerak lista karte. Ako ekstremni
nagibi na teritoriji kartiranja zahvataju manje od 5% , taj faktor se
može eliminisati stanjivanjem debljine izohipsa na tim delovima
karte, izostavljanjem svake druge izohipse na kritičnim mestima
ili na sličan način. Ne preporučuju se dve ekvidistancije na jednoj
karti, jer je to veoma loše rešenje za korisnika, a kao rezultat ostaje
neujednačena predstava reljefa na karti. Veliku važnost treba pri-
davati debljini izohipsa (linije glavnih, osnovnih i pomoćnih izo-
hipsa). Savremena kartografska tehnika (g raviranje linija izohipsa
strogo dim enzioniranim iglam a, iscrtavanje lin ija izohipsa na origi-
nalim a povećanog razm era i si.) dozvoljava da se linije izohipsa
precizno dimenzioniraju sa tačnošću od ±0 ,0 2 mm (uslov je i solidna
reprod ukcijska -tehnika). --------

Kao pomoć može da posluži tabela 6.3. koja je rezultat ispitivanja

E. Imhofa.

Ekvidistancija se računa po formuli:

e (u metrima) = (đ + i). M. 10~3-tg a

gde su: e = ekvidistancija u metrima

d == debljina osnovnih izohipsi

i = najmanji interval između dve izohipse (d: i = 1:

M = imenitelj razmera karte

a ekstremni nagib na teritoriji kartiranja, odnosno na- SI. 6.2. M a nja ekvidistancija daje verniju i plastičniju sliku reljefa zemljišta,
ali i stvara veće geografsko opterećenje karte: isti teren prikazan ekvidista n-
cijama od 20, 40 i 50 metara (karta 1:100 000).
gib terena sa kojim se ulazi u račun.
 Redakcija geografskih karata
Milisavljević Slobodan

treba oblikovati od nežnijih linija, a i slova se biraju u tom smislu.

Glavne izohipse ’Osnovne izohipse Pomoćne izohipse
Na tako finoj i nežno protkanoj osnovi od izohipsa i znakova, mogu
Razmer j sepija ili sepija ili sepija ili
crna plava crna plava crna plava se dati nešto grublji kontrasti — manji broj znakova, naziva i bro-
siva siva siva
jeva — kojima se akcentu ju dominirajući visovi, glavne komuni-
1:100". kacije, gradska naselja i glavni nazivi.
i 0,25 0,50 0,35 0,15 0,18 0,20 0,10 0,13 0,15
1:2000 Prednosti veće ekvivalencije su ukratko sledeće: veća ekvidistan-
cija, po pravilu, manje grafički opterećuje sadržaj karte i tako omo-
1:5000
i 0,20 0,25 0,30 0,10 0,15 0,18 0,07 0,09 0,10 gućava veću preglednost ostalog sadržaja u odnosu na prikazani re-
1:10000
ljef zemljišta. Te prednosti se koriste na kartama, na kojima reljef

0 08
zemljišta ne treba posebno isticati, kao i na onima koje, osim izo-
0,12 — 0,14- 0,18 — 0,07- 0,08- 0,IO- 0,05 0,06
1:25000 hipsa, imaju i dopunsko sredstvo prestavljanja reljefa zemljišta:
0,18 0,20 0,24 0,10 0,12 О.15
senke, skalu slojeva itd.
0,IO- 0,12— 0,15 — 0,05— 0.06- 0,07— 0,03 0,04 0,05
1:50000
О.15 0,18 0,20 0,08 0,10 ' 0,12
6.3.2.2. Granične izohipse za visinsku skalu
1:100000 0,08- 0,IO- 0,12— 0,05- 0,06- 0,06- 0,03 0,04 0,05
.i
sitniji 0,10 О.13 0,15 0,08 0,10 0,10 Na kartama sitnih razmera, izohipse gube karakteristiku masovnih
linija koju imaju na kartama krupnijih razmera. Čim prestanu da
Tabela ■6.3._— D ebljine izohipsa (u mm ). budu masovne linije iz kojih se vide nagibi zemljišta i mnoge druge
karakteristike, izohipse postaju granične linije pojedinih visinskih
Uzimanjem u obzir navedenih faktora, izbor ekvidistancije prak-
zona, pa se i ekvidistancije na kartama sitnih razmera određuju
tično se sužava na najviše 2— 3 rešenja. Pri definitivnom izboru ekvi-
distancij e, problem je najčešće u tome da li usvojiti manju ili veću na toj osnovi.
ekvidistancij u, od dve mogućne. Poznato je da apsolutne visine imaju veliki uticaj na geografsku
Predn osti m anje ekvidistancije mogu se ukratko ovako opisati: na- sredinu. Geografski uticaj apsolutnih visina različit je na pojedinim
čelno, geografska vernost prikazanog reljefa zemljišta, kao i prikaz podnebljima, te svako podneblje ima svoje karakteristične visinske
prostornog protezanja ostalih geografskih elemenata koji „leže” na zone. One se bolje na kartama ističu, ako se pored izohipsa daje i
reljefu zemljišta, povećava se smanjivanjem ekvidistancije. Poveća- skala slojeva — hipsometrijska skala. Ta skala treba da proizilazi
vanjem broja izohipsa smanjuju se prostori između njih, te se tako iz zaključaka koji se dobiju posle proučavanja teritorije kartiranja.
bolje povezuju i usklađuju, a i prilikom kartografskog generalisanja Hipsometrijska skala treba da bude u skladu sa karakterističnim
nisu neophodna veća pomeranja izohipsa da bi se ostvario kompaktan geografskim visinskim zonama.
prikaz reljefa zemljišta.
Iz diskusija vođenih pri projektovanju Međunarodne karte sveta
Manjom ekvidistancijom postiže se veći efekat tzv. „ crtane p la sti-
razmera 1:1 000 000 koja je početkom veka vođena u redovima kar-
ke” . Naime, reljef prikazan dovoljno gustim rasporedom izohipsa,
tografa i geografa, vidi se koliki je značaj priđu van ovom pitanju.
optički deluje kao neka vrsta linijskog raster a. On je gušće raspo-
Oni su tražili i našli recept hipsometrijske skale (graničnih izohipsi)
ređen na strmijim stranama reljefa zemljišta, a rede na blagim
koji bi trebalo da bude univerzalan za sve oblasti na Zemlji, a pri-
padinama, to je ostvaren princip „što strm ije — to tam n ije” .
menjen je za izradu listova Međunarodne karte. Granične izohipse
Međutim, izborom manje ekvidistancije, postoji opasnost od pre-
ža tu kartu su sledeće (u zagradi je data ekvidistancija- odnosno
trpanosti i nepreglednosti karte, te je obavezno prilagoditi ključ
relativna visina zona):
uslovnih kartografskih znakova ovakvom rešenju. Uslovne znake
 Milisavljevic Slobodan Redakcija geografskih karata

0 2000 (500) Navedeno rešenje hipsometrijske skale za kartu 1:1 000 000 naše
zemlje zasnovano je na geografskim (prirodnim) činjenicama, do
200 (200) 2500 (500)
kojih se došlo geografskim proučavanjima, te je to primer prirodne
500 (300) 3000 (500)
visin ske skale.
1000 (500) 4000 (1000)
U praksi i literaturi susreću se i visinske skale čiji se izbor zasniva
1500 (500) 5000 (1000) na drugim principima.

Međutim, pri izradi 4 lista karte 1:1 000 000 za našu zemlju, posle Ekvidistan tna visin ska skala ima mepromeni ehu_ ekvidistancij u,
geografskog proučavanja teritorije došlo se je do zaključka da gor- kao na primer:
nja skala na odgovara, pa je usvojena nešto izmenjena visinska
skala: 0 1600 (400)

0 700 (200) 400 (400) 2000 (400)

100 (100) 1000 (300)
800 (400) 2400 (400)
'200 (100) — 1000 (300)
1200 (400) 2800 (400) itd.
300 (100) 2000 (500)

500 (200) 2500 (500) itd.

D vojn a ekvidistantna visinska skala ima dve ekvidistancije, i to
prvu do određene nadmorske visine, a zatim se nastavlja druga,
Ova visinska skala pokazala se pogodnom za prikazivanje reljefa na primer:
naše zemlje. U visinskoj zoni od 0 do 200 m prostiru se ravnice —
0 2400 (800)
najviše nastanjeni, najbogatiji i najkomunikativniji predeli. Gra-
nična izohipsa od 100 m nadmorske visine izdvaja u toj zoni Veliku 400 (400) 3200 (800)
i Subotičku peščaru. Zona od 200 do 500 m pripada još nizijama.
To je manevarski, najčešće ispresecan teren, naseljen, obrađen ili 800 (400) 4000 (800) itd.

pod šumom,' sem dalmatinskog krša. U toj zoni, granična izohipsa 1200 (400)
od 300 m nadmorske visine izražava glavne doline većih reka. Zona
od 500 do 1000 m zahvata predele niskih planina. Oni su bogati 1600 (400)
šumama i pašnjacima, rede naseljeni, ali dobro prohodni. U ovoj
zoni se izdvaja granična izohipsa od 700 m nadmorske visine koja Visin ska sk ala jednakih površin a ima više teoretski nego prak-
izražava pojas niskih planina oboda Panonske nizije. Zona od 1000 tičan značaj. Površina kartiranja u svakoj visinskoj zoni približno
do 1500 m obuhvata niže srednje planine. One su još rede naseljene, je jednaka jedna drugoj. Za površinu kopna Zemlje (si. 6.4.) ova
teže prolazne, ali još sa šumama i pašnjacima i sa izrazito planinsko-
visinska skala glasi:
-kontinentalnom klimom. U zoni viših srednjih planina od 1500 do
2000 m gube se poslednji ostaci šuma, nema stalnih naselja, sem 0 600 (200)
privremenih naseobina stočara, jer na ovim visinama ima prostra-
50 (50) 1200 (600)
nih pašnjaka. Zone preko 2000 metara visine imaju surovu planinsku
klimu, veliki deo godine su pod snegom, a zone preko 2500 m su 150 (100) preko 1200 m.
pod stalnim snežnim pokrivačem. Zone preko 2000 m obuhvataju
oblasti visokih planina. 400 (250)
 Redakcija geografskih karata
Milisavljevic Slobodan
356

Na sličan način dolazi se do izbora za granične izobate za batime-

trijsku skalu kojom se predstavljaju zone morskih dubina.
8000

'000

sooo 6.3.2.3. Izbor plastičnih metoda

5000
Reljef zemljišta prikazan samo izohipsama, ne pruža utisak treće
4000 dimenzije — plastičnosti, sem donekle na kartama sa gušćim raspo-
redom izohipsa. Na kartama na kojima se želi plastičan efekat
3000
prikazanog reljefa koriste se šrafe, monohromatske i polihromatske
2000 skale slojeva, razne vrste senki reljefa ili kombinacije ovih metoda.
1200
1000
SO
Q S ra fe postižu dobar stepen plastičnog efekta, ali zbog toga što
400
о
1 50
50 sasvim dominiraju crtežom karte na račun čitljrvdstir "preglednosti
10 20 30 40 50 80 70 80 90 100 110 120 130 140 m il. к п Г
i tačnosti karte, sve se rede javljaju na savremenim kartama. Pri-'
SI. 6.4. Šema visinske skale jednakih površina za kartu sveta.
menom sive ili violetne boje za šrafe, donekle se otklanja nedosta-
tak velikog grafičkog opterećenja, ali se gotovo u istoj meri umanjuje
Aditivna visin ska sk ala — sa aritmetičkom progresijom — ima
i plastični efekat.
visinske zone od kojih se uvek prethodna i sledeća ekvidistancija
razlikuju za istu relativnu visinu. Na ovaj način izrađeno je više Na mnogim topografskim kartama, su zbog toga zadržane samo
karata Svajcarske sa hipsometrijskom skalom: za prikazivanje detalja koje nije moguće predstaviti izohipsama:
strmih odseka, blagih pregiba ravničastog zemljišta, usamljenih
100 1200 (400 ili 4.100)
humki ili udubljen ja i si.
200 (100) 1700 (500 ili 5.100)
Sen ke kao metod predstavljanja reljefa zemljišta na jednoj karti
300 (100 ili 1.100) 2300 (600 ili 6.100) opravdan je ako se time postiže povoljan plastičan efekat i ako
senke doprinose opštoj preglednosti karte. Da bi se to postiglo, od
500 (100 ili 2.100) 3000 (700 ili 7.100)
redakcije karte se traži da sem senki kao metoda, utvrdi i njihovu
8QCLN300_ ili 3.100) 3800 (800 ili 8.10.0) itd. vrstu, smer zamišljenog osvetljenja i tehniku izrade senki.

Da li će se senke primeniti na karti zavisi još od toga kako će

V isinska skala sa geom etrijskom progresijom ima stalan multipli-
redakcija karte proceniti mogućnost izrade originala senki, s ob-
kator za progresivno uvećavanje ekvidistancij e. Na primer:
zirom na kadrove, tehniku, materijal i vreme kojim se raspolaže.
0
Inače, iskustvo pokazuje da pravilno rešene i dobro urađene i repro-
125 (125) dukovane senke povoljno utiču na plastičan i slikovit prikaz reljefa
zemljišta i objekata na njemu, na preglednost i ukupan spoljašnji
250 (125 ili 125-2°)
izgled karte. Dok su i na kartama krupnijeg razmera, kao dopuna
500 (250 ili 125-21) izohipsama, senke našle svoje mesto, na kartama srednjih i sitnijih
1000 (500 ili 125 -22) razmera senke postaju gotovo nezamenljivo sredstvo za dobijanje
plastičnog efekta predstavljenog reljefa zemljišta. Sve više se ko-
2000 (1000 ili 125 -23) riste senke u kombinaciji sa hipsometrijskom skalom, pri čemu
4000 (2000 ili 125-24) itd. je ta skala izrađena na principu: ,,što više — to svetlije ” .

Milisavljević Slobodan
Na osnovu namene i opšteg koncepta karte, redakcija treba da se
odluči о vrsti senki koja će se primeniti na karti. U tom slučaju
preporučljiva je prethodna studija strukture reljefa zemljišta koje
se prikazuje, a naročito glavnih pravaca protezanja vododelnica i
dolina. To zbog toga jer na karti, kao celini, treba zadržati istu
vrstu senki, isti manir senčenja i isti glavni smer zemljišnog osvet-
ljenja, bez obzira na to da li se karta deli na listove ili ne.
Vertikalno (zenitno) osvetljenje stvara plastični efekat senki sli-
čan plastičnom efektu šrafa, rađenih po Lemanovoj skali, po stro-
gom principu „što strm ije — to tam nije” . Ravnice, doline i vodo-
delnice su svetle> a strane su utoliko tamnije ukoliko je nagib strana
strmiji. U odnosu na senke sa kosim osvetljenjem, senke sa vertikal-
nim osvetljenjem moguće je u velikoj meri egzaktno postaviti, jer
stepen osvetljenosti, odnosno zatamnjenja, zavisi isključivo od ugla
nagiba zemljišta. Skala tonova na originalu senki koji se radi crnom
bojom, tamnija je nego odgovarajuća skala tonova na odštampanoj
karti, jer se senke na karti daju u raster'll i bojama.
Ovaj način senčenja ranije je više korišćen, dok su čitaoci karata
bili još priviknuti na reljef prikazan šrafama, te su senke sa ver-
tikalnim osvetljenjem pružale sličan plastični efekat. Međutim, taj
efekat je manji nego kod senki sa kosim osvetljenjem, jer se vodo-
Sl. 6.5. Vertikalno osvetljenje stvara plastični efekat senki sličan plastičnom
efektu šrafa, rađenih po Lemanovoj skali (iz knjige E. Imhofa).
Redakcija geografskih karata
delnice i doline izjednačuju u načinu predstavljanja, što se vidi
i iz si. 6.5------ primera senki sa vertikalnim osvetljenjenr.
Smer kosog osvetljenja, ako se menja, daje različite plastične
efekte istih oblika reljefa zemljišta. Kao povoljan smatra se smer
od SZ ka JI, jer se poklapa sa osvetljenošću pri čitanju karte u
kabinetu koje normalno dolazi sa leve strane. Međutim, još povoljniji
je smer osvetljenja koji pada upravno na glavni pravac protezanja
vododelnica, jer se na taj način najbolje izražava struktura reljefa
i postiže se veći plastični efekat senki. Za našu zemlju je to smer
od SI ka JZ, jer je upravan na glavnu vododelnicu između crnomor-
skog i jadranskog sliva, a paralelno sa njom protežu se i sve ostale
venačne planine Dinarida. I veći deo planinskih masiva Rodopskih
planina ima isti pravac protezanja. Na si. 6.6. prikazan je primer
senki dobijenih sa dva različita smera osvetljenja. Iz njega se vidi
da svaki smer osvetljenja ima različit efekat. Očigledno je da je
osvetljenje na ovom primeru sa SZ povoljnije, jer pruža veći pla-
stični efekat.
Tehnika izrade originala senki može da se podeli na dva osnovna
načina: izrada originala ručnim putem, i dobij anje senki fotograf-
skim snimanjem reljefnog modela. Prvi način zahteva specijalno
pripremljen kadar koji treba da dobro poznaje genetske zakoni-
tosti pojedinih oblika reljefa zemljišta i da raspolaže smislom i ta-
lentom sa ovakav posao. Svaki oblik se senči posle temeljitog prou-
čavanja reljefa prikazanog izohipsama, geomorfološke strukture,
geološkog sastava i stručne literature. Preporučuje se i korišćenje
vazdušnih i panoramskih snimaka. Drugi način zahteva specijalne
uređaje za fotografsko snimanje reljefnog modela koji obezbeđuju
snimanje svih tačaka modela u ortogonalnoj projekciji. Ovde je
važno ispitati i primeniti optimalni visinski razmer reljefnog mo-
dela. način bojenja modela, način osvetljavanja modela prilikom sni-
manja — da se dobije m aksim alan plastičn i efekat, a da se izbegnu
negativni uticaj i tzv. „bačen e sen ke” .-
Dosadašnja naša i strana iskustva navode na konstataciju da je
prvi — ručni način izrade originala senki povoljniji za topografske
karte, zaključno sa razmerom 1:200 000. Drugi — foto-mehanički
način dobij anja originala senki povoljniji je za izradu sitnorazmer-
nih karata.
Pojačanje plastičnog efekta upotrebom kontrasnih boja za senke,
vrlo uspešno je primenjen na švajcarskim topografskim kartama,

Milisavljević Slobodan
■ 5 . . . 6
SI. 6.6. Reljef zemljišta predstavljen: 1. horizontalama ekvidistancij e 20 m,
2. stepenastim modelom ekvidistancije 40 m, 4 i 5. modelom snimljenim pri
osvetljena sa SZJ, i ZJZ, 6. senkama izrađenim ručnim putem sa zamišlje-
nim osvetljenjem sa ZJZ (iz knjige E. Imhofa).
Redakcija geografskih karata
a kasnije i na drugim. Osenčena strana se daje nijansama ljubiča-
stih boja, a osvetljena nijansama žutih boja. Originali za žutu boju
dobij aj u se obradom negativa originala ljubičastih boja. Ljubičasta
i žuta boja su u harmoniji i kontrastu, te se osim kontrasta i pla-
stike reljefa zemljišta prikazanog senkama, dobij a i vrlo prijatan
utisak harmonije boja na karti. Ovaj način je dalje usavršavan ko-
rišćenjem foto-retuša za dobij anje većih bojenih kontrasta.
Foto-mehanički način je, naročito u SAD, usavršavan bojenjem
reljefnog modela i fotografskim snimanjem u boji, mahom za izradu
atlasnih karata sitnih razmera.
Dobij anje plastičnog efekta prikazanog reljefa zemljišta prime-
nom monohromatskih i polihromatskih skala slojeva u kartografskoj
literaturi dosta je istraženo i objašenjeno, te redakcija karte može
uvek naći dobro rešenje. Potrebno je takođe da rešenja proizilaze
iz prethodnog proučavanja teritorije kartiranja da bi se dala procena:
1. površinskog odnosa pojedinih visinskih zona,
2. koje visinske zone izražavaju najvažnije karakteristike reljefa
zemljišta koji se na karti prikazuje.
Površinski- odnos visinskih zona treba znati, jer~pR~pravilu vi-
sinske zone koje zahvataju veće površine treba prikazati svetlijim,
a one koje zahvataju manje površine zagasitijim bojama. Visinske
zone koje izražavaju najvažnije karakteristike reljefa valja izdvo-
jiti dovoljno kontrasnom nijansom boje.
Obojena hipsometrijska skala ne pruža ni jedan nov podatak na
karti, već samo doprinosi tome da se podatak koji daju granične
izohipse izloži jasnije i preglednije. To se naročito odnosi na poda-
tak о nadvišavanjima pojedinih visinskih zona koji se najbolje ističe
hipsometrijskom skalom, a ne može se u dovoljnoj meri istaći senče-
njem i drugim metodama.
Na kartama na kojima se površine šuma prikazuju konturama
popunjenim tonovima zelene boje, polihromatska skala slojeva nije
dobro došla, jer se uticajem zelene boje remeti odnos boja u skali
koji je drukčiji na nepošumljenim, a sasvim drukčiji na pošumljenim
partijama. Zbog toga se polihromatska skala slojeva pretežno javlja
na kartama na kojima se šume ne prikazuju konturama — a to su
karte sitnijih razmera.

362 <J\lilisavljević Slobodan
6.4. Ključ kartografskih uslovnih znakova
Po završenom izboru geografskih elemenata i podeli na kategorije
rešava se problem grafičkog oblikovanja karte. Imajući u vidu već
određenu namenu karte, kao i proučene i po značenju već selektirane
geografske karakteristike teritorije kartiranja, problem oblikovanja
karte se rešava istraživanjem načina diferencijacije sadržaja gra-
fičkim sredstvima izborom: ključa kartografskih uslovnih znakova,
boja i rastera, slova za nazive i brojki za brojačne oznake.
6.4.1. Principi diferen cijacije sad rž aja karte grafičkim sredstvim a
Diferencijacija sadržaja karte grafičkim sredstvima se zasniva na
principu •■'kvaliteta: ,M o važ n ije —- to u oč ljiv ije” , i na principu kvan-
titeta: ,,što veće — to uo čljiv ije” .
K valitativn i princip polazi od namene karte. Ono što je za namenu
karte, odnosno za njenog potencijalnog korisnika, važnije, treba na
neki način istaći, prikazati uočljivije. Na ovom principu se, na primer,
zasnivaju i oblikuju svi vanrazmerni znaci na karti. Objekti koji
se prikazuju na karti vanrazmernim znacima, bili bi na snimku istog
razmera kao i karte —- ispod praga vidljivosti. Međutim, njihov kva-
litet, značaj u odnosu na namenu karte, dovodi do rešenja da se pred-
stave znacima koji će biti iznad praga vidljivosti, odnosno praga
čitljivosti.
Kvalitativni princip diferencijacije sadržaja karte grafičkim sred-
stvima može se lako objasniti i na primeru predstavljanja naseljenih
mesta, jer ona igraju veliku ulogu u životu čoveka kao mesta kon-
centracije stanovanja, rada i proizvodnje, kulturnog, naučnog i poli-
tičkog života, kao administrativni ili saobraćajni centri itd. Osim
toga, važnost naseljenih mesta se može procenjivati (znači dife re n-
cirati) sa vojnog, istorijskog, turističkog ili nekog drugog stanovišta.
Pošto se naseljena mesta prikazuju uslovnim znakom i nazivom, ta
dva izražajna sredstva treba iskoristiti za međusobnu diferencija-
ciju svih naseljenih mesta na karti. Ako je reč о karti opštegeograf-
ske namene, značaj naselja se analizira sa opštegeografskog stano-
višta, pa se sledstveno tome i diferenciraju.
K vantitativni princip diferencijacije sadržaja karte
sredstvima zastupljen je, na primer, kod predstavljanja objekata u
nepromenjenom geometrijskom odnosu prema stvarnom, tj. pri pred-
Redakcija geografskih karata
stavljanju objekata u razmeru karte. Ovaj princip više je zastup-
ljen na kartama krupnih razmera.
Kvantitativni princip diferencijacije sadržaja može se objasniti
i na primeru predstavljanja naseljenih mesta na kartama. Ako se
proučavaju statistički podaci о broju stanovnika, domaćinstava, о
broju građevina, о površini naselja ili drugi količinski podaci, te se
uzimaju u obzir prilikom diferencijacije znakova za naselja, reč je
0 kvantitativnom principu diferencijacije naselja. Isti je slučaj ako
se naselja proučavaju kao saobraćajni čvorovi sa pokazateljima pro-
meta, broja~putnika, vozila i si. ili kao turistička meSta4sa brojem
noćivanja. smeštajnim kapacitetima i si.
Pošto je kategorizacija geografskih elemenata obavljena u pret-
hodnoj fazi rada redakcije, pa i odluka о principu kategorizacije i
diferencijacije naselja, sada se odlučuje о načinu grafičkog pred-
stavljanja naselja. Biraju se uslovni znaci, a zatim slova za nazive
naselja. U nekim slučajevima diferenciranje je kombinovano: uslov-
nim znacima prikazuje se kvantitativna diferencijacija naselja, a
vrstom i veličinom slova za nazive — kvalitativna diferencijacija
naselja.
U odnosu na razmer buduće karte, problematika diferencijacije je
različita. Pri oblikovanju karte krupnijih razmera više dolazi do
izražaja kvantitativni princip diferencijacije sadržaja grafičkim sred-
stvima, a pri oblikovanju karte sitnijih razmera — kvalitativni prin-
cip diferencijacije. Međutim, oba principa ostaju zastupljena na
kartama svih razmera i namena.
Vratimo se i ovom prilikom na primer predstavljanja naseljenih
mesta na kartama, a kao karakteristični mogu se uzeti razmeri ka-
rata 1:5 000, 1:50 000, 1:500 000 i 1:5 000 000.
Na karti razmera 1:5 000 potrebno je diferencirati pojedine karak-
teristične objekte u naseljima, a ne naselja između sebe, jer, između
ostalog, na jednom listu ove karte i nema mnogo naselja. U tom
razmeru na karti treba diferencirati građevine po obliku, veličini
1 nameni, po materijalu od kojeg su napravljene, po broju spra-
tova i si.
Na karti razmera 1:50 000 problem se javlja u drugom vidu. Najve-
ći broj građevina ne može se više prikazati u razmeru karte, a zavisno
grafičkim
od veličine znaka, veliki broj pojedinačnih zgrada je već reduciran.
Veći znak traži veću redukciju, jer se površina naselja daje u raz-

Milisavljević Slobodan
meru karte. Veći broj znakova za pojedine zgrade omogućava da se
bolje izrazi strukturni izgled naselja, kao i gustina izgrađenosti u
pojedinim delovima naselja. Ali sa dimenzijama znaka ne sme se
ići ispod praga vidljivosti, jer bi, kao mikro-struktura, celo naselje
izgledalo kao jedna rasterska površina, kao jedan znak. Kao što se
može zaključiti, ovde je najvažniji problem — dimenzioniranje zna-
kova za zgrade, ulice i druge objekte.
Na karti razmera 1:500 000, sem kod velikih gradova, nije moguće
prikazati strukturni izgled naselja. Ostala naseljena mesta se na ovoj
karti prikazuju vanrazmernim znacima i nazivima, ali_se deo seoskih
naselja već reducira. Dok je na karti razmera 1:50 000 težište na
znaku, u razmeru 1:500 000 težište problema je na nazivu, jer se
njime ističe značaj, veličina ili neka druga karakteristika.
Na karti razmera 1:5 000 000, gradovi preko milion stanovnika
obično se prikazuju šrafiranom konturom — vanrazmernim znakom
i nazivom, a ostala značajna mesta kružićima i nazivima.
Na ovim primerima vidi se da namenž i razmer karte bitno utiču
na izbor uslovnih znakova. Kategorizacija geografskih elemenata i
izbor uslovnih znakova su u najužoj vezi. Pojedine kategorije se
diferenciraju: crtežom uslovnog znaka, veličinom i bojom znaka i
vrstom i veličinom slova za nazive .
Diferenciranje crtežom je uočljivije na krupnijim nego na sitni-
jim razmerima. Diferencijacija nazivom je uočljiva na sitnijim nego
na krupnijim razmerima karata. Tradicionalnim bojama se najčešće
odvajajih^pojeđini-geografski elementi (plava boja z a h id ro g r a fsk e
objekte, zelena za v egetaciju, sm eđa za izohipse, itd.) na kartama
krupnih i srednjih razmera, ali se i na tim kartama mogu primeniti
boje i za diferencijaciju pojedinih kategorija (naročito puteva). Di-
ferencijacija na kartama sitnih razmera i tematskim kartama naj-
bolje se postiže bojama. Kombinacije svih ovih načina diferenciranja
često su vrlo uspešne.
6.4.2. Broj kartografskih uslovnih znakova
Broj različitih kartografskih uslovnih znakova je prvenstveno funkcija
razmera i namene karte. Normalno je da ovaj broj raste ukoliko je
razmer karte krupniji, jer se na takvoj karti može prikazati više
različitih geografskih činjenica. Postoji stalna tendencija da se iz-
kedakcija geografskih karata
radom novih karata, broj različitih uslovnih znakova povećava u
odnosu na stare istog razmera i namene. Pitanje broja uslovnih
znakova i njihove grafičke kompozicije naročito je aktuelno kod
savremenih karata tematskog sadržaja, posebno onih koje registru ju
stanje u domenu prostornih planiranja.
Načelno se smatra da ključ kartografskih uslovnih znakova topo-
grafskih karata krupnih razmera (za karte 1:5 000 do 1:100 000) treba
da sadrži između 500 i 200 znakova, za srednje razmere od 100 do
50, a za karte sitnijih razmera ispod 50 znakova.
Pri projektovanju sistema topografskih karata, atlasa geografskih
karata, atlasa tematskih karata i sličnim kartografskim poduhva-
tima, problem broja i oblika uslovnih znakova postaje utoliko teži,
ukoliko treba ostvariti saglasnost ključa uslovnih znakova na više
različitih karata. U sistemu karata nije dozvoljeno da se isti znak na
različitim kartama odnosi na različite objekte. Ustanove koje izra-
đuju karte, obično izdaju jedinstven ključ uslovnih znakova koji
registruje razlike između pojedinih karata u ukupnom broju zna-
kova i pokazuje koje se znaci na kojim kartama redukuju ili obje-
dinjuju sa znacima sličnih kategorija.
Sovjetski kartograf A. M. Komkov izradio je tabelu iz koje se
vidi broj uslovnih znakova na kartama sovjetskih, engleskih i ame-
ričkih izdanja (tabela 6.7). Očigledno je da postoje velike razlike
u shvatanju uloge uslovnih znakova na kartama između sovjetskih
i anglo-američkih kartografa.
Broj uslovnih znakova na kartama krupnih razmera
D r ž a v a
grafičkih slovnih ukupno
!
414 36v
О
S S S R ___
t—
1
/■
Velika Britanija 141 170 311
SA D 225 60 285 1
Tabela 6.7. Broj uslovnih znakova na kartama krupnih razmera u SSSR-u,
Velikoj Britaniji i SAD.
Svakako da bogatstvo uslovnih znakova na kartama SSSR proisti-
če iz raznolikosti teritorija koje se kartiraju. Međutim, to ne objaš-
njava potpuno tako velike razlike u broju znakova na kartama.
Upoređivanjem ključeva uslovnih znakova za karte krupnih razmera

Збб Milisavljević Slobodan
u ovim zemljama, primećuje se različito pristupanje kategorizaciji
geografskih elemenata i metodama diferencijacije sadržaja. Na kar-
tama SSSR naročito pada u oči veliki broj slovnih znakova, dok je
na kartama SAD broj tih znakova veoma ograničen.
Značaj pojedinih geografskih elemenata i (njihovih 'kategorija
odredu j e чве tokom graf ičk og obi ikova nj я uslovnih znakova buduće
karte. Prilikom projektovanja karte, redakcija može više istaći re-
ljef usvajanjem: manje ekvidistancije, debljih izohipsa, tamnije boje
za izohipse, hipsometrijske skale sa više stepena (slojeva), intenziv-
nijim bojama skale ili senki i si. Komunikacije se mogu na karti
isticati: oblikovanjem linijskih znakova većih dimenzija, primenom
intenzivnih boja za linije ili međuprostore paralelnih linija, itd. Na-
seljena mesta se mogu isticati: veličinom i brojem znakova ili na-
ziva, posebnom kompozicijom strukture naselja ili dodatnim pokriva-
njem bojenim tonovima. Vegetacija se može isticati: većim brojem
kategorija- intenzivnijim znacima i nijansama zelene boje. Hidro-
grafija se ističe: debljinom uslovnih znaka, intenzitetom plave boje
ili štampom u crnoj boji. Isticanjem hidrografije na mnogim kar-
tama bolje se izdvaja i lakše čita reljef zemljišta.
6.4.3. Izbor slova i brojki
Izbor slova svodi se na izbor vrste i veličine slova, a to se odnosi
i na brojke. Osim toga, za neke nazive treba odrediti i špaciju.. Pri-
mena prevelikog broja različitih vrsta slova i brojki nije preporuč-
ljiva, jer se time stvara nepotrebno i neukusno šarenilo raznih sti-
lova slova koji, osim toga, i otežavaju čitanje i snalaženje na karti.
Kod topografskih karata najvažnije je pravilno odrediti vrste i
veličine slova za nazive naseljenih mesta i orografske nazive. Raz-
like u veličinskoj gradaciji naziva naseljenih mesta povećavaju se
prelaskom na nazive većih dimenzija. Dok je kod najmanjih naziva
naselja na topografskim kartama dovoljno da razlika između sused-
nih gradacija iznosi 0,2— 0,3 mm, kod većih ta razlika iznosi i više
od 0,5 mm. Nije preporučljivo koristiti se prevelikim brojem gra-
dacija u okviru jedne vrste slova. Umesto toga, bolje je iskoristiti
mogućnošt đa se u okviru osnovne vrste proširi asortiman slovima
koja će se međusobno razlikovati po širini, debljini štapa itd. Široka
slova pomažu da i sitniji nazivi postanu čitki, a deblja — da se nazivi
istaknu bez povećavanja visine slova. Ponekad se praktikuje da se
kedakcija geografskih karata
velika početna slova daju nešto zadebljano, jer se time olakšava
brzina čitanja naziva, naročito ako su špacionirani.
Vrsta slova, primenjena za orografske nazive, mora se izrazito
razlikovati “od vrste slova naziva naseljenih mesta. Inače,4 i za ove
nazive važe isti principi izbora veličine i debljine slova. Nazive
važnijih planina ne treba isticati isključivo dimenzijama slova, već
u kombinaciji sa zadebljanim slovima iste vrste.
Ako se slova biraju za više karata povezanih u sistem ili atlas
karata, gde karte raznih razmera i namena predstavljaju neku
celinu, nije preporučljivo da se ista vrsta slova koristi za prikazi-
vanje različitih elemenata na pojedinim kartama tog sistema, od-
nosno celine.
Konačnom izboru slova i brojki redakcija pristupa tek posle proba
i izrada više kombinacija, odnosno varijanti. Konačni izbor treba da
zadovolji sledeće osnovne uslove:
1. da su sva slova i brojke iznad predviđenog praga čitljivosti;
2. da se kompozicija naziva i brojeva uklapa u kompoziciju zna-
kova;
3. da su pojedine kategorije naziva dovoljno između sebe izdife-
rencirane vrstom i veličinom slova;
4. da odnos između najmanjeg i najvećeg slova na karti ne pre-
lazi raspon 1:5.
6.4.4. Izbor bo ja i rastera
Najveći uticaj na spoljašni izgled karte ima izbor boja. Na topo-
grafskim i mnogim drugim kartama je uobičajeno da je elementi
hidrografije daju plavom, vegetacije zelenom, reljefa (izohipse i
znaci za prirodne useke, stene, pesak itd.) smeđom bojom itd. Time,
ipak, nisu rešeni problemi boja na kartama, jer raspon zelene boje
ide od zeleno-žute do zeleno-plave, a raspon plave od plavo-zelene
do plavo-ljubičaste. Isti je slučaj i kod drugih boja, pa i. kod crne
koja ide od čađavo-crne do sive, a često ima primesa plave ili crve-
ne boje. Osim toga, utisak boje zavisi od beline hartije na kojoj
se karta štampa, a ta belina može da varira od belo-žute do belo-sive
boje. Ovo se vidi naročito prilikom primene rastera za dobij anje
različitih tonova iste boje, jer boja prikazana rasterom daje utisak
kao da je u određenom odnosu mešana sa belom bojom. Ako se na

Milisavljević Slobodan
karti prikazuju velike površine bojama (površine pod šum am a,
hipsom etrijsk a skala, političke karte, geološke karte i s i ) neophodno
je prethodno ispitati međusobnu harmoniju izabranih boja. Čitljivost
znakova i naziva na karti zavisi od boje podloge; ona opada na in-
tenzivnije obojenim površinama koje smanjuju kontrast između
boje osnove i boje znakova, odnosno naziva. Sve su to elementi о
kojima se mora povesti računa prilikom izbora boja i rastera za boje.
Iz razloga ekonomičnosti redakcija treba da ograniči broj boja, da
ostanu u okviru stvarnih potreba. Na topografskim kartama broj
boja se kreće od 4 do 10, pri čemu se kao boja smatra svaki prolaz
kroz štamparsku mašinu radi otiska. I na drugim opštegeografskim
kartama nema potreba za većim brojem boja. Povećavanjem broja
boja iznad stvarne potrebe komplikuje se izrada karte, a u estetskom
smislu može da se izazove efekat suprotan onome koji se želi. Uvo-
đenjem svake nove boje otežan je zadatak redakcije karte da ostvari
povoljan kontrast i harmoniju boja.
Pri izboru- boja. zaJkartiLopštegeografske namene pravilo je da ni
jedan od geografskih elemenata, posredstvom boje ne postane do-
minantan u odnosu na ostale, već da se svi elementi nalaze u prib-
ližno ravnotežnom bojenom odnosu. Međutim, unutar svakog ele-
menta, pojedine kategorije treba jasno međusobno izdiferencirati,
pri čemu je često neophodno intervenisati bojama.
Pri izboru boja za karte tematske namene, težnja je da opštegeo-
grafski sadržaj ostane u drugom planu, a tematski sadržaj da bude
dominantan. Na mnogim tematskim kartama opštegeografski sadržaj
služi samo kao geografska osnova tematskom sadržaju, te se obično ne
daje u više od 2 do 3 boje, a ponekad je dovoljna i jedna. Tematski
sadržaj se stavlja u prvi plan karte primenom intenzivnijih (u pad-
ljivih) boja.
Konačnom izboru boja se pristupa posle praktičnih ispitivanja
i izrade varijanti probnih listova. Na osnovu konačnog izbora boja,
za sve važnijF~geografske4karte koje se izdaju u listovima, treba
izraditi standard boja i rastera da bi se prema njemu štampali svi
listovi karte.
6.5. Izbor procesa izrade karte
Zadatak redakcije karte je da nakon procene kvaliteta kartograf-
skih izvora, profila raspoloživog kadra, tehničke opreme koja stoji
Redakcija geografskih karata
na raspolaganju itd. ispita i odabere najpovoljniji tehničko-tehno-
loški proces izrade originala i reprodukcije karte. Iskustva ukazuju
na neka opšta načela kojih se treba pridržavati prilikom izbora
procesa izrade karte.
Pre svega, proces treba da bude racionalan i efikasan, a da bi to
bio, treba da sadrži što manji broj radnih operacija — da se odli-
kuje jednostavnošću postupaka. Treba ekonomisati ljudskim ručnim
radom — da_ ga bude što manje. Suprotno tome, -treba težiti za što
većom automatizacijom i mehanizacijom rada, čime se podiže pro-
duktivnost i kvalitet radova. Valja obaviti što bolju podelu rada i
specijalizovati pojedince — čime se podiže uvežbanost, veština> brzi-
na i tačnost rada.
Izabrani proces izrade treba da omogućava pun uvid i efikasnu
kontrolu svakog postupka. Kvalitet karte treba tačno definisati i
planirati, a zatim postupke prilagoditi zadovoljavanju tih zahteva.
U procesu rada je neophodno eliminisati nepotrebno dupliranje
poslova, jer to mogu biti žarišta propusta i neodgovornosti. Tako
treba, na primer, izbeći višestruko prepisivanje istih geografskih
naziva (izrade oleate naziva, izrade spisko va naziva itd.), jer se tu
javljaju izvori grešaka naziva i brojki.
U radnom procesu treba se maksimalno koristiti transparentnim
materijalom, jer pruža niz pogodnosti za rad i kontrolu. Danas po-
stoji niz dimenzionalno stabilnih plastičnih folija koje se veoma
uspešno koriste u kartografskoj proizvodnji. Uopšte, treba uvek
raspolagati dobrim priborom i materijalom, jer se tako postižu ve-
like uštede.
Treba ostvariti što pogodnije uslove za sastavljača karte. Njego-
vom stvaralačkom radu mora biti sve podešeno. On mora biti kon-
centrisan na sastavljanje karte, mora mu se omogućiti preglednost
sopstvenog rada i samokontrola. Takođe mu obezbediti pomoć u
toku rada i dobro pripremljen i proučen kartografski izvorni ma-
terijal. Kontrola je isključivo po takvom izvornom materijalu.
Proces izrade karte treba da omogući dobro reprodukovanje, do-
bro arhiviranje originala i mogućnost naknadnih dopuna. Za obim-
nije radove obavezno treba obezbediti uputstvo za izradu i repro-
rukovanje karte.
Prilikom—ispitivanj a procesa izrađekarte treba se maksimalno
koristiti iskustvima u sličnim radovima kod nas i u svetu. Svaki

Milisavljević Slobodan
370
novi postupak valja isprobati i proceniti pre usvajanja. Međutim,
svaki postupak koji se usvoji i kompletan proces izrade karte koji
se izabere, nisu nikad toliko savršeni da se ne mogu dalje pobolj-
šavati. Redakcija karte treba u toku izrade da podstiče i ohrabruje
sve napore za daljom racionalizacijom procesa u pravcu veće pro-
duktivnosti i boljeg kvaliteta izrade karte.
6.6. Sistem kontrolnih kartografskih radova
Jedan od osnovnih zadataka redakcije karte jeste obezbeđenje
planiranog kvaliteta izrade karte. U tu svrhu se, posle ispitivanja,
odabira sistem kontrolnih kartografskih radova koji se ugrađuju
u proces izrade karte. Sistem kontrolnih kartografskih-a?ađova sa-
stavni je deo procesa izrade karte, te se uporedo ispituje i razrađuje.
Obuhvata sve radnje i postupke kontrole sastavljačkih, izdavačkih i
poligrafskih radova da bi finalni proizvod — štampana karta — u
svemu odgovarao projektovanom kvalitetu.
Obim, stepen i karakter kontrolnih kartografskih radova može biti
veoma različit. Kod izrade manje važnih karata čiji je proces izrade
jednostavan i brz, sistem kontrolnih kartografskih radova je malog
obima i takođe brz i uprošćen. To je slučaj kod izrade karata sa ne-
dovoljno sredstava, stručnog kadra ili nedovoljno vremena. U takvim
slučajevima normalno je očekivati da se neće postići naročito visok
kvalitet. Međutim, kod izrade karata visokog kvaliteta, problem raz-
rade sistema kontrolnih kartografskih radova zahteva svestrano ispi-
tivanje koje se uglavnom odnosi na sledeća pitanja:
1. Obezbeđivanje projektovane tačnosti karte, počev od računanja
projekcije, odnosno koordinata, preko konstrukcija i montažnih rado-
va, do Sastavljanja, iscrtavanja (g ravira n ja) i reprodukovanja karte.
2. Obezbeđivanje projektovanog sadržaja karte, stepena popunje-
nosti sadržajem, grafičkog opterećenja, preglednosti i geografske ver-
nost prilikom kartografskog generalisanja geografskih elemenata
karte.
3. Obezbeđivanje projektovanog spoljašnjeg izgleda karte prili-
kom izdavačkih kartografskih radova, pripremnih radova za repro-
dukovanje karte i prilikom štampe.
Treba odmah istaći da osnovno obezbeđivanje kvaliteta karte proi-
zilazi iz kvaliteta redakcijskih, sastavljačkih, izdavačkih i poligraf-
skih radova, a ne iz kontrolnih kartografskih radova. Ako su osnovni
Redakcija geografskih karata
radovi slabog kvaliteta, kontrolni ne mogu da postignu da karta
bude visokog kvaliteta. Pa ipak, kontrolni radovi u stručnom pogledu
moraju biti iznad prosečnog nivoa osnovnih kartografskih radova.
Oni moraju da se izvode pedantno, smišljeno, racionalno, sistematski
i u stručnom pogledu autoritativno. Zato se kontrolni kartografski
radovi, po pravilu, poveravaju probranom i iskusnom kartografskom
kadru.
U kartografskim radovima ne sme biti ni jedne radne operacije,
ni jedne- faze rada koja ne podleže kontroli. Cilj kontrolnih kar-
tografskih radova je:
— da ustanovi da li je određeni posao potpuno završen,
— da ustanovipropuste* greške, nedostatke i odstupanja od pro-
jektovanog kvaliteta karte, ukaže na njih i na to kako da se
otklone,
— da vaspitno utiče na podizanje radne, stručne, tehničke i plan-
ske discipline na nivo potreban za obezbeđivanje planiranog
kvaliteta radova, rokova izrade i ispunjavanja obaveza koje
— proističu iz podele rada,
— da oceni kvalitet i kvantitet izvršenog rada.
Svakako da je od svih kontrola najvažnija samokontrolasvakog
izvođača radova. Svaki kartograf treba od početka da se navikava
na kontrolu svog vlastitog rada po obavljenom poslu, pre nego što
svoj rađrpreda drugom licu na kontrolu.
Osnovni vidovi kartografskih kontrolnih radova su: pregled, kar-
tografska korektura, izdavačka korektura i redakcijski pregled.
Pregled je vid kontrole osnovnih kartografskih radova koji se pre-
duzima u toku određenog posla. Osim kontrolnog, postoji instruktivni
karakter. Ako su neiskusni izvođači kartografskih radova, pregledi
treba da su svakodnevni, dok kod iskusnog kartografskog kadra mogu
biti povremeni. Pregled obavlja neposredni stručni rukovodilac ili
drugo stručno ovlašćeno lice.
K artografsk a ko rektu ra 1 se obavlja posle sastavljačkih kartograf-
skih radova radi detaljne, potpune, sistematske stručne i tehničke
kontrole na oformljivanju sadržaja karte.
1 U 13.__đelu: Proces izrade karte, detaljnije su opisanr zabaci i tehnika
kartografske i izdavačke korekture.
 Redakcija geografskih karata
Milisavljević Slobodan

Izdavačka korektura se obavlja posle izdavačkih kartografskih ra-
dova radi kompletne tehničke kontrole tih radova.
Red akcijsk i pregled je obavezan posle završenih konstrukcija i
montažnih radova, kartografske korekture, izdavačke korekture i
neposredno pre štampe. Redakcijski pregledi se mogu, prema potrebi,
planirati i izvoditi i u drugim fazama izrade karte. Redakcijski
pregledi omogućavaju redakciji karte da utiče da se projektovana
redakcijska rešenja do kraja realizuju. U strukturi kartografske proiz-
vodnje redakcijski pregledi predstavljaju najviši stupanj kontrol-
nih kartografskih, radova.
LITERATURA
ДАВИДОВ Г. П .’ И з о б р а ж ен и е ги д р о г р аф и ч ес к ой сети н а об щ е-ге огр аф и -
ч с с к и х картах. Москва 1953.
ECKERT М .: D ie K a r le n w iss en sch a f t . Berlin 1926.
ЕГОРОВ, СОКОЛОВ, ТАРНО ВС КИ Й : Сост авл ен ие и редакт ир ован ие карт.
Москва 1962.
IM HOF Е.: K a r t o g r a p h is c h e G e ld nd e d arste llun g. Berlin 1965.
M ILIŠAVLJE VIĆ S.: F a k t o ri k o ji ut iču na g e og ra f sk u ve rn o s t karte. Beograd
1962. _..___________ ч
M ILISAVL JE VIĆ S.: R e d a k cij a i k o re k t u r a karata. Beograd 1954.
R AISZ E . : P rin cip le s of C art o g ra p h y. New York 1962.
САЛИЩ ЕВ К. А .: Сост авление и р едакт ирован ие карт. Москва 1947.
TJA BIN R.: O p šta i p ra k tič n a k artogra fija. Beograd 1949.

Ako se sastavljački i izdavački radovi obavljaju objedinjeno na

tzv.. sastavijačko-izdavačkim originalima, objedinjavaju se i karto-
grafska i izdavačka korektura.

Kontrolu poligrafskih, odnosno reprodukcijskih radova može da

obavlja redakcija karte ili posebno ovlašćeno lice — tehnički re -
daktor karte.

Svi elementi sistema kontrolnih kartografskih radova treba da

se registruju u posebne obrasce ili na drugi pogodan način, radi
uvida u stanje kontrole. Sve primedbe se daju i unose u vidu
naloga za izvršavanje određene ispravke, naloga za dodatne radove,
a u slučaju potrebe, i naloga za ponavljanje kontrolne radnje. Is-
kustva iz kontrolnih radova prenose se na pogodan način na sve
učesnike radi boljeg kvaliteta i kvantiteta rada i poboljšavanja
organizacije.
Postkontrola je vid kontrole koju izvodi poseban organ posle
štampanja tiraža i odvajanja makulatura. Cilj postkontrole je uoča-
vanje i registrovanje grešaka koje su promakle kroz ceo sistem kon-
trola u procesu izrade karte, radi njihovog otklanjanja pre drugog
ili sledećih izdanja karte, kao i radi toga da se uočeni nedostaci ne
prenesu na karte sitnijeg razmera, za koje kontrolisana karta služi
kao kartografski izvor. Osim toga, uočeni nedostaci služe kao ko-
rektiv opšte organizacije rada, procesa izrade i samog sistema kon-
trolnih kartografskih radova.
 7

KARTOGRAFSKI
IZVORI

Autor: Radošević Nikola

7. K A R TO G R A FSK I IZVORI

Pod kartografskim izvorima se razumeju sva grafička, numerička,

i tekstualnardela čiji se podaci koriste za sastavljanje'geografskih
karata.
Sastavljanje karte je, u stvari, nastavak i u izvesnom smislu
završna faza obrade raznovrsnih prethodnih radova, kao što su opa-
žanja, merenja, ispitivanja, izbor itd. Kartografskim radovima
prethode astronomski, geodetski, topografski, geografski, statistički
i drugi radovi. Cilj sastavljanja karte je da se pojedinačni rezultati
ispitivanja objedine, uopšte i predstave na karti celishodno tematici
i njenoj nameni.
Od kvaliteta prikupljenih izvora i sposobnosti kartografa da iz
njih izdvoji potrebne podatke i da ih na odredeni način interpretira
zavisi kvalitet sastavljačkog originala, a potom i karte. Zbog toga
prikupljanje, ocena, klasifikovanje i iskoriščavanje kartografskih
izvora igra vrlo važnu ulogu u procesu izrade karte. Bez kvalitativno
dobrih izvora ne može da se izradi dobra karta.

7.1. Klasifikovanje

Da bi se dobio što bolji pregled nad kartografskim izvorima i olakšala

upotreba, oni se klasifikuju prema nekim svojim karakteristikama.
To je potrebno kako zbog raznovrsnosti sadržaja kartografskih izvora,
tako i zbog različite tematike i namene karata koje se na osnovu njih
izrađuju.
Ispoljen je poseban interes za dva osnova po kojima se karto-
grafski izvori klasifikuju: a) sadržaj i oblik podataka i b) značaj
podataka i stepen njihovog iskorišćavanja.
Po sadržaju i obliku podataka razlikuju se:
— astronomsko-geodetski izvori: katalozi ili spiskovi koordinata
i visina tačaka na Zemljinoj površini, kao rezultat astronomskih,
trigonometrijskih, poligonometrijskih i nivelmanskih radova;
 Radošević Nikola
— topografsko-kartografski izvori: razne vrste karata, kako one
koje su rezultat neposrednog topografskog premera (osnovne), tako
i karte koje su rezultat kartografske obrade (izvedene), zatim foto-
-snimei, foto-skice i foto-planovi, kao rezultat fotogrametrijskog
snimanja;
— geografsko-statistički izvori: topografski i geografski opisi, kao
tekstualnhprilozb uz osnovne i druge topografske karte^geografske
studije о pojedinim oblastima, statistički godišnjaci i publikacije kao
rezultat statističkih popisa i drugih ispitivanja, zatim registri geo-
grafskih naziva, rečnici, enciklopedije itd.
Klasifikovanje izvora po sadržaju i obliku je opšte, tj. nezavisno
od karte koja se sastavlja ili koristi i ono se primenjuje radi opšteg
sistematizovanj a.
Po značaju i stepenu iskorišćavanja kartografski izvori se klasifi-
kuju na:
— . osnovne, čiji podaci služe pri sastavljanju karte kao njena ne-
posredna osnova za objedinjavanje svih elemenata sadržaja u jednu
celinu, a samim tim i kao neposredan sadržaj karte. U ovu grupu
izvora spadaju tablice koordinata preseka linija meridijana i para-
lela, katalozi ili spiskovi koordinata i visina geodetskih tačaka, opšte-
geografske ili tematske karte neposredno krupnijeg razmera od raz-
mera karte koia se sastavlja:
— dopunske koji služe za unošenje dopuna u pojedine elemente
sadržaja karte ukoliko nedostaju ili su izmenjeni na osnovnom izvoru;
u ove izvore uvršćuju se karte krupnijeg razmera koje nisu uzete
kao osnovni izvor, zatim razne tematske karte na kojima su neki
elementi dati detaljnije nego na osnovnom izvoru, evidencijski pri-
merci karata na kojima su obeležene promene pojedinih elemenata
nastale u određenom periodu vremena, rečnici geografskih naziva,
imenici naseljenih mesta, statistički godišnjaci, foto-snimci itd.;
— pomoćne, gde se svrstavaju sva numerička, grafička i tekstualna
dela koja se ne koriste direktno za uzimanje podataka, već služe za
šire informisanje sastavljača о teritoriji koju pokriva karta; tu spa-
daju topografski i geografski opisi, geografske studije, statističke
publikacije, rečnici, enciklopedije, istorijske studije itd.
Klasifikovanje kartografskih izvora po značaju i stepenu iskorišća-
vanja podataka je relativno, s obzirom na kartu koja treba da se
sastavlja, i od značaja je samo za tu kartu, te je ono uvek i uslovno
Relativnog je karaktera i klasifikovanje kartografskih izvora po
tačnosti (tačni i nedovoljno tačni) ili po savremenosti (suvremeni i
Kartografski izvori
zastareli), jer se na osnovu takvih izvora i ocenjuje karta koja se
sastavlja. Razumljivo je što za sastavljanje karte prema njenom
razmeru i nameni dolaze u obzir izvori čiji su podaci najtačniji, naj-
savremeniji i najpribližniji po sadržaju.
7.2. Astronomsko-geodetski izvori
Astronomsko geodetski izvori sadrže podatke za formiranje geodetske
osnove topografskih karata, kako po položaju tako i po visini. To su
katalozi ili spiskovi koordinata i visina geodetskih tačaka.
Za korišćenje ovih izvora važna je ocena:
— tačnosti podataka
— jedinstvenosti sistema podataka i
— postojanje tačaka na zem ljištu. _______
Za iskorišćavanje kartografskih izvora je važno da su podaci obra-
đeni u jedinstvenom sistemu, a pored toga je najpogodnije da to bude
sistem u kome se karta izrađuje: dimenzije Zemljinog elipsoida, po-
četna tačka, orijentacija, početni nivo, sistem visina, projekcija, si-
stem mera itd. Ukoliko to nije slučaj, stvaraju se teškoće, jer ie
neophodno odrediti potrebne elemente za prelazak sa sistema izvora
na sistem karte, рафо njima sračunati popravke i uneti ih u podatke.
Razumljivo je što ako su razlike male, tj. manje od vrednosti gre-
šaka đobijenih oeenom tačnosti samih izvora, nema potrebe za uno-
šenjem takvih popravki.
Za terensko korišćenje topografske karte je važno da se tačke
geodetske osnove održavaju na zemljištu, tj. da su obeležene i mogu
da se pronađu.
7.2.1. Koordinate tačaka N
Astronomske koordinate tačke (astronomska dužina i širina) se,
kao rezultat astronomskih određivanja, dobijaju nezavisno od koordi-
nata drugih tačaka. Tačnost određivanja zavisi od metoda, instru-
menata i uslova pod kojim se izvodi.
Geodetske koordinate se dobij aju kao rezultat triangulacije, tri-
lateracije ili poligonometrije. One su relativne a sračunate su u
odnosno na jednu tačku, tzv. početnu tačku. Za današnju jugo-
slovensku triangulaciju to je tačka Hermanskogel, kod Beča čija

Radošević Nikola
je vrednost izračunata 1892. god., a za računanja su usvojene Bese-
love dimenziji—Zemljinog--elipsoida iz 1841. god. Za "kartografske
potrebe kada su u pitanju topografske karte, obično se koriste
pravougle koordinate, u nekoj konformnoj projekciji: na jugosloven-
skim vojnim kartama Gaus-Krigerovoj, zone od 3°, modul 0.9999. Po-
red same tačnosti koordinata koja zavisi od stepena obrade opažanja,
tj. da li su izvršena samo približna računanja ili je mreža izravnata,
važno je takođe ispitati koje su vrednosti uzete za početnu tačku, na
kom su elipsoidu sračunate koordinate i u kojoj projekciji. Posebno
je potrebno ustanoviti kolike su razlike između koordinata pojedinih
s;stema i da li su potrebna preračunavanja radi svođenja i kakve su
mogućnosti svođenja.
7.2.2. Visine tačak a
Visine tačaka su rezultat posebne geodetske operacije: geometrijskog,
trigonometrijskog, barometrijskog ili fotogrametrijskog—nivelmana.
One čine visinsku osnovu karte. Razni metodi određivanja daju i
rezultate razne tačnosti. Tačnost visina dobijenih geometrijskim ni-
velmanom se karakteriše srednjom kvadratnom greškom čija srednja
vrednost iznosi svega 5 cm i koja zadovoljava zahteve svih topo-
grafskih karata. Srednja vrednost srednje kvadratne greške visina
određenih metodom trigonometrijskog nivelmana iznosi oko 30 cm
i ove visine mogu da se koriste kao visinska osnova karata razmera
1 : 25 000 i sitnijeg. Ovo važi i za fotogrametrijske visine, dok visine
određene barometrijskim metodom karakteriše srednja vrednost
srednje kvadratne greške od 2 m, tako da one mogu da se koriste
tek za karte razmera 1 : 100 000 i sitnije.
Za visine je važno i pitanje na koji se normalni reper, kojim se
definiše početni nivo, one odnose i kakvi su odnosi između početnog
nivoa na koji su sračunate visine i početnog nivoa karte, jer se u
raznim zemljama uzimaju razni početni nivoi. Za današnje jugo-
slovenske visine-r-njihov početni nivo definisan normalnim reperom
u Trstu (3,352 m iznad srednjeg nivoa Jadranskog mora 1875. god.)
i jedinstvene Evropske visine i njihov početni nivo definisan Amster-
damskim normalnim reperom, dobijena je razlika 0,25 m, dok je
razlika između jugoslovenskog početnog nivoa i početnog nivoa
SSSR i zemalja istočne Evrope, definisanog Kronštatskim normalnim
reperom 0,70 m. U oba slučaja jugoslovenski početni nivo je niži za
navedene iznose. Prelazak sa nekog drugog sistema visina na sistem
karte ostvaruje se određivanjem odgovarajućih popravki.
Kartografski izvori
Smanjenjem razmera karte, praktični značaj astronomsko-geodet-
skih izvora sve više opada. Za topografske karte oni su vrlo važni jer
geodetske tačke vezuju kartu za određeni deo zemljišta, a kod pre-
glednih geografskih karata veći značaj—imaju -Unije -meridijana i
paralela koje vezuju kartu za određeni deo Zemljine lopte.
Uz astronomsko-geodetske izvore treba navesti i magnetske dekli-
nacije i njihove promene koje se dobij aju kao rezultat geomagnetskog
premera i obično daju sa srednjom kvadratnom greškom 0,1'. Takva
tačnost se smatra dovoljnom za sve topografske karte. Magnetske
deklinacije se daju svedene na jednu magnetsku opservatoriju. Pošto
su takve opservatorije nacionalnog karaktera, to i podaci ove vrste
nisu jedinstveni, pa je i ovde, pored tačnosti, potrebno voditi računa
i о sistemu u kom su deklinacije date. Tako su deklinacije za Jugo-
slaviju u predratnom ^periodu svođene na austrougarsku magnetsku
opservatoriju u Staroj Dali u današnjoj Čehoslovačkoj, dok se nove
magnetske deklinacije odnose na sopstvenu Geomagnetsku opserva-
toriju u Brestoviku kod Smedereva. No kod magnetske deklinacije
važno je da se ustanovi na koju su epohu svedene vrednosti, pa
ukoliko se odnose na drugu epohu, potrebno je odrediti elemente za
svođenje i na osnovu njih svesti sve vrednosti na jedinstvenu epohu
karte. Srednje godišnje promene magnetske deklinacije daju kori-
sniku karte mogućnost da sam pređe sa epohe karte na deklinacije
momenta njene upotrebe.
'7.3. Topografsko-kartografski izvori
Ova grupa kartografskih izvora sadrži podatke koji se koriste kao
neposredan sadržaj karte bilo da je reč о zemljištu i objektima
kao opštem sadržaju karte ili о prirodnim i društvenim pojavama kao
specijalnoj tematici karte. Ovamo spadaju razne topografske, geo-
grafske i tematske karte, zatim pojedinačni foto-snimci — fotogrami,
parovi snimaka — stereogrami, foto-skice, foto-planovi itd.
7.3.1. K arte
Kod karte kao kartografskog izvoda od interesa su sledeće kate-
gorije:
— geometrijska tačnost,
— savremenost,
— geografska vernost,

Radošević NiKola
— potpunost sadržaja i
— kvalitet oformljenja.
Kod razmatranja ovih pitanja uvek se imaju u vidu razmer i
namena karte koja se izrađuje.
Karte dobij ene topografskim metodima, neposredno premerom na
zemljištu ili posredno fotogrametrijskim premerom na osnovu snima-
ka sa zemlje ili iz vazduha, služe kao osnovni izvori za izradu karata
kartografskim metodom, sastavljanjem, odnosno generalisanjem. Ti
su izvori za razne delove Zemljine površine različiti, kako po raz-
meru, geodetskoj osnovi, projekciji, tako i po sadržaju i načinu
oformljenja.
Za teritoriju^ Jugoslavije do 1918. god. kartografski izvori su bili vrlo raz-
noliki (austrougarski, srpski, ruski, turski). Od 1933. god. kad je završen pre-
mer na istočnoj polovini države i reambulacija na zapadnoj, dobijeni su to-
pografski originali u razmeru 1 : :50 000 kao jedinstven kartografski izvor za
sve topografske karte. Od 1968. god. kad je završen topografski premer u
razmeru 1 :25 000, takav osnovni izvor su topografski originali ovog premera
koji kao neprekidna celina pokrivaju svu državnu4'teritoriju. Međutim, kad se
teritorija kartiranja proširi van granice Jugoslavije, stanje je sasvim druk-
čije i jedinstvenost kartografskih izvora dolazi u pitanje u svakom pogledu.
Takva situacija zahteva da se svaki kartografski izvor pre korišćenja detalj-
no podvrgne analizi i pravilno klasifikuje.
Geometrijska tačnost karte karakteriše njene metričke kvalitete.
Metodi ocene tačnosti topografskih karata obrađeni su u Glavi XI.
Osim grešaka kojima se izražava stepen geometrijske tačnosti, pri
oceni izvora treba imati u vidu i deformacije svojstvene projekciji
karte.
Savremenost karte može da se razmatra iz aspekta savremenosti
njene osnove-i—sadržaja,.-i---aspekta savremenosti njenog oformljenja.
Svakako je najvažnije da se ima u vidu koliko karta odgovara savre-
menoj stvarnosti po matematičkoj osnovi i sadržaju. Na karti je
predstavljena objektivna stvarnost koja je svojstvena epohi premera,
epohi sastavljanja odnosno epohi na koju se odnosi tematika koju
predstavlja. Ali uporedo s vremenom menjaju se i objekti predstav-
ljanja i način oformljenja, kao i tehnika izrade karte. Ipak, najbrže
zastareva sadržaj karte, jer dejstvo prirodnih sila i čoveka stalno
menja nešto na Zemljinoj površini. Ali promene nisu jednake kod
svih elemenata sadržaja karte. Tako se reljef znatno manje menja
nego situacija, a od elemenata situacije komunikacije su izložene
najvećim promenama. Različit je stepen zastarevanja karte i s ob-
zirom na razmer. Karta krupnijeg razmera brže zastareva, a količina
Kartografski izvori
promena opet zavisi od stepena intenzivnosti ekonomskog razvoja
teritorije koju pokriva.
О savremenosti karte kao kartografskog izvora sudi se naj pre na
osnovu podataka datih na samoj karti: vremena premera, reambu-
lacije i sastavljanja, kao i izvora koji su pri tom korišćeni, elipsoida,
projekcije, geodetske osnove, ključa uslovnih znakova itd. Sud о
savremenosti karte donosi se takođe na osnovu poređenja podataka
na karti sa podacima novijih topografskih, geografskih ili tematskih
karata ili aerofoto-snimcima novijeg datuma. Na kraju, sud se
donosi i na osnovu poređenja sa situacijom na zemljištu obilaskom
onih delova gde se očekuju najintenzivnije promene. Za donošenje
suda о savremenosti karte koriste se i drugi podaci, kao što su:
evidencijske karte, tehnički izveštaj о izradi karte, recenzije i kritički
osvrti itd.
Pri donošenju suda о savremenosti karte kao kartografskom izvoru,
uvek se imaju u vidu razmer i namena karte koja se izrađuje.
Govoriti о geografskoj vernosti karte kao kartografskog izvora
znači govoriti о tome kako je na karti predstavljena stvarnost, kako
je izvršeno generalisanje, tj. da li se gledanjem karte dobij a pojam
о površini i situaciji prikazanoj kartografskim sredstvima izražava-
nja kao kad bi se dobio neposrednim gledanjem, a kad se posmatraju
detalji te površine ili situacije — da li se dobi ja prava slika о polo-
žaju i njihovim kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama.
Da bi se doneo sud о geografskoj vernosti izvora, treba na neki
drugi način dobiti jasnu sliku о stvarnosti predstavljenoj na njemu,
pa poređenjem doneti zaključak. Poređenje je moguće bilo izučava-
njem takvih karata i foto-snimaka na kojima su zemljište i situacija
predstavljeni detaljnije, ili proučavanjem geografske i specijalne
literature, bilo izučavanjem i upoređivanjem zemljišta na licu mesta.
Pri tome se posebno obraća pažnja na izbor sadržaja i važnijih nje-
govih detalja, klasifikovanje način predstavljanja i međusobne od-
nose.
Sud о geografskoj vernosti izvora se ne donosi na osnovu izuča-
vanja celokupne teritorije koja je predstavljena već se vrši izbor, tj.
na osnovu izučavanja onih delova teritorije koji su tipični u raznim
pravcima, za koje ima na raspoloženju dovoljno sigurnih podataka
.ili su poznatb-na osnovu ličnog posmatranja. —
Kategorija potpunosti sadržaja karte obuhvata sledeće:
 Kartografski izvori
Radošević Nikola

Razmer karte
— da li su na karti predstavljeni svi oni terenski oblici i elementi
Elementi
situacije koje, s obzirom na namenu karte, geografske uslove terito- 1:100 000 1:200 000 1:500 000 1:1 000 000
rije i razmer treba prikazati,
naseljena mesta 8,4% 3,7% 2,5% 2,8%
— da li su dati svi potrebni nazivi i putevi 2,7 3,6 8,0 8,3
— da li su date sve potrebne brojne karakteristike. hidrografija 0,6 1Д 2,4 2Д
ostali elementi 0,4 — — —
Obim u kome treba da bude predstavljena objektivna stvarnost nazivi 2,1 10,7 16,2 16,0
uopšte zavisi od razmera i namene karte i geografskih, odnosno
socijalno^ekonomskih uslova teritorije za koju je vezana stvarnost opšta opterećenost1 14,2% 19,4% 29,1% 29,2%
koja se predstavlja. Krupan razmer karte dozvoljava predstavljanje
naseljena mesta sa
mnogo većeg broja detalja. Ali pri tome mora uvek da se ima u vidu nazivima
9,2 13,5 17,7 15,0
namena karte kojom se u prvom redu određuje broj detalja koji
treba da budu predstavljeni. Razliku u stepenu detaljisanja lako je,
na primer, uočiti poređenjem karte koja je namenjena za opšte Kvalitet oformljenja karte uopšte može da se razmatra iz tri
informisanje i školske karte. Dok se potpunost prve ceni s obzirom aspekta: estetskog, praktičnog i tehnološkog.
na maksimalnu količinu informacija о odnosnoj teritoriji, potpunost
U estetskom smislu karta je dobra ako privlači čitaoca, te se kod
druge se ceni s obzirom na to da li su prikazani pojedini elementi
ovoga javlja želja da je uzme u ruke i uživa u čitanju. Tu važnu
sadržaja u obimu koji zahteva nastavni program. Međutim, i na jed-
ulogu igra izbor oblika i dimenzije uslovnih znakova, slova i brojki
noj i na drugoj karti broj detalja na određenojteritoriji biće veći na i njihov raspored. Pored toga. važnu ulogu igra i logičnost i harmo-
onom delu koji je u izvesnom smislu, s obzirom nastvarnost koja se nija boja. Sledeći faktor je kvalitet hartije i štampe. No, za kartu
predstavlja, razvijeniji. kao kartografski izvor -estetski razlozi nisu bitni.

Ispitivanje potpunosti karte treba da da odgovor na pitanja:
— da IKkgrtajiaje sve elemente sadržaja,
— kako su oni klasifikovani i predstavljeni s obzirom na klasifi-
kovanje i predstavljanje na novoj karti,
— kakav je odnos pojedinih elemenata s obzirom na njihov značaj,
— kakva je opšta opterećenost karte1 i
— kakve su mogućnosti generalisanja.
Radi uvida u opterećenost karata raznih razmera navodi se sledeći
primer iz sovjetske literature.
1 Pod opterećenošću karte podrazumeva se količina uslovnih znakova, slova
i brojki na jedinici površine. Ona se izražava brojem elementarnih znakova
(kod linijskih elemenata brojem milimetara linije), slova, brojki na jednom
kvadratnom santimetru (brojčana opterećenost) ili površinom koju zauzima-
ju spoljašnje konture znakova, slova i brojki u kvadratnim milimetrima u
odnosu na površinu od jednog kvadratnog santimetra (površinska opterećenost).
Kad opterećenost pređe određenu vrednost (maksimalna opterećenost) karta
postaje nejasna i nečitka.
Praktična strana karte karakteriše se lakoćom njenog čitanja i
pravilnim shvatanjem stvarnosti koja je predstavljena na njoj.
Svojstva uslovnih znakova i kontrastnost boja. dobar raspored naziva
i brojčanih vrednosti na karti ovome znatno doprinosi. Postići što
bolju čitljivost, uz upotrebu znakova, slovo i bro j ki--koj e -zauzimaj u
što manju površinu, smatra se velikim uspehom. Uspeh je još bolji
ako se to postigne bez velikog broja boja, jer se time smanjuju i troš-
kovi izdavanja karte. Za lako shvatanje karakteristika reljefa i situa-
cije, od posebnog je značaja da se objekti koji na zemljištu prvi
padaju u oči i na karti izdvajaju uslovnim znakom koji ih ističe u
odnosu na ostale manje uočljive; isto tako uzvišena mesta na zem-
ljištu da se i na karti izdvajaju utiskom ispupčenosti, a linije koje
predstavljaju puteve da se jasno razlikuju od onih koje predstav-
ljaju druge linijske elemente sadržaja. Zato je važno da uslovni
znaci liče u nekom smislu na ono što predstavljaju, bilo po obliku
bilo po karakterističnim osobinama.
1 Bez reljefa predstavljenog izohipsama.

Badošević Nikola
Sa tehnološkog aspekta je za kartografsku proizvodnju važno da
se karta kao izvor podataka može što ekonomičnije iskoristiti za
prenos crteža na original buduće karte, i to sa što manje pripremnih
radova i po što prostijem postupku. To će biti ako je projekcija što
bliža projekciji buduće karte, ako je razmer blizak, ali krupniji od
razmera buduće karte, ako su opterećenost karte pojedinim elemen-
tima sadržaja i opšta opterećenost približno istog stepena, ako pret-
hodna priprema sadržaja ne zahteva veći rad obraćajući posebnu
pažnju na to da se neki elementi sadržaja ne gube prilikom prenosa
sadržaja foto-mehaničkim postupkom. Pri ostalim jednakim uslo-
vima prednost ima karta koja daje povoljnije mogućnosti za primenu
savremenih tehnoloških postupaka i po razmeru i potpunosti sadržaja
uprošćava dalji posao na generalisanju.
О samom postupku pri analizi i oceni karata i dokumentaciji re-
zultata analize, kao i о izboru kartografskih izvora govori se u
Glavi 6. Redakcija geografskih karata.
7.3.2. Foto-snimci
Foto-snimak je slika nekog dela Zemljine površine na kojoj su
zemljišni oblici, predmeti i konture preslikani onako kako izgledaju
posmatračevom oku sa zemlje ili iz vazduha. Foto-snimak je slika
dobijena postupkom fotografisanja po zakonima centralne projekcije.
Prema tome, da li je slika dobijena fotograf'isanjem sa zemlje ili iz
vazduha, razlikuju se terestrički foto-snimci i aerofoto-snimci. Te-
restrički foto-snimci daju sliku na koju je oko naviklo, ali.se teže
iskorišćava za potrebe kartografije, dok su aerofoto-snimci slika na
koju oko nije naviklo, ali su za kartografske potrebe mnogo pogod-
niji jer je takva slika bliža karti. Za kartografske potrebe su pogodni
tzv. vertikalni snimci. Vertikalni foto-snimak ravnog i horizontal-
nog zemljišta je sličan planu.
Foto-snimci kao izvori podataka za izradu karata mogu da se
koriste:
— kao pojedinačni foto-snimci, fotogrami,
— kao' parovi-foto-snimaka, stereogrami.
Da bi snimci mogli da se koriste po parovima, kao stereogram, pre-
klapanje, tj. deo slike koji predstavlja istu površinu, treba da iznosi
barem 60%.
Kartografski izvori
Pri razmatranju foto-snimaka ka о kartografskih -izvora uvek se
imaju u vidu kontaktne kopije na fotografskoj hartiji, dobijene sa
negativa na filmu ili ploči, kao rezultat snimanja pomoću specijalne
fotogrametrijske kamere.
Za iskorišćavanje pojedinačnih sn’maka kao i para snimaka važno
je a) da kvalitet slike bude što bolji i b) da razne deformacije slike
budu svedene na takvu meru da njihov uticaj postaje beznačajan.
Kvalitet slike uglavnom zavisi od moći razlaganja objektiva, osetlji-
vosti sloja na ploči ili filmu, odnosno hartiji, od kontrastnosti obje-
kata, uslova fotografisanja i kopiranja. Smatra se da su pogodnije
sjajne kopije jer daju "jasniju sliku. Deformacije slike su posledica
uticaja raznih faktora fizičke prirode, kao što su: distorzija objek-
tiva, krivina Zemlje i refrakcija, neravna ili deformisana ploča ili
film. Svi ovi uticaj i mogu da se svedu na takvu meru da za potrebe
korišćenja snimka kao kartografskog izvora nemaju nekog posebnog
značaja.
Za obradu situacije, od značaja su pojedinačni snimci, fotogrami.
Situacija može na osnovu pojedinačnih snimaka kao dopunskog izvora
da se upotpuni do potrebnog stepena opterećenja karte, kao i da se
unesu izmene u pojedinim elementima sadržaja. Kod korišćenja po-
jedinačnih snimaka važno je da razmer snimka zadovoljava potrebe
karte. Ovde su najčešće potrebni snimci sitnijeg razmera 1 : 30 000
■— 1 : 60 000. Od snimaka još sitnijeg razmera slabo može da bude
koristi jer se u znatnoj meri gube detalji.
Za raspoznavanje raznih detalja na snimku koristi se lupa sa
povećanjem 4— 6 puta. Prenošenje sadržaja na kartu je najprostije
pomoću identifikacije najbližih detalja koji postoje na snimku i karti,
zatim pomoću proporcionalnog šestara, a za tačno i brzo prenošenje
većeg broja detalja sa jednog snimka najbolje je koristiti se optičkim
pantografom.
Za obradu reljefa, pojedinačni snimci su manje pogodni. Pri gle-
danju takvog snimka jednim okom potrebno je da ono bude na ra-
stojanju ravnom fokusnom rastojanju foto-kamere kojom je dobijen
snimak.1) Može takođe da se koristi i lupa sa fokusnim rastojanjem
ravnim fokusnom rastojanju objektiva foto-kamere, što unekoliko
poboljšava utisak reljefnosti. Da bi se pojačao utisak reljefnosti ko-
riste se parovi snimaka-stereogrami.
h Dakle, ne na daljini jasnog viđenja, što može da dovede do ne-
jasnosti nekih detalja.

388 Radoševič Nikola
Radi korišćenja foto-snimaka kao kartografskih izvora potrebno
je da svaki foto-snimak raspolaže sledećim podacima:
— datumom i vremenom snimanja,
— kamerom kojom je snimano,
— fokusnim rastojanjem objektiva foto-kamere,
— visinom snimanja,
— geografskim koordinatama centra projektovanja,
■
— vrstom snimanja (za fotogrametrijske i obaveštajno-izviđačke
potrebe; vertikalno snimanje, koso snimanje itd.),
— brojem filma i brojem negativa na filmu.
Ove podatke, automatske foto-kamere namenjene za fotogrametri-
ska snimanja obično registruju u toku samog snimanja na vanokvir-
nom prostoru foto-snimka.
Naročito su korisni dešifrovani foto-snimci, jer su na njima pred-
meti i konture iscrtani uslovnim znacima, a sem toga, ispisani su
i nazivi.
Foto-celine (asam blaži, foto-mozaici) daju pregled veće površine
i u tome je njihova prednost nad pojedinačnim foto-snimcima. Od
foto-celine se traži da na celoj površini bude iste. tonske jačine, da
upasivanje pojedinih snimaka bude što tačnije i da -bude sastav-
ljena od središnjih delova foto-snimaka kako bi deformacije dolazile
što manje do izražaja. S obzirom na to odakle se snimalo i pod
kakvim uslovima, razlikujemo:
— foto-panoramu,
— foto-skicu, i
— foto-plan.
Foto-panorama je sastavljena od većeg broja terestričkih foto-sni-
maka snimljenih sa iste tačke. Ona se zbog komplikovanijeg postupka
pri iskorišćavanju upotrebljava uglavnom kao pomoćni kartografski
izvor za detaljnije upoznavanje sa teritorij om kartiranja. Foto-skica
predstavlja skup neredreširanih vertikalnih aerofoto-snimaka sastav-
ljenih u jedinstvenu celinu. S obzirom na osnovu prema kojoj su
sastavljene, razlikuju se foto-skice sa geodetskom osnovom i bez nje.
I jedna i druga daju dovoljno tačne međusobne odnose pojedinih
elemenata situacije, ali položaj pojedinih detalja može da bude,
zbog deformacija i sastavljanja, nedovoljno tačan, posebno foto-skice
bez geodetske osnove. Zato se foto-skica koristi u osnovi kao pomoćni
izvor, a ona sa geodetskom osnovom — i kao dopunski. Foto-plan je
Kartografski izvori
foto-celina, sastavljena od većeg broja redresiranih foto-snimaka koji
su svedeni na jedinstven razmer i nalepljeni na dimenzionalno sta-
bilnu podlogu. On se može upotrebiti kao dopunski kartografski izvor,
za dopunu elemenata situacije i po njemu mogu da se vrše merenja
sa dovoljnom- tačnošću. Dešifrovani fdto::plan“ inože~Tia--se^. upotrebi
i kao osnovni kartografski izvor za sastavljanje topografskih karata,
jer se pri njegovom sastavljanju za upasivanje pojedinih delova
koriste tačke geodetske osnove. Pri oceni foto-celine kao kartograf-
skog izvora važno je ustanoviti razmer, osnovu na kojoj bazira
sastavljanje, vreme snimanja i tačnost.
7.4. Geografsko-statistički izvori
Ovo je naj mnogobrojni ja grupa kartografskih izvora. Oni se koriste
pri izradi svake karte, u manjoj ili većoj meri. U kojoj će meri da
se koriste podaci ovih izvora, zavisi od razmera karte koja treba da
se izradi i izučenosti teritorije na koju se odnosi karta, kao i od
specijalnosti sadržaja karte. Ukoliko je razmer karte sitniji, terito-
rija kartografski manje izučena, a sadržaj karte više specijalizovan,
utoliko je i značaj ovih izvora veći. Pri izradi opstegebgrafskih ka-
rata oni se najčešće koriste kao pomoćni izvori za detaljnije upoz-
navanje teritorije ili za proveru raznih kvantitativnih karakteristika
nekih elemenata sadržaja. Pri sastavljanju tematskih karata, ovi
su izvori često i osnovni za obradu specijalnog sadržaja.
Najvažniji od ovih izvora su:
— topografski i geografski opisi,
— geografske studije о pojedinim oblastima,
— rezultati statističkih popisa i
— registri geografskih naziva, spiskovi naseljenih mesta, rečnici,
enciklopedije itd. Jedni su u tekstualnom obliku, drugi daju nume-
ričke podatke, dok su treći sistematizovani po alfabetskom redu
pojmova.
Da bi literaturni i statistički izvori mogli da se iskoriste za izradu
karata, potrebno je pri analizi ustanoviti:.-
— da li daju podatke za celu teritoriju koju pokriva karta,
— da li su ti podaci jedinstveni (da li su izraženi istim pokaza-
teljima, da li su podjednake tačnosti i da li su dati u istom obimu),
— da li je moguće utvrditi na karti objekte koji se navode u
tekstu ili se daju u tabličnim pregledima,

Radošević Nikola
— na koju se epohu podaci odnose i
— koliko poverenja može da im se pokloni, s obzirom na to ко
ih je prikupljao, kao i na koji način ih je prikupljao.
7.4.1. Opisi zemljišta
Opisi zemljišta su tekstualni sastavi koji se daju uz topografske
i geografske'karte. Oni ,,prate kartu, dopunjavaju je i objašnjavaju” ,
jer na kartama ne mogu da se daju sve kvalitativne i kvantitativne
karakteristike zemljišta koje je na njima predstavljeno. Zbog toga
su opisi od velike koristi za izučavanje reljefa, hidrografije, nase-
ljenih mesta, komunikacija itd. Sam opis bez karte koju__prati nema
nekog značaja.
Topografski opis se radi obično uz osnovnu topografsku kartu.
Radi se za vreme topografskog premera, neposredno na zemljištu,
i to kod premera geodetskim stolom paralelno sa samim premerom,
a kod fotogrametrijskog premera za vreme terenskog dešifrovanja
snimaka ili terenske dopune fotogrametrijski dobij enih originala. Iz
njega se vide opšte karakteristike zemljišta, kao i detaljnije karakte-
ristike pojedinih elemenata sadržaja karte. U njemu se nalaze i važ-
niji podaci potrebni za generalisanje pri kasnijem prelasku na karte
sitnijeg razmera.
Geografski opis je sastavni deo karte sitnijeg razmera koja
je rezultat kartografske delatnosti. Pored podataka dobij enih
na zemljištu, on sadrži i rezultate raznih studija i statističkih ispi-
tivanja. Pored tekstualnog dela koji je čisto opisan, geografski
opis može4ĆLa-sadrži i tabelarne preglede u kojim se -daju važniji
brojčani podaci nacionalnog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog
značaja, kao i razni drugi grafički prilozi koji ukazuju na važne
fizičko-geografske i socijalno-ekonomske karakteristike (geološke,
pedološke, klimatske, privredne itd.). Vojnogeografski opisi se sa-
stavljaju obično za pojedine operacijske pravce, vojišta ili njihove
delove. U njima se, pored ostalog, ističu i one karakteristike koje
su važne sa vojnog stanovišta.
Opisi zemljišta ne mogu da služe kao neposredan izvor podataka,
već kao dopunsko sredstvo za proučavanje teritorije koja se kartira
i pravilnu ocenu zemljišta i situacije, a na osnovu toga i za stvaranje
pravilnog kriterija za generalisanje. Zbog toga se pri proučavanju
zemljišta obavezno koriste i opisi zemljišta.
Kartografski izvori
7.4.2. Geografske studije
Razna geografska literatura, a posebno geografske studije i mono-
grafije koje obično detaljno obrađuju pojedine geografske oblasti
kako u fizičko-geografskom tako i u socij alno-ekonomskom smislu,
mogu odlično da posluže kao kartografski izvori. Njihova je upotreba
gotovo identična sa upotrebom opisa zemljišta, tj. kao pomoćnih
izvora uz kartu za detaljno upoznavanje teritorije kartiranja i do-
nošenje pravilnog suda о pojedinim detaljima sadržaja i njegovom
generalisan ju.
Pri korišćenju geografske literature uopšte kao kartografskih iz-
vora, pa i studija i monografija о pojedinim oblastima, važno je pret-
hodno proučiti predgovor i spisak literature koja je korišćena kako
bi se dobila jasna slika о tome u kom se obimu radi о sopstvenim
ispitivanjima na terenu, a u kom о proučavanju onoga što su drugi
ispitivali.
7.4.3. Statistički podaci
Statistički izvori sadrže kvantitativne karakteristike masovnih po-
java u konkretnom numeričkom obliku, vezanih za određenu terito-
riju, bez obzira na to da li je reč о društvenim ili prirodnim
pojavama.
Statistički izvori se kod izrade opštegeografskih karata upotreb-
ljavaju uglavnom kao pomoćni prilikom izučavanja teritorije karti-
ranja i kao dopunski pri generalisanju pojedinih elemenata sadržaja.
Pri izradi tematskih karata, statistički izvori su u većini slučajeva
osnovni izvor za specijalan sadržaj karte.
Naročito su bogati izvori koji se odnose na razne društvene pojave.
Po sadržaju, oni su demografski, industrijski, poljoprivredni, tran-
sportni, trgovinski, građevinski, kulturni, sanitetski, sudski itd. Sta-
tistički metodi našli su široku primenu i u ispitivanju prirodnih
pojava, npr. u meteorologiji i drugim naukama.
Kod iskorišćavanja ovih izvora, pored opštih uslova za sve geo-
graf sko-statističke izvore, važno je posebno ustanoviti ко je podatke
prikupljao, način na koji su prikupljani i epohu na koju se podaci
odnose, a onda i samo grupisanje podataka. Zvanični podaci imaju
prednost nad svim drugim.
 Radošević Nikola
392
7.4.4. Ostali izvori
Od ostalih izvora iz ove grupe posebno su interesantna nacionalna
enciklopedijska izdanja koja daju vrlo detaljne podatke, često i re-
zultate sopstvenih istraživanja autora, ali su i provereni pre objav-
ljivanja. Postoje i specijalne geografske enciklopedije.
Za geografske nazive, kako s obzirom na- način pisanja tako i u
vezi sa redukovanjem, dosta mogu da pomognu rečnici geografskih
naziva, kao i veći rečnici književnog i govornog jezika. Spiskovi ili
imenici naseljenih mesta mogu odlično da se koriste, kako radi usva-
janja pravilnog kriterija о klasifikovanju, tako i za pravilno ispisi-
vanje naziva naseljenih mesta.
7.5. Kartografska dokumentacija i evidencija
Za što potpunije iskorišćavanje kartografskih izvora prLizradi neke
karte, od značaja je posebna služba ,,kartografska dokumentacija i
evidencija” , jer kartografski izvori mogu da se iskoriste samo ako
se za njih zna i ako ih sastavljač karte dobij a na upotrebu pri
izradi karte.
Služba kartografske dokumentacije i evidencije se organizuje na
razne načine: bilo kao jedinstvena državna služba, bilo kao posebne
službe pojedinih ustanova, odnosno preduzeća koja su neposredno
zainteresovana za kartografske izvore. Međutim, postoji i treći slu-
čaj, da i pored centralizovane službe „kartografske dokumentacije i
evidencije” , u državnim okvirima postoje i posebne službe pojedinih
ustanova i preduzeća. U današnjim uslovima je od značaja i vredna
pažnje služba „kartografske dokumentacije i evidencije” koja je
organizovana u okviru Organizacije ujedinjenih nacija.
Služba kartografske dokumentacije i evidencije ima tri osnovna
zadatka:
— prikuplja, sistematizuje i čuva rezultate astronomskih opaža-
nja, triangulacije (trilateracije, poligonometrije) i nivelmana, gra-
vimetrijskih i geomagnetskih merenja, topografskog premera;
— prikuplja, sistematizuje i čuva određen broj primeraka svake
izdate karte;
— registruje sve promene do kojih dolazi u određenom vremen-
skom periodu kod pojedinih elemenata sadržaja topografskih karata
Kartografski izvori
i na taj način ocenjuje potrebu za reambulisanjem karte na poje-
dinim delovima državne teritorije.
Služba kartografske dokumentacije i evidencije .stavlja pojedinim
organizacijama i ustanovama na raspolaganje podatke koji su im
potrebni za njihovu naučnu ili praktičnu delatnost. Za te potrebe
služe spiskovi podataka, katalozi karata i evidencijski primerci karata.
Spiskovi podataka su razni već prema tome о kojima je reč.
Spiskovi koordinata i visina trigonometrijskih tačaka daju za svaku
trigonometrijsku tačku: njen broj ili naziv, red ili klasu, koordinate
i. visinu, kratak opis položaja i načina stabilizovanja na zemljištu.
Spiskovi nivelmanskih tačaka sadrže: broj vlaka i njegov red ili
klasu, broj tačke u vlaku, odstojanje od početne tačke vlaka, visinu
u odnosu na-susednu tačku i apsolutnu' visinu, kratakrnpis položaja
i načina stabilizovanja mu zemljištu. U spisku gravimetrijskih (od-
nosno geomagnetskih) tačaka su sledeći podaci: broj ili naziv tačke,
red ili klasa, koordinate i visina, vrednosti ubrzanja Zemljine teže
(odnosno vrednosti magnetske deklinacije, inklinacije ili vertikalne
i horizontalne komponente) i epoha na koju se ona odnosi, kao i
kratak opis položaja i načina stabilizovanja tačke na zemljištu.
Katalozi karata se izdaju za veće kartografske zbirke (Kongresna
biblioteka SAD, Biblioteka Akademije nauka SSSR, Zbirka engle-
skog Admiraliteta itđ.J. U njima se daju bibliografski opisi karata
koje su ušle u biblioteku. Karte se u katalogu grupišu različito, Pred-
metni katalog je najčešći. U njemu su karte grupisane po teritoriji
na koju se odnose: karte sveta, karte kontinenata, država, pokrajina
ili oblasti. Kao osnova za sastavljanje sistematskog kataloga uzima
se sadržaj karata: opštegeografske (topografske, geografske) i temat-
ske (fizičko^geografske, socijalno-ekonomafce).- Alfabetski-'katalog je
teško sastaviti za karte, jer često na njima autor nije označen, a
alfabetski katalog po nazivu često ne daje uvid u sadržaj karte. Za
svaku kartu katalog obavezno daje sledeće podatke: naziv, razmer,
autora, izdavača, mesto i godinu izdanja, da li je karta jednobojna
ili raznobojna, broj listova i njihove dimenzije. Pored ovih podataka
čisto bibliografskog karaktera (registracioni), daju se u nekim kata-
lozima i neki podaci informacionog karaktera (anotacioni), kao:
namena, karakteristike matematičke osnove karte, elementi sadr-
žaja, način generalisanja i glavne karakteristike oformljenja.
Najčešći je slučaj da se karte u katalogu grupišu po teritorijal-
nom zahvatu (karte sveta, kontinenata, država i pokrajina ili oblasti),
 Radošević Nikola

a zatim u okviru tih grupa dele se po sadržaju (topografske, geograf-

ske, fizhčko-geografske, socijalno-ekonomske) i na kraju po razmeru
(krupnorazmerne, srednjerazmerne, sitnorazmerne).
Od velikog su značaja evidencijski primerci karata. Oni se vode
kako za opštegeografske tako i za tematske karte. Vodi se jedin-
stven primerak za sve elemente sadržaja, ili se za svaki element TEMATSKE KARTE
sadržaja vodi poseban evidencijski primerak. Za evidencijski pri-
merak se koristi karta koja pokriva celu državnu teritoriju (1 : 25 000.
I GEOGRAFSKI
1 :50 000 ili 1 :100 000). Na njemu se registruju sve promene dc ATLASI
kojih dolazi u određenom periodu vremena kod pojedinih elemenata
sadržaja. Promene se registruju na osnovu verodostojnih podataka.
Zbog toga se uz Evidencijski primerak vodi i specijalni obrazac gde
se navodNu--čemu^ se-sastoji-promena, na osnovu čega^je unesena i
kad je do promene došlo. Veza između Evidencijskog primerka i
obrasca ostvaruje se na taj način što se svaka promena numeriše na
isti nabin u jednom i drugom dokumentu.

Kartografski izvori se čuvaju tako da s§ obezbedi sigurnost i mo-

gućnost brzog pronalaženja svakog pojedinog izvora. Način raspore-
đivanja izvora u ormanima ili policama može da bude različit:
a) inventarski, b) predmetni, c) sistematski i d) formatni, tj. po
inventarskim brojevima, po teritoriji na koju se izvor odnosi, po
sadržaju izvora ili po obliku i dimenzijama izvora.

L I T E R A T U R A

ЕГО РО В, С ОК О Л О В , Т А Р Н О В С К И Й : Сост авлен ие и редакт иров ание карт.

М о с к в а ч1 9 6 2 . _
СА Л И Щ Е В К . А .: О с н о в ы карт оведения II . М осква 1962.
T J A B IN R .: Op š ta i p r a k tičn a k arto grafija. Beograd 1949.

Autor: Racetin Filip

 397

8. TEM A TSK E K A R TE I G EOGR AFSK I ATL A SI

8.1. Tematske karte

Sve geografske karte se prema sadržaju dele na opšte i tematske.

U grupu opštih geografskih karata spadaju one čiji sadržaj pri-

kazuje opšte geografske karakteristike, tj. spoljašnji izgled fizičke
Zemljine površine s konkretnim, vidljivim objektima i pojavama
na njoj. Bitna karakteristika ovih karata je što su na njima prika-
zani opšti geografski elementi s jednakom važnošću, bez posebnog
isticanja ma koga od njih.

Za razliku od opštih geografskih, u grupu tematskih karata

spadaju:
1) karte na kojima su, na opštoj geografskoj osnovi, ki prvom
planu predstavljene neke pojave ili pokazatelji koji se ne prika-
zuju na opštim geografskim ili
2) karte na kojima su neki (jedan, rede dva) od elemenata opšte
geografske karakteristike prikazani potpunije i detaljnije u odnosu
na ostale opšte geografske elemente.

Tematske karte su, dakle, specifične, namenjene tačno određe-

noj svrsi. Suprotno od opštih karata, na njima su specijalni elementi
ili pokazatelji predstavljeni istaknuto, u prvom planu, dok je opšti
geografski sadržaj potisnut u drugi plan.

Tematskim kartama su nazvane po tome što svaka od njih obra-

đuje svoju određenu tematiku. Neki ih autori nazivaju specijalnim
zbog toga što sadrže specijalne elemente i podatke kojih nema na
opštim kartama ili što specijalno obrađuju i ističu neke od ele-
menata opšte karte.

Racetin Filip
398
8.1.1. Klasifikacija
Po karakteru sadržaja, tematske karte se klasificiraju na analitičke,
sintetičke_ i kompleksne.
Analitičke karte prikazuju opažana ili merena stanja nekih pojava,
bez prethodnih uopštavanja ili obrade. Primer ovih karata su sinop-
tičke karte određenih stanja meteoroloških pojava, koje su sastav-
ljene na osnovu rezultata neposrednih opažanja. To mogu biti karte
temperatura vazduha za određeni datum, karte vazdušnih pritisaka
i si. Analitičke karte odražavaju faktične podatke. Često se nazivaju
„kartama opažanja” ili „kartama registracije” .
Sintetičke karte prikazuju uopštena stanja nekih pojava. Složeni-
jeg su karaktera od prethodnih, jer se za njihovu izradu obrađuju
rezultati dobiveni opažanjem. Primer ovih karata je karta srednjih
temperatura za određeni period.
Kompleksne karte odražavaju sveukupnost stanja različitih ali
tematsko vezanih pojava. Po sadržaju suxsloženije od prethodnih jer
se izrađuju na osnovi analitičkih i sintetičkih karata. Primer komplek-
sne karte “je karta klime koja predstavlja složenu sveukupnost raz-
ličitih činilaca koji sačinjavaju klimu (temperatura, atmosferski talog,
vetar i si.).
Tematske karte se mogu klasificirati i u skladu sa tematikom sa-
držaja. Zavisno od toga čiju materiju izlažu, tematske karte se svrsta-
vaju u tri grupe:
1) fizičko-geografske ili karte prirodnih pojava,
2) socijalno-ekonomske ili karte društvenih pojava i
3) tehničke.
U grupu fizičko-geografskih karata spadaju:.
— karte atmosferskih pojava (meteorološke i klimatske),
— karte hidrosfere (hidrološke i okeanografske),
— karte geofizičkih pojava (gravimetrijske, seizmičke, geomag-
netske),
— geološke (stratigrafske, tektonske, litološke, hidrogeološke, ru-
darske, inžinjerijsko-geološke),
— karte reljefa Zemljine površine (hipsometnjske, geomorfološke),
— pedološke,
— vegetacione,
— zoogeografske, itd.
Tematske karte i geografski atlasi
U grupu socijalno-ekonomskih karata spadaju:
— karte naseljenosti (rasporeda i gustine naselja),
— etnografske (nacionalnog, starosnog, profesionalnog i polnog sa-
stava, rasa, nataliteta, mortaliteta, migracija itd.),
— privredne (privrednih resora, industrije, poljoprivrede, šumar-
stva, transporta, sredstava veze, trgovine i finansijskih veza.
ekonomske i druge),
— političko-administrativne,
— istorijske,
— turističke,
— saobraćajne, itd.
U grupu tehničkih karata spadaju:
— karte raznih tehničkih projekata,
— pomorske,
— vojne tematske (artiljerijske, tenkovske, itd.),
— vazduhoplovne, itd.
Tematske karte se mogu dodatno klasificirati još po razmeru i
teritorijalnom zahvatu, slično opštim geografskim kartama.
8.1.2. Sadržaj
Osim vidljivih pojava i objekata, na tematskim kartama se prikazuju
i razne prirodne i društvene pojave koje na terenu nisu vidljive,
ali su konstatovane ili naučno dokazane. Na njima se prikazuju i
pojave koje se prostiru iznad fizičke površine Zemlje (npr. vetrovi,
barometarski pritisak itd.) kao i pojave ispod te površine (npr. epi-
centri zemljotresa). Takve se pojave najpre projektuju na površinu
Zemlje, a zatim na kartu. x
Sadržaj svake tematske karte sačinjavaju: opšta geografska osnova
i specijalni sadržaj koji se gotovo uvek prikazuje istaknuto na opštoj
geografskoj osnovi, a ona se potiskuje u drugi plan.
Opštu geografsku osnovu čine obično neki, a ponekad i svi geograf-
ski elementi opšte geografske karte. Koji će se od tih elemenata uzeti
za osnovu tematske karte, zavisi od njene namene, odnosno od po-
vezanosti i zavisnosti tematskih i opštih elemenata. Dakle, najvaž-
niji faktor u izboru opštih geografskih elemenata za opštu osnovu
tematske karte jeste njena tematika. Tako je npr. neophodno da
ekonomska karta u opštoj osnovi sadrži komunikacije, dok su one na
klimatskoj karti nepotrebne, jer ne utiču na raspored meteoroloških

Racetin Filip
elemenata. Pravilan izbor elemenata opšte geografske osnove i njeno
uopštavanje za tematsku kartu nije jednostavan i šablonski posao,
već treba dobro proučiti namenu karte i brižljivo izabrati elemente
osnove.
Značaj elemenata opšte geografske osnove na tematskoj-karti je
trostruk. Oni služe kao osnova za razmeštaj tematskog sadržaja,
zatim mogu imati unutrašnju kvalitativnu vezu s pojavama koje se
na karti prikazuju i služe korisniku karte za lakše i brže orijenti-
sanje kod čitanja tematskog sadržaja i objašnjavaju specifičnosti i
zakonitosti razmeštaj a pojave.
Hidrografija je neophodna gotovo na svakoj tematskoj karti ali je
stepen njene podrobnosti različit. Na fizičko-geografskim tematskim
kartama ona se obično prikazuje detaljno, slično opštim geografskim
kartama. Na socijalno-ekonomskim kartama prikaz hidrografije obič-
no je uopšten. INprlkazivanju hidrografije mora postojati određen
kriterij, jer ekstremna detaljisanost kao i prevelika uopštenost može
negativno uticati na funkcionalnost karte.
v
Reljef je ponekad neophodan, a katkad nepotreban elemenat. Pri
donošenju odluke treba imati u vidu da reljef dosta opterećuje kartu
pa treba izabrati takav metod za njegovo predstavljanje koji me ome-
ta prikaz elemenata tematskog sadržaja.
Naseljena mesta i komunikacije, kao geografski elementi, često
su i sami predmet prikazivanja na socijalno-ekonomskim kartama
kada se nanose s neophodnom podrobnošću. Međutim, na fizičko-
-geografskim tematskim kartama ovi elementi se unose veoma re-
ducirani jer služe isključivo za orijentaciju kod čitanja tematskog
sadržaja.
Granice se obično unose na tematske karte. Na političko-admini-
strativnim..tema tskim kartama su jecmovremeno zajednički elemenat
osnove i tematskog sadržaja.
Prikaz vegetacije kao elementa topografske osnove je često nemo-
guće sjediniti s tematskim sadržajem karata.
Geografski nazivi su gotovo uvek zastupljeni na tematskim kar-
tama, ali je potreba za količinom naziva veoma različita.
Predmet specijalnog sadržaja na tematskim kartama mogu biti:
— individualni objekti koji pripadaju određenoj društvenoj ili
ekonomskoj aktivnosti, odnosno njihov raspored (npr. električne
centrale, radiostanice itd.),
Tematske karte i geografski atlasi
401
— linije ili tačke koje definišu neku pojavu (npr. linije hladnih
ili toplih klimatskih frontova, magnetske anomalije, epicentri
zemljotresa itd.),
— oblasti rasprostiranja neke pojave ili objekata određene kate-
gorije (npr. vrste životinja, rudnika i si.),
— apsolutna veličina nekih objekata ili pojava u granicama neke
teritorije (npr. setvenih površina, temperatura vazduha i si.),
— intenzitet menjanja neke pojave (npr. men janje gustine na-
seljenosti i si.),
— kvalitativne osobenosti neke pojave na raznim delovima teri-
torije (npr. nacionalni sastav stanovništva, karakter rastinja i si),
— kretanje nekih pojava na Zemljinoj površini s karakteristikama
njihovog kvalitativnog i kvantitativnog stanja (npr. pomeranje
urbanih površina, sleganje terena i si.),
— pojedini elementi sadržaja opšte geografske karte koje treba
detaljnije specificirati (npr. putevi, hidrografija, granice i si.).
Objekti i pojave koje se kartiraju nemaju uvek jasno određene
granice. Ako se mogu odrediti, način njihovog izražavanja je isti kao
na opštim geografskim kartama.
Najčešće se opšta geografska osnova štampa u jednoj ili nekoliko
bledih tonova boja (npr. situacija u mrkoj, hidrografija u bledoplavoj
boji), a tematski sadržaj štampa se preko opšte osnove intenzivnijim
N
tonovima koji se na njoj dobro ističu. Ponekad se za otiskivanje te-
matskog sadržaja koriste opšte geografske karte, ali je tada moguć-
nost prikazivanja tematskog sadržaja a i njegova čitljivost umanjena.
Tematske karte se izrađuju u krupnim, srednjim ili sitnim razme-
rima, što zavisi od namene.
8.1.3. Autorski original
Autorski original je sastavljački original-tematske -karate na kome
je preko opšte geografske osnove definisan tematski sadržaj.
U etapi redakcijske pripreme redaktor formuliše zahteve u pogledu
sadržaja opšte geografske osnove, određuje principe i stepen gene-
ralisanja njenih elemenata, razrađuje uslovne znake za opšti geograf-
ski sadržaj, određuje metode prikazivanja tematskog sadržaja i bira
najpogodnija izražajna sredstva. Sve to precizira u redaktorskom
uputstvu za izradu tematske karte.

Racetin Filip
Na osnovu redaktorskog uputstva izrađuje se original opšte geo-
grafske osnove. Pri tom se mogu primeniti dve varijante.
Po prvoj varijanti se uz osnovni sadržaj geografske -osnove u ori-
ginal unosi i pomoćni sadržaj koji se neće pojaviti na štampanoj
karti, već služi samo kao pomoćno sredstvo za nanošenje tematskog
sadržaja u etapi izrade autorskog originala. Original opšte geograf-
ske osnove se fotografiše i od negativa se izrađuje potreban broj
otisaka za unošenje tematskog sadržaja. Zatim se pomoćni sadržaj
eliminiše s negativa kartografskim retušom, tako da na negativu za
konačnu reprodukciju ostane samo osnovni sadržaj geografske os-
nove.
Po drugoj varijanti izrađuju se odvojeno dva originala opšte geo-
grafske osnove, od kojih jedan ima osnovni, a drugi pomoćni sadržaj.
Od oba originala izrađuju se jedinstveni otisci geografske osnove koji
dalje služe za izradu autorskog originala. Original pomoćnog sadr-
žaja se u daljem procesu izostavlja.
Na osnovu otisaka dobivenih od originala opšte geografske osnove
ili u nekim slučajevima na osnovu opšte geografske karte izrađuje se
autorski original tematske karte. Kao autor pojavljuje se stručnjak
za određenu naučnu oblast ili sam redaktor karte. Kad autor temat-
ske karte nije kartografski stručnjak, između njega i redaktora kar-
tografskih radova treba da se uspostavi uska saradnja. Zajednički
izučavaju kartografske izvore i stručnu literaturu radi .upoznavanja
karakterističnih osobina objekata i pojava koje se karto graf išu, za-
tim određuju tehniku i tehnologiju izrade autorskog originala i nje-
govo grafičko i kolorno oformljenje. Tematski se sadržaj definiše
pomoću pogodnih izražajnih sredstava.
Sastavljanje autorskog originala zahteva obradu raznovrsnih kar-
tografskih izvora, statističkih i drugih podataka. Najbolji su autorski
originali, na kojima su definitivno rešena sva pitanja tematskog
sadžraja, njegovog grafičkog i kolornog oformljenja. Međutim, u
nekim slučajevima nije neophodno izraditi takav autorski original
nego jc — radi uštede snaga i sredstava — celishodno dati samo ta-
čan raspored tematskog sadržaja bez likovnog oformljenja i prilo-
žiti crteže uslovnih znakova i ručno izrađen uzorak — deo karte.
Legenda karte je sastavni deo autorskog originala.
Autorski original je osnova za izradu izdavačkog originala tematske
karte. Ne izrađuje se ako postoje takvi kartografski izvori koji
Tematske karte i geografski atlasi 403
omogućavaju, da tematski sadržaj uz neophodnu generalizaciju, di-
rektno prenese na izdavački original.
Kod radova većeg obima, neophodna je prethodna izrada redakcij-
skih uputstava koja regulišu sva sadržajna i tehnička pitanja, kao
kod izrade opšte-geografskih karata i atlasa.
8.1.4. Kartografska izražajna sredstva
Karta se grafički oblikuje pomoću kartografskih izražajnih sredstava.
Njime se uslovi i postavke metoda kartografisanja izražavaju gra-
fičkim jezikom, ili drugim rečima, sadržaj karte se predstavlja u
grafičkoj formi. Oni, dakle, omogućavaju primenu izabranog metoda
kartograf isanj a.
Poznata su sledeća kartografska izražajna sredstva:
1) granične linije,
2) boje,
3) prosti geometrijski znaci,
4) simbolični znaci,
5) skalari i vektori,
6) neposredno objašnjenje,
7) brojčano-slovne oznake,
8) površine i
9) broj (količina) elementarnih znakova.
Ni jedno kartografsko izražajno sredstvo nije vezano isključivo
za jedan metod kartograf isanj a, već se sa više ili manje uspeha može
primeniti kod nekoliko metoda kartograf isanj a.
U odnosu na sadržajne karakteristike izražavanja, navedena sred-
stva svrstavaju se u kvalitativna, kvantitativna i univerzalna. Stroga
granica među ovim grupama ne postoji.
U kvalitativna izražajna sredstva spadaju: granične linije, boje,
prosti geometrijski znaci, simbolični znaci i brojčano-slovne oznake,
čija je primena najracionalnija za prikazivanje kvalitativnih karak-
teristika.
U kvantitativna izražajna sredstva spadaju: zasićenost boje, prosti
geometrijski znaci, skalari, površine i broj elementarnih znakova,
čija je primena najracionalnija za prikazivanje kvantitativnih karak-
teristika.

404 RaeettTi Filip- —
U univerzalna izražajna sredstva spadaju: vektori i neposredno
objašnjenje; ona mogu prikazivati i kvantitativne i kvalitativne ka-
rakteristike a da ne preo vladu je bilo koja od tih kategorija.
Izražajna sredstva su se razvijala zato što je trebalo udovoljiti
dvama suprotnim zahtevima koji se postavljaju svakom kartograf-
skom izrazu — metričnosti i očigiednosti. Po pravilu, jedno izra-
žajno sredstvo potpuno odgovara ili metričnosti ili očigiednosti, zbog
čega se u praksi pribegava isticanju jednog na račun drugog.
Standardna legenda uslovnih znakova napravljena je za mali broj
tematskih karata. Zbog toga pravilnost izbora izražajnih sredstava
ima prvorazredan značaj. Osnovni kriterij za rešavanje tog pitanja
je namena tematske karte.
8.1.4.1. Granične linije
Graničnim linijama raznih oblika i boja izdvajaju se područja razli-
čitih kvalitativnih karakteristika. Kod nekih metoda kartograf isanj a,
te linije su osnovno izražajno sredstvo (areali). Mogućnost menjanja
crteža i boje graničnih linija je velika. Tako se, npr. na jednoj
zoogeografskoj karti može prikazati preko 50 areala rasprostiranja
pojedinih vrsta životinja a da se očuvaju dobra preglednost i čitlji-
vost karte.
Crtežom i bojom graničnih linija mogu se prikazati kvalitativne
specifičnosti područja, a naročito se to postiže u kombinaciji s obo-
javanjem površina. Povećavanjem intenziteta graničnih linija ističe
se regionalni značaj granica.
Očiglednost i metričnost graničnih linija u velikoj meri zavise
od njihovog crteža, debljine i boje. Očiglednost zahteva deblje liniie
i intenzivne boje, a metričnost tanke, precizne i jasne linije. Rešenje
zavisi od namene karte i značaja granice u sistemu graničnih linija
na karti. Npr. na zidnoj tematskoj karti, prednost ima očiglednost,
a na štonoj metričnost. Na tematskim se kartama, međutim, me-
tričnost graničnih linija često stavlja u drugi plan uglavnom zbog
njihovog približnog položaja na karti koji je opet posledica neodre-
đenosti prostiranja pojava u prirodi. Inače, granične linije kao izra-
žajno sredstvo poseduju sposobnost povezivanja očigiednosti s me-
tričnošću, što se postiže grafičkim kombinacijama tankih linija koje
ograničavaju rasprostiranje pojave i dopunskih oznaka, a one celoj
kombinaciji daju veću očiglednost.
Tematske karte i geografski atlasi
405
8.1.4.2. Boje
Boje kao izražajno sredstvo poseduju veliku očiglednost, a sa sta-
novišta opterećenja karte veliku ekonomičnost. Naime, obojavanjem
površina karta se malo opterećuje, jer se ostali sadržaj na tim po-
vršinama često tako jasno razlikuje kao na beloj hartiji.
Kod prikazivanja kvalitativnih karakteristika pojava primenjuje
se princip podražavan ja boja iz prirode ili asociranja boja s pozi-
tivnim ili negativnim čulnim osećaj ima. Podražavanje boja iz pri-
rode celishodno je kod sastavljanja tematskih fizičko-geografskih
karata — npr. pedoloških ili vegetacijskih- kara-tar- Kad ~nij e moguće
podražavati boje iz prirode, celishodno je iskoristiti svojstvo boja
da asociraju na neku pozitivnu, radosnu ili negativnu, neprijatnu
karakteristiku pojave i pozitivnost prikazati toplim, a negativnost
hladnim bojama (npr. na klimatskoj karti tople vazdušne mase —
toplim, a hladne — hladnim bojama).
Prikazivanje kvantitativnih karakteristika pojave menjanjem in-
tenziteta boje može se realizovati primenom neprekidne ili stepe-
naste skale. Neprekidna skala intenziteta ima veliku očiglednost,
a slabu metričnost. Zato se češće primenjuje stepenasta skala in-
tenziteta boje kod koje se pokazatelji uzimaju u intervalima (od —
do). Posebnu primenu imaju stepenaste skale za prikazivanje rela-
tivnih kvantitativnih karakteristika pojave, gde se za imenitelj od-
nosa uzima numerička vrednost površine rasprostiranja pojave. Po
ovom principu se, npr., prikazuje gustina naseljenosti, gustina ra-
sprostiranja raznih životinjskih i biljnih vrsta, stepen navodnjavanja
zemljišta Пз1. Kod izrade autorskog originala, razlike'iT intenzitetu
boje tehnički se postižu višekratnim obojavanjem površina sa većim
vrednostima kvantitativnih pokazatelja, a kod štampanja karte
pomoću fleka i rastera.
8.1.4.3. Prosti geometrijski znaci
Po obliku, prosti geometrijski znaci mogu biti: pravilni geometrijski
likovi (kvadrati, pravougaonici, trougli, trapezi, krugovi i rombovi)
i razne kombinacije odsečaka pravih i krivih linija.
Prosti geometrijski znaci primenjuju se za prikazivanje kvalita-
tivnih karakteristika delova teritorije i za predstavljanje pojedi-
načnih objekata ili pojava koji se ne mogu predstaviti u razmeru
karte.
 Racetin Filip Tematske karte i geografski atlasi 407

Kod kvalitativne podele teritorije, prosti geometrijski znaci se turističke i druge karte. Na privrednim kartama se industrijski
višestruko ponavljaju po celoj površini koja se karakteriše jedno- objekti često simbolički prikazuju crtežom njihovog glavnog proiz-
značnošću kvalitativnih karakteristika pojave. Raspored znakova na voda, poljoprivredni proizvodi odgovarajućim crtežima, domaće
površini može biti i sistematski. Ovo izražajno sredstvo, u slučaju životinje crtežom cele životinje ili samo glave itd. Na turističkim
višekratnog ponavljanja jednog znaka na nekoj površini, poprima
izvesna plastična svojstva. Ona se ogledaju u tome što se pogušća-
vanjem ili razređivanjem znaka odražava veći ili manji intenzitet
pojave. Metričnost se može postići pri sistematskom rasporedu zna-
kova kombinovanjem ovog izražajnog sredstva s prividnim skalarom

-o
-o
-o
-o
9

-0
(rastojanjem među znacima) ili uslovnim davanjem svakom znaku Ш 9? 9 ?
9 ? ? 9
vrednost Određenog—broja—jedinica kvantitativne karakteristike
pojave.
М-гЉб, ft-
Ovo izražajno sredstvo je pogodno i za kartografisanje pojedinač- ч'"'*'// *кХ%,0, .л- V-v.v
nih objekata koji imaju tačnu geografsku lokaciju i određenu kvan-
titativnu karakteristiku.
AZ.
Prosti geometrijski znaci su pogodno izražajno sredstvo za prika-
zivanje kvalitativnih karakteristika na jednobojnoj karti. Međutim.,
kod višebojne karte potiskuju se u drugi plan, jer je u prvom planu
boja. Zbog toga se kod višebojne karte prosti geometrijski znaci и
iskorišćavaju samo za prikazivanje drugostepenih objekata.
<
>

0N
>

III i i +
Ж
X
j

о д а X + 0 0
Э • l S ^ □
—A-— > 0 0 0
i»____
▲ D 0 ® ♦ 7ОДШПП№Ш
~

SI. 8.1 Primeri nekih prostih geom etrijskih znakova N

____

8.1.4.4. Simbolični znaci

о о ■
Simboličnim znacima ili simbolima se na tematskim kartama mogu
predstaviti razne pojave i aktivnosti, ili njihovi karakteristični de-
talji.
SI. 8.2 Primeri raznih simboličkih znakova.
Po strukturi i obliku mogu se podeliti na slikovite simbole, fizio-
grafske, deljive ili strukturne i konvencionalne simbole za indivi-
kartama crtežima se prikazuju turistički objekti, tereni za smučanje
dualne objekte, naseljena mesta i komunikacije.
i lov, mesta za ribolov itd.
Slikoviti simboli su minijaturni crteži koji se najčešće koriste na Slikoviti simboli su pogodni za kartografisanje individualnih obje-
kartama namenjenim širokoj upotrebi kao što su, npr., privredne, kata ili za isticanje karakteristika pojava rasprostranjenih na odre-
 Tematske karte i geografski atlasi
408 Racetin Filip

Vektor — usmereni skalar — primenjuje se kao izražajno sred-

đenoj površini. Mogućnost postizanja metričnih svojstava kod sliko-
vitih simbola postoji samo kod upoređivanja objekata istog oblika,
a različite veličine, uz primenu skalarne linije na svakom crtežu
i dopunskog grafika u vanokvirnom sadržaju karte.
Fiziografski simboli poseduju dobru očiglednost. Raspoređuju se
na površine na koje se odnose. — Kvantitativne karakteristike vektora se očitavaju na isti način
Deljivi ili strukturni simboli su pravilni geometrijski likovi (krug,
pravougaonik, kvadrat), podeljeni na delove koji pokazuju strukturu
pojave.
Konvencionalni simboli objekata i naseljenih mesta prikazuju na
karti tačne pozicije objekata i mesta na koje se odnose. Komunika-
cijski simboli potpunije i detaljnije prikazuju komunikacije nego
na opštim geografskim kartama.
stvo kad pojava ima promenljivu orijentaciju u odnosu na strane
sveta ili normalu. Na karti se vektor izražava kao odsečak čija
dužina određuje intenzitet, a pravac i smer određuje orijentaciju
pojave. Vektor po.seduje vredno svojstvo — jednovrenteno može
prikazivati kvantitativne i kvalitativne karakteristike pojave.
kao i kod skalara. Pravci i smerovi se očitavaju odoka ili uglomerom.
Tačnost očitavanja zavisi od grafičkog ostvarenja vektora, gustine
kartografske mreže i dopunskih konstrukcija na samom vektoru.
Očiglednost vektora u velikoj meri zavisi od metodike njegovog
grafičkog i likovnog ostvarenja na karti.
Vektorima i skalarima, kao izražajnim sredstvima, daje se priori-
tet pri sastavljanju tehničkih tematskih karata.

8.1.4.5. Skalari i vektori

Skalari su najpoznatije izražajno sredstvo za prikazivanje kvanti-

100°
tativnih karakteristika objekata na karti. Skalar se grafički izražava
u vidu realnog odsečka prave ili češće u vidu rastojanja između N
dveju tačaka, odnosno uslovnih znakova na karti. Prvi vid skalara
nazivamo stvarnim, a drugi uslovno nazivamo prividnim.

Skalari se većinom na kartu postavljaju vertikalno, rede pod na-

E
gibom od 45°, a samo izuzetno u drugim smerovima. Kod skalara
preovladavaju metrička svojstva. Za skidanje kvantitativnih poda-
taka sa karte koristi se nomogram koji je dat u vanokvirnom sa- 1 —3 4 5 —6
držaju karte.
Skalari poseduju očiglednost samo ako su izraženi u vidu grafički SI. 8.4 Primeri raznih vektora na kartama.
konstruisane linije na karti, ali je i tada veoma mala.
8.1.4.6. Neposredno objašnjenje

Neposredno objašnjenje se izražava na karti u vidu teksta'koji deši-

fruje neku kvalitativnu karakteristiku ili u vidu broja koji pokazuje
neku kvantitativnu karakteristiku pojave. Ovo je jedno od najsta-
rijih i najprimitivnijih izražajnih sredstava u kartografiji, te se
primenjuje samo kad se ne može primeniti neko bolje izražajno
80 70 60 50 40 зо 20 1о о ^1. 8.3 Skalar i nomogram za skidanje sredstvo.
kvantitativnih pokazatelja pomoću šestara.

Racetin Filip
.. Osnovna mana ovog izražajnog sredstva je što nema očigiednosti.
Popunjavanje površina na kartama tekstovima nije ni ekonomično.
Bez granične linije, površina na koju se tekst odnosi ostaje neo-
dređena.
Ovo izražajno sredstvo ima primenu na tematskim kartama kao
morfonim, zatim kod kartiranja metodom šematskih areala, kad
površina koju tekst zauzima odgovara stvarnim granicama raspro-
stiranja pojave ili se tekst odnosi na celu površinu unutar neke
granice.
Opravdana je primena ovog izražajnog sredstva kod prikazivanja
kvantitativnih karakteristika pojave primenom brojeva na određe-
nim mestima jer, za razliku od teksta, brojevi poseduju interna-
cionalnost i ekonomični su na karti. Primer uspele primene brojeva
jesu dubine na pomorskim kartama.
8.1.4.7. Brojčano-slovne oznake
Brojčano-slovne oznake iskorišćavaju se za prikazivanje kvalita-
tivnih karakteristika delova teritorija ili usamljenih objekata.
Izabrano slovo ili brojka se postavlja (ili višekratno ponavlja) u
granicama teritorije koju obuhvata neka pojava ili na lokaciju
objekta. Veličina slova ili brojke može označavati kvantitativnu
karakteristiku objekta.
Treba razlikovati brojke koje se odnose na neposredno objašnjenje
od brojčanih oznaka, jer im je namena bitno različita, bez obzira
na njihovu spoljašnju podudarnost kao izražajnog sredstva. Nepo-
sredno objašnjenje pokazuje kvantitativnu karakteristiku pojave u
izabranoj tački (npr. morsku dubinu), a brojčane oznake su simbo-
lične i definišu kvalitativne osobenosti ograničenog dela teritorije,
tj. u datom slučaju, brojke su uslovni znaci.
Brojčano-slovne oznake se primenjuju obično unutar graničnih
linija ili za kartografisanje usamljenih objekata. Posebno su po-
godne za kartografisanje objekata neodređene lokacije u prirodi
(npr. statističkih centara atmosferskih minimuma i maksimuma, m e-
sta verovatne pojave snežnih lavina i si.).
Objašnjenje brojčano-slovnih oznaka primenjenih na konkretnoj
tematskoj karti daje se u legendi uslovnih oznaka.
T e m a t s k e k a r t e i g e o g r a fs k i a tla s i 411
-- Po v r šin e
"'■'■TŠina se is k o r iš ć a v a k a o i z ra ž a j n o s r e d s t v o n a d v a n a č in a —
-- p r i k a z iv a n je n a k a r t i s tv a r n o g o d n o sa p o v r š in a iz p r ir o d e (raz-
~-.-ne p o v r š in e ) ili z a p r i k a z i v a n je k v a n t i t a t i v n i h k a r a k t e r i s t ik a
u s a m l je n ih o b j e k a ta k o ji se n e o d r a ž a v a ju u r a z m e r u k a r t e (v a n -
ra z m e r n e p o v rš in e ).
U p r v o m s lu č a ju , p o v r š in a k a o I z r a ž a j n o s r e d s t v o p r i m e n j u j e se
kod k a r t o g r a f i s a n j a m e t o d a m a k v a li t a t iv n o g r e j o n i r a n j a , a r e a l a i
k a rt o g r a m a , a u d r u g o m m e to d a m a z n a k o v a i k a rt o d i a g r a m a .
K o d r a z m e r n i h p o v r š in a , n j ih o v p o v r š in s k i o dn os c en i se od o k a
ili se o d re đ u je m e r e n je m , a k o d v a n r a z m e r n ih , k v a n ti t a t i v n e k a -
r a k t e r is ti k e u s a m lj e n i h o b j e k a ta ce n e se u p o r e đ iv a n j e m p o v r š in a
z n a k o v a ili k a r t o d i a g r a m a ili m e r e n j e m u s lo v n o g p r iv i d n o g s k a l a ra ,
a n a lit ič k i v e z a n o g z a p o v r ši n u .
K o d n e k i h m e t o d a k a r t o g r a f i s a n ja (m e to d v e k t o r a , m e t o d ta č ak a
i m e t o d lin ija k r e ta n ja ) p o v rš in e k a o iz ra ž a jn o sr e d s t v o i m a j u „ p a -
ra z it s k i ” k a r a k t e r , n e s m a t r a j u se s u š tin o m m e t o d a v eć n u ž n o m
p o ja v o m zbog n e m o g u ć n o s t i d r u k č ij e g g r af ič k o g o s t v a r e n ja m a -
te m a ti č k i d e f in is a n i h l in i j a i ta ča k a .
P r e m d a p o k a z u je isk lju č iv o k o lič in s k e p o k a z a te lj e , p o v r š in a k ao
izr a ž a jn o s re d s tv o p o s e d u j e u v e lik o j m e r i o čig led n o st.
8.1.4.9. B r o j e le m e n ta r n i h z n a k o v a
A ko se ko d k a r t o g r a f i sa n j a n e k e p o ja v e p r im e n i p ri n c ip p r i k a z iv a n j a
o d re đ e n e k o lič in e j e d i n ic a p o j a v e j e d n i m g r a f ič k im z n a k o m , d ob ij a
se n ov o iz r a ž a jn o s r e d s tv o p o m o ć u k o g a se m o g u p r ik a z iv a t i k v a n t i -
ta ti v n e k a r a k t e r i s t i k e p o j a v e . P r e b r o j a v a n j e m z n a k o v a n a o d re đ e n o j
p o v rš in i m o že se o d r e d i t i k v a n t i t a t i v n a k a r a k t e r i s t i k a p o j av e . D a kle ,
ovo iz r a ž a jn o s r e d s t v o p o s e d u je i m e t r i č k a s v o j s tv a k o ja se p o stiž u
p r im e n o m s te p e n a s te s k a le čiji je in t e r v a l j e d n a k v re d n o s t i je d n o g
zn ak a.
O č ig le d n o st ov og i z r a ž a jn o g s r e d s t v a n a s t a j e zbo g ra z lič iti h o p te -
re ć e n j a p o v rš in a k a r te . O č ig le d n o st je n a jp o t p u n i j a u s lu č a j u sam o -
sta ln e p ri m e n e ovo g iz r a ž a jn o g s re d st v a . Ia k o se ono m o že p ri m e n it i
ko d r a z n i h r m e t o d a k a r t o g r a f isa nj a, u~^praksi n ala zi p r i m e n u sam o
ko d m e t o d a ta č a k a i k a r t o g r a m a .
 Te m a t s k e k a r t e i g e o gr a f sk i atlasi 413
412 Ra ce t i n Filip

- 1.5.1. M e t o d k v a l i t a t i v n o g r e j o n i r a n ja
8.1.5. M e t o d i p r i k a z i v a n j a sa dr ža ja

Z a p r ik a z i v a n j e s a d r ž a j a o p šte g e o g ra f s k e o sn o v e t e m a t s k e k a r t e
p r i m e n ju ju se is ti m e t o d i ka o i k o d o p šte g e o g r a fs k e k a r t e . —
Z a p r ik a z iv a n j e te m a t s k o g s a d r ž a j a r a z r a đ e n i su i p r i m e n j u j u se
tzv. m e to d i k a r t o g r a f isa n j a p o ja v a. K a r t o g r a f i sa ti j e d n u p o j a v u z n a č i
n a k a r t i p r i k a z a t i n je n o p r o s t ir a n je i u v ećo j ili m a n jo j m e r i n j e n e
k v a n t i t a t iv n e i k v a li t a ti v n e k a ra k t e r i s t ik e . S v e u k u p n o s t u s lo v a k o ji
o m o g u ć a v a ju d a se p o ja v a k a r t o g r a f iš e n a z iv a se m e to d o m k a r t o -
g r a f is a n j a . N a k o n iz b o ra m e to d a , k a rt o g r a fi s a n j e se o s t v a r u je p r i-
m e n o m r a z n i h k a r t o g r a f s k i h i z r a ž a jn ih s re d s t a v a . N i j e d a n m e to d
k a r t o g r a f isa n j a n ij e o g ra n ič e n n a p r i m e n u sam o je d n o g iz r a ž a jn o g
sr e d s tv a , a li je i p a k s v a k i p r e d o d r e đ e n za o g ra n ič e n i b ro j iz r a ž a jn i h
sr e d s ta v a .
P o z n a ti su s le d eć i m e t o d i k a r t o g r a f is an j a:
1) m e t o d k v a l it a ti v n o g r e jo n i r a n j a ,
2) m e to d a r e a la ,
3) m e t o d l in ij a k r e t a n ja ,
4) m e to d z n a k o v a ,
5) m e t o d k a r to d ij a g r a r n a ,
6) m e t o d k a r t o g r a m a ,
7) m e t o d v e k to ra ,
8) m e t o d iz o linija ,
9) m e t o d ta č a k a .
Metod k v a l it a ti v n o g r e j o n i r a n j a p r im e n j u j e se is k lju č i v o za p r ik a -
ziv a nje k v a l i t a t i v n i h k a r a k t e r i s t i k a n e k e p o ja v e, p o d u slo v o m d a
;e o na o p šta za ce lu t e r i t o r i j u k a r t i r a n j a i d a se k o n ti n u i r a n o r a s p r o -
stire n a n j o j.
T e r ito r ij a s e r e j o n i r a po n e k o m ' o s n o v u k o ji m o že d a s a d rž i j e d a n
ili g r u p u s p o je n ih k v a l i t a t i v n ih p o k a z a te lj a . K ao p r i m e r r e j o n i r a n j a
zo o sn o v u j e d n o g k v a li t a t iv n o g p o k a z a te lj a m o že p o slu ž iti izr a d a
političk ih k a ra t a , g d e se p o d e la v r š i sa m o po a d m i n is tr a ti v n o j p r i -
pa d no sti r a z g r a n ič e n ih d e lo v a t e r it o r i je . Č ešće je r e jo n i r a n j e po
grupi p o v e z a n ih k v a l i t a t i v n i h p o k a z a te lja , tj. p o s a sta v u ^ ( k o m p le k s u )
g eo g ra fsk ih f a k t o r a k o ji o d r e đ u j u tip , v id ili v r s t u p o jav e . T a k v o
se r e j o n ir a n j e vrš i, n p r., ko d s a s t a v l j a n ja k li m a t s k i h , k o m p le k s n i h
ek o n o m sk ih i d r u g ih k a r a t a .
Izb o r i z ra ž a jn i h s r e d s t a v a k o d ov og m e to d a k a r t o g r a f isa n ja v e o m a
;e širok. O b av ez n o s r e d s t v o su g r a n i č n e l in ije j e r s v a k o r e j o n i r a n j e
ba zira n a o d r e đ i v a n j u g r a n i c a r e j o n a sa ra z l ič i tim k v a li t a ti v n im

S o b z ir o m n a s u š t i n u p r ik a z i v a n ja p o ja v a , n a v e d e n i m e t o d i se
d ele n a k v a li ta t iv n e , k v a n ti t a t iv n e i u n i v e r z a ln e .

U k v a l it a t iv n e s p a d a j u m e to d i k v a li ta ti v n o g r e j o n i r a n j a i a r e al a ,
u k v a n t i t a t i v n e m e to d i izo lin ija, ta č a k a i k a r to g ra m a , a u u n i v e r -
za lne m e t o d i l in ij a k r e t a n j a , zn a k ov a , k a rto d ij a gra rn a, v e k to r a i n e -
k ih k a r t o g r a m a .

M e đ u o v im g r u p a m a n ij e m o g u će u s p o s ta v iti s t ro g u g ra n ic u , j e r
p o j ed in i m e to d i k a r t o g r a f is a n j a p o s e d u j u i k v a li t a t iv n a i k v a n t i t a -
tiv n a sv o js tv a u o d r e đ e n o m s t e p e n u k o ji se m e n j a z av isn o o d p r i -
m e n je n o g iz ra ž a jn o g sr e d s tv a .

S v a k a t e m a t s k a , k a r t a p r e d s t a v lj a o b ičn o k o m b i n a c ij u d v a j u ili
više m e to d a k a r t o g r a f isa n j a.
41 4 Racet i n Filip
k a ra k te r is tik a m a . P o r e d n jih , m o g u se p ri m e n jiv a ti d ru g a iz ra ž a jn a
sre d stv a , k ao b o je, p ro s ti g e o m e tr ijs k i zn aci, b ro jč a n o -s lo v n e o zn ak e ,
sim b o lič n i zn a ci i n e p o s re d n o o b ja š n je n je .
N a jb o lja o č ig le d n o s t se p o s tiž e p rim e n o m r a z n ih b o ja z a m e đ u -
sobno k v a lita tiv n o o d v a ja n je re jo n a . Z b o g to g a n e k i a u to r i o v aj
m e to d k a r to g r a f is a n j a n a z iv a ju „m e t o d o m o b o je n i h p o v r š i n a ”.*
B o je p o s e d u ju sp o s o b n o s t h a rm o n iz o v a n ja s o s ta lim s a d r ž a je m k a rt e
i m o g u ć n o s t n jih o v o g v iš e k r a tn o g is k o riš ć a v a n ja , što o m o g u ć av a
d a lju p o d e lu re jo n a po ra z n im k v a lit a t iv n im o b e le ž jim a ili p r ik a z i-
v a n je d in a m ik e p o ja v e u n u t a r g r a n ic e po v r e m e n u .
O v aj m e to d se p r im e n ju j e za ra z n e v r s te t e m a ts k ih k a r a ta , a za
n e k e od n jih — k a o što s u g e o lo š k e , p ed o lo šk e, p o ljo p r i v r e d n e , k l i -
m a t s k e i k a r te n ac io n a ln o g sa stav a, r e lig ije i je z ik a — g o to v o je
n e z a m e n ljiv .
8.1.5.2. M e to d area la
M eto d a r e a l a p r i m e n ju je se za iz d v a ja n je p o v r šin a k o je se po
n e č e m u k v a li ta tiv n o r a z lik u ju od o sta le t e r ito rij e . O v im m e to d o m
m o g u se k a rt o g r a f is a ti r a z lič ite p o jav e. J e d i n s tv e n u slo v k o ji se
p o s ta v lja sv a k o j o d n j ih je s te d a se n e r a s p ro s t ire po celo j p o v rš in i
k a rte , j e r u p ro tiv n o m o va j m e to d g u b i sm isao . N a v e d e n i u slo v
o d re đ u je p r in c ip ije l n u r a z lik u iz m e đ u m e to d a a r e a la i m e to d a k v a -
lita tiv n o g r e jo n i r a n j a k o ji s u p o te h n ič k o m iz v rš e n ju d o s ta sličn i.
K o d m e to d a a r e a la se n e r e j o n ir a n eg o se iz d v a ja ju p o je d in i d e lo v i
k o ji se k a r a k t e r i š u k v a lita tiv n im s v o js tv im a r a z lič itim od o sta le
p o v ršin e k a r te . N a jb o lji p r im e r i k a r a ta iz r a đ e n ih m e to d o m a r e a la
su g e o b o ta n ič k e , n a k o jim a n isu p r ik a z a n e g ra n ic e šu m a već o b la s ti
ra s p r o s t ir a n ja n e k ih g e o b o ta n ic k ih z a je d n ic a (npr, c r n o g o rič n ih i b e-
log o rič nih šu m a ).
Iz u z e tn o k o d a re a l a m o g u b iti za o sn o v iz d v a ja n ja u z e te i k v a n ti -
ta tiv n e k a r a k t e r is t ik e , a li to n e m e n ja s u š tin u m e to d a , j e r u to m
slu č a ju im a ju f o r m a ln u u lo g u p r i iz d v a ja n ju k v a lit a tiv n ih oso b e -
no sti. P r i m e r o v a k v ih a r e a la su p o d ru č ja m a g n e tn ih a n o m a lija n a
k a r ti m a g n e tn ih d e k lin a c ija , sa s ta v lje n o j m e to d o m iz o lin ija . Iak o
* Taj naziv ne m a osnova je r se izdv ajan je rejo na n a k a rt am a često vrši
i š ra fira n je m ili razn im znacima. Sem toga, mogao bi se izvući po grešan za -
ključ ak da su sve viš-ebojne k a rte sastav ljen e ..metodom obojenih p o vrš in a”,
budući da se boje kao izražajno sredstvo mogu koristiti kod svih m e tod a k a r -
tograf isanj a.
Tematske karte i geografski atlasi
415
se rejoni magnetnih anomalija izdvaja ju-u-osnovi pa kvantitativnom
kriterij umu, areali magnetnih anomalija — nezavisno od veličine
i uzroka otklona magnetne igle u odnosu na magnetni meridijan —
u suštini imaju kvalitativno svojstvo, jer predstavljaju nezakonitost
u magnetnom polju.
Areali mogu biti apsolutni i relativni. Apsolutni areal obuhvata
celu oblast rasprostiranja jedne pojave (npr. četinarske šume), a re-
lativni izdvajaju unutar apsolutnog delove sa detaljnijim karakte-
ristikama (npr. bor na karti četinarskih šuma).
. Kod metoda areala iskorišćavaju se različita izražajna sredstva,
kao granične linije, boje, prosti geometrijski znaci, površine, broj-
čano-slovne oznake, simbolični znaci i neposredno objašnjenje.
Granične linije su obavezno izražajno sredstvo metoda areala.
Mogu biti stvarne i prividne, što se uzima za- osnovu -unutrašnje
podele areala na tačne i šematske. Tačni areali imaju određene
granice u prirodi koje se na karti mogu prikazati graničnim linijama
sa grafičkom tačnošću karte, dok šematski imaju u prirodi približne
ili neodređene granice kojima na karti odgovaraju prividne granične
linije (npr. neodređena granica između raznih vrsta šume).
Obo javan je površina se kod areala rede primenjuje uglavnom zbog
toga što se areali međusobno često preklapaju, a to se ne može
prikazati bojom kao izražajnim sredstvom. Preklopni areali raspro-
stiranja različitih pojava prikazuju se kombinovanjem graničnih
linija sa raznim znacima i simbolima koji ne smeju biti gusto raspo-
ređeni po površini areala. Na taj način se na jednoj zoogeografskoj
karti prikazuje čak nekoliko desetina uzajamno preklopnih areala
rasprostiranja pojedinih životinjskih vrsta.
Neposredno- objašnjenje kao izražajno sredstvo može se kod areala
iskoristiti na taj način što se na kartu ispiše ime pojave na površini
areala. Razumljivo je što u tom slučaju prividna granica areala nije
ni približno dovoljno određena.
Metod areala omogućava prikazivanje dinamike pojave prikazu-
jući njeno rasprostiranje po određenim datumima. Dinamika razvoja
pojave prikazuje se graničnim linijama različitog crteža i ispisiva-
njem datuma na koji se odnosi.
 Racetin Filip Tematske karte i geografski atlasi

Za prikazivanje kvalitativnih karakteristika, od izražajnih sred-

stava mogu se koristiti boje, prosti geometrijski znaci, brojčano-
-slovne oznake, simbolični znaci i vektori, a za prikazivanje kvanti-
tativnih karakteristika, skalari i broj elementarnih znakova.
Obavezno izražajno sredstvo za prikazivanje kvalitativnih karak-
teristika je^vektor. Njegova brojna karakteristika prikazuje se kod
tačnih linija kretanja azimutom pravca u proizvoljnoj tački krive,
a kod šematskih linija kretanja azimutom osnovne strelice. U ovom
slučaju vektor ne odgovara potpuno matematičkoj definiciji jer se
iskorišeava samo pravac, a ne i intenzitet vektora.

Osnovno izražajno sredstvo za prikazivanje kvantitativnih karak-

teristika je skalar koji je po pravilu upravan na liniju kretanja,
ili drugim rečima, to je debljina same linije kretanja, broj para-
lelnih linija ili širina uzanog pojasa s obe strane linije kretanja
koja pokazuje intenzitet kretanja. Primer karata izrađenih metodom
linija kretanja su karte putničkog ili teretnog železničkog saobraćaja
na kojima širine pojasa stoje u nekom odnosu s prevezenim brojem
putnika ili količinom tereta.

8.1.5.3. Metod linija kretanja

Metod linija kretanja se primenjuje za prikazivanje pravca i inten-

ziteta kretanja nekih pojava kada je kretanje arterijskog karaktera
i kada je obavezno prikazati početnu i završnu tačku kretanja. Sam
naziv metoda pretpostavlja postojanje na terenu potpuno određenih
linija ili trasa po kojima se pomera objekt kartograf isanj a. Takva
su pomeranja antropogenog karaktera transportnim arterijama, ali
se ponekad po istom principu pomera ju i prirodni objekti (npr. ci-
klički putevi migracije životinja, strujanja u gornjim slojevima tro-
vosfere i si.). Za pomeranja koja zahvataju velike površine ili celu
teritoriju kartiranja (npr. strujanja vodenih i vazdušnih masa) nije
primenljiv metod linija kretanja, nego se primenjuje metod vektora.

Linije'kretanja-mogu-Mti—tačne i šematske. Tačne linije kretanja

pokazuju stvarni put pomeranja objekta, dok šematske linije kre-
tanja spajaju pravim linijama početnu i završnu tačku puta. Izbor
tačnih ili šematskih linija kretanja zavisi od namene karte.
SI. 8.7. Primer karte izrađene metodom linija kretanja.
 Racetin Filip
418
SI. 8.8 Prim er karte izrađene m etodom znakova.
8.1.5.4. Metod znakova
Metod znakova se primenjuje za prikazivanje kvalitativnih i kvanti-
tativnih karakteristika potpuno različitih vrsta objekata i pojava.
Oblikom, unutrašnjim obeležjima i bojom znaka prikazuju se kva-
litativne, a dimenzijama znaka kvantitativne karakteristike objekta.
Metod znakova načelno se primenjuje za kartografisanje objekata
koji se ne mogu izraziti u razmčru karte. Većina objekata koji se
kartografišu ovim metodom pripada tipu antropogenih, dok se za
prikazivanje prirodnih objekata primenjuje znatno manje.
Za prikazivanje. Jn^ali tativnih karakteristika objekata mogu se kao
izražajno sredstvo primeniti simbolični i prosti geometrijski znaci,
brojčano-slovne oznake i boje, a za prikazivanje kvantitativnih ka-
rakteristika neposredno objašnjenje, površina i skalar.
Simbolični znaci su u većini slučajeva slikoviti*, po obliku slični
objektima koje predstavljaju. Njima se na popularan način izražava
* Zato neki autori ovaj metod kartograf isanj a nazivaju „m etodom slikovi-
tih znakova” , što nema dovoljno osnova, jer se kod ovog metoda kartografi -
sanja prim enjuju i druga izražajna sredstva.
Tematske karte i geografski atlasi
419
tematski sadržaj na raznim privrednim i turističkim kartama koje su
namenjene širokom krugu korisnika. Industrijski objekti se često
prikazuju simboličnim crtežom glavnog proizvoda (npr. traktora,
automobila, bicikla i si.). Na poljoprivrednoj karti mogu biti prika-
zane vrste agrikultura na nekom području crtežima u vidu snopa
žita, klipa kukuruza, plodova voća i si. Na lovno-turističkim kartama
crtežom ptica, životinja ili njihovih glava označavaju se područja
na kojima žive vrste ptica i životinja. Takođe, na turističkim kar-
tama se raznim crtežima prikazuju aerodromi, pristaništa, kampovi,
plaže, planinarski domovi, smučarski Aereniitd. •
Brojčano-slovne oznake mogu se ponekad primeniti kao simboli
za predstavljanje usamljenih objekata na sitnorazmernim kartama.
Boje kao izražajno sredstvo kod ovog metoda se ne primenjuju
samostalno, već se korišćeni znaci štampaju u raznim bojama.
Neposredno objašnjenje primenjuje se za prikazivanje kvantita-
tivnih karakteristika samo u vidu brojeva, kombinovano sa drugim
izražajnim sredstvima. Isticanje značaja objekta veličinom slova ili
brojeva je otežano, često i nemoguće, pa se olakšava smeštanjem
slova ili brojeva u neki prost geometrijski lik (krug, kvadrat, itd.).
I površina znaka kao pokazatelj može odražavati neku kvantita-
tivnu karakteristiku objekta.
Najtačnije izražajno sredstvo za prikazivanje kvantitativnih ka-
rakteristika objekta je skalar koji se konstruiše na površini znaka
objekta. Za~“njegovu konstrukciju treba definisati matematičku za-
visnost između dužine skalara i površine znaka. Ta zavisnost je
prosta i odgovara opštoj zavisnosti između povrišne bilo kojeg geo-
metrijskog lika i dužine jednog njegovog merljivog elementa. Dužina
skalara l računa se po formuli:
gde je A — količinski pokazatelj objekta, К — broj jedinica ko-
ličinskog pokazatelja objekta koji uslovno odgovara površini od
1 mm2 na karti.
Po istoj formuli računaju se i ordinate grafika koji se konstruiše
u vanokvirnom sadržaju karte i omogućava očitavanje količinskih
pokazatelja objekta.
Kao skalar može biti usvojena bilo koja merljiva veličina znaka
(npr. kod truugla bilo koja strana ili visina). 4
 Tematske karte i geografski atlasi
Racetin Filip 421

U praksi se obično za istovrsne objekte različitih kvantitativnih

karakteristika primenjuju znaci istog oblika, a različitih dimenzija.
Likovi su geometrijski slični, te je dovoljno za svaki objekat sraču-
nati samo jednu linijsku veličinu • — npr. prečnik kruga, stranu
kvadrata, visinu trougla i si. Time se postiže apsolutna proporcio-
nalnost znakova. Ovaj se način međutim ne može uvek dosledno
primeniti jer su ponekad razlike između najmanjih i najvećih po-
kazatelja suviše velike. Tada se primenjuje uslovna proporcional-
nost, kod koje odnos između minimalne i maksimalne dimenzije ne
odgovara stvarnom odnosu veličine objekta, već je uslovan. I kod
apsolutne i uslovne proporcionalnosti primenjena skala može biti
neprekidna ili stepenasta.

8.1.5.5. Metod kartodijagrarna

Dijagram korišćen za prikaz tematskog sadržaja naziva se kartodi-

jagram. Suština metoda kartodij agrarna sastoji se u tome što se
karakteristika relativno većeg dela teritorije na karti usred sređuje
u jednoj tački (obično u geometrijskom centru) u koju se polaže
težište kartodij agrarna. Dakle, primenjuje se princip ,,od površine
ka tački” .

Kartodij agrarni mogu imati oblik različitih dijagramnih znakova,

izrađenih u nekom linearnom (stubac), površinskom (kvadrat, krug),
ili zapreminskom odnosu (kocka, lopta).
Struktura pojave prikazuje se strukturnim dijagramima koji se
dobiju deljenjem dijagramnih znakova. Naročito su pogodni struk-
turni kružni kartodij agrarni, kod kojih su kružni sektori propor-
cionalni sastavnim elementima pojave i različito se oboje ili šrafiraju
radi boljeg međusobnog izdvajanja. Strukturni kartodij agrarni uspe-
šno se kombinuju s običnim na istoj tematskoj karti. Ponekada
se dijagramni znaci zamenjuju grupama znakova manjih dimenzija.
Najjednostavniji za upoređivanje su linearni kartodij agrarni, ali
oni nisu ekonomični jer zauzimaju na karti velike površine. Površin-
ski kartodij agrarni zauzimaju manju, a zapreminski najmanju po-
vršinu, ali je njihovo upoređivanje teže jer su razlike manje uočljive.
Kartodij agrarni najčešće prikazuju podatke statističkog karaktera,
dakle kvantitativne karakteristike. Stvarno rasprostranjenje pojave
unutar teritorijalnih jedinica se ne može prikazati kartodij agrarnima.
To je nedostatak ovog metoda kartograf isanj a. Suštinska osobenost
metoda je u tome što pojava koja se kartografiše ne mora biti ne-
prekidna. Po tome ovaj metod podseća na metod areala, s tom razli-
kom što prikazuje kvantitativne karakteristike.
Za prikazivanje kvantitativnih karakteristika dijagrama mogu se
primeniti sledeća izražajna sredstva: .._skala.r,površina^ p neposredno
objašnjenje.
U slučaju primene zapreminskih dijagrama dužina skalara l za
konstrukciju računa se po formuli:
з
gde je A — količinski pokazatelj objekta, К — broj jedinica koli-
činskog pokazatelja koji uslovno odgovara površini od 1 mm2.
Metod kartodij agrarna, zbog sličnosti, neki autori svrstavaju u
metod znakova.
 E.acetin Filip
8.1.5.6. Metod kartograma
Kartogramima se na tematskim kartama prikazuju razni statistički
odnosi i to primenom različitih boja i šrafura. Metod kartograma
je predodređen prvenstveno za prikazivanje relativnih kvantitativ-
nih karakteristika pojava koje se rasprostiru po celoj teritoriji.
Imenitelj matematičkog odnosa je najčešće tzv. elementarna povr-
šina na kojoj se kvantitativni pokazatelji smatraju približno jedna-
kim. Na taj način može se na karti prikazati, npr., prinos agrikul-
turnih biljaka u metričkim centama po hektaru ili gustina naselje-
nosti izražena brojem ljudi na km2 površine itd. Samo u nekim
slučajevima imenitelj odnosa je veći broj jedinica objekta na ele-
mentarnoj površini (npr. broj predstavnika jedne narodnosti u od-
nosu na bmj stanovnika koji žive na datoj površini).
Suština metoda kartograma je u tome da površine sa većim rela-
tivnim kvantitativnim pokazateljima imaju na karti veće zatam-
njenje. Pri tome se iskorišćavaju statistički podaci.
U okviru ovog metoda kartograf isanj a razlikuju se obični i nepre-
kidni kartogrami.
Tematske karte i geografski atlasi
Običan kartogram je pogodan za prikazivanje isključivo kvanti-
tativnih karakteristika. Kao izražaj no ~sredst vo primenjuje se boja,
odnosno njena zasićenost, sa ograničenim brojem intervala u stepe-
nastoj skali, kao i granične linije. Ovaj se metod teško kombinuje
sa drugim metodama kartograf isanj a. Metrička svojstva su mu rela-
tivno mala, a očiglednost velika.
Metod neprekidnih kartograma, pored kvantitativnih, jednovre-
meno može da prikaže i kvalitativne karakteristike pod uslovom
da se kvantitativne karakteristike svih vidova kvalitativno, različi-
tih pojava-prikažu po istim pokazateljima. Zbog"toga~ neprekidni
kartogram spada u univerzalne metode kartograf isanj a, što omo-
gućuje najširu primenu naročito kod sastavljanja karata sa poljopri-
vrednom tematikom. Granične linije su obavezno izražajno sredstvo.
Boje se ne primenjuju kao samostalno izražajno sredstvo, ali se
razni znaci ili šrafure mogu dati u izabranim bojama. Kao osnovno
izražajno sredstvo za prikazivanje kvantitativnih karakteristika po-
jave primenjuje se prividni skalar koji pretpostavlja sistematski
raspored znakova. Prividni skalar je rastojanje između susednih
 Tematske karte i geogrđfski atlasi
Racetin Filip 425

Dakle, posle određivanja koeficijenta K, svakoj vrednosti poka-

zatelja A odgovaraće potpuno određena vrednost l. Kvantitativne
karakteristike prikazuju se na ovaj način po neprekidnoj skali, pa
otuda i naziv metoda.

8.1.5.7. Metod vektora

Metod vektora se primenjuje za kartografisanje pojava kad kretanje

nije arterijskog karaktera, nego je reč о kretanju neke mase na
većem području ili celoj teritoriji kartiranja (npr. strujanje morskih
ili vazdušnih masa).

SI. 8.12. Prim er karte izrađene m etodom neprekidnog kar-

tograma. 4

znakova ili linija šrafure i zavisi od relativnog kvantitativnog po-

kazatelja. Da bi uvećanje broja znakova na jedinicu površine bilo
srazmerno uvećanju kvantitativnog pokazatelja (što stvara utisak
proporcionalnog zatamnjenja površine na karti), rastojanje između
znakova ili linija šrafure računa se po formuli:

gde je Z — dužina prividnog vektora, К — koeficijent koji obez-

beđuje optimalan broj znakova (linija šrafure) na jedinicu površine
karte, A — relativni kvantitativni pokazatelj pojave koja se karto-
grafiše (npr. kod prinosa od 60 metričkih centi po hektaru, A = 60).

Koeficijent К se računa po najvećem pokazatelju A i minimal-

nom rastojanju među znacima koje želimo dobiti. Npr., ako se usvoji
minimalno'rastojanje među znacima 5 mm i maksimalni urod 100
metričkih centi po hektaru, to će, na osnovu gornje formule, biti

K = l2-A = 25 •100 = 2 500

tada će za urod od 60 me/ha biti 1= 6,5 mm, za urod od 50 mc/ha

biće 1= 7,1 mm itd.
 Tematske karte i geografski atlasi
Racetin Filip
Ч ------

Ovaj metod spada u univerzalne, jer se pored kvantitativnih, mogu

prikazati i kvalitativne karakteristike.
Kvantitativne karakteristike pojave prikazuju se potpuno. To se
postiže dužinom vektora i dopunskim konstrukcijama na njemu.
Pored vektora, kao izražajno sredstvo može se koristiti neposredno
objašnjenje, skalar i broj elementarnih znakova na vektoru.

Metod vektora pruža mogućnost prikazivanja i nekih kvalitativ-

nih karakteristika, kao što su, npr., pravac i smer kretanja u odnosu
na strane sveta ili relativno otklanjanje linije u napadnoj tački
vektora u odnosu na neki pravac. Pored toga, bojom ili crtežom
vektora mogu biti prikazane neke dopunske kvalitativne karakteri-
stike (npr. tople i hladne morske struje i si.). Kvalitativna izražajna
sredstva vektorskog metoda kartograf isanj a veoma su različita i
omogućuju da se jednovremeno kartografiše nekoliko pojava na
jednoj karti.
Metod vektora je osnovni metod za kartografisanje procesa u
određenim tačkama, tj. za prikazivanje karakteristika dinamičkih
pojava. On je pogodan i za prikazivanje karakteristika kretanja
masa u trodimenzionalnom prostoru, što je osobito značajno kod
prikazivanja dinamike atmosfere i hidrosfere.

8.1.5.8. Metod izolinija

Metod izolinija se primenjuje za prikazivanje kvantitativnih karak-

teristika pojava koje se neprekidno rasprostiru po celoj teritoriji
kartiranja. Izolinije su linije jednakih kvantitativnih vrednosti ili
intenziteta neke pojave, pa se suština metoda sastoji u određivanju
položaja tačaka, odnosno linija sa unapred određenom, obično okru-
glom vrednošću pojave. Ti položaji se određuju interpolacijom, pri Osnovno izražajno sredstvo za prikazivanje kvantitativnih karak-
čemu se koristi potreban broj tačaka sa poznatim kvantitativnim teristika je skalar, a pomoćno boja kojom se bojadiše zona između
vrednostima. izolinija obično po principu „ što je veća vrednost kvantitativnog
pokazatelja-= - tim tamnije” . x-
Metod izolinija je najpogodniji za prikazivanje fizičko-geografskih
pojava na tematskim kartama (npr. na hipsometrijskim, gravime- Radi povećavanja očigiednosti, izolinije različitih pojava se štam-
trijskim, klimatskim, hidrološkim i drugim). Čine se pokušaji da se paju različitim bojama i crtaju različitim crtežima, ali praktično
izolinije primene i za kartografisanje pojava ekonomskog karaktera na jednoj karti nije moguće iskoristiti više od dva do tri sistema
na ekonomskim kartama. izolinija.
Ovaj metod pruža mogućnost da se prikaže i hronologija događaja Izolinije, s obzirom na svoje značenje, imaju različita imena, kao:
primenom krivih linija koje povezuju tačke jednovremenosti zbi-
— izobare — linije jednakih atmosferskih pritisaka,
vanja događaja — izohrona.
 Tematske karte i geografski atlasi 429
Racetin Filip

— izobate — linije jednakih dubina, nost, remeti proporcionalno zatamnjenje površine i otežava brojanje
— izob ite — linije jednakih sleganja terena, tačaka.
— izogeoterme — linije jednakih godišnjih temperatura,
— izogone — linije jednakih magnetnih deklinacija,
— izodiname — linije jednakog intenziteta Zemljinog magne-
tizma,
— izokline — linije jednakih magnetnih inklinacija,
— izonefe — linije jednake oblačnosti,
— izoplete — linije jednake gustine ili vrednosti raspodele nekog
elementa,
— izosgiste — linije jednake jačine zemljotresa, _____
— izoterme — linije jednakih temperatura,
— izohigre — linije jednake vlažnosti,
— izohijete — linije jednakih godišnjih atmosferskih taloga,
— izohipse — linije jednakih apsolutnih visina, itd.

8.1.5.9. Metod tačaka

Metod tačaka se primenjuje za prikazivanje apsolutnih kvantitativ-

nih karakteristika pojava koje se mogu rasprostirati na celoj ili samo
na nekim delovima teritorije kartiranja. Suština metoda sastoji se
u tome što se na povrišni rasprostiranja pojave raspoređuju tačke
jednake veličine čiji je broj proporcionalan intenzitetu pojave. Svaka
tačka predstavlja jednak broj jedinica pojave koji se naziva ,,težina”
8.2. Geografski atlasi
tačke. Kad se, npr., prikazuje raspored useva, voćnjaka, ili vino-
grada metpdomjiačaka, svaka tačka predstavlja određenJhroj hektara
Geografski atlasi su zbirke geografskih karata koje po sadržaju,
površine.
nameni, redakcijskim rešenjima i sredstvima ostvarenja čine jedin-
Opšti sud о intenzitetu pojave na raznim delovima teritorije može stvene celine. Sve atlasne karte kao delovi atlasa moraju biti među-
se doneti na osnovu gustine tačaka, a kvantitativni podaci mogu se sobno sadržajno sravnjene, uzajamno dopunjene i usaglašene. Atla-
dobiti brojanjem tačaka na određenom delu teritorije i množenjem sne karte su objedinjene opštom zamisli, formatom listova, jedinstve-
sa „težinom” tačke. Metod tačaka poseduje svojstvo očigiednosti nim kartografskim ključem, bojama i jednakom savremenošću
i metričnosti. Zbog tih osobina i zbog jednostavnosti, primenjuje podataka. Izrada atlasnih karata počiva na jedinstvenim redakcij-
se veoma mnogo, naročito kod izrade ekonomskih karata. skim postavkama u pogledu odabiranja sadržaja, kao i karaktera
i stepena kartografskog generalisanja sadržaja.
Najodgovorniji zadatak je izbor „težine” tačaka, pri kojoj se one
neće na karti spajati i pri kojoj će se prelazi dobro osećati.

Boja kao izražajno sredstvo može se iskoristiti za prikazivanje 8.2.1. Vrste geografskih atlasa
kvalitativnih karakteristika.
Atlasi se svrstavaju u grupe po sledećim osnovama:
Nedostatak metoda tačaka je mala mogućnost kombinovanja sa
— po teritorijalnom zahvatu,
drugim metodima, jer se kod svake kombinacije smanjuje očigled-
 Racetin Filip
— po sadržaju i
— po nameni
8.2.1.1. Klasificiran je po teritorijalnom zahvatu
S obzirom na zahvat teritorije koju prikazuju, atlasi mogu biti:
atlasi sveta, nacionalni i atlasi oblasti.
Atlasi sveta obuhvataju celu Zemlju. U njima se nalaze karte
cele Zemljine lopte, a mogu da sadrže i karte pojedinih delova
Zemljine lopte, npr. karte polulopte, celih kontinenata, delova kon-
tinenata, pojedinih zemalja i njihovih delova.
Nacionalni atlasi sadrže karte država na koje se odnose i karte
njihovih delova. U njima može biti sadržana i jedna ili nekoliko
karata sveta koje pregledno prikazuju položaj države i njenu po-
vezanost s drugim državama.
Atlasi oblasti sadrže karte delova država na koje se odnose. U
njima može biti sadržana i jedna ili nekoliko karata cele države radi
prikazivanja položaja oblasti u državi i njene povezanosti sa drugim
oblastima..
8.2.1.2. Klasificiran je po sadržaju
Po tematici sadržaja, atlasi mogu biti opštegeografski, tematski i
kompleksni.'
Opštegeografski sadrže isključivo opšte geografske karte infor-
mativnog karaktera ili pregledne karte.
Tematski sadrže najčešće usko tematske karte. Namenjeni su
prvenstveno specijalistima. Mogu biti fizičko-geografski (klimatski,
geološki, pedološki, botanički, zoogeografski), zatim politički ili
socijalno-ekonomski (naseljenih mesta, prirodnih bogatstava, ener-
getike, cele privrede, industrije, poljoprivrede, transporta, veza,
istorijski atlasi) i drugih specijalnih namena. Namenjeni su za na-
učne studije^ pza^ potrebe širokog kruga korisnika.
Kompleksni atlasi sadrže opšte geografske i tematske karte. U
njima se odražava uzajamna povezanost i uslovljenost komponenata
geografske sredine. U kompleksnim atlasima fizičke, ekonomske i
političke geografije najočiglednije se izlažu znanja о prirodnim
Tematske karte i geografski atlasi
uslovima, potencijalnim mogućnostima i stepenu iskorišćavanja i о
industriji i poljoprivredi predstavljene teritorije.
8.2.1.3. Klasificiran je po nameni
Po nameni, atlasi mogu biti priručni, školski, putni (turistički), džep-
ni i drugi.
Priručni atlasi su po obimu i sadržaju veoma različiti. Namenjeni
su širokom krugu korisnika i specijalistima koji sa njih uzimaju
informativne podatke različitog karaktera. Tematika takvih atlasa
usmerena je~na svestrano osvetljavanje Zemljine~pbvfsme. Atlasne
karte su obično dosta opterećene podacima kako bi pružile što više
informacija. Priručni su manjeg formata, jer su predodređeni za
korišćenje u kabinetu.
Školski atlasi namenjeni su školama različitog stepena (osnovne,
srednje, više i visoke). Među školskim atlasima izdvajaju se isto-
rijski. Školski atlasi su obično kompleksni, jer sadrže fizičko-geograf-
ske, političke i ekonomske karte. Sadržaj karata školskih atlasa
prilagođava se sadržaju školskog udžbenika.
Putni-(turistički) atlasi pružaju informacije о putevima, benzin-
skim stanicama i servisnim radionicama za opravku automobila.
Sadrže putne, železničke i turističke karte. Obično su malog formata.
Džepni atlasi su namenjeni za pružanje najosnovnijih informacija
u svakodnevnom životu širem krugu korisnika. Format im je mali
i prilagođen za nošenje u džepu. ---------- -- ___
Postoje i drugi atlasi raznih tipova još uže namene.
8.2.2. Specifičnosti izrade atlasa
Izrada geografskog atlasa ima specifičnosti koje proističu iz velikog
obima i složenosti radova, i potrebe za angažovanjem većeg broja
stručnog kadra za redakciju i sastavljanje atlasnih karata.
Zbog kompleksnosti sadržaja, u izradi jednog atlasa učestvuje
veliki broj naučnika i stručnjaka. Iskorišćava se veliki broj kar-
tografskih izvora i podataka koji su rezultat naučnih istraživanja
i rada celih naučnih timova. Mnogi atlasi, osobito tematski i kom-
pleksni, moraju biti rezultat saradnje i zajedničkog rada karto-
grafskih i odgovarajućih tematskih stručnjaka.
 Racetin Filip
Redakcijske poslove oko izrade atlasnih karata obično obavlja gru-
pa redaktora pod rukovodstvom glavnog redaktora atlasa. U fazi
redakcijske pripreme, glavni redaktor, sa ostalim redaktorima, raz-
rađuje opšti program izrade atlasa. U njemu se definiše namena
atlasa, sadržaj i metodološke postavke čije izvršenje obezbeđuje
jedinstvo karata unutar atlasa kao celovitog kartografskog proizvoda.
Utvrđuje se podela teritorije na listove (po kontinentima, morima,
državama, administrativnim jedinicama, rejonima) i njihova kom-
pozicija. Određuje se sistem razmera najpogodnijih za prikazivanje
osnovnog sadržaja karata i sačinjava se spisak svih atlasnih karata
sa njihovim razmerima. Za svaku kartu se usvaja projekcija, de-
finiše gustina geografske mreže i bira osnovni kartografski izvor.
U opštem programu izrade atlasa izlaže se tehnologija sastavljanja,
principi grafičkog i kolornog oformljenja karata i određuje broj
izdavačkih originala, njihov razmer, broj boja, specifičnosti pripre-
me za štampanje i način štampanja karata. Uz opšti program izra-
de atlasa izrađuju se i prilažu razne šeme^ koje karakterišu sadržaj
karata, tehnologiju sastavljačkih i izdavačkih radova i uslovne znake.
Prilažu se i obrasci na kojima je pokazano kako treba vršiti ge-
neralisanje i obrasci grafičkog oformljenja karata.
Za razradu pojedinih delova opšteg programa atlasa, sem karto-
grafskih stručnjaka, uključuju se i specijalisti za određene naučne
discipline iz okvira tematike atlasnih karata. Npr. kada se radi о
pomorskom atlasu, uključuju se specijalisti pomorci (navigatori,
hidrografi, okeanografi i drugi) koji znanjem i iskustvom mogu do-
prineti uspešnoj razradi opšteg programa izrade atlasa.
Uporedo s opštim programom izrade atlasa, sastavlja se projekt
(maketa) kompozicije atlasa koji sadrži projekte svih atlasnih ka-
rata. Projekt kompozicije atlasa odgovara maketi knjige. Zbog toga
je u proizvodnji prihvaćen j_zraz maketa kompozicije atlasa, umesto
projekt kompozicije atlasa i analogno tome maketa kompozicije
karte, umesto projekt kompozicije karte. Po pravilu, makete kom-
pozicije atlasnih karata izrađuju se na istom formatu hartije, u istoj
projekciji i u istom razmeru kao buduće karte. Na maketi se za
svaku kartu iscrtava kartografska mreža i opšte konture teritorije,
nekoliko reka, obalna crta, glavna naselja, raspoređuje se vanokvirni
sadržaj, legenda i umetnute karte. Sve makete kompozicije karata
ulaze u sastav makete kompozicije atlasa.
Tematske karte i geografski atlasi
Na osnovu opšteg programa izrade atlasa i makete kompozicije
atlasa razrađuju se redakcijski planovi atlasnih karata.
U jednom atlasu mogu biti karte krupnog razmera za teritorije
koje su interesantne sa stanovišta namene atlasa i uporedo s njima,
karte sitnog razmera za teritorije koje su manje važne za korisnika
ili su manje izučene. Razlike u razmerima atlasnih karata bez
sumnje otežavaju upoređivanje njihovog sadržaja. Zato se, radi
udobnijeg korišćenja, nastoji da se održi deljivost razmera koja olak-
šava prelazak s jedne karte na drugu.
Budući da se u atlas uključuju karte koje obuhvataju teritorije
različite veličine i oblika, za njihovo konstruisanje ne mogu se pri-
meniti iste projekcije. Međutim, treba težiti da se za karte istog
tipa primenjuju iste projekcije.
U atlas se obično uključuju i katalozi ili popisi (indeksi) geograf-
skih naziv-ar-nas'eljenih mesta pomoću kojih se oni laka- pronalaze
na atlasnim kartama, kao i informativni podaci о površini i broju
stanovnika država i većih naseljenih mesta, о površini većih jezera,
dužini većih reka itd.
Izrada atlasa je veoma odgovoran posao koji nameće specijalnu
organizaciju za ispunjavanje postavljenih uslova, prvenstveno u po-
gledu usaglašenosti atlasnih karata na preklopima ili sastavima.
L IT E R A T U R A
БАШ Ј1А ВИ Н В. А . и В О Й Н О В А В. В .: Редакционная подготовка с п р а в о ч ­
н ы х о б щ ег е о гр а ф и ч ес к и х атласов. М осква 1957.
B E L T R A M К .: R e p r o d u k t iv n a g r a fič k a u m etnos t. Beograd 1952.
B O Ž IĆ D. i K A Z I J A I.: Iz r a d a sp e cija lnih karata. Beograd 1959.
ЧЕ РД АН Ц ЕВ Г. H .: С п е ц и а л ь н ы е карт ы С С С Р . М осква 1957.
ЕГ О Р О В А ILJVL: Т о п о гр а ф и ч е с к о е ч е р ч е н и е : -Москва- 495-2. ч
ФИЛИППОВ Ю . В .: О ред акт иров ан ии г е ог р а ф и ч е с к и х атласов. Москва
1950.
ГА Р А Е В С К А Я Л. С.: Ред а кт иров ан ие мелко м асш т аб ны х карт и атласов.
М осква 1962.
ГУР Е В ИЧ И. В .: Неко т оры е во п р о с ы т ехн ического реда кт ир ован ия карт
и атласов. М осква 1953.
M O N K H O U SE F. J.: and W IL K IN S O N Н . R .: M a p s a n d D ia gra m s. London
1952.
Н А З А Р О В В. H .: Мет оды и изоб ра зит ельн ы е средства в карт ографии. М о -
сква 1962.
Н И КИ Ш О В М. И .: Опыт разработ ки к о м п л е к с н ы х общ есел ъс ко хозяй ст вен ­
н ы х карт С С С Р . М осква 1957.
N IK O L IĆ М . S.: N a c io n a ln i atlasi i n jih o v a sad ržin a . Beograd 1959.
 Racetin Filip

П Р Е О Б Р А Ж Е Н С К И Й А . И .: Э к о н о м и ч е с к а я карт о гр аф ия. М осква 1953.

9
R A IS Z Е .: G en e ra l C ar to g ra p h y. N ew Y o rk 1948.
R A IS Z E .: P rin cip le s of C a rt og ra p h y. N ew Y o rk 1962.
СА ЛИ Щ ЕВ К . А .: О с н о в ы карт оведения. М о ск ва 1959.
СА ЛИ Щ ЕВ К . А . при участии Сухова В. И. и Ф илип ова Ю . В .: Сост авле­
н ие и редакт иро ван ие карт. М осква 1957.
T J A B IN R .: O p št a i p r a k t ič n a ka rto g ra fija . Beograd 1949.
В О Л К О В H. М .: С ост ав ление и р еда кт ирова ние карт. М оскв а 1961.
RELJEFNI MODELI
Ж И В Д. И .: И з опыта работы над с п е ц и а л ьн ы м и картами С С С Р д ля вузов.
М осква 1954. I RELJEFNE KARTE

Autor: Racetin Filip

9. RELJEFNI M ODELI I RELJEFNE KAR TE

Pored opštegeografskih karata na kojima je reljef Zemljine povr-

šine predstavljen uslovno, u dve dimenzije, postoje i trodimenzio-
nalni prikazi reljefa Zemljine površine. To su reljefni modeli i reljefne
karte. Trodimenzionalno prikazivanje reljefa predstavlja najočigled-
niji metod. Posmatrač vidi reljefne oblike slično prirodnom izgledu,
oseća dubinu ne samo zbog senki koje oni bacaju, već i zbog ste-
reoskopskog efekta koji nastaje kod binokularnog posmatranja tela.

9.1. Reljefni modeli

Pod reljefnim modelom podrazumeva se model dela Zemljine povr-

šine na kome su predstavljeni reljefni oblici u minijaturi, trodimen-
zionalno, slično njihovom izgledu u prirodi. Reljefni modeli su po
kvalitetu Г п а т е т veoma različiti. Cenjeni su kao očigledno nastavno
sredstvo kod izučavanja geografije, geomorfologije i čitanja karata.
U vojsci se primenjuju za obuku i studiju područja u toku prip-
reme raznih borbenih zadataka. U kartografskoj proizvodnji, gde
se i stvaraju, služe kao matrice u serijskoj proizvodnji reljefnih
karata ili kao foto-modeli kod foto-mehaničkog metoda senčenja
reljefa.
Različiti metodi izrade reljefnih modela obezbeđuju različitu
tačnost modela. Metodi izrade uglavnom se svrstavaju u približne
koji daju prostije reljefne modele, i metode koji daju preciznije
reljefne modele.
♦

9.1.1. Izrada prostijih modela

Prostiji reljefni modeli mogu biti bez visinske osnove ili s njom.
Izrada reljefnih modela bez visinske osnove poznata je još od dav-

Racetin Filip
nina. Najčešće se izrađuju od peska ili gline. Služe uglavnom za obuku
u čitanju karata i za razumevanje reljefnih oblika. Modelisanje se
izvodi ručno,odoka. Privremenog su karaktera. Prostiji modeli sa
visinskom osnovom su trajnijeg karaktera. Izrađuju se na dasci na
kojoj su iscrtane izohi-pse ili na koju je nalep]jena karfaTsa izohip-
sama. Karakteristične tačke i linije reljefa materijalizuju se verti-
kalno pobodenim štapićima, ekserima ili komadima deblje žice čije
dužine odgovaraju visinama tačaka i visinskom razmeru modela ili
se materijalizuju pomoću vertikalnih profila. Na osnovu materijali-
zovanih karakterističnih visinskih tačaka i linija reljefa popunjava
se model pogodnim materijalom, npr., peskom pomešanim s glinom
ili cementom, gipsom, plastelinom, gitom, kuvanom hartijom i tut-
kalom (papir-maše), mešavinom strugotine, gipsa i tutkala itd. Povr-
šina se modelira odoka pomoću alata za modeliranje, pri čemu se
posmatra karta s izohipsama.
SI. 9.1. Prostiji reljefni m odel s visinskom osnovom od
eksera zabijenih u dasku. U z model je kom plet m etalnih
cevi pom oću kojih se određuje visina eksera nad daskom.
Modei je popunjen strugotinom preko koje je sloj gipsa.
SI. 9.2. Osnova za izradu reljefnog modela po v erti-
kalnim linijam a.
Reljefni modeli i reljefne karte 439
9.1.2. Izrada preciznijih modela
Izrada preciznijih reljefnih modela zasniva se na izohipsama. Proces
je delimično ili potpuno mehanizovan. S obzirom na stepen mehani-
zacije i automatizacije, načelno se metodi izrade svrstavaju u grupu
sa manjim i u grupu sa većim stepenom mehanizacije i automatiza-
cije. U prvu grupu spadaju indirektni metodi kod kojih se finalni
model izrađuje ručnim modelisanjem na osnovu posrednog, tzv.
stepenastog modela. U drugu spadaju novi, moderni metodi direktne
mašinske izrade i potpuno obrađenog reljefnog modela po uzdužnim
profilima terena. Oni su još u eksperimentalnoj fazi, ali imaju
dobru perspektivu.
U sadašnjoj praksi, u procesu izrade preciznijeg reljefnog modela,
najpre se izrađuje stepenasti reljefni model koji služi kao osnova za
ručno modelisanje.
9.1.2.1. Izbor visinskog razmera
Pre izrade stepenastog modela potrebno je da se odredi visinski
razmer, jer od njega zavisi mogućnost merenja i izražajnost reljefa
na modelu i reljefnoj karti. Izbor najpogodnijeg visinskog razmera
modela svodi se na iznalaženje najpovoljnijeg odnosa između hori-
zontalnog i visinskog razmera.
Kod topografskih modela koji su namenjeni potrebama merenja,
taj odnos je 1: 1. Jedinstvenost razmera celog modela omogućava
merenja na njemu, ali na takvom modelu reljef nije dovoljno izra-
žajan. ч
Kod modela koji nisu namenjeni za merenje već za posmatranje,
izražaj nost reljefa je najvažnija. Ona se postiže samo primenom tzv.
visinskog povećanja. To povećanje je, u stvari, broj koji pokazuje
koliko su puta visine na modelu povećane. Izbor visinskog povećanja
nije jednostavan. Visinsko povećanje zavisi od razmera modela,
njegove namene i karaktera reljefa. Načelno se kod modela sitnijeg
razmera, zatim kod modela područja sa manjim relativnim nadvi-
šavanjima (ravničarski i brežuljkasti tereni) primenjuju veća visin-
ska povećanja. Ipak, u svakom slučaju to zavisi i od namene mo-
dela. Zato ove faktore treba razmatrati kompleksno kod donošenja
odluke о visinskom povećanju na modelu. Ono može biti konstantno

Racetin Filip
ili promenljivo. Kod modelaTsaTkonstantnim povećanjem konstantan
je visinski razmer. Na sitnorazmernim modelima i uopšte na mode-
lima koji zahvataju područja različitih tipova terena sa velikim visin-
skim nadvišavanjima, nije moguće primeniti konstantno visinsko
povećanje za više i niže predele. Naime, ako se primeni veće visinsko
povećanje, dobro će se izraziti niski reljefni oblici, ali će visoke pla-
nine i vrhovi poprimiti oblik neprirodno izduženih šiljaka. Ako se
primeni manje visinsko povećanje, dobro će se prikazati planinski
predeli, ali reljef u nižim područjima neće imati dovoljnu izražaj-
nost. Iz toga sledi zaključak da je najpogodnije da se kod takvih
modela primeni tzv. promenljivo visinsko povećanje. Kod promen-
ljivog visinskog povećanja promenljiv je i visinski razmer modela,
1500 _Bez visinskog
500- ; povećanja
1000
Visinsko p
5 pu
Visinsko p
8 pu
SI. 9.3. Profil reljefnog modela sa raznim slučajevim a visinskog povećanja.
Na si. a) nema visinskog povećanja, pa reljef nije dovoljno izrazit. Na si. b)
visine su povećane 8 puta, pa je suviše izdužen i neprirodan. Na si. c) p rim e-
njen je prom enljiv visinski razmer, pa je reljef izrazit i prirodan.
Reljefni modeli i reljefne karte
ali se dobije izražaj ni j i i prirodniji reljef. U tom slučaju se promena
visinskog povećanja vezuje za visinske zone. Primena promenljivog
visinskog povećanja omogućava da se dobro izrazi reljef--.različitih
visinskih zona. Niže visinske zone imaju veće povećanje od viših.
Taj princip je donekle primenjen na modelu Reljefne karte SFRJ
1 : 750 000, izdanja VGI, na kome je visinsko povećanje do 500 m
nadmorske visine 7 puta, a preko 500 m visine — 5 puta. Na sitnoraz-
mernim modelima najbolje je primeniti jednoliko promenljivo vi-
sinsko povećanje.
9.1.2.2. Izrada stepenastog modela
Za izradu stepenastog reljefnog modela razvijeni su ručni i meha-
nički metodi. Ručno se izrađuju stepenasti modeli kao pozitivi od
kartoni ili sličnih pločastih materijala (šper-ploče, lesonita i si.),
čija debljina zavisi od usvojenog visinskog razmera. Najniža izo-
hipsa se najpre prenese na osnovicu modela koja se obično sastoji
od daske ili šper-ploče. Zatim se prenese i na prvi karton (šper-ploču,
lesonit) na kome se istovremeno isprekidanim linijama naznači i sle-
deća izohipsa. Rezbarskom testericom (vlasaticom) reže se po prvoj
izohipsi i tako dobije prvi sloj koji se sa donje strane namaže tutka-
lom, upasuje na osnovicu po prvoj izohopsi i učvrsti. Na isti način
se na drugi karton prenese druga i treća izohipsa, reže po drugoj
izohipsi, tutkališe sa donje strane, upasuje na prvi karton i učvrsti.
Tako se nadograđuju slojevi do najvišeg vrha.
Ručna izrada stepenastog modela na današnjem stepenu razvoja
nije ekonomična jer zahteva mnogo vremena, produktivnost rada
je relativno niska, a tačnost je u odnosu na druge metode manja.

Racetin Filip
Radi ubrzavanja postupka razvijen je metod mehaničke izrade
stepenastog reljefnog modela. 1925. godine Karl Venšov (Wenschow),
vajar iz Minhena, konstruisao je prvu mašinu čiji se princip zadržao
sve do danas. Mašina se sastoji od pantograf-glodalice sa dva radna
stola. Obično je jedan radni sto pantograf-glodalice u vertikalnom
pravcu nepomičan, a drugi se može pomerati (dizati i spuštati). Na
jednom kraju pantograf-glodalice nalazi se igla vodilja, a na dru-
gom kraju glodalica. Na nepomičan radni sto stavlja se crtež re-
ljefa predstavljen izohipsama po kojima se kreće igla vodilja, a na
pomični radni sto kompaktni ili slojeviti blok u kome glodalica
izrezuje stepenasti model.
Pre II svetskog rata stepenasti modeli su u nekim evropskim zem-
ljama rađeni mašinski, od gipsa, metodom Venšova. Po tom metodu
se kompaktni gipsani blok potrebne debljine, izliven u drvenom ramu
na ravnom postolju, postavlja na pomični, a karta s izohipsama na
nepomični radni sto pantograf-glodalice. Po izohipsi najveće visin-
ske vrednosti vodi se igla vodilja pantograf-glodalice, a na drugom
kraju tanka rotirajuća burgija istovremeno užlebljuje gornju izo-
hipsu u gipsanom bloku. Sloj gipsa van žleba izohipse uklanja se
pomoću rotirajućeg kružnog noža koji se učvršćuje na mesto bur-
gije. Na isti način urezuju se i sledeće niže izohipse i uklanja sloj
Reljefni modeli i reljefne Karte
gipsa van njih. Rezultat je stepenasti model-pozitiv. Ovaj postupak
je poznat pod imenom ,,nemački metod izrade stepenastog reljefnog
modela” .
U SAD je istovremeno primenjivan metod metaloplastike koji je
1928. godine predložio Džon Brand (John J. Bround). Stepenasti model
se oblikuje od ploče jako rastegljivog lima pomoću Brandovog relje-
fografa s automatskim pulsirajućim čekićem za udubljivanje reljefnih
oblika u'metalnoj ploči. Metod metaloplastike je našao veliku primenu
u periodu od 1944. do 1947. godine. 1947. godine metod metalopla-
stike je u SAD zamenjen novim koji je savršeniji i od njega i od
nemačkog metoda. Umesto gipsanog primenjen je slojeviti blok od
plastičnih listova, međusobno slepljenih riesušivim lepkom. Debljina
pojedinih plastičnih listova u bloku odgovara ekviđistanciji, odnosno
izabranom visinskom razmeru a njihov broj naj većem relativnom nad-
višavanju. Usecanje izohipsa počinje od najniže izohipse. Nakon pro-
secanja plastičnog lista glodalicom po celoj izohipsi, unutrašnji deo
se lako skida rukom. Za vođenje igle, umesto karte sa izohipsama
koristi se metalna ploča sa užljebljenim izohipsama.koje se.dobijaju
kopirno-nagrizajućim postupkom. U udubljenja izohipsa utiskuje se
crvena boja koju igla prilikom vođenja istiskuje. Po tome se razlikuju
obrađene izohipse od ostalih. Igla vodilja pantograf-glodalice vodi se
kroz udubljenja sigurnije i preciznije nego po karti. Time je znatno
ubrzana izrada i povećana tačnost modela u odnosu na metod Ven-
šova. Rezultat je stepenasti model-negativ, pa se od njega za obliko-
vanje lije gipsani stepenasti model-pozitiv.
Opisani američki metod sa malim modifikacijama primenjuje se i
u Vojnogeografskom institutu JNA, š tim što.usecanje izohipsa poči-
nje od vrha, pa je rezultat stepenasti model-pozitiv na kome se
direktno vrši oblikovanje.
U CSSR se za izradu stepenastog modela koristi slojeviti blok od
tankih ploča plastelina koje se izrađuju na običnoj dvocilindričnoj
mašini za razvijanje testa. Njihova debljina odgovara usvojenoj
ekviđistancij i. Obično se u bloku redaju naizmenično ploče od plavog
i crvenog plastelina. Da se ne bi međusobno slepile, naprašuju se
talkom ili premazuju firnajsom. Da bi se sprečilo pomeranje ploča,
u toku izrade modela, slojevi se učvršćuju tankim iglama. Proreziva-
nje se obavlja pantograf-glodalicom, počevši od najniže izohipse.
Deo plastelina obuhvaćen izohipsom ručno se odstranjuje. Tako se
 Racetin Filip
SI. 9.6. Deo stepenastog modela — pozitiva sizrađenog u sloievitom bloku
slepljenih listova od plastične mase
postupa redom sve do vrha i dobije se stepenasti model-negativ. Za
oblikovanje se od njega lije gipsani stepenasti model-pozitiv.
U novije vreme nastojanja su usmerena na potpuno automatizo-
vanje postupka, tj. na isključivanje ručnog prorezivanja izohipsa.
U SAD se razvija automatizacija fotoelektričnog i fotohemijskog
metoda izrade stepenastog reljefnog modela.
Elektronski postupak izrade stepenastih reljefnih modela, poznat
pod imenom „ univak” , bazira na programiranju koje obezbeđuje
automatsko obrađivanje stepenastog modela u bloku od plastičnih
listova.
Kod fotohemijskog metoda izrade stepenastog reljefnog modela
upotrebljava se specijalna fotografska tečnost koja se, posle ekspo-
niranja kroz specijalni negativ izohipsa, stvrdnjava i stvara visin-
ske stepenice.
9.1.2.3. Oblikovanje modela
Stepenasti model-pozitiv (kad se radi stepenasti model-negativ,
onda je njegov gipsani odlivak — pozitiv), bez obzira na to kojim
Reljefni modeli i reljefne karte
je metodom dobiven, dalje se obrađuje, tj. pretvara u tzv. obliko-
vani reljefni model. Stepenice modela se ili popunjavaju pogodnim
materijalom do spoljnih ili zaglađuju do unutrašnjih ivičnih povr-
šina. Za sada se to radi isključivo ručno.
SI. 9.7. a - površina m od ela nakon p op unjavanja
b - površina m o d ela nakon glodanja
Oblikovanje popunjavnjem se obavlja plastelinom, gipsom, me-
šavinom pčelinjeg voska i vazelina ili nekim drugim athezivnim
materijalom. Za rad se koriste ručne alatke — lopatice, lancete, ži-
čane petlje na drškama, šaber-igle i slično. Prilikom završnog
oblikovanja vodi se računa da morfološki oblici zemljišta, kao što
su terase, jaruge, stenjaci, glečeri, uzvišenja i udubljenja, budu
prikazani u granicama visinske tačnosti osnove.
Tačnost izrade stepenastog i oblikovanog modela treba kontroli-
sati, kako ne bi došlo do nesklada između izohipsa i reljefa na modelu
zbog eventualnih grešaka u toku rada na detaljima. Za kontrolu se
obično koriste mehanički uređaji — projektori, pomoću kojih se
projektu ju prethodno izrađeni dijapozitivi izohipsa sa hidrografi-
jom i okvirom. Projektori imaju tzv. kolimaciono sočivo'koje pret-
vara snop divergentnih u snop paralelnih zrakova. Paralelan snop
zrakova pada na dijapozitiv izohipsa i projektu je ih na površinu
modela. Projektovane izohipse treba da budu u skladu sa oblicima
na oblikovanom modelu. Eventualna odstupanja, nastala usled gre-
šaka u dotadašnjem procesu, lako se uočavaju i otklanjaju bilo
srezivanjem viška, bilo dodavanjem manjka na modelu.
U nedostatku projektora izvodi se korektura na osnovu originala
izohipsa, ali taj način kontrole oblikovanog modela daleko zaostaje
iza mehaničke kontrole pomoću projektor^.
Dalja obrada oblikovanog reljefnog modela zavisi od njegove na-
mene. Modeli namenjeni za matrice u procesu izrade reljefnih karata
se glačaju staklenom vunom ili brusnim vodenim papirom nežne

Racetin Filip
gradacije, ali se ne bojadišu. Ukoliko model treba da služi kao foto-
-model radi dobijanja mehaničke senke relj;efa, ravnomerno fee
boji tonovima koji se prilikom snimanja pravilno reflektuju. Za-
visno od efekta koji se želi postići, model se prska svetiosivom bojom
bez sjaja ili tamnijom aluminijumskom bojom.
SI. 9.8. Sema kontrolnog projektora.
(1 — svetlosni izvor, 2 — sočivo,
3 — staklene ploče, 4 —- d ijap o-
— zitiv izohipsa i 5 — model).
Oblikovani modeli, namenjeni za razne svrhe kao očigledna sred-
stva, obavezno se bojadišu, snabdevaju nazivima i geografskim sa-
držajem, te se nazivaju reljefima.
9.1.2.4. Bojadisanje modela
Reljefi se najčešće izrađuju u jednom a rede u dva ili više prime-
raka. Za bojadisanje se obično izrađuju odlivci od gipsa. Površina
modela bojadiše se po principu podražavan ja boja iz prirode. Za
Reljefni modeli i reljefne karte
bojadisanje se upotrebljavaju vodene ili uljane boje. Gipsani modeli
se najbolje bojadišu vodenim bojama koje decenij ama ostaju svetle.
Uljanim bojama nije preporučljivo raditi na gipsanom modelu jer
se posle nekoliko godina počinju ljuštiti. Modeli od plastelina ili gita
bojadišu se isključivo uljanim bojama zbog prirode materijala.
Najpre seTbojad'iše teren u prirodnim nijansama, zatim-'se iscrtava
ostali geografski sadržaj: hidrografija, naseljena mesta, komunika-
cije i vegetacija. Na reljefima se šume. livade i pašnjaci mogu imi-
tirati zeleno obojenom strugotinom ili peskom koji se posipaju preko
lepljive površine. Na krupnorazmernim reljefima mogu se izrezba-
riti minijaturni modeli naselja, kućica, mostova, drveća, vozila itd.
i obojeni nalepiti na svoja mesta na površini modela.
Nazivi se ispisuju neposredno četkicom ili se pripremaju slaga-
njem i u vidu tankih providnih nalepnica lepe providnim lepkom na
površinu modela.
Nakon bojadisanja i sušenja, površina reljefa se premazuje ili
prska bezbojnim lakom radi zaštite i pogodnijeg održavanja.
Reljefi su ipak glomazni, teški i skupi, pa ih sve više potiskuju
reljefne karte koje se serijski izradujirmrvećem~broju-primeraka.
Za razliku od reljefa one su jeftine, lake i praktične za korišćenje.
9.2. Reljefne karte
Kombinacijom reljefnog modela i reprodukovane ravne karte izra-
đuje se poseban tip karte — reljefna karta na kojoj je reljef pred-
stavljen u tri dimenzije.
9.2.1. Namena
Reljefne karte imaju široku primenu. Namenjene su za brzo i lako
čitanje reljefnih oblika. S obzirom na njihovu trodimenzionalnost
svaki korisnik se na njih brzo navikne. Prostorno~pređst'avljen, re-
ljef omogućava bolje sagledavanje i čitanje ostalog sadržaja karte.
Reljefne karte su uz reljefe najbolje očigledno nastavno sredstvo.
Služe i kao foto-model za izradu tzv. anaglifnih karata.

Racetin Filip
9.2.2. Izrada
R eljefne karte su počeli da izrađuju Nem ci posle I svetskog rata, a zatim se
veština izrade prenela u Francusku, Italiju, Jugoslaviju i neke druge zemlje.
Ondašnji, nemački postupak bitno se razlikuje od sadašnjeg postupka izrade
reljefnih karata. Od oblikovanog gipsanog modela izlivali su negativ, a p o-
zitiv-m atricu od magnezitnog cementa. Preko negativ-m a trice polagali su li-
cem okrenutim nadole list ravne karte, odštampane u ofšet-m ašini na speci-
jalnoj rastegljivoj hartiji. Nakon uk lapanja lista po temenima okvira nanosili
su sloj asfaltne smole, pomešane sa drvenom strugotinom, debljine oko 1 cm,
preko koga su postavljali pozitiv-m atricu i sve zajedno stavljali u specijalnu
presu, gde je pod velikim pritiskom presovano. Hartija se pod pritiskom ra-
stezala i poprimala formu matrice. K ra jn ji rezultat je bila reljefna karta, n a -
lepljena preko površine modela od asfaltne smole i strugotine. T ak ve reljef-
ne karte su bile nepraktične, teške za pakovanje i prenos.
K valitativan skok u izradi reljefnih karata učinili su Am erikanci kad su
1944. godine počeli primenjivati listove od plastične mase koji se i danas
prim enjuju.
Posle iKsvefslrog rata serijska izrada reljefnih karata od "plastičnih listova
razvila se i u drugim državam a, m eđu kojima prednjači ČSSR. R eljefne karte
u našoj zemlji izrađuje Vojnogeografski institut.
Proizvodni ciklus izrade originala i serijskog umnožavanja re-
ljefnih karata u osnovi je isti u svim zemljama koje ih proizvode
i sastoji se iz sledećih faza:
— redakcijsko-pripremnih i sastavljačko-izdavačkih radova,
— štampanja geografskog sadržaja reljefne karte na plastičnim
listovima,
— izrade reljefnog modela i radnih matrica za oblikovanje re-
ljefnih karata, i
— termovakuumskog oblikovanja reljefnih karata.
Razlike se javljaju samo u tehnici izvršenja radova i u materijalu
koji se koristi.
Donedavno su za izradu reljefnih karata korišćeni izdavački ori-
ginali ravnih karata. Danas je već prihvaćeno stanovište da je za
reljefne karte neophodno izrađivati posebne originale geografskog
sadržaja, jer iziskuju specifična redakcijska rešenja. О tim speci-
fičnostima mora se voditi računa od redakcijsko-pripremnih radova
pa sve do termovakuumskog oblikovanja karte.
Specifična redakcijska rešenja nalaze odraza počev od izbora ekvi-
distancije ili visinske skale, preko izbora osnovnog kartografskog
izvora i određivanja kriterija generalisanja do modificiranja nekih
uslovnih znakova i lociranja naziva i brojki.
Reljefni modeli i reljefne karte
Poželjno je za osnovni kartografski izvor izabrati kartu krupnijeg
razmera da bi se za izradu reljefnog modela koristio veći broj
izohipsa.
Nazivi i brojevi se na reljefnim kartama raspoređuju uzimajući
u obzir treću dimenziju karte i istezanje plastičnog lista kod termo-
vakuumskog oblikovanja karte. Nazivi planina i vrhova i kote nei-
menovanih vrhova, raspoređuju se na južnim padinama, tj. na stra-
ni okrenutoj posmatračevom oku. Isto tako i nazive drugih eleme-
nata treba rasporediti na pogodna mesta, okrenuta oku posmatrača,
uzimajući pri tome u obzir i deformaciju plastičnog lista koja na-
staje oblikovanjem reljefne karte. Najviše se deformišu površine sa
najvećim nagibima, jer na tim mestima dolazi do najvećeg istezanja.
Da bi se izbegla takva mesta, nakon izrade modela se probno oblikuje
plastični list sa nazivima i određuju veličine maksimalnih istezanja.
Previše deformisani nazivi se pomeraju na pogodnija mesta. Ako
se kritična mesta ne mogu izbeći, lepe se tako formirani nazivi
koji će tek posle istezanja poprimiti prihvatljiv oblik. Na savremenim
reljefnim kartama izbegava se štampanje linija kartografske mreže,
je r . se deformišu za vreme termovakuumskog oblikovanja karte.
Takve linije osobito nisu poželjne na reljefnim kartama koje se
sastoje od više listova, jer nastaju razmimoilaženja tih linija na sa-
stavima listova prilikom njihovog sastavljanja u celine.
Za štampanje sadržaja reljefnih karata upotrebljavaju se belo
pigmentirani kruti neprovidni plastični listovi iz grupe termoplasta
koji imaju svojstvo da prilikom zagrejavanja do određene tempe-
rature omekšaju i poprime željeni oblik koji zadrže i posle hlađenja.
Za sada se za štampanje koriste plastični listovi polivinilhlorida
(mesara polimerizani PVC koji se u trgovini javljaju pod imenima:
astralon, astrafoil, vinilit, sikoprint, ekalon, viniproz, fatroid, fat-
rokart i domaći juvidur) ili listovi polistirola. Štampajuće površine
plastičnih listova treba da se pre štampanja osposobe za ravnomerno
primanje boje.
Štampa se na ofset-presama, ravnim ofsei-mašmama ilf jednoboj-
nim rotacionim ofset-mašinama. Štamparske forme su na cinkanim
ili bimetalnim pločama. Za štampanje se koriste specijalne ili ofset-
-štamparske boje uz dodatak odgovarajućih sušila.
Za termovakuumsko oblikovanje reljefne karte priprema se pot-
reban broj pozitiv ili negativ-matrica (zavisno od toga da li će se
oblikovati pozitiv ili negativ-postupkom) koje služe kao radne mat-
 Racetin Filip Reljefni modeli i reljefne karte 451

rice za ceo tiraž reljefne karte. Prethodno se na reljefnom modelu Sve navedene termovakuumske mašine rade na principu pret­
izrađuju tzv. kosine na vanokvirnom prostoru koje imaju ulogu da hodnog zagrejavanja plastičnog lista koji se zatim pomoću vakuuma
otklone defekte, ukoliko nastanu kod uzvišenja koje preseca unut- oblikuje i ventilatorom hladi. Posle hlađenja karta zadržava reljefni
rašnji okvir karte pri termovakuumskom oblikovanju karte. Kosine oblik.
takođe olakšavaju naknadno sastavljanje višelisnih karata. Osim
toga, vanokvirne površine se mogu oblikovati u raznim formama
spoljnih okvira bilo radi estetskog izgleda ili kombinovano za potrebe
korišćenja kao zidne karte.

Završeni odlivak negativ ili pozitiv-matrice osposobi se za vakuu-

misanje nadaj "načfn što se bušilicom naprave sitne bušotine kroz koje
se za vreme termovakuumskog oblikovanja karte izvlači vazduh.
Njihov raspored na modelu nije šablonski. Najviše ih treba da
bude na mestima najvećih razlika između površine ravnog lista
karte i dubine modela — u udubljenjima i dolinama, a manje po
stranama uzvišenja.

U principu, primenjuju se dva postupka termovakuumskog obli-

kovanja reljefnih karata — negativ-postupak (oblikuje se sa model-
-negativa) i pozitiv-postupak (oblikuje se sa model-pozitiva). Prvi
se postupak primenjuje za ravničarski i brežuljkasti reljef, kad je
najvažnije prikazati pravilno forme dolina, a drugi za planinski i
visokoplaninski reljef. Različit rezultat pozitiv i negativ-postupka
oblikovanja karte u osnovi je uslovljen kvalitativnim svojstvima
plastičnih listova, odnosno njihovom nepotpunom prilagođavanju
SI. 9.9. U niverza lna m ašina „C om e t m eteo r” , za
oblicima r^dne matrice. U novije vreme je razrađen kombinovani term ovaku u m sk o o b lik o v a n je re lje fn ih karata,
am e ričk e p roiz vod n je.
postupak koji objedinjuje ova dva. Reljefne karte se u tom slučaju
oblikuju pomoću matrice (model-negativ) i patrice (model-pozitiv).
Maksim alni formati mašina za oblikovanje omogućuju da se izrade
Za termovakuumsko oblikovanje reljefnih karata upotrebljavaju se reljefne karte čije soi dimenzije veće od formata ofset-presa ili ofset-
ručne, poluautomatske i automatske termovakuumske mašine. -mašina. Zato se takve karte štampaju u listovima koji se pre obli­
kovanja međusobno spajaju pomoću aparata za elektrozavarivanje.
Ručna mašina za termovakuumsko oblikovanje reljefnih karata
Šavovi na karti nisu primetni posle zavarivanja. Tako spojeni li­
ima nepomičan sto na koji se postavlja radna matrica i grejač za
stovi u jednu cel’inu termovakuumski se oblikuju odjednom.
zagrevanje plastičnog lista i ventilator za hlađenje. Grejač se ručno
dovodi nad radnu matricu s plastičnim listom i ručno se sklanja Termovakuumsko oblikovanje se sastoji iz tri etape:
nakon oblikovanja. 1) Karta odštampana na plastičnom listu postavlja se na specijalni
ram nad matricom, pa se posle upasivanja koje je mehaničko, učvrš­
Poluautomatske mašine imaju grejač koji je nepokretan i dva
ćuje posebnim okvirom.
kalupa koji se nalaze na tračnicama i dovode po njima ispod grejača. 2) Plastični list se zagrejava grejačen v uključuje- se-kompresor
Automatske termovakuumske mašine obavljaju sve radnje nakon koji izvlači vazduh između lista i matrice te on naleže na njenu
pritiska na dugme. površinu i poprima oblik reljefa.

Racetin Filip
3) Oblikovana reljefna karta se hladi pomoću ventilatora.
Radi tačnog upasivanja sadržaja karte sa reljefnim oblicima mo­
dela, za vreme štampanja tiraža otiskuje se u nekoliko primeraka
na providnim plastičnim listovima koji se prvi termovakuumski obli­
kuju i prema kojima se podešavaju indeksi za upasivanje.
Oblinovane reljefne karte prskaju se zaštitnim slojem providnog
laka. Karte se, zavisno od namene, snabdevaju letvicama ( k a o z i d n e
k a r t e ) ili se učvršćuju u drvene ramove. Razrađen je i način form i­
ranja reljefnog rama. Takvi ram ovi nisu lošiji od drvenih, ne ugi­
baju se, dovoljno su stabilni i čvrsti. Form iraju se na slobodnom i
nešto povećanom margo-prostoru i oblikuju istovremeno sa obliko­
vanjem karte.
Treba pomenuti da se listovi višelisne reljefne karte mogu među­
sobno povezivati u celinu i posle termovakuumskog oblikovanja. Za
spajanje listova koriste se odgovarajući sintetički lepkovi ili se spa­
jaju pomoću uređaja za visokofrekventno elektrozavarivanje.
Serijska proizvodnja reljefnih karata na plastičnim listovima do
danas je dostigla prilično visok nivo. Međutim, mogućnosti daljeg
razvoja još nisu iscrpene, te se čine novi napori i traže još bolja
rešenja.
9.3. Ostali metodi dobij an ja reljefnog modela .
9.3.1. G rafičko d o čarav an je r e lje fn e ka rte
Reljefna karta se u novije vreme može i grafički dočarati. Trođi-
menzionalnost reljefne karte se grafički dočarava na isti način kao
i dubina slike na plastičnim razglednicama. Postupak je sasvim
jednostavan.
Za štampanje ili kopiranje geografskog sadržaja karte koriste se
glatki, jako providni plastični listovi, i to za svaku kartu toliko
plastičnih listova koliko na njoj ima izohipsa. Na svakom plastičnom
listu štampa se ili kopira samo po jedna izohipsa i sadržaj u inter­
valu sledeće. Prethodno se sadržaj raščlanjuje po intervalima
između izohipsa. Štampa se u ofset-prcsi sa metalnih ploča. Umesto
štampanja sadržaj se može neposredno kopirati na providne plas­
tične listove. Nikakvog rezanja po izohipsama nema.
Reljefni modeli i reljefne karte
Tako priprem ljeni providni plastični listovi sa sadržajem jedno­
stavno se postavljaju jedan na drugi redom, od najniže izohipse do
najviše, i međusobno lepe providnim sintetičkim lepkom. K ra jn ji
rezultat je čvrst providni blok od plastičnih listova u kome je re­
ljefna karta grafički dočarana sa celokupnim svojim sadržajem. Ovaj
metod je osobito prihvaćen u rudarstvu i geologiji.
9.3.2. A n a g lifn e karte
Anaglifna karta je poseban tip ravne ( d v o d i m e n z i o n a l n e ) dvobojne
karte koja posmatranjem kroz stereoskopske naočare dočarava ana-
glifni stereoskopski model. Princip izrade anaglifne karte, bazira na
zakonu suptraktivnog mešanja boja. Suptraktivni anaglifni metod
dobijanja stereoskopskog modela pronašao je V. Rolman ( W . R o l l -
m a n ) 1853. godine. Pre i za vreme I I svetskog rata anaglifne karte
najviše su štampane u Ita liji i Nemačkoj, a posle I I rata, i druge
tehnički razvijene zemlje izrađuju anaglifne karte, namenjene uglav­
nom za nastavne svrhe i kao zamena reljefnih karata.
Osnova za izradu anaglifne karte je reljefna karta sa celokupnim
geografskim sadržajem (uključujući obavezno izohipse). Reljefna
karta se radi izrade anaglifne snima reprodukcionim foto-aparatom.
Reljefna karta se za snimanje postavlja na ekran i osveti java dobrim
zenitnim osvetljenjem. Fotografski se snima iz dva položaja ( s a
k r a j e v a o s n o v i c e ) , pri čemu se ne pomera objektiv, nego reljefna
karta na ekranu.
Posle snimanja sadržaj se kopira na metalne ploče, sa kojih se
otiskuje sadržaj na belu hartiju, najčešće leva slika crvenom, a
desna zelenom bojom, a rede obrnuto. U nekim zemljama, umesto
zelene boje, primenjuje se plava.
Slike sadržaja se štampaju u istom odnosu koji su imale prilikom
snimanja, tj. sa određenim preklapanjem koje zavisi od dužine osno­
vice snimanja.
Anaglifna karta se posmatra kroz stereoskopske naočare koje imaju
stakla istih boja kao i štampani sadržaj anaglifne karte. Dakle, jedno
staklo naočara je crveno, a drugo zeleno ( ili p la v o ) . Naočare su sa­
stavni deo anaglifne karte, jer se bez njih ona ne može koristiti.
Naime, anaglifna karta, posmatrana golim okom, podseća na štam­
parsku makulaturu. Posmatranjem te karte kroz stereoskopske

Bacetin Filip
naočare — pod uslovom da su pravilno postavljene — stiče se utisak
trodimenzionalrrosti reljefapAj-. dobije se anaglifni stereoskopski mo­
del terena. Pogrešno okretanje naočara prouzrokuje pojavu pseuđoe-
fekta, tj. dobij a se utisak obrnute plastičnosti, jer se uzvišenja vide
kao udubljenja i obratno.
Anaglifna karta se posmatra kroz naočare sa udaljenosti od 25
do 100 cm na što se oči lako akomodiraju. Interesantno je pome-
nuti da anaglifni model može posmatrati i lice koje je neosetljivo
na boje, jer se ovde vrši optičko mešanje boja. Naziv suptraktivni
metod je došao otuda što kod njega dolazi do oduzimanja — elim i­
nacije boja. Naočari su ustvari filtri za boje- kroz crveni filta r se
ne vidi crvena, a kroz zeleni zelena boja.
Radi razumevanja pretpostavimo da je tačka M na reljefnoj karti
snimljena sa krajeva jedne osnovice i odštampana na beloj hartiji,
u prvom položaju crvenom bojom kao tačka m , a u drugom zelenom
bojom kaa, Packa j n , . Posmatrajmo te tačke pomoću cnveno-zelenih
naočara tako da je ispod levog oka crveni filtar, a ispod desnog
oka zeleni.
SI. 9.10. A n glifn i način d o b ija n ja stereoskop sk og
modela.
Levim okom kroz crveni filtar tačka m 1 vidi se kao crna, mada je
štampana zelenom bojom na beloj h artiji. Istovremeno, površina
bele hartije gledana levim okom kroz crveni filtar, vidi se kao crvena.
Reljefni modeli i reljefne karte
Crvena tačka m na njoj utapa se u to crvenilo, te nije vidljiva
levim okom.
Na isti način desnim okom kroz zeleni filtar će se videti samo
tačka m u vidu crne tačke na zelenoj osnovi.
U krajnjem rezultatu, gledajući kroz naočari istovremeno sa oba
oka, sliva ju se tačke m i m 1 u crnu tačku M u prostoru, a crvena i
zelena osnova vidi se kao bela. Na isti način prostorno se vide sve
tačke koje su odštampane crvenom i zelenom bojom na beloj hartiji.
Pozitivna osobina anaglifnih karata jeste mogućnost posmatranja
slika većih formata i istovremeno posmatranje anaglifnog stereo-
skopskog modela od više ljudi.
LITERATURA
BE LTRAM K . : R e p r o d u k t iv n a g ra fič k a umetnost. Beograd 1952.
FING ER : Iz ra d a relj efn ih ka ra ta u D R N e m a č k o j (prevod). 1964.
IM H OF E.: K a r t o g r a p h i s c h e Ge l an de d a rstellun g. Berlin 1965.
IV OVIĆ М .: Iz r a d a relje fn ih m o d e la i re lje fnih karata, d i p l o m sk i rad. Beograd
1963.
K ELN AR B.: N o v i p o stu p c i kod se r ij s k og u m nož ava nja pl a s tič n ih m ap a
(prevod). Praha 1963.
КОЈ1ДАЕВ П. К .: Пл ас т ич ес ко е и з о б р а ж ен и е р ел ьеф а на картах. Москва
1956.
ПРАВ ДА ЯН.: Произво дст в о р е л ь е ф н и х карт в Ч е хо с л ов а к ии . Москва 1964.
RA IS Z Е.: Ge n e ra l C a rt o g r ap h y. New York 1948.
R.AISZ E.: P r in c ip le s of C ar t o g ra p h y . New York 1962.
UROŠEVIĆ К. V .: K a k o se p r a v e reljefi. Beograd 1946.
 KARTOGRAFSKA
RAČUNANJA
I KONSTRUKCIJE

A u t o r : P e te rc a M ir o s la v
10. K A R T O G R A FS KA R A ČU N AN JA I KONSTRUKCIJE

10.1. Kartografska računanja

10.1.1. O p šta na čela k arto g ra f sk ih ra ču n a n ja

Računske operacije pomoću kojih se na osnovu već izvedenih for­

mula neke projekcije dobiju elementi za njenu geometrijsku kon­
strukciju, nazivaju se kartografskim računanjem. Ova računanja
su neophodna kod rešavanja konkretnih zadataka u kartografskoj
praksi. Konačan cilj računanja su najčešće pravougle koordinate
presečnih tačaka koorđinatnih lin ija u sistemu geografskih koordi­
nata određene gustine, a često i dobijanje pokazatelja koji karak-
terišu deformacije projekcije.
Računanje treba tako organizovati da se cilj postigne za što
kraće vreme i da se rezultati daju u preglednom obliku sa dovolj­
nom tačnošću: p r e k o m e r n a i n e d o v o l j n a t oč no s t, s a u j e d n a k o j m e r i
n e d o p u s t i v e . Ako želimo, npr. da izračunamo podatke sa pet tačnih
decimalnih mesta, biće potrebno utrošiti više vremena nego da se
zadovoljimo sa tri mesta. Po pravilu, računa se pomoću računskih
mašina, koristeći se tablicama prirodnih vrednosti trigonometrijskih
i drugih veličina. Izuzetak čini računanje veličina tipa U a, gde je
stepenski izložitelj mali, pa je potrebno koristiti se logaritamskim
tablicama.

Pravougle koordinate tačaka koje služe kao osnova za konstruk­

ciju kartografske mreže, odnosno za nanošenje elemenata sadržaja
karte, treba obezbediti sa tačnošću do 0,01 cm ( v e l i č i n a k o o r d i n a t a
u r a z m e r u k a r t e ) . Im ajući u vidu gomilanje grešaka u procesu raču­
nanja, obično se u dobijenim vrednostima zadržava decimal obezbe-
đenja, što znači da sama računanja treba izvoditi sa tačnošću od
0,001 do 0,002 cm. Ako se za proveru proračunatih vrednosti prime-
n'juje metoda razlika ili se međutačke dobiju interpolacijom, moraju
se obezbeditmtri decimalna mesta.
 Kartografska računanja i konstrukcije
Peterca Miroslav

sa 2, 3, 4, itd. moguće izbeći gomilanje velike apsolutne greške re­

Kod karata vrlo sitnih razmera, vrednosti p, х, у najčešće ne zultata. Ovde je takođe neophodna uporedna kontrola računanja,
prelaze 100 cm, pa se vrednosti daju sa pet značajnih cifara, npr. je r neprimećena greška u jednoj od konstantnih veličina projekcije
p= 78,345 cm. Saglasno tome treba i trigonometrijske veličine uzi­
može prouzrokovati preračunavanje svih tačaka mreže.
mati iz tablica sa pet značajnih cifara, npr. sin б = 0,26 781, a u
vrednostipia uglova zadržavaju se cele sekunde. U .slueaju da ve li­ Svakom računanju mora uslediti kontrola. Zbog toga se može
čina traženih koordinata prelazi 100 cm (npr. cc= 134,785 cm), oba­ raditi ili „ i z d v e r u k e ” , tj. dvojica računaju nezavisno jedan od dru­
vezna je primena šestoznačnih trigonometrijskih tablica, a u vred- gog, ili se kontrolna računanja izvode po izmenjenim formulama ili
nostima uglova se zadržavaju desete delove sekunde. pomoću dva metoda: sa prirodnim i logaritamskim vrednostima
veličina. U mnogim slučajevima, naročito kada rastojanja između
Koristeći se logaritamskim tablicama, isključujući krajne vred­
koordinatnih lin ija ne prelaze 2— 5°, pravilnost izračunatih koordi­
nosti uglova ( b l i s k i h 0° i l i 90°), orijentirno se za nalaženje ugla sa
nata je moguće proveriti po njihovim razlikama.
odgovarajućom tačnošću mogu koristiti tablice sa sledećim brojem
tabličnih mesta: P ri obrazovanju razlika treba jednoobrazno oduzimati prethodne
vrednosti od sledećih, vodeći računa о znaku. Ponekad se već prve,
Greške Logaritm i a češće druge razlike vrlo malo međusobno razlikuju ili imaju
od 1' do 0', 3 4 mesta ravnomeran hod, što ukazuje da se u vrednostima koordinata nisu
od 0'Д do 0', 03 5 mesta potkrale prevelike slučajne greške. Ova kontrola, međutim, ne otkri­
od 0",5 do 0",2 6 mesta va prisustvo sistematskih grešaka.
od 0",05 do 0",02 7 mesta
od 0",005 do 0",002 8 mesta Primer. Konusna projekcija. Kontrola izračunatih apscisa duž paralele <p= 44°

Razmotrimo nekoliko tipičnih slučajeva računanja kod projekcija i Q- —\ ) 0° 2° 4° 6° 8° 10°

koje se u praksi često primenjuju.
Apscise
18,810 18,834 18,903 19,018 19,177 19,383
Često je potrebno izračunati pravougle koordinate po formulama Хст
tipa ;r = pcos8 i y = psin8. Prve razlike
+ 24 + 69 + 115 + 150 + 206
r
Ukupno odstupanje položaja tačke zavisi od grešaka po koordinat-
Druge razlike
nim osama А х i A у. Greške po koordinatnim osama zavise od + 45 +4 6 - + -441 +47.
r —
greške Аб ugla б i greške Ap radij us vektora p. Ako dozvoljeno
linijsko odstupanje usled greške Аб obeležimo sa A s i pretpostavima Druge razlike su gotovo konstantne. Slučajne greške rezultata ne prelaze
da ono iznosi 0,002 cm, greška ugla б može dostići do ±•(0 ,0 0 1 — 0 , 0 0 2 + ) cm.

Аб„ p"- 0,002 _ 400

Sam način promena u vrednostima razlika pomaže pronalaženju
slučajnih grešaka u računanju. Usled greške su promenjene samo one
Ako je Pmax=100cm, to će Д б ~4". Ako je u vrednosti radijusa p razlike koje su raspoređene između dijagonala od pogrešnog ( il i
takođe dopustiva greška A p= 0,002 cm, sumarno odstupanje pre- p o g r e š n i h ) broja. Najviše su promenjene one razlike koje leže sup­

sečne tačke lieće~ prelaziti “07003 —0,004 cm, što je još dopustivo.
P ri radu sa formulama tipa x = C \ , б = аХ i slično, u kojima
se računa preko jednakih intervala po dužini, moraju se polazne
vrednosti у i б izračunati sa jednim ili dva decimala obezbeđenja.
U tom slučaju je pri postepenom umnožavanju polazne vrednosti
rotno od pogrešnih brojeva. Ako su, međutim, pogrešne jedna od
krajnjih vrednosti funkcija, konstatovanje greške je neizvodljivo.
Ako bi u našem prim eru za vrednost X —X° = 4° umesto 18,903, po­
grešno stajala vrednost 18,908 — hod razlika bi bio naglo pore­
mećen.
 Kartografska računanja i konstrukcije 46 ^
Peterca Miroslav

(1) Iz m e đ u у, х i p, б
~ -
y = p COS б
x '— p sin б <1CU>
х crn :
;
P= К X 2+ у 2
r
К + * (10.2)
б = агс tg у
f "

(2) I z m e đ u X, р i ф, X. Veza se uspostavlja rešenjem pravouglog

Ako su koordinate jedne tačke pogrešne za A f = z jedinica po- sfernog trougla P A T
slednjeg znaka, u drugim razlikama će se pojaviti odstupanja do sin T] = cos ф sin X n
—2s i do + 2 £ jedinica, u trećim do —З г i + 3 £, u četvrtim do
ctg X= ctg <pcos X
—4 e i do + 6 £ jedinica itd.
sin ©= cos ti sin X .j л
Ako su koordinate dveju susednih tačaka pogrešne za +1 i — 1 < *• (Ю.4)
tg л = tg т) sec X
poslednjeg znaka (g r e š k e s u s e d n i h v r e d n o s t i i m a j u r a z l i č i t p r e d z n a k ),
u hodu drugih razlika se javlja ju odstupanja do ±3 jedinice. Kada
se pri računanju zadržavaju h iljadi ti delovi santimetra, anala odstu­
panja u hodu drugih razlika su potpuno dopustiva. A li ako koordi­
nate susednih tačaka sadrže greške od + (0,002 —0,003) cm koje su
inače dozvoljene, kolebanja drugih razlika mogu porasti do 12— 18
jedinica, što čini kontrolu po razlikama nedovoljno pouzdanom.

Umesto višekratnog ponavljanja jednotipskog računanja po izvor­

Т(Ф ,^
nim formulama, često je svrsishodno pribeći korišćenju n o m o g r a m a
konstruisanih na osnovu izvornih formula.
(3) Iz m e đ u z, a i <р, X. Veza se uspostavlja rešenjem kosouglog
sfernog trougla Z 0P T
10.1.2. O p e ra c ije sa k o o r d in a ta m a raznih s ist e m a
cos z = sin ф snvp0+ cos ф cos ф0cos (X0— X)
sin z cos a = sin ф cos ф0—cos ф sin ф0 cos (X0—X) (10.5)
U kartografskoj praksi se koriste razni sistemi koordinata u ravni
sin a sin z = cos ф sin ((k0—X)
i prostoru. Većina zadataka se rešava baš uspostavljanjem funkcio­
nalnih veza između koordinata u ravni i sfernih, odnosno sferoidal- S obzirom na čestu primenu prelaska iz sistema geografskih u
nih koordinata. Zavisno od vrste projektovanja, treba rešiti osnovne .sistem polarnih sfernih koordinata, kao i zbog nekih specifičnosti
funkcije ;r-■f, (p, X) i y = f о (ф, a ). Te funkcije se ne reša-vaju uvek prilikom tih načunanja, ta veza i praktičan način računanja Obrađeni
direktno već preko posrednih veza, kao npr.: su detaljnije.

z = g t ( срД) p= h 1 (z,a) ,x= i1 (p, б) Kod kosih i poprečnih projekcija, najprostija mreža za projek-
a = g.2 (ф, X) б= h 2 (z, а ) у = u (p, б) tovanje je mreža vertikala i almukantarata koja predstavlja orto-
gonalnu mrežu koordinatnih lin ija u sistemu sfernih polarnih ko­
Zbog rešavanja zadataka ovakve prirode, potrebno je poznavati ordinata, sa polom u tački Z0 (ф0, X 0) i polarnom osom koju čini me­
uzajamne veze koordinata u raznim sistemima. ridijan tačke Z 0.
Između koordinata različitih koordinatnih sistema, najčešće se Karta se najčešće konstruiše na osnovu mreže meridijana i pa­
ralela, pa se kod kosih i poprečnih projekcija javlja potreba pre­
koriste sledeće veze:
 Peterca Miroslav Kartografska računanja г konstrukcije

laska od koordinata jednog u koordinate drugog sistema. Taj za­

datak se sastoji iz dve operacije:
a) određivanja geografskih koordinata <p0 i k0 tačke Z.0 i

b) prelaska od geografskih koordinata cp i X na koordinate kosog

ili poprečnog sistema z i a.

a) O d r e đ i v a n j e g e o g r a f s k i h k o o r d i n a t a p o la (cp.0 k0) sfe rn ih p o la r­

n ih ko ordin ata.

Po suštini, ovo je praktičan zadatak, pri čijem je rešavanju

potrebno poznavati osobine one kose ili poprečne projekcije koja
se u konkretnom slučaju primenjuje. P ri rešavanju zadatka mogu
se javiti fri slučaja: —

1) pol predstavlja centralnu tačku kartirane teritorije čija je

granična lin ija približno kružnog oblika,
2) pol se određuje zavisno od pravca luka velikog kruga koji
prolazi kroz sredinu date teritorije i
3) pol se određuje zavisno od pravca malog kruga koji prolazi
kroz sredinu date teritorije. SI. 1 0 .1 . Drugi slučaj određivanja cp0, X0.

P r v i s l u č a j s e najlakše rešava na nekoj karti. To daje dovoljnu

tačnost s obzirom na to što se prim enjuje na sitnorazmernim kartama. Iz trougla 1P„Z0 određujemo X t) i ф0 po jednačinama
D r u g i s l u č a j se takođe može resiti na karti, znajući pravac ve li­
kog kruga koji prolazi kroz sredinu kartirane teritorije. P ri tom se tg (hn—k«) = cosec ф, ctg u,
( 10 .8 )
zadatak svodi na iznalaženje tačaka preseka velikih krugova uprav­ sm ф0= cos ф1sin щ
nih na dati veliki krug. Izaberu se najmanje dve tačke, tako da
omogućuju dobar presek. Jednačine (10.6), (10.7) i (10.8) su pogodne kako za logaritamsko
Tačnije" koordinate pola—se određuju analitičkim putem na sle- računanje, tako i za rad sa prirodnim vrednostima.
deći način:
T re ć i slučaj se rešava pomoću malog kruga koji prolazi kroz
Po karti, ili iz spiska koordinata trigonom etrijskih tačaka, odrede sredinu kartirane teritorije i č iji se položaj sa dovoljnom tačnošću
se geografske koordinate фь k x i ф2, X 2 dveju tačaka na datom
može odrediti po karti.
velikom krugu (najvećem almukantaratu) A A ' — slika 10.1.
Tačn iji način određivanja koordinata pola je analitički. Zadatak
Iz trougla 1P„2 nađe se ugao ut po jednačini
se svodi na računanje 'ф,0 i k0 na osnovu koordinata ф1; ф2, X.2 i
sin ( X 2 —hj)
tg ux Фз, k3 triju tačaka koje leže na datom malom krugu i čije se vred­
tg ф2 cos фj —sin Фј cos (k2—Х^)
nosti uzim aju sa karte.
Uvodeći pomoćnu funkciju
Na si. 10.2 je K K ' mali krug na kome leže tačke 1, 2, 3.
tg х = tg ф,2 sec (ко —Xt) ( 10 . 6 )
dobije se Iz trouglova 1P„2, 2PK3, 1P„3, na osnovu poznatih jednačina sfer-
tg u x= tg ( X 2 — X x) cos х cosec (cc —фх) (10.7) ne trigonometrije, dobiju se jednačine:
 Kartografska računanja i konstrukcije
Peterca Miroslav
467

Iz trougla 1P«Z0 sledi:

cos-i- (X0—X, — a)
( 10 . 11)
sin — (X 0 — Xj — a)

Ove jednačine određuju vrednost ф0, v

b) Opšte jednačine za prelazak od geografskih ka polarnim

sfernim koordinatama.

Jednačine (10.5) daju vezu između z, a i ф, X pri đatim vredno­

stim a ф0, X0.

Deleći treću jednačinu sa drugom, dobijemo:

SI. 10.2. Treći slučaj određivanja <p0, X0. cos ф sin (X0—X)
sin ф cos ф0—cos ф sin ф0cos (X0— X) V (10.12)
i i Sin — (ф ,-ф 2)
cos z = sin ф sin ф0+ cos ф cos ф0 cos (X0—X)
tg — (« + р> == Ctg — (X2—Xt) ---- h-------
cos ^-(ф ј + сјхЈ Radi udobnijeg računanja, jednačine (10.12) se mogu dovesti na
oblik pogodan za logaritamsko računanje:
, , sin (ф 2 -| ф.,)
Bro jitelj i im enitelj desne strane prve jednačine podelimo sa
tg 2 (p ' V) ctg 2 (X3- X 2) - (10.9) cos ф cos (X0—X), a u drugoj jednačini -stavimo sin ©- ispred zagrade.
COS у ^Ф^ + Ф з) Zatim se u obe jednačine uvede pomoćna funkcija

tg £= tg ф sec (X0—X)
sin - (ф1~ ф 3'1
tg у ( « + Г )= ctg — (Х з - Х Ј z -------- i posle prostog sređivanja se dobije:
COS у (ф! + фз)
tg a = tg (X0—X) cos s •cosec (e —ф0)
Iz gornjih vrednosti se lako dobiju a, (3 i у. cos z —sin ф •cosec e •cos ( e — ф 0)

Iz trouglova 1P„Z() i 2P„Z0 se dobija:

1 U knjizi prof. M. D. Solovjeva „Kartografske projekcije” , izd. 1946. god.,
sin a sin (X0—л Ј daje se i drugi način prelaska od cp, X na z, a, po jednačinama koje su takođe
i dalje pogodne za logaritamska računanja:
sin 3 sin (X0—X2)
1) c tg x = c tg ф-cos (X —X0) 2) cos z = cos у ■ cos Дх
К - hj • /... 1 / /... — , X (сс + 0) (ec- Э) sin у = cos cp • sin (X —X0) ctg а = ctg у ■sin Дх
tg 2 ^ tg 2 - (1 0 .1 0)
п = Ч ^ "2 gde su

Ova jednačina daje vrednost X0. Дх = (х — ф0) pri (X—Х0) <90°; Дх = (180° — х —ф0) pri (X —Х0) > 90°
 Kartografska računanja i konstrukcije 469
468 Peterca Miroslav

10.1.3. Početni meridijan

Primena jednačina (10.5), (10.12) i (10.13) u praksi iziskuje dva
dodatna objašnjenja: Geografski koordinatni sistem mora imati m eridijan od koga se ra­
čunaju geografske dužine. On se naziva početnim ili nultim meri­
1. .Ako se tačka T nalazi istočno od meridijana Z 0 sa vrednošću
dijanom ili, što je najčešće slučaj, nazivom mesta, odnosno opserva­
k0, računa se po datim jednačinama. A ukoliko se tačka T nalazi
torije u kojoj je položaj tog meridijana astronomski određen.
zapadno, treba argument (k0—k) zameniti sa (X —X,0) ;
Uvođenje raznih početnih meridijana ima dugu istoriju. Među­
2. Ako se azimut a uzima kao ugao između meridijana tačke Z 0 narodna geodetska konferencija je 1884. god. u Vašingtonu donela
i vertikala tačke T, računajući u pravcu kretanja satne kazaljke, odluku da se dužine računaju od m eridijana koji prolazi kroz astro­
pri računanju se takođe argument (k0—k) zamenjuje sa (k —-k0). nomsku opservatoriju Grinič (G re e n w ich ) u predgrađu Londona. M e­

Kod poprečnog sistema sfernih koordinata, jednačine (10.12) se đunarodna geodetska i geofizička unija na svojim skupštinama u
uprošćuju stavljanjem ф0= 0: Pragu (1927) i Stokholm u (1930) takođe je preporučila grinički me­
ridijan kao početni. Kod nas se za sva službena kartiranja koristi
tg a = ctg ф•sin (k0—k) grinički početni meridijan. Naša teritorija_-je, međutim, ran ijih go­
(10.14)
cos z = cos ф•cos (k0—к) dina kartirana na osnovu pariškog početnog meridijana.

U kartografskoj praksi se često javlja potreba za prevodom geo­

S h e m a ra ču n an ja za o dr eđ iv a n j e azim u ta cl i ze nitn og ra st oj anja z p om o ću
lo g ar it am s k ih ta blica , po je d n a či n a m a (10,13) grafskih dužina sa jednog početnog m eridijana na drugi. U većini
slučajeva to se jav lja usled potrebe da se karte izrađene sa drugim
Geo gra fsk e koord in ate ta čke Z 0 :cp(,= Д (р
početnim m eridijanima uklope u naš sistem ili obratno, a još češće
I prilikom korišćenja kartografskih izvora za kartiranje strane te­
к,- k3 =
Jednačine
ritorije.

lg tgc? Prevod geografskih dužina sa jednog početnog meridijana na

Ig see (k0—к)
drugi svodi se na algebarsko sabiranje razlika dužina između odgo­
lg tg £
varajućih nultih meridijana. Opšta jednačina glasi:

X T 2= X T 1± А к 1,2 (10.15)
lg tg ( k „ - k )
gde su:
lg COS £
lg cosec ( е - ф 0) Х Т ј — geografska dužina tačke T—u prvom sistemu.^

lg tg a X T2 — geografska dužina tačke T u drugom sistemu

Д X 1,2 — razlika dužina između prvog i drugog sistema

lg sin ф
lg cosec г ~ Znak razlike ЛХ12 zavisi od međusobnog geografskog položaja
lg cos (e —Ф„)
nultih meridijana, kao i od položaja tačke T u odnosu na nulte
lg cos 2 meridijane. On se najlakše odredi po provizornoj skici, vodeći pri
tom računa о istočnim i zapadnim dužinama.

Ф2 U mnogim naslovima iz oblasti geodetske i kartografske literature

date su tablice vrednosti geografskih dužina početnih meridijana,
P r i m e d b a : R a d sa šest log a r it am sk i m est a o be zbeđu je tačnost z i a od 1".
 Kartografska računanja i konstrukcije

470 Peterca Miroslav

1) Računanje odsečaka na strani AB :

svedenih na Grinič. Razlike svedene na Grinič su praktične za ko- AB cm х " ,
.r ^ ie o -X ^ c -r,rm - ............. - в , 582
rišćenje, Je r se danas većina zemalja koristi griničkim meridijanom AB"
х'\=ьт
kao početnim. Znajući te vrednosti, lako je doći do razlika između A B c m ■х'С
ostalih početnih m eridijana (npr. i z m e đ u F e r a i P a r i z a ) . x 2c m = ---------------- =33,852
AB"

O ve vrednosti, međutim, nemaju apsolutni karakter, jer se usled Kontrola: A B cm= X j cm+ x 2 cm= 40,434

primene različitih metoda za određivanje meridijana, usavršava­ 2) Računanje odsečaka na strani CD:
njem mernih instrumenata i slično, dobiju, prirodno, i različiti re­ x " t = x "z\ х" 2 = x " 4; A B "= C D "
zultati. Razlike se ne pojavljuju samo u delovima sekunde, već i u
CD cm - x " x
celim sekundama. Austrijska kartografija je problem resila na taj V 3cm = ----------------------------= 6 , 6 8 9
AB '
način što kod kartografskih radova, zaokružuje vrednosti između
CDcm •x " i
ferskog i griničkog meridijana na cele minute. (Videti ranije naslove: -Лг4 с m := ~ = 3 4 ,4 0 5
O r i j e n t a c i j a e l i p s o i d a , K a r t o g r a f s k i k o n t i n u i t e t , k a o i si. 3.1). Ista AB"

vrednost razlike od 17°40' koristi se i na španskim kartama. Potpuno Kontrola: CDcm= x 3 ст + х 4 Cm= 41,094.

isto zaokruživanje su izvršili Francuzi i Nemci, koristeći se vredno- Na osnovu izračunatih vrednosti, izvrši se grafičko nanošenje odsečaka. Spa-
janjem odsečaka dobije se traženi meridijan.
šću od 2°20' kao razlikom između Griniča i Pariza.

Iz navedenih razloga, za rešavanje konkretnog kartografskog za­
datka nije jDfeporučijiv6“ ~apriori koristiti se bilo kojom tablicom,
bez detaljnog proučavanja numeričke i grafičke dokumentacije. Po ­
nekad i sama studija podataka na kartografskim izvorima može
olakšati rešavanje problema. Učinjena greška može imati fatalne
posledice u vidu diskontinuiteta na prelaznim sektorima.
Za nas je od većeg interesa razlika između griničkog i pariškog
početnog meridijana. Na karte izrađene u podeli sa početnim m eri­
dijanom od Pariza, nanošene su vrednosti meridijana po G riniču
sa razlikom od 2°20'13",98. Toj vrednosti odgovara razlika Fero— G ri­
nič od 17° 39' 46", 02.
P rim e r. Na listu D U B R O V N IK razm era 1:200 000, p olie da rska pr o jek cija , p o -
četni m eridija n od Pariza, konstruisati ceo m eridija n od G riniča.
i.v ;иг ud P. , i (i” ;иг
Dužina strana: А В СШ= 40,434
CDcm = 41,094
Е^А G — Е^ЛР + Д Xg
= 15°30Ч 2Э20'14"
Хлс, = 17в50'14"
^BG = 18°50'14
18" od G. Celi m er id ija n od Grin iča ima vre dn ost 18°.
10.1.4. Primena numeričke analize
U matematičkoj kartografiji sve češće se primenjuje metod nume­
ričke analize koji u mnogim kartografskim računanjima ubrzava
dobij anje rezultata. Prim ena numeričke analize u ovoj oblasti osno­
vana je teoretskim radovima N. A. Urm ajeva, izdatim krajem
1940. god. U njegovoj monografiji ,,Istraživanja po m atematičkoj
kartografiji” , jedna glava sadrži originalni m aterijal na tu temu.
Za razliku od klasičnog načina računanja tačaka kartografske
mreže po formulama koje vezuju polazne i konačne koordinate (npr.
rešen oblik funkcije x = f (cp, k) i potpuno određuju projekciju, u
ovom slučaju projekciju određuju tablice koordinata čvornih tačaka
mreže. Ove vrednosti omogućuju dobij anje koordinata dopunskih
tačaka mreže, tj. pogušćavanje mreže i podataka koji karakterišu
deformacije projekcije. Pomoću ovog metoda se takođe može izvršiti
detaljnija podela mreže na kartografskim materijalima, stepenske
ili minutne podele na okvirima karatay kao i niz -k o n t r o l n i h operacija
u samom procesu računanja. Dakle, svi ovi problemi se ne rešavaju
pomoću jednačina projekcije, već na osnovu poznatih vrednosti funk­
cija koje su prethodno izračunate po jednačinama projekcije. U ne­
P
kim slučajevima se te vrednosti mogu dobiti i očitavanjem na već
izrađenim kartografskim m aterijalim a i tada nije ni potrebno znati
izvorne jednačine dotične projekcije. Ako su jednom izračunati po­
daci za neku projekciju, uneti u tablicu koordinata, to pristupajući
izradi novog zadatka u kojem se koristi ista projekcija, ali sa dru­
 Kartografska računanja i konstrukcije
Pete rca Miroslav

Svaka numerička tablica u koju je uneta neka funkcija, npr.

gim prerogativima (u o d n o s u na g u stin u m reže, r a z m er
t r e b n u t a č n o s t , v e l i č i n u i l o k a c i j u t e r i t o r i j e ) , sva računanja se mogu
izvesti bez korišćenja polaznih jednačina projekcije.
Osnova primene numeričkih metoda leži u teoriji interpolacije,
odnosno aproksimaciji funkcije numeričkim redom određene tačnosti.
Numeričku operaciju u kojoj na osnovu tablice čvornih vrednosti
funkcije nalazimo vrednosti funkcije za bilo koju vrednost argu-
menta koji nije direktno dat u tablicama, nazivamo interpolacijom.
k arte , po­
f (х), sastavljena je od redova i kolona. U prvoj-ulaznoj koloni
date su vrednosti argumenta х funkcije f ( х) koje se nižu u pra­
viln im razmacima. U drugoj koloni su odgovarajuće vrednosti funk­
cije f (cc) za dati argument iz prve kolone. U sledeće kolone se
upisuju uzastopne razlike funkcije koje se dobiju algebarskim odu­
zimanjem po principu: sledeća manje prethodna.
Oznake:

Ako se traži vrednost funkcije izvan intervala interpolacije, opera- fo> fu ••• vrednosti funkcije
cija se naziva ekstrapolacijom.
/ y2~ fi —fo'y /з / = Л —f\, •• razlike prvog reda (prve razlike)

/ , 1 = / з/ i/ - / , />2 . / 2
= / 512./, / з/*2 , • razlike drugog
, л "i • ч ч
reda, tj. razlike prvih razl
(druge razlike)
/ 1/2— f j ~ / 0» / з / 2 = / 2 —/ .■ • razlike drugog reda, tj. razlike prvih razlika

U Tablici 10.1 gornji indeksi ( r i m s k i b r o j e v i ) pokazuju red razlike,

a donji ( a r a p s k i b r o j e v i ) značenja argumenta. Tako je f' 3l prva
razlika koja se nalazi u redu х з ј

h = X i +1 — X i . . . . in terval između dve susedne vrednosti argumen­

ta. Xi i

X i < x < X i + 1 .... interval u kome treba naći vrednost funkcije f

(x—xi)
••• deo intervala koji odgovara traženoj vrednosti
argumenta х

Da bismo našli vrednost funkcije za traženi argument, na primer,

za f0,5, (t=0,5), bližoj prethodnoj vrednosti (f0) algebarski se do­
daje proporcionalni deo t prve razlike, što odgovara linijskoj in­
terpolaciji. Veća tačnost se postiže algebarskim dodavanjem dela T2
druge razlike, dela T3 treće razlike itd. Prema tome:

ft = fo + t f + T 2f ' + T 3f " + (10.16)

gde su T 2, T 3, . . . . interpolacioni koeficijenti.

Ovo je opšta struktura svih interpolacionih formula Zavisno od

toga da li se za dobij anje tražene vrednosti uzimaju uspone, središne
ili silazne razlike, koriste se različiti interpolacioni obrasci.

Beselov interpolacioni obrazac

/ * ~ / o + ^ / 1/ 2 + 7 2 ./ i/ 2+ 7 " з / 1 / 2 ~b • - • > (10.1 7 )

 Peterca Miroslav
Kartografska računanja i konstrukcije 475

gde su: Ran ije je rečeno da se pomoću interpolacionih razlika može vrlo
racionalno kontroli sati računanje koordinata. U tu svrhu se koristi
т /(/-1) 1(1-0,5)(1-1) т _ l( l - l ) ( ( + l ) ( l - 2 )
, T, = - U činjenica što je kod svake funkcije koja je razvijena u red sa jednako
6 ' * 24
rastućim ili opadaj ućim vrednostima stepena n, n -ti izvod, odnosno
1(<+1)(1-0,5)(1-1)(1-2) n-te razlike konstantne, a izvodi, odnosno razlike viših redova jed­
Ts= т nake nuli. To se vidi na primeru: f = x 3 — 2 x . S druge strane, ako su

Koriste se razlike raspoređene u redu sa argumentom Ху odnosno f = х3 - 2x

središne razlike. P ri tome se, radi dobijanja vrednosti f \ J itd.
form iraju poluzbirovi bližih vrednosti razlika, to jest j

i!
FT
j>
/
X / r r r

г + р ). л : = I o r ! / :v) - 2 -4
5
-1 1 - 6
-1 6
0 0 0 0
Stir lin g ov interpolacioni obrazac -1 6
1 -1 6
5 6

f«:=:fo + tfo/+ T,2fo,, + T 3fo,,/+ ••••» (10.18) 2 4 12

u 6
3 21 18
35 6
gde su: 4 56
59
24
5 115
i
т = J! т __ _ t2 ( P ~ X) _ ž (fg - l)(P - 4 )
2 2 ’ 3 6 ’ 4 24 ’ б 120
u određenom intevalu razlike n-tog reda konstantne ( il i gotovo
Koriste se razlike koje odgovaraju argumentu x 0, pri čemu su: konsta ntne — zb o g slu č a jn ih greša ka račun an ja), funkcija f može
biti predstavljena polinomom n-tog stepena. Kada se razlike bilo
r 0 = VО / : , /,2+ // ;2: ) м .
О '2 12 kog reda m enjaju gotovo po zakonu aritmetičke progresije, kažemo
da imaju ravnomeran hod. I dalje, ako je konstatovano da razlike
Njutn ov interpolacioni obrazac
imaju ravnomeran hod ili su gotovo konstantno, to -pokazuje da u
j W o- оС д .n / ; + n - (10.19) vrednostima f nema slučajnih grešaka, a takođe nema grešaka u
gde su: računanju razlika. Zbog toga je kontrola ,,po r a z l i k a m a ” jedan od

т _ 1(1-1) т = 1J1- 1) (1 2) т = 1(1— 1) (1 -2)(1 -3) osnovnih načina kontrole računanja.

2 2 ’ 3 6 . ’ 4 24 Ranije smo napomenuli da se ravnomeran hod razlika trećeg, če­
= (/ _ 3 )(f—4) tvrtog ili viših redova može znatno poremetiti usled relativno m alih
120 grešaka u polaznim veličinama, iako su te greške ponekad u okviru
dozvoljenih granica. Usled toga, da bismo omogućili kontrolu „ро
Koriste se uspone ili silazne razlike.
ra z lik a m a ”, često je uputno pri računanju zadržavati jedan ili više
Vrednosti interpolacionih koeficijenata T za sva tri navedena rezervnih decimalnih mesta.
obrasca se obično daju u tablicama, odakle se uzimaju po argumentu t.
Prim er. Za list MVK izračun ate su u L a m b erto vo j ko m fo rm n o j k onu snoj
Odgovarajućim izborom x0 može se uvek podesiti da [ t j < 1. p r o je k ciji sa dv e stan dardne paralele, p ra v o u gle koo rdin ate presečnih tačak a
P r ijtjK 0 ,2 5 je najbolje primemti obrazac Stirlinga, pri 0,25K t К na p arale li cp= 44°, sa interv alom od Д Х=1° od sredn jeg m eridijan a lista. In te r-
К 0,75 obrazac Besela. Njutnov obrazac se koristi kada se ne može p o la c ijo m pogu stiti presečne tačke na in terv a l ДХ = 0С30'. In terp olaciju izvršiti
prim eniti S i B, tj. kada se х nalazi blizu početka ili kraja tablice. po obrascu^Besela. N
 Kartografska računanja i konstrukcije
Peterca Miroslav
477

za x I za у
Obrazuje se interpolaciona shema, u koju se upišu date kourdinate čvornih
tačaka i obrazuju razlike. Interval između dve susedne vrednost datih argu- Oo-lo =\ (f“ + f ") = ~ (0,0 —0,014) = — 0,007 / 1/2 = 9 (1,008 + 1,007)= 1,007
menata iznosi h = l°, dok interval koji odgovara traženoj vrednosti argumenata
iznosi
1" - 2» /з / 2 = — ( —0,014 —0,024) = - 0 ,0 .9 (1,0 07+1,0 07)= 1,007
t = 30' : 60' = 0,5

t ( t - 1) 2° - 3° / 5/г •= — ( - 0,024 —0,038j = — 0,031 Д/ = 1,007

т. 0,125
IV
Razlike reda f , / su tako-m ale da beznačajno utiču na rezultat, pa nisu ni
T 3 = 0, T j = 0,02 3 4
računate.

Računanje koordinata:

ДX 0°30' 1° 30' 2° 30' ДХ 0°30' P30' 2° 30'

/о = јго _Л ,00 0 80,235 160,456 f 0 = v0— 0,000----- 0,504 , 2,015

0,5/ ) 40,1175 40,1105 40,0935 0,5 f\h 0,2520 0.7555 1,2590

-0,125 f y 0,00.9 0,0024 0,0039 —0,125/з }2 —0,1259 -0 ,1 2 5 9 -0 ,1 2 5 9

f=x 40,1184 120,3479 200,5584 /= У 0,1261 1,1336 3,1481

Računanje možemo kontrolisati novim obrazovanjem razlika, uključujući i

izračunate koordinate tačaka:

ДX X Г /" Г ! у Г ; Г
X d o p u n s k e - tra ž e n e tačkt !

1
! о
iо
1
1

■ ,О
40.118 1

iv
0 ,0 00 0 ,0 0 0 0 ,0 00

СО
40.118 - 1 0,126
Д/ 0 f\V 40,118 - 0,0 0 1 0,126 ! 252
X /' /" 4 r /" i° 40,117 -3 0,378
80,235 - 0,004 0,504 1 253

со
40,113 0.630

о
- 1
- 3 -2 4 0,653 0,038 4,533 120,348 -0 ,0 0 5 1,134 ! 251
80,197 - 0,014 -2 .5 1 8 2° 40,108 — 1 0,881 i i
- 2 -160,4 5 6 24 + 0,004 2,015 1,007 160.456 -0 ,0 0 6 2,015 i 252
80,221 10 - 1,511 30' 40,102 - 1 1,133 1
-1 - 80,235 14 - 4 0,504 1,007 200,558 -0,0 07 3,148 252
80,235 — 14 -0 ,5 0 4 3° 40,095 _ 1,385.
1,008 1
0 0 ,0 0 0 00 0 0 ,0 0 0 2407653 4,533 1
80,235 - • 14 0,504 1
1 80,235 - 14 + 4 0,504 1,007
80,221 10 1,511
2 160,456 - 24 - 4 2,015 1,007
80,197 - 14 1,518 Treće razlike za х, kao i druge razlike za у gotovo su konstantne. Najveće
3 240,653 - 38 4,533 kolebanje iznosi dve jedinice trećeg decimalnog mesta, što pokazuje da greška
80,159
4 320,812 8,058 koordinata izračunatih dopunskih tačaka ne prelazi jednu jedinicu trećeg de-
cimalnog mesta.
Koordinate u kilometrima

Mreža tačaka je simetrična, pa su i razlike simetrične, Vrednost koordinata 10.1.5. P rim e n a n o m og ram a

za ДХ = 4° data je -s a m e zbog obrazovanja odgovarajućih razlika.

U Beselovoj formuli s koriste razlike koje odgovaraju redu sa argumentom
x 1/2 (središne razlike). Neparne razlike j tjn
se parne obrazuju kao poluzbirovi:
Danas se u mnogim oblastima, pa i u kartografiji, uspešno prime­
njuje nomogramski način izražavanja funkcionalne zavisnosti iz­
itd. se uzimaju iz sheme, dok
među prom enljivih veličina. N o m o g r a m o m se naziva crtež na kome
 Peterca Miroslav
478 Kartografska računanja i konstrukcije

se neposredno očitavaju približne vrednosti funkcija, umesto raču­ šeme koje olakšavaju matematičku obradu i grafičku konstrukciju
nanja tih vrednosti po formulama. Osim toga, pomoću-nomograma nomograma.
je moguće pregledno uspostaviti odnos između nekoliko promenlji-
vih veličina. Primer: Uzmimo prethodni primer, ali za član Вб u jeđnačini
В5
34 35o za računanje ordinate:
Osnovni elementi svakog nomograma su skala i mreža funkcije. ’
30
.ooc
Skala funkcije je prava ili kriva lin ija na koju su po datom zakonu 2° 00 ’
.002
.004
y = (IV )p + (V)p 3 + B 5 gde je
nanete tačke koje odgovaraju vrednostima funkcije, tako da svakoj 2 ° 20 ’
.006
.008
tački skale odgovara određena vrednost funkcije. Kod funkcije koja .010 N- Д Г 5
vezuje samo dve promenljive veličine — zavisnu i nezavisnu, kao 2° 4 0 ' .012 — :— — cos 5 cp (5 — 18t2+ . . .)m0.
.014
120 p"4
na primer x = f ( cp), skala funkcije predstavlja konačan nomogram. .016

i 2° 5 0 ' .018
020 Dok se u prethodnom slučaju radilo о dve uzajamno za-
Primer. U jednačinama za računanje pravouglih koordinata tačaka u UT M .022 visne veličine, treća je u datom intervalu bila konstantna,
projekciji (vidi ranije), pojavili su se članovi obeleženi sa А 6, B5, C5. Rečeno 3°
00’ što znači da njena promena u tom intervalu ne utiče na
024
je da se za dobijanje tih vrednosti koriste nomogrami. Očigledno je reč о vred- .026
tačnost traženog rezultata, ovde je nomogramom predstav-
028
nostima članova petih i šestih potencija koji relativno malo utiču na dobijeni
rezultat. •п3° Ijena funkcija
?0' .032
Apscisa se računa po formuli: .034

'а .036
B s= m , X)
х = (I) + (И)р 2 + (III)p 4 + A 6 gde je .038
.040
" \ •д / .042
A = _оп sin ф cos5 ф (61 - 58t- + . . .)m„. pa su i ulazni argumenti nomograma 9 i ДХ.— _
.044
7 2 0 f> b
.046
.048
Vrednost člana za tačku sa istim geografskim koordina-
Dok se ostali članovi formule računaju direktno na osnovu utabličenih fun k- .050 tama kao u prednjem slučaju iznosi —0,024 m.
cija ili interpolacijom, vrednost člana А в se uzima sa nomograma koji su dati 3o .052
na svakoj strani tablica za interval Дф = 1 °. Ovde je očigledno reč о skali funkcije 054 Nomogram obuhvata sve vrednosti člana B 5 u intervalu
.056 od 34 do 35° po geografskoj širini i do ДХ = 3°30' po geo-
К 058
.060
grafskoj dužini od srednjeg meridijana zone.
А б Ад^АфсОПЭ^ к) .062

m etara .064
.066 Oblast primene nomograma u matematičkoj kar-
(— .005
Vrednost člana za tačku ф = 34°15'35" .068
4-
— .004
070 tografiji i kartom etriji može biti veoma široka. Oni
34 30 35
с
СО

О
J
СО

— .003 X=17°57'17"
metara su veoma pogodni za određivanje razmera dužine i
3° 20' —
3° 10' — — .002
površina i deformacija uglova u pojedinim tačkama
3° 00' — ДХ = 2°57'17"
— .001 ili na pojedinim linijam a projekcije. Takođe se mogu koristiti za
СО
см

-ь
i

*— .000 dobijanje vrednosti pojedinih članova jednačina čije računanje po

čija se apscisa računa, uzima se po argumentu Дк i
ф : :u - ;+ 5 ° iznosi + 0 , 0 0 1 m.
Mrežu pravih ili krivih linija, ucrtanih po odgovarajućem mate­
matičkom zakonu, u kojoj svaki skup linija odgovara jednoj pro-
menljivoj, naziva se mrežom funkcije.
Svaku složeniju funkciju koju je moguće nomogramirati, treba
pre izrade nomograma posebno matematički obraditi, tj. raščlaniti
je na uzajamno zavisne veličine koje se zatim grafički eksponiraju.
Za neke funkcije je takva obrada veoma složena. Zbog toga je uobi­
čajeno da se za određene tipove funkcija izrađuju nomogramske
formulama iziskuje mnogo vremena, mada relativno malo utiču
na konačan rezultat, ili kod drugih masovnih računanja. No, nomo­
gram se može koristiti i za povećavanjeMačnostr rezultata-,onih vred­
nosti funkcija koje su radi ubrzanog računanja dobijene običnom
interpolacijom. U tom slučaju se interpolacijom zanemarene vred­
nosti očitaju na nomogramu i time povećava tačnost rezultata. U kar­
tom etriji su našli primenu kod merenja po karti dužina, površina
i uglova, uzimajući pri tom u obzir uticaj deformacija projekcije,
zatim kod određivanja geografskih koordinata tačaka i nanošenja
 Peterca Miroslav Kartografska računanja i konstrukcije

1. Primer. Konstruisati temena okvira i pravouglu koordinatnu mrežu lista

tačaka na kartu po zadanim koordinatama, kod određivanja najkra­
karte 1:50000 po datim Gaus-Krigerovim koordinatama.
ćih rastojanja između dveju tačaka, dužina ortodroma i loksodroma
na sitnorazmernim kartama itd. 16 " 4 5 ’ 17 " 0 0 ’

10.2. Konstruisanje kartografske osnove

Kartografska osnova1 se konstruiše na osnovu izračunatih numerič­

kih podataka, prethodno sređenih u vidu tabele ili upisanih u crtež
koji predstavlja skicu podataka koje treba konstruisati.

U praksi se kartografska mreža konstruiše bilo sa pravouglim

koordinatama х, у , presečnih tačaka, bilo sa ravnim polarnim koor­
dinatama p i H. ~ Prvi nacifTse koristi za konstruisanje svih krupno
i srednjerazmernih karata, kao i karata sitnijih razmera većih for­
mata. Jedino se mreže karata sitnog razmera malog formata ponekad
konstruišu sa polarnim koordinatama.
Tačka A В
C 1 D

У 6 398 096 6 418 477 I 6 118 818 6 398 510

10.2.1. K o n stru isa n je sa p ra v o u g lim koo rdinatam a
6 398 000
Уо
у' 96 20 477 20 818 510
Sva nanošenja tačaka kartografske osnove se obavljaju pomoću koor- %j cnv R 0,192 40,954 41636 1,020
dinatografa. Taj instrument obezbeđuje potrebnu tačnost i brzinu X 4 762 521 4 762 248 4 790 017 4 790 290
u nanošenju tačaka. Kao m aterijal na koji se tačke nanose može 4 762 000

služiti crtaći papir — obično korektostat, ili razne vrste stabilnih xf 521 248 28 017 28 290
X cm/ R 1,042 0.496 56,034 56,580
plastičnih listova.

Pre početka rada na instrumentu, treba pripremiti koordinate za Ukoliko podela periferije doboša za očitavanje omogućuje direktno pretvaranje
grafičko nanošenje. Određuje se pomoćni koordinatni^početak koji korđinata u željeni razmer, nema potrebe za prevođenjem radnih koordinata
će odgovarati kasnijem nanošenju tačaka. S obzirom na to što je u razmer nanošenja.

pravac očitavanja vrednosti na instrumentu obično desno i gore,
pomoćni početak treba da bude u JZ delu osnove, i to izvan zadatih
tačaka. U odnosu na izabrani koordinatni početak izračunaju se
radne koordinate po kojima se vrši nanošenje. Temena okvira, tačke
pravougle mreže osnovne zone i oslone tačke nanose se jednovremeno
pri istom položaju osnove.
1 Ovde se pod pojmom kartografske osnove podrazumevaju presečne tačke
kartografske mreže, pravougle koordinatne mreže, kao i tačke geodetske osnove,
ukoliko služe za geometrijsku orijentaciju sadržaja.
Po nameštanju i učvršćivanju osnove, koordinatograf se dovede u nulti po-
ložaj i pikira tačka M 0. Nanose se indeksi koordinatne mreže sa vredno-
stima prvih celih parnih kilometara izvan datih koordinata temena okvira.
Zatim se po radnim koordinantama nanose sama temena. Svaki ubod pikirne
igle se obeleži krugom i oznakom te tačke.
Usled zasebnog projektovanja Gaus-Krigerovih zona, nije moguće
naneti pravouglu koordinatnu mrežu u osnovnoj ijpreklopnoi zoni
pri istoj orijentaciji koordinatnih osa instrumenta, odnosno pri ne-
promenljivom p'oložaju osnove. U tom slučaju se preporučuje sledeći
redosled u postupku ( v i d i si. 10 .5) :
 Kartografska računanja i konstrukcije
Peterca Miroslav
483

C v ^

SI. 10.5. Preklapanje temena

okvira u preklopnim koorđi-
natnim zonama.

Opisani postupak pretpostavlja da se dimenzije strana okvira,

izračunate iz koordinata u osnovnoj i preklopnoj zoni, međusobno
ne razlikuju za iznos veći od grafičke tačnosti.

2. Primer. Na list iz 1. primera naneti pravouglu mrežu i u preklopnoj zoni.

Koordinate temena u preklopnoj zoni iznose:

i
Tačka А, в, D,

У 5 642 667 5 663 048 5 662 385 5 642 088

Уо — - 5 642 ООО ----------ч
Prvo: Naneti kartografsku osnovu lista u osnovnoj zoni (А, В , С , D ).
у' 667 21048 20 385 88
Drugo: Zauzeti na koordinatografu vrednosti radnih koordinata У cm 1Р 1,334 42,096 40.770 0.176
temena A x ( y 1} xx) u koordinatama preklopne zone.
X 4 763 249 4 763 704 4 791 473 4 791 018
х0 4 762 ООО
Ostavljajući iglu koordinatografa nepomičnu, trapez
T re ć e : A B CD
se pomera do poklapanja tačaka A i A v х9 1 249 3,408 29 473 29 018
X cm! R
2,493 1704 58,946 58.036
Četvrto: Na koordinatografu se zauzimaju vrednosti tačke
D i {Vi> ^i) u koordinatama preklopne zone.
Radni postupak:
Peto:Trapez A B C D se okreće oko tačke A t radi poklapanja ta­
1. Posle nanošenja svih tačaka u 6. zoni, pikirna igla se za kontrolu vrati
čaka D i D j. Time je trapez orijentisan u preklopnoj zoni, pa će se u tačku M 0;
poklopiti i ostale tačke trapeza. Time je dobijen položaj
2. Na koordinatografu se zauzmu radne koordinate tačke
Kontrolom se proverava poklapanje tačaka.
A^{y\ = 1,3 34; x ' j = 2 ,49 8 );
Šesto: Nanosi se koordinatna mreža u koordinatama preklopne
3. Tačka A se pomeranjem osnove podvede pod iglu koja zauzima vrednosti Лх;
zone.
 Peterca Miroslav Kartografska računanja i konstrukcije
484

4. Na instrumentu se zauzmu vrednosti radnih koordinata tačke uvek nanositi u pravcu odgovarajućih koordinatnilT osa.' Međutim,
D 1(y '1= 0,176; x'i = 58,036):
pošto maksimalna razlika između hipotenuze i nalegle katete jednog
odsečka kod lmax = 2°30' i cpma*= 470 (za Ат/ = Агг = 5,0 cm; у = 1°50')
5. Trapez A B C D se okreće oko tačke A u dok igla koja je u položaju D, ne
padne u tačku D ; ne prelazi iznos od 0,01 mm, odsečci se mogu nanositi direktno na
6. Naneti mrežu tr čr. zoni kau tr prethodnom primeru. Na si. TU74 dat je po - lin ije okvira. Razlika zbira svih odsečaka jedne strane iznosi oko
ložaj mreža u obe zone.
0,1 mm.
Kontrola nanošenja pravougle mreže se može izvršiti pomoću kon­
trolnog lenjira. Radi toga se izmere strane i dijagonale najvećeg
pravougaonika, kao i strane i dijagonale kvadrata unutar tog pra-
vougaonika. Dobijene vrednosti se upoređuju sa teoretskim. Ukoliko
se nanose i presečne tačke pravougle mreže unutar okvira lista, sve
tačke na datoj dijagonali moraju ležati na jednoj pravoj.

Pravilnost nanošenja oslonih tačaka se može proveriti kontrolom

odstojanja od najbližih linija koordinatne mreže ili po rastojanjima
između oslonih tačaka, izračunatim po formuli

d c,n = 100 -M i'(A x )2+ (.A У у , (10.20)

ili po formuli

1 0 0 •М •Д . г . 1 0 0 - М -Ду П П 0 1.
dan = ---------------- ; dan= -------------- (1 0 .2 1 )
COS a sin a

_ AV
gde je £д а= д— >a A t i A y — razlike koordinata oslonih tačaka
u metrima.
Još je preostalo pitanje razlika u dimenzijama istih strana, izra­
Pravilnost konstrukcije okvira trapeza se kontroliše sravnjiva­ čunatih iz koordinata osnovne i preklopne zone. Mrežu preklopne
njem izmerenih strana i dijagonala sa njihovim teoretskim dužinama. zone nanosimo na okvir konstruisan u osnovnoj zoni koji je u našem
Pravougla koordinatna mreža u preklopnoj zoni se može naneti slučaju uvek kraći od okvira koji bi se konstruisao u preklopnoj
i po završenom konstruisanju okvira i pravougle mreže u osnovnoj zoni. R a n ije je k o n s ta to v n n o da maksimalna razlika, kod preklopa
zoni. U tom slučaju se može prim eniti sledeći postupak: od ± 1°, može dostići do 0,3 mm. To—znači da izračunate odsečke
Na svakom temenu se izračunaj u odstojanja u razmeru karte, do treba proporcionalno sm anjiti zbog njihovog svođenja u dimenzije
prve cele linije mreže unutar korisnog prostora lista karte. Tako okvira osnovne zone. Postupak nanošenja mreže preklopne zone je
dobijena odstojanja se koriste kao radijusi krugova, sa centrom u sledeći:
temenu okvira. .Prva linija mreže će biti tangenta na odgovarajući
1. Izračunate odsečke A x A, А х Ё , ...., A y A, A у в, . . . direktno na­
par lukova, kako to pokazuje si. 10.6. Preostale lin ije dobiju se pro­
stom podelom tako dobijenih prvih lin ija mreže. nositi na lin ije okvira koji je prethodno konstruisan po podacima
osnovne zone.
Postupak se može pojednostaviti, ukoliko se odstojanja do prvih
celih lin ija mreže nanose direktno na lin ije okvira. Teoretski posma- 2. Rastojanja između tako dobij enih početnih i krajnih odsečaka
trano, takav postupak je nepravilan, jer koordinatne razlike treba grafički pođeliti na potreban broj međusobno jednakih odsečaka.
 Peterca Miroslav Kartografska računanja i konstrukcije
486

10.2.2. Konstruisanje sa polarnim koordinatama 10.2.3. Konstruisanje 'prostijim priborima

Karte sitnih razmera i manjih formata, ponekad se konstruišu na Kada se ne raspolaže koordinatografom, osnova se može konstrui­
osnovu polarnih koordinata u ravni. U tu svrhu se mogu koristiti sati prostijim priborima, najčešće pružnim šestarom i lenjirom sa
polarni koordinatografi koji služe za kartiranje planova polarnom transverzalnom podelom. .
metodom. Kod preciznijih instrumenata, tačnost nanošenja uglova Osnova topografske karte se u tom slučaju konstruiše po datoj
iznosi 30", a dužina od 0,1 do 0,01 mm. dijagonali, osnovici i visini pravougaonika koji se zatim deli na
Kod projekcija u kojima se paralele projektuju kao luci krugova kvadrate pravougle mreže. Za list topografske karte u novoj po-
kartografska mreža se može konstruisati
(np r., u p r o s t o j k o n u s n o j ) ,
deli, tok radova je sledeći:
i pružnim šestarom. Uglovi se u tom slučaju konstruišu pomoću
njihovih tetiva. U tu svrhu se koriste tablice lučnih tetiva, u ko­
jim a su utabličene veličine tetiva za uglove čiji je radijus vektor
jednak jedinici.

Primer. U prostoj konusnoj projekciji konstruisati dodirnu paralelu i mrežu

meridijanaskroz J.QL po geografskoj dužini. Radijus vektor dodirne paralele
P 0= 18.339 cm; б = 8°89',5.

1. Po dijagonali planšete se iscrta prava lin ija. Na pogodnom

odstojanju od temena planšete pikira se tačka A ' .

SI. 10.7. Konstruisanje luka paralele.

2. Od tačke A ' se nanese duž dijagonale vrednost 74,404 cm,
što odgovara dužini dijagonale pravougaonika čija je osno­
Iz tablica tetiva — za p0= l: vica 44,0, a visina 60,0 cm. Dobijena je tačka C '
ts =0,1509 3. Iz tačaka A ' i C' se radijusima jednakim 44,0 i 60,0 cm opi­
t>s =0,3011 suju lukovi u čijim se presecima pikiranjem dobiju tačke
B ' i D ' . Kontrola se vrši merenjem dijagonale B ' D ' .
Množenjem sa p0= 18,389 dobijamo:
4. Na svakoj strani pravougaonika se obeležavaju odsečci od
p = 2,775 cm
8, 16, 24, . . . cm ili od 10, 20, 30., . cm, i odgovarajuće tačke
t 2— 5,537 cm suprotnih strana spajaju pravim linijama. Tako je dobijena
Dobijene vrednosti se nanose na kružni luk dodirne paralele ф0 i tako dobijene koordinatna mreža sa stranama od 8 ili 10 cm što će zavisiti
tačke spajaju sa tačkom P, kako to pokazuje si. 10.7.1

1 Meridijani se mogu konstruisati i stalnim nanošenjem tetiva tu jer je 2 Treba izbegavati konstruisanje koje počinje od osnovice pravougaonika,
lučna tetiva između 1— 2, 2— 3, . . ., takođe р. Takv postupak treba, međutim, a ne dijagonale; to je vezano sa presecima pod oštrim, odnosno tupim uglo-
izbegavati zbog gomilanja grafičkih grešaka u toku samog nanošenja. vima, što značajno smanjuje tačnost konstruisanja.
 Kartografska računanja i konstrukcije
Peterca Miroslav

se nanesu vrednosti poluose a i 5 elipse. Ako tačka A kreće po

od međusobnog rastojanja lin ija mreže na karti dotičnog
razmera.
5. Pomoću šestara i razmernika, od najbližih lin ija mreže nano­
se se temena okvira. Pogusti se mreža na potreban razmak.
U odnosu na konstruisanje koordinatografom, ovim načinom se
postiže relativno mala tačnost konstruisanja. Usled postepenog go­
milanja grešaka kod konstruisanja osnove, srednja kvadratna greš­
ka temena okvira može, prema prof. Sališčevu, dostići do ±0,3 mm.
Lukovi meridijana i paralela koji u projekcijama nisu predstav­
ljeni pravimr linijam a, mogu—se konstruisati aproksimiranjem po­
moću pravih linija. Od broja uzetih tačaka zavisiće stepen p ri­
bližen ja traženoj krivoj. Ako je reč о lukovima kružnice oni se
mogu konstruisati i šestarom, ukoliko su centri kružnica dostižni.
U praksi se često javlja potreba, naročito kod zidnih karata
velikih delova Zemljine površine u velikim formatima, za konstru-
isanjem kružnh lukova velikih radijusa krivine, č iji se centri ne
mogu dostići. Pošto je kružnica definisana ako su poznate najmanje
tri tačke na luku, može se pomoću prostog pribora iscrtati luk kroz
date tačke А , В , С .
Dva drvena, kartonska ili plastična len jira (si. 10.9) spoje se pod
odgovarajućim uglom. U tačkama A i С pobodu se igle, a u tačku В
se stavlja olovka ili gravirna igla. Ako međusobno učvršćene lenjire
pomeramo duž A i C, tačka В opisuje kružni luk.
Grafičko-, konsim isanje ^eliptičnog luka ili cele elipse- najlakše
se obavija pomoću kartonske ili plastične trake (si. 10.10) Na nju
osi Ъ, a tačka В po osi a, tačka E opisuje elipsu sa datim poluosama.
10.3. Automatizacija kartografskih računanja i
konstruisanja mreža
Poznata je činjenica da elektronski računar može rešavati zadatke
koje je čovek u stanju unapred pripremiti, to jest. programirati. Po­
što se sva'kartografska računanja izvode po objekTivhirn matema­
tičkim kriterijim a, ne postoje problemi njihove automatizacije.
U fazi projektno-redakcijskih radova, u sklopu osnovnih redakcij­
skih rešenja, potrebno je izvršiti izbor projekcije. Posle izbora
osnovne grupe koja će odgovarati unapred datoj nameni, razmeru
i te rito riji kartiranja ( k o n u s n a , p e r s p e k t i v n a , c i l i n d r i č n a , k o n f o r -
m n a , e k v i v a l e n t n a , itd.), izradi se o s n o v n i p r o g r a m za glavni kva-
lifik ativ projekcije. Na primer: Prava konusna-konformna. P o d ­
p r o g r a m i m a se razrađuju moguće varijante. Na primer: zavisno od
uslova pod kojima se određuju konstante к i K , obrađuju se va ri­
jante za pet Gausovih slučajeva konformne konusne projekcije.
U fazi projektnog izbora ne treba računati vrednosti osnovnih
jednačina
я = Ы фЛ ); У=/а(фД)
jer je opšta-konfiguracija kartografske mreže poznata—iz unapred
zadatih uslova, već se računaju vrednosti m , n, p, со, jer su za
analizu potrebni parametri linijskih, površinskih i uglovnih defor­
macija.

Vrednosti sračunatih parametara iscrtaju se na ploteru kao

dijagrami, jer su u tom obliku pogodni za analizu, posebno za me­
đusobno upoređivanje.

Po izboru najpogodnije varijante, na elektronskom računaru se

SI. 10.9. Konstruisanje kružnog luka sa velikim
poluprečnikom krivine.
računaju koordinate presečnih tačaka, ukoliko se kartografska
mreža konstruiše klasičnim priborom. P r i tome se računaju koor­
dinate svih tačaka mreže, a ne samo čvornih, jer računar taj za­
datak obavi za veoma kratko vreme. Ako se, međutim, za konstru­
isanje ( i s c r t a v a n j e , g r a v i r a n j e ) kartografske mreže i oslonih tača­
ka koristi numeričko vođeni koordinatograf, kartiranje se može
izvoditi tačku po tačku, ili direktnim izvlačenjem kontinuirane
mreže na programiranim rastojanjima. Za iscrtavanje ili gravira­
SI. 10.10. G rafičko konstrui-
sanje eliptičnog luka.
 Peterca Miroslav Kartografska računanja i konstrukcije 4 91

nje mreža na topografskim kartama, kao jedini ulaz služi indeksna
oznaka lista. Na osnovu tog podatka računski uređaj vrši izbor
potrebnih elemenata u svojoj m emoriji i izvodi odgovarajuća ra­
čunanja, a ploterski uređaj iscrtavanja.
Upotreb^ numeričko vođenih koordinatografa za konstruisanje
mreže i oslonih tačaka je preporučljiva bez obzira na stepen auto­
RAIS Z E.: General Cartography. New York 1948.
СОЛОВЬЕВ М. Д.: Практическое пособие по математической картографии.
Москва 1952.
СОЛОВЬЕВ М. Д.: Математическая картография. Москва 1946.
С У Х О В В. И.: Составление и редактирование общегеографических карт.
М осква 1957.
TJABIN В .: Opšta i praktična kartografija. Beograd 1949.
Tablice

matizacije ostalih procesa izrade karata, jer na topografskim kar­ International spheroid (meters) — Vol. д., II. Washington
tama i planovima obezbeđuju potrebnu tačnost kartografske osnove. Universal Transverse Mercator Grid. Washington 1952.

U sklopu analitičkih radova, može se pojaviti slučaj određivanja

projekcije po datoj konfiguraciji kartografske mreže. Zadatak se
rešava pomoću aproksimativnih i interpolacionih polinoma viših
redova. Elektronski računar se može koristiti i u slučaju kada za
osnovni kartografski izvor služi karta izrađena u projekciji čija
konfiguracija odudara od buduće karte, a optička transformacija
nije moguća. D igitaliziraju se elementi vosnovnog izvora, izrade
programi za transformaciju, izvrše računanja na računaru i izvodi
iscrtavanje na numeričko vođenom koordinatografu.

U uslovima korišćenja elektronskih računara, nema potrebe za

izvođenjem klasičnih kontrolnih računanja. Ista se izvode uporedo
sa računanjima osnovnih parametara, po unapred pripremljenim
programima.

Program iranja se izvode na jednom od problemski orijentisanih

jezika računara, obično na F O R T R A N - u.

L IT E R A T U R A

ГИ Н ЗБ УР Г Г. А .: П р и м ен ен и е в математической кар т ографии н о м о г р а ­

ф и ч ес ко г о метода расчётов. М осква 1962.
Г И Н З В УР Г -С А Ј1М АН О В А : П р и м ен ен и е в математической кар т о гр аф ии
методов ч ис ле н н ог о ан ал из а. М осква 1962.
ГР АУ Р А. В .: Математическая кар тогра фия. Ленинград 1956.
КР Е М П О ЛЬ С КИ Й , ЈУГЕКЛЕР, ГИ ЗБ У РГ: С п р а в о ч н и к картографа. М о с к ва
1963.
P E TE R C A М.: Jedinstveni sist em proj ekc ij a и SAD, diplom ski rad. B eog r ad
1963.
PE T E RC A М .: K a r t og r a f s k e ko ns truk cij e. Beograd 1954.
PO D P E C A N A .: T op o gra fs k i nacrti. L ju blja na 1961.
 11. OCENA TAČNOSTI TOPOGRAFSKIH KARATA

OCENA TAČNOSTI
TOPOGRAFSKIH
KARATA 11.1. Osnovni pojmovi i definicije

M e re n ja , 'kao i k o n s t r u k t iv n i , g r a fi č k i i p o li g r a f sk i p o s tu p c i u ge o-
d e ts k o - k a r to g r a f s k i m r a d o v i m a su o p t e r e ć e n i g r e š k a m a k o je n ije
m o g u će iz be ći n i k a d a ih iz vo de ^ n a jis k u s n ij i izv rš ioci, n a j p r e c i z -
n i jim p r ib o r i m a i p o d n a jp o v o l jn i ji m u slo v im a . D o k j e i s p it iv a n j e
ta č n o s ti u d o m e n u tr ig o n o m e t r ij s k i h , n iv e l m a n s k ih , to p o g ra fs k i h i
fo t o g r a m e t r ij s k i h r a d o v a m n o g o v iše is tr a ž e n o i za to p o s to ji o b ilje
d o k u m e n t a c ije , m n o g o m a n je r a d o v a im a u o b l as ti i s p i ti v a n j a
ta č n o sti k a r t o g r a f s k i h ra d o v a . I s p i t iv a n j u ta č n o sti, n a r o č ito k r u p -
n o r a z m e r n ih t o p o g r a f s k i h k a r a t a , t re b a , m e đ u t im , p o sv e t iti v e ću
p a ž n j u i zbog to g a što, po d p r e t p o s t a v k o m d o b r e g e o d ef sk e osno ve,
k a r t o g r a fs k o - r e p r o d u k c ij s k a o b r a d a p re s u d n o u tič e n a k v a li t e t
to p o g r a f s k e 'l č a r t e .

Za r a z lik u o d n a jv e ć e g b r o j a g e o d e t sk ih m e r e n j a i o p a ža n ja ,
p o j m o v i 'g r e š a k a i k v a l it e t a u k a r to g r a f s k o - r e p r o d u k c ij s k o j o b las ti
često n is u p o tp u n o id e n ti č n i i je d n o z n a č n i, j e r se n e m o g u is k lju č i v o
o b u h v a t it i v r e d n o s t i m a k o je se m o g u e g z a k tn o m e r it i. O ce n a k v a -
lit e ta j e ov d e z a v i s n a od v e lič in a s a r a z lič i tim o so b in a m a i sto g a
n ije o slo b o đ en a s u b j e k t iv n e ocen e. V r e d n o s t k a r t e je p o ja m k o ji
o b je d i n ju j e n iz o b j e k ti v n i h i s u b j e k t i v n i h k v a li te ta . T ač n os t, k a o
je d a n od tih k v a li te ta , m o ž e m o ta k o đ e g ru p i s a ti u d v e o s n ov n e
k o m p o n e n te : t a č n o s t o p št ih i n f o r m a c i j a i g e o m e t r ij s k u ta č n o st.
N e m o g u će j e n a ć i m a te m a ti č k i i zra z za t a č n o s t o p š ti h in fo r m a c i ja .
Može se sam o o d r e d i ti b r o j p o g re š n ih u o d n o s u n a u k u p a n b ro j
in fo r m a c ij a t a k v e v r s te , n p r . n a z iv a ili z n a k o v a n a je d n o m lis tu
k a rte . G r e š k u g e n e r a l i s a n j a je ta k o đ e v e o m a te š k o uo b lič iti m a -
te m a tič k o m k o n t ro l n o m f o r m u lo m k o ja bi sa sv im o b j e k ti v n o g ucen ila
k v a li te t rađa ! Š ta v iš e , r a d čija b i k o n t r o la p o k a zi v a la n a jm a n j e
v re d n o s ti b r o jn o i z r a ž e n i h o d s tu p a n ja , n e m o r a b iti i n a jb o lj e
st ru č n o izv e d en . P o t r e b n a u o p š ta v a n j a li n ija p o n e k a d o b e z v re đ u ju
A u to r : P et er ca Mi ro sla v
4Q0 Pe t e r c a Mi ro sl av
m a te m a t ič k i d o br o p o s t a v l je n e k o n t r o ln e fo rm u le . D o k reš er/T
m a te m a ti č k i d e fin is a n o g z a d a t k a m ož e b i ti sa m o is p ra v n o ili p o -
grešno , r e š e n j a m n o g i h k a r to g r a f s k ih z a d a t a k a m o gu , n a r a v n o _
o k v ir u i zv es n ih g r an i c a, b i ti s am o d o b ra ili slab a. T u i leže u z ro :.
su b je k ti v i z m a i te š k o ć a p ri lik o m o c e n ji v a n ja t a č n o s ti n e k i h k a rte -
g r a f s k o - r e p r o d u k c ij s k ih o p e rac ija .
11.1.1. Po j a m g r e š k e
R a z lik e i z m e đ u i s t in it i h ili n a j v e r o v a tn i j i h v r e d n o s ti m e r e n i h ili
k o n s t r u is a n i h v e l ič in a i n jih o v ih v re d n o s t i, d o b i je n ih m e r e n j e m ili
k o n s tr u i s a n je m , n a z iv a m o o p š tim i m e n o m gr e šk a m a .
R a z lik a iz m e đ u is t in it e i m e r e n e v re d n o s t i se n a z i v a is t in i t o m
g re š k o m ili sa m o g r e šk o m . K ao is ti n i ta v r e d n o s t se u p r a k s i u v e k
s m a t r a i o n a k o ja je r e z u l ta t m e r e n ja , r a č u n a n j a ili k a rt o g r a f i-
s a n ja v išeg s t e p e n a t a č n o st i od o ne čija se ta č n o s t o c en ju je . D r u -
gim r eč i m a , s v a k a v e lič in a dob ij e n a iz r e z u l t a t a r a d a v iš eg re da ,
m ože s lu žiti za n iži r e d k ao i s tin i ta v re d n o s t.
P rim e r. K oo rdi na tog ra fo m je ko ns tru is an t rapez n a pla vom otisku pr eko k oo r-
dina ta njegovih te mena. Ko ns tr ui san a dužina osnovne s tra n ke tra pe za iznosi
42,365 cm i d obij ena je r ač u ns ki m p ut e m iz koo rdi na ta k ra jn i h t ačaka. K ontro-
lis anjem dimenzija plavog otiska i n va rni m lenjirom, izmerena je vrednost
iste st rane i dobijeno je 42,385 cm. Vrednost dužine dobijene iz k oo rdina ta je
istinita, a razlika od —0,20 m m predst avl ja istinitu grešku.
A ko je is ti n it a v r e d n o s t m e r e n e v elič in e n e p o z n a ta , iz r e z u l ta ta
m e r e n j a m o že se o d r e d iti n j e n a n a jv e r o v a tn i ja v r e d n o s t. R a z lik a
iz m e đ u n a j v e r o v a t n i j e i m e r e n e v re d n o s ti se n az iv a n a j v e r o v a t n i -
j o m g re š k o m ili o d s t u p a n j e m .
Z av isn o od to g a d a li se n e p o z n a ta v e lič in a d i re k tn o u p o r e đ u je
sa m e r n o m je d in ic o m , ili je od n je u n e k oj m a t e m a ti č k o j za visn os ti,
m e r e n j a m o g u b iti d i r e k t n a ili i n d i re k tn a . U k a rt o g ra fs k o j p r a k s i
p o j a v l j u j u se u g l a v n o m d i r e k tn a m e r e n ja .
11.1.2. K l a s i f i k a c i j a g re ša k a
U o dn osu n a u z ro k n a s ta n k a , os ob ine i u tic a j n a r e z u l ta t e r a d n ih
p o stu p a k a , g r e š k e se m o g u p o d e liti n a g r u b e , s i s te m a ts k e i sl u č ajn e .
G r ub e gre šk e. S m a tr a se da n e k i r a d n i p o s tu p a k sa d rž i g r u b u
g re š k u ak o r e z u R a t to g p o s t u p k a z n a tn o o d s tu p a od o b j e k t iv n o g
Oce na t ač no st i t o p o g r a fs k i h ka r at a 497
s ta n ja g e o g r a f sk ih in f o r m a c ija , m a te m a t i č k ih ili d r u g i h p o d a ta k a
k a r to g ra fs k o g s a d r ž a j a . G ru b e g re š k e su po a p so lu tn o j v re d n o s t i
ili z n a č a ju t o lik e d a se s a s ig u r n o š ć u m o že r eć i da s u r e z u l t a t g r u -
bog p r e v id a ili p ro p u s t a . Z ato se u k a rt o g r a fs k o j p r a k s i n a jč eš ć e
n a z iv a j u p r o p u s t i m a . G l a v n i u z r o k o v ih g re š a k a j e n e d o v o lj n a
p a ž n ja iz v rš io c a ra d o v a .
S i s t e m a t s k e g re šk e . T u se u b r a j a j u o n e g re š k e k o je je d n o s tr a n o
i s i s te m a ts k i m e n j a j u r e z u l ta t m e r e n j a ili ra d a , bilo d a g a p o v e -
ć a v a ju ili s m a n j u j u . U z roc i o v ih g r e š a k a se m o g u s a zn a ti, a on e
se m o r a j u is k lj u č i ti iz r e z u lt a t a bilo o d g o v a r a ju ć o m m e to d ik o m
ra da , bilo m a t e m a t ič k o m o b ra d o m r e z u lt a t a po sle i z v r š e n o g ra d a .
B itn a o so b in a o v ih g re š a k a j e s te n jih o v n - d in e a rn o ^ _ n a g p m ila v a n j e,
4er se r e d o v n o p o ja v l j u j u p o d u ti c a j e m j e d n o g u z ro č n ik a i d e lu ju
je d n o s t ra n o p od i s tim z n a k o m , p ro p o r c i o n a ln o d e js tv u tog u z ro č -
nik a. A ko, n a p r im e r , p r i b o r k o j im m e r i m o d u ž i n u n e k e li n ije
im a i zv e sn u g re š k u , s is t e m a ts k a g r e š k a m e r e n ja će b i ti p r o p o r c i -
o n a ln a d u ž in i m e r e n e lin ije. Pr of. I m h o f k ao p r i m e r si s te m a t s k e
gr eš k e n a v o d i g r e š k u v is in a n a d rž a v n o j k a r t i Š v a j c a rs k e iz p r o -
šlog ve k a. Z a is h o d n u v is in u p r e m e r a u z e t a je v r e d n o s t p o g r e š -
n a za 3,26 m i t a je g re š k a p r e n e t a n a sve v is in s k e p o d a tk e , p a
je cela p o v rš in a Š v a j c a rs k e b ila i z d ig n u t a za t u v e li č i n u 1.
S l u č a j n e g r eš ke . G r e š k e č iji su u z ro c i n e p o z n a ti ili su p o z n a ti ali
su m n o g o b r o j n i i n j i h o v m e đ u s o b n i od no s su v i še k o m p lik o v a n d a
’o i se m o g li e lim in i s a ti iz r e z u l ta ta r ad a , n a z iv a j u se s l u č a jn i m
g re š k a m a . N ji h o v a p o j a v a je s lu č a j n a i i m a j u sve o so b ine s l u č a j n ih
d o g a đ a ja k o ji su p o d lo ž n i z a k o n u v e li k i h b r o je v a . O sn o v n e z a k o n i-
to sti k o ji m a su p o d lo ž n e s l u č a jn e g r e š k e jes u :
— u d a ti m u sl o v im a , po a p s o lu tn o j— v re d n o s ti n t Utiogu p r e ć i
iz v e s n u g r a n i č n u - m a k s im a l n u v r e d n o s t ;
— po što su u z ro c i p o j a v a m a n ji h g r e š a k a m n o g o b r o jn ij i od
u z r o k a p o j a v e v e ć ih g re š a k a , m a le po a p s o l u tn o j v r e d n o s ti
sl u č a jn e g r e š k e s u češće n e go v e lik e ;
— p r i v e li k o m b r o j u m e r e n j a p o d j e d n a k a je v e r o v a tn o ć a n a s t a n -
k a p o z it iv n i h (sa z n a k o m + ) i n e g a ti v n i h (sa z n a k o m —)
g r e š a k a i st ih a p s o lu t n ih v r ed n o s ti. O d a v d e sle di v a ž n a o s o b ina
s lu č a jn i h g r e š a k a :
n
2 ®
lim — --------- = 0
71— > oo U
1 Vredn ost od 3,26 m p red s tav lj a z apr av o kon st antn u grešku, ali se njen
uticaj n a položaj izohipsi može s ma tra ti sistematskim.
498 Pe t e r c a Mi ros la v
Ocena tačnosti topografskih karata 499

A lg e b a r s k a s u m a s lu č a jn i h g r e š a k a im a ta k o đ e sve o so bin e sl u -
U slučaju da istinite greške nisu poznate, koristi seN formula:
č a jn i h g r eš a k a . To zn a či đ a g re š k e p o s r e d n i h v e lič in a, tj. ve ličina
iz v e d e n ih iz d i r e k tn o m e r e n i h v re d n o st i, i m a j u is te o so b ine k a :
.2
i g r e š k e m e r e n i h v e ličin a. O v a v a ž n a os ob in a o m o g u ć u je iz ra v n a -
/ У1 + Vl + Vl + .+ hп (11.3)
n j e m e r e n i h v e lič i n a b e z o b z ir a n a to da li s u te v e li či n e m e r e n e n— 1 //-1
d i re k t n o ili su iz v e d e n e iz d i r e k t n o m e r e n i h ve ličina .
gde su:

Vi — odstupanje — razlika između jednog pojedinačnog merenja

11 . 1 . 3 . M e H fa ~ z ct~ izra ža v a vb je —kLČnosti i aritmetičke sredine svih merenja kao najverovatnije vred­
nosti merene veličine;
P o j a v i tačnos ti. A k o is t in i tu v r e d n o s t n e k e v e lič in e o b e le žim o sa
A, a v r e d n o s t is te v e li či n e d o b ije n e m e r e n je m sa a, to u p r in c i p u n = broj pojedinačnih merenja (k a o i gore)

A 9^ a, već A — a = e, što zn ač i d a je m e r e n je p o g re š n o za e. U s lu č a ju Kod ocene tačnosti relativno malog broja merenja, srednja kvad­
dv a m e r e n j a is te v e lič in e: ratna greška vernije izražava tačnost rezultata nego prosečna greška.
A —a 1 — e1 M e đ u s o b n i o d n o s i g r e š a k a . Između srednje kvadratne greške (m)

A —a 2 — u i prosečne greške (0) postoje ovi teorij-ski-ed-nos-ii- ч

A ko je ax b liž e v re d n o s t i A od a2, to je j | < | e2 |. O č ig led n o je

da je m e r e n j e ax ta č n ij e od m e r e n j a a.2, j e r je g re š k a m a n j a . A ko
sa h o b ele žim o tač n o s t, o n d a je: (1 1 .4 )

h= K— .
8
Z nač i: t a č n o s t je o b r n u to p r o p o r c io n a ln a grešci.
M e t il a tačnos ti. K a d a su m e r e n ja o s lo bo đ e n a s is t e m a ts k ih g r e -
šaka , s lu č a jn e g re š k e, a p r e k o n j i h i ta č n o s t m e r e n j a , i z r a ž a v a ju
se ov im m e ri li m a : p ro se č n o m i s r e d n j o m k v a d r a tn o m g r e š k o m .1
Prose cna g r e š k a se d o b ija kao a r i tm e t ič k a s r e d i n a iz z b ir a a p s o -
lu t n i h v r e d n o s t i i s t in i tih s l u č a jn ih g r e ša k a :
M a k s i m a l n a g r e š k a je granična vrednost slučajne greške. Greške
koje po apsolutnim vrednostima prelaze veličinu maksimalne greške,
treba smatrati grubim. Maksimalne greške su najčešće identične sa
dozvoljenim odstupanjima koja se daju u tehničkim instrukcijama
za izvođenje radova. P ri normalnoj raspodeli grešaka, za maksimal­
nu se obično uzima trostruka vrednost srednje kvadratne greške, tj.
vmax—3 m. Kod specifičnih radoa, za maksimalno dozvoljenu se
uzima i dvostruka vrednost srednje greške.

R e l a t i v n a g r e š k a je količnik između prosečne ili srednje kvadratne

210 greške i vrećlhosti merene veličine. Relativna srednja kvadratna gre­
(li.i)
n n ška vrednosti A ć e biti:

S r e d n ja k v a d r a t n a g r e š k a se d o b i ja k ao k v a d r a tn i k o r e n iz z b ira
k v a d ra t a is t in i t ih s l u č a j n ih g r e ša k a , p o d e lje n o g b r o j e m m e re n j a : A mA

Za razliku od prosečne ili srednje kvadratne greške koje se izra­

fh -1_ p 2
U _______J2
i ^ 2
3
i -4- p 2 2 82 žavaju jedinicom mere merene veličine, relativna greška je neime-
m = + ( 11 .2 )
II II novan broj koji pokazuje grešku napravljenu na jedinicu mere. U
geodeziji se obično izražava razlomkom čiji je brojitelj jedinica, a u
1 Postoji i ve ro va tna greška, ali se ona u kar to grafskoj pr aksi n e koristi tehnici, pa često i u kartografiji, u procentima.
za ocenu tačnosti.
 Peterca Miroslav Ocena tačnosti topografskih karata

1. Primer. Sa karte razmera 1:50 000 uzete su dve veličine. Izmerena vrednost Ako su merenja veličina А , В , С vršena sa istinitim greškama dA ,
prve iznosi 3 000 m, a druge 3 750 m. Oba merenja su izvršena istim priborom d .B, d C , vrednost nepoznate će biti:
i sa istom srednjom kvadratnom greškom ±0,3 mm. Ne uzimajući u obzir
unutrašnju tačnost karte već samo tačnost merenja, najverovatnija vrednost x -\-d x — f (A-\-dA , B + đB, C + đC)
merenih dužina iznosi ___ ili
3 0 00±1 5 m i 3 7 50±15 m dx - --- f ( A A - d A , B + d B , - C + - d t e f = f (A7
1 1 Pod pretpostavkom da su d A , d B , d C male veličine i da se greške
Relativna greška uzimanja sa karte prve
dužine iznosi "Т,: , druge .
2UU zoU drugog reda (greške grešaka ) mogu zanemariti, prednji izraz pred­
Izraženo u procentima, greška prve iznosi 0,5%, a druge 0,4%.
stavlja totalni diferencijal funkcije
2. Primer. Maksimalna vrednost modula linijskog razmera u nekoj projek-
ciji iznosi m max= 1,002. Kolika je maksimalna vrednost relativne deformacije
dx ? = — - d A + — - d B + — ‘ d C (H -5 )
dužina1 u toj projekciji izražena u procentima?
дА дВ дС
Штах— 1 I dmax
Izraz (11.5) predstavlja diferencijalnu formulu koja linearno ve­
dm*x—m„ax — 1 = 1,002 — 1 = 0,002 zuje greške m erenja sa greškom rezultata i pokazuje da svaka greška
dmax= 0 ,2 %.
nezavisnog merenja nezavisno deluje na rezultat. On omogućava da
se posebno ispita specifičan uticaj svake greške na datu funkciju ili
U praksi se često susreću još neki termini koji na izvestan način rezultat, bilo diferenciranjem opšte formule, bilo odvojenim izuča­
definišu neke kategorije tačnosti: vanjem svake promenljive.
G re šk a e le m e n t a r nih predstavlja srednju
g r a f ič k ih k o n s t r u k c ij a Form ula (11.5) se primenjuje samo kada je poznata veličina i
kvadratnu^ grešku osnovnih grafičkih operacija i iznosi ± (0,1 — znak grešaka, tj. kada se radi sa istinitim ili sistematskim greškama.
-0,2) mm. ~
1. Primer. U pravougaoniku, nezavisno jedna od druge, izmerene' su strane
A i В.To znači da promena (greška) dA dužine A nije uticala napromenu
G ra fička tačnost je dužina u prirodi koja odgovara grešci
ra zm e ra
(grešku) dB dužine В i obrnuto.
elementarnih grafičkih konstrukcija i čija veličina zavisi od posmat-
ranog razmera. Tako će za kartu 1 : 25 000 iznositi ±(2,5 —5,0) me­
tara. Ponekad se naziva i graničnom tačnošću razmera.

11.1.4. Prenošenje greša k a

Cesto se iz merenih veličina računskim putem izvodi neka druga

veličina. Kod ovoga treba voditi računa о greškama merenih veličina,
jer se kod izvođenja računskih operacija odražavaju i na sračunatu
vrednost.

Neka je nepoznata veličina funkcija direktnih i nezavisnih merenja

veličina A, ЈВ^ G, data izrazom —
x = f { А , В , С)

1 Pojam deformacije u projekciji se ne može identifikovati sa pojmom Strane A = 40 cm i В = 55 cm odstupile su od pravih vrednosti i to:
greške. Dok su greške samo uslovne procene nekih odstupanja, i ne mogu se dA = dB = dS= +0 ,2 mm; odrediti veličinu greške dijagonale D koja proizilazi
uneti sa obrnutim predznakom u rezultat kao popravke, promene nastale
iz grešaka strana?
usled deformacije projekcije mogu se uzeti u obzir kod obrade podataka.
Samo se relativna deformacija matematički izražava na isti način kao rela- D = ]/~A2+ B 2
tivna greška.
 Ocena tačnosti topografskih karata 503

kvadratnih grešaka merenih veličina. Formula (11.5) će poprimiti

Po fo rm ul i (11.5), totalni difer enc ija l p re dn jeg izraza će biti:
ovaj oblik:
dD dD 2 A 2 В A -f В
d D = — • dA + — • d B = — 7 = ■ dA + ■ dB = •d S =
дА д В 2 Y А 2с В2 2 / А 2+ В 2 / а м Г вг
шх — i t
дf V (d f V (д f ^
= 1,4 đ S л л ' Wa ■ тв + — • ггс] (11.6)
АВ \дС
d D -= -f- 0,28 mm 4-0,3 mm

2. Prim e r . Prema Uputstvu za izradu karte 1 : 50

0 0 0 , dozvoljeno odstupanje Koristeći se formulama (11.5) i (11.6) diferenciranjem date funk­
dužina strana plavog otiska sastavljačkog originala od matematičkih dim en- cije rešavaju se posebni slučajevi zbira, razlike ili proizvoda neza­
zija iznosi: ± 0,2 m m za severnu i južnu i ± 0,3 m m za bočne strane trapeza.
visno merenih veličina.
Koliko je dozvoljeno odstupanje dijagonala koje proizilazi iz dozvoljenih
odstupanja strana? Neka su, na primer, dve veličine A i В merene nezavisno jedna
od druge i neka je traženi rezultat zbir tih veličina:
K o m e n t a r : Algebarska vrednost odstupanja, iako obeležena znakom ± , poznata
je za svaki konkretan slučaj. Ova oznaka samo pokazuje da greška u datom .х= A + В
slučaju može biti samo pozitivna ili samo negativna, što znači da je reč о
istinitim greškam a. D alje je očigledno da takva odstupanja strana m ogu U slučaju da su poznate istinite greške veličina A _ i B, na primer
prouzrokovati u raznim kom binacijam a različite greške dijagonala. Zato se ( + đA) i ( + đB), na osnovu (11.5) greška zbira će biti:
dozvoljeno offstupaTnde izračuna ~pod najnep ovoljni]im uslovim a: greška d ija -
gonale će biti najveća kada dozvoljena odstupanja strana imaju ili samo pozi- đx =dA +dB
tivne ili samo negativne znake. U svim ostalim kombinacijama greške d ija go-
nala će po opsolutnoj vrednosti biti m anje. Ako su, međutim, poznate slučajne greške izražene srednjim kvad­
ratnim greškama m A i тпв, srednja kvadratna greška zbira će na
13 = 3 9 ,0 71 osnovu (11.6) biti:
i/ 2 2
ГПХ— bi *' ~b Мв

I dalje: ukoliko su pojedine greške m A, m u , . . . , m« po apsolutnoj

vrednosti međusobno jednake što se često dešava, to

m x= ± m V n (11.7)

gde je n broj takvih grešaka.

Na skici su date srednje vrednosti teoretskih dimenzija više trapeza. Za 3. Prim er . Neka srednja kvadratna greška određivanja položaja je^ne tačke
računanja ove vrste mogu se dimenzije zaokružiti na cm: na karti iznosi ± 0 ,4 mm. K olika će biti srednjar к vadrutna—greška- određivanja
dužine od 60 mm, ako deform acija hartije iznosi ± 0 ,7 % ?
'~ " А ' = Б = ЗОрпу; С = 56 cm ; D = 68 cm.

Srednja greška određivanja uzajam nog položaja dveju tačaka će prema

Trapez je, znači, aproksimiran pravougaonikom, pa se rešenje zadatka svodi
(11.7) biti:
na prethodni prim er:

г) О г) О А С mP= i ] / ; n 2 + m\ m, = m2
Dd = • dA Т • dC - - • dA f ^ •dC
дA 0C D D
%> = -£- m / 2
= 0,6( + 0,2) + 0,8( + 0,3) ili 0 ,6 ( -0 ,2 ) + 0 ,8 (-0 ,3 )
mP = i 0,56 mm
d D = ± 0 ,3 6 mm ~ ± 0 ,4 mm.

Srednja greška određivanja dužine će dalje iznositi:

U slučaju da algebarska vrednost grešaka nije poznata, što znači
da je reč о slučajnim greškama, tačnost rezultata će se oceniti kao
srednja kvadratna greška funkcije, dobijena na osnovu srednjih
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav

±0,06 mm. Kada se prave seku pod oštrim uglom, tačke će se ras­
= ± / ( 0 , 5 6 ) 2+ (0 ,4 2 у
porediti u vidu elipse. Ukoliko je ugao preseka oštriji, elipsa će imati
m v = dz mm veći ekscentricitet, a greška će biti veća.

11.2. Tačnost grafičko-konstruktivnib radnji

Većina kartografskih operacija sadrži niz grafičko-konstruktivnih

radnji, počev od konstrukcije okvira i koordinatne mreže, nanošenja
tačaka geodetske osnove, iscrtavanja, graviranja itd. Sve su ove
radnje podložne neizbežnim greškama koje utiču na tačnost karte.
Veličina tih grešaka zavisi od tehničkih mogućnosti korišćenog p ri­
bora i instrumenata, fizioloških osobina oka izvršioca koje su uvek
SI. 11.1. Obeležavanje preseka dveju lir.ija.
ograničene, kao i pažnje izvršioca. Pored toga, veličina grešaka će
zavisiti i od izabranog metoda rada, a često i od redosleda izvođenja Između r, a, b, i a postoje sledeći odnosi:
pojedinih radnji, о čemu je već bilo reči u poglavlju о kartografskim
računanjima i konstrukcijama. „ . a . , a —
2a sin — — 2 b cos — = r i' 2
2 2
Veličina nastalih grešaka se obično određuje eksperimentalnim
putem. Da bi se dobila što pouzdanija oceria tačnosti pojedinih rad­ •
a sin —a —U b a П7
cos — = 0,7r.
nji, izvrši se veći broj ponavljanja merenja, odrede nastala odstu­ 2 2
panja, a zatim se sračunaju srednje greške.
Sa promenom ugla preseka menjaju se i odnosi između a, b, i r:

Za r = ±0,06 mm
11.2.1. T a č n o s t k o n s t r u i s a n ja — .. a° a b
a b

30 2,7 r 0,7 r ±0.16 mm ±0,04 mm

Najčešće grafičko-instrumentalne radnje čije je izvršenje podložno
45 1.8 0,8 0,11 0,05
greškama jesu:
60 1,4 0.8 0,08 0.05
predstavlja kružić prečnika 0,1 mm.
O z n a č a v a n j e t a č k e u b o d o m ig le 90 r r ±0,06 mm ±0,06 mm
Istin iti položaj tačke je centar kružića. Ponovljeni ubod tu istu tačku
proširi na 0,2 mm. Višestruko ponavljanje i dalje proširuje tačku.
Iz tabele se vidi da tačnost obeležavanja preseka opada smanji­
Tako se, na primer, kod osmostrukog ponavljanja prečnik poveća
vanjem ugla, i obratno.
na 0,38 mm.

Centar uboda
O z n a č a v a n j e t a č k e u b o d o m n a p r a v o j i l i k r i v o j li n ij i . P o vla č e n je lin ij e k r o z d a t u ta č k u . Osa linije se neće poklopiti sa
se neće nalaziti na osi linije. Srednja kvadratna greška iznosi centrom zadate tačke. Greška je rezultat nameštanja lenjira i sa­
±0,05 mm (z n a k g r e š k e p o k a z u j e da p ostoji p o d je d n a k a v e ro v a tn o ć a mog povlačenja linije. P r i pažljivom radu srednja greška iznosi
d a se t a č k a n a n e s e i z n a d i i s p o d i s t in i t e o se). ±0,07 mm.

O b e l e ž a v a n j e p r e s e k a d v e j u l i n i j a t a č k o m . Greška obeležavanja. P o v l a č e n j e p r a v e k r o z d v e d a t e t a č k e . Istniti pravac povlačenja

pre svega, zavisi od ugla pod kojim se seku prave ili krive linije.
P ri višestrukom "pokušaju obeležavanja, tačke će se rasporediti u
vidu malog kruga u slučaju da se lin ije seku pod pravim uglom.
Srednja greška udaljen ja uboda od pravog preseka iznosi oko
je onaj koji prolazi kroz centar tačaka A i B. P ri samom povlačenju,
lin ija će verovatno odstupiti od istinitog pravca. Lin ija može biti
sa suprotnih strana tangentna na obe tačke, pa da se još smatra
 Ocena tačnosti topografskih karata
506 <PetercaJMiroslav

i koriste se za najtačnije radove, kao što su nanošenje tačaka

tačno povučenom. Odstupanje od pravca pod tim uslovom se smatra
geodetske osnove, koordinatne mreže, temena trapeza i si.
maksimalno dozvoljenom greškom.
2. Koordinatografi sa iglom za označavanje tačaka i običnim no-
nijusom. Služe, pre svega, za kartiranje detalja po koordinatnoj
metodi i kartografske radove u kojima se traži manja tačnost.
To su instrumenti drugog reda, sa tačnošću kartiranja ±0,1 mm.
3. Koordinatografi bez igle za označavanje tačaka. To su pribori
trećeg reda sa tačnošću kartiranja ±(0,2 —0,3) mm.

Navedene vrednosti predstavljaju tehničke mogućnosti rektifi-

ciranih instrumenata pri radu u propisanim uslovima. S obzirom
Ugao otklona će biti: na veliku tačnost koju obezbeđuju instrum enti prvog reaa, među­
sobni položaji označenih tačaka, odnosno rastojanja između njih,
2r
sm х =— mogu se smatrati istinitim vrednostima za sve kasnije kontrolne
d
ili druge operacije sa koordinatama, ukoliko se vrše na osnovu
tačaka nanetih koordinatografom. P ri tome su, naravno, izuzeta
odstupanja nastala usled deformacije m aterijala ( c r t a ć i p a p ir , p l a ­
Ako je: s t i č n i l i s t o v i ) na koji su tačke nanete. О njima treba posebno vo­
2r = 0,l mm; đ = 20cm diti računa.

x'«l',7 Kartografska mreža se može konstruisati i prostijim priborima.

Povećavanjem rastojanja između datih tačaka, tačnost povlače­
nja se povećava. Već kod rastojanja od 35 cm, greška ugla iznosi 1'.
T ačnost is c r t a v a n j aKartografsko crtanje, odnosno
г gr a v ir a n ja .
graviranje, može se takođe smatrati grafičkim procesom koji je pod­
ložan greškama. Sadržaj se iscrtava po tragovima obojenog otiska
i svako odstupanje od predloška izaziva grešku. Prema nekim ispi­
tivanjima, greška iscrtavanja ili graviranja se karakteriše srednjim
kvadratnim odstupanjem od ±0,12 mm. Neki autori, međutim, ka­
žu da srednja greška crtanja ili graviranja topografskih karata iz­
nosi oko ±0,2 mm.
U tom slučaju, greške kartografske osnove osetno prelaze vrednosti
dobijene koordinatografom. Ako se, na primer, teme trapeza na­
nosi od bližih lin ija koordinatne mreže koja je konstruisana šesta­
rom i transverzalnim razmermkom, usled postepenog gomilanja
grešaka, srednja kvadratna greška položaja temena dostiže do
±0,3 mm. Uopšte, nanošenje dužina uzetih sa transverzalnog raz-
mernika prate greške čija veličina zavisi od upotrebljenog pribora.
Prem a nekim izvorima, veličine srednjih grešaka iznose:
za običan šestar sa dve igle ±0,15 mm,
za šestar sa mikrometarskim zavrtnjem ±0,12 mm i
za pružni šestar ±0,08 mm.

U praksi se obično dimenzije već konstruisanih strana, dijago­

11.2.2. Tačnost nanošenja г m e re n ja
Osnovne tačke se u savremenoj kartografiji nanose gotovo isklju ­
čivo koordinatografom. U upotrebi je nekoliko vrsta pravouglih
koordinatografa koji se međusobno razlikuju i po konstrukciji i
po tačnosti. Oni se mogu podeliti na tri grupe:
1. Precizni koodinatografi sa iglom za označavanje tačaka, lupom
i dobošima sa mikrometarskim očitavanjem. Tačnost nanošenja
tačaka iznosi ±(0,01 —0,02) mm. To su instrumenti prvog reda
nala ili drugih dužina kontrolišu pomoću mernih pribora ili plastič­
nih pantljika na koje se prethodno koordinatografom nanesu vred­
nosti pomoću kojih će se obaviti kontrola. Zadatak se svodi na me-
renje već fiksiranih dužina da bi se odredila odstupanja od njiho­
vih stvarnih dimenzija. Tačnost m erenja zavisi od korišćenog pri­
bora. Prema ispitivanjim a u SSSR-u, srednja kvadratna greška za
merenja pomoću tzv. ,,ž e n e v s k o g ” lenjira, sa podelom od 0,2 mm
snabdevenog lupama za očitavanje, iznosi oko ±0,1 mm. Ukoliko
podela na lenjiru iznosi 0,5 mm, greška ne prelazi ±0,15 mm. Me-

Peterca Miroslav
508
renje dužina pomoću pružnog šestara i transverzalnog razmernika
prouzrokuje greške nešto veće od navedenih.
Ukoliko se kontroliše pomoću pantljika od specijalnih plastičnih
materijala, treba voditi računa da se dimenzije nanose pod kon-
trolisanim uslovima temperature, a ponekad i relativne vlažnosti.
Ovo zbog toga što je koeficijent linearnog širenja vezan sa prome-
nom ovih faktora. Tako, npr. koeficijent linearnog širenja astralona
sa oznakom ,,V 60” iznosi 7 0 - 1 0 _<i pri promeni temperature za 1°C,
nezavisno od promene relativne vlažnosti vazduha. To praktično
znači da se dužina od i m pri promeni temperature (u o d n o s u n a
t e m p e r a t u r u s t a b i l iz a c i j e ) za 1°C menja za 0 , 0 7 mm. Danas se ko­
eficijent širenja ovakvog reda smatra velikim, pa se u proizvodnju
sve više uvode m aterijali sa većom dimenzionalnom stabilnošću,
kao hostafan, stabilen, m ajlar itd.
Rezultat svake kontrolne operacije u toku izrade kartograf sko-
-reprodukcijskog elaborata se registru je saglasno propisima uput-
stva za izradu dotične karte. P ri tome se algebarski znak odstupa­
nja određuje po pravilu „ т е г е п о — t e o r e t s k o ” , što znači da se za
lin ije koje su duže od matematskih vrednosti, odstupanje obeležava
pozitivnim znakom ( + ), a za kraće lin ije negativnim ( —). Kad
nema odstupanja stavlja se ±0,0. Merna jedinica za obeležavanje
odstupanja je milimetar.
11.3. GeQmetrijska tačnost topografskih k a r a t a
Vrednost ili kvalitet jedne karte je opšti pojam koji sadrži niz ob­
jektivnih i subjektivnih činilaca. Opšta vrednost je suma pojedi­
načnih kvaliteta: kvalitet m atematičkih elemenata, kvalitet sadr­
žajne potpunosti i geografske vernosti, sadržajna savremenost, ja ­
snoća prikaza sadržaja, geometrijska tačnost, kao i kvalitet grafičke
i poligrafske obrade. Upotrebna vrednost karte zavisi, dakle, od
niza elemenata koji su često međusobno zavisni. Tako, geometrij­
ska tačnost karte, između ostalog, zavisi i od izabranog razmera
kao matematičkog elementa itd. Ponekad se susreće termin „ t a č n o s t
k a r t e ” . Taj sveobuhvatni pojam sadrži dve komponente: 1) tačnost
opštih informacija koje karta pruža i 2) geometrijsku tačnost. Greš­
ka, na primer, u lokaciji geografskog naziva, klasi puta, pogrešno
datoj vrednosti kote i slično, narušava tačnost očekivanih infor­
macija, ali ne utiče direktno na geometrijsku tačnost. A li ako je
put pravilno klasiran. a nj egov planim etrijski položaj-odstupio od
Ocena tačnosti topografskih karata
stvarnog položaja, ili je položaj visinski određene tačke odstupio
od položaja u prirodi, narušena je geometrijska tačnost koja пз
utiče direktno na tačnost opštih informacija, ako se odstupanja
nalaze u nekim unapred određenim granicama.
11.3.1. Po ja m i ocena ge o m e tr ijs k e tačnosti
Karta je uslovljen, smanjen i generalisan prikaz Zem ljine povr­
šine na ravni, dobijen na osnovu određenih matematičkih zakona
i tehničkih metoda. Ako su ti zakoni i metodi poznati, postoji i
mogućnost da se odrede greške nastale u procesu izrade karte. Pod
pretpostavkom geometrijski tačnog prikaza, sva m erenja koja bi
na karti bila izvršena bez grešaka dala bi istinite vrednosti rasto­
jan ja i površina. M erenja na karti su, međutim, podložna greškama
koje proističu ne samo iz grešaka samog merenja, već i zbog na­
rušavanja geometrijske tačnosti prikaza, tj. zbog pomeranja tačaka,
lin ija i kontura nastalih u toku izrade karte. Uzroci tih pomeranja
zavise od mnogobrojnih elemenata i operacija kao što su: kvalitet
geodetske i topografske osnove, metod premera (k l a s i č n i , f o t o g r a -
m e t r i j s k i ) , vrsta i kvalitet upotrebljenog instrum entarija, pribora
i materijala, način kartografske obrade, tehnološki postupak repro­
dukcijske pripreme i štampanja, deformacija hartije u toku i posle
štampanja i dr. Drugim recima, geom etrijska tačnost neke tačke
na odštampanoj karti zavisi od tačnosti premera i tačnosti kojom
na zemljištu izmeren položaj može biti izrazen na Karti posle gra­
fičkih i reprodukcijskih operacija. U slučaju da karta nije direktan
rezultat premera već se izrađuje na osnovu kartografskih izvora,
tačnost premera se zamenjuje greškama u položaju tačaka i kon­
tura na kartografskim izvorima. Uzimajući u obzir sve navedene
činjenice, mogu se odrediti sumarne greške položaja tačaka i kon­
tura i na taj način definisati geometrijska tačnost, koja kvalifiku je
kartometrijsku vrednost topografske karte.
S obzirom na način pristupanja i svrhu ocenjivanja, karta se
može ceniti na dva suštinski različita načina.
P r e t h o d n a o c e n a t a č n o s t i se dobij a analizom pojedinačnih gre­
šaka koje nastaju u toku izrade karte. Sumiranjem pojedinačnih
grešaka po pravilim a prenošenja grešaka, dobije se veličina greške
koja bi se.miogla očekivati na gotovoj-Ak-arti ako -.se -izrađuje pod
pretpostavljenim uslovima. P ri korišćenju ovog načina ocenjivanja
treba detaljno poznavati sve operacije u procesu izrade karte. Ovaj

Peterca Miroslav
510
način ocene tačnosti se smatra aproksimativnim u smislu konačne
ocene tačnosti karte. A li ovakva analiza tačnosti doprinosi pozna­
vanju izvora grešaka po fazama izrade i zakonitosti njihovog de-
lovanja, na osnovu kojih se može za datu fazu izabrati najpogodniji
radni postupak i odrediti takve granice grešaka koje će biti u
skladu sa 4za-htevima tačnosti i ekonomičnosti. —
S t v a r n a o c e n a t a č n o s t i se dobij a upoređivanjem elemenata izme-
renih na karti sa njihovim stvarnim, odnosno najverovatnijim
vrednostima. P ri korišćenju ovog načina treba poznavati potreban
broj stvarnih, odnosno dovoljno verovatnih vrednosti elemenata
merenih na zemljištu koji se na karti mogu identifikovati i upo-
rediti sa vrednostima istih elemenata izmerenih na karti. Iz do­
bij enih rezultata poređenja form iraju se odstupanja, a iz njih
sračunavaju greške koje karakterišu geometrijsku tačnost karte.
P r i tome je jasno da prethodno treba ispitati da li se greške poko­
ravaju zakonu о raspodeli slučajnih grešaka. Ovaj način ocene tač­
nosti. svakako realnije odražava stepen poverenja u kartu kao ko­
načan rezultat niza operacija, jer se ocena tačnosti dobij a na osnovu
stvarno konstatovanih odstupanja.
Osnovne komponente geometrijske tačnosti karte su:
h o r i z o n t a l n a ( p l a n i m e t r i j s k a , položajna) tačnost, tj. tačnost tačaka,
lin ija i kontura objekata po položaju i
v e r t i k a l n a ( a l t i m e t r i j s k a , v i s i n s k a ) tačnost, tj. tačnost izohipsi i
kotiranih tačaka koje služe za određivanje nadmorskih visina osta­
lih tačaka na karti.
11.3.2. Pretho dna oc en a tačno sti
Kao što je već rečeno, prethodna ocena tačnosti se svodi na odre­
đivanje tačnosti procesa izrade karte. Tražena greška se može dobiti
kao srednja kvadratna greška iz sume slučajnih grešaka na osnovu
već poznate formule:
( 11.8)
gde je '• — ...... .........
m = srednja kvadr. greška čitavog procesa izrade
mi = srednja kvadr. greška jedne operacije i
n = broj operacija u čitavom procesu izrade karte.
Ocena tačnosti topografskih karata
511
Kartografska proizvodnja je po strukturi dosta složena. Ciklus
izrade jedne karte se sastoji iz niza međusobno odvojenih operaci­
ja, od kojih je svaka podložna pojavi različitih grešaka. Izrada
različitih karata se ne može šablonizirati nekom jedinstvenom teh-
ničko-tehnološkom šemom. Osim toga, kvalitet korišćenih karto­
grafskih izvora je sve bolji, usavršavaju se metodi prenosa karto­
grafskog sadržaja u sitniji razmer, poboljšavaju se tehničke osobine
starih, a u proizvodnju se uvode novi m aterijali itd. Zbog toga nije
moguće dati neku univerzalnu prethodnu ocenu tačnosti, već treba
analizirati tačnost usvojenih radnih metoda u svakom konkretnom
slučaju. Rezultati prethodnih analiza ulaze u uputstva za izradu kar­
ti dotičnog jcazmera u vidu pokazatelj-eU-kajih... se _treba^ ^pridržavati
pri . izradi karte. Pokazatelji su obično dati u vidu srednjih kvad­
ratnih ili graničnih, odnosno maksimalno dozvoljenih grešaka.
11.3.2.1. Pre thodna ocena h or izo n ta lne t ačn o sti
Prelim inarna ocena mogućnih horizontalnih odstupanja se tem elji
na analizi grešaka, nastalih obradom numeričkih i grafičkih poda­
taka, koji se tokom kartografsko-reprodukcijske obrade uobliča-
vaju u fin alni proizvod — odštampani list karte. P ri tome je, usled
komplikovane uslovljenosti grešaka koje nastaju u procesu izrade
karte, teško odrediti njihove prave veličine. Zbog toga veličine
grešaka date u daljem tekstu brojnim izrazima, treba smatrati ne­
kom verovatnom procenom koja, ipak, predstavlja red veličine ovih
grešaka, a one, u sumarnom proračunu ocene tačnosti, ne bi tre­
balo da budu daleko od realnih vrednosti.
G r e š k a g e o d e t s k e o s n o v e . Topografska karta se izrađuje koriš-
ćenjem kartografskih izvora. Oslone tačke ili tačke geodetske osnove
se u procesu izrade karte iskorišćavaju posredno, jer su već ranije
korišćene prilikom sastavljanja originala karte krupnijeg razmera
koji se u ovom slučaju koristi kao kartografski izvor. Zadatak se
svodi na određivanje položaja tačaka i konstruisanje linija mate­
matičke osnove buduće karte po kojima će se orijentisati, tj. među­
sobno uklapati identične tačke i lin ije na kartografskom izvoru i
budućoj karti. Sadržaj topografskih karata se orijentiše korišće-
njem oslonih tačaka i pravougle koordinatne mreže.
U kartografskoj praksi se ova greška može identifikovati sa
greškom montaže, jer se u toj fazi rada obezbeđuje međusobni
položaj kartiranih objekata. Važno je napomenuti da se ta greška
 Ocena tačnosti topografskih karata

512 Peterca Miroslav

prenosi ussve. naknadne faze rada. U savremenim postupcima mon­
taže izbegava se upotreba hamera, foto-papira ili otisaka na karto­
grafskoj hartiji, već se koriste dijapozitivi ili negativi sadržaja na
dimenzionalno stabilnom film u ili drugoj stabilnoj plastičnoj ma­
teriji. Za osnovu po kojoj se vrše međusobna uklapanja, takođe se
koriste stabilni m aterijali ( s t a b i le n , h o s t a f a n , m a j l a r i d r. ) na koje
se prethodno preciznim koordinatografom nanosi pravouglakoor-
dinatna mreža i oslone tačke po njihovim pravouglim koordinata­
ma. Ovakvim montažnim postupcima postižu se rezultati velike
tačnosti. Maksimalna greška međusobnog položaja dveju oslonih
tačaka, nakon tako izvršene montaže, ne srne prelaziti ±0,2 mm,
što odgovara srednjoj kvadratnoj grešci ±0,07 mm. Istu tačnost
zadržava i položaj bilo koje tačke u odnosu na bližu tačku geodet­
ske osnove ili lin ija pravougle mreže.
Pod pretpostavkom da međusobno najudaljenije tačke ( u g r a n i ­
c a m a j e d n o g lista k a r t e )
mogu maksimalno odstupati i do ±0,3 mm,
to se za srednju kvadratnu grešku osnove može uzeti veličina:
171!= ±0,08 mmv
Ovim postupkom ocenjivanja nisu obuhvaćene greške koje već
sadrži original karte krupnijeg razmera, a on u ovom slučaju služi
kao izvor za dalju kartografsku obradu. Montaža je vršena isklju ­
čivo u odnosu na pravouglu mrežu i oslone tačke, dok su sve ostale
tačke i konture zadržale svoj međusobni položaj koji je postojao na
kartografskom izvoru. Ako srednja greška definitivno iscrtanog fo-
togrametrijskog originala, izuzimajući grešku geodetske osnove,
iznosi oko ±0,15 mm, može se za veličinu greške koja se prenosi
m/
dalje uzeti veličina — , gde imenitelj predstavlja odnos linijskog
smanjenja u neposredno sitn iji razmer. Greška bi se, znači, mogla
kvalifikovati kao:
m0= ±0,08 mm
Ova greška nije rezultat procesa kartografske obrade, ali о njoj
treba voditi računa prilikom procenjivanja svih grešaka na jednoj
karti. Ukoliko se karta izrađuje na osnovu manje tačnih izvora, po­
gotovo ako se pri tom koriste odštampani listovi karata, greška će
svakako biti veća. Procenu treba dati za konkretan slučaj.
G r e š k a s a s t a v l j a n j a . Na kopiji dobij enoj sa montažnog originala
nalazi se sadržaj koji odgovara razmeru osnovnog kartografskog
izvora. To je položajna osnova po kojoj se generalisanjem oform-
lju je sadržaj buduće karte. Generalisanju sledi iscrtavanje gcnera-
lisanog sadržaja koje daje završen sastavljački original kao konačan
rezultat.
Uticaj generalisanja na tačnost karte je veoma raznovrstan. K a ­
rakter i veličina promena, usled generalisanja crteža, zavise od
mnogo faktora. Karakter uopštavanja, a samim tim i tačnost, u
velikoj m eri zavisi od od vrste generalisanog objekta. S vi objekti
se po karakteru uticaj a na tačnost mogu podeliti u tri grupe. U
prvu spadaju oslone tačke koje se na karti fiksiraju sa maksimal­
nom tačnošću koju može obezbediti savremena kartografska tehnika.
U drugu se mogu svrstati ostali orijentirni i pojedinačni objekti
kao i oni sa jasno izraženom strukturom koji se na karti mogu fik ­
sirati tačkama i linijam a kao, na primer: karakteristične krivine
puteva, ose puteva, pruga, reka i si. Ivice puteva, pruga, rečne obale
i ostali delovi sadržaja karte spadaju u treću grupu. Usled toga što
su svi objekti međusobno vezani, promena crteža jednog objekta
može povućLpromenu drugog obj ekta ili nj ihovog međusobnog od­
nosa. V e lik i uticaj na položajne promene ima dovođenje znakova
na dimenzije topografskog ključa, zbog čega treba voditi računa da
se sva merenja po karti vrše u odnosu na fiksirane centre objekata.
Određivanje brojčanih izraza za veličine pomeranja je veoma
aproksimativno. Pogotovo je teško odrediti sumarne vrednosti tih
pomeranja jer postoje velike razlike kod navedenih grupa. Dok se,
na primer, objekti prve grupe daju sa maksimalno mogućnom teh­
ničkom tačnošću, tj. sa maksimalnom položajnom greškom od
(0,1— 0,2) mm, to kod objekata treće grupe, na primer, kontura
šuma, greška po položaju može dostići i do 0,6 mm. Prilikom gene­
ralisanja postoje uslovna i slučajna pomeranja objekata i kontura
po položaju. U prve se mogu ubrojiti sva dovođenja na dimenzije
ključa, u druge uopštavanje sitnih krivin a na linijam a reka, puteva,
izohipsa itd. Ova pomeranja su po karakteru masovna i imaju svoj­
stva slučajnih grešaka.
Orijentirao, srednja kvadratna greška generalisanja bi se za to­
pografske karte mogla kvalifikovati greškom veličine reda
mc= ±0,20 mm
U te greške je uključena i tačnost iscrtavanja sastavljačkog ori­
ginala.
• G r e š k a i z r a d e p r e d l o ž a k a z a g r a v u r u . Fotografskim snimanjem
sastavljačkog originala dobijen je negativ, od koga se kontaktnom

Peterca Miroslav
metodom izrađuje potreban broj predložaka za graviranje. Dozvo­
ljeno odstupanje jednog predloška u odnosu na teoretske dimenzije
iznosi ±(0,2— 0,3) mm, pa se za srednju grešku može uzeti veličina:
m 2= ±0,08 mm
G r e š k a g r a v i r a n j a . Saglasno ranije iznetim postavkama, srednja
kvadratna greška iznosi:
m3= ±0,12 mm
Graviranju sledi nekoliko poligrafskih operacija pre izrade me­
talnih matrica za štampu. One se izvode metodom kontakt-kopija
koje pod strogo kontrolisanim radnim uslovima ne dovode do pro­
mena dimenzija. Ah pošto se svi ti uslovi ne mogu opsolutno obez-
bediti, usled manjih kolebanja u temperaturi i relativnoj vlažnosti,
tokom radnog ciklusa dolazi do manjih deformacija plastičnih
m aterijala na kojima se crtež nalazi. Nastale deformacije se mani­
festu ju u nepotpunom uklapanju različitih elemenata jednog lista
karte. Zbog toga se te greške mogu ubrojiti u grupu -grešaka
uklapanja boja.
Inače, kontakt-kopije mogu prouzrokovati izvesno zadebljanje
lin ija crteža, što smanjuje njegov kvalitet. Dozvoljeno odstupanje
obično iznosi 10% od dimenzija na originalu.
G r e š k e u k l a p a n j a b o j a . Kod štampanja višebojnih karata, broj
prolazaka kroz mašinu je ravan broju osnovnih boja dotične karte.
Svaka osnovna boja se štampa sa zasebne metalne matrice na koju
se crtež prenosi putem n e g a t i v - ili p o z i t i v - kopija. Dimenzije crteža
na metalnim -matricama -već—sadrže grešku koja je prouzrokovana
razlikama međusobnog uklapanja izgraviranih predložaka i drugih
posrednih kopija. Ta greška koja nastaje uglavnom kao rezultat
promene spoljnih uticaj a tokom tehničke izrade predložaka i kopija
nije velika i ne prelazi granicu od ±0,12 mm. Za srednju kvadratnu
grešku se može uzeti veličina:
m4= ± 0,04 mm
Zbog grešaka uzastopnih „ c e n t r i s a n j a ” metalnih matrica i lista
hartije u toku procesa mašinske pripreme, nastaju tehničke greške
uklapanja boja. Ova greška, kod pažljivo obavljenog rada, normalno
ne prelazi 0,3 mm, te se za srednju kvadratnu grešku može uzeti
veličina:
m5= ±0,10 mm
Ocena tačnosti topografskih karata
515
Ovim odstupanjima treba dodati greške usled deformisanja papira
u toku tiražnog otiskivan ja. Uopšte je uticaj kvaliteta papira i nje­
govog tretmana pre i za vreme otiskivan ja veoma važan u oceni
tačnosti finalnog proizvoda. Papir mora—zadovoljavati ^propisane
standarde, jer se u suprotnom slučaju može potpuno poremetiti
tačnost koja je postignuta u etapama kartografske obrade i repro­
dukcijske pripreme originala. Priprem a papira, odnosno njegova
aklimatizacija sastoji se iz tri faze: 1) Relaksacija unutrašnjih na­
prezanja u papiru izvodi se u samoj fabrici ili tzv. „ o d l e ž a v a n j e m ”
papira. U tu svrhu se papir drži u skladištu oko godinu dana i tako
se vrši njegova samoaklimatizacija. Štam panje na „ s v e ž e m ” papiru
prouzrokuje odstupanja prve boje i do 1 mm u odnosu na dimenzije
crteža na ofset-ploči. 2) Priprem a papira pre same štampe obavlja
se u prostoriji za otiskivanje. Papir prolazi kroz komoru za aklim a­
tizaciju radi dovođenja na stepen relativne vlažnosti koji će posto­
ja ti u procesu štampe. U nedostatku komore za aklimatizaciju, papir
se slobodnim vešanjem aklimatizuje datim uslovima. 3) Regulisanje
vlage u papiru u toku štampe. Ako se u intervalu između otiski-
vanja pojedinih boja prekomerno m enjaju spoljni uslovi, pre svega
stepen vlažnosti, dolazi do uzastopnih promena dimenzija papira.
Naredna boja se otiskuje na papir koji je deformisan u odnosu na
prethodnu boju. Prem a p r o f . T a t i j e v u , promena relativne vlažnosti
vazduha za 10% odgovara promeni količine vode u papiru za 1%,
a to dovodi do deformisanja papira uobičajenih dimenzija za oko
0,63 mm.
Preduzimanjem odgovarajućih mera, tj. aklimatizacijom papira
na spoljne uslove koji vladaju za vreme štampanja, uvođenjem k li­
matskih uređaja koji standardizuju stepen vlažnosti u toku samog
otiskivanja, ukupno deformisan je papira se znatno smanjuje i ne
prelazi veličinu od 0,3 mm. Za srednju kvadratnu grešku se, prema
tome, može uzeti veličina:
mG= ±0,10 mm
Za ocenu tačnosti štampanja karata postoje različiti k riteriji.
Prem a „ P r i v r e m e n o m p r a v i l n i k u za. r u d J k ^ m i s i j e ^ j L t e J m i c k u k o n ­
trolu u V G 1 ” od 1967. godine, jedan od kriterija za ocenu kvaliteta
jeste i veličina neuklapanja između pojedinih boja. Kontrola se
obavlja merenjem odstupanja „ i n d e k s a u k l a p a n j a b o j a ” koji su od­
štampani na svim topografskim kartama, pri čemu se crna boja
•uzima za osnovu merenja. U kvalitet „ d o b a r ” se kvalifikuje list kod
koga neuklapanje jedne boje ne prelazi veličinu ±0,20 mm, a
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav

„ zadovoljavajući” ako neslaganja ne prelaze ±0,30 mm.1 Gotovo
isti kriteriji propisani su i pravilnikom tehničke kontrole u SSSR-u.
Deformacija hartije koja nastaje po završenom štampanju nije
predmet prethodne ocene tačnosti. Ona, međutim, ne izaziva rela-
tivna pomeranja boja, već direktno utiče samo na merenja velikih
rastojanja po karti. Pri čitanju koordinata tačaka ove deformacije
se mogu zanemariti jer se u okviru relativno malog kvadrata pra-
vougle koordinatne mreže praktično ne osećaju. Ako, međutim, od-
štampani list karte služi kao osnovni kartografski izvor za izradu
drugih karata, о nastaloj promeni dimenzija treba i te kako voditi
računa.
Greške merenja. Iako prethodna ocena tačnosti pre svega anali-
zira greške nastale u toku radnog procesa, krajnji cilj ocenjivanja
jeste podatak о sumarno očekivanoj tačnosti gotove karte. Objekat
na gotovoj karti ne daje samo vizuelnu sliku njegovog rasprostira-
nja, već služi i kao predmet kartometrijskih merenja. Objektivna
saznanja se dobiju merenjima koja se ne mogu izvoditi bez grešaka.
Dopunjavajući ranije izlaganje, greška merenja koordinata jedne
tačke sadrži grešku ocene položaja centra ili ose grafičkog znaka i
1 Na 40 listova karata form ata cca 4 0 X 40 cm odštampanih u toku 1967.
god. kontrolisane su statističke serije od 10 primeraka svakog lista. Prilikom
kontrole s’* i_m erena samo m aksimalna odstupanja strana i dijagonala od
njihovih teoretsklhrdim enžijar'kao i m aksim alna odstupanja indeksa uk lap a-
nja u odnosu na osnovnu, tj. crnu boju. Na osnovu maksimalnih odstupanja
sračunata su m aksim alna srednja kvadratna odstupanja koja iznose:
m 5(Inax)= ± 0 ,2 8 m m — odstupanje jedne strane okvira
Tntf(max)= ± 0 ,3 9 m m — odstupanje dijagonale
mj,(maS) = ±0 ,1 6 m m — greška uklapanja jednog indeksa plave boje koja se
štampa posle crne
m^max)— ± 0 ,2 2 m m — greška uk lapanja ostalih boja i
grešku samog očitavanja. Ako greška ocenjivanja položaja centra
jedne tačke ne prelazi vrednost od 0,15 mm, srednja greška iznosi
oko m '= ± 0 ,0 5 mm. Ako srednja greška mernog pribora se očita-
vanjem iznosi takođe m "= ± 0 ,0 5 mm, greška u merenju tačke A
iznosiće:
г п а = ± j/m'2+ /и"2 =0,05 ј/ 2 = ^ 0,07 mm
Kod merenj a- rasto j an j a između tačak a-A -i 3, greška-će^ iznositi:
md= ± У т 1 + т | = тл1/2 = Ј: 0,10 mm
Pošto se traži greška položaja jedne tačke, to će se kao srednja
greška u merenju uzeti veličina:
m7= ± 0,07 mm
Ovo je uzeto zbog toga što greška md predstavlja samo grešku u
merenju, a ne grešku izmerenog rastojanja. Ako se želi dobiti greška
na gotovoj karti izmerenog rastojanja, treba sumarnu položajnu
grešku M jedne tačke množiti sa |/ 2.
Ukupna greška. Sumirajući uticaje pojedinačnih grešaka, dobije
se prethodna ocena očekivane horizontalne tačnosti karte. Zavisno
od metoda izrade izvornog originala i njegove tačnosti koja zavisi
i od karakteristika terena (otkriveno, pošumljeno, ravničasto, pla-
ninsko), zatim metoda dalje kartografske_obrade, mogip se proceniti
očekivane srednje kvadratne greške.
1. Prethodna ocena tačnosti karte 1 : 25 000, za koju je izvorni
lista
original rađen fotogrametrijskom metodom, obuhvatiće nave-
dene greške izuzev m1, тв i m0, s tim da se u ukupnu sred-
nju grešku uključi i tačnost fotogrametrijskog originala
mf = ±0,15 mm:

m (m a x ) = ± 0 , 2 1 mm — greška uk lapanja svih boja uključujući i plavu.

M t= ± mf + S m2— ± 0,26 mm
Iz ovih podataka se mogu izvući sledeći zaključci: 2
— da na kontrolisani listovima nije dolazilo do dijagonalnih zakošenja sadr-
žaja, jer između odstupanja strana i dijagonala postoji odnos koji proističe 2. Prethodna ocena tačnosti karte 1 : 25 000, za koju je izvorni
iz pravila о prenošenju grešaka; = original rađen metodom klasičnog premera, pod pretpostavkom
— da maksimalna srednja kvadratna greška uklapanja svih boja zadovoljava
odrebe Pravilnika i da se kvalitet štam pe u odnosu na ovaj kriterij smatra
da srednja greška definitivno iscrtanog topografskog originala
„d ob rim ” ; iznosi m jć = ± 0,30 mm:
— da je maksim alno odstupanje elemenata u plavoj boji, koja se štampa
odmah p.osle crne, manje od odstupanja svih boja, iz čega proizlazi za k lju -
čak da treba voditi računa о ređosledu štampanja pojedinih elemenata.

Na 40 listova karata formata cca 40 X 56 cm koji su odštampani u 19.68. god.,

greška uklapanja svih boja u odnosu na crnu takođe iznosi ±0 ,2 1 mm.

Peterca Miroslav
3. Prethodna ocena tačnosti karte 1 : 50 000 za koju je kao karto-
grafski izvor služio original razmera 1 : 25 000 dobijen fotogra-
metrijskom mantođoni vrrrože se karakterisati srednjom greškom:
M з— Jz ! iii“ ~4~niu ± /rio — 0-31 гпш
i
Tačnost sastavljačkog originala 1 : 50 000 može se oceniti na:
M s= zh i ??ii -г ml -f trfa — zb 0,23 mm
Srednja kvadratna greška položaja karakterističnih tačaka na
odštampanim listovima karata 1 : 100 000 i 1 : 200 000 koji su rađeni
sukcesivnim metodom na osnovu originala neposredno krupnijih
razmera, može se izvesti sumiranjem odgovarajućih elementarnih
uticaja. Ona se orijentarno kreće oko ±0,33 mm. Općenito, za sred-
nju kvadratnu grešku u položaju karakterističnih tačaka na topo-
grafskim kartama razmera 1 : 25 000 do razmera 1 : 200 000 može se
uzeti veličina reda ±(0,3— 0,4) mm. Međutim, prilikom računanja
ukupnih srednjih grešaka uzeti su u obzir svi uticaji od kojih neki
ne moraju biti uvek prisutni u predviđenim iznosima7~đok se neki
mogu isključiti. Ako se, na primer, meri između objekata predstav-
ljenih crnom bojom, može se eliminisati uticaj grešaka uklapanja
boja itd. Konkretnom analizom datog slučaja mogu se proceniti i
prethodne greške takvih radnih postupaka.
Sve greške koje se pojavljuju u toku izrade karte mogu se, prema
karakteru, podeliti na tehničke, greške sastavljanja i greške karto-
grafskih izvora. Prema tome:
M = ± \ftnlh + т%+ ml
7
Za kartu pod 1. tehničku grešku predstavlja Zm, grešku izvora m f
2
rriteh—± 0,22 mm; m /= ±0 ,1 5 mm
7
Za kartu pod 3. tehničku grešku predstavlja Im, grešku sastav-
ч __________________________________ 1
ljanja mG, a grešku kartografskog izvora : kontrolnu krivu. Ona se, na primer, može u velikim potezima pri-
Ш f
rriteh= ±0,23 mm; mG= ± 0 ,2 0 mm; -^ -= m 0= ± 0 ,08 mm.
Ukoliko je razmer ispitivane karte sitniji, utoliko manje dolaze do
izražaja greške premera u odnosu na greške grafičke predstave na
odštampanim kartama.
Ocena tačnosti topografskih karata
11.3.2.2. Prethodna ocena visinske tačnosti
Uopšte о oceni visinske tačnosti. Visinska tačnost topografske karte
zavisi od tačnosti predstavljanja reljefa. Ova, pak, zavisi od tačnosti
izohipsi kao osnovnog načina predstave zemljišnog reljefa i tačnosti
numerički označenih visinskih tačaka — kota. Kao pokazatelji vi-
sinske tačnosti topografskih karata najčešće služe srednje kvadratne
greške položaja izohipsi preko kojih se karakteriše visinska tačnost,
kao i srednje greške visinskih tačaka u odnosu na bliže tačke geo-
detske osnove.
Ispitivanje tačnosti izohipsi već decenij ama predstavlja specifičan
problem za коji još nije pronađeno „univerzalno'* rešenje. Naime,
još nije pronađen takav postupak u ispitivanju tačnosti koji bi isto-
vremeno obuhvatio sve bitne aspekte, da dovoljno verno predstavi
rezultate ispitivanja, a da je istovremeno dovoljno jednostavan i
ekonomičan. Suština problema je u sledećem: međusobno se želi
uporediti dve različite, po strukturi veoma komplikovane i u mate-
matičkom smislu nedefinisane površine. Prva je deo fizičke Zem-
ljine površine, zamišljeno smanjen na razmer posmatrane karte, a
druga površina je data uslovnim prikazom treće dimenzije — izo-
hipsama.
Već nam prva površina nije nikad „dovoljno” poznata. Svaka, ma
koliko tačna izvorna ili kontrolna merenja, skopčana su sa manjim
ili većim greškama. Druga površina je sasvim uslovno i nepotpuno
definisana. Grupe izohipsi obrazuju sistem linija sa prazninama u
kojima je visinski položaj površine nesiguran. Pretpostavlja se, da
su profili nagiba između dve susedne izohipse pravolinijski. Real-
nost ove pretpostavke se naročito smanjuje povećavanjem ekvidi-
stancije.
Teškoće u realnom ocenjivanju leže u činjenici što ispitivanu sliku
izohipse ne treba ceniti samo u odnosu na kvantitativna, već i na
kvalitativna odstupanja. Drugim rečima, jedna izohipsa može biti
u smislu kvaliteta ma različite načine pogrešna u odnosu na njenu
lagođavati kontrolnoj krivoj, ali da u mikro-oblicima od nje znatno
odstupa, ili obrnuto. Pitanje je posebne procene šta u konkretnom
slučaju predstavlja veću kvalitativnu grešku. Vernost morfološke
celine više odgovara jednim korisnicima (npr. vojnim), dok vernost
mikro-oblika traže tehničari kojima karta služi kao osnova za pro-
jektovanje.
 Ocena tačnosti topografskih Karata
Peterca Miroslav

kog), pojam visinske greške odnosi na same izohipse, na odštampa-

I pored tehnički najveće mogućne tačnosti premera i dalje karto-
grafske obrade, neke izohipse na područjima ravnica, stenovitih i
visokoplaninskih terena, zatim kraške i eolske morfologije itd. ne
mogu sasvim pouzdano definisati pojedine terenske oblike. Slika tih
oblika, izražena izohipsama, obično se već kod samog premera nešto
uprošćava. Prilikom ispitivanja tačnosti ovakvih oblika bilo bi nor-
malnije dati prednost kvalitetu i upotrebljivosti uprošćene slike,
nego se služiti isključivo kriterijem ,objektivne” preciznosti.
Činjenica što je svaka izohipsa manje ili više uprošćena kriva,
što su ta uprošćavanja ne samo neizbežna već često i neophodna,
smanjuje vrednost uslovnih količinskih pokazatelja odstupanja izra-
ženih preko srednjih ili nekih drugih grešaka.
Tačnost ч izohipsi ne zavisi od ekvidistancije. Fotogrametrij ski
metod kartiranja to izričito potvrđuje, mada se smatra da se kod
nim listovima~karata su izohipse samo osnova pomoću kojesse odre-
đuju visine detaljnih, odnosno nekotiranih tačaka. U tim slučaje-
vima se visinska tačnost karte ceni po visinskim greškama tačaka
čije su visine dobijene na osnovu izohipsi. Grafička predstava uti-
caj a greške položaja na visinsku grešku data je na si. 11.3. Crtež a)
pokazuje tačan položaj tačke T u ravni lista karte i njenu tačnu
visinu, dok crtež b) pokazuje pogrešan položaj tačke T i uticaj toga
na njenu visinu. Očigledno je da će odnos između položajne greške
i njenog uticaj a na visinu imati jednostavan oblik
fh=fPtga
ili (11.9)
fn ,
— = tg a
J p

premera strmog zemljišta, izohipse izvlače brižljivi je ukoliko je Služeći se čisto matematičkim rečnikom, vrednost fh odgovara pri-
ekviđistancij a manja, jer odnos između susednih izohipsi nije bez raštaja funkcije, a fp priraštaju nezavisno_promenijiye_. Zaključak je
uticaj a na oblikovanje linija. Kod premera sa geodetskim stolom sasvim jasan: greška po visini je funkcija greške po položaju i na-
linije se pogotovo ne posmatraju izolovano i nezavisno jedna od dru- gibnog ugla zemljišta.
ge već se stalno posmatra morfološki oblik. Međutim, kartometrijska
tačnost iskorišćavanja izohipsi svakako je zavisna od ekvidistancije. Kako visinska, tako su i sve ostale greške neposredno posledica
Izrada profila, skidanje visina tačaka itd. tačniji su kod manje ekvi- položajne greške. Greška oblika se odnosi na obično manja odstu-
distancije. panja izohipse po obliku. Ona se raščlanjava na grešku pravca i
grešku krivine, pomoću kojih se u izvesnom stepenu može donositi
Komponente gre šak a izohipsi. Složenost ocenjivanja tačnosti pred- sud о morfološkoj oceni kvaliteta izohipsi.
stave treće dimenzije se očituje i kroz vrste geometrijskih grešaka
koje se mogu pojaviti. Kod izohipsi se, naime, mogu pojaviti polo-
žajne, odnosno visinske greške, zatim greške oblika, pravca i kri-
vine, kao i greške dužina i nagiba.
Visinskaxjgreška izohipse, samo svojim nazivom nije dovoljno de-
finisan pojam. Izohipse su fiktivno linije sa potpuno određenim
brojnim vrednostima, kao i sve ostale linije iz grupe izolinija. S
druge strane, izohipse su samo metod pomoću koga se trodimenzio-
nalni-fizički zemljišni oblici posredno i uslovno prikazuju u dvo-
dimenzionalnoj ravni lista karte. Iz toga proizilazi da mogu biti a) b)
pogrešne samo po položaju, kao i sve druge kartografske linije. Uo-
SI. 11.3. U ticaj greške položaja na visinu tačke.
stalom, svaka kriva predstavljena u ravni, može biti pogrešna samo
po položaju. U sovjetskoj literaturi se zbog toga rado koristi termin
Greška dužina je razlika između dužine jedne ili grupe izohipsi
„grešk e u položaju izohipsi po visin i” koji adekvatnije odražava su-
štinu greške. na karti i odgovarajućih istinitih ili najverovatnijih dužina koje se
mogu dobiti na tačnij oj kontrolnoj karti ili kontrolnim premerom.
Međutim, dok se kod ocenjivanja visinskog kvaliteta premera ili
originala (topografskog, fotogram etrijskog, sastavljačkog, izdavač- Rezultati ovog upoređivanja mogu služiti samo kao dopunski kri-
 Ocena tačnosti topografskih'karata 523
Peterca Miroslav

nja grešaka zaokruživanja na dm iznosi ±0,03 m (maksimalna gre-

teriji koji daju indikacije о bogatstvu ili siromaštvu detalja na ispi- ška iznosi 0,05), pa će ukupna greška biti
tivanim delovima.
M\ — ±0,20 m
Greške nagiba potiču iz grešaka međusobnih rastojanja izohipsi
koje su, opet, rezultat položajnih grešaka. One mogu nastati zbog Srednja greška zaokruživanja na metre iznosi ±0,3 m (maksimalna
nedovoljno pažljive interpolacije kod topografskog premera ili kar- 0,5), pa će ukupna greška biti
tografske obrade izohipsi u birou. Ove druge se češće pojavljuju kod M/’/A= ±0,36 m
obrade reljefa na sitnorazmernim, a rede na krupnorazmernim topo-
grafskim kartama. Tačnost visina ostalih kotiranih tačaka uglavnom zavisi od toga
da li je premer izvršen klasičnom ili fotogrametrijskom metodom.
Pošto su, međutim, za izražavanje tih grešaka potrebna uporedna Kod klasičnog premera, srednja kvadratna greška visina kotiranih
merenja na kontrolnoj i ispitivanoj karti, vrednosti grešaka pravaca, tačaka iznosi oko
krivine, dužina i nagiba ne mogu biti predmet prethodne ocene mic = ±0,60 m
tačnosti.
Kod aero-fotogrametrijskog premera, srednja greška visina koti-
Po uzroku nastanka, osobinama i njihovom uticaju na konačne
ranih tačakar-obično se izražava kao funkcija visine leta aviona
rezultate, i visinske greške mogu biti grube, sistematske i slučajne.
prilikom snimanja H i iznosi:
Sistematske greške se, po pravilu, ne odnose na pojedinačne tačke
na izohipsama, već na manje ili veće površine. Većina od njih može mf= ±0,2%o H (m) za ravničasti i brdoviti teren i
biti posledica položajnih ili visinskih grešaka geodetske osnove, 7П/= ±0,5%o H (m) za visoko planinski teren.
grešaka u orijentaciji kod fotogrametrijske restitucije, greške mon-
taže u kartografskoj ili greške neupasivanja u reprodukcijskoj ob- Između razmera snimanja i visine leta postoji odnos:
radi lista karte. Uzroci nastanka slučajnih grešaka su isti kao kod
ocene horizontalne tačnosti. ( 1 1 . 10 )
Rs И
Visinska tačnost kotiranih tačaka. Tačnost visina kotiranih tačaka
zavisi odxnaĆinarijihovog- -određivanj a. gde je f fokusno rastojanje foto-objektiva. Ako je — razmer kar-
Rk
Visine tačaka geodetske osnove se određuju relativno najtačnijim tiranja, za odnos između razmera snimanja i razmera kartiranja
metodima. Srednje kvadratne greške tačaka, određene trigonome- može se uzeti
trijskim nivelmanom, kreću se oko ±(0,1— 0,2) m, dok je tačnost
određivanja visina tačaka geometrijskim nivelmanom mnogo veća. Rs = 200 ]f~Rk

Na topografskim kartama, visine se zaokružuju na decimetre ili pa se za vrednost srednjih grešaka visma kotiranih- tačaka dobiju
metre. Ako se sa m1 obeleži greška metoda određivanja visine, a sa sledeći iznosi:
m2 greška zaokruživanja,1 ukupna greška će biti:
Razmer Razmer m /= ± 0 ,2 do !
he- H fmj
Mk= zt ^trti -1- ml kartiranja snimanja ±0,5%o Hi
i

Pri zaokruživanju visina na decimetre preovlađuje uticaj metoda, 1 :25 000 l l ,5 1 :3 2 000 3 700 ± 0 ,7 — ± 1 ,9 m
a pri zaokruživanju na metre — uticaj greške zaokruživanja. Sred- 1 : 50 000 11,5 1 :45 000 5 200 1,0— 2,6

1 : 25 000 21,0 1 : 32 000 6 700 1,3— 3,4

1 Određivanje približne vrednosti jednog broja (zaokruživanje) može se
1 :5 00 0 0 21,0 1 :4 5 000 9 500 ± 1 ,9 — ± 4 ,8 m
5
izvršiti sax tcHmošću_ poluintervala aproksimacije n~J° zna^ava kroj

decimalnih mesta na koji se dati broj zaokružuje.

 Ocena tačnosti topografskih karata
524 Peterca Miroslav

Mho = + m'l tg2a (m) ' (И -И )

Ukoliko se karta razmera 1:50 000 izrađuje na osnovu premera u
razmeru 1:25 000, tačnost kota ostaje ista kao i na karti 1:25 000, Za originale u razmeru 1:25 000 i 1:50 000, koristeći se ranije
jer se visine kota preuzimaju sa kartografskog izvora. Isti je slučaj datim razmerima snimanja sa objektivom f = l l ,5 cm, vrednosti gre-
i prilikom.jvjihovog daljeg prenošenja na karte sitnijeg razmera. šaka bi prema iznetim procenama iznosile:

Tačnost izohipsi. U prethodnom ocenjivanju se može proceniti Razmer Nagib izražen u procentima (tg 45°= 100%)
geometrijska tačnost izohipsi kao pokazatelja visina na gotovoj kartiranja

, СО
<м
70% 80% 90% 100°/о

ю
°
karti, dok za ocenu morfološkog kvaliteta predstave reljefa još ne
postoje opštepriznati kriteriji. Zavisno od namene i razmera karte, 1 :25 000 1,1 1,2 1,4 1,6 1,9 2,1 2,4 2,6 2,9 3,2
M ho
geometrijska tačnost i morfološka vernost imaju različite težine.
и (m)
Dok se na topografskim kartama krupnijeg razmera prioritet daje 1:50 000 1,7 2,4 2,9 3,4 3,9 4,5 5.0 5,6
2-°
geometrijskoj tačnosti, već od razmera 1:100 000 treba voditi računa i
0 morfološkoj skladnosti.
Radi prethodnog procenjivanja visinske tačnosti izohipsi na od-
Izvorni originali topografskih karata se danas izrađuju gotovo štampanim listovima karata, treba uzeti u obzir i greške koje nas-
isključivo primenom fotogrametrijskog metoda. Zbog toga će se taju u procesu dalje kartografsko-reprodukcijske obrade. Pošto su
prvo razmotriti tačnost izohipsi na fotogrametrijskom originalu, a te greške uglavnom identične sa greškama prilikom ocenjivanja
zatim i na odštampanoj karti. horizontalne tačnosti, ovde će se one samo nabrojati i dati njihove
vrednosti:
Visinska tačnost izohipsi na fotogrametrijskom originalu može se
uprošćeno definisati kao zbir uticaja grešaka navođenja (viziranja) 1. Greška montaže: mhi= ± m i- tg a = ±0,08 tg a (mm)
1 greške kartiranja. Greška navođenja nastaje prilikom—navođenja i 2. Greška izrade predložaka: mh2= ±0,08 tg a (mm)
održavanja kontakta merne markice sa zemljištem za vreme karti- 3. Greška graviranja: ть з= ± 0,12 tg a (mm)
ranja izohipsi. Za snimanja izvršena širokougaonim objektivima 4. Greška uklapanja boja: mh4= ±0,04 tg a (mm)
(f = l l, 5 cm, format 18X18 cm), pri radu sa stereorestitucionim mh5= ±0,10 tg a (mm)
instrumentima I ili II reda, srednja kvadratna greška iznosi oko 5. Greške deformisanja papira: тиб= ±0,10 tg a (mm)

m/,= ±0,3%oH (m)

što na primer za R 1:25 000 iznosi oko ±1,1 m.
Greška kartiranja izohipsi nastaje usled izvlačenja linija izohipsi
olovkom na fotogrametrijskom originalu. Za srednju grešku se može
uzeti veličina koja je ravna grešci graviranja kod ocene horizontalne
tačnosti: m’3= ±0,12 mm. Po formuli (11.9) koja daje vezu između
položajne i visinske greške, dobije se:
тц^ — ± m \tgcL
Navedene greške predstavljaju položajne greške po visini ta-
čaka koje se nalaze na samim izohipsama. Pošto, pod pojmom visin-
ske greške treba podrazumevati grešku visine neke tačke koja je
dobijena na osnovu izohipsi, navedenim greškama treba dodati gre-
šku interpolacije u koju ulazi i greška samog merenja. Na si. 11.4
rastojanje između tačaka A i В predstavlja interval između dve
date susedne izohipse naAčartirBri pravo-
linijskom profilu nagiba između dve su-
sedne izohipse, pad terena je konstantan

odnosno, pretvarajući grešku u razmer kartiranja (g d e j e R k im e n i­

tg a = — = p
telj brojnog razmera) i metre:

° ' 1 2 • R k
gde su:
m „3 = ± i --------------- • ti g a (m ) .
1 000 E ekviđistancij a karte i
Ukupna visinska greška ma koje tačke na izohipsi fotogrametrijskog SI. 11.4. Određivanje visine
tačke. I interval između tačaka A i В
originala izračunaće se po formuli:
 Ocena tačnosti topografskih karata
526 Peterca Miroslav

Visin a tačke T ce iznositi Vrednosti srednjih kvadratnih grešaka u metrima date su u sle-
dećoj tablici:

6° 11° 22° 31° I 35°

O
39° ! 45°

£
О.
n°lo

со
60% 70% 80% ! 100%

С
10% 20% 40%

.
Saglasno formuli (11.6), greška u visini tačke T će iznositi:
tnn 1Д 1,1 1,1 1,1 1,1 1,1 1.1 1,1 1,1 1,1
2
Mft iteh) 0,6 1,3 1,9 26 3,2 3,9 4,5 5,2 5,8 6,5

Pošto je т<* = т /, mh 1,2 1,7 2,2 2,8 3,4 4,0 4,6 5,3 5,9 6,6

Date vrednosti grešaka se odnose, pre svega, na otkriveno zem-

i konačno
Jednačina pokazuje da greška raste povećavanjem nagibnog ugla
i rastojanja d, tj. udaljenja tačke od izohipse. Visinu tačke treba,
znači, određivati u odnosu na bližu izohipsu.. U tom slučaju se ve-
ličina pod korenom može zanemariti, dok je veličina mj već ranije
ustanovljena:
тн1 = ± m j-t g a= : ±0,10 tg a (mm)
Odštampani list karte razmera 1 : 25 000, za koju je izvorni ori-
ginal rađen fotogrametrijskom metodom u istom razmeru, biće
podložan uticaj ima grešaka fotogrametrijskog originala i greškama
procesa kartograf sko-reprodukcijske obrade. Izuzimajući grešku
montaža ти, a uključujući grešku kartiranja т'/,з, tehnička greš-
ka karto-reprodukcijske obrade iznosi:
ljište. Za područja pokrivena šumom, greške mogu biti znatno veće.
Za odštampani list karte razmera 1 : 50 000, čiji je izvorni ori-
ginal izrađen fotogrametrijskom metodom u istom razmeru, jed-
načina (11.13) imala bi sledeću vrednost:
Mh= ± У ( 1 , 6 ) * + 1 3 tg a2 ( m) (11.14)
Već dugo se neposredno fotogrametrijsko kartiranje ispituje za
izradu karte razmera 1 :100 000. Dosadašnja iskustva pokazuju da
za takav zadatak najbolje odgovara snimanje širokougaonim objek-
tivom (ugao 120°, f=»9cm, format snimka 23X23 cm) pri letu na
5 400 do 7 000 m relativne visine, što daje razmer snimka između
1 : 80 000 i 1 : 100 000. Pod pretpostavkom da su u prethodnoj pro-
ceni utvrđene vrednosti visinskih i položajnih grešaka, ukupna vi-
sinska greška bi dala sledeću vrednost:
Mh = ± f (1,8)2+ (26 tg a)2 (m) (11.15)

( 11 . 12) Dozvoljenar^pomerenja izohipsi pri sastavljanju karata. чРп pri-

2 kazivanju reljefa na topografskim kartama sitnijih razmera, izo-
±0,26 tg a (mm) što obzirom na R 1 : 25 00 iznosi
M /,(*,/») = ±6,5 tg a (m)
Ukupna vrednost srednjih kvadratnih grešaka na odštampanom
listu karte razmere 1 : 25 000, izračunaće se po obrascu:
hopse se u određenim situacijama mogu pomerati u odnosu na
svoj položaj na ishodnom kartografskom izvoru. Ova pomeranja
proizilaze iz uopštavanja, naglašavanja ili usaglašavanja samih izo-
hipsi, kao i zbog uspostavljanja prirodne veze sa ostalim objektima
na karti.
Postavlja se pitanje kriterija u određivanju dozvoljenih odstu-
panja. Ukoliko se mogu odrediti takvi kriteriji se odnose na maksi-
malno dozvoljena pomeranja u odnosu na interval, tj. horizontalno
rastojanje između dve susedne izohipse na karti. Pošto je interval
(na karti već određenog razmera) funkcija ekvidistancije, to se
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav

dozvoljenim položajnim odstupanjem posredno ograničavaju i od- toku sastavljanja karte, reljef treba neprekidno usaglašavati sa
govarajuća odstupanja po visini. ostalim geografskim elementima, što se najčešće postiže na. račun
geometrijske tačnosti reljefa, tj. pomeranjem izohipsT TčT'je i raz-
U uputstva za izradu karata ulaze kriteriji za prethodnu ocenu log što se u razmatranju ovog pitanja nije iskorišeavao termin
tačnosti koji predstavljaju sastavni deo uputstva za rad sastavljaču „ greška generalisanja” , jer se terminom „dozvoljeno pomeranje”
na karti određenog razmera i određene ekvidistancije. U takvim
adekvatnije izražava suština izvršene radnje. Drugim rečima, re-
slučajevima je kriterij intervala prihvatljiv za određivanje dozvo-
ljef bi se na topografskoj karti mogao prikazati sa mnogo većom
ljenih pomeranja izohipsi pri sastavljanju reljefa na kartama.
geometrijskom tačnošću, tj. sa manjom „ srednjom greškom” , ako
Pod pretpostavkom da pomeranja izohipsi pri sastavljanju ne bi postignuta tačnost bila sama sebi cilj. Ali se prostornoj morfo-
treba da prelaze ukupan iznos tehničke greške izohipsi u toku iz- loškoj vernosti sveukupne geografske situacije mora dati prednost.
rade karte, veličina dozvoljenih visinskih odstupanja iznosila bi Pri tome se pod greškom generalisanja može podrazumevati samo
0,3 Rk greška u tehnici izvođenja grafičke operacije. Uticaj generalisanja
m hg (max) = ± ' 000 • tg a (m ) reljefa na visinsku tačnost je, međutim, u krajnjoj oceni tačnosti,
kategorija koja se može meriti. U ovom svetlu treba posmatrati
što bi za karte razmera 1 : 50 000 i 1 : 100 000 (koje se izrađuju na težinu pretpostavke na početku razmatranja, kao i rezultate, izve-
osnovu fotogrametrijskog originala u razmeru 1 : 25 000) dalo sle- dene iz nje.
deće vrednosti:
Sada se može izvesti teoretska vrednost ukupne greške na od-
Razmer 1:50 000 v Razmer 1:100 000 štampanim listovima karte razmera 1 : 50 000, ako~]e~kđrta izra-
Ugao Dozvoljena đena sastavljanjem od fotogrametrijskih originali razmera 1 : 25 000,
Dozvoljena Dozvoljena Dozvoljena polo-
nagiba položajna
odstupanja odstupanja žajna pomeranja kao kartografskih izvora:
u 0 pomeranja
po visdnp. po visini
pri E = 2 0 m E =2 0 m E = 40 m

od 0— 4
5— 8
do
do
lm
2 10%
5% E do
do
2 m
4
1 10% E
20%
5% E
10%
M ft= ± ml +
(тН - mi tg2 a

(1 1.16 )
8— 15 do 4 20% do 8 40% 20%
i % / (1 Д )2 + ( 1 4 ,5 t g a ) 2 ( m )
15— 25 do 7 35% do 14 70% 35%
25— 35 do 10 50% do 20 100% 50% gde je: ^f?(max) —2nig
35—4 5 — - 1— do 15 m ! — 75% E do 30 m 150% E— 75% E
1 - Na analogan način, za odštampani list karte razmera 1 : 100 000
koji je izrađen sukcesivnim metodom (preko sastavljačkog originala
Uticaj generalisanja reljefa na visinsku tačnost raste proporcio- u razmeru 1:50 000, sastavljenog na osnovu originala izrađenih foto-
nalno tangensu ugla nagiba terena. Kod malih uglova, uticaj je grametrijskom metodom razmera 1:25 000), izraz za ukupnu grešku
praktično neosetan i, na primer, za kartu 1 : 50 000, za nagibe do 3° imao bi sledeću vrednost:
ne prelazi srednju visinsku grešku kotiranih tačaka koja iznosi
±0,7 m. Pri nagibu od 25°, odstupanje pri P = 20m dostiže trećinu 'M s\
A1 h— i — j A S m2 + m2 tg2 a
ekvidistancije, a pri nagibu od 35° polovinu. Iznos cele ekvidistan-
cije dostiže pri nagibu od 53°. (11 .17)

Veoma je teško propisati neka opštevažeća pravila о dozvolje- ± / ( U ) 2+ ( 3 1 tg a ) 2 (m)

nim graničnim odstupanjima pri sastavljanju reljefa. Izohipse na gde je
karti ne služe samo za izolovani uslovni prikaz reljefa, već se na
osnovu njih i svi ostali geografski elementi karte (putevi, reke, Ms — procenjena vrednost srednje položajne greške sa-
državne granice itd.) čitaju u trećoj dimenziji, tj. u prostoru. U stavljačkog originala 1 : 50 000.
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav

2) na osnovu neposredno izvršenih analiza na već završenoj

Do sada izvedeni oblici jednačina (11.11) i (11.13 —17) mogu se
napisati u opštem obliku:
М л= ± +m2 tg e (11.18)
Kopeova jednačina. Sredinom i krajem prošlog veka počelo je
masovno premeravanje i kartiranje planova i karata krupnih raz-
mera, na kojirna je reljef bio predstavljen izohipsama. Postavilo se
pitanje takvih kriterija о željenoj i stvarnoj postignutoj tačnosti
koji bi omogućili određivanje dozvoljenih odstupanja i obezbedili
mogućnost uzajamnog upoređivanja tačnosti. Kriteriji kojima se
u početku služilo, bili su uglavnom vezani za ekviđistancij u, čime
je tražena tačnost dovođena u zavisnost od izbora ekvidistancije.
1902. godine je Kope (C. Koppe), na osnovu mnogih upoređnih
merenja i ispitivanja, konstatovao da je srednja visinska greška
tačke koja je skinuta sa karte, zavisna od nagiba zemljišta. On je
predložio empirijsku formulu koja na jednostavan način odražava
zakon visinskih grešaka:
шн= ± (a + b •tg a) (11.19)
karti, tj. po metodu završne ocene.
Pošto se ova razmatranja još kreću u domenu prethodnog ispi-
tivanja tačnosti, razumljivo je što će slaganje podataka pod 1) i 2)
zavisiti pre svega od realnosti prethodne analize tačnosti.
Formula“T£opea je često kritikovanaj “naročito" posle- '-masovnog
uvođenja fotogrametrije. To, pre svega, zato što se kod fotogra-
metrijskog premera, srednje položajne greške izohipsi ne mogu
dovesti u potpunu zavisnost od nagiba zemljišta. Sa teoretskog sta-
novišta, Kopeova formula nije potpuna, jer se pojedinačni uticaj i
a i b, pošto su međusobno nezavisni i slučajnog karaktera, ne mogu
linearno sabirati. Rab (К. О. Raab) je 1935. gođ. podelio ukupnu
grešku na grupe prema uzrocima njihovog nastanka i objedinio
različite uticaj e slučajnog karaktera. Ovo je teorijski ispravnije
od Kopea, jer Rabova formula vodi računa о zakonu prenošenja
slučajnih grešaka:
( 11 .21 )

u kojoj su:
gde su:
rnH — srednja visinska greška proizvoljne tačke čija je
visina dobijena na karti interpolacijom, тн —-^“srednja visinska greška premera u “proizvoljnoj tački,

a — ugao nagiba zemljišta u ispitivanoj tački, iripp — srednja položajna greška premera u proizvoljnoj tački,
а,Ъ — empirički koeficijenti dotične karte, i to: гпк — srednja greška karto-reprodukcijske obrade i
a — nezavisan od nagiba i
R — razmer karte
b — zavisan od nagiba.
Ako se u formulu (11.21) stavi:
Ova jednačina i danas nalazi primenu u propisima za dozvoljena
odstupanja planova i karata u mnogim državama, iako se prvobitno
odnosila na klasični metod premera koji se u vreme njenog stvaranja
jedino primenjivao. Finstervalder (R. Finsterwalder) je Kopeovu dobije se oblik:
formulu primenio i na fotogrametrijski premer, pri čemu a zavisi Ш н = ± y a 2+ b2 tg2 a ( 1 1 .22 )
od grešaka navođenja markice po visini, a b od položajnih grešaka
koji, u stvari, predstavlja Kopeovu formulu, vodeći računa о zako-
izohipsi na odštampanoj karti. Uopšte se koeficijenti a i b u Kopeovoj
nu prenošenja slučajnih grešaka. Primena ovog oblika je uobičajena
formuli mogu dobiti na dva načina:
u Italiji i Engleskoj.
1) na osnovu teoretskih analiza grešaka po položaju i visini,
Pored visinske greške, po formulama (11.20) i (11.21) mogu se
daklepo-metoduprethodne ocene tačnosti; tada formula (11.19)
sračunati i položajne greške izohipsi imajući u vidu da je
dobij a sledeći oblik:
тц = т„ tg a
тн = ± (mi, -h mptg a) ( 11.20 )

Peterca Miroslav
Formule u tom slučaju poprimaju sledeći oblik:
m P= ± ( m p+ mh ctg a) (11.20а)
odnosno
mP= ± (11.21 а)
Ranije izvedena opšta jednačina (11.18), kao kriterij za visinsku
grešku proizvoljnih i nekotiranih tačaka na odštampanim listovima
karata, identična je sa Rabovom formulom (11.21). To je i razum-
ljivo, jer se prilikom računanja ukupnog uticaja vodilo računa о za-
konu prenošenja međusobno nezavisnih slučajnih grešaka. Upo-
ređujući formulu Kopea (11.20) sa Rabovom (11.22),može sekon-
statovati da je u slučaju prethodne ocene tačnosti reč оpotpuno is-
tim značenjima elementarnih grešaka. Razlika je samo u tretmanu
njihovog sumarnog uticaja. Grafička predstava formule Kopea pred-
stavlja pravin_ a_Jrtabove blagu parabolu. 4____________
11.3.2.3 Neki stand ard i prethodne ocene tačnosti
Uputstvima za izradu topografskih karata propisuju se standardi
tačnosti kojih se moraju pridržavati izvođači radova. Kriteriji se
stvaraju bilo prethodnom teoretskom analizom radnih metoda i
postupaka, bilo iskustvenim pokazateljima dobijenim iz konačne
ocene istorodnih, već završenih radova. Pri tome se uporedo prou-
čavaju i koriste norme tačnosti koje su propisane i u drugim zem-
ljama. Propisani standardi omogućuju i sastavljačima i korisnicima
karata da steknu predstavu о očekivanoj tačnosti. Dosadašnja pra-
ksa je pokazala da se propisi о dozvoljenim odstupanjima uglavnom
uklapaju u konačne rezultate ispitivanja tačnosti, ili od njih veoma
malo odstupaju!
Horizontalna tačnost. Prof. Imhof navodi podatke о vrednostima
srednjih položajnih grešaka koje se mogu postići na kartama, izra-
đenim na osnovu pažljivo izvedenog topografskog ili fotogrametrij-
skog premera. Podaci se odnose na relativnu tačnost (u odnosu na
tačke određene geodetskim putem) jasno definisanih tačaka:
Ocena tačnosti topografskih karata
533
Srednja položajna greška tačke na odštampanom
Razmer listu karte (bez uticaja deformacije papira)
karte
Geodetski sto Aerof otogrametri j a
Pojedinačne vrednosti grešaka mogu dostići trostruku vrednost srednjih
grešaka.
U SSSR-iv kao pokazatelj služi veličinapr-asečnih.^položajnih
grešaka objekata i kontura, u odnosu na tačke geodetske osnove
premera. Instrukcijom za izradu topografskih karata od 1956. go-
dine propisuje se da prosečne greške u položaju objekata i kontura
na karti ne prelaze 0,5 mm, a u planinskim i visoko planinskim
rejonima 0,75 mm. Kao granične-maksimalne greške uzimaju se
dvostruke vrednosti prosečnih grešaka.
Prema mišljenju V. Ivanova, zasnovanom na analizi pojedinih
normativa sadržanih u zvaničnim instrukcijama, tačnost topografskih
karata SSSR karakteriše se sledećim vrednostima izraženim u vidu
srednjih kvadratnih grešaka:
— za jasno definisane tačke crne boje ±0,4 mm
— za jasno definisane tačke ostalih boja ±0,6
— za ostale tačke štampane crnom bojom ±0,6
— za ostade tačke štampane ostalim bojama ±0,3 mm
U SAD (A M S ) se za karte razmera 1 : 25 000 i 1 : 50 000, propisuje
da 90% jasno definisanih objekata i kontura, izuzev onih koji se
moraju pomerati zbog veličine uslovnog znaka, ne srne odstupati
više od 0,5 mm od svog geografskog položaja, definisanog projek-
cijom karte. Granična greška za ostale objekte i konture iznosi
1,3 mm. Pri tome se pod jasno definisanim objektima podrazume-
vaju oni koji su „п а terenu lako u očljivi, kao što su raskrsnice p u-
teva, železnica, tornjevi, uglovi velikih i centri malih zgrada” .
Kao što se vidi, standardi SAD se odnose na jasno definisane tač-
ke koje se na karti mogu lako identifikovati i zapravo nisu pomerane
usled generalisanja. Razumljivo ]e da nejasno definisane tačke
mogu odstupati i više od navedenih iznosa. Ako bi se američki stan-
dardi izrazili srednjom kvadratnom greškom ona bi za 90% grešaka

534
iznosila: mp=* 0,3 m m 1. Ako se za veličinu granične greške za pre-
ostalih 10% jasno definisanih tačaka uzme vrednost od 1,3 mm
srednja kvadratna greška iznosila bi ±0,4 mm.
Prethodnom analizom grešaka za kartu razmera 1 : 25 000 (razmer
restitucije 1 : 20 000), G. Birardi kao srednje kvadratno odstupanje
položaja tačaka na odštampanom listu karte, daje vrednost od
±0,23 mm. Maksimalna greška iznosi trostruku vrednost srednje
greške.
M.Stefanović za kartu istog razmera, čiji su originali izrađeni fo-
togrametrijskom metodom, daje vrednost srednje kv. greške od
±0,26 mm, a za slučaj klasičnog premera vrednost od ±0,34 mm.
Turn (E. Thum) daje, kao rezultat prethodnog ispitivanja, sledeće
vrednosti maksima ino dozvoljenih odstupanja po položaju; karta
1 : 25 000:
a) za trigonometrijske tačke i tačke koordinatne mreže
mc = ± 7,7 m v
b) za tahimetrijski merene detaljne tačke^situacije
m2= 86,3 + 0,55 ctg2 a
c) za proizvoljne tačke kod tahimetrijskog premera
m2= 167,3 + 0,55 ctg2 a
d) za proizvoljne tačke na izohipsama
m2= 217,3 + 0,55 ctg2 a
Navedeni normativi tačnosti se uglavnom podudaraju sa ranije
izvedenim zaključkom da očekivana srednja kvadratna greška u po-
ložaju karakterističnih tacaka iznosi oko ±(0,3 —0,4) mm.
Visinska tačnost kotiranih tačaka. Podaci koje navodi prof. Imhof
odnose se kao i u prethodnom slučaju na relativnu tačnost:
Razmer Srednja visinska greška kotirane tačke
karte Geodetski sto Aerofotogrametrija
1:25 000 0,4— 1,0 m 1,8— 3,0 m
1:50 000 0,8— 1,5 m 2,2— 3,8 m
1 Prema teoriji, verovatnoća pojave 90,1% grešaka odgovara intervalu od
nula do 1,65-ostruke srednje kvadratne greške. Saglasno tome 1,65 m P= ± 0,5 mm.
Ocena tačnosti topogrcf-shih karata 535
Iz tabele se vidi da su greške visina kotiranih tačaka kod klasičnih
metoda premera (topografski ili tahimetrijski) uopšte manje nego
kod fotogrametrijskog metoda. Ova činjenica, međutim, ne uma-
njuje vrednost fotogrametrijskog metoda, jer je njegova tačnost
homogenija na ćelom području premera, dok kod klasičnog meto-
da, visinske greške kotiranih tačaka rastu sa udaljavanjem od tri-
gonometrijskih tačaka kao geodetske osnove premera.
U SSSR-u se primenjuje propis po kome prosečne greške visina
kota ispisanih na karti 1 : 25 000 iznose: 0,8 m za I, 1,6 m za II,
2,5 za III i 5,0 m za IV kategoriju zemljišta. Maksimalna greška
ne srne prelaziti dvostruku vrednost prosečne greške.
Prema propisanim standardima u SAD, vrednosti kota za 90%
tačaka treba da budu tačne u granicama 1/4 osnovne ekvidistancije.
Za uobičajenu ekviđistancij u na karti 1 : 25 000 —(E = 20 stopa =
6,1 m), vrednost granične greške iznosi 1,5 m, a za kartu razmera
1 : 50 0 0 0 -3 m.
Visinska tačnost nekotiranih tačaka. Kao kriterij visinskih odstu-
panja proizvoljnih-nekotiranih tačaka čije se visine određuju po-
moću izohipsi, u najvećem broju zemalja se još primenjuje Kopeova
formula.
Vrednosti srednjih kvadratnih odstupanja za neke države imaju
sledeće oblike:
Država Razmer karte т,н u metrima
Svajcarska 1 : 25 000 ± (1 + 7 tg a)
1: 50 000 ±(1,5 + 10 tg a)
Francuska 1: 20 000 ±(0,4 + 3 tg a)
SR Nemačka 1 : 25 000 ±(0,5 + 5 tg a.)
Engleska 1 : 25 000 ± l,82"+7,82 tg2 a)
U SSSR-u se predviđaju sleđeći standardi visinske tačnosti: zem-
ljište je podeljeno na 4 kategorije i to: I — ravno- II — brdovito i
brežuljkasto sa uglovima nagiba do 6°, kao i ravno pošumljeno, III
— planinsko i peščane pustinje, i IV — visokoplaninsko. Za I kate-
goriju, prosečna greška položaja izohipse po visini iznosi 1 m za
kartu razmera 1 : 25 000 i 3 m za 1 : 50 000. Za II kategoriju zem-
ljišta greška iznosi 2 m za 1 : 25 000 i 4 m za 1 : 50 000. Za zemljišta
III i IV kategorije se ne daju brojne vrednosti grešaka, već se kaže
da na planinskom i visokoplaninskom zemljištu i na peščanim pus-
 Ocena tačnosti topografskih karata

Peterca Miroslav
Iz tabele se vidi da je visinska greška premera manja ako je karta
tin jama, izohipse moraju pravilno predstaviti oblike reljefa. One izrađena sukcesivnim postupkom, polazeći od fotogrametrijskog ori-
moraju biti u saglasnosti sa kotama karakterističnih tačaka i linija ginala u razmeru 1 : 25 000, kao kartografskog izvora, ali je tehnička
reljefa na promenama nagiba. Maksimalne greške ne smeju prelaziti greška karto+reprodukcijske obrade veća. To podvraujex da i u
dvostruke vrednosti datih normativa. slučaju visinskih grešaka: ukoliko je sitniji razmer, utoliko manje
dolaze do izražaja greške premera, u odnosu na grafičko-tehničke
U SAD postoji standard za visinsku predstavu, po kome 90%
greške predstave na odštampanim listovima karata.
svih izohipsi i visina tačaka koje se dobiju interpolacijom, treba
da bude tačno u granicama 1/2 osnovne ekvidistancije. Kao tačnost Razvoj metoda merenja, instrumenata, kao i kartograf sko-repro-
izohipsi smatra se, dakle, polovina ekvidistancije kao granična gre- dukcijske tehnike, vodio je stalnom povećavanju visinske tačnosti.
ška. Tcj definiciji odgovara srednja visinska greška od ± 1 /6 osnov- Tako prof. Imhof navodi kretanje vrednosti srednjih grešaka visina
ne ekvidistanci] ёГТ dalje~,~ ako se ovi standardi prevedu na oblik nekotiranih tačaka na nemačkoj karti 1 : 25 000:
Kopeove formule, za razmer 1 : 24 000, kod uobičajene ekvidistan-
Pre 1890. godine: mH= ± ( 4 + 25 tg a)
cije od 20 stopa (6,1 m), srednja visinska greška ima oblik:
i Između 1890. i 1910.: = ±( 1 + 15 tg a)
т н = ± (1 +7,2 tg cl ) u metrima Danas: = ±(0 ,5 + 5 tg a)
Za kartu razmera 1 : 50 000, kod uobičajene ekvidistancije od 40
stopa (12,2 m):
тн = ± (2 +15 tg a) 11.3.3. Stvarna ocena tačnosti
Standard propisan od Međunarodne fotogrametrijske asocijacije
za kartu razmera 1 : 50 000 iznosi: Položaj neke tačke u prostoru može se izraziti ravnim koordinatama
X, Y, i visinom Z, u nekom prostornom pravouglom koordinatnom
тн= ± (1 + 7,5 tg a)
sistemu. Na karti su vrednosti х, у date njihovim grafičkim polo-
Prethodnom analizom celokupnog procesa izrade karte 1 : 25 000, žajem, a visine kotama. Istinit položaj ma koje tačke na zemljištu
Turn za dozvoljenu visinsku grešku proizvoljne tačke na izohipsi određen je pravouglim koordinatama u izabranom projekcioncm
daje vrednost sistemu. Položaj identičnih tačaka na karti mora biti definisan u
ml =0,55 + 217,3 tg2 oo istom koordinatnom sistemu, a određuje se u odnosu na koordinate
tačaka geodetske osnove, odnosno linije pravougle koordinatne
a za dozvoljenu grešku proizvoljne tačke dobijene interpolacijom
mreže.
=0,55 + 242,3 tg2 a Prema tome, položaj P na Zemljinoj površini će biti određen sa
Vrednosti su izvedene iz položajnih grešaka. tri stvarna parametra X, Y, Z. Međusobni odnos dveju tačaka P i
Q će na Zemljinoj površini biti potpuno definisan pomoću poznatih
Rezimirajući rezultate prethodnih analiza grešaka koje uglavnom
razlika odgovarajućih parametara AX, AY, AZ.
odgovaraju sadašnjoj metodici i tehnologiji izrade naših topograf-
skih karata, na odštampanim listovima se potencijalno mogu očeki- Položaj tačke Р’ na karti definisan je kartografskim parametrima
vati sledeće vrednosti srednjih kvadratnih odstupanja, predstavljeni х, у, z. Međusobni položaj tačaka Р’ i @%па kartidoiee -određen raz-
u obliku Kopeove formule: likama Ax, Ay, Az. Iz razlika stvarnih i kartografskih parametara
X — х , . . . dobije se kriterij о apsolutnoj tačnosti karte, dok se iz
Razmer Metod i tehnologija izrade karte
karte
razlika ДХ— А х ,. . . dobije kriterij о relativnoj tačnosti karte. Pod
Direktan fotogr. premer Sukcesivni postupak
pretpostavkom da razlike, tj. greške, imaju slučajni karakter i da
1:25 000 ± (1,1 + 6.5 tg a)
se podvrgavaju zakonu normalne raspodele, tačnost se može defi-
1:50 000 ±(1,6 + 13 tg a) ±(1,1 + 14,5 tg a)
1 1:100 000 ±(1,1 + 31 tg a)
nisati u vidu srednjih kvadratnih ili nekih drugih grešaka.
I

Peterca Miroslav
Na taj način se tačnost karte može definisati sa tri veličine i to:
nix, my — srednja kv. greška koja karakteriše tačnost polo-
žaja u ravni projekcije;
mz — srednja kv. greška koja karakteriše tačnost visina
dobij enih na osnovu izohipsi, i
mq — srednja kv. greška koja karakteriše tačnost nume-
ričkih kota.
Greška mq predstavlja poseban slučaj, jer se ova ocena tačnosti
vrši isključivo numerički, dok ocena tačnosti ostalih veličina iziskuje
grafička merenja.
11.3.3.1. Metodi ispitivanja
Da bi se dobila što realnija slika о tačnosti karte, proces ispitivanja
treba da zadovolji izvesne uslove, kao:
— ispitivane površine, linije ili tačke, treba da budu tako izabrane
da rezultati ispitivanja reprezentuju kvalitet čitave karte;
— ispitivanje treba da bude dovoljno obimno, jer koćPvećeg broja
slučajeva postoji i veća verovatnoća da će se greške podvrgavati
normalnom zakonu raspodele, a dobijena konačna vrednost bolje
će reprezentovati stvarnu tačnost;
— proces ispitivanja treba da bude jedinstven, a samo ispitivanje
da se izvodi sa većom tačnošću od tačnosti ispitivanih materijala.
Pošto je nemoguće poznavati „istin ite’' vrednosti parametara X ,
Y, Z, treba ih zameniti sa dovoljno verovatnim vrednostima. Naj-
veća tačnost se svakako postiže merenjima na terenu, pomoću
instrumenata i metoda kojima se obezbeđuje tačnost viša nego kod
izvornog premera. Ako su ta merenja oslonjena na tačke geodetske
osnove, njihov je kvalitet bolji nego kod fotogrametrijskog određi-
vanja i mogu se smatrati istinitim u odnosu na vrednosti skinute sa
karte. Dobre vrednosti se mogu dobiti i pomoću fotogrametrije, ali
sa metodima preciznijim od izvornog premera (m an ja v isina sn i-
manja. preciznvjv 'iaetudi ~ž-instrumenti restitucije). Konačno, kao
istinite vrednosti se u praksi mogu smatrati i one koje su rezultat
kartografisanja višeg stepena tačnosti od one čija se tačnost oce-
njuje. Tako se, na primer, vrednosti originala karte 1 : 5 000 mogu
smatrati istinitim za ocenu tačnosti karte razmera 1 : 25 000.
Ocena tačnosti topografskih karata
Svi metodi koji se mogu primeniti radi ispitivanja, mogu se po-
deliti na terenske i postupke u birou. U oba slučaja, za kontrolne
tačke treba birati one čija je identifikacija sigurnija. Ako se planira
terenski metod određivanja kontrolnih tačaka, ekonomičnije je da
se položaj kontrolnih tačaka određuje istovremeno sa određivanjem
oslonih tačaka samog premera. U tom slučaju se koriste već signa-
lisane tačke i terenske ekipe koje obezbeđuju osnovu premera. Za
ispitivanje tačnosti izohipsi mogu se na terenu izvršiti razna pro-
filisanja i —kombinacije num eričko-grafičkihpostupaka, U nekim
zemljama, za te svrhe postoje i posebni ispitivački poligoni.
11.3.3.2. Stvarna ocena horizontalne tačnosti
Horizontalna tačnost karte kao krajnjeg rezultata premera može se
izraziti odstupanjem tačaka na karti od njihovog stvarnog položaja.
Kao mera horizontalne tačnosti, u evropskim zemljama se obično
uzima srednja kvadratna greška po koordinatnim osama:
Ze2
mx ^= + x >
' mv= + Seh ( 11.23)
n n
gde su Ex i £y odstupanja koordinata tačaka koje se mogu tačno iden-
tifikovati. Odstupanja, odnosno razlike koordinata, mogu se smatrati
stvarnim (istinitim) greškama, ukoliko je zadovoljen jedan od ranije
navedenihunačina dobijanja dovoljno verovatnih'Ah'edndsti.
Apsolutna srednja kvadratna greška položaja računa se po for-
muli:
Л
Г
n ip mx шу (,1.24)
п
Pod pretpostavkom da postoji ista verovatnoća pojave odstupanja
po obema koordinatnim osama, tj. kod približno kružne simetrije
rasporeda grešaka oko njihovog istinitog položaja:
тх= ту; mp= ± m x f 2 = ± m y ј/ 2.
Primena ovih jednačina pretpostavlja da se koordinate kontrolnih
i ispitivanih tačaka nalaze u istom (na primer Gaus-Krigerovom)
koordinatnom sistemu.
Za računanje relativne položajne greške ?u/., koja karakteriše me-
đusobnu položajnu grešku pojedinih tačaka istog elementa karte,
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav 541

a prosečna greška pravca (tgcph jednog odsečka linije

Apelt (G. A p p^ lX X x X u -en io—sledeci postupak: za svaktr područje
ispitivanja i svaki elemenat karte, relativna greška se dobije izdva- 2 I Ei I
(tg T>)đ = ±
janjem sistematskih delova grešaka Ax i Лу , prema formulama: T

gde su prema datoj slici

Дг = IX : Л,,= (11.25)
п
б х = е х — А_ - A y (11.26)

Гбд- Е б; (11.27)
niL ± п

Sistematski delovi položajne greške sastoje se uglavnom iz grešaka

upasivanja kod montažnih radova i grešaka nastalih pri tiražnom
štampanju lista karte.
Ocena horizontalne tačnosti ispitivanjem pojedinačnih tačaka Fi — površine koje leže između prave i pogrešne linije
predstavlja najjednostavniji slučaj. Složenije je definisanje polo- Ei — razlike ekstrema položajne greške dx
žajne tačnosti Х ттгХ "konture—ili površine. Ti slučajevT se često T — dužina luka odsečka između krajnih tačaka đx0 i dxn
uprošćavaju svođenjem na ispitivanje tačnosti karakterističnih ta- 2jFi| — dobija se sabiranjem parcijalnih površina Fi pomoću planimetra,
čaka na datoj liniji ili konturi. U novije vreme ima nekoliko a 2|Fi| po formuli:

ozbiljnih pokušaja u određivanju tačnosti oblika, odnosno orijenta- 1 1 1

2 1E| ^ č[ X q - \ - d x * [ — d _x *2 “ b d x $ — .. . -}- . . . "j- d x —i~ ^ d x n
cije konture kao celine.
Zatim se prosečna položajna greška pravca pretvori u srednju kvadratnu grešku.
Primera radi, navode se ispitivanja dr Apelta čiji je konačan cilj bio, da Da bi se obuhvatila zavisnost greške oblika izohipsi od nagiba terena, izračuna
dobije uticaj kartografsko-reprodukcijske obrade na tačnost položaja i oblika se prosečan nagib (tgab po formuli:
geripa, hidrografije, kultura i izohipsi, na tiražno odštampanim listovima
1 : 50 000. Za „istinitu” osnovu služili su originali karte 1 :5 000 koji su preko 2 TE
karte 1 :25 000 predstavljali topografsku osnovu za dalju kartografsku obradu. (tg cc)d: =
f
Za ispitivanje su odvojeno birane jasno definisane tačke, kod kojih je postojala
mala verovatnoća da su pomerene prilikom generalisanja, kao i one kod kojih gde je E — ekviđistancij a, a f površina između niže i više izohipse. Vrednosti
su se takva pomeranja mogla očekivati. a, b, a i b' dobijaju se izravnanjem.
Gaus-Krigerove koordinate izabranih tačaka izmerene su na originalima pre-
mera (1 : 5 000) i listovima ispitivane karte 1 : 50 000. Merenja su vršena pomoću
prethodno ispitanog koordinatografa. Pri tome je uzeta u obzir i deformacija
hartije, odnosno G K-mreže na kartama 1 : 50 000. Zatim su izračunate apsolutne 11.3.3.3. Stvarna ocena visinske tačnosti
i relativne greške položaja izabranih tačaka.
Ocena po formuli Kopea. U formuli (11.19), empirički koeficijenti a
Greške oblika odreaene su ispitivanjem pojedinačnih tačka i kontinuelnim
ispitivanjem linija. Za ocenu tačnosti oblika potrebno je poznavanje srednje i b se u slučaju završne ocene tačnosti određuju na sledeći način:
položajne greške mi. i srednje greške pravca m R. Kod izohipsi (jer su to takođe
kontinuirane linije), usled zavisnosti od nagiba zemljišta, vrednosti se dobijaju Na odabranim delovima karte koja je predmet ispitivanja, pret-
iz jednačina: hodnom kontrolom se proverava eventualno postojanje sistematskih
mz. = b + a ctg a; m R= b' + а' ctg a ili grubih grešaka, jer se srednja greška-može izvoditi sapi о iz slu-
čajnih. Zatim se za odabrane tačke sračunavaju visinske greške гћ
Prosečna položajna greška dxj jednog odsečka linije dobija se iz
kao razlike između visine uzete sa karte koja se ispituje i odgova-
rajuće kontrolne visine. Visine uzete sa karte dobiju se interpolaci-
jom između najbližih izohipsi po liniji najvećeg pada kroz datu
 Ocena tačnosti topografskih karata
Peterca Miroslav

tačku. Zatim se tačke podele na grupe prema nagibnim uglovima
koji odgovaraju dotičnim tačkama. Obično se obrazuje 5— 10 grupa,
tako da jednu čine tačke sa određenom srednjom vrednošću nagiba.
Iz istinitih grešaka s/, tačaka prve grupe dobije se srednja greška
grupe po formuli:
Ocena po metodu Lindiga. Greške oblika izohipsi, tj. greške nji-
hovih pravaca i krivina, prema G. Lindigu, definisane su na način
prikazan na si. 11.7.

mhl= ±
n
gde je n — broj grešaka u prvoj grupi. Formiraju se jednačine za
sve grupe
a + b •к1= тм
ч a + b •к., = mi,г
a + b - kn = mhn T i-iT i — istiniti položaj izohipse
u kojima su a i b — nepoznate vrednosti koeficijenata T i - J ' i — položaj izohipse na karti
klf k2, . . . kn—tg a — srednja vrednost nagiba fpi — položajna greška tačke Ti
pojedinih grupa. Vrednosti nepoznatih se dobiju rešavanjem jedna- f<pi — greška pravca — ugao između tetiva
čina po metodu najmanjih kvadrata.
Greška krivine fta je razlika između krivine К,- u tački Т,- i krivine
Umesto numeričkog, može se primeniti grafički metod rešavanj a K'i u tački Т'п
prednjih jednačina (si. 11.6). U tom slučaju se po cc-osi pravouglog и ,= К - К ';
koordinatnog sistema nanose vrednosti sagiba, a po у -osi vrednosti
тн koje odgovaraju tim nagibima. Broj tako konstruisanih tačaka Krivina je definisana izrazom poznatim iz matematike
odgovara broju jednačina. Povlačenjem prave izjednačenja određen
je koeficijent a kao ordinata koja odgovara nultom nagibu, a koefi-
cijent b kao razlika ordinata koja odgovara nagibu čija je vrednost
gde je Ri poluprečnik krivine u tački Ti. Veličine fPi, jv,- i jR; se
jedan i nula.
mogu na karti direktno meriti. Greške po visini i položaju se i u
ovom slučaju daju u uobičajenom obliku Kopeove formule.

Konačan rezultat ocenjivanja je, dakle, izražen sa četiri kategorije

о grešaka: visine, položaja, pravca i krivine. Treba naglasiti da je za
određivanje grešaka po pravcu i krivini neophodno postojanje kon-
trolne slike sa izohipsama. Upoređuju se pojedinačna protezanja
izohipsi na kontrolnoj i ispitivanoj slici.

Na si. 11.7 definisane su greške položaja, pravca i krivine. Greška

visine fhi će prema jednačini (11.9) iznositi:

fhi = fpi 't g ОС;

X

i SI. 11.6. Grafičko određivanje

Greške položaja, pravca i krivine mogu se direktno meriti, dok se
vrednosti a i b u Kopeovoj for- greška visine posredno izvodi računskim putem. Autor je, međutim,
muli.

Peterca Miroslav
izveo i jednačine za računsko određivanje grešaka oblika (pravca
i krivine). Direktna merenja se izvode upoređivanjem izohipsi na
ispitivanoj karti sa izohipsama na originalu kontrolne karte. U tu
svrhu je ispitivana slika uvećana na razmer kontrolne slike. Ako se
obe slike prenesu na jedan otisak u različitim bojama, ili se jedna
od njih nalazi na transparentnoj podlozi, moguće je direktno očita-
vanje razlika j>; u milimetrima i horizontalnih rastojanja svake ta-
čke do prve suseđne izohipse po liniji najvećeg pada —~ctg nagiba.
Tačke u kojima se meri j p i ctg oc, nalaze se na stvarnim izohipsama,
i to na konstantnim međusobnim tetivnim rastojanjima — t. Izvrši
se podela tačaka na grupe prema nagibima zemljišta. Dalje se
vrednosti koeficijenata a i b dobiju izravnanjem kao u primeru uz
si. 11.6.
Određivanje grešaka oblika je složenije. Ako se određuju direkt-
nim merenjima, treba se koristiti instrumentom za očitavanje uglova
(za greške pravca) u vidu kružnog transportera. Za merenje greške
zakrivljenosti koristi se posebna ,,skala zakrivljenosti” ili kružni
transporter, zvani dirometar. Direktno merenje greške je ipak kod
obimnijih ispitivanja nepodesno. Zato autor preporučuje numerički
način, po kome se greške oblika sračunavaju iz mernih grešaka po
položaju.
Teoretska-nsnpva sračunavanja greške pravca f leži u matema-
tičkoj teoremi
d ( f p)
dф =
ds
po kojoj je greška pravca između izohipsi prvi izvod položajne
greške po luku. Ako se obrađuje najmanje sto kontrolnih tačaka,
može se koristiti aproksimativna formula:
f _ f p ‘ ~ f p i —l Д /р
Ф— t —
Teoretska osnova računanja greške krivine jA leži u poznatoj teo-
remi iz diferencijalne geometrije:
ds
po kojoj Je krivina prvi-tzveđ pravca po luku. P r i—prelasku na
konačne vrednosti, vrše se analogna uprošćavanja kao u primeru uz
si. 11.7.
Ocena tačnosti topografskih karata
545
Greške pravca i krivine takođe zavise od nagiba zemljišta. Autor
je konstatovao da obe greške opadaju sa povećanjem nagiba zem-
ljišta, i da to opadanje najbolje odgovara funkciji ctg a. Analogno
poznatom obliku greške po položaju
mp= b + a- ctg a
uvode se izrazi:
т ф= Ь’ + a’ ctg ct — za grešku po pravcu i
т к = Ь ” + а’ ' ctg а — za grešku krivine.
Vrednosti koeficijenata se određuju izravnanjem, uvođenjem
težina za pojedine grupe nagiba zemljišta. Iz greške mp, izmenom
koeficijenata, dobije se greška po visini rrih. Greška pravca je u
konačnom obliku izražena u uglovnoj meri, a greška krivine u tzv.
jedinicama krivine. Diskusija о konačnim rezultatima grešaka oblika
je za sada nemogućna, jer ne postoje uporedni rezultati koji bi se
mogli uporediti i na osnovu toga donositi sudovi о tome šta se u
odnosu na pravilnost oblika može smatrati objektivno dobrim, upo-
trebljivim ili slabim.
Pojas položajne greške izohipsi. Formule i brojni izrazi, kao poka-
zatelji kvaliteta reljefa predstavljenog izohipsama, ne daju vizuelnu
i lako shvatljivu sliku о odstupanju izohipsi od njihovog stvarnog
položaja. Prof. Imhof je na godišnjem zasedanju „Nemačkog karto-
grafskog društva” u Štutgartu 1953. god. predložio metod grafičkog
predstavljanja srednje položajne greške, čija se suština sastoji u
sledećem:
Ako se u odnos
ГПп
— = tg а,
niL
za mh stavi Kopeova vrednost, za srednju -položajnu greške izohipsi
dobij a se već poznati izraz: mL= ± (b + a-ctga). Položajna greška
se, dakle, povećava smanjivanjem nagiba zemljišta.
t~ '
Ako se dalje pretpostavi višestruko, međusobno nezavisno topo-
grafsko snimanje jedne izohipse, pri čemu je svaka snimljena linija
podložna samo uticaju slučajnih grešaka, kao rezultat se dobija
„snop” linija. Linije imaju tendenciju zgušnjavan ja prema sredini
(si. 11.8) — uzdužnoj osi snopa. Kod beskonačno velikog broja
linija, istinitoj vrednosti bi odgovarao položaj aritmetičke sredine
' u svakom poprečnom preseku snopa. Pri konačnom broju merenja,
srednji položaj izohipse bi odgovarao najverovatnijoj vrednosti.
 Peterca Miroslav
Ograničavanjem širine snopa na vrednost srednje položajne gre-
ške na obe strane najverovatnijeg položaja, dobije se pojas čija je
širina ravna dvostrukoj vrednosti srednje položajne greške, ili
kraće ,,pojas položajne greške” .
Poznavajući: zar-određenu^kartu vrednosti koeficijenata- a i b K o-
peove formule, za svaki željeni ugao nagiba može se konstruisati
širina pojasa. Na si. 11.9 dat je prikaz za državne karte Švajcarske,
razmera 1 : 25 000 i 1 : 50 000. širine crnih površina odgovaraju
dvostrukim iznosima srednjih položajnih grešaka. Ovakva predstava
dovodi širine pojasa u neposredan vizuelni odnos prema horizontal-
nim rastojanjima — intervalima izohipsi.
Primer pokazuje da je kod državne karte Švajcarske, razmera
1 : 25 000, pri nagibu od 30°, interval između izohipsi jednak širini
pojasa položajne greške. Uopšte, iz odnosa širine pojasa prema hori-
zontalnom rastojanju izohipsi, može se suditi о visinskoj tačnosti
premera. U relativnom odnosu prema intervalu, položajne greške
izohipsi su na strmom zemljištu veće nego na ravnom. Ali mereno
u apsolutnom iznosu, položajne greške su u ravnom zemljištu znat-
no veće, iako je njihov uticaj na tačnost predstave reljefa manji.
Ovakva, vizuelna predstava grešaka, može biti od naročitog zna-
čaja u rešavanju teoretskih problema kartografskog generalisanja.
U tom slučaju se mogu međusobno uporediti pojasevi položajnih
grešaka premera sa pojasevima odstupanja samog generalisanja.
1 Slike 11.8 i 11.9 uzete iz knjige E. Imhofa: „Kartographische Gelande —
darstellung” — Berlin, 1965.
Ocena tačnosti topografskih Karata
Državna karta
Šva jc a rsk e
1:25 000
Ekviđistancij a 10 m
Шј = ±(7 + ctg a )
D ržavna karta
Švajc arsk e
1:50 000
Ekviđistancij a 20 m
mL= ± (1 0 + 1,5 ctg a
SI. 11.9. Širine pojasa dozvoljenih položajnih grešaka izohipsi koje odgovaraju
propisanim dozvoljenim odstupanjima za topografske karte Švajcarske razmera
1:25 000 i 1:50 000.
13.3.3.4. Rezultati nekih ispitivanja tačnosti u SFRJ
Od 1965. god. u Vojnogeografskom institutu je počelo ispitivanje
tačnosti topografskih karata, izrađenih na osnovu posleratnog pre-
mera. Rezultati se uglavnom odnose na prvu fazu organizovanog
ispitivačkog rada.
Primenjeni su uobičajeni postupci ispitivanja. Kao osnova za upo-
ređivanje služile su detaljne tačke koje su po položaju i visini
određene bilo geodetskim putem na terenu, bilo sa listova karte
razmera 1 : 5 000, ili kombinacijom. Za ocenu tačnosti položaja ta-
čaka geodetske osnove služile su numeričke vrednosti —pravouglih
koordinata. Koordinate tačaka na ispitivanim listovima očitavane
su koordinatografom, pri čemu je upasivanje vršeno optičkim mo-
stom, a vrednosti očitavane u odnosu na jugozapadno teme onog
kvadrata pravougle mreže u kome se tačka nalazi. Time je uticaj
deformacije hartije sveden na udaljenje tačaka od linije mreže. Vi-
sine detaljnih tačaka su izvedene iz merenja po liniji najvećeg
 Ocena tačnosti topografskih karata

pada između susednih izohipsi. Odstupanja po položaju i visini b) Tačnost položaja detaljnih tačaka
smatrana su istinitim greškama. -
Broj Srednja kvadratna greška
Srednje greške su računate po jednačinama (11.23, 24) dok su Broj (u metrima;
Osobenosti ispitanih
sistematske greške eliminisane analogno jednačinama (11.25, 26). tačaka
listova
Пу m x I Ti l p
Konačni rezultati ispitivanja visinske tačnosti dati su po Кореи, u

! cd
1
i +l
obliku Topogr. premer 6 853 ±8,1 ±1 1,5
тн = ± (a + b •tg a) Fotogr. premer
(do 1957) * R 7 -0 — 8,2— N 11,9
Koeficijenti a i b računati su iz jednačina Fotogr. premer i
(posle 1957) 15 1 827 7Д 7.2 10,1
a + b •к i = rrihi
Pantografisanje
a + b- k2—mh2 sa 1:10 000 3 295 7,3 7,2 10,3
Zelena boja 3 79 1.2,2 8,1 14.fi
а + Ъ - к п = т!гп Format 7',5 Х5' 10 151 8,2 8,5 11,8
gde su ч__ __ Format 7',5X7',5 5 74 ±7 ,8 ±7.3 ±10.7
ki, кг, . . . , kn srednje vrednosti tangensa uglova nagiba po-
pojedinih grupa,
c) Visinska tačnost detaljnih tačaka
m/a, m/a, . ■■, m/m srednje kvadratne greške tačaka grupe po
visini. Na svakom ispitivanom listu, tačke su po nagibima svrstane u
Vrednosti nepoznatih su računate po metodu najmanjih kvadra- 5 grupa i to:
ta, tj, pod uslovom T v- = minimum 0 -2 °, 2 -5 ° , 5 — 10', 1 0-2 0 ° i preko 20°.
Za svaku grupu sračunata je srednja visinska greška, zatim ukup-
na srednja greška za sve grupe na jednom listu, kao i za grupe
Karta 1 : 25 000
listova s obzirom na metode premera-i—fearakter -terena^N
Ispitivani su listovi čiji su originali rađeni klasičnim i aerofoto- Broj 1
Srednja
grametrijskom metodom. Za veći deo listova, izdavački originali ispita- Broj Srednji Kopeova
Osobenosti kvadr.
nih tačaka nagib jednačina
izrađeni su iscrtavanjem po plavom otisku sem reljefa koji je gra- greška
listova
viran (stara tehnološka šema). Štampa u ofsetu.
Topogr. premer 5 819 7°,7 ±2,3 ± (1,7 + 5,0 tg a)
Neki rezultati ispitivanja su sledeći: Fotogr. premer ±(1,2 + 8,6 tg a).
a) Tačnost položaja tacaka geodetske osnove1 (do 1957) 7 787 6°,4 2,3
Fotogr. premer ± ( 1 ,4 + 4,1 tg a)
Srednja kvadratna greška (posle 1957) 16 995 7°,6 2,0
Broj
Metod Broj (u metrima)
ispitanih Ravničarski teren 4 191 0°,7 0,5
premera tačaka
listova
1 mx mv
Tereni srednjih
visina 27 2 601 7°,6 ±2 ,2 : ±: (1,4 + 5,6 tg ot)
Topografski fi 123 ± 3 ,1 ±3 ,1 ± 4 ,4 !
Fotogrametrij-
ski (do 1957) 7 209 3.0 ± 3 ,7 4,7 Karta 1 : 50 000
Fotogrametrij-
ski (posle 1957) I 15 192 ± 2 ,5 ± 2 ,7 ± 3 ,7
1 Kao osnova-za upoređivanje korišćene- str—karte--ra-zmera-4 : 5 000 i
1 : 10 000, kao i numerički geodetski podaci. Odstupanja su određena
1 Rezultati su računati sa dva decimala, ali se ovde daju zaokruženi na jedan,
tj. decimetre. u odnosu na odštampane listove karte 1 : 50 000 koji su izrađeni
 Ocena tačnosti topografskih karata
550 Peterca Miroslav

11.3.3.5. Neki rezultati ispitivanja u drugim zemljama

preko sastavljačkih originala u istom razmeru. Osnova je dobijena
fotomehaničkim smanjivanjem topografskih ili fotogrametrijskih ori- Navode se rezultati nekih ispitivanja tačnosti topografskih karata u
ginala 1 : 25 000. Većina izdavačkih originala je izrađena kombina- raznim zemljama. Oni mogu poslužiti kao orijentacija u postavlja-
cijom crtanja i graviranja, po staroj tehnološkoj šemi. nju prethodnih normi tačnosti, ili kao podaci za uporednu analizu
dobijenih rezultata. Pri tome, svakako, treba zadržati izvestan ste-
Za 6 ispitivanih listova dobijene su sledeće vrednosti srednjih
pen rezervisanosti, jer često date podatke ne prati i odgovarajuća
kvadratnih grešaka:
specifikacija radova i način dobij an ja tih rezultata.
— položajna tačnost tačaka geodetske
osnove - m,, — ± 14.3 m Apelt je ispitivao uticaj kartografsko-reprodukcijske obrade na tačnost
položaja i oblika geripa, hidrografije, kultura i izohipsi, na tiražno odštampanim
— položajna tačnost detaljnih tačaka mp= ±18,4 m listovima karte 1 : 50 000. Listovi razmera 1 : 5 000 služili su kao tačna osnova
za upoređivanje.
— visinska tačnost detaljnih tačaka m/, = ±3,2 m
Za srednje položajne greške daje vrednosti: N
— srednja greška izražena po Кореи,
— apsolutna srednja pol. greška generalisanih tačaka ±0,40 mm
izračunata za 310 tačaka srednjeg
— relativna srednja pol. greška generalisanih tačaka ±0,32 mm
nagiba 7°, 0, ima oblik ±(1,3 + 14,0 tg a)
Položajna tačnost ispitivanih tačaka po elementima karte:
Tačnost geodetske osnove pokazuje da su te tačke podložne istom
uticaju grešaka tokom kartograf sko-reprodukcijskih procesa, kao i Karta 1:50 000
ostale detaljne tačke. Vrste grešaka Element karte
List L8132 List L6938
Visinska tačnost detaljnih tačaka čije su visine dobijene pomoću Situacija ±0 ,3 4 mm ±0,22 mm
izohipsi, odražava tačnost kartografskih izvora-karte 1 : 25 000. Apsolutna polo- Hidrografija 0,34 0,30
žajna greška тар Vegetacija 0,48 0,26
Izohipse 0,45 0,38

Karta 1 : 25 000 podela po Parizu Prosečan siste-

Situacija ±0,1 8 mm ±0 ,12 mm
Ч Hidrografija 0,18 0,16
matski deo polo-
Vegetacija 0,22 0,14
Ispitivanja tačnosti ove karte koja je rezultat klasičnog premera u žajne greške
Izohipse 0,22 0,30
predratnom periodu, vršena su na relativno malim površinama.
Registrovani su sledeći rezultati ispitivanja: Situacija ±0,24 mm ±0,18 mm
Relativna polo- Hidrografija 0,28 0.18
a) Nageodetskom odseku FAGG u Ljubljani, 1957. god. je u žajna greška m i Vegetacij a 0,36 0,20
okviru diplomskog rada ispitana tačnost reljefa. Ispitivanjem Izohipse 0,34 0,18
je obuhvaćena površina od 188 km2, sa ukupno 748 tačaka na
ravničastom i brežuljkastom terenu. Na osnovu analize rezul- Apelt takođe daje podatke о tačnosti geripa na dva topografska originala
tata postavljene su sledeće jednačine srednijh visinskih grešaka: 1 :25 000 koji su služili kao međufaza za izradu listova 1 :50 000. Apsolutna
vrednost srednjih položajnih grešaka iznosi ±0 ,48 mm, a relativna ±0,42 mm.
гпн= ±(0,4 + 5 tg a) za ravničasti i U odnosu na vreme izrade tih listova (1892— 96. god.), tačnost je zadovoljava-
juća, mada te vrednosti ne zadovoljavaju današnje zahteve tačnosti.
тпн= ±(0,5 + 5 tg a) za brežuljkasti teren.
Kao srednju grešku graviranja geripa na karte 1 :5 0 000 (dobijena iz:
f 2 2
b) N. Radošević iz obrade relativno malog broja tačaka daje mc= ± У mi (50) — m L { 2 5 )) , daje se vrednost od ±0,1 3 mm koja je mala u
vrednost poređenju sa tačnošću iscrtavanja.

Isti autor navodi podatke i о drugim ispitivanjima u Nemačkoj. Tako, za

4— ui-h ± (1, 0 +_9_tg a)
srednju grešku položaja geodetskih tačaka na odštampanim listovima karte
 Ocena tačnosti topografskih karata
?52 Peterca Miroslav

U Svajcarskoj je detaljno ispitana tačnost dva lista -karte 1 : 25 000. Na

T ačn ost o b lik a lin ije ge r ip a -je d n o g puta i h id ro g ra fsk ih lin ija -je d n o g p oto k a :
prvom, srednja kvadratna greška iznosi i. (0.4 1 3.3 tga), ha drugom
±(0,9 + 2 tga).
Put kod upa- Put kod naj- Potok kod
Način Turn (E. T h u m ) je ispitivao tačnost odštampanih listova 1 :25 000 na četiri
Vrsta greške sivanja na povoljnijeg najpovoljnijeg
ispitivanja različita morfološka područja. Većina listova je izrađena klasičnim metodom
koord. mrežu upasivanja upasivanja
premera. Za upoređivanje je služio premer 1 : 2 000. Broj ispitanih tačaka
iznosi 600, a dužina 100. Kao srednju položajnu grešku jasno definisanih tačaka
Srednja po- po tačkama ±0,1 7 m /m ±0,07 m/m ±0,08 m /m
daje vrednost
ložajna
greška m i kontinuelno 0,18 0,07 0,07 rrii=±10,7 m

a za srednju visinsku grešku

po tačkama
Srednja d = 10 m ± 23°,0
m*=. ± 1 /0 ,6 0 + 147 tga2= ± ^ 0,7 74 H 2 7 l2tg2a~
greška = 20 ±10°,8 ±7°,2 14°,9
pravca тп = 40 9°,2 4°,3 7°,8 Osim toga, na jednom području ispitivana je tačnost merenih dužina. Dobijen
= 80 m 7°,7 2°,5 je rezultat

kontinuelno ±11°,5 ±8°,2 ±24°,4 m 0— ± 12,5 m

(d — rastojanje između tačaka) što približno odgovara teoretskoj vrednosti mt | / 2

1 : 25 000 (u odnosu na razmer 1 : 2 500), daje vrednost (podaci R. Idler-а) od

±0,12 m m ; za 29 000 ispitivanih geodetskih tačaka na 64 virtemberška lista,
izdanja 1925. god., dobijena je srednja greška ±0,16 mm; za 1 700 ispitanih
fiksnih tačaka na 4 lista karte istog razmera, izdanja posle 1925. god. —
±0,13 m m ; za srednju grešku ostalih tačaka u crnoj boji, na karti 1 : 25 000,
daje vrednost ±0,23 mm.___________—
U Italiji (prema Birardiju), na 14 listova Sardinije razmera 1 : 25 0000, pre-
merenih 1958. god., štampanih 1961. god., ispitivanjem je utvrđena sledeća
tačnost:
srednja položajna greška Мд= ± 0,20 mm
srednja greška numeričkih kota M ,= ± l , 3 m
srednja visinska greška izohipsi М г= ± 2,2 m.
Ispitivanja su vršena na brežuljkasti terenima, sa srednjim nagibima manjim
od 17°. Kontrolne tačke su određene merenjem na terenu.
U Nemačkoj, Kope je još 1904. god., za krtu razmera 1
koja je izrađena klasičnom metodom premera 1899. god.,
nju visinsku grešku izohipsi ±(0,4 + 6 tga). Isti autor
vrednost srednje kvadratne greške za novi pruski premer
Hamer1 (Hammer) je našao izraz za tačnost premera u razmeri 1 : 25 000
okoline Virtemberga: m *= ±(0,8 + 15 tga) koji izražava vrednost maksimalne
visinske greške tačaka na izohipsama.
Tepfer (Р. _Topfer) je ispitao tačnost izohipsi na topografskim originalima
Saksonijp. razmer 1 ; 25 000 : + + = ±(0,6 9 + 6,43 tga) — rezultat izražen u vidu
prosečne greške.
1 Ekert (M. Eckert) smatra da Hameru prvom pripada zasluga za ispitivanje
tačnosti izohipsi, formulišući pri tom rezultate u brojnom izrazu. Do tada se
primenjivao opisni metod izražavanja tačnosti. Po njemu, Kope i Šuman (Schu-
mann) izračunali su samo srednje greške iscrtavanja izohipsi.
LITERATURA
ČERNE J.: A k tu e ln i p ro b le m i p ra k tičn e fotogram etrije. Beograd 1955.
ECKERT М .: D ie K a rt en w is se n sch a ft , I deo. Berlin-Leipzig 1921.
IMHOF E.: K a r t o g r a p h isc h e Geldn ded.arstellun g. Berlin 1965.
M U M IN AG lC, JOVAN O VIĆ : R a č u n iz ra vn a n ja . Beograd 1965.
PODPEČAN A .: K a r t o g r a f ij a I I del. Ljubljana 1966.
САЛИЩ ЕВ К. А .: О с н о в ы парт оведения I. Москва 1959.
САЈ1И1ДЕВ К. А .: О с н о в ы карт оведения II. Москва 1962.
СУ Х О В В. И.: Сост авл ен ие и редакт ир ова ние о б щ ег ео гр аф и ч е ск и х карт.
Москва 1957.
Časopisi, članci
: 25 000 oblasti Harca
Allgemeine Vermessungs — Nachrichten 7/1966. Appelt G.: Zur Genauigkeit
našao izraz za sred-
der Topographischen karte 1 : 50 000.
je 1905. god. našao
Bollettini Geodesia e scienze affini 3/1962. Birardi G.: Sulla precisione delle
±(0,5 + 5 tga). carte topografiche. (prevod).
Nachrichten "aus dem Karten und Vermessungswesen 13/1966. Neumaier K .:
Ispitivanje „Švajcarskog bloka” .
Surveying and Mapping 2/1956. Thompson М .: How Accurate is that Map?
Vermessungstechnik 4/1959. Thum E.: Zur Untersuchung der Genauigheit der
topographischen karte 1 : 25 000.
Vojnotehnički glasnik 10/1965. Stefanović М .: Visinska tačnost topografskih
karata.
Vojnotehnički glasnik 10/1964. Stefanović М .: Tačnost topografskih karata.
Zeitschrift fiir Vermessungswesen 7, 8/1956. Lindig G.: Nove metode ispiti-
vanja izohipsi. (prevod).
INSTRUMENTI
I MATERIJALI

Au tor: Racetin Filip

 557

12. INSTRUMENTI I MATERIJALI

12.1. Instrumenti

12.1.1. Veliki koordinatograf

Veliki koordinatograf je precizni kartografski instrument, namenjen

za nanošenje tačaka po pravouglim koordinatama. U kartografskoj
praksi se pomoću njega na podloge originala nanose sve geodetske
tačke (astronomske, trigonometrijske, poligonometrijske, poligon-
sk e,lin ijske, a ponekad i detaljne), konstruišu okviri karata po
presečnim tačkama koordinatne mreže (geografska, kilometarska i
decimetarska) i izrađuju na providnim dimenzionalno stabilnim
plastičnim pantljikama mere koje služe za snimanje i kontrolu di-
menzija originala.
Svaki veliki koordinatograf se sastoji od dva međusobnu strogo
upravna lenjira i crtaće table ili specijalnog radnog stola.
Jedan se lenjir usvaja za apscisnu, a drugi za ordinatnu osu pra-
vouglog koordinatnog sistema. Jedan lenjir je nepokretan i — zavisno
od konstrukcije može biti pričvršćen za crtaću tablu ili neposredno
leži na njoj. Drugi je pokretan i jednim krajem oslonjen na nepo-
 Racetin Filip
kretni lenjir pomoću tzv. velikih kolica. Na pokretnom lenjiru nalazi
se žleb po kome se kreću točkići malih kolica sa iglom za pikiranje
tačaka. Igla se iz svog ležišta može vaditi i mesto nje stavljati mikro-
skop. Na nekim instrumentima postoje tri pikirne igle koje su po-
stavljene na određeno međusobno rastojanje i služe bržem nano-
šenju decimetarske mreže
Kod novijih tipova koordinatograf a pikirna igla je spojena s mi-
kroskopom. Igla nije vidljiva pri posmatranju kroz mikroskop. Ubod
se ostvaruje pritiskom na mikroskop. Ta naprava se naziva „ punk-
tir-mikroskop” . Velika i mala kolica imaju zavrtnje za grubo i mi-
kro-metarsko pomeranje.
Na lenjire su ugravirane podele nekoliko razmera preko kojih se
nameštaju pantljike sa numerisanim podelama za grubo očitavanje
veličina pomeranja. Kod većine koordinatografa se za tačna očita-
vanja koriste doboši sa podelama za razne razmere, dok se kod nekih
tipova instrumenata za to koriste nonijusi.
Savremeni veliki koordinatografi omogućavaju nanošenje tačaka
s tačnošću ± (0,01 — 0,02 mm). Oni mogu biti snabdeveni i ure-
đajem za očitavanje koordinata nanetih tačaka.
Dimenzije velikih koordinatografa omogućavaju nanošenje tačaka
na listove formata preko 100x100 cm. Kod koordinatografa firme
Haag-Streih^adnL_sto je. u stvari, svetleći. Umesto crtaće table
nameštena je mat staklena ploča debljine 5 mm, a u unutrašnjosti
stola električne lampe i ventilator za hlađenje ploče. Uz koordina-
tograf se isporučuje, pored ,,punktir-mikroskopa” , crtaći i graverski
pribor, što omogućava iscrtavanje ili graviranje mreža i okvira po-
moću koordinatografa.
Veliki koordinatograf treba povremeno ispitati i, po potrebi,
rektifikovati. Ispitivanje se sastoji u proveravanju sledećih uslova
koje koordinatograf treba da zadovolji:
1) uslova pravolinijskog kretanja velikih i malih kolica,
2) uslova upravnog kretanja malih kolica u odnosu na kretanje
velikih kolica,
3) uslova tačnosti podele na razmernicima na temperaturi +20°C,
4) uslova tačnog rastojanja između igala, ako su na malim ko-
licima ugrađene tri igle (Coradi).
Ispitivanje i-rUktifikacija^seUzvode na sledeći način: —
Prvi uslov. — Učvrstiti velika, a kretanjem malih kolica naneti
niz tačaka, zatim učvrstiti mala, a kretanjem velikih kolica naneti
Instrumenti i materijali
drugi niz tačaka. Ispitanim metalnim lenjirom se proverava da li
nanete tačke leže na pravima. Ako uz veliki koordinatograf postoji
dodatni pribor za crtanje i graviranje pravih linija, ovaj se uslov
može proveriti i na taj način što se izvuku prave pomeranjem
kolica po jednoj i drugoj osi i onda se kontrolišu lenjirom. Ako se
ustanovi neispravnost, tj. ako linije nisu prave, koordinatograf
iziskuj e tvorničku revizij u.
Drugi uslov. — Koordinatografom se konstruiše veliki pravouga-
onik i preciznim lenjirom izmere obe njegove dijagonale. Ako su
one jednake, uslov je zadovoljen. U protivnom rektifikacija se vrši
korekcionim zavrtnjima na velikim kohcima.
Treći uslov. — Na temperaturi +20°C nanosi se po jednoj i
drugoj osi više tačaka na dužini 80 do 100 cm. Odstojanje od po-
četne do svake tačke meri se invarnim lenjirom i upoređuje sa
numeričkim vrednostima. Ako se konstatuju veće razlike od
±0,1 mm, koordinatograf treba podvrći reviziji ili u vrednosti uvo-
diti odgovarajuće popravke.
Četvrti uslov. — Nanesu se ubodi sa sve tri igle, pa se kolica po-
mere za veličinu međusobnih rastojanja među iglama i onda se
drugim iglama ubadaju iste tačke. Ako se pri tom dobiju dvojni
ubodi, rektifikacija se izvodi pomoću korekcionih zavrtnjeva na
prstenu cilindričnog ležišta igle.
Veliki koordinatograf treba pažljivo čuvati, redovno održavati i
njime pažljivo rukovati. Kolica treba pomerati polako, jer kod brzog,
naglog povlačenja i zaustavljanja dolazi do preskakanja ili oštećenja
zubaca, a posledica toga je pogrešno nanošenje koordinata
12.1.2. Automatski koordinatograf
Automatizacija u kartografiji najpre je našla primenu kod koordina-
tografa. U novije vreme su konstruisani veliki koordinatografi sa
elektronskim uređajima koji omogućavaju automatsko nanošenje
tačaka, mreža i okvira karata1.
Automatski koordinatograf se sastoji iz tri dela: 1) komandnog
pulta sa ulaznom jedinicom, 2) računske jedinice i 3) koordinatografa
sa glavom za crtanje.
' J) Automatski koordinatograf firme Zeiss iz Minhena nazvan je „koorđi-
mat”, a firme Coradi iz Ciriha — „Corađomat” . Instrument firme Wild je
nazvan Ahrend-Wild.
 Racetin Filip Instrumenti i materijali 561

lenjiri ne vise nego se kreću na točkićima po stolu. Najviše se za

kartografske svrhe upotrebljavaju viseći pantograf i jer su precizniji,
po čemu se još nazivaju preciznim pantograf ima.

P 2 A

SI. 12.2. Automatski veliki koordinatograf — komandni pult sa ulaznom jedini-

com, računska jedinica i koordinatograf. SI. 12.3r~Šema pantografa — P = pol, V = igla vodilja, О = olovka.

Koordinate tačaka treba prethodno pomoću bušaća preneti — Viseći pantograf se sastoji od četiri metalna lenjira (1, 2, 3 i 4)
perforirati na specijalne kartice ili traku. Preko ulazne jedinice ove koji obrazuju pokretni paralelogram. Lenjiri 1, 2 i 3 su u tačkama
kartice se zajedno sa pripremljenim programom dostavljaju računskoj P i A međusobno vezani spojnicama, a lenjir 4 je vezan sa lenjirima
jedinici, \оја elektronskim—putom upravlja koordinatografom na
1 i 3 u tačkama В i С pomoću dva pokretna „zgloba” koji se mogu
kome se automatski vrši nanošenje tačaka. Brzina nanošenja zavisi
pomerati duž lenjira 1 i 3, tako da je lenjir 4 uvek paralelan sa
od rastojanja među tačkama na karti. Ako je rastojanje između ta-
lenjirom 2.
čaka u prošeku, npr., 5— б cm, brzina nanošenja je 5— 6 tačaka u
minuti. Osim toga, koordinatografom se mogu izvlačiti (crtati, gra- Teme P u kome se instrument učvršćuje za sto naziva se polom
virati) linije različitih debljina i oblika. Naravno, i u ovom slučaju pantografa. Na suprotnom temenu paralelograma je igla-vodilja, a
je potrebno pripremiti odgovarajući program na karticama, koji se na lenjiru 4, u tački O, namešta se olovka na dijagonalu koja spaja
preko ulazne jedinice dostavlja računskoj jedinici — računaru. Za pol s iglom-vodiljom. Pol, olovka i igla-vodilja moraju uvek biti
crtanje krive linije potrebno je dostaviti računaru neophodan broj na pravoj. Na lenjire 1, 3 i 4 je ugravirana precizna milimetarska
koordinata tačaka na toj krivoj., jer glava za crtanje spaja tačku po
tačku na osnovu dobijenih koordinata. Brzina crtanja ili graviranja
je 2,4 cm u sekundu. Sem linija, također, se mogu crtati ili gravirati
i neki uslovni znaci, brojevi i nazivi.

12.1.3. Pantograf

Pantograf je instrument za proporcionalno smanjivanje i povećavanje

linija i likova, pri čemu se zadržava geometrijska sličnost kopije i
originala.

Pantograf je u obliku paralelograma koji obrazuju metalni lenjiri.

Ima ih različitih sistema. Kod jednih lenjiri vise о žicama pričvršće-
nim u polu pantografa — to su viseći pantografi. Kod drugih sistema SI. 12.4. V ise ći p a n to gra f s po lom na k raju .
 Instrumenti i materijali
Racetin~~Filip

Vrednost х koja se zauzima na lenjiru pantografa izračunava se

podela. U tačkama В, О i С „zglobovi” se nameštaju pomoću nonijusa u milimetrima i sračunava na jedan decimal. Veličinu х tre b a zau-
s tačnošću ±0,1 mm. zeti na lenjarima 1, 3 i 4 kako bi se mogloVzvfšrtrpovecaSje ili sma-
njenje u željenom odnosu.
Ceo sistem se može okretati u horizontalnoj ravni oko tačke P bez
promene uglova između lenjira. a igla vodilja se može približavati Za rad sa zadatim stepenom prenosa, pantograf se namešta po
i udaljavati u odnosu na pol P s promenom uglova među lenjirima. računskim podacima koje je lako sračunati ako se znaju razmer
Kombinacijom tih kretanja omogućeno je obvođenje iglom vodiljom originala i kopije i dužina pantografa po sledećim formulama:
likova na originalu. m
Zo pol na kraju: х ^ ^ -- L Ova formula vredi i za smanjivanje
Instrument je konstruisan pod uslovom da je
i za povećavanje.
BC = AP = AV = L (dužina pantografa)
Za pol u sredini:
Dužina pantografa L je konstantna za jedan pantograf. Pantograf i . . . - m
za smanjivanie —x = --------- •L
se izrađuje sa dužinama 500, 600, 720, 840, 960 i 1000 mm. Od du- M+ m
žine pantografa zavise formati koji se mogu pantografisati.
za povećavani e —x = M •L
Uz precizne pantografe daju se tablice koje pokazuju dimenzije М +т
pravougaonika koji se mogu pantografisati kod određenih odnosa
Ovde je:
razmera kopije i originala.
v х — vrednost koja se zauzima na lenjirima pantografa
Pol pantografa može se nalaziti na kraju ili u sredini. Pantograf se L — dužina pantografa izražena u mm
namešta s polom na kraju kad je smanjenje ili uvećanje karte ve- m — imenitelj krupnijeg razmera
liko (1 : 20 do 2 : 3), a kada je malo (2 : 3 — 1 : 1 — 3 : 2 ) pol se
M — imenitelj sitnijeg razmera
namešta u sredinu instrumenta. U tom slučaju pol pantografa i olovka
zamenjuju mesta, tj. pol dolazi na mesto olovke, a olovka na mesto Ako je original koji se pantografiše deformisan, tu deformaciju
pola. treba uzeti u obzir kod računanja vrednosti х. Pravi odnos se od-
ređuje merenjem pravougle mreže ili upoređivanjem dužina više
linija čija je prava veličina poznata. Primer: treba pantograf om
čija je dužina L=1000 mm smanjiti kartu 1 : 25 000 na razmer karte
1 : 100 000. Pretpostavimo da je merenjem utvrđeno da dužina od
40 cm na karti 1 : 25 000 (10 km) iznosi zbog deformacije hartije
39,8 cm. Vrednost х će u tom slučaju biti
25 000 , ЛАЛ 40
x = ------------ •1 000 =251,26 (umesto 250,00) mm
100 000 39.8
Ispravan pantograf treba da ispunjava sledeće uslove: 4
SI. 12.5. Viseći pantograf s polom u sredini. 1) Pol, olovka i igla vodilja treba da leže na pravoj. Ovaj se uslov
obezbeđuje preciznim nameštanjem zgloba pomoću nonijusa na le-
Za rad se pantograf namešta na horizontalni sto sa ravnom i njirima 1, 3 i 4.
glatkom površinom. Pri nameštanju instrumenta u radni položaj 2) Likovi koje opisuje olovka moraju biti geometrijski slični liko-
mora sc zadovoljiti jednačina vima obvedenim iglom vodiljom. Sličnost se utvrđuje višestruko
ponovljenim izvlačenjem likova i merenjem i upoređivanjem njiho-
A B ~P C = CO —x (vrednost postavljanja indeksa na podeli vih strana.
lenjira pantografa)
564 Racetin Filip Instrumenti i materijali

3) Olovka i igla vodilja moraju biti centrični, što se proverava 12.1.4. Optički pantograf
okretanjem u ležištu, pri čemu na hartiji moraju opisivati tačku, a
ne krug. Optički pantograf je instrument, konstruisan na principu fotoka-
Kod pantografisanja se primenjuje sledeći redosled: mere, pomoću koga se smanjena ili uvećana slika projektuje na
1) Sračunava se veličina х i namešta pantograf. projekcijsku ravan i može se direktno precrtati na providnu podlogu
2) Original se postavlja pod iglu vodilju, a kopija pod olovku. ili kopirati na fotografski papir. Namenjen je za prenošenje sadržaja
Prethodno se na stolu iznalazi takav položaj koji će omogućiti ne- karte ili plana. -------- -------
smetan rad i osigurati najbolju tačnost. Tačnost se povećava kada
pantograf prilikom ob vođen ja ne zauzima jako razvučen oblik i kada
duža osa -originala stoji upravo na dijagonalu paralelograma panto-
grafa koju čini prava na kojoj su pol, olovka i igla vodilja.
3) Namešta se igla vodilja iznad jedne od krajnjih tačaka na ori-
ginalu, a ispod olovke se namešta ista tačka na kopiji i iglom se
učvrsti ili se iznad tačke namesti most sa mikroskopom koji ima
kružić u koji se centrira tačka.
4) Igla vodilja se dovede na neku drugu dosta udaljenu tačku na
originalu, pa se kopija okreće i odgovarajuća tačka namešta ispod
olovke. Zatim se kopija pričvrsti za sto lepljivom trakom ili tego-
vima.
5) Pravilnost uzajamnog položaja originala i kopije treba kontro-
lisati i po drugim zajedničkim tačkama. Ako se ne podudaraju
projekcije originala i kopije, te se temena trapeza ne uklapaju, pan-
tograf iše se po delovima. Ako je original deformisan neravnomerno,
te se ne mogu uklopiti sva četiri temena okvira i ako je to neslaganje
malo, treba ga ravnomerno rasporediti na sva četiri temena. SI. 12.6. Šema foto-pantografa
IGF IDRO.
Ukupna greška pantografa ima konstantnu veličinu. Na nju utiče
niz faktora kao: 1) ekscentričan položaj osovine, tj. nepoklapanje Instrument domaće proizvodnje nazvan je foto-pantograf IGF
ose osovine sa osom cilindra u kojem se ona kreće, 2) odnos razmera IDRO, a inostrani pantofot. Foto-pantograf je konstruisan u Insti-
originala i kopije, 3) način konstruisanja, solidnost i kvalitet regu- tutu za geodeziju i fotogrametriju u Ljubljani, a proizveden je u
lišućih delova itd. fabrici IDRO — Celje.

Tačnost pantograf isanj a dobro rektifikovanim pantograf om za-
visi u osnovi od kvaliteta orijentacije originala i kopije, kao i od
tačnosti uklapanja temena okvira originala i kopije.
Tačnost se ocenjuje srednjom kvadratnom greškom položaja ta-
čaka koja, kod pantograf isanj a s polom na kraju instrumenta, iz-
nosi ±(0,3 —0,4) mm. Pantograf isanj e з polom u sredini daje manju
tačnost i zavisi od odnosa smanjivanja. Tako, npr., kod smanjivanja
u odnosu 2 : 3, položajna greška tačaka dostiže veličinu ±0,8 mm.
Prema tome, korišćenje pantografa s polom u sredini instrumenta
nije preporučljivo kad se traži veća tačnost.
Koriste se odnosi perspektivne projekcije koji postoje između
originala i njegove smanjene ili uvećane slike. Ta se slika dobije na
staklenoj ploči — projekcijskoj ravni [3, pomoću objektiva koji
predstavlja centar projekcije.
Princip rada foto-pantograf a temelji se na jednačini proporcio-
nalnosti u perspektivnom snopu zrakova i na jednačini sočiva (ob-
jektiva). Pretpostavimo da neki original-fpZem, km*tu)~trebavpovećati
n puta pomoću foto-pantograf a. Original se postavlja na držač ori-
ginala (ravan c l) . Radi pojednostavljivanja posmatrajmo samo jednu
duž na originalu, npr. duž AB. Proporcionalnost u snopu zrakova
 Instrumenti i'materijali
566 Racetin Filip

koji prolazi kroz perspektivni centar С očigledna je na šemi foto- Pokreti foto-pantografa po х i z osi vrše se pritiskom na odgova-
-pantografa. Iz sličnosti trouglova С А В i С A' B' može se napisati rajuće dugme, jer je mehanizovan elektromotorom. Konstrukcijom
proporcija su omogućeni:

AB : A 'B ' = a : b 1) pokret Z 2 — pomeranje ekrana duž Z ose (promena razmera),

gde je
V ___
a — udaljennse ofiginaIar(rat)ni a) od perspektivnog centra С
b — udaljenost projekcijske ravni 3 od perspektivnog centra С
Original će se povećati n puta Kad se duž AB projektu je na ravni 3
povećana rt puta, tj. kad je zadovoljena jednačina proporcionalnosti
A'B' —n-AB. Kad se ovo uvrsti u napisanu proporciju dobij a se
AB : (n-AB) = a : Ъ ili b = n-a
2) pokret Z A — pomeranje objektiva duž Z ose (izoštravanje slike),
3) pomeranje ekrana u poprečnom pravcu, tj. u pravcu X ose, radi
udobnijeg crtanja.
Paus-papir (plastična folija) pričvršćuje- se na projekcijsku ravan
3 pomoću malih magnetnih tegova.
Kod uvećanja karte, tačnost zavisi od faktora uvećanja. Ispitiva-
njem je utvrđeno da srednja kvadratna greška ne prelazi sledeće
vrednosti:

Dakle, kod povećavanja originala n puta biće i udaljenost b između kod povećanja 2,5 puta, m = ±0,12 mm
povećane slike (u ravni 3) i perspektivnog centra n puta veća od kod povećanja 5 puta, m = ±0,19 mm
udaljenosti a između originala i perspektivnog centra C.
Foto-pantograf je jednostavne konstrukcije, ne zahteva naročitu
Da bi se dobila jasna slika na projekcijskoj ravni, mora biti za- obuku i njime se vrlo lako rukuje.
dovoljena i glavna dioptrička jednačina sočiva

-lm 1- 1 12.1.5. Variomat

'•---------- C
L ‘ Ь f
Kad se u njoj umesto b stavi n-a dobija se Variomat je optički instrument pomoću koga se mogu tanjiti i za-
debljavati linije, mehanički izrađivati konturne linije (granice su-
n sednih površina) i otklanjati moare.
1--------- = — o d n o sn o = — odavde konačno a= ---------- i
a ti-a f n •a f n
Glavni deo variomata je planparalelna staklena ploča pred sočivom
b = n-a=f ( n +
koja za vreme eksponaže vrši precizne i određene oscilacije. One
Na osnovu ovih jednačina uvek je moguće sračunati faktore a i b prouzrokuju paralelno pomeranje svetlosnih zraka u svim ili u jed-
koji definišu rastojanja ravni a i 3 °d centra objektiva C, kad je
poznato fokusno rastojanje objektiva f i zadato uvećanje n. U praksi
se prelazak iz jednog razmera karte u drugi najprostije postiže na
taj način što se pravougla mreža originala uklopi — dovede u odgo-
varajuću povećanu ili smanjenu mrežu na kopiji. U istu svrhu služi
i centimetarska mreža 20x20 cm u crvenoj i crnoj boji koja se ispo-
ručuje uz foto-pantograf. Uz instrument ide i serija objektiva koji
imaju različite fokusne daljine i služe za različita smanjivanja i uve-
ćavanja.^Paus^papir ili providna plastična folija na koju treba kartu
precrtati, postavlja se na projekcijsku crtaću ravan 3> a original se
postavlja na držač originala (ekran) a. Original se osvetljava koso
odozgo, ako je izrađen na neprovidnoj osnovi, ili o d o z d o ako je na
providnoj osnovi. SI. 12.7. Variomat
 Instrumenti i materijali

568 Racetin Filip

Veri-tajper (Vari-Typer) pisaća mašina istoimene firme iz Nju

nom pravcu za određeni iznos. Eksponiran j em negativa linije se mogu Džersija omogućava menjanje slova za kucanje. Slova su na seg-
podebljati^ ji eksponiranjem pozitiva stanjiti. mentu koji se može skinuti i zameniti drugim. Na svakom segmentu
Razvijena je i tehnika pretvaranja polutonske slike (npr. vertikal- su slova određenog tipa i veličine. Za kucanje naziva upotrebljava
nog snimka iz vazduha) u linijske elemente pomoću variomata bez se papirnata vrpca solidnog kvaliteta.
ručne obrade. U tu svrhu koristi se polutonski negativ snimka koji
se postavlja u ekran reprodukcionog foto-aparata i polutonski po-
zitiv istog snimka koji se stavlja u poseban okvir pred filmom
u kaseti. Okvir sa pozitivom se pomiče sve dok se ne uklopi sa
slikom negativa sa ekrana, tj. dok se ne dobije jednolično crna
površina. Iza pozitiva se postavi neosvetljeni film, a pred objektiv
variomat. Zatim se variomat uključi i ekran osvetli. Oscilovanjem
planparalelne ploče variomata pomeraju se paralelno svi zraci u
svim pravcima, što prouzrokuje fine razlike u nepokrivanju slike
pozitiva i negativa i svetlosni zraci osvetljavaju film. Razvijanjem
se dobiju crne linije na mestu graničnih linija. Tako se mogu izraditi
jednobojne karte situacije po kratkom postupku. SI. 12.9. Rotograf

12.1.6. Uređaji za izradu naziva 12.1.6.2. Aparati za graviranje slova i brojeva

12.1.6.1. Aparati tipa pisaćih mašina

Nazivi i brojevi mogu se posebnim pisaćim mašinama otkucati i u
vidu nalepnica lepiti na izdavačke originale. U tu svrhu se koriste
dva tipa pisaćih mašina — jedne sa određenim, a druge sa promen-
ljivim slovima.
Adler-univerzal pisaća mašina, npr.. ima slova određenog tipa
i veličine. Za kucanje naziva na njoj koristi se vrpca solidnog kva-
liteta.
Za graviranje slova i brojeva konstruisani su specijalni aparati —
rotograf i hemigraf.
Rotograf je elektromehanički gravir pomoću koga se graviraju
nazivi i brojevi na oslojenim staklenim pločama ili plastičnim li-
stovima.
Slova i brojevi graviraju se uz pomoć šablona. Iglu okreće elektro-
motor sa 3h00 okretaja u minuti. Omogućeno je graviranje užih
i širih, uspravnih i nagnutih slova i brojki. Gravirne igle daju de-
bljine linija od 0,1 do 0,5 mm i 1 mm.

SI. 12.8. Pisaća mašina SI. 12.10. H em igraf.

Vari-Typer.
 Instrumenti i materijali
570 Uacetin Filip

Hemigraf je aparat za izradu slova, brojki i topografskih znakova -složeni nazivi se dobiju kao pozitivi (na foto-papiru) ili kao dija-
hemijskim načinom. Sastoji se od šablona, držača šablona i raspli-
pozitivi (na^jilmu). Smanjenje m at ričnih—ve li čin a—slovna-„moguće je
do odnosa 1 : 5 i uveličavanje do 1,5 : 1. Brzina slaganja je oko 100
njača. Gravirni slojevi za pozitiv-gravuru mogu se pomoću nekih
prosečnih naziva na sat.
lakoisparljivih hemikalija brzo rastopiti, što je kod hemigraf a isko-
rišćeno za graviranje naziva, brojeva i uslovnih znakova. Postupa
se na ovaj način:
Sablon hemigrafa se namešta na gravirni sloj originala na odgo-
varajuće mesto. Iznad njega se postavlja rasplinjač i drži nekoliko
sekundi iznad izabranog slova, brojke ili znaka. Deo isparljive teč-
nosti se kondenzuje kroz otvor slova na šablonu na gravirni sloj
i rastapa ga. Rastopljeni ostaci sloja mogu se lako isprati vodom
pomoću pamučnog tampona. Na taj način postiže se sličan rezultat
kao da je slovo, brojka ili znak mehanički izgraviran.

12.1.6.3. Aparati za jotoslaganje

U većim kartografskim ustanovama koriste se za izradu naziva foto-

slagaći aparati. Fotoslog je kvalitativno bolji od bilo kog drugog
sloga i nije vezan za tipometrijsko stepenovanje po veličini. U svetu Ađitip1 (Additype) je fotoslagaći aparat, koji je po nameni, principu
se proizvodi veći broj raznih tipova fotoslagaćih aparata za karto- rada i mogućnostima sličan Tipofotu.
grafske svrhe. Princip rada je manje-više kod svih sličan. Obično
Hedlajner1 (Headliner) je fotoslagaći aparat namenjen za kar-
imaju matricu u obliku diska ili ploče na kojima su raspoređena
tografske svrhe. Nazivi se dobiju na papirnatoj ili filmskoj traci
slova i brojke. Svako slovo i brojka mogu da se dovedu u poziciju
širine 35 mm, koja posle slaganja iz mašine izlazi razvijena, fiksi-
za preslikavanje bilo postavljanjem markice ili indeksa na slovo
rana i osušena. Matrica je disk na kome su slova i brojke kružno
(brojku) ili pritiskom na tipku klavijature. Veličina slova reguliše
se promenom razdaljine između matrice (ploče ili diska) i objektiva.
Eksponaža je automatizovana, pritiskom na dugme. Iz aparata se
dobije p Q z itiy ili negativ naziva na filmu ili fotografskom papiru.

Fotoslagaći aparati namenjeni kartografskim potrebama po kon-

strukciji variraju od prostih do aparata čije su radnje delimično
ili potpuno automatizovane.

Opisaće se najpoznatiji od njih.

TipofoPjfT^po/ot) je fotoslagaći aparat, konstruisan isključivo za
kartografske svrhe. Sastoji se od: 1) metalne kutije u koju je sme-
šten sav spoljnji i unutarnji mehanizam aparata, 2) matrice slova
SI. 12.12. Fotoslagaći
i 3) kasete za film ili foto-papir. Format kasete je 13x18 cm. Foto- aparat Headliner

1 Aparat je proizvod firme Hoh & Hahne H ohlux G m B H , O ffenbach/M ain, 1 Proizvod firme VEB Reprotechnik, Leipzig, DR Nemačka.
SR Nemačka. Danas je konstruktivno prevaziden i ne nalazi se više u proiz-
1 Proizvod firme Vari-Typer (ranije Ralph С. Coxhead).
vodnom programu.
 Instrumenti i materijali
Racetin F il ip

Foto-nimograf1 (Photony mo graph) je foto-aparat namenjen pr-

raspoređeni. Disk-matrice su izrađene za veliki broj raznih tipova
venstveno za nazive u kartografiji. Proizvode se tri tipa mašine.
slova i brojki.
Tip K.C. 3 je na ručni pogon, a tipovi K.C. 4 i K.C. 5 su na elek-
Fotoslagaći aparat FN-1 i FN-2 konstruisao je CNIGAiK trični pogon.
(konstruktor A. V. Volonski) u Moskvi 1947. godine. Namenjen je
Tip K.C. 5 je najsavršeniji. Poiuautomatizovau je. Njime rukuje
za zadovoljavanje isključivo kartografskih potreba. On je, u stvari,
jedno lice bez specijalne obuke. Ima dve vrste kaseta — standardnu
mali reprodukcioni foto-aparat koji ima postolje, ekran, foto-kameru
i univerzalnu. Standardna prima foto-materijal širine 35 mm i služi
formata 9X12 cm sa pokretnim kolicima i pribor za osvetljavanje.
za slaganje u jednom redu. Univerzalna prima foto-materijal u ko-
Nazivi se slažu ručno od pojedinačnih slova kao matrica, izrađenih
kopiraniепк~па celuloidu (beli lik slova na crnoj površini). Slova turu (dužine 7,62 m, širine 146 mm, odnosno 152 mm) i služi za
matrice se čuvaju u regalima i ručno slažu u vrstač koji se po za- slaganje stranica teksta.
vršetku slaganja reda umeću u ekran i snimaju na foto-materijal. Slova su u negativu raspoređena na disk-matrici koja uvek sadrži
Na mašini je uređaj za pomeranje kasete u stranu posle eksponaže po tri vrste, najčešće istog tipa slova (npr., obična, kurziv i polu-
da bi se iskoristila cela kaseta po širini za snimanje. Prosečna norma masna). S jedne matrice mogu se dobiti slova visine 1 mm do 10 mm.
slaganja, snimanja i kopiranja je oko 350 slova na sat. Rastojanje između susednih slova reguli še se automatski. Brzina
Diatip2 (Diatyp) je moderni, poluautomatski, stoni fotoslagaći apa- slaganja je 1 200 slova na sat.
rat namenjen za šire potrebe. Veoma je podesan za izradu naziva Fotoslagaći aparat Hadego1 radi na principu ručnog slaganja
u kartografiji. slova. Slova, brojke i razni znaci izrađeni su pojedinačno na matri-
V
Matrica slova je okrugli disk na kome su slova raspoređena u tri cama od plastične mase u vidu belog lika slova (pravog ili obrnutog)
koncentrična kruga, u negativu. Ispod svakog slova se nalazi verti-
kalna crtica koja služi za elektronsko podešavanje razmaka između
slova. Disk-matrica se može za nekoliko sekundi skinuti i staviti
druga. Na tridesetak diskova izrađene su sve vrste slova koje se
javljaju u evropskim abecedama. Nazivi se mogu dobiti na filmu
ili foto-paplru- Kapacitet mašine je 3 000 do 3 500 slova na sat.

SI. 12. 14. Fotoslagaći aparat

Hadego.
Sl. 12.13. Fotoslagaći aparat
Diatyp.
1 Proizvod firme Barr and Stroud, Glasgow, V. Britanija.
1 Proizvod firme N. V. Quod Bonum, Harlem, Holandija.
- P r oiz vod firm e B erthold A G Zap. Berlin— Stutgart.

Racetin Filip
na crnoj podlozi. Slova se izrađuju u dve veličine — 20 i 48 tipo-
grafskih tačaka. Slažu se ručno u specijalnu slagaljku koja se nakon
slaganja stavlja u aparat koji snima na film ili foto-papir. Pomoću
posebne skaie podešava se smanjivanje ili povećavanje. Izoštravanje
slike i eksponaža su automatski. Širina slagaljke je 140 cicera. Re-
dak se može reprodukovati u pismovnim veličinama od 4 do 82 tipo-
grafske tačke (3,0 mm do 42,0 mm) sa svim međuveličinama. Posle
eksponaže, kaseta s filmom se automatski pomera u željenom raz-
maku i snima sledeći redak. Kapacitet aparata je 100 slova u mi-
nuti, a ručno slaganje je za trećinu brže od slaganja olovnih slova.
Postoji veliki izbor raznih vrsta slova i znakova.
Osim opisanih, postoje i drugi tipovi fotoslagaćih aparata za kar-
tografske potrebe. Osim toga, postoji još čitav niz foto slagaćih
mašina koje zamenjuju slovoslagaće mašine za olovni slog u gra-
fičkoj industriji. One su dobijene preradom slovoslagaćih mašina za
olovni slog (npr., od Intertype-a načinjen je Fotosetter, a od Mono-
type-a Monophoto) ili su konstruisane na sasvim novim osnovama
(Lumitype, Linofilm, Alphatype, Megatype, Fototron i druge). I je-
dne i druge sipjvisokoproduktivne i velikih kapaciteta. I one se mogu
koristiti za izradu nazrvaTna kartama, ali ne bi bile rentabilne samo
za tu svrhu.
Može se spomenuti da je proizvođač tipofota konstruisao projek-
cioni aparat Kartolux, a sličan se aparat proizvodi i u Francuskoj
pod imenom nomafot (bolje poznat po nadimku Bibette), pomoću
kojih se nazivi i brojevi koji su prethodno dobijeni na nekom foto-
slagaćem aparatu, neposredno eksponiraju na film ili štamparsku
formu tačno na odgovarajuće mesto, tako da ih nije potrebno lepiti.
Međutim, ti projekcioni aparati nisu masovno prihvaćeni u karto-
grafskoj proizvodnji.
12.2. M aterijali
12.2.1. Crtaća hartija
Hartija najboljeg kvaliteta — tzv. crtaća je celulozna tvorevina
u obliku listova ili trake, savijene u rolnu, u kojoj su celulozna
vlakna međusobno pogodno povezana specijalnim lepkom, a šupljine
i pore popunjene punilima mineralnog porekla. Crtaća hartija se
izrađuje mašinski od celuloze bez dodatka čestica brušenog drveta.
U celulozi je obavezno izvestan procenat vlakana od tekstilnih otpa-
Instrumenti i'materijali
đaka (pamuka, lana, konoplje) koja su izuzetno dugačka i od njih
se izrađuje hartija dobrog kvaliteta. Crtaće i druge osobine hartije
umnogome zavise od punila koja su mineralnog porekla i popunja-
vaju šupljine, smanjuju poroznost i omogućuju oštro crtanje, ali
istovremeno slabe čvrstoću hartije. Zato se vrsta i količina punila
podešavaju tako da se postignu što bolje crtaće osobine, a da se
čvrstoća ne umanji. Za tutkalisanje kod crtaće hartije upotrebljava
se najbolje tu tkalo — želatina. Ona mora biti izuzetno dobro keljena,
jer od toga zavisi sposobnost radiranja i ispravljanja grešaka. Kod
nje nije dovoljno obično tutkalisanje, nego se naknadno provodi
kroz bazen sa želatinskim lepilom i potom4«^oz-mašmu zajpresovanje.
Zatim se crtaća hartija suši, glača i reže u listove ili savija u rolne.
Crtaća hartija koja se upotrebljava u izradi karata i planova treba
da ispunjava sledeće opšte uslove:
1) da je odličnog kvaliteta (jaka, žilava), tj. da nije krta niti lom-
ljiva kod presavijanja; da je dugotrajna;
2) da ima belu boju, i da je otporna na svetlost — da ne požuti;
3) da joj je površina fino i ujednačeno rapava, tj. da nije glatka
ni sjajna;
4) da je dobra za crtanje olovkom i tušem, da tuš dobro prianja
za njenu površinu, da se ne razliva (ne srne imati osobinu upijaće
hartije);
5) da omogućava brisanje i radiranje učinjenih grešaka bez tra-
gova i da se na tim mestima može ponovo iscrtati pravilan i dobar
crtež, i
6) da što manje kontrahira, tj. da promene dimenzija budu što
manje.
Veliki je nedostatak crtaće hartije u tome što pri kolebanju relativne
vlažnosti vazduha menja svoje dimenzije. To nastaje usled afiniteta
koji hidroksilne grupe molekula celuloze imaju prema molekulima
vode. Celulozna vlakanca sadrže vlagu koja sa vlagom okolnog vaz-
duha uspostavlja ravnotežu. Ako je vazduh vlažniji od hartije, celu-
lozna vlakna iz njega primaju vlagu, bubre i šire se, a ako je suvlji,
vlakna mu daju višak svoje vlage i skupljaju se. Pri tom je zadeblja-
vanje ili stanjivanje vlakna celuloze znatno veće (po nekim ispitiva-
njima i do 250 puta) od izduživanja ili skraćivanja. Promene dimen-
zija su znatno veće u pravcu upravnom na pravac vlakana. Još veća
mana crtaće hartije sastoji se u tome što se „nepravilno ponaša”
kod deformisanja. Naime, ovlažena crtaća hartija, kada se osuši i
ponovo dovede pod potpuno iste uslove vlažnosti i temperature, ne
vraća se na prvobitne dimenzije.

Ra ce tin F i li p
576
Da bi se deformacije listova hartije svele na manju meru ili da bi
se listovi učinili potpuno dimenzionalno stabilnima, lepe se (kasi-
raju) na dimenzionalno stabilne podloge. Fabrički se proizvode dvo-
struko do četvorostruko unakrsno nalepljeni listovi u celinu, ili na-
lepljeni na karton debljine 1,2 mm do 3,0 mm.
Listovi crtaće hartije najbolje se stabilizuju kasiranjem na cin-
kane, aluminijske i staklene ploče ili plastične listove.
Proizvođači crtaće hartije proizvode gotove planšete (list hartije
nalepljen na aluminijsku podlogu debljine 0,3 mm) i listove crtaće
hartije sa aluminijskim ulošcima (korektostat), debljine 0,4 mm do
1,5 mm.
Kod nas se najviše upotrebljava crtaća hartija nemačke proiz-
vodnje, poznata pod imenom šelerhamer (Schoellerhammer Zeichen-
papier), sa zaštitnim znakom jedan ili dva ukrštena čekića, koja je
najbolja po Lvalitetu. Pnnedmje poznata je i Vatmanova crtaća har-
tija (Whatman glatt) iz Vel. Britanije. Jedina domaća crtaća hartija
je „ specijalni risalni papir” koju proizvodi Tovarna dokumentneg
in kartneg papir ja, Radeče pri Zidanom Mostu u Sloveniji.
12.2.2. Plastični listovi
Kod izrade karata i planova sve više se, umesto crtaće hartije, pri-
menjuju plastični listovi. Koriste se za podloge sastavljačkih i izda-
vačkih originala karata i planova bilo da se izrađuju metodom crta-
nja ili graviranja. Plastični listovi mogu biti neprovidni i providni.
U kartografiji se za podloge originala najviše koriste providni listovi,
jer se njihovom primenom eliminiše skupa reprodukciona fotogra-
fija, ubrzava proces izrade, poboljšava kvalitet i povećava tačnost
karte. Površinska obrada plastičnih listova je različita. Za sastav-
ljačke L-crtačke- rađoveMmriste se listovi čija je jedna strana fino
nazrnčena-matirana, a za graviranje koriste se obostrano glatki li-
stovi koji su s jedne strane oslojeni gravirnim lakom.
Prema hemijskom procesu izrade (polimerizacija, polikondenza-
cija, poliadicija), porekiu, sastavu i svojstvima, plastični listovi koji
nalaze primenu u kartografiji svrstani su u četiri velike grupe.
U prvu grupu spadaju plastični listovi koji su ishodni produkt
celuloze — celulozni derivati: acetofan, celofan, celon, celuloid, eti-
lon, klarcel, movifan, sikograf, ultrafan i drugi. Osnova ovih plastič-
nih listova je nitroceluloza ili acetilceluloza. Izrađuju se hemijskom
I n s t r u m e n t i i m a t e r i ja l i
modifikacijom prirodnih polimera. Zbog nedovoljne dimenzionalne
stabilnosti i drugih nedostataka (zapaljivosti itd.), danas se više ne
primenjuju u kartografskim radovima za podloge originala, već samo
kao sredstva za zaštitu originala, radne oleate i slično.
U drugu grupu spadaju tvrdi listovi polivinil hlorida (PVC) —
od kojih najveću primenu u kartografiji imaju mešani polimerizati:
astralon, astrafoil, ekalon, norafoil, renalon, renofol, sikoprint, trans-
polon, vinilit, viniproz i drugi. Ovi su listovi pogodni za crtanje i
graviranje, posebno za pozitiv gravuru. Temperaturni koeficijent li-
nearnog širenja iznosi 60 —80 X IO ' 6 za 1°C, a higroskopski koefici-
jent linearnog širenja 7XlO ~6 za 1% relativne vlažnosti vazduha.
Ovakva dimenzionalna stabilnost pokazuje da se mogu koristiti
u onim kartografskim radovima kod kojih se ne traži izuzetna tač-
nost. Osim toga, neophodno je voditi računa о klimatskim uslovima
rada i čuvanja.
U treću grupu svrstani su najkvalitetniji plastični listovi' — po-
liestri tereftalne kiseline (tereftalati): hostafan, lavsan, majlar, me-
lineks, permatrajs, stabilen i drugi. Oni se sve više primenjuju za
podloge originala karata i planova, jer poseduju niz prednosti nad
ostalim vrstama plastičnih listova. Boljim od ostalih čine ih sledeće
osobine: velika otpornost na grebanje, cepanje i udar i izuzetna
dimenzionalna stabilnost. Temperaturni koeficijent linearnog širenja
im je 10 —30 X IO-6 za 1°C, a higroskopski koeficijent linearnog ši-
renja im je 10Х10-6 za l°/o relativne vlažnosti vazduha. Nedostatak
im je što se hemijski tuševi ne vezuju tako dobro za njihovu po-
vršinu kao kod listova druge grupe, zbog čega se za crtanje proizvode
plastični listovi sa specijalno obrađenom površinom, poznati pod ime-
nom .,crtaći filmovi” ili ,,crtaće folije” . Za negativ-gravuru slojeva
su najpogodnija vrsta plastičnih listova.
U četvrtu grupu spadaju plastični listovi poliestri ugljične kise-
line — polikarbonati: agfafol, pokalonT'makroroiV'iek-sen i drugi.
Po osobinama slični su listovima druge grupe. Naročito su pogodni
za pozitiv-gravuru slojeva i obojavanje. Temperaturni koeficijent
linearnog širenja iznosi 70 Х 1 0 '6 za 1°C, a higroskopski koeficijent
linearnog širenja 10Х10-6 za l°/o relativne vlažnosti vazduha.
Dimenzionalna stabilnost plastičnih listova uopšte zavisi od tri
faktora: 1) kolebanja temperature, 2) kolebanja relativne vlažnosti
vazduha i 3) starenja listova.
Kolebanje temperature je glavni uzrok deformisanja dimenzija
plastičnih listova. Međutim, taj nedostatak umanjuje činjenica što
578 R ac e tin F ilip

se listovi vraćaju na prvobitne dimenzije čim se uspostavi prvobitna

temperatura. Na kolebanje relativne vlažnosti vazduha reaguju znat-
nije samo plastični listovi prve grupe, dok ostali praktično ne reaguju
i mogu se smatrati nehigroskopnim. Svi plastični listovi se teoretski
vremenom skupljaju zbog promena u hemijskom sastavu. Smatra se
da do toga dolazi zbog izlučivanja nevezanih ostataka rastvarača i
promena hemijske strukture usled menjanja njenog napona. To se PROCES
dešava stalno i pokazuje se starenjem listova. Međutim, naše bogato
iskustvo s plastičnim listovima i još bogatija inostrana iskustva, po- IZRADE KARTE
kazala su da starenje folija nema praktičnog značaja, te se deforma-
cije dimenzija listova zbog starenja mogu zanemariti.

LITERATURA

BO GD ANOV IĆ S.: Savremeni fotomehanički procesi i uređaji pri izradi pla-

nova i karata. Beograd 1959.
KRAJZIGER I.: Slovo na karti. Beograd 1959.
KRAJZIGER I.: Izrada i reprodukcija karata.vZagreb 1962.
M A CAROL S.: Praktična geodezija. Zagreb 1954.
MESAROŠ F.: Strojni slog (skripta za studente Više grafičke škole u Zagrebu).
NEIDHARDT N .: Repetitorij niže geodezije. Zagreb 1947.
PETERCA М .: Kartografske konstrukcije. Beograd 1954.
PODPECAN A .: Topografski nacrti. Ljubljana 1961.
RACETIN F.: Izrada i reprodukcija geodetskih planova i karata II dio (skri-
pta za studente Više geodetske škole). Sarajevo 1966.
RACETIN F .: Primjena crtaćeg papira i folija od plastične mase za izrada
originala topografskih planova krupnog razmjera (1 : 500 — 1 : 5 000). Sa-
rajevo 1963.
STEFANO VlC М .: Fotogrametrija jed.nog snimka. Beograd 1963.
TJABIN i d X>pštari-^m kUena kartografija. Beograd 1949.
ВОЛКОВ H. М .: Составление и редактирование карт. Москва 1961.
Z lV K O V lC I.: Topografski planovi. Beograd 1965.

Časopisi

Geodetski list 1— 3/1949. Zegreb. Cuček I.: Fotopantograf — nova priprava za

povečavo in pomanjšavo načrtov.
Glasnik Saveza GIG SR BiH 1/1967. Sarajevo. Racetin F.: О unapređenju
izrade planova.
Publikacija Zavoda za kartografiju i reprodukciju karata Geodetskog fakul-
teta 9/1965. Zagreb. Koeman C.: Nove misli i metode kod izrade topograf-
skih karata.

Aittor: Racetin Filip

13. PROCES IZRADE K ARTE

Proces izrade karte se sastoji iz niza kartografskih radova, među-

sobno lančano povezanih, različitih po problematici koju rešavaju,
po tehnici izvođenja i mestu u procesu. Mada je proces izrade svake
karte specifičan, među njima ipak ima dosta sličnosti ili podudar-
nosti. Stoga se načelno proces izrade karte — kada se radi na kla-
sičan način — može podeliti na sledeće etape:
1) Pripremni radovi
— proučavanje zadatka (naloga) za izradu karte,
— prikupljanje, sistematizacija, studija i procena kartografskih
izvora,
— proučavanje teritorije kartiranja,
— razrada matematičkih elemenata karte,
— razrada geografskog sadržaja karte,
— izrada redaktorskih uputstava i
— izrada tehnološkog plana.
2) Sastavljački radovi — izrada sastavljačkog originala karte
— upoznavanje programa izrade karte,
— računanje projekcije,
— priprema osnovnog kartografskog izvora za prenošenje sadr-
žaja na original,
— konstruisanje okvira i mreža na podlozi montažnog ili sastav-
ljačkog originala, te nanošenje geodetskih tačaka,
— prenošenje sadržaja osnovnog kartografskog izvora na podlogu
sastavljačkog originala,
— geografsko proučavanje teritorije kartiranja od strane sastav-
ljača,
— sastavljanje sadržaja karte — kartografsko generalisanje,
— obrada veza, okvira i vanokvirnog sadržaja.
— izrada oleate i spiska geografskih naziva,
— korektura i ispravke sadržaja sastavljačkog originala.

R a ce tin F i lip
3) Izdavački radovi — izrada izdavačkog originala
— priprema ^plavih kopija ili predložaka za izradu izdavačkog
Giiginala karte,
— izrada izdavačkog originala — metod crtanja i metod gravi-
ranja,
— nanošenje naziva na izdavački original,
— izrada izdavačkog originala senki reljefa kad se reljef prika-
zuje metodom senčenja,
— korektura izdavačkog originala,
— izrada maketa za odvajanje boja i maski za obojene povr-
šine i
— korektura i redaktorski pregled korekturnog primerka karte.
4) Umnožavanje karte
— priprema,
— štampanje tiraža i
— dorada.
Svaka vod navedenih etapa predstavlja grupu kartografskih ra-
dova koji čine celinu. Na njihovom izvršavanju učestvuju kadrovi
različitog stepena i nivoa stručnosti. Ipak su one međusobno pove-
zane i uzajamno zavisne. Dobro ili manje dobro izvedeni radovi
u jednoj etapi, ođraziće se pozitivno ili negativno na radove u sle-
dećim etapama na taj način što će ih olakšati ili otežati.
Kad se karta izrađuje na osnovu terenskog originala i u istom
razmeru, druga se etapa preskače, jer terenski original potpuno
zamenjuje sastavljački original.
Radi ubrzavanja rada skraćuje se proces izrade nekih karata na
taj način što se druga i treća etapa objedinjuju u jednu, tj. posle
dobro izvedenih pripremnih radova, istovremeno se izvode sastav-
ljački i izdavački radovi. Rezultat takvog rada je tzv. sastavljačko-
-izdavački original karte. Ovaj metod izrade originala u novije vreme
sve se više primenjuje u kartografskoj praksi. Naročito dolazi do
izražaja kod topografsk!h~višelisnih karata.
13.1. Pripremni radovi
Pripremni radovi prethode sastavljanju sadržaja karte. Obavlja ih
redaktor karte, zbog čega se nazivaju i redakcijsko-pripremni ili
opšti redakcijski radovi.
P r o c e s iz r a d e k a r te
Neke karte, kao što su Osnovna državna karta 1:5 000 i 1:10 000,
topografske karte, tematske karte opštedržavnog značaja (geološke,
pomorske, vazduhoplovne, šumarske i druge) i Međunarodna milio-
nita karta sveta, rade se na osnovu gotovih posebnih programskih
dokumenata — instrukcija ili uputstava za kartografske radove i
ključeva uslovnih znakova. U procesu izrade ovih karata, u okviru
pripremnih radova, samo se konkretizuju postavke programskih
dokumenata u tzv. redakcijskom planu s obzirom na specifičnosti
rejona i kvalitet kartografskih izvora.
U izradi karata za koje ne postoje nikakvi programski dokumenti
već samo zadatak (nalog) za izradu, pripremni radovi su obimniji.
Svrha im je stvaranje programa izrade karte. Njima se savlađuje
relacija od zadatka za izradu karte sve do neposrednih konkretnih
uputstava izvršiocima sastavijačkih radova.
13.1.1. Proučavanje zadatka
Proučavanje zadatka za izradu karte je početni korak redaktora u
pripremnim radovima. Svrha tog proučavanja jeste da se s naru-
čiocem karte razjasne nerazjašnjena pitanja i otklone eventualne
suprotnosti u zahtevima. U zadatku je obično naznačena tema i na-
mena karte, zahtevi koji se karti postavljaju, načelno predviđen
sadržaj i razmer karte (bar približno ili alternativno), ali u nizu slu-
čajeva, definitivno usvajanje razmera, sadržaja i načina njegova
prikazivanja sledi tek kad redaktor prouči zadatak karte i posle
dogovora s naručiocem kome redaktor često pruža korisne sugestije
i predloge.—
13.1.2. Proučavanje kartografskih izvora i teritorije kartiranja
Kartografski izvori prikupljaju se na razne načine. Oni se izuzi-
maju iz kartografske biblioteke ili naknadno dobij aj u kupovinom
i razmenom. Od evidencijske službe preuzimaju se korisni podaci
sa dežurnih karata na kojima su registrovane promene nastale na
terenu. Zatim se svi prikupljeni izvori popisuju, sređuju i siste-
matizuju.
Za grafičke kartografske izvore sastavlja se šema rasporeda,
na koju se ucrtavaju okviri karata i ispisuje nomenklatura. Boja-

Racetin F ilip
disanjem i šrafiranjem se izdvajaju izvori po razmerima. Za više-
lisne karte šema se pravi posebno za svaki list. Grafički izvori na
šemi se numerišu brojevima. Dopunski kartografski izvori se re-
gistruju na istoj ili posebnoj šemi rasporeda izvora.
Sem šeme rasporeda grafičkih izvora, izrađuje se i kartoteka
(opis izvora) u obliku formulara koji sadrži sledeće podatke:
— broj pod kojim je izvor numerisan na šemi rasporeda,
— naziv lista i broj iz preglednog lista karte,
— projekciju,
— razmer,
— geografske koordinate (cp i k) temena,
— kartografske izvore na osnovu kojih je izrađen,
— načinjprikazivanja reljefa,
— način prikazivanja naseljenih mesta,
— način prikazivanja ostalih interesantnih geografskih eleme-
nata,
— način klasificiranja komunikacija,
V.
— izdavača i godinu izdanja i
— procenu — upotrebljivost kao osnovni, dopunski ili pomoćni
izvor.
Nakon studije kartografskih izvora obavlja se procena, pri čemu
se za osnovni bira pogodan grafički izvor koji će poslužiti za sastav-
ljanje osnovnog sadržaja karte. Ostali se izvori određuju kao do-
punski ili pomoćni za dopune i poboljšavanje osnovnog sadržaja
ili za unošenje na kartu nekih grupa ili pojedinih objekata i njiho-
vih karakteristika.
Tokom studije i procene kartografskih izvora, redaktor vodi za-
beleške koje mu kasnije služe za sastavljanje uputstva za njihovo
iskoričćavanje pri sastavljanju originala.
Sledeća radnja koju u okviru pripremnih radova redaktor obavlja
jeste opšte i detaljno geografsko proučavanje teritorije kartiranja
i njeno rejoniranje, tj. izdvajanje različitih tipova terena, što sve
nalazi odraza u geografskom opisu koji redaktor sastavlja za karto-
grafa sastavljača.
13.1.3. Razrada matematičkih i geografskih elemenata
Razrada matematičkih elemenata karte sastoji se u definitivnom
određivanju razmera i projekcije karte, te izradi projekta kompo-
P r o ce s iz r a d e k a r te
585
zicije karteTKođ. Osnovne državne karte 1:5 000 ПТТО~Ш}'0 i kod to-
pografskih ili drugih mnogolisnih opštegeografskih i tematskih ka-
rata kod kojih je unapred rešeno pitanje razmera, projekcije i po-
dele na listove, zadatak redaktora se svodi na izradu „ preglednog
lista karte” i projekta kompozicije samo jednog lista karte koji
služi kao uzor za sve ostale listove. Za jednolisne ili serijske karte
(npr. pomorske) redaktor razrađuje matematičke elemente koji su
međusobno tesno povezani i dosta zavisni. I kompozicija karte
odnosi se na matematičku komponentu, jer zavisi od razmera i pro-
jekcije karte. Pitanje razmera, projekcije i kompozicije karte, re-
daktor obično rešava zajedno. Na projektu kompozicije karte icrta-
va se kartografska mreža, opšta kontura teritorije, glavne reke i
gradovi, raspored vanokvirnog sadržaja, legenda uslovnih znakova
itd. Posle definitivnog usvajanja razmera i projekcije karte, redak-
tor rešava i pitanje gustine geografske mreže na karti i pitanje raz-
mera i projekcije umetnutih karata ~i~^lanova,"predstavljenih na
maketi kompozicije karte.
U okviru razrade geografskog sadržaja karte redaktor određuje
kvalitativne i kvantitativne karakteristike geografskih elemenata,
kao i način njihovog prikazivanja i generalisanja. Sastavljaju se
uzorci originala za karakteristične geografske lokacije.
13.1.4. Razrada redakcijskih uputstava i tehnološkog plana
Nakon razrade geografskog sadržaja karte izrađuju se odgovarajuća
redakcijska uputstva, kojima se regulišu sva pitanja vezana za pri-
kaz pojedinih geografskih elemenata.
U pripremnoj etapi redaktor karte, u saradnji sa tehničkim re-
daktorom, JLzrađuje tehnološki plan izrade- i rnpxodukovan ja karte.
Njime je obuhvaćen tehnološki proces izrade i reprodukovanja od sa-
stavljanja, zaključno sa štampanjem karte. Tehnološkim planom se
utvrđuje takva tehnologija sastavljačkih, izdavačkih i reproduk-
cijskih radova koja obezbeđuje traženi kvalitet karte, uz racionalan
utrošak vremena, truda i sredstava. U njemu je obično razrađen
način prenošenja sadržaja, snimanje ili kopiranje originala, crtanje
ili graviranje izdavačkih originala, način odvajanja boja, izrada
štamparskih formi, sistem korektura i pregleda, broj korekturnih
primeraka i štampanje karte.
 P r o c e s i zr a d e k a r t e
586 Rac eti n F i l i p

Tehnološki postupak izrade i reprodukovanja karte obično se

ŠEMA TEHNOLOŠKOG POSTUPKA očigledno i pregledno prikazuje na tzv. šemi tehnološkog postupka.
IZRADE Г REPRODUKCIJE TOPOGRAFSKE KARTE
Za razne slučajeve, odnosno karte, razrađene su različite šeme
(Gravirani svi elementi sem geografskih naziva) tehnološkog postupka koje se međusobno razlikuju. Ćak i u jednoj
kartografskoj ustanovi ili preduzeću za karte različitog razmera
I FAZA I i namene, šeme tehnološkog postupka se razlikuju. Priložena šema
prikazuje jedan od tehnoloških postupaka koji se primenjuju za
izradu i reprodukovanje karata u Vojnogeografskom institutu.

Dakle, u etapi pripremnih radova rad redaktora je obiman, raz-

ч— -1
novrstan i složen. .Za razradu novih tipova karata obavljaju se i
ispitivački radovi, u okviru kojih se sastavljaju ugledni uzorci u
raznim varijantama i iznalaze razni tehnološki postupci, između
kojih se usvajaju najpovoljnija rešenja.
Naročito je značajno za dobar kvalitet, ujednačenost i produktiv-
nost kartografskih radova donošenje svih potrebnih opštih redaktor-
skih rešenja pre početka izrade sastavljačkog originala karte.

13.2. Sastavljački radovi

ZET Cilj sastavljačkih radova je definisan je sadržaja karte na sastavljač-

kom originalu u duhu programa izrade karte. Kartograf-sastavljač
na sastavljačkom originalu rešava pitanje generalisanja sadržaja,
~V ~ з : popunjenosti i grafičkog opterećenja karte. Sastavljanje sadržaja
ES (---------- karte ima stvaralački karakter. U ovoj se etapi u suštini stvara
karta.

Klasična tehnologija izrade karte predviđa izradu dva originala

— sastavljačkog i izdavačkog. Međutim, u savremenoj tehnologiji
izrade karte često se oba ova originala objedinjuju u jedan tzv.
sastavljačko-izdavački original koji je istovremeno i sastavljački
i/ г i /
i izdavački.
ТП
U mnogim je slučajevima izrada dvaju originala i opravdana.
I I I Budući da se sadržaj nove karte određuje na sastavljačkom origi-
nalu, često na osnovu većeg broja različitih kartografskih izvora
koje sastavljač studira, prerađuje i daje nov geografski prikaz, na
njemu se ne može uvek istovremeno ostvariti i takav kvalitet crteža
koji je sposoban za direktno reprodukovanje. U tim slučajevima
se na sastavljačkom originalu rešava pitanje sadržaja karte, a pot-
reban kvalitet crteža se ostvaruje na izdavačkom originalu. Među-

R a ce t i n Filip
tim, iz ekonomskih razloga, kad god je to ostvarljivo, treba pribeći
izradi sastavijačko-izdavačkog originala, čime se rad ubrzava.
Za izradu sastavljačkih originala karte primenjuje se crtaća har-
tija, kaširana-jna^stabilnu podlogu, ili dimenzionalno stabilni pro-
vidni plastični listovi.
Sastavljački original načelno se izrađuje u razmeru izdavanja
karte, što garantu je sigurno postizanje pravilnog grafičkog opte-
rećenja karte.
Sastavljački original sadrži sav linijski sadržaj. Za crtanje sadr-
žaja koriste se na crtaćoj hartiji vodotopivi tuševi ili vodene boje,
a na plastičnim listovima specijalni hemijski tuševi. Za bojadisanje
površina na originalu ne koriste se boje adekvatne onima koje će
biti na štampanoj karti, nego samo plava, modra i ljubičasta.* Ove
se boje primenjuju na sastavljačkom originalu za bojadisanje vo-
denih ili šumskih površina, ali ne i za crtanje linijskog sadržaja. Za
crtanje linija rečne mreže obično se, umesto plave, primenjuje
crvena boja.
Sastavij agki__original obj edinjuj e sve elemente karte i ne raščla-
njuje se. Kod sastavljačko-izdavačkog originala, na protiv, raščla-
njivanje po elementima karte ili grupama elemenata je normalna
pojava. Osim toga, u savremenoj tehnologiji se sastavijačko-izda-
vački originali izrađuju na plastičnim listovima u razmeru krup-
nijem od razmera buduće karte, obično u razmeru osnovnog karto-
grafskog izvora preko koga se polažu providni plastični listovi na
kojima se sastavlja sadržaj i iscrtava proporcionalno uvećanim
uslovnim znacima. Original se na prave dimenzije dovodi fotograf-
skim smanjivanjem.
13.2.1. Upoznavanje programa izrade karte
Kartograf sastavljač počinje rad izučavanjem programa izrade karte,
osobito priloga uz njega. Upoznaju se redaktorska rešenja koja se
odnose .na šastavljnčke radove, kartografske izvore, te redaktorska
uputstva о redosledu i načinu korišćenja izvora. Klasifikuje geo-
*Ove se boje upotrebljavaju zato što su svetloosetljivi materijali koji se
obično koriste u reprodukcionoj fotografiji najosetljiviji u zoni plavo-ljub i-
častog dela spektra, tj. na tim će mestima negativ biti jako zacrnjen, što
praktično znači da se te boje na originalu fotografišu kao bela, što se upravo
i želi.
P r o c e s iz r a d e k a r t e
grafske elemente i objekte. Cilj ovog upoznavanja jeste shvatanje
zadatka i izrada ličnog plana sastavljanja originala.
13.2.2. Računanje projekcije
Računanje projekcije, odnosno koordinata presečnih tačaka karto-
grafske mreže i — ako je potrebno — preračunavanje koordinata
geodetskih tačaka iz jedne projekcije u drugu obavlja se po formu-
lama iz matematičke kartografije. U novije vremej Tactmski deo
posla obavlja se pomoću elektronskih računara u računskim cen-
trima po posebnim programima koje pripremaju geodetski struč-
njaci. Time se računanje znatno ubrzava i pojeftinjuje.
13.2.3. Priprema kartografskih izvora
Priprema osnovnog kartografskog izvora za prenošenje sadržaja na
original zavisi od načina prenošenja. U svakom slučaju ustanovlja-
vaju se stvarne dimenzije listova osnovnog kartografskog izvora.
Ako se za prenošenje predviđa fotomehanički način, crnim se
tušem pojačavaju elementi sadržaja koji se zbog smanjivanja, malih
dimenzija ili zbog boje (plave, modre i ljubičaste) ne bi pojavili na
negativu. Sem toga, belom bojom se pokrivaju svi nepotrebni de-
talji koji bir-smetali na plavom otisku- —““kopiji. T'ankeTinije, sem
plavih, modrih i ljubičastih, mogu se pojačati i nakon snimanja u
reprodukcionom foto-aparatu pomoću variomata. Naime, dobijeni
negativ sa tankim linijama prislikava se uz uključeni variomat i
dobiće se dijapozitiv sa pojačanim linijama, a od njega se može
kopirati negativ sa linijama iste debljine.
Stvarne dimenzije listova osnovnog kartografskog izvora utvrđuju
se da bi se odredile deformacije listova. Mere se strane i dijagonale
sa tačnošću ±0,1 mm. Rezultati merenja se ispisuju na skicu okvira,
na vanokvirnom delu lista. Na istu skicu okvira drugom se bojom
ispisuju teoretske dimenzije strana i dijagonala. Razlike između
teoretskih i stvarnih dimenzija lista moraju biti u dozvoljenim gra-
nicama.
Zatim se izračunaj u dimenzije na koje treba fotografski dovesti
osnovni izvor-i upisuju se u posebnu skicu. -----------ч

R a ce tin F i li p
13.2.4. Konstruisanje okvira, mreža i geodetskih tačaka
Konstruisanje okvira i kartografske mreže i nanošenje geodetskih
tačaka obavljaju se na podlozi montažnog originala, a kada se on
ne izrađuje, neposredno na podlozi sastavljačkog originala koja je
providni plastični list. Linije okvira i mreže i geodetske tačke na-
nete na podlogu montažnog originala predstavljaju matematičku
osnovu na koju se montira osnovni kartografski izvor, a iste linije i
tačke na providnoj podlozi sastavljačkog originala služe kao mate-
matička osnova za parcijalno uklapanje kartografskih izvora i ne-
posredno sastavljanje i iscrtavanje sadržaja karte na podlozi.
13.2.5. Prenošenje sadržaja na original
Radi sastavljanja--sadižajar-ei'-iginala, potrebno je prezreti sadržaj
osnovnog kartografskog izvora na podlogu sastavljačkog originala.
Taj se zadatak može rešiti na razne načinev a najpoznatiji su:
— foto-mehaničko prenošenje sadržaja,
— prenošenje sadržaja pantograf isanj em i
— prenošenje sadržaja precrtavanjem po geometrijskim likovima.
13.2.5.1. Foto-mehaničko prenošenje
Foto-mehaničko prenošenje sadržaja je najekonomičnije i najtačnije.
Primenjuju ga kartografske ustanove i preduzeća koja imaju na
raspolaganju reprodukcioni foto-aparat. Suština ovog načina je u
tome što se fotograf isanj em osnovnog kartografskog izvora, uz do-
vođenje na potrebne dimenzije, dobije negativ od kojeg se izrađuje
plava kopija, a ona služi za sastavljanje sadržaja. Plava .kopija se na
podlozi sastavljačkog originala (planšeti ili plastičnom listu) dobij a
neposrednim kopiranjem sa negativa.
Ovaj se način prenošenja sadržaja može primeniti kad ne postoje
znatnije razlike u projekcijama osnovnog kartografskog izvora i nove
karte, zatim kada fotografsko smanjivanje nije veće od tri puta
i kada se može postići jasna plava kopija.
Primena foto-mehaničkog prenošenja sadržaja pretpostavlja stva-
ranje tzv. montažnog originala. Zavisno od raspoloživih kartografskih
izvora, razrađeni su različiti postupci izrade montažnog originala.
P ro ce s iz r a d e kar-ts^
U prvom slučaju, kartografski izvor se montira u novu kartograf-
sku osnovu bez prethodnog smanjivanja. Geografska i kilometarska
mreža i geodetske tačke nanose se na podlogu montažnog originala
u razmeru kartografskog izvora. Na tu osnovu se po kartografskoj
mreži i geodetskim tačkama montiraju listovi osnovnog kartograf-
skog izvora koji nisu znatnije deformisani. Ako su deformacije li-
stova osetne, oni se razrezuju na delove i svaki se deo zasebno uklapa
i lepi na podlogu. Manje deformacije listova mogu se ublažiti suše-
njem ili vlaženjem lista ili njegovih delova. Ako su deformacije
listova znatne, dovode se fotografski na prave dimenzije, a monti-
raju se crni otisci umesto listova karte. Takav je postupak inače
obavezan kad su listovi osnovnog kartografskog izvora unikati. Ako
se za podlogu montažnog originala koristi providni plastični list,
za montažu se koriste tzv. montažni svetleći stolovi. Montažni ori-
ginal fotografski se smanjuje na razmer karte i od dobivenog nega-
tiva kopira se plava kopija koja služi za osnovu sastavljanja sadr-
žaja nove karte. Ovaj se način izrade montažnog originala prime-
njuje kad je osnovni kartografski izvor istog razmera ili kad nije
krupniji više od tri puta. Ovaj je postupak opravdan kad se ne raspo-
laže originalima osnovnog kartografskog izvora nego samo repro-
dukovanim primercima karte.
U drugom slučaju, osnovni kartografski izvor se montira u novu
kartografsku mrežu tek pošto se smanji na razmer nove karte. Na
matematičku osnovu, nanetu na podlogu u razmeru nove karte,
montiraju se crni otisci ili foto-kopije osnovnog kartografskog izvora.
Fotograf isanj em montažnog originala u istom razmeru dobij a se ne-
gativ od kojeg se kopira plava kopija za sastavljački original.
Uvođenje u reprodukcionu fotografiju dimenzionalno stabilnih
filmova dovelo je do modernizovanja ove varijante izrade montaž-
nog originalai Listovi osnovnog kartografskog ^izvora''pojedinačno
se smanjuju na razmer nove karte. Obrađeni negativi se precizno obre-
zuju pomoću rotacionog noža i montiraju u celinu. Za montažu se
koristi svetleći sto i predložak sa izgraviranim linijama kilometarske
mreže. Negativi se uklapaju po kilometarskoj mreži i međusobno
učvršćuju providnom lepljivom celofanskom trakom. U ovom slu-
čaju je montažni original, u stvari, negativ od kojeg se neposrednim
kopiranjem izrađuje plava kopija za sastavljanje originala. Ovaj
se način izrade montažnog originala danas najviše primenjuje.
U trećem slučaju — kad je razmer osnovnog kartografskog izvora
preko tri puta krupniji od razmera nove karte — fotografiše se
 P r o c e s iz r a d e k a r t e
R a ce tin F i li p 593

osnovni kartografski izvor u međurazmer, izradi se otisak, sadržaj Strogo uzev, pantografisanje se može primeniti samo kad su pro-
na otisku se provizorno pojača za ponovno smanjivanje, konstruiše
jekcije kartografskog izvora i nove karte iste, ma da u praksi manje
razlike ne isključuju primenu tog metoda, samo što se unekoliko
se matematička osnova u međurazmeru i montiraju crni otisci. Taj
komplikuje^proces pantograf isanj a. Naime, moraNsF pantograf isati
montažni original se fotografski smanjuje na razmer nove karte i
parcijalno, po delovima, što nameće višekratno nameštanje panto-
od dobivenog negativa kopira se plava kopija za sastavljački original.
grafa i promenu uzajamnog položaja originala i kopije.
U četvrtom slučaju se sadržaj osnovnog kartografskog izvora
precrtava na paus-papir uz potrebno odabiranje i redukciju, zatim
13.2.5.3. Precrtavanje
se montira u razmeru osnovnog kartografskog izvora, fotografski
se smanjuje i od negativa se kopira plava kopija za sastavljački Prenošenje sadržaja precrtavanjem po geometrijskim likovima se
original. Ovim se postupkom dobij a jasnija plava kopija koja je primenjuje kad nema tehničkih sredstava za primenu foto-meha-
rasterećena., nepotrebnog sadržaj a. Ova foto-mehanička varijanta ničkog načina ili pantograf isanj a, zatim kad se karta sastavlja po
je u novije vreme aktualizirana u nešto izmenjenom vidu. Umesto kartografskim izvorima različite tačnosti ili se projekcije izvora i
paus-papira koriste se provodni plastični listovi na kojima se gene- originala osetno razlikuju. Suština prenošenja sadržaja sastoji se
ralise i iscrtava sadržaj nove karte. Iscrtani predlošci se montiraju u tome što se kartografski izvor i podloga originala izdele na jednak
i fotografski smanjuju na razmer nove karte. Od negativa se kopiraju broj malih prostih geografskih likova (kvadrata, pravougaonika,
crne kopije na sloju za graviranje izdavačkih originala. trapeza ili trouglova) u okviru kojih se detalji prenose pomoću
Y najjednostavnijeg kartografskog pribora (običnog, mikrometarskog
ili proporcionalnog šestara) ili „odokaćh—Dimenzija geometrijskih
13.2.5.2. Pantografisanje likova nisu uvek jednake nego zavisne od složenosti crteža i tačnosti
koju treba postići pri sastavljanju detalja. Načelno su dimenzije
Prenošenje sadržaja pantograf isanj em primenjuje se kad postoji
likova manje što je crtež detaljniji, grafičko opterećenje veće i
velika razlika u razmerima kartografskog izvora i originala nove
tražena tačnost buduće karte veća. Ovaj način se ne primenjuje
karte (odnos veći od 1:3) ili kod sastavljanja nekih elemenata sadr-
kod izrade karata krupnih i srednjih razmera.
žaja po dopunskim kartografskim izvorima.
Načini prenošenja sadržaja sa kartografskih izvora na podloge
Pantografiše se mehaničkim ili optičkim pantografom. U pro-
sastavljačkih originala neprestano se usavršavaju i uprošćavaju. Sto-
cesu pantograf isanj a biraju se elementi sadržaja i uopštava crtež.
ga opisane načine prenošenja sadržaja ne treba smatrati jedino mo-
Sadržaj se najčešće prenosi neposredno na podlogu sastavljačkog gućnim.
originala. Ako se za podlogu sastavljačkog originala primenjuju di-
Po završenom prenošenju sadržaja i izradi podloge sastavljačkog
menzionalno stabilni providni plastični listovi, primenjuje se i drugi
originala, obavi se tehnička kontrola ispravnosti u pogledu dimen-
postupak. Na podlogu originala se koordinatografom, pored ostalog,
zija i grafičke jasnoće otiska ili kopije.
nanose u razmeru sastavljanja i tačke temena svakog lista osnovnog
kartografskog izvora i po nekoliko geodetskih tačaka po prethodno
sračunatim pravouglim koordinatama. Sadržaj svakog lista osnov- 13.2.6. Geografsko proučavanje teritorije kartiranja
nog kartografskog izvora pantografiše se na posebnom listu crtaće
Pre generalisanja kartograf sastavljač upoznaje rezultat proučavanja
hartije ili korektostata. Uz ostali sadržaj prenose se i temena okvira
teritorije kartiranja koje je redaktor karte izvršio u pripremnim rado-
i geodetske tačke koje su koordinatografom nanete na podlogu sa-
vima i ukratko izložio u programu izrade karte. Zatim geografski
stavljačkog originala. Radi sastavljanja sadržaja originala, podmeće
proučava teritoriju lista koji treba da obrađuje i delove teritorije
se jedan po jedan predložak s pantografisanim sadržajem pod pro-
susednih listova radi kontinuiteta. U toku proučavanja uočava ka-
vidni plastični list, uklapaju se identične tačke i neposredno se
sastavlja i iscrtava sadržaj originala. rakteristične osobine terena koje verno treba odraziti na novoj karti,

R a cetin F ilip
594
a u rezultatu proučavanja stvara lični plan za Što uspešnije gene-
ralisanje. Obično se list karte deli na regione koji će se razlikovati
po načinu generalisanja.
Sastavljač detaljno geografski proučava svaki objekt ili detalje
neposredno pre i u toku samog generalisanja.
13.2.7. Sastavljanje sadržaja Karte
Sastavljanje sadržaja na sastavljačkom originalu je najvažniji i
najobimniji deo posla u etapi sastavljačkih radova. Kartograf u ovoj
fazi grafički određuje i obrađuje sadržaj buduće karte. Najpre oda-
bira i iscrtava elemente sadržaja koje na karti treba da prikaže
s najvećom tačnošću i ne srne ih pomerati sa stvarnog položaj a (geo-
detske tačke, orijentiri i hidrografska mreža), zatim obrađuje one
elemente koje u dozvoljenim granicama može pomerati sa mesta
da bi očuvao pravilan odnos sa već nanetim geodetskim tačkama
i drugim elementima sadržaja, i to obično sledećim redom: naseljena
mesta, saobraćajna mreža, političke i ađmihistrativne granice, reljef,
vegetacija i ostali elementi sadržaja.
Tehnika sastavljanja sadržaja je raznolika. U većini slučajeva,
preneti crtež se na podlozi originala najpre uopštava olovkom, pa
se zatim isc-rtava—odgovarajućim tušem ili bojom. U nekim sluča-
jevima sadržaj se obrađuje i neposredno iscrtava tušem ili bojom
bez prethodne obrade olovkom.
Za unošenje dopunskog sadržaja na podlogu originala upotrebljava
se redukcioni ili mikrometarski šestar. Kod iscrtavanja sadržaja ne
postavlja se uslov da crtež mora biti visokog kvaliteta kao kod izda-
vačkog originala, ali dimenzije uslovnih znakova moraju odgovarati
ključu uslovnih znakova. Tuševi i boje kojima se iscrtava sadržaj
originala mogu se razlikovati od boja u kojima će karta biti štampana,
ali u svakom slučaju crtež mora biti sposoban za fotografisanje,
odnosno kopiranje, ne samo po zasićenosti nego i po tonovima boja.
Na sastavljačkom originalu ne senči se reljef niti se bojadišu slo-
jevi hipsometrijske skale.
13.2.8. Obrada okvira, veza i vanokvirnog sadržaja
Najpre se iscrtava unutrašnji okvir, a zatim se povezuje sadržaj
sa susednim listovima karte. Sadržaj se sa susednim listom prak-
tično vezuje pomoću providne plastične trake na koju se precrta sav
P r o c e s iz r a d e k a r t e
sadržaj uzanog pojasa uz okvir. Zatim se ona prislanja uz okvir
susednog lista i kontroliže se da li odgovarajuće linije koincidiraju.
U slučaju neslaganja treba utvrditi uzrok i to ispraviti na originalu
na kome je učinjena greška.
Spoljni okvir, minutna podela i indeksi pravougle mreže iscrtavaju
se nakon povezivanja sadržaja. Okvir karte se obrađuje prema uzor-
ku iz programa karte.
Međuokvirni i vanokvirni sadržaj sastavljačkog originala se ne
lepe nego se obavezno iscrtava i ispisuje tušem.
13.2.9. Izrada oleate i spiska naziva
Oleata geografskih naziva je integralni deo sastavljačkog originala,
ali se izdvaja kao poseban zadatak jer ga ne izvršava uvek sastavljač
originala, nego specijalizovani stručnjak. Oleata se izrađuje na paus-
-papiru, na plavoj kopiji sastavljačkog ili montažnog originala na
hartiji, ili na ozalid-kopiji sastavljačkog originala.
Izradi oleata naziva prethodi odabiranje naziva na kartografskim
izvorima. Za nazive se široko iskorišćavaju pomoćni kartografski
izvori — imenici naseljenih mesta, popisi stanovništva i si. Nazivi
za novu kartu biraju se po principu ,,od glavnog ka sporednom” koji
garantu je da se neće izostaviti neki važniji naziv i da se karta
neće prenatrpati sporednim nazivima.
Na osnovu oleate naziva sačinjava se spisak naziva. On se sastavlja
na posebnom formularu koji sadrži rubrike za upisivanje naziva
i tipa iz pregleda slova. Nazivi se u spisku grupišu po vrstama
i veličinama slova. Uz tip slova se naznačava i da li su slova velika
(V — verzal) ili mala (K — kurent), te da li su špacionirana. U spi-
sak za slaganje upisuju se i kote visinskih tačaka. Na osnovu spiska
nazivi se slažu u fotoslagaćoj mašini ili u slovoslagačnici.
13.2.10. Korekturni radovi
Po završetku svih sastavljačkih radova, original podleže korekturi
koju obavlja korektor. Zadatak korekture jeste otkrivanje grešaka,
propusta, ili netačnosti koje nastaju u stvaranju sastavljačkog ori-

R ace tin F ilip
596
ginala, da ustanovi da li sastavljački original odgovara zahtevima
postavljenim u programu karte i na kraju da da ocenu kvaliteta rada
sastavljača-, ------------------------------------------ —
Ispravke sadržaja na originalu po primedbama korektora spro-
vodi sastavljač.
Na oleati naziva korektor proverava da li su nazivi pravilno oda-
brani, locirani i prepisani i da li su u spisku naziva pravilno odre-
đeni tip i veličina slova. Ispravke sprovodi sam korektor neposredno
na oleati i u spisku naziva.
13.3. Izdavački radovi
Izdavački radovi čine grupu kartografskih radova čiji je cilj izrada
izdavačkog originala kojim se definitivno rešava grafičko obliko-
vanje karte. Tu spadaju i oni kartografski poslovi koji se obavljaju
u okviru priprema originala za umnožavanje.
Način izrade izdavačkog originala prilagođava se načinu repro-
dukovanja karte.
Razrađeno je nekoliko šema izdavačkog procesa. Opšti uslov kod
svih je da se na svakoj štamparskoj formi iskopira samo onaj ele-
ment sadržaja karte koji se štampa jednom bojom. To se postiže
na različite načine. Savremenim se smatra raščlan javan je sadržaja
na elemente koji će se štampati posebnim bojama, u procesu izrade
izdavačkih originala, dok se to u klasičnom postupku izrade izda-
vačkih originala na neprovidnoj podlozi rešava tehničkim retušom
nakon snimanja potrebnog broja negativa u reprodukcionom foto-
-aparatu.
Izdavački originali imaju neraščlanjen, delimično raščlanjen ili
potpuno raščlanjen oblik.
Neraščlanjen izdavački original objedinjuje više elemenata sadr-
žaja na jćdnoj osnovi. Tada—se sadržaj raščlan java na elemente
koji će se štampati jednom bojom tehničkim retušom na negativi-
ma. Snima se toliko negativa koliko karta treba da ima boja. Na
svakom negativu se izdvaja po jedan od elemenata, a pokrivaju se
svi ostali.
Ovaj način izrade izdavačkog originala može se primeniti za sadr-
žajno jednostavnije karte i bez senčenog reljefa. Međutim, kod više-
P r o c e s iz r a d e k a r te
bojnih karata teško je iscrtati sve linijske elemente karte na jednom
izdavačkom originalu, a u nekim slučajevima nije tehnički izvod-
ljivo raščlaniti ga retušom na elemente. Zato se retko primenjuje.
Kod potpuno raščlanjenog izdavačkog originala isključuje se od-
vajanje boja tehničkim retušom, jer se sadržaj raščlanjuje izradom
odvojenih originala na identičnim plavim kopijama za svaki ele-
ment karte koji će se štampati jednom bojom. Ovaj način se pri-
menjuje kod izrade izdavačkog originala na providnim plastičnim
listovima metodom crtanja i graviranja.
Da bi se izbegli nedostaci raščlanjenog i neraščlanjenog izdavač-
kog originala, pribegava se iscrtavanju na jednom izdavačkom ori-
ginalu nekoliko elemenata koje nije teško odvojiti tehničkim re-
tušom. Obično se na jednom plavom otisku iscrtava hidrografija,
naseljena mesta i komunikacije, na drugom izohipse, na trećem
šume i na četvrtom senčeni reljef (ako-&e~pr.ikazu.j£._.^rikom).
Primenom providnih plastičnih listova, problem međusobnog ukla-
panja elemenata sadržaja potpuno je rešen, jer se pravilnost uza-
jamnog odnosa elemenata karte lako proverava polaganjem jednog
preko drugog raščlanjenog elementa na svetleći sto.
Savremena tehnologija izrade izdavačkog originala predviđa me-
tod graviranja, ponekad crtanja ili kombinaciju.
U vezi sa izradom linijskih izdavačkih originala je i pitanje geo-
grafskih naziva koje se rešava najčešće lepljenjem nalepnica, a
rede ručnim ispisivanjem ili graviranjem.
13.3.1. Priprema plavih kopija ili predložaka
Da bi se izradile potrebne kopije za izdavačkLnrigiiiaL „sastavljački
original koji je izrađen na neprovidnoj osnovi, snimi se u repro-
dukcijskom foto-aparatu. Kad se izdavački original izrađuje crta-
njem, od snimljenog negativa se kopira potreban broj plavih kopija
na crtaćoj hartiji, kaširanoj na stabilnu podlogu, ili na providnim
plastičnim listovima. Providni plastični listovi se mogu i neposredno
polagati preko sastavljačkog originala i iscrtavati sadržaj, ali je rad
.na plavoj kopiji tačniji i udobniji. Ako se izdavački original izra-
đuje graviranjem, kopira se potreban broj kopija neposredno na
sloju za graviranje.
 P r o c e s iz r a d e k a r t e
598

Mehaničko graviranje sastoji se u tome što se graverskim iglama

13.3.2. Izrada izdavačkog originala
13.3.2.1. Metod iscrtavanja
Izdavački original iscrtavaju kartografski crtači crnim tušem strogo
po plavoj kopiji, pridržavajući se crteža i dimenzija usvojenih uslov-
nih znakova i zadržavajući dimenzije linija koje nisu konstantne
debljine, sa sastavljačkog originala (to su, npr. reke). Crtanje mora
biti visokog kvaliteta, linije oštre i zasićene tušem, jer se time osi-
gurava tehnički kvalitet karte.
Redosled iscrtavanja elemenata nije strogo određen, ali iskustvo
pokazuje da je kod neraščlanjenog i kombinovanog izdavačkog ori-
ginala najbolje prvo iscrtati hidrografsku mrežu na ćelom originalu,
pri čemu se reke diferenciraju po važnosti i vodi računa о debljini
okvirom presečenih reka. Posle hidrografije obično se redom iscrta-
vaju visinske tačke, znaci za orijentaciju naseljena mesta, komuni-
kacije, izohipse i kulture. Najzad se iscrtava okvir karte. Često se
umesto crtanja uslovnih znakova primenjuje lepljenje njihovih
foto-kopija. Time se olakšava i ubrzava rad i postiže jednoobraznost
uslovnih znakova.
13.3.2.2. Metod graviranja
U novije vreme crtanje izdavačkih originala je zamenjeno gravira-
njem koje je danas osnovni način njihove izrade. Graviranjem je
ostvarena veća brzina u radu, uprošćen proces izrade m ovoj etapi
i znatno poboljšan kvalitet grafičkih elemenata.
i sečivima, učvršćenim u mehaničke ili elektromehaničke aparate i
pribore, prorezu je i odstranjuje gravirni sloj sa plastičnog lista
(list se ogolićuje) na linijama detalja. Pri tome se postiže nenadmašna
oštrina i ujednačenost debljine linija:-------- ^
S obzirom na krajnji rezultat, postoje dva vida gravure — gra-
viranje u negativu i pozitivu.
Kod graviranja u negativu izgravirani sadržaj karte je providan,
i gravirni sloj je neprovidan, te se izgravirani izdavački original
karte iskorišćava kao negativ za kopiranje posrednih dijapozitiva.
Kod graviranja u pozitivu izgravirani crtež se oboji nagrizajućom
bojom koja se brzo suši i hemijski se veže za plastični list, a zatim
se gravirni sloj skida sa plastičnog lista, te se na taj način dobije
original koji je, u stvari, dijapozitiv.
Graviranjem se eliminiše snimanje izdavačkih originala u daljem
reprodukcionom procesu.
Gravirni sloj je debljine 5 do 10 mikrona, ravnomerno pokriva
površinu lista, ima potrebnu tvrdoću i plastičnost, lako se prorezuje
iglama i sečivima, linije su bez ivičmhr^ukotinn74ma—dobru athe-
ziju (ne otpada ni kad su gravirane linije na rastojanju 0,2 mm),
otporan je na mehaničke povrede u toku rada, ne reaguje na koleba-
nja temperature i vlage više od podloge, ne lepi se za ruke, otpaci
pri graviranju se mogu odstraniti i poseduje gravirne osobine u

Nasto ј arija' na p o ve ćavanj mp го duк tiv nо sti rada i podizanju kvali-

teta karata aktualizovala su graviranje kao metod izrade izdavačkog
originala. Principi graviranja su stari, ali su materijal i pribor novi.
Kao podloge za graviranje upotrebljavaju se staklene ploče i dimen-
zionalno stabilni plastični listovi. Pošto staklo nije praktično za ru-
kovanje i upotrebu, u izradi izdavačkih originala potiskuju ga iz
upotrebe plastični listovi.

Suština metoda graviranja sastoji se u tome što se glatki providni

plastični list pokriva (prelije) specijalnim lakom i na površini lista
formira tanak sloj koji je, kad se osuši, dovoljno čvrst i sposoban da
se na njemu može kopirati i potom gravirati sadržaj originala me-
haničkim putem. SI. 13.1. Graverski sto.

R a c e t in F ilip
dužem vremenskom periodu, a kad ih izgubi može se regenerisati.
U današnje vreme proizvode se gravirni slojevi u različitim bojama.
Proizvođači plastičnih listova isporučuju gotove oslojene plastične
listove za graviranje, a mogu se i posebno nabaviti (i plastični listovi
i gravirni sloj), pa oslojavati u centrifugi.
Osovinski zavrtanj
V
Sadržaj sastavljačkog originala se neposredno kopira na gravirni
sloj. Kopija sadržaja može biti prava ili okrenuta. Gravira se na
specijalnom graverskom stolu koji ima staklenu površinu i unutraš-
nje osvetljenje.
Za graviranje se upotrebljavaju specijalni aparati različite na-
mene u koje se učvršćuju razne graverske igle. U svetu postoji
mnogo tipova aparata ža "graviranje različite konstrukcije i namene.
Za graviranje pravih linija koristi se tzv. nepokretni gravir, za gra-
viranje krivih linija tzv. pokretni gravir, za graviranje tačaka i
kružića tzv. nulti gravir.
Ku glični ležaj
P r o c e s izra d e ka rte
Pored nultog gravira, u novije vreme se koristi električni aparat
za graviranje tačaka i kružića.
Gravirne igle koje se umeću u aparate za graviranje izrađuju se
od čelika, volfram-karbida ili od safira (sintetičkog rubina). Svaka
igla gravira liniju tačno određene debljine. Čelične igle se pri upot-
rebi troše, te ih treba povremeno oštriti, što nije slučaj kod safirnih
igala. Igle, zavisno od namene, mogu imati različita zaoštrenja (vrh)
— oštar kupasti vrh, okrugao u vidu polukugle, zarubljen u vidu
zarubljene kupe, klinast, oštar kao dleto i svrdlast. Igle se, izuzev
safirnih, mogu oštriti ručno na sitnozrnastom brusu (arkanzas) ili
pomoću specijalnih sprava za oštrenje.
Za graviranje uslovnih znakova, brojeva i slova često se upotreb-
ljavaju šabloni od celuloida, pleksiglasa ili sličnog providnog mate-
rijala. Izrađuju se mašinski po istom principu kao šabloni slova za
pisanje levak^perima. Na šablonu uslovnih^znakovaLne .nalaze se svi
uslovni znaci iz ključa, već samo neophodan broj osnovnih likova
pomoću kojih se mogu izgravirati svi znaci iz ključa uslovnih znakova.
Ovakvi šabloni su se u praksi pokazali nenadmašnim u praktičnosti,
brzini rada, tačnosti i kvalitetu. Providnost materijala od kojeg su
izrađeni omogućava brzo i lako nameštanje na odgovarajuće mesto.
Greške učinjene pri graviranju ispravljaju se na taj način što
se pogrešno izgravirani deo pokriva retuš-lakom, po kome se po-
novo gravira.

R a c e t in F ilip
Sem mehaničkog graviranja postoji i hemijsko i elektrotoplotno.
Hemijsko graviranje je pomoću crtaćeg pribora i eteričnih teč-
nosti koje rastvaraju gravirni sloj i isparavaju. Ostaci razorenog
gravirnog sloja se sa podloge uklanjaju sirćetnom ili limunskom
kiselinom rili-mešavi-norm —
Elektrotoplotno graviranje izvodi se samo u specijalnim gravir-
nim slojevima. Zasnovano je na iskorišćavanju velike razlike među
tačkama topljenja gravirnog sloja i podloge i na brzom zgušnjava-
nju rastopljenog gravirnog sloja.
Ni hemijsko ni elektrotoplotno graviranje još nisu našli primenu
u kartografskoj praksi.
13.3.3. Izrada originala naziva
Različiti su načini nanošenja naziva i brojeva na izdavački original
karte. Oni se mogu neposredno ispisivati, gravirati, štampati ili
montirati u vidu nalepnica.
Nazivi i brojevi se na izdavačkom originalu koji se izrađuje
crtanjem Ispisuju- РелСХхОutlir-pomoću šablona. Ručno ispisivanje se
u novije vreme retko primenjuje jer nije ekonomično. Korišćenje
šablona za pisanje slova i brojeva ubrzalo je rad, ali se ni oni nisu
pokazali praktičnim za pisanje slova čija je visina manja od 3 mm.
Bolji se rezultati postižu spravama na bazi pantografa, kod kojih
za svaku vrstu slova postoji poseban par šablona — jedan za velika,
drugi za mala slova. Komplet pera omogućuje izvlačenje debljina
od 0,2 mm do 2 mm. Širina slova se može menjati, zadržavajući
istu visinu, što se postiže promenama u postavljanju zglobova na
pantograf.
Kada se izdavački original gravira, nazivi i brojevi se, takođe, mogu
gravirati. Pri tome se koriste šabloni slova i gravirne igle, a postoje
i specijalni aparati namenjeni isključivo za graviranje naziva i
brojeva.
Najbolji način stavljanja naziva na izdavački original jeste lep-
ljenje nalepnica naziva koje mogu biti neprovidne i providne. Na-
lepnice se lepe pogodnim lepkovima. U nedostatku fotoslagaće ma-
šine, nazivi se mogu slagati u tipografskoj slovoslagačnici. Ranije
su tako složeni nazivi štampani na tankom belom (kunstdruk) pa-
piru, izrezivani i u vidu nalepnica lepljeni na izdavački original.
P r o c e s iz r a d e k a r t e
Pošto su takvi nazivi imali nedostataka koji se naročito ispoljavaju
kod sitnih slova, pribegavalo se slaganju krupnijih naziva. Nakon
retuširanja, štampani nazivi su fotografski smanjivani i kopirani
na dokumentni foto-papir od kojeg su rezane nalepnice i lepljene
na izdavački original. ..
U novije vreme nazivi se sve više slažu u fotoslagaćim mašinama
iz kojih se dobivaju kao pozitivi na filmu, striping-filmu ili foto-
-papiru.
Neprovidne nalepnice lepe se na originale izrađene na neprovidnoj
osnovi, a providne se lepe na providne plastične listove.
Za izradu tankih providnih nalepnica, u praksi se koriste tanki
providni plastični listovi (tanji od 0,08 mm), tanki filmovi ili stri-
ping-film.
Ako se za nalepnice koriste tanki plastični listovi, nazivi i brojke
se otiskuju s obe strane pomoću specijalne štamparske mašine, tzv.
„prenosne prese” . Tu se nazivi najpre prenose na štamparske forme
na gumenu podlogu, a zatim se otiskuju na tanke plastične listove
s obe strane.1 ---------- ------------------
Nalepnice naziva na tankom filmu izrađuju se kopiranjem u vidu
dijapozitiva ili negativa. Nalepnice dijapozitivi lepe se na providne
izdavačke originale, a nalepnice negativi na izgravirane izdavačke
originale sa kojih se na lokaciji naziva odstrani gravirni sloj. Fil-
movi deblji od 0,1 mm nisu pogodni za nalepnice. Nalepnice tankog
filma lepe se pomoću lepkova koji prianjaju.
Najbolju vrstu providne tanke nalepnice predstavlja striping-film
koji je u tehnici lepljenja naziva postao nezamenljiv. Striping-film
se sastoji od deblje filmske podloge i tanke filmske pokožice koju
sačinjavaju opna — membrana koja se skida i fotografski sloj.
Filmska pokožica se nakon kopiranja stripuje (svuče, skine, odvoji)
sa filmske podloge. Njena je debljina svega 0,015 mm. Nazivi se
mogu u fotoslagaćoj mašini direktno slagati na striping-film, a
mogu se dubiti i kopiranjem sa negativa, zatim isecati. stripovati
i lepiti na providnu podlogu pomoću lepljivog voska.
1 Pojedine firme u inostranstvu bave se izradom nalepnica i primaju
porudžbine. Npr. u SAD je poznat tip nalepnica pod imenom ,,Zip -a-ton e”,
a u Velikoj Britaniji „Letraset” . Snabdevene su lepkom i lepe se na svoje
pozicije na izdavačkom originalu.

R a c e t in F ilip
Providne .nalepnice se mogu lepiti direktno na providni izdavački
original ili na posredni dijapozitiv, dobiven od izgraviranog izda-
vačkog originala. Često se izrađuje zaseban izdavački original na-
ziva na plavoj kopiji, napravljenoj od izdavačkog originala na pro-
vidnom plastičnom listu ili na potpuno čistom plastičnom listu.
U poslednjem slučaju nazivi se sa ostalim sadržajem objedinjuju
ukopiravanjem naziva u procesu izrade reprodukcijskog originala.
Pomoću nalepnica dobijaju se bolji i raznovrsniji nazivi po obliku
i veličinama, nego što se mogu dobiti ispisivanjem ili graviranjem,
a sam postupak je veoma ekonomičan.
13.3.4. Izrada originala senki
Kad se reljef na karti prikazuje metodom senčenja, bilo samo-
stalno ili u kombinaciji s drugim metodima, uvek se izrađuje za-
seban oHginal senki reljefa.
V usklađenost elemenata, povezivanje sadržaja sa susednim listovima
Do senčenog prikaza reljefa može se doći ručnom izradom origi-
nala senki ili foto-mehaničkim senčenjem.
Ručno senčenje se obično izvodi na crtaćoj hartiji ili plastičnoj
podlozi, na koju se prethodno nanese plava kopija izohipsi i hidro-
grafije. Pre senčenja treba na plavoj kopiji olovkom označiti osnovne
strukturne linije reljefa koje su određene pravcem vododelnica, vo-
doslivnica, prelomnim linijama terena i si. po kojima se u kombi-
naciji s hidrografskom mrežom senči. Senčenje se obavlja mekanim
grafitnim olovkama kredama ili pomoću aerografa. Ručno izrađena
senka neminovno nosi subjektivni pečat autora, što je naročito ne-
povoljno kod izrade karata u više listova.
Foto-mehaničko senčenje je metod izrade ^enki snimanjem po-
godno obojenog i osvetljenog reljefnog modela. Proces obuhvata
izradu reljefnog modela, njegovu pripremu za snimanje,“ zatim foto-
graf isanj e i najzad obradu snimljenih negativa ili dijapozitiva.
Izrada reljefnog modela ista je kao i za reljefne karte. Model za
snimanje se oboji nekom bojom, grafitom ili aluminijskom bronzom.
Najpogodnija je svetlosiva boja bez sjaja. Model se fotografiše
pomoću foto-kamere za daljinsko snimanje ili pomoću reprodukcio-
nog foto-aparata. Uz dobar izbor i pravilan raspored svetlosnih iz-
vora dobij a se foto-reljef koji se odlikuje detalj nošću, očiglednošću
i plastičnošću.
P r o c e s izr a d e k a r t e
Za dobij anje ftamparskih formi, slika originala se razbija na tač-
kice upotrebom rastera. Ipak, nemoguće je dobru senku dobiti s jedne
štamparske forme čak i kad je dobro urađena, već se pribegava izradi
dveju ili triju štamparskih formi i štampanju senke u ,,dupleksu”
ili ,,tripleksu” .
13.3.5. Korektura izdavačkog originala
Crtač-graver završava izradu izdavačkog originala samokontrolom
rada, a onda ga predaje korektoru s celokupnim elaboratom na kon-
trolu. Svaki izdavački original, bez obzira na koji je način izrađen,
podleže korekturi. Zadatak je korektora da prekontroliše potpunost
i identičnost sadržaja sa sastavljačkim originalom i da utvrdi kva-
litet crtanja-graviranja. Osobitu pažnju obraća na ispravnost koordi-
natnih mreža i minutne podele, ispuštene detalje, na međusobnu
i na potpunost vanokvirnog i međuokvirnog sadržaja.
Uobičajena je praksa da korektor naznačava otkrivene greške i
propuste na iscrtanom izdavačkom originalu na oleati ili neposredno
na izdavačkom originalu. Pogrešna mesta zaokružuje i numeriše
grafitnom mekanom olovkom, a na korektorskom obrascu, pod istim
rednim brojem, opisuje šta i kako treba ispraviti. Kod izgraviranih
izdavačkih originala uobičajeno je da korektor uočene greške obe-
ležava na poleđini plastičnog lista običnim zelenim tušem. Zatim
se od izgraviranih predložaka kopiraju tzv. posredni dijapozitivi
na kojima korektor nastavlja korekturu i unosi definitivne ispravke.
Posredni dijapozitiv (prava slika) postavlja se neposredno preko sa-
stavljačkog originala, uklapa po temenima okvira i učvršćuje lep-
ljivom trakom. Linije ili znaci koji nisu izgravirani precizno po
predlošku odmah se uočavaju, jer odstupaju od odgovarajućih linija
i znakova na sastavljačkom originalu. Takve crteže treba izbrisati
i ponovo iscrtati na posrednom dijapozitivu. Ispušteni detalji se,
takođe, ucrtavaju definitivno na svoje mesto. Posredni dijapozitiv
izohipsa se još i sravnjuje sa visinama kotiranih tačaka kako ne bi
bilo nesklada između kota i izohipsa. Međusobno uklapanje pojedi-
nih elemenata kontroliše se postavljanjem odgovarajućih posrednih
dijapozitiva_j-ednog preko drugog na svetleći sto-. — ч

R a c e t in F ilip
13.3 .6. Izrada maketa i maski
Izdavački original koji je izrađen crtanjem na neprovidnoj podlozi
fotografiše se u razmeru izdavanja karte. U slučaju neraščlanjenog
i delimično raščlanjenog izdavačkog originala, treba izraditi maketu
za odvajanje boja. Za to se koristi otisak izdavačkog originala na
kartografskoj beloj ili na crtaćoj hartiji u nekoj svetloj boji. Na
otisku se različitim tuševima, akvarel-bojama ili olovkama u boji
iscrtavaju linije sadržaja i međusobno izdvajaju po bojama. Svi
linijski elementi mogu biti odvojeni na jednom ili nekoliko otisaka
na kojima se odvaja po jedna grupa elemenata. Maketa za odva-
janje boja služi za raščlan javan je sadržaja izdavačkog originala na
snimljenim negativima.
Ako je predviđeno kopiranje štamparskih formi po pozitiv-po-
stupku — sa reprodukcijskih dijapozitiva, potrebno je izraditi po-
zitiv-maske za tonske površine. Maske se izrađuju linijskim ograni-
čavanjem i pokrivanjem tušem površina na plavim kopijama ili
strip-mask-postupkom. Plave kopije se izrađuju na dimenzionalno
stabilnim providnim plastičnim listovima (u pravoj slici) od izgra-
viranih izdavačkih originala. Crnim hemijskim tušem se pokrivaju
određene površine i dobiju se pozitiv-maske koje se dalje koriste
u procesu izrade karte.
Ako je predviđeno kopiranje štamparskih formi po negativ-po-
stupku (sa negativa), potrebno je izraditi negativ-maske za tonske
površine. Negativ-maske se izrađuju, takođe, na dimenzionalno sta-
bilnim providnim plastičnim listovima i na isti način kao i po-
zitiv-maske, ali se ovde ne pokrivaju hemijskim tušem tonske povr-
šine n^go s ^ okn пјТћТМаМге, suprotno nego kod pozitiv-maski.
U novije vreme se za izradu maski primenjuje postupak stripo-
vanja koji je nazvan strip-mask-postupak. Bolji je i rentabilniji od
prethodnog postupka. U praksi se primenjuju dve varijante tog
postupka. Kod prve se sloj koji se skida (njime se prekriva providni
plastični list) prorezuje po linijama koje ograničavaju površine
(npr. konture šuma, obalna linija, izohipse kod hipsometrije) pa se
sloj sa površine skida (stripuje), a kod druge varijante se linije koje
ograničavaju površine eksponiraju i razvijaju hemijskim sredstvom
i sloj sa površine skida se ručno. Ogolićene površine se pokrivaju
hemijskim tušem. Najzad se sloj koji se skida stripu je sa cele povr-
šine plastičnog lista i time je maska gotova. Koji će se postupak
primeniti zavisi od rentabilnosti i obima posla.
P r o c e s iz r a d e k a r te
13.3.7. Korektura i pregled korekturnog primerka
Korekturni primerak karte izrađuje se otiskivanjem celokupnog
sadržaja karte u svim bojama na kartografskoj beloj hartiji (otisak
za izdavačku korekturu) ili kopiranjem svih elemenata sadržaja u
predviđenim bojama na providnu plastičnu foliju.
Na korekturnom primerku karte korektor ukazuje na greške crte-
žom, poništavanjem ili zaokruživanjem. Greške se obeležavaju
strelicom i numerišu po kolonama arapskim brojevima. Pod istim
brojevima se u korektorskom obrascu opisuje šta i kako treba po-
praviti. Za nazive i brojeve koje eventualno treba ispraviti, istovre-
meno se pripremaju dijapozitivi na striping-filmu. i prilažu uz ko-
rekturni primerak karte. N
Nakon završetka korekture, na korekturnom primerku karte re-
daktor obavlja redaktorski pregled. Cilj tog pregleda je da se vidi
da li su korektorske primedbe opravdane, da li je sadržaj karte
dobro prikazan i da li su elementi sadržaja međusobno dobro
uklopljeni.
13.4. Umnožavanje karte
Umnožavanje geografskih karata spada u domen grafičke struke
gde se kao poseban izučava predmet koji nosi naziv Tehnologija
izdavanja karata i planova. Ovde će se umnožavanje tretirati s kar-
tografskog stanovišta, kao završna etapa izrade karte, ne ulazeći u
detalje reprodukcijske tehnike i tehnologije.
- —
-„\
Geografske karte su se umnožavale na različite načine. Prvobitno
je primenjivana isključivo duboka štampa (bakrotisak). Pronalaskom
litografije krajem XVIII stoleća, štampanje karata prešlo je u
domen ravne štampe.
Kod ravne štampe, delovi koji se štampaju i delovi koji se ne štam-
paju su u jednoj ravni. Štampanje omogućuje fizičko-hemijska
obrada površine štamparske forme (matrice) koja poprima određena
fizičko-hemijska svojstva. Naime, obradom postaje hidrofilna (dobro
se kvasi vodom) na mestima koja ne treba da se štampaju, odnosno
oleofilna (dobro prima masnoću — masnu štamparsku boju, a odbija
vodu) na mestima sa elementima koji treba da se štampaju.
Danas ofset-štampa predstavlja glavni način reprodukcije geograf-

R a cetin F ilip
608
skih karata. Za štamparske forme koriste se cinkane, aluminij um-
ske, čelične, bimetalne i trimetalne ploče. Proces umnožavanja karte
u of setu sadrži pripremu, štampanje i doradu.
13.4.1. Priprema
Od izdavačkog originala karte do ofsetne štamparske forme dolazi
se posredstvom negativa ili dijapozitiva dobivenog od izdavačkog
originala.
Ako je izdavački original izrađen na neprovidnoj podlozi, do
štamparske se forme dolazi posredstvom negativa. U tu svrhu se
od izdavačkog originala snima u razmeru karte pomoću reproduk-
cionog foto-aparata neophodan broj pravih negativa (fotografisanje
bez prizme i ogledala). Negativi podležu tehničkom retušu i odva-
janju boja.
Dijapozitivi se izrađuju kopiranjem i tob d izgraviranih izdavačkih
originala ili od snimljenih i retuširanih negativa. Za kopiranje di-
japozitiva koriste se providni plastični listovi, a mogu i dimenzio-
nalni stabilni filmovi. Putem obrnute film-kopije na providnim
plastičnim listovima (od negativa — pozitiv, od pozitiva — negativ)
izgravirani izdavački original ili pravi negativ pretvara se u čitljivi
dijapoziti’^_koji~se maziva—pesredni dijapozitiv. Od njega kao po-
srednika, putem film-kopije na plastičnim listovima (od pozitiva
— pozitiv, od negativa — negativ) dobiva se definitivni originalni
dijapozitiv koji se naziva reprodukcijski original. U reprodukcijske
originale se primenom film-kopije ukopiravaju nazivi ako su lep-
Ijeni na posebnom listu i rasteri za tonske površine. Štamparske
forme mogu se kopirati sa negativa i dijapozitiva.
Za svaku boju karte izrađuje se po jedna štamparska forma
(matrica). Štamparske forme mogu biti linijske (za štampanje linija
i tačaka), tonske (za štampanje tonova) i polutonske (za štampanje
senki reljefa). Linijska i tonska mogu biti objedinjene ukopirava-
njem rastera u jednu štamparsku formu.
Sadržaj karte kopira se na ploču foto-mehaničkim postupcima.
Razrađen je postupak kopiranja sa negativa (negativ-kopija) i sa
dijapozitiv^ (pozitiv-kopija). I kod negativ i kod pozitiv-kopije oslo-
javanjc ploča svetloosetljivim slojevima i sušenje obavlja se u
centrifugi, a eksponiranje kroz negativ i dijapozitiv u pneumatskom
P r o c e s i zr a d e k a r t e
okviru za kopiranje. Proces kopiranja po negativ-postupku se raz-
likuje od proeesa kopiranja po pо zi tiv - po stupku r Raz1iк uj-u-,se hemi-
kalije i neke radne operacije. Ipak, u krajnjem na oba načina postiže
se isti cilj — dobije se štamparska forma sa koje se može štampati
neki elemenat karte predviđenom bojom. Kopija sadržaja je na
štamparskoj formi prava slika — čitljiva. To je uslovljeno ofset-
-štampom kod koje je štampanje posredstvom ofset-gume (matrica
— prava slika, ofset-guma — okrenuta slika i najzad hartija —
prava slika). Pozitiv kopija je nešto komplikovanija, proces duži i
skuplji od negativ kopije, ali može da izdrži veći tiraž (pozitiv-ko-
pija do 150 000 primeraka, negativ-kopija do 30 000 primeraka).
Na ofset-štamparskim formama mogu se sprovoditi sitnije ispravke
struganjem ili docrtavanjem.
13.4.2. Štampanje tiraža
Karte se sa—ofset-štamparskih formi ^štampaju- u—©fset-p.resama i
ofset-mašinama.
Ofset-presa je najprostija ofset-mašina kod koje je štamparska
forma na ravnoj podlozi. Namenjena je za otiskivanje probnih i ko-
rekturnih primeraka karte i za štampanje malih tiraža karata i pla-
nova. Sastoji je iz dva fundamenta i cilindra sa ofset-gumom. Na
jedan fundament se učvršćuje matrica, a na drugi se stavlja list
hartije za otiskivanje. Matrica se pomoću sunđera najpre nakvasi
vodom. Kopirna boja na matrici odbija vodu, dok je ostala površina
upija. Pomoću valjka se ručno na matricu navalja ofset-boja. Vlažna
mesta na površini matrice odbijaju boju jer je masna, ali je pri-
maju mesta na kojima je kopirna boja. Pritiskom na dugme, elektro-
motor pokreće cilindar sa ofset-gumom koji prelazi preko matrice,
prima na gumu navaljanu ofset-boju i otiskuje je na hartiju na dru-
gom fundamentu. Ulaganje i izlaganje hartije je ručno.
SloženijeVTfset-prese imaju uređaj za vlaženje Pbojehje; Pogodne
su za štampanje na krutom materijalu i plastičnim listovima.
Ofset-mašine su vrlo složene konstrukcije i na sat daju i do 7 000
otisaka. Mogu biti jednobojne, dvobojne i višebojne. Imaju cilindar
za ploču, cilindar za gumu i cilindar za pritisak (dvobojna dva ci-
lindra za ploče i dva za gume itd). Savremene ofset-mašine su auto-
inatizovane. Imaju uređaj za vlaženje, uređaj za bojenje i aparate
za ulaganje i izlaganje hartije.

R a c e t in F ilip
Štampa se predviđenim redosledom: crna (gerip), plava (reke),
braon (izohipse), plavi ton (vodene površine), zeleni ton (šumske
površine), poluton (senke reljefa) i ton za granice. Kod štampanja
dvobojnornUnašmpnT icombirmju se parovi boja koji siT"osetljivi u
pogledu međusobnog uklapanja. Boje se uklapaju po opštim tačkama
jednako raspoređenim u odnosu na sadržaj na svim štamparskim
formama. U novije vreme za tu svrhu se izrađuju specijalne oznake
na vanokvirnom prostoru karte.
Karte se štampaju na beloj bezdrvnoj hartiji solidnog kvaliteta
(„kartografski beli papir” ). Težina joj je 100 g/m2 ili 115 g/m2. Za
pomorske karte upotrebljava se karton 200 g/m2. Pre štampanja
hartija mora da odleži najmanje godinu dana od datuma proizvod-
nje. Neposredno pred štampanje aklimatizuje se vešanjem u pro-
storiju u kojoj se štampa ili u posebnom uređaju za aklimatizaciju
hartije, obrezuje se i prebrojava. Sem hartije, za štampanje karata
primenjuju se beli neprovidni plastični listovi (npr. za reljefne karte)
ili sintetičke vrste hartije koje omogućavaju kvašenje bez ikakvog
oštećenja (npr. ,,Syntosil” ).
Za štampanje karata troše se najbolje vrste ofset-štamparskih
boja. Moraju biti lazurne, svetlostalne, sposobne za lakiranje, ne-
topive u vodi, da im veziva obezbeđuju dobar viskozitet i strukturu,
te da su im pigmenti neutralni — ni kiseli ni alkalni.
U procesu štampanja mašinista se služi odobrenim probnim otiskom
kao uzorkom za štampanje celog tiraža. Ceo tiraž se ujednačava po
tonovima i zasićenosti boja na celoj površini listova.
13.4.3. Dorada
Nakon štampanja celog tiraža pregleda se svaki list. Primerci sa de-
fektima ili koji kvalitetom ne zadovoljavaju, odvajaju se kao maku-
lature.
Kaširanje karata je lepljenje na platno ili karton odgovarajućim
lepkom. Obično se na platno kasiraju zidne školske karte-
li doradu još spada i povezivanje karata u atlase ili albume, kao što
se povezuju knjige.
Završna radnja je pakovanje karata za transportovanje i čuvanje
u slagalištu karata. Pre pakovanja karte se prebrojavaju. Svaki paket
sadrži tačno određen broj primeraka.
P r o c e s izr a d e k a r te
13.5. Metodi za ubrzanu izradu karata
S obzirom na to što je proces izrade karte složen, dugotrajan i skup.
razumljiva su nastojanja da se izrada karte racionalizira i ubrza. Na-
učnoistraživački rad, u tom smislu, usmeren je na skraćivanje tehno-
logije i metodike i na ubrzavanje izrade karte pronalaženjem i uvo-
đenjem u proizvodnju mehanizacije i automatizacije. ч-
13.5.1. Izrada sastavljačko-izdavackog originala
U nekim slučajevima u kartografskoj proizvodnji, proces izrade karte
skraćuje se objedinjavanjem sastavijačkih i izdavačkih radova na
jednom tzv. sastavljačko-izdavačkom originalu. U pogledu ekono-
mičnosti, ovakav je postupak racionalniji za oko 30°/o od klasičnog.
Pogodan je naročito za izradu topografskih karata. Izrada sastav-
ljačko-izdavačkog originala je naročito ekonomična za kartiranje
onih područja kod kojih se generalisanje svodi na manju meru,
za listove koji nisu sadržajno mnogo opterećeni, listove ravničarskih
područja i kad je osnovni kartografski izvor istog ili bliskog raz-
mera.
Sastavljacko-izdavački originali se izih^JjuTrtanJemg'gr.aviranjem
i kombinovano.
13.5.1.1. Izrada crtanjem
Tehnologija jednovremenog sastavljanja i solidnog iscrtavanja sadr-
žaja primenjuje se i na neprovidnim i na providnim podlogama.
Montažni original može se od osnovnog kartografskog izvora izraditi
na razne načine. U novije vreme obično se to ostvaruje snimanjem
i montiranjem dimenzionalno stabilnih negativa na filmu. Od mon-
tažnog originala se kopiraju plave kopije za izradu sastavljačko-
-izdavačkog originala. Osnova za izradu sastavijačko-izdavačkih
originala se izrađuje u razmeru osnovnog kartografskog izvora ili
razmeru buduće karte.
Plave kopije na crtaćoj hartiji kaši ranoj na stabilnu-podlogu izra-
đuju se kopiranjem feroprusijalnim postupkom. Na jednoj plavoj
.kopiji sastavljaju se i definitivno iscrtava ju hidrografija, naseljena
mesta, komunikacije, kulture i granice i montiraju se nalepnice na-

R a c e ti n F ilip
ziva. Na posebnim kopijama obraduju se izohipse. Elementi se raščla-
njavaju posle snimanja na negativima.
Providni plastični listovi omogućuju da se sadržaj raščlani na boje
u procesu rada. Izrađuje se potreban broj plavih kopija na mat-strani
plastičnih listova. Najpre se sastavlja i definitivno iscrtava hidro-
grafija. Original hidrografije se zatim kopira ljubičastom bojom na
plave kopije predviđene za gerip i izohipse. Time se obezbeđuje me-
đusobno slaganje tih elemenata. Posle toga se sastavlja i iscrtava
sadržaj geripa uobičajenim redosledom. Na posebnim plavim ko-
pijama se obrađuju i iscrtavaju izohipse i kulture. Zatim se primenom
nalepnica striping-filma montiraju nazivi i brojevi na list geripa,
a na original hidrografije hidrografski nazivi ukoliko se štampaju
plavom bojom. Primenom film-kopije izrađuju se reprodukcijski
originali. ч
13.5.1.2. Izrada graviranjem
Od negativa montažnog originala kontaktnim putem izrađuje se pot-
reban broj kopija na gravirnom sloju koji je nanet na providne pla-
stične listove. Sadržaj se delimično bira na samom osnovnom karto-
grafskom izvoru a definitivan izbor sadržaja i direktno graviranje
— na svetlećem graverskom stolu. Za topografske karte razrađeni su
načini koji predviđaju graviranje celokupnog sadržaja na tri, dve ili
samo na jednoj kopiji na gravirnom sloju. U slučaju graviranja više
elemenata na istom predlošku primenjuje se postupak uzastopnog
graviranja elemenata. Po završenom graviranju jednog elementa od
njega se izrađuje dijapozitiv, a zatim se izgravirane linije na pred-
lošku maskiraju na taj način što se poleđina predloška preliva svetlo-
osetljivim šTdjemirpTosvetijava u ramu za kopiranje. Posle'razvijanja,
izgravirani delovi su pokriveni i time je stvorena maska. Postupak
se uzastopno ponavlja posle graviranja ostalih elemenata.
Od izgraviranih predložaka izrađuje se tzv. kopija za kartografsku
korekturu na kojoj se obavlja detaljna i svestrana korektura sadr-
žaja karte. Na njoj je prvi put objedinjen ceo linijski sadržaj karte,
bez tonova i naziva. Od ispravljenog predloška geripa izrađuje se
plava kopija koja služi kao podloga za lepljenje nalepnica naziva na
striping-filmu. Nazivi hidrografije lepe se direktno na posredni di-
japozitiv hidrografije. Od svih ispravljenih originala izrađuje se
P r o c e s i zr a d e k a r te
613
korekturni primerak karte sa svim elementima i bojama u kojima
će se karta štampati.
13.5.1.3. Kombinovana izrada
Kombinacijom crtanja i graviranja izrađuje se sastavljačko-izda-
vački original kod topografskih karata koje ulaze u razmerni sistem
i kad za osnovni kartografski izvor služe dijapozitivi neposredno
krupnijeg razmera u razmernom sistemu. To je. npr. kod izrade karte
1:100 000 na osnovu karte 1:50 000.
Sastavljačko-izdavački original se izrađuje u razmeru osnovnog
kartografskog izvora. Od dijapozitiva osnovnog kartografskog izvora,
bez promene razmera, izrađuje se potreban broj plavih kopija na
providnim plastičnim listovima koji služe za sastavljanje i iscrtavanje
svih elemenata karte, izuzev izohipsa koje se graviraju na posebnom
predlošku.
Svaki element karte se sastavlja i definitivno iscrtava na posebnoj
plavoj kopiji proporcionalno uveličanim uslovnim znacima. Među-
sobno uklapanje elemenata se obezbeđuje uzastopnim podstavljanjem
originala već sastavljenih elemenata. Po završenom sastavljanju i
iscrtavanju delovi originala svakog elementa međusobno se monti-
raju na svetlećem montažnom stolu pomoću providne lepljive trake
i projekcijom u reprodukcionom foto-aparatu smanjuju na razmer
buduće karte. Izohipse se uz prethodnu obradu olovkoih direktno
graviraju na predlošku u razmeru buduće karte. Projekcijom dobi-
jem negativi, odnosno dijapozitiv originala reljefa, služe za dalju
reprografsku obradu originala.
13.5.2. Izrada karata primenom mehanizacije i automatizacije
Najnovija dostignuća na području elektronike odrazila su se i u
kartografiji. Energično uvođenje automatike i elektronsko-računar-
ske tehnike otvorilo je puteve razradi principijelno novih metoda
i postupaka za izradu karata i planova. Premda blagodeti koje meha-
nizacija i automatizacija pružaju kartografiji još nisu sasvim ni
.upoznate, automatska izrada karata i planova se u zemljama razvi-
jene kartografije uveliko uvodi. Početni koraci u tom smeru učinjeni
su i u našoj- zemlji. ~ — ч

R a c etin F ilip
614
Automatizacija ubrzava posao i povećava produktivnost rada.
Osobito je pogodna kod velikog obima jednotipnih tehničkih opera-
cija. U kartografiji je najpre našla primenu kod raznih kartografskih
računanja, zatim kod pojedinih masovnih i relativno prostijih kar-
tografskih radnji, kao što su, npr., konstruisanje kartografskih mreža
listova karata, fotoslaganje geografskih naziva i si. a u novije vreme
se primenjuje i za složenije kartografske operacije. Glavni cilj
kojem se teži jeste potpuna automatizacija celokupnog procesa iz-
rade opštih geografskih i tematskih karata.
Automatizacija—je izmenila i poglede na kartografiju i kartu
(plan) koje se sada posmatraju sa novih pozicija. Savremenu karto-
grafiju karakterišu intenzivno skupljanje i koncentracija kartograf-
skih podataka, njihovo pretvaranje u oblik pogodan za automatiza-
ciju i zatim automatsko konstruisanje kartografskog prikaza. Gledanje
na kartu kao nosioca informacija jednoznačno tačkasto podudarnog
sa površinom Zemljinog elipsoida, predstavlja teoretsku pretpostav-
ku automatizacije. Svakoj tački površine 4elipsoida odgovara samo
jedna tačka na ravni (karti), a neprekidnom pomeranju tačke na
površini elipsoida odgovara kontinuirana linija na ravni (karti).
Lokalizovani tačkasti objekti se tretiraju kao tačke određene pra-
vouglim koordinatama х i у, a linije kao gust niz tačaka sa koordi-
natama х i у. Položaj i konture objekata koji se protežu po površini
određeni su njihovim graničnim linijama. Kartografski prikaz koji
se sastoji od tačaka, linija i površina može se zakonomerno razmat-
rati kao škup- tačaka različitog značenja čiji se položaj određuje
pravouglim koordinatama. Takav skup tačaka može se očitati i me-
morirati na magnetnoj traci, perforiranoj traci ili perforiranoj karti.
Praksa je pokazala da se sadržaj karte može prikazati u vidu
matematičkog modela. Elementi sadržaja su podložni matematičkom
modeliranju, pa ono postaje značajan nov metod u kartografiji koji,
sa dostignućima u konstruisan ju i proizvodnji elektronskih uređaja,
pruža velike mogućnosti za potpunu automatizaciju kartografskih
radova.
Osnovni pravci automatizacije u kartografiji su:
— Automatizacija kartografskih informaciono-potražnih sistema
(IPS).
— Preobražaj kartografskih podataka u pogodan oblik za obradu
u automatizovanim uređajima.
P r o c e s iz r a d e k a r t e 615
— Automatizacija sastavljačkih i izdavačkih radova procesa izrade
karte.
— Razrada i primena kompleksnih automatizovanih sistema
kartiranja.
13.5.2.1. Automatizacija kartografskih informaciono-potražnih
sistema, (IPS)
U svetu se godišnje, publiku ju stotine hiljada karata i planova. Takvo
obilje kartografskih informacija nameće uvođenje automatizacije u
sisteme njihove potražnje.
U svetu su (npr. u SSSR, SAD, Velikoj Britaniji, SR Nemačkoj,
Svajcarskoj, ČSSR, Mađarskoj i drugim zemljama) razrađeni raz-
ličiti kartografski informaciono-potražni sistemi (IPS) koji se ko-
riste za prikupljanje i odabiranje kartografskih izvora i za sistema-
tizaciju geografskih i statističkih pokazatelja.
Materijalno-tehničku osnovu IPS predstavljaju sledeći uređaji:
1) elektronska mašina za sortiranje,
2) alfanumerički tabulator,
3) alfanumerički perforator.
Elektronska mašina za sortiranje slxrzr zor obradu-alfanumeričke
informacije zakodirane na perforatoru, zatim da automatski gru-
piše i odabira perforirane karte prema numeričkim i alfabetskim
informacijama zapisanim u njima i da ih sortira prema predviđenim
obeležjima.
U novije vreme se u kartografske IPS uvode i elektronski raču-
nan koji se povezuju sa elektronskim mašinama za sortiranje. Tako,
npr., u SSSR su pomoću elektronskog računara obrađeni podaci о
naseljenim mestima mnogih zemalja. Rezultati obrade su dragocen
materijal za automatsko sastavljanje prikaza naseljenih mesta na
kartama sitnih razmera.
U armijskoj kartografskoj službi SAD razrađen je kartografski
IPS u kojem je u biblioteci te službe registrovano, obrađeno i za-
kodirano oko 200.000 raznih karata u dva podsistema. U prvom su
osnovni podaci о svakoj karti, a u drugom su podaci grupisani po
trapezima.

R a c e t in F il ip
Najobuhvatniji kartografski IPS razrađen je u SSSR, u Moskov-
skom institutu inženjera geodezije, aerofoto-snimanja i kartografije
(MIIGAiK). Taj originalni kartografski IPS sadrži, pored opštepri-
hvaćenih osnovnih podataka о nazivu, razmeru, jeziku i formatu iz-
vora, još i specifične podatke о tipu (karta, plan, atlas, šema itd.),
nameni i sadržaju izvora. Rejoni kartograf isanj a u tom sistemu su:
kosmičko prostranstvo, Zemlja (svet), Evropa, Azija, Afrika, Austra-
lija i Okeanija, polarni rejoni i okeani. U pogledu sadržaja karto-
grafskih izvora obrađeni su: prirodni i socijalni uslovi (skupa), geo-
grafska sredina, socijalni uslovi (zasebno), kultura, medicina, isto-
rija, vojno delo, nauka i tehnika. Dalje se podela nastavlja po
desetičnom sistemu po kojem se grupe dele u podgrupe. Za razliku
od drugih kartografskih IPS, ovde je primenjeno matematičko mo-
deliranje elemenata sadržaja karata. Pokazalo se da sadržaj karata
podleže matematičkim zakonitostima. Ustanovljeni matematički
modeli pojedinih elemenata sadržaja, npr. visinskih skala reljefa i gra-
dacije naseljenih mesta uvode se u elektropski računar putem una-
pred izrađenih programa. Na toj osnovi razrađeni su specijalizovani
kartografski IPS za obradu podataka о reljefu, naseljenim mestima
i drugim elementima topogarfskih karata. Pripremljene su varijante
IPS i za tematske karte. Razrađeni kartografski IPS se može do-
punjavati neposrednim uvođenjem podataka u elektronski računar
u cilju kompletiranja kartografskih informacija. Izlazni podaci iz
elektronskog računara se koriste u daljem postupku za prikazivanje
naseljenih mesta, luka, ostrva, kota i drugih elemenata. U svrhu
generalisanja, objekti su podeljeni na kategorije po značaju ili po
nekom drugom kriterij umu.
U MIIGAiK se specijalno razrađuje i sistem automatizovane pot-
ražnje kartografskih izvora po metodu ključa.
Pozitivni rezultati, ostvareni u praksi, svedoče da postoje velike
mogućnosti automatizovanja potražnje kartografskih izvora i dobi-
vanja ekspres-informacija u kartografskoj proizvodnji.
13.5.2.2. Preobražaj kartografskih podataka u pogodan oblik za
obradit 7t elekt ronskim računar ima — strujom).
U kartografskoj proizvodnji se koriste po obliku veoma raznovrsni
kartografski izvori (karte, planovi, njihovi originali, foto-planovi,
P r o c e s iz r a d e k a r t e
joto-snimci, katalozi koordinata, navigacijski i razni drugi podaci).
Takvi se ne mogu direktno koristiti u automatizovanim kartograf-
skim sistemima i uređajima, već ih treba preobraziti u oblik pogodan
za elektronsku obradu. Za preobražaj sadržaja kartografskih izvora,
u svetu je svuda prihvaćen numerički oblik (0— 9) koji omogućava,
posredstvom elektronskog računara, mnogostruku logičnu obradu,
preradu i iskorišćavanje za automatsku izradu karata različite na-
mene i sadržaja, u različitim projekcijama i razmerima.
Za pretvaranje grafičkih elemenata sadržaja karata u numerički
oblik razrađeni su . različiti automatizovani numerički koordinatni
čitači — tzv. kartografski digitalizatori (digitizeri) koji očitane tačke
ili obvedene linije kartografskog izvora automatski zapisuju na mag-
netnu trakuyperforiranu traku ili perforiraue karte. ч
Razrađene su i metode — manuelna, poluautomatska i automatska
— za digitaliziranje podataka.
Kod manuelne metode digitaliziranja podataka koriste se manuelni
digitalni instrumenti, gde operator pomera mehaničke delove mernom
markicom (npr. Codimat ili Haromat) ili slobodno pokretnu polugu
(npr. Concord Universal Graphics Processor). Ručno se markica vodi
i na koordinatnom čitaču Pencil Follower Trace Analyser (analiza-
tor koji sledi trag pisaljke) britanske firme D-mac iz Glazgova i na
koordinatnom čitaču Digimeter švajcarske firme Coradi, Ziirich.
Kod poluautomatske metode digitaliziranja podataka koriste se
kartografski digitalizatori kod kojih operator obvodi linije slobodno
pokretnom iglom vodiljom pod strujom koja obrazuje elektromag-
netnu markicu.
SI. 13.5. Sematski prikaz uređaja za očitavanje
i zapisivanje koordinata tačaka linija pomoću
elektromagnetne markice (igle pod električnom
Kao predstavnik ovakvih digitalnih instrumenata može se navesti
kartografski digitalizator tipa CF britanske firme D-mac iz Glazgova

R a c e t in F ilip
(Cartographic Digitiser Type CF). Digitalizator tipa CF ima slobodno
pokretnu igln^vođiljur (-elektromagnetna markica) koja je-spojena tan-
kim kablom sa radnim stolom i omogućava operatoru neograničen
pristup celoj radnoj površini.
Kartografski digitalizator tipa CF sastoji se od tri glavne jedi-
nice — stola za očitavanje, elektronske konzole i kontrolnog bloka.
Kartografski izvor koji se želi digitalizovati postavlja se na sto za
očitavanje. Uređaj se pusti u rad i elektromagnetna markica se
precizno vuče po linijama sadržaja. Ona stvara električno polje
koje pomoću mehanizma senzora unutar stola, ispod površine za
očitavanje, prati iglu vodilju. Senzor po х i у koordinatama sledi
trag igle vodilje koju operator povlači po liniji. Tako se grafički
podaci pretvaraju u pozicijske (numeričke) i uspostavlja se karika
za prenošenje vizuelnih podataka u elektronski računar. Preciznost
očitavanja tačaka i obvođenja linija zavisi od operatora. Iskusan
kartograf može postići grafičku tačnost ±0,1 mm.
SI. 13.6. K a rto gra fsk i d ig ita liza to r tipa CF b ritan ske firm e D -m a c iz G lazgov a.
Na početku, pre ob vođenja linije stavlja se kodna oznaka (radi
kasnije identifikacije) koja pokazuje njeno značenje (npr. obalna
linija, put, granica, izohipsa itd.) s neophodnom razdeobom unutar
grupe (npr. granice po administrativnom rangu).
U ovu grupu spada i digitalizator ,,Aristogrid” kod kojeg se sen-
zor s markicom kreće bez trenja po radnoj površini. Spojen je samo
kablom. Kartografski izvor se stavlja između dve staklene ploče sa
provodljivom rasterskom mrežom. Pomeranje markice se registruje
P r o c e s iz r a d e K a rte
u rasterskom polju. Rastojanja između tačaka mogu biti čak do
0,01 mm. _
Kod automatske metode digitalizacije koja se razrađuje u novije
vreme, primenjuju se fotoćelijski uređaji za automatsko očitavanje
linija. Linije se prate fotoćelijskom jedinicom. Istovremeno se auto-
matski registruju koordinate niza uzastopnih tačaka linije koja se
prati. U takve digitalizatore spada „ Aristometer — Geameter” firme
Dennert und Pape iz Hamburga, zatim sovjetski automatski foto-
ćelijski digitalizatori tipa „ elektroglaz” i „ fotoglaz” .
Karta preobražena u numerički oblik naziva se po analogiji „nu-
m eričkakarta” . Ona može poslužiti kao osnova za izradu raznih
drugih%karata istog ili sitnijeg razmera.
Digitalizirani i memorirani podaci, na magnetnoj traci, perfori-
ranoj traci ili perforiranim karticama dalje se elektronski obrađuju
u cilju menjanja razmera, grupisanja objekata, odvajanja suvišnih
informacija.^ si. Nakon toga se smeštajuu-kao_pakeLi informacija u
tzv. „banku podataka” ili se, kao ulazni podaci, daju automatima
za crtanje radi izrade izdavačkog originala karte.
U SAD su pretvaranjem u numerički oblik resili problem skla-
dištenja kartografskih podataka aeronavigacione, batimetrijske i
gravimetrijske karte. U bankama podataka čuvaju perforirane karte,
perforirane trake, magnetne trake i diskove. Banka podataka auto-
matizovane navigacione karte daje 24 vrste informacija о toj karti.
U SAD je u numerički oblik pretvoren sadržaj karte 1:250 000.
Analogni radovi na pretvaranju grafičke informacije u numerički
oblik pogodan za elektronsku obradu vrše se i u nekim drugim
zemljama.
U svetu se osnovna pažnja poklanja metodici i tačnosti zapisa,
sistemima koordinata i kodiranju. Za sada je to dosta teška i skupa
operacija. _____
13.5.2.3. Automatizacija sastavljačkih i izdavačkih radova
u procesu izrade karte
Iako je sastavljanje sadržaja karte složen proces, prožet stvara-
laštvom, automatizacija u tom području obećava postizanje najvećeg
efekta.

R a c e t in F ilip
Do sada je razrada problema automatizacije sastavljačkih i izda-
vačkih radova u raznim zemljama dostigla različite nivoe. Uglavnom
mogu se, u vezi s tim, izdvojiti sledeći postupci:
— automatizacija konstrukcije matematičke osnove originalnih
(izvornih) i izvedenih karata i automatizacija kartiranja de-
talja snimljenog na terenu,
— automatizacija preobražaja sadržaja kartografskih izvora i
sastavljanja sadržaja karata,
— automatizacija izdavačkih radova.
Elektronski računar (kompjuter) koji u sistemu automatizacije u
kartografiji zauzima najvažnije mesto, omogućio je razradu i uvo-
đenje u kartografsku praksu niza novih kartografskih projekcija,
primenu projekcija- koje ranije nisu primenjivane zbog--ogromnog
broja računskih operacija, kao i transformisanje jednih projekcija
u druge.
Automatski koordinatograf omogućava automatsko nanošenje u
željenom razmeru, na original, svih tačaka geodetske osnove, pre-
sečnih tačaka geografske i pravougle koordinatne mreže i temena
okvira listova karata.
Priključkom automatskog koordinatografa, snabdevenog dodat-
nim uređajem za kartiranje (crtanje i graviranje), na elektronski
računar nastaje automat za kartiranje koji omogućava da se nanete
tačke automatski spajaju crtanim ili graviranim, pravim ili krivim
linijama. Automatom za kartiranje se upravlja prema izrađenom
programu. Naredbe za kartiranje daju se u vidu programa elektron-
skom računaru koji ih pretvara u automatske pokrete uređaja za
kartiranje .Јзгеко servo-motora. Naredbe, koordinate i visine tačaka
daju se elektronskom računaru u obliku alfa-numeričkih simbola.
Na ovaj je način, npr. omogućeno automatsko kartiranje sadržaja ori-
ginalnih (izvornih) karata iz originalnih podataka premera. Ako je
premer obavljen pomoću elektronskog tahimetra (npr. Code-tahime-
tar), izmereni podaci se već nalaze na perforiranoj traci i direktno slu-
že za ulaz u elektronski računar. Kad je premer obavljen klasičnim
instrumentom, podaci premera moraju se prethodno registrovati na
jednom od ulaznih medija, najčešće pomoću perforiranih traka.
Programiranje je veoma delikatan i složen zadatak. Osnovnim
programom treba obuhvatiti celokupan zadatak, a pojedine opera-
cije po elementima programiraju se tzv. podprogramima, u okviru
kojih se rešava veliki broj pojedinačnih problema. Program se sa-
P r o c e s izr a d e k a r t e
621
stavlja na odgovarajućem jeziku programiranja (npr. poznat je jezik
programiranja Fortran IV).
Kod izvedenih karata, dva zasebna vida radova tradicionalne kar-
tografije •
— sastavljački i izdavački radovi — u elektronskoj karto-
grafiji se razmatraju kao jedinstven tehnološki proces, u kome je
klasičan postupak sastavljanja zamenjerr'uvođenjem-grafičke in-
formacije u elektronski računar, a izdavački radovi — izvođenjem
iz elektronskog računara formalizovane informacije u grafičkom
obliku.
Automatsko izvođenje sastavijačkih i izdavačkih radova ostva-
ruje se automatizovanim sistemima kartograf isanj a, u okviru kojih
se upotrebljavaju, u raznim kombinacijama, elektronski uređaji raz-
ličite namene. Uglavnom, tu ulazi kartografski digitalizator, zatim
čitač, na centralnom mestu je elektronski računar koji prerađuje
i obrađuje sadržaj prema razrađenom programu i na kraju je izlazni
uređaj — automat za crtanje, tzv. ploter (Plotter). Kao izlazna je-
dinica koristi se i štampač redaka (Line printer).
Magnetne trake, perforirane trake i perforirane karte omoguća-
vaju dobijanje kartografskih podataka koji su na njima zapisani, u
drugim okvirima, u razmeru po želji, p© -odabranim -elementima i u
izabranim uslovnim znacima. I projekcija karte može se menjati
ako se pomoću elektronskog računara zapisi na mangetnim trakama,
perforiranim trakama i perforiranim kartama prevedu iz jednog
sistema koordinata u drugi. Na taj način je omogućeno automati-
zovano sastavljanje karte u geometrijskom smislu.
Osnovni uslov za automatizaciju izrade izvedenih karata jeste
podela sastavljačko-izdavačke etape na elementarne operacije. U
tom smislu potrebno je učiniti sledeće:
— izdvojiti elemente sadržaja karte ili pojave (npr. reljef, hidro-
grafsku mrežu, itd.) i grupe objekata (naselja, rudnike itd.),
— obaviti podelu unutar elemenata (npr. po veličini, klasifikacio-
nom rangu itd.),
— odrediti rasprostiranje pojava i pozicija objekata, što treba da
rezultira iz opažanja i obrade podataka ili očitavanja sa karto-
grafskih izvora,
— dovesti podatke о rasprostiranju pojava i položaju objekata
u projekciju i razmer karte,
— izabrati izražajna sredstva za prikazivanje pojava i objekata,

R a c e t in F ilip
— ustanoviti cenzus za generalisanje i normativne pokazatelje za
pojave i objekte,
— odrediti način nanošenja pojava i objekata pomoću ustanov-
ljenih uslovnih znakova na original karte i
— izraditi izdavački original karte.
Mogućnost automatizovanja navedenih operacija je različita. U
principu, nema nesavladivih prepreka za automatizovanje onih ope-
racija koje mogu biti izražene u matematičkom obliku (kao npr.
dovođenje 'podataku-e—rasprostiranju pojava i položaju—objekata u
projekciju i razmer karte) ili onih operacija koje su čisto tehničkog
karaktera (npr. izrada izdavačkog originala). Kod ostalih operacija
mogućnost automatizacije zavisi od suštine elementa karte ili po-
jave i od nijhovih karakteristika. Npr., za predstavljanje visinske
karakteristike reljefa pomoću izohipsa razrađen je automatizovani
postupak i instrumenti pomoću kojih se mogu iz aerofoto-šnimaka
automatski konstruisati izohipse. Ali genetske i razvojne karakte-
ristike reljefa koje spadaju u kvalitativne, teško je izraziti odgova-
rajućim matematičkim jezikom, pa bar zav sada ne ispunjavaju os-
novnu pretpostavku za automatizaciju.
Automatizovati se mogu one strane generalisanja koje je moguće
numerički interpretirati i izraziti u matematičkom obliku, kao i one
kojima se obavezno uopštavaju klasifikacije pojava koje se karto-
grafišu. Tako, npr., jednostavno je automatski reducirati objekte
čija je veličina man.j£uod_us±anovljenog cenzusa ili odabrati objekte
određene normativnim pokazateljima. Pri tome se na elektronskom
računaru može jednovremeno iskorišćavati niz pokazatelja odabiranja
i uzimati u obzir povezanost pojave s drugim pojavama ako može
biti izražena u matematičkom obliku (npr. davanjem minimalnog
rastojanja među susednim objektima na račun reduciranja manje
značajnih) i, napokon, može se menjati vrednost pokazatelja u raz-
ličitim rej onima. Cenzusni pristup može se primeniti i na geomet-
rijsku stranu generalisanja u smislu automatskog uopštavanja kon-
tura ili drugih linija, npr. automatski reducirati na linijama krivine
i prelome manje od neke zadate veličine.
Automatizacija generalisanja se komplikuje kad je a sastavljanju
potrebno zameniti individualne karakteristike objekata njihovim
opštim pojmom, npr. ako naselje čije su individualne karakteristike
raspored kuća, ulice, spoljna kontura, treba prikazati opštim zna-
Ч— _ • _
kom naselja koji se upotrebljava za predstavljanje i drugih na-
P ro ces izra d e k a rte
selja. Takođe se generalisanje komplikuje i ako se promeni prin-
cip (osnova) klasifikacije. U nekim slučajevima teško je ili čak ne-
moguće na savremenom nivou razvitka nauke naći određene mate-
matičke zavisnosti bez kojih nema automatizacije generalisanja.
Metode sastavljanja i grafičkog oblikovanja tematskih karata lakše
su i pogodnije za automatizaciju od opštih geografskih karata. Kod
analitičkih tematskih karata čiji se sadržaj može prikazati karto-
gramima, dovoljno je imati samo elektronski računar. Kartografski
izvori, odnosno kvantitativni pokazatelji treba da budu najpre izra-
ženi u numeričkom obliku, digitalizirani i uvedeni u elektronski
računar. Pomoću razrađenog programa4roji~se4orist-bza-automatsku
izradu tematskih karata (npr. SYMAP — Sinegraphic Mapping
Program), podaci se u elektronskom računaru prerađuju i dobivaju
u obliku kartograma na karti sa štampača redaka (line printer) od
kojih svaki ima savremen elektronski računar srednjeg razreda*
Za automatsku izradu tematskih karata čije je grafičko obliko-
vanje složenije, neophodno je koristiti se automatom za crtanje.
Automatska izrada nekih analitičkih karata zaista zadivljuje. Npr.,
karte nekih meteoroloških elemenata izrađuju se direktno na osnovu
radiosignala, emitovanih iz automatskih meteoroloških stanica. Ra-
dio-signali neposredno ulaze u elektronski računar koji po specijalno
razrađenom algoritmu automatski obavlja prostornu interpolaciju
veličina opažanih u određenim tačkama (čije su koordinate poznate)
i daje automatu za crtanje naredbe za izvlačenje (crtanje) odgova-
rajućih izolinija. Na opisani način se npr. u SAD, automatski izra-
đuju karte-dzobara po radio-signalima—d o b i venim_iz_ automatskih
meteoroloških stanica svakih 5 minuta i te se karte svaka 24 časa
montiraju u kino-traku koja se sastoji od 288 karata-kadrova.
Automatizacija ima najbolju perspektivu u izradi višelisnih ana-
litičkih karata kod kojih se predstavljaju kvantitativni pokazatelji,
a zatim kod serijskih kompleksnih karata raznih razmera i izrade
topografskih karata.
Za automatsku izradu izdavačkih originala, u novije vreme stoje
na raspolaganju mnogi automati za crtanje, tzv. ploteri. Oni su
nastali iz automata za kartiranje. Jedni su stoni, konstruirani na
načelima crtajućeg elektronskog koordinatografa na ravni stola, a
* U Institutu geodetskog zavoda SR Slovenije — na temelju programa
•SYM AP razvijenog u Laboratoriji za kompjutersku grafiku Harvardskog
univerziteta u SAD — razrađena je i patentom zaštićena SYM AP — GZ ver-
zija koja se koristi u Sloveniji za izradu nekih tematskih karata.
 P r o c e s izr a d e k a r t e
R a te c it n F*itip

crtkaste linije i njihove kombinacije. Uređaj za svetlosrio crtanje

druga konstrukcija je na principu rotirajućeg bubnja, preko kojeg ima automat za crtanje „Aristomat” .
se uređaj za crtanje može okomito pokretati u smeru obrtanja.
U Evropi se najviše koristi automat za crtanje ,,Kingmatic”
Ploterom se upravlja programirano. Predodređen je za preobra- 1215 II koji proizvodi norveška fabrika oružja Kongsberg.
žaj numeričke informacije u grafički oblik. Ploter dobiva naredbe
za hod i crtanje od elektronskog računara. On ih zapravo pretvara
u veliki broj malih koraka iz kojih se formira crtež, ili ostvaruje
kontinuiranu funkcijsku krivulju. Ploter radi neposredno po prik-
ljučku (on line) na elektronski računar, ili po naredbama za uprav-
ljanje (npr. u vidu perforirane trake ili magnetne trake) koje je
elektronski računar unapred odredio (off line). Brzine crtanja po-
moću plotera su 5— 10 m u minuti.
Zavisno od tipa plotera i programa, automatsko crtanje može biti
olovkom ili tušem. Ono se može zameniti graviranjem odgovara-
jućim gravirnim iglama na oslojenoj podlozi. U vezi sa upotrebom
plotera, razvijeno je još nekoliko tehnika crtanja. Za kartografiju
je od značaja ,.svetlosno crtanje” (pomoću indikatora svetla ili ka-
todnih zraka) koje se vrši na svetloosetljivoj podlozi. Time je rešen
problem kvaliteta. Dobijaju se oštre linije različite debljine od 0,05
do 1,5 mm. Cepanjem katodnog zraka mogu se dobiti-dvojne para-
lelne linije (npr. za autdputeve). s pulzacijom zraka-tačkaste i SI. 13.8. Automat za crtanje „Kingmatic” 1215 II norveške fabrike Kongsberg.

Si. 13.7. Automat za crtanje „Aristom at” firme Aristo sa AEG upravljačem SI. 13.9. Automat za crtanje, model E-51 firme Concord Control Inc. SAD.
Geograph.

R a c e t in F ilip
U SAD fabrika Concord Control Inc. konstruisala je automat za
crtanje model E-51 kojim se pomoću četiri instrumentalne glave
može automatski crtati perom, gravirati i „ crtati” svetlom.
Sem navedenih, postoji još čitav niz raznih tipova automata za
crtanje od raznih proizvođača (npr. Zuse Z-64, ITEKAN-2 u SSSR
i drugi).
Iz automatskih operacija rezultira na kraju izdavački original
karte koji ujedno može da bude raščlanjen na elemente, dakle,
sposoban za neposrednu izradu štamparskih formi.
13.5.2.4. Razrada i primena kompleksnih automatizovanih sistema
kartiranja
U nekim zemljama su razrađeni i primenjuju se za automatsku izra-
du karata tzv. kompleksni automatizovani sistemi kartiranja.
Pod kompleksnim se podrazumeva takav sistem kartiranja koji
obezbeđuje automatizovanje osnovnih postupaka u tehnološkom
procesu stvaranja karte. Takav se sistem naziva automatizovan.
U takve sisteme se, npr., može uvrstiti Oksfordski automatizovani
kartografski sistem (Oxford System of Automatic Cartography) koji
je namenjen za izradu topografskih karata. U SAD .je razrađen
automatizovani kompleksni kartografski sistem koji je nazvan
„ Idealni kartografski računarski sistem” . Jedan automatizovani
sistem kartiranja razrađuje se u SSSR. U literaturi se daju infor-
macije о nekim automatizovanim sistemima kartiranja koji automa-
tizuju samo pojedine procese stvaranja karte.
Ima informacija da postoje i potpuno automatizovani sistemi
kartiranja>—ali—se_ ±о_ odnosi samo na automatsku izradu nekih
(sa kartografskog gledišta) jednostavnih karata. Ne može se reći
da je zadatak potpune automatizacije u kartografiji već rešen. Pot-
puna automatizacija je mogućna, ali to je problem budućnosti. Za
sada se u svetu obavljaju intenzivna teoretska istraživanja i ekspe-
rimentalni radovi na automatizaciji kartiranja. Vrše se probe
matematičkog modeliranja sadržaja karata i programiranja genera-
lisanja u automatizovanim sistemima; razrađuje se nova tehnologija
koja počiva na primeni automatizacije. Automatizacija se sve više
uvodi u kartografsku proizvodnju.
P roces iz r a d e k a r te
13.5.3 . Izrada foto-karte
Jedan od automatskih, brzih načina izrade karte primenjuje se kod
izrade tzv_foto-karte koja se još naziva provizorna, karta. Foto-
-karta je rezultat temeljite revizije kartografskih metoda rada i
shvatanja. Njena izrada bazira na obradi i štampanju snimaka iz
vazduha. Pomoću ortofotoskopa, aerosnimci se najpre preobraćaju
iz centralne u ortogonalnu projekciju, zatim se od njih stvara foto-
-celina i uklapa u okvir karte, izvlači se kartografska mreža, mon-
tiraju se nazivi i najzad se list snima kroz raster i štampa na hartiji.
Da pri stvaranju- foto-celine ne bi nastale teškoće zbog razlika u
kontrastu (zacrnjenju) pojedinih snimaka, pri njihovom kopiranju
se koristi denzitometar. Ujednačenost tona na ćelom listu postiže
se podešavanjem ekspozicije kod izrade polutonskih originala. Po-
lu tonske ofset-štamparske forme kopiraju se od ujednačenih polu-
tonskih originala. Pomoću variomata se mogu izraditi i zatim štam-
pati na foto-kartu konturne linije — granice susednih površina
različitih tonova. Sem toga, kartometrija foto-karte može se upot-
puniti štampanjem izohipsa koje se mogu dobiti automatski sa sni-
maka pomoću stereomata. Foto-karta se može štampati"-u bojama
(npr. hidrografija — plavo, nazivi — crno, ravnice — zeleno, oro-
grafija — braon i si.).
Izrada foto-karata je preporučljiva kao osobito rentabilna za ne-
razvijena područja.
13.6. Dopunjavanje sadržaja karata
Sadržaj.karata svih razmera vremenom zastareva. Zato je neophodno
da se periodično dopunjuje i izmeni zastareli sadržaj, tj. da se karta
učini sadržajno savremenom.
Intenzitet promena sadržaja je različit i zavisi od različitih fak-
tora. Na zastarevanje utiču prvenstveno veštačke promene nastale
ljudskom delatnošću, a i prirodne promene koje nastaje usied de-
lovanja prirodnih elementarnih sila. U rej onima intenzivnog priv-
rednog razvitka promene se osećaju svake godine, dok se u priv-
redno nerazvijenim područjima osećaju tek nakon dužeg vre-
menskog perioda. Zbog toga nije moguće odrediti neki opšti,
jedinstveni vremenski rok u kome bi trebalo dopuniti sadržaj karte.
Obično se smatra da je dopuna karte neophodna kad promene do-

R a c e ti n F ilip
stignu 5— 10% celokupnog sadržaja, a kad dostignu 20—-25%,
smatra se da treba raditi novu kartu.
Postupak prikupljanja i spro vođen ja dopuna i izmena sadržaja
obuhvata sledeće radnje:
— prikupljanje informacija о promenama na terenu,
— prikupljanje novih podataka sa terena,
— unošenje novih podataka na evidencijski primerak karte i
— prenošenje novih podataka na izdavački ili direktno repro-
dukcijski original pre nego što se štampa novo izdanje karte.
Informabije-o—promenama—i podaci о novom stanjrrma terenu
prikupljaju se metodima reambulacije, izveštajima sa terena i iz
sredstava javnih informacija.
Osnovna krupnorazmerna karta se reambulira sistematski i de-
taljno posle određenog broja godina koji u raznim državama iznosi
od 4 do 20 godina. U okviru državne teritorije ne zastarevaju svi
listovi osnovne državne karte podjednako. Zato se u rejonima sa ve-
ćim promenama, reambulacija izvodi češće nego u rej onima sa ma-
njim promenama.
Karta se reambulira isključivo metodima koji obezbeđuju prvo-
bitnu tačnost reambulirane karte. Geometrijska tačnost karte se
reambulacijom ne smanjuje. S obzirom na tačnost i ekonomsku
opravdanost, primenjuju se sledeći metodi reambulacije:
— fotogrametrijski metod sa terenskom dopunom,
— klasični topografski metod (sa geodetskim stolom),
— kcrišćenje aerofoto-snimaka i grafičko redresiranje i
— korišćenje novih kartografskih izvora — novog premera.
Reambulacija se obično obavlja neposredno na terenskim origina-
lima karte ili njihovim kopijama. Reambulirana osnovna krupno-
razmerna karta je najbolji kartografski izvor za dopune i izmene
sadržaja ostalih karata.
Pošto je temeljna, sistematska, detaljna reambulacija veoma skupa
i obično se izvodi nakon dužeg vremenskog perioda, u praksi se
pribegava tzv. delimičnoj reambulaciji, tj. reambulaciji po potrebi.
Naime, kad nastupi hitna potreba novog izdanja nekog lista karte,
neophodno je sprovesti dopune i izmene sadržaja na tom listu. U
kartografskim ustanovama deluje evidencijska služba koja ima za-
datak da prikuplja i iskorišćava izveštaje i informacije о promenama
na terenu, da ih registru je i ucrtava na evidencijske primerke.
Proces izr'ade k a rte
Nov sadržaj se prenosi na izdavački ili reprodukcijski original
krupnorazmerne karte sa reambuliranog terenskog originala, a kad
je reč о kartama srednjeg i sitnog razmera — sa njihovih eviden-
cijskih primeraka.
Na izdavačkom originalu koji je izrađen crtanjem na neprovidnoj
podlozi izradira se zastareli sadržaj i iscrta nova situacija na tim
mestima. Nov sadržaj se obično prenosi pantograf isanj em. Izdavački
original kojb je izrađen crtanjem na—previdnnm~plasLtlčnom listu,
polaže se preko reambuliranog terenskog originala, te se nakon upa-
sivanja izradira zastareli sadržaj i ucrta novi. Za karte srednjeg
i sitnog razmera, umesto terenskog originala, služi evidencijski pri-
merak karte.
Jednostavnije i manje ispravke linijskih elemenata, npr. radira-
nje ili docrtavanje nekih linija i znakova, obavljaju se neposredno
na reprodukcijskim originalima pojedinih boja.
Složenije i obimnije ispravke linijskih elemenata izvode se pomoću
pozitiv-gravure na duplikatnim reprodukcijskim originalima. Spe-
cijalno za dopune i izmene sadržaja razrađeni su različiti postupci:
Jedan od njih je sledeći:
Na čistom listu providne plastične mase koji se položi preko evi-
dencijskog primerka izrađuje se pozitiv-maska pokrivanjem površina
sa izmenjenim linijskim sadržajem. Od pozitiv-maske kopira se nega-
tiv-maska. Duplikatna kopija reprodukcijskog originala izrađuje se
postupkom film-kopije, s tim što se koristi negativ-maska. Ekspozi-
cija se obavlja dva puta — prvi put se kopira odgovarajući linijski
element, a drugi put se eksponira kroz odgovarajuću negativ-masku.
Posle izazivanja, bojenja i uklanjanja kopirnog sloja, na duplikatnoj
kopiji se dobiju samo linijski elementi koji se ne menjaju, a ne
pojavljuju se pogrešni ili elementi koji se odnose na nestvarno sta-
nje. Zatim se na duplikatnu kopiju nanosi transparentni gravirni
sloj, ona se polaže preko evidencijskog primerka i gravira se stvarno
stanje na mestima promene i dopune sadržaja. Nakon graviranja,
izgravirani elementi se oboje bojom koja se brzo suši i gravirni sloj
se uklanja sa nje. Najzad se na duplikatnu kopiju još nalepe pro-
menjeni nazivi koji se prethodno pripreme na striping-filmu. Posle
korekture, od duplikatne kopije se ponovo postupkom film-kopije
izrađuje reprodukcijski original karte. Ovako dobiven reproduk-
cijski original se po kvalitetu ne razlikuje od prvobitnog reproduk-
cijskog originala.
 R a c e ti n F ilip
Za razliku od kopnenih karata čiji se sadržaj ažurira povremeno,
pomorske navigacijske karte koje izdaje Hidrografski institut JRM
u Splitu, održavaju se stalno i sistematski u ažurnom stanju.
Posle publikovanja pomorske karte, gotovo svakodnevno se deša-
vaju promene na području koje ona obuhvata. Pojavljuju se i
otkrivaj u razne—na vig-aci-jske_prepreke i izgrađuju novi ili menjaju
stari objekti za sigurnost plovidbe. Da bi se sačuvala navigacijska
vrednost pomorske karte, sve promene u sadržaju nastale posle
datuma publikovanja na području koje karta obuhvata, oglašavaju
se specijalnom publikacijom nazvanom „ Oglas za pomorce” (OZP).
Pomorci su obavezni da isprave brodske karte po OZP, a prodavnice
pomorskih karata dužne su da isprave i prodaju pomorcima isprav-
ljene karte do datuma prodaje. Ispravljanje sadržaja pomorskih ka-
rata po OZP naziva se „male korekture” . Radi evidencije „ malih
korektura” , posle svake ispravke potrebno je u levom donjem uglu
karte ispod spoljnog okvira upisati godinu i broj OZP, na temelju
kojeg je svaka ispravka izvršena. Samo takva pomorska karta
predstavlja punovažni dokument za navigaciju.
Kada se iscrpu zalihe neke pomorske karte ili treba povećati broj
primeraka karte u rezervi, štampa se „ nova naklada” karte. Datum
„nove nakladečL_ obavezno se štampa ispod datuma -publikovanja
karte. Na reprodukcijskim originalima se pre štampanja obavljaju
sve ispravke koje su bile oglašene OZP-om do datuma ,,nove nakla-
de” , a u donjem levom uglu karte, u produžetku teksta ,,male korek-
ture” , daju se brojevi svih oglasa (svrstani po godinama i rednom
broju) po kojima su vršene korekture na karti poslednjeg izdanja.
Novom nakladom se ne stavljaju van snage primerci karte posled-
njeg izdanja. To znači da pomorci nisu dužni da svoje ispravljene
primerke zamene novim primercima karte štampane u novoj nak-
ladi. Primerci karte nove naklade održavaju se i dalje u ažurnom
stanju prema OZP.
Kada su izmene sadržaja karte ili korekture takve prirode i važ-
nosti da ne mogu biti objašnjene putem OZP i ispravljene putem
„malih korektura” , Hidrografski institut priprema i štampa kartu
u „novom izdanju” . Na primercima karte novog izdanja, ispod da-
tuma publikovanja štampa se i datum novog izdanja karte. Posledica
štampanja novog izdanja neke karte je stavljanje van snage svih
ranije publikovanih primeraka te karte koji prestaju da važe kao
navigacijski dokumenti. Pre štampanja novog izdanja potrebno je
P ro ce s izr a d e k a rte
ispraviti sadržaj na originalima ne samo po podacima OZP već i po
svim novim kartografskim izvorima kojima se raspolaže. Primerci
karte novog izdanja istog su značaja kao i primerci novopublikovane
karte. Oni se dalje ažuriraju putem OZP i malih korektura, doživ-
ljavaju nove naklade i, kad se ukaže potreba, opet novo izdanje.
Slično se radi i u ostalim, inostranim hidrografskim institutima
koji svoje navigacijske karte, takođe, održavaju u ažurnom stanju.
LITERAT URA
BANOVEC Т.: S Y M A P — GZ verzija — mogućnost upotrebe malih ra-
čunara za tematsku kartografiju. Beograd 1971.
BASIL E S. A .: The K ey to Automated Cartography — a Precision Di-
gital Plotter System . Kansas City 1964.
BELTR AM K .: Reproduktivna grafička umetnost. Beograd 1952.
BORCIĆ В.: Automatizacija и kartografiji. Zagreb 1970.
ЕЛИСЕЕВА К. К .: Возможности применения технологии саставления с од-
новременным гравированием топографических карт. Москва 1964.
КИ СЛЯКО В И. Е.: Опыт унификации картографических шрифтов для
автоматизированных фотонаборних устройств. Москва 1971.
KRAJZIG ER I.: Izrada i reprodukcija karata. Zagreb 1962.
KR AU SS G.: Ortofotokarte (predavanje na Geodetskom fakultetu u Zagrebu
— prevod). Zagreb 1969.
КУЗН ЕЦО В А. А .: Состояние автоматизации картографических работ за
рубежом. Москва 1970.
LEVI М .: Tehnologija izdavanja karata i planova. Beograd 1957.
M ILISAVL JEVlC S.: Redakcija i korektura karata. Beograd 1954.
MITIC S.: Automatizacija u kartografiji. Beograd 1971.
PA VIŠ lC N.: Praktična kartografija. Beograd 1963.
RACETIN F . : Izrada i reprodukcija geodetskthr-planova. -SanajevoK.1966.
РУСИН ОВ И. H., Н АУМ О В А. В., БЕНДОВСКИЙ М. К.: Организация и
планирование картографшческого производства. Москва 1954.
САЛИЩ ЕВ К. А .: Картография. Москва 1971.
С У Х О В В. И.: Автоматизация в картографии. Тенденция и перспективы
развития. М осква 1971.
TJABIN R.: Opšta i praktična kartografija. Beograd 1949.
TJABIN R.: Opšta i praktična kartografija — III deo — Reprodukcija karata.
Beograd 1961.
ВА С М У Т А. С. и М АРТЫН ЕНК О А. И.: Считивающие устройства в кар-
тографии. Москва 1964.
ВОЛКОВ Н. М .: Состо.вление и редактирование карт. Москва 1961.
ŽUP AN G.: Tehnološki proces izrade pomorske karte. Split 1957.
ŽU P AN G .: Postupci izrade novog izdanja i nove naklade pomorske karte.
Split 1966.
 14
PREGLED RAZVITKA
KARTOGRAFIJE
U SVETU

Autor: Radošević Nikola

14. PREGLED R A Z VIT K A KARTOGRAFIJE U SVETU

14.1. Uvod

Izučavanje razvitka kartografije, upravo osnovnih etapa i zakoni-

tosti u tom razvitku, važno je poglavlje teoretske kartografije:
ono 1) doprinosi opštoj kulturi jer se upoznaju događaji za koje je ve-
zan progres kartografije, stvaraoci i dela koji su doprineli tom pro-
gresu i etape u kojima se razvijao; 2) daje potreban fond znanja za
iskorišćavanje iskustva iz prošlosti prilikom izvršavanja novih ra-
dova; 3) omogućava bolje shvatanje sadašnjeg položaja kartografije
i jasnije sagledavanje perspektiva njenog daljeg razvoja i 4) stvara
saznanje о sopstvenom doprinosu u karto gr afiji___i_ tako pozitivno
utiče na razvijanje patriotske svesti i ljubavi prema onom što su
sopstvene snage stvorile na tom polju.
Kao osnova za Studiranje razvitka kartografije, kao i za svako
drugo istorijsko ispitivanje, koriste se stvarni podaci koji su se
sačuvali kroz razne epohe razvoja društva — od najstarijih vremena
do danas. Ti podaci se nazivaju izvorima. Oni se proučavaju, do-
vode u vezu sa opštim razvitkom ljudskog društva: njegovim po-
trebama, saznanjem i tehničkim mogućnostima, i donose zaključci о
stanju kartografije u određenom periodu razvitka. Za istoriju kar-
tografije od posebne su vrednosti: 1) karte svih vrsta, 2) geografski
radovi iz odnosnog perioda, 3) opisi pribora i metodike koji su pri-
menjivani pri izradi karata, kao neposredni izvori, 4) opisi savre-
rnenika koji se odnose na karte i kartografsku delatnost u njihovo
vreme i u doba njihovih prethodnika, kao posredni izvori. Što je dalji
period, takvih je izvora sve manje. To je i shvatljivo kad imamo u
vidu razne^nepovoljne prilike: n am e rn ri nenamerna-uništavanja,
ratna razaranja, požare, propadanje zbog trošnog materijala itd.
Posebno je mali broj izvora iz perioda pre primene štampe za umno-
žavanje karata, jer je umnožavanje rukom bilo sporo, pa su mnoga
dela izrađena u malom broju primeraka i nestala ili su čak izrađena
 Radošević Nikola
kao unikati i ostala poznata samo uskom krugu ljudi. Zato i nije
čudo kad se u mnogim slučajevima moraju koristiti posredni izvori,
tj. za pojedina dela se saznaje iz beležaka drugih koji pišu о životu i
radu svojih savremenika ili prethodnika i daju svoj sud о njiho-
vim delima.
Nije poznato kad je nastao prvi crtež koji je predstavljao Zemljinu
površinu, ali se veru je da je to bilo mnogo pre nego što о tom po-
stoje podaci iz trećeg milenij uma pre naše ere; (crtež na glinenoj
ploči iz_ severne Mezopotamije (si. 4.1.) i na srebrnoj vazi iz M ajkopa
na severnom K avk azu ), pre pojave pismenosti. Crteži iz prvog pe-
rioda pismenosti takođe imaju dugu istoriju. I jedni i drugi imaju
značaj za svoje vreme, ali nisu neposredno uticali na formiranje
naučne kartografije. Tek su stari Grci izradili kartu u smislu naše
definicije. Grci su, kao i u ostalim naukama, postavili naučne osno-
ve i kartografije. Oni su prvi došli do saznanja о loptastom obliku
Zemlje i za to dali dokaze, oni su prvi odredili i njene dimenzije;
prvi su pronašli kartografske projekcije i dali na karti mrežu meri-
dijana i paralela; oni su tvorci geografske'karte u strogo naučnom
smislu.
Razvitak kartografije je usko vezan sa potrebam a m aterijaln og
života dru štva, tako da nove potrebe zahtevaju izradu novih karata.
Ovo zahteva rešavanje određenih problema teoretskog karaktera,
a radom stečena iskustva se uopštavaju i unapređuju kartografsku
nauku. Razume se da sc sve to događa uporedo sa razvojem proiz-
vodnih snaga i odnosa. Tako su za razvitak karte i kartografije bitna
tri faktora: 1) praktične potrebe društva na raznim stepenima raz-
voja, 2) stepen geografskog poznavanja ili, kako se to obično kaže,
izučenosti Zemljine površine i 3) teoretski nivo i tehničke moguć-
nosti u određenoj fazi društvenog razvitka.
Prema tome, istorija kartografije je usko povezana sa društveno-
-političkom i kulturnom istorijom čovečanstva, pa se zato i istorija
kartografije može podeliti na periode koji se identifikuju sa perio-
dima društveno-političke i kulturne istorije, a to su sledeća raz-
doblja:
— kartografija primitivnih naroda pre pojave pismenosti,
— antička kartografija ili kartografija robovlasničkog društva,
— srednjovekovna kartografija ili kartografija feudalnog društva,
— kartografija novog veka i
— sa vremena kartografija.
Pregled razvitka kartografije u svetu
Prelasci iz jednog razdoblja u drugo moraju takođe da se shvate
kao duži periodi u kojima se u okviru jednog društva stvaraju uslovi
za prelazak u drugo, naprednije.
14.2. Kartografski crteži primitivnih naroda
О postojanju „ karto grafsk ih crteža” i о .„kartografskom p re d stav -
lja ju ” kod naroda prvobitne zajednice pre pojavljivanja pismeno-
sti mogu da se prave više ili manje osnovane naučne pretpostavke.
Osnove za takve pretpostavke daju crteži koje su sakupili naučnici
u X IX veku, pa i kasnije, među narodima na niskom stepenu raz-
vitka koji nisu još znali ni da pišu. Ovi crteži ne mogu se smatrati
kartama u smislu sadašnje definicije i zato se mogu okarakterisati
jedino kao primitivne karte. Uključivanjem tih crteža u karte znat-
no se proširuje istorija kartografije, ali to još ne znači da se time
proširuje i istorija naučne kartografije koja se ne može ni zamisliti
bez poznavanja pismenosti.
Kad su prvi put došli u dodir sa narodima na najnižem stepenu
kulture, istraživači su uočili da i ti narodi razumeju prirodu karte,
da, na svoj način, predstavljaju zemljište, i da se služe crtežima
koji zadovoljavaju njihove praktične potrebe; npr. kao pokazatelj
puta i mesta za lov, ribolov, granica u kojima neko pleme može da
iskorišćava .zemljište za svoje potrebe, mesta gde je dolazilo do su-
koba između plemena i si. Istraživači su još konstatovali da za
takve crteže imaju više smisla plemena koja se sele nego stalno na-
stanjena. Radilo se u pesku, pepelu kraj ognjišta, zemlji, kamenu,
kori od drveta, lišću nekih biljki itd. A kao pribor služio je prst,
štapić, ugarak od izgorelog drveta, šiljat kamen i si.
Ali crteži zemljišta nisu rađeni samo za lične potrebe već i na
zahtev istraživača radi njihove orijentacije. Tako su engleski po-
larni istraživači iskoristili crteže koje su radili Eskimi Severne Ame-
rike i divili se crtežima koje su radili Indijanci na poluostrvu La-
bradoru. Indijanci Severne Amerike su takve crteže i posebno ce-
nili i čuvali. Geografske ekspedicije ruskih naučnika u Sibiru dale
su takođe mnogo podataka о crtežima zemljišta kod raznih plemena
koja u to vreme nisu još znala za pismo i nisu videla kartu u pra-
vom smislu reči. Oni su se divili sposobnosti Evenka i Jakuta u
orijentisanju i upotrebi crteža. Ostrvljani—sa Tihog океана takođe
šu umeli da prave crteže ostrva kako pojedinačnih tako i celog
arhipelaga (Paum ota arhipelag , M aršalsk a ostrva).
 Pregled razvitka kartografije u svetu
Radošević Nikola

dvaju planinskih venaca i uliva se u more, stvarajući deltu. U rečnoj

Na višem stepenu bili su crteži koji su nađeni kod poluči vilizova-
dolini vidi se i nekoliko naseljenih mesta. Natpisi na okvirnom delu
nih plemena Amerike, kad su španski zavojevači došli u njihove
su dati klinastim pismom i odnose se na strane sveta. Na odlomku
zemlje. Tako su nađeni planovi sela, gradova i karte pokrajina car-
druge tablice iz IX ili VIII v. pre n.e. prikazan je plan grada Nig-
stva Acteka. Carstvo Inka je, sem toga, imalo i reljefne karte. Ovo
pura. Širi pojam о Zemlji daje crtež iz V v. pre n.e. Ta vavilonska
su verovatpo J prve reljefne karte.
karta sveta pokazuje dokle je išlo ondašnje geografsko znanje Vavi-
U vezi sa ovim crtežima primitivnih naroda potrebno je ukazati lonaca (si. 14.1.). Zemlja je predstavljena kao krug opkoljen okea-
još na neke momente: 1) Dve osnovne karakteristike karte uočene nom, iza okeana je sedam ostrva, a u centru sveta je Vavilon.
su već na ovim crtežima: primena uslovnih znakova i održavanje Crtež je orijentisan na severozapad. Uz crtež je sačuvan i deo tek-
razmera u izvesnom smislu, upravo istraživači su uočili da su na stualnog opisa.
ovim crtežima neki elementi sadržaja (obo,le mora i jezera, reke i
pu tevi) predstavljeni slično kao što se danas predstavljaju, i da duž
reka ili pravaca kretanja postoje oznake u vidu skale, što bi ukazi-
valo na odstojanja od jednog dana hoda, tj. predstavljalo razmer u
vremenskoj jedinici danu hoda; 2) pri sastavljanju ovakvih crteža,
nepismeni sastavljač je najpre dao glavnu reku, a zatim je nanosio
pritoke u odnosu na pojedine delove glavne reke ili je najpre ozna-
čavao ona mesta koja su bila važna i uočljiva, a zatim je uba-
civao u odnosu na njih ostale elemente; tako je u neku ruku najpre
davao osnovu u okviru koje je potom uneo detalj, tj. išao je od
glavnog na sporedno; 3) kod istraživača je izazivala divljenje rela-
tivna točnost crteža i vernost predstavi j an j a: istraživači Severne
Amerike su se začudili kad su poređenjem karte Eskima i engleske
karte ustanovili podudarnost pojedinih elemenata, istraživači Sibira
su, služeći se takvim kartama, tačno dolazili na mesta cilja svog
puta, a nemački kartograf Kipert se takvim crtežima koristio kao
izvorima za sastavljanje karte Indokine.
Sve ovo ukazuje na to da su i nepismeni primitivni narodi u prvo-
bitnoj zajednici koja je prethodila robovlasničkom društvenom ure-
v. pre n.e.
đenju, umeli da prave primitivne karte koje su zadovoljavale po-
trebe njihovog materijalnog života. Stari Egipćani su bili čuveni „geom etri” i ima podataka da je već
za vreme cara Ramzesa II u XIII v. pre n.e. u Egiptu premerena
zemlja. Zivopis na zidu grobnice jednog faraona upravo pokazuje
postupak pri merenju. Po jednoj karti koja je izrađena na osnovu
14.3. Antička kartografija
takvog premera, Eratosten je merio rastojanje između Sijene i
14.3.1. K arto g rafija starih kulturnih naroda Istoka Aleksandrije prilikom određivanja dimenzija Zemlje u III v. pre
n.e. Tim izvorima se koristio Ptolemej u II v. za svoje karte. Riter
U Mesopotamiji su arheološka iskopavanja otkrila i kartografske veruje da su egipatski žreci, kao kasta na najvišem stepenu kulture,
imali svoje karte. Malo se primeraka egipatskih crteža sačuvalo jer
crteže na glinenim pločama. Jedan takav crtež iz 2300— 2100. g.
je papirus, na kome su rađeni, trošan materijal. Sačuvani su samo
prema drugima čak iz 3800 g. pre n.e je za sada i najstarija
grubi crteži rudnika zlata u Nubiji iz vremena Ramzesa II.
sačuvana karta (si. 4.1). Taj crtež predstavlja reku koja teče između

Radošević Nikola
Je v rp ji su učili premeravanje od Egipćana. Oni su detaljno opi-
sivali granice zemljišta koje je pripadalo pojedinim plemenima, jer
je robovlasničko uređenje starog Izrailja pretpostavljalo tačnu po-
delu zemlje između pojedinih plemena. To se vidi i iz Sv. pisma
Starog zaveta gde su detaljno navedene granice zemljišta pojedinih
plemena. Veruje se da su i ti opisi bili propraćeni crtežima.
Feničani su kao poznati trgovci i pomorci ovladali širokim geo-
grafskim znanjem, a karte su radili na papirusu, pa se nisu sačuvale,
te о njima znamo toliko koliko nam podataka daju posredni izvori.
Čuvena je bila karta tada poznatog sveta od Marin a iz Tira (70— 130)
s kraja I i početka II v. n.e. na kojoj je konstruisana mreža meridi-
jana i paralela, u vidu međusobno upravnih linija. Relativni odnosi
su bazirani na paraleli Rodosa, mesta za koja su bile određene geo-
grafske koordinate astronomski nanošena su po koordinatama, dok
je glavni sadržaj nanošen sa itinerera. Karta je služila i kao priruč-
nik za porhorce.—Uz nju je bio i spisak mesta. Arapski istaričar i geo-
graf Masudi je u X v. video jednu kopiju ove karte i smatrao je čak
boljom od Ptolemejeve.
Malo ima podataka о kartografskim crtežima u staroj Indiji. Arhe-
ološki nalazi iz severozapadne Indije pokazuju da je u staro vreme
ovde bila kultura na visokom stepenu. Nemački geograf Riter je
detaljno proučio geografske opise u indijskim epskim delima i za-
ključio da su kosmografija i geografija u doba Aleksandra Makedon-
skog bile na visokom stepenu. On kaže da je učena kasta bramanaca,
slično egipatskim žrecima, imala svoje karte kako celog Zemljinog
kruga tako i pojedinih predela.
Razvoj nauke uopšte, pa i kartografije u Kini, išao je odvojeno.
Poznati su geografsko-statistički opisi i premeri pojedinih oblasti
još iz vremena hiljadu godina pre n.e. Uz opise su izrađivani i kar-
tografski crteži. Ocem kineske kartografije se smatra Pei-Si koji je
živeo u ПР v . -©Пг j-e- na^-osnovu raznih izvora sastavio-kartu cele
Kine. Uz kartu je dao i tekst koji se sačuvao do danas i u kome daje
pravila za izradu karata. Mreža kvadrata služi kao osnova za ori-
jentisanje po stranama sveta i raspored objekata na karti.
14.3.2. Grčka k artog rafija
Grci su tvorci naučnih osnova kartografije i geografske karte u
pravom smislu reči. Velikom grčkom umu je bilo potrebno čitavih
hiljadu godina da od primitivne karte dođe do čuvenog Ptolemeje-
Pregled razvitka kartografije u svetu 641
vog kartografskog dela (II u.). To razdoblje deli se na tri epohe:
jelinsku dcHFV v. pre n.e., jelinističkuTM=I v. premier ь rimijansku
I v. pre n.e. do IV v. n.e.
14.3.2.1. Je lin sk a epoha
Iz Ilijade se vidi da su Homeru bili poznati kartografski crteži. He-
rodot u svojoj Istoriji (oko 450. g. pre. n.e.) iznosi slučaj korišćenja
karte prilikom diplomatskih pregovora, a Aristofan u komediji Obla-
kinje (423. g. pre n.e.) navodi slučaj primene karte kao sredstva za
nastavu.
Razvoju kartografije doprinose naročito grčke naseobine. Milet
je prednjačio i bogatstvom i trgovinskim vezama i kulturnim stva-
ralaštvom. Jelinski mudrac Tales iz Mileta (624— 547) bio je sve-
stran: gradio je mostove, u Egiptu je objašnjavao izlivanje reke
Nila, premeravao kulturne spomenike,-"predskazivao-rnđ maslina,
objašnjavao pomračenje Sunca i jedno predskazao (iz 585. g. pre
n.e.), odredio dužinu godine od 365 dana, uveo kalendar sa nede-
ljom od sedam dana, uveo pojmove zodijaka, polarnog kruga, po-
vratnika, ekvatora i meridijana, u geometriji razvio niz teorema
kojima se služio pri premeravanju zemljišta i u navigaciji pri odre-
đivanju položaja lađe, konstruisao ratna oružja. Tales je prvi pri-
menio kartografske projekcije za kartu zvezdanog neba (azimu-
talne perspektivne gnomonske). Zemlju je smatrao ravnom pločom
koja leži na vodi.
Eratosten veruje da je oko 561. g. pre n.e. Anaksimandar (610—
546) prvi stavio na jednu kartu sve što se znalo о Zemlji. To bi pre-
ma tome bila prva geografska karta sveta о kojoj se pouzdano zna.
Njemu se pripisuje i sastavljanje prve karte Grčke. Istorik, geograf
i putnik, Hekatej (oko 550— 480) iz Mileta autor je ,,Opisa Z e m lje”
jednog od prvih dela ove vrste i nacrtaoL_je novulkartu_ „Z em aljski
krug” tada poznatog sveta. Njegovi su radovi bili poznati u sta-
rom veku i sačuvani su samo fragmentarno. Neki smatraju da je
to bila karta koju je sa sobom nosio Aristagor u Spartu oko 500. g.
i koju je opisao Herodot (484— 425) u svojoj Istoriji. Herodot pri
tome govori о velikom broju takvih karata, što znači da je tada
karta već imala široku primenu. Demokrit iz A bdere (460— 370) ve-
liki filosof, naučnik i putnik u svojim delima (najznačajnije „ Mali
dijakosm os” ) je obuhvatio celokupno znanje svoga vremena pa je i
 Pregled razvitka kartografije u svetu
Radošević Nikola

zijama nastanjenog dela Zemlje, a u trećoj opis ekumene. Sastavni

autor jedne karte ekumene. On je smatrao da je ekumena u pravcu
istok-zapad dva puta duža nego u pravcu sever-jug, te su odatle i
potekli nazivi geografska dužina i širina.
14.3.2.2. Je lin istička epoha
Pohodi Aleksandra Makedonskog otvaraju novu epohu u grčkoj
istoriji.
U ovoj je epohi kartografija dobila prve naučne osnove. Postavio
ih je veliki filosof A ristotel (384— 322) rodom iz Stagire u Trakiji,
član P1atohbve~““akademi"j e_ хг A tim i učitelj Aleksandra- Makedon-
skog i osnivač „peripatetičke škole Likeon’\ U delu ,,0 nebu” dao
je ubedljive dokaze о sfernom obliku Zemlje. On smatra da Zem-
lja postoji od iskona i da se oko nje nalaze raspoređene po nekom
redu zvezde i Sunce i obrazuju nepromenljive sfere. U tom delu
navodi i dimenzije velikog kruga Zemljine lopte (400 hiljada sta-
dija).
deo ovog dela je i karta sveta (si. 14.2.) koja je u osnovi popravljena
Dikearhova karta. Ona je imala četvorougaoni oblik, dužine po
dijafragmi i širine po vertikali su date prema njegovim dimenzi-
jama ekumene. Pored toga na karti je bilo izvučeno još šest para-
lela i meridijana. Ove su linije izvučene kao prave kroz mesta sa
određenim geografskim koordinatama, prve paralelno sa dijafrag-
mom a druge upravno na nju. Zbog toga što su ovako povlačene
rastojanja između njih nisu bila jednaka. Na dijafragmi i vertikali
su bile skale u stadij ama, te su mesta nanošena prema njihovim
rastojanjima od ovih linija, na osnovu itinerera i pomorskih dnev-
nika. Na karti je bilo predstavljeno kopno oko Sredozemnog mora:
južna Evropa, severna Afrika i zapadna Azija. Eratosten je uveo
u upotrebu ternim „ geo g rafija” i definisao ga kao grafičko pred-
stavljanje Zemljine površine, te su u to vreme i kartu Grci zvali
„уеоурасршд” sve do vizantijskog doba, kad je bio u upotrebi termin
,,-TUva

Kasniji pisci navode među najčuvenijim geografima i ime Di-

kearha iz Mesine, jednog od najboljih Aristotelovih učenika (347—
287). Najvažnije njegovo delo je karta poznatog sveta uz koju je
bio i tekstualni „O pis Zem lje” . Od nje su sačuvani samo fragmenti.
Dikearh je na svojoj karti povukao jednu liniju koja je delila svet
na dva jednaka dela i zbog toga se zvala dijafragma. Ona je išla od
Herkulovog stuba (G ib raltara) preko ostrva Rodosa na kom je bila
velika trgovačka luka i svetionik. Druga je linija, vertikala, u prav-
cu sever-jug sekla dijafragmu na ostrvu Rodosu. Liniju^su bile po-
deljene na stadije i služile za prenos itinererskih rastojanja. To je
bio početak geografske mreže na karti. Tako je njegova karta bila
relativno tačnija od prethodnih i dugo služila za ugled. U Erato-
stenovim delima se često spominje kao „ stara karta” .

Aristotelovo učenje о sfernom obliku Zemlje prihvatio je Erato-

sten K iren ski (276— 194) čuveni astronom, geograf i upravnik alek-
sandrijske Biblioteke. On je izveo veliko delo — odredio je dimen-
zije Zemlje na osnovu merenja luka meridijana između Sijene i
Čuveni astronom Hiparh (160— .125), zahtocao јв-d a -se škarta radi
Aleksandrije u Egiptu. To je prvo određivanje dimenzija čiji se re-
u projekciji kao što je radio kartu neba i drugo, da se mesta ne
zultati približavaju današnjim. Drugo njegovo veliko delo je ,, Geo-
nanose na kartu na osnovu itinerera već na osnovu astronomskih
gr af ija ” . Delo je izgubljeno ali iz onoga što nalazimo kod Strabona
posmatranja, tj. dužine i širine, te je za te potrebe izradio i tablice.
i drugih dovoljno je da se ono shvati. U prvoj knjizi je istorijski
On je uveo i podelu kruga na 360° koju je uzeo od Vavilonaca, a i
pogled na dotadašnje radove, u drugoj su podaci о obliku i dimen-

Radošević Nikola
geografsku mrežu na karti, linije meridijana i paralela sa
jednakim intervalom u stepenima.
Smatra se da je u II v. pre n.e. grčki naučnik i filosof K rates iz
M alosa u Kilikiji (umro 145. g.) izradio prvi globus. Ovoj epohi pri-
pada i Heron iz A leksan drije koji je u svojim radovima ,,0 dioptri-
m a” i „P rem eravanje” opisao pribore i izložio praktičnu primenu
geometrije~za_ premer zemljišta.
Kraj ove epohe dao je karte kod kojih se razlikuju dva osnovna
elementa: matematička osnova i sadržaj (Eratosten). Rezultat ovog
naučnog saznanja pokazaee sledeća epoha.
14.3.2.3. Rim ljan ska epoha
Stanje kartografije na kraju stare i početka nove epohe može se
sagledati iz dela poznatog geografa Strabo na iz Amasije u Maloj
Aziji (62. g. pre n.e — 23. g. n.e), koje se sačuvalo do danas. Strabon
je proputovao Grčku, Malu Aziju, Egipaj; i Italiju i napisao „ G eo-
g raf iju ” u 17 knjiga, a od posebnog interesa su prve dve, u kojima
je uvodno razmatranje i fizička geografija, jer su tu baš izloženi
kartografski problemi: metodika i pribori za određivanje položaja
tačaka, način predstavljanja sferne površine na ravni (sm atra da
je za detaljn c -predstavЦазгјп. potrebna veća lopta dijam etra barem
10 stopa, а ко ne može da načini takvu loptu, treba da je nacrta
na ravn oj ploči čije su dim enzije n ajm anje 7 stopa) i sadržaj karte
Njegova karta zahvata četvrtinu do petinu starog sveta. U sledećih
8 knjiga Strabon opisuje zemlje Rimske imperije, u daljih šest
zemlje Azije i u poslednjoj Afriku.
Antička kartografija je dostigla vrhunac upravo u ovoj epohi u
delu K lau d ija P tolem eja (90— 168), čuvenog grčkog matematičara,
fizičara, astronoma i kartografa koji je radio u Aleksandriji. Sva
astronomska znanja starog veka sabrao je u delu ,,Veliki poredak”
(Meyata] ouvraHig), poznatom po arapskom prevodu kao ,,A lm ag est”
u 23 knjige; dao je teorne osnove geocentričnog sistema (Ptolemejev
sistem) i izradio kartu zvezdanog neba sa 1028 zvezda. Geografska
i kartografska znanja je izložio u delu ..G eografski priručnik
(Гесоурасрт] vqnjyrjaig) u 8 knjiga; dao je osnove za konstruisanje
konusne xekvidjstantne pro j ekci j e (Ptolem ejeva projekcija.), kao i
načina konstruisanja nekih od ranije poznatih projekcija (azimu-
talnih perspektivnih: ortografske i stereog rajske, zatim cilindrične
projekcije), i spisak geografskih koordinata za oko 8000 mesta. Pto-
Radošević Nikola
lemej, kao i Eratosten pre 300 godina, smatra da je glavni zadatak
geografije „ linijsko p redstavljan je svega momentalno poznatog dela
Z e m lja :.saA>mirrwxtmrM(j~berna nju odnosi” . U prvoj knjizi Ptolemej
se bavi principima matematičke geografije, projekcijama i izvorima
informacija, u sledećih šest knjiga daje sistematski pregled nase-
ljenih mesta, reka, planina itd. sa njihovim položajima (geografske
koordinate). Osma knjiga sadrži još neka uputstva i 27 karata,* od
kojih je jedna karta sveta, a ostalih 26 su karte pojedinih delova
(si. 14.3.). Pri izradi karata prihvatio je Hiparhovu koncepciju u po-
gledu projekcije (karta sveta kao i pojedinih delova u prostoj
konusnoj), dok se u pogledu sadržaja ugledao na kartu Marina iz
Tira koju je kritikovao u svojoj prvoj knjizi. Ptolemej evo delo je
veće, temeljitije i dublje obrađeno i korigovano Marinovo delo,
smatra J. Cvijić. Karte je radio crtač Agathodaimon na osnovu
Ptolemejevog teksta. Ovo je prva poznata zbirka geografskih ka-
rata. Međutim, ona nije sačuvana u originalu, već u prepisima
(Vatopedski rukopis, V atikanski rukopis, rukopis iz carigradsk og
m an astira_ Stu dio sa), jedan je bio izrađen i za Mati ju Korvina
(1458- 1490) sa lepom kartom Dalmacije. „P to lem ejev o delo, i po-
red izvesnih nedo stataka, zad iv lju je bogatstvom m aterijala, pro-
m išljen ošću i strogom sistem atizovanošću, naučnošću metoda” ističe
K. A. Sališčov.
14.3.3. Rim ska karto g rafija
Kod Rimljana su bili vrlo povoljni uslovi za razvoj kartografije. Kao
što je ranije Aleksandar otvorio civilizovanom svetu Is,tok, tako su
sada Rimljani otvorili Sever i Zapad jer su sada postale poznate i
zemlje na Dunavu i Rajni i obalama Atlantskog okeana, a za upra-
vljanje dalekim provincijama, trgovinu i odbranu granica, karta
je bila važno pomoćno sredstvo. Sem toga Ramljani su se koristili
bogatim iskustvom grčke kartografije.
Dok su. kod Grka podatke za izradu karata prikupljali pojedinci
i kane izrađivali filosofi i naučnici^ kod Rimljana su prikupljanje
informacija о pojedinim zemljama i izrada karata bili zadatak ad-
ministracije. Aneksiju neke zemlje je pratilo topografsko preme-
ravanje, za vojskom su išli „m e nsores” koji su to činili. Kroz svoje
provincije Rimljani su gradili puteve, a pored puteva podizali gra-
dove da bi olakšali putovanje. Svaki put je takođe bio premeren i
* Postoji i druga varijanta, gde su 64 karte raspoređene u' tekstu.
 P r e g led -ra zu itk a к. n’ t о graji i e_ u_ xsv e tu 647
riadošević Nikola

na svaku milju postavljen kamen sa natpisom, a načinjen je i opis

puta, „ itine rarium scriptu m ” . Rimljani su zanemarivali Hiparhove naučne principe. Zemlju su
Od Cicerona, Vitruvija, Seneke, Svetonija, Plinija i dr. doznaje smatrali za ravan kotur okružen vodom, pa su im i karte sveta bile
se da su Rimljani imali opštegeografske karte. Da su karte kori- okrugle (,,Orbis terarum” , ,,Orbis pictus”), a u centru je bio istočni
šćene za vojne potrebe vidi se iz jadikovanja jednog vojskovođe na deo Sredozemnog mora, gde su se i razvijale civilizacije starog
njegove kritičare. М. T. Varon (116— 27) pominje kartu Italije koju veka. Karta Pomponija Mele iz 43. g. n.e. je karakterističan pri-
su posmatrali on i njegovi prijatelji, graviranu na mramoru u Te- mer takvih karata (si. 14.4.).
lusovom hramu. Mnogo je upotrebljavana Agripina karta Rim ske Interesantna je po specifičnosti konstrukcije rimska putna karta,
im perije. Plinije (23— 79) se često poziva na komentare uz ovu kar- (ilin erarium pictum) poznata kao „ P ojtin gerova k arta” (Tabela
tu koje je napisao Agripa. Plinije je na osnovu nje stekao pojam о Peu tin geriana si. 15.2).
liku Zemlje i prirodno je što se i njome mnogo koristio. Njegovo
Političko i ekonomsko slabljenje Rimske imperije u IV v. dovelo
delo „ Isto rija prirode” , napisano 77. g., a već za godinu dana bilo
je i do opadanja kartografske delatnosti.
je mnogo kopija, sastoji se od 37 knjiga, od kojih su 4 geografskog
sadržaja, koje kao neka enciklopedija sadrže bezbroj podataka. Za Za kartografiju u istočnom delu Rimske imperije, vizantijskom,
nas su interesantni: karta sveta, delo о razuđejiosti ^em ije zbog koji od 39fh- g. živi i posebnim političkim životom, karakterističan
mora koja su prodrla u kontinente i statistički podaci о provinci- je jedan kulturni spomenik iz VI v. To je geo grafska karta P ale-
jama Rimske imperije. Karta je završena 7. g. pre n.e. Za nju se stine izrađena u mozaiku na patosu starog hrama u selu Madebi
takođe zna da je bila gravirana na mramoru i da se nalazila u por- (si. 14.5.) koje se nalazi na mestu biblijskog grada istočno od Mrtvog
tiku Avgustove sestre Oktavije. Karta je izrađena na osnovu pre-
mera koji se tada smatrao jednom od najvećih operacija. О njemu
se navodi kod kosmografa Etika (druga pol. IV v.) da je počeo po
naređenju J. Cezara, a završen za Avgustove vlade i da je trajao
25 godina. Njime je rukovodio lično М. V. Agripa (63— 12), po-
bednik kod Akcija, koji je na čelu rimske vojske sve prošao. V e-
ruje se da se Ptolomej koristio Agripinom kartom kao kartograf-
skim izvorom.

SI. 14.5 Deo karte Palestine. Mozaik iz M adebe iz V I veka.

mora u staroj Pereji. Karta je otkrivena krajem X I X veka. i saču-

vano je oko 25 m2 površine, dok joj je cela površina bila oko
 Pregled razvitka kartografije u svetu
1.00 m2. Predstavljala je Palestinu sa graničnim delovima susednih
zemalja u približnom razmeru 1:40 000. Ovako krupan razmer omo-
gućio je umetniku kartografu da jasno izrazi strukturu gradova i
naseljenihhhesta uopšte. Reke, doline, uzvišenja, kulture itd. pri-
kazani su raznim bojama, tako da što bolje odgovaraju prirodi, te
stanovnici Madebe, kaže se na jednom mestu, sa lakoćom raspozna-
ju mesta koja su im poznata. Ovo je jedna od najstarijih original-
nih karata koja je sačuvana, ujedno i divan primer umetničke kar-
tografije iz početnog perioda Vizantije, kao i dragocen izvor za
istorijsku geografiju Palestine pre najezde Arapa.
14.4. Srednjovekovna kartografija
14.4.1. Rani sred n ji vek
14.4.1.1. H rišćan ska karto g rafija
Manastiri, su bili mesta gde je ostalo nešto i od ranije kartografije,
ali osnovni pečat novoj kartografiji daje Sv. pismo, a ne ispitiva-
nje na zemljištu. Namena karata je--bila.. da ilustruju boguslovska
dela, jer feudalna rascepkanost zemalja Evrope nije u vreme ranog
srednjeg veka ni imala potrebe za nekim drugim kartama.
SI. 14.6. Karta sveta K onstantina iz An tijohije (K o sm e In d i k o p lo v a ) iz VI veka
(P r im e r četvrtas tih karata).
U Vizantiji, koja je u to vreme kulturno prednjačila, pored Ptole-
mejevog dela, među rukopisnim bogoslovskim knjigama u kojima
se nalaze i kartografski crteži, u manastirskim bibliotekama je ras-
Radošević Nikola
prostranjena ,,H rišćanska ^topografija” vizantijskog trgovca Kon-
stan tin a iz A ntiohije ili Kosm e Indikoplova u kojoj je i karta sveta
(si. 14.6) sa elementima hrišćanske mistike i crkvenih dogmi. Poznate
su tri kopije ove karte: u Vatikanu iz IX v. u Firenci iz X v. i Sinaj -
skom manastiru iz XI v. Ona spada u grupu četvorougaonih karata.
U zapadnoj Evropi u ranom srednjem veku autori karata su bili
kaluđeri. Iz ovog doba karakteristična je Beatusova k arta sveta
(776. g.) (si. 14.7.). Sačuvana je u mnogo kopija koje su se pojavlji-
vale kroz puna četiri veka. Karta pripada grupi ovalnih (eliptič-
nih) karata-.. Orijentisann je prema istoku, nema meridijana ni pa-
ralela, nema razmera.
Poznata je, takođe, okrugla karta sveta seviljskog biskupa Isidora
(570— 636), koja je precrtavana vekovima, te spada ujedno i među
prve štampane karte (A ugzburg 1472. g. sa gravu re na drvetu).
Karte ovog oblika su se postepeno usavršavale format im je pove-
ćavan i sadržaj dopunjavan. Od takvih karata je poznata heriford-
ska karta koju je oko 1280. g. izradio na 'pergamentu R. ov Held-
ingem, i pripada grupi „Т ” karata (od grčkog Theos = bog).
Karakteristično je to što Ajnhard pominje tri srebrne ploče Karla
Velikog. Na jednoj je bila karta sveta, na drugoj je predstavljen
Rim, a na trećoj Carigrad.
Od zemalja koje se predstavljaju pojedinačno i u krupnijem
razmeru, Palestina zauzima prvo mesto, jer to je vreme hodočašća
u svetu zepalju, a potom i krstaških ratova. Takva karta postoji uz
„O nom astikon” iz 1150. g. u prevodu Sv. Jeronima.
14.4.1.2. Islam ska k artog rafija
Kalif Al-Manuni (815— 832) je naredio da se prevede i Ptole-
mej evo delo koje je poslužilo kao osnova arabljanske .kartografije.
Po njegovom naređenju izmeren je i jedan luk meridijana.
Kartografija koja se razvijala u zemljama arapskog kalifata na-
ziva se islamskom jer je razvijana u tadašnjem islamskom svetu i
imala je obeležja koja su u to vreme karakteristična za islamsku
kulturu. Ona je arabljanska samo utoliko što se razvijala u okviri-
ma arapskog kalifata. Međutim, pripadala je raznim narodima koji
su pisali arapskim pismom. Ova kartografija, s obzirom na njene
karakteristike može da se podeli u tri perioda.
 Pregled razvitka kartografije u svetu ggj
Radošević Nikola

Za prvi period karakteristično je delo matematičara i geografa

Al-H orezm ija „S lik a Zem lje” iz prve polovine IX v, (oko 820). To
je originalna prerada Ptolemejevog dela. Sačuvalo se nekoliko nje-
govih karata.

Vek klasične arabljanske kartografije je X vek. Iz toga perioda

je poznati ^Islam ski atla s” , zbirka od 21 karte, i to 1 karte sveta
kružnog oblika i 20 karata zemalja islamskog sveta. Sa „ Atlasom ”
su u neposrednoj vezi geografski radovi poznatih geografa Al-Ista-
hrija („K n jig a pu tov an ja te država” 934. g.) i Ibn-Haukala (P utevi
i c arstva” , oko 980. g). Njime je islamska kartografija dostigla vrhu-
nac. Karte su crtane u vidu šema pomoću lenjira i šestara, tako da
su stvarni oblici zanemarivani na račun geometrijske, pravilnosti
kontura. Osnovni elementi predstavljanja jesu prava linija i luk

SI. 14.7. Beatusova karta sveta iz 776. g. (P r im e r ov a l ni h karata).

SI. 14.8. Karta sveta od A1 — Idrizija iz 1154 (T a b u la rotunda).
 Pregled razvitka kartografije u svetu
654 Radošević Nikola

kruga. Na kartama nema mreže meridijana i paralela, nema raz-

mera niti nanošenja tačaka na osnovu njihovih geografskih koordi-
nata iako se u tekstualnom delu daju.

Raspadanjem kalifata na tri dela i tri centra (Bagdad, K airo i

Kordova) počelo je i opadanje islamske nauke pa i kartografije.
Ona se još jednom podigla, ali van arabljanskog tla, na Siciliji.
Najznačajnija ličnost toga perioda je Al-Idrizi, španski Arabljanin
(1100— 1166) rodom iz Seute u Maroku, čije je delo u Evropi naj-
poznatije. On je radio u Palermu. Po želji normanskog kralja Ro-
džera II, on je izradio kartu sveta koja pripada grupi srednjove-
kovnih kružnih karata („ Tabula rotu nda” , 1154. g. si. 14.8), pored
toga, izradio je detaljnu četvorougaomAkartu-na-lZil lis|ova „T abu la
itin eraria E drisian a” si. 15.3). Al-Idrizijeva karta sveta se potpuno
razlikuje od islamskih karata ranijeg perioda: on je naputiso uslovni
geometrijski način predstavljanja; njegov rad se odlikuje bogat-
stvom sadržaja i pravilnošću rasporeda pojedinih elemenata sadr-
žaja. Uz kartu, Al-Idrizi je napisao i knjigu (1154) koja se sačuvala
do danas. Okrugla karta sveta je izrezana u srebru.
Posle Al-Idrizija nije bilo u islamskoj kartografiji nekih značaj-
nijih radova i njen je razvoj završen u X V v. sa propašću političke
moći.

14.4.2 K arto g rafija X III— X V veka -

U periodu Kasnog srednjeg veka razlikujemo dve vrste karata:

a) mornarske navigacione karte poznate pod imenom portolanske
(od it. porto = luka) i b) karte celog -poznatog sveta,, ili planisfere
(„М арра mundi” ). I za jedne i za druge je karakteristično to što se
odbacuje tradicija čiste manastirske kartografije i što se sadržaj
uzima i proverava i na zemljištu tako da postaje sve realniji.

14.4.2.1. Portolan ske ili kompasne karte

Pitanje vremena i načina postanka portolana nije potpuno obja-

šnjeno. Za portolane je značajno uvođenje kompasa kao pribora za
koji su u Italiji saznali od Arabljana, što, umesto karata sa rastoja-
njima, dovodi do karata sa pravcima, drugim rečima, do kompasnih
karata. Prvi portolan za koji je poznat datum potiče s početka XIV v.
(portolan istočnog Sredozemlja od P. Viskontea iz 1311. g.). Porto-
lani se izrađuju na štavijenoj ovčjoj koži rede na pergamentu sve do
SI. 14. 9. Pizanska karta, oko 1300 god.
 Pregled razvitka kartografije u svetu nadošević Nikola

XVI v. kad ih zamenjuju posebne pomorske karte izrađene u Merka- karata i na svaku stavljao datum i potpis, a aktivan je bio u drugoj
torovoj projekciji. Sadržaj je bio relativno prost: obalska linija sa i trećoj deceniji X IV v. Bio je majstor u izradi portolana, ali se i
svim detaljima od interesa za pomorca, zatim pristaništa sa nazivima njegova karta sveta (1320) znatno razlikuje od ranijih: i ona je
raspoređenim na kopnenom delu upravno na obalu i mreža kompasnih kružna i istok je gore, ali na njoj nema -mitoloških elemenata i
linija. Kompasna mreža koja se sticala u veći broj kompasnih ruža, obale su predstavljene znatno vernije, naročito Sredozemnog i
upravo je bila osnovna karakteristika ovih karata (otuda naziv ,,Kom- Crnog mora i Atlanskog okeana (si. 14.10.). Neki mu pripisuju i karte
pasne karte” ). Ove su linije predstavljale loksodromije i služile su za koje su priložene rukopisima Marina Sanuda.
vođenje jedrenjaka po određenom kursu. Druga njihova specifičnost
je linijski razmer. Nisu imale geografske koordinatne mreže, ali su
bile mnogo tačnije od kopnenih karata planisfera. Pored po-
jedinačnih portolana, većinom Sredozemnog mora (si. 14.9), rađene
su i čitave zbirke koje su se sastojale od jednog opšteg portolana i
većeg broja portolana njegovih delova. Rađeni su najpre u grado-
vima Italije (Mleci, Đenova), a onda u Kataloniji (u Barseloni) i
na ostrvu Majorki pa ih neki i dele na italijanske i katalonske. Oni
su rađeni na osnovu istih izvora, ali se razlikuju po spoljašnjem
izgledu i po teritorijalnom zahvatu: italijanskise_ogr^ičavaju na
Sredozemno more, uglavnom, i delove obala zapadne Evrope, dok
se katalonski protežu na sever do Skandinavije a na istok do Kine,
te ih često uvršćuju i u karte sveta (čuvena Katalonska karta iz
1375. godine).
Sem portolana sa uputstvima za plovljenje između luka na kop-
nu, rađeni su i portolani sa uputstvima za plovljenje do pojedinih
ostrva, „izolario ” Njihov sadržaj su bile slike i planovi ostrva i
luka na njima.

14.4.2.2. K arte sveta

Za karte sveta (plan isfere) iz ovog perioda je karakteristično to što

osnovni motiv više nije ilustrovanje bogoslovskih dela i što se za
njihovu izradu koriste i drugi izvori. Već ranije navedena Heri-
fordska karta sveta iz 1280. g. i njoj srodna Ebstorfska iz istog vre-
mena, može~da se ovde ubroji, ali i ona obiluje fantastičnim doda-
cima pokupljenim iz raznih legendi i priča vezanih još za ratne
pohode Aleksandra Velikog. SI. 14.10. K arta sveta od P. Veskontea iz 1320. god.

Od X IV v. na hrišćansku kartografiju na Zapadu odražava se
napredak do koga je došlo u izradi portolana, naročito katalonskih.
Sem toga, u njihovom sadržaju se odražavaju i podaci koje donose
iz dalekih predela Istoka razni misionari, Marko Polo, Nikola Konti
-i drugi. Sada počinju da rade karte i ljudi kojima je to poziv, kao
što je bio P e tar V eskonte, Đenovljanin. On je izradio veliki broj
Druge sačuvane karte iz ovog perioda (fratra Paulin usa, oko
1320; Piru sa de Nohe, iz 1414; A lbertin usa de Virge, oko 1415 Andre-
asa Valspergera, iz 1448) nisu daleko odmakle od Veskonteove. Ne-
što bolje su karte sveta Đovanija Learda (1442, 1448, 1452), ali i one
daleko zaostaju za svojim vremenom i na njima se odražava katalon-
ski uticaj.
 Pre g le d razvitka kar to gr afi j e
Najbogatija sadržajem je karta sveta od fra M avra (frater Maurus
de Venetiis, t 1460) iz 1459. g. koja je rađena na osnovu ranijih iz-
vora, ali su uzeta u obzir i najnovija otkrića (si 14.11.). Fra Mavro se
pominje kao kartograf u zapisu koji se odnosi na kartu jednog predela
u Istri, kartu sveta je izradio za portugalskog kralja Alfonsa, a
sačuvana jeMmpija koju je sledeće godine izradio Andrej'a Bjanko.
Karta je kružna sa četvorougaonim okvirom, čije su strane duge
2 m. Orijentisana je jugom gore. Pored grafičkog sadržaja, na njoj
se nalaze i kratka tekstualna obaveštenja. Autor se poziva na Pto-
lemej a, ali u izvesnim slučajevima mu uskraćuje poverenje. Svo-
jevremeno ovo je bila najbolja karta i nesumnjivo predstavljala
vrhunac u srednjovekovnoj kartografiji.
SI. 14.11. K arta sveta od Fra M avre iz 1459. god.
Karta firentinskog kosmografa Paola Toskan elija (1397— 1482) iz
1474. g. izrađena za portugalskog kral]aAkasnije~je poslužila Ko-
lumbu na putovanju preko Atlantskog okeana. Po njoj je Martin
Behajm izradio globus (1492). Neki smatraju da je Toskaneli autor
i. tzv. Đenovljanske karte sveta, oblika uskog ovala, na kojoj ima i
novijih podataka.
u s ve t u
Radošević Nikola
14.4.2.3. Obnova Ptolemeja i pojava štampe
Dva su događaja iz X V v. imala ogroman značaj za kartografiju:
upoznavanje Ptolemejevog „ Geografskog priru čnika” na Zapadu i
primena štampe za reprodukciju karata.
Izbeglice iz Carigrada koje su pred najezdom Turaka početkom
X V v. došle u Italiju, donele su, pored ostaMg, i Ptolemejevo delo.
Ono je odmah prevedeno na latinski (počeo Manojlo H risoloras , a
završio Jak o b us A n gelu s, 1406), najpre bez karata, a -potom sa 27
karata. Delo je izazvalo veliki interes kod naučnog sveta, jer u
njemu nije bilo religiozne osnove, a sadržavalo je obilje podataka,
te je kopirano i izdavano ne samo u XV, već i kroz ceo XV I v. Pto-
lemej je važio kao najveći autoritet. Ali iako je njegovo delo imalo
znatno više podataka nego srednjovekovne karte, ubrzo nije moglo
potpuno da zadovolji potrebe novog doba, te se uz ovih 27 karata,
počinju da dodaju i nove karte „Tabulae modernae” . Prvi je Fran-
cuz Gijom Filastr u primerak koji je prepisan za njega 1427. g.
uneo kartu severnih zemalja danskog kartografa Klaudiusa Kla-
vusa. Kasnije su nove karte dodavane sve više, a i same Ptoleme-
jeve su dopunjavane, pa i prerađivane. Henrikus Martelus je kra-
jem X V v. pored ostalih dodao i novu kartu Balkanskog poluostr-
va, a u rimskom izdanju iz 1507. nalazi se i prva moderna karta
sveta koju je Johan Rujš nacrtao na osnovu karte Đ. M. Kantorini-
ja (t 1507) i na kojoj se daju otkrivene teritorije u Americi. Broj
modernih4karata—se-vremenom povećavao (u str a zb lirskom, izdanju
iz 1513. g. 20 V aldzem ilerovih, u bazelskom iz 1540. g. 48 Minstero-
vih) i zbog toga je „Ge ografski priručnik” počeo da se izdaje u dve
sveske (G astaldi 1548, Ru sceli 1561, Mađini 1596). Pošto se više nije
znalo šta je na starim kartama Ptolemejevo, a šta su dodali drugi,
G. Merkator je 1578. g. pripremio prečišćeno izdanje. U drugoj po-
lovini X V i X VI v. opada interes za Ptolemeja, jer se pojavljuju
nova originalna dela, po sadržaju aktuelnija, a po predstavljanju
vernija i tehnički opremljenija.
Iako je metod umnožavanja putem štampe bio poznat u Evropi
već u X IV v. karte su se i dalje umnožavale rukopisom: u radionici
je nekoliko crtača precrtavalo kartu sa jednog originala. Tek u
drugoj polovini X V v. umnožavanje počinje mehaničkim načinom
sa originala dobijenih drvorezom ili graviranjem na bakru. Na taj
način postizao se znatno veći učinak i svi umnoženi primerci su bili
u svemu Vema~kepiju originala, a cena karata je bila~znatno niža,
 Pregled razvitka kartografije u svetu
te je broj korisnika naglo porastao. Prvom štampanom smatra se
karta sveta u delu seviljskog biskupa Isidora koje je izdato u Augz-
burgu 1472. g. Štampano je u drvorezu, kako bi došlo do uklapanja
u matrice teksta. Prvo štampano izdanje Ptolemejevog „ Geografskog
priru čn ika” , zajedno sa kartama umnoženim sa bakarnih ploča,
pojavilo se 1477. g. u Bolonji. Pored novih karata, štampane su
dugo i druge srednjovekovne karte sveta u pojedinim delima. Kra-
jem X V v. razvila se i trgovina kartama, a prvim poznatim trgov-
cem u velikom obimu smatra se Frančesko Roseli (1445— 1513) u
Firenci. Ove prve štampane karte poznate su pod nazivom „ in ku-
nabu le” , kako su nazivane i knjige koje su štampane u X V v.
14.5. Kartografija novog veka
Događaj koji je neposredno doveo do napretka kartografije u po-
četnim stolećima novog veka bila su velika geografska otkrića u
drugoj polovini X V i početkom X V I v. Ovim otkrićima se proširio
domen kartografije na celu Zemlju, a stvaranje velikih državnih
zajednica i nagao razvoj trgovine znatno su povećali potražnju ka-
rata, te se na obalama Sredozemnog mora, u Portugaliji, a potom i
u Nizozemskoj, stvara ceo niz kartografskih radionica u kojima se
izrađuju navigacione pomorske karte, karte sveta i regionalne kar-
te koje se izdaju i u posebnim zbirkama — atlasima — , kao i ve-
like zidne karte.
14.5.1. K arto g ra fija velikih geografskih otkrića
Poznato je da su članovi otkrivačkih ekspedicija ne samo bili vešti
u upotrebi karte, već su je i sami radili. Međutim, malo je toga
ostalo sačuvano. Tako su u Portugaliji već sredinom X V v. obuča-
vani članovi ekspedicija oko Afrike i u izradi karata. Kao organi-
zator ekspedicija i njihove pripreme upravo se istakao Henrik Mo-
replovac (1394— 1460) koji je 1438. g. predložio najprostiju projek-
ciju, prostu cilindričnu. Pojedine etape portugalskih nadiranja pre-
ma jugu Afrike odražavaju se uglavnom na italijanskim kartama.
One su rađene na osnovu portugalskih izvora, a autori su većinom
Mlečani. Od portugalskih moreplovaca i kartografa, Ped.ro Reinel
je radio ne samo karte novih predela (karta zapadne afričke obale
oko 1485. g^p k arta severn og Atlantika~oko- 1505. gr)-već-je. i osnovao
Radošević Niko Id
specijalnu kartografsku školu. Najranija datirana karta portugal-
skih ekspedicija je tzv. „K an tin o
karta sv eta” iz 1502. g Čla-
novi ekspedicija na zapad takođe su radili karte. Sam Kolumbo
je bio kartograf, ali je od njegovih radova ostala samo jedna skica
severozapadne obale ostrva Haiti. Sačuvane su još dve karte sa ovih
putovanja: jedna je svojevremeno bila najčuvenija karta sveta iz
1500. g. Nju je izradio Ju a n de la Koza učesnik u ekspedicijama
Kolumba, Vespučija i Kabota; druga je karta sveta turskog admi-
rala i hidrografa Piri Re’isa iz 1513. g. izrađena prema podacima
oduzetim od jednog zarobljenika iz Kolumbove pratnje.
Naziv novog kontinenta „ A m erika” dao je alzaški kartograf M ar-
tin Valdzem iler već na svojoj karti sveta iz 1507. g. Novu koncep-
ciju sveta,, kao rezultat velikih geografskih otkrića, prikazao je na
karti sveta iz 1529. g. Portugalac Diego Ribero „ kralje vski karto-
g ra f” u španskoj službi.
Kad su Evropljani počeli da naseljavaju, odnosno, da iskorišća-
vaju novootkrivene teritorije počinje i rad na kartografskom pred-
stavljanju naseljavanih delova. To je bilo pod kontrolom kolonijal-
nih vlasti (špan ska „Č a sa de la Contratacion” , 1503) ili velikih kom-
panija (Zđ'pudrtmndijske ^kompanije, holand., franc.) koje su imale
trgovinu u svojim rukama. Podaci su donošeni u Evropu, gde su
izrađivane karte, od kojih su mnoge ostale nepristupačne javnosti.
14.5.2. Procvat k arto grafije и X V I i X V II veku
Napredak do kojeg je došlo u kartografiji u ovom periodu ne ogle-
da se samo u broju sastavljenih i izdatih karata, već i u načinu
konstruisanja, u sadržaju i njihovom oformljavanju. Mesto ranijih
portolana za plovljenje blizu obala rade se pomorske navigacione
karte za plovljenje na otvorenom okeanu, mesto karata ekumene
prave se karte cele Zemlje. Na njih se nanosi mreža meridijana i
paralela u određenoj projekciji, te se pored ranije poznatih iz Sta-
rog veka, pojavljuje i ceo niz novih (J. Verner, P. A pijan, G. Loric,
G. Merkator, G. P ostel, i dr.), daje se i razmernik u miljama, a na
pomorskirh i skala odstupanja magnetske igle (P. Reimel). U nekim
zemljama počinju da se prikupljaju podaci za izradu karata sni-
manjem na zemljištu (F. A pijan u Bavarsk oj, H. Sekston u engle -
skoj i Velsu) te se sadržaj karata, pored opisnih podataka kao iz-
vora, daje i na osnovu ovakvih snimanja koja su bez geodetske
osnove i izvođena su najprostijim priborima i odoka. Mesto ranijih
 Pregled razvitka kartografije u švetu
mitoloških elemenata, slobodne prostore ispunjavaju crteži ljudi
raznih rasa, životinja, riba, ptica, drveta i trava; pomorski saobra-
ćaj karakterišu crteži brodova, a države se označavaju grbovima i
zastavama. Posebna se pažnja poklanja ispisivanju naziva. Naslov
karte se daje u specijalno stilizovanom ornamentu . kartu š” ) i
ukrasnim slovima. Sve to daje sasvim drugi izgled karti. Izrada
regionalnih karata postaje sve obimnija, a rade se i posebne ratne
karte (hrišćanskih ratov a protiv Turaka). Posebno obeležje ovog
perioda jesu velike zbirke karata, atlasi, čiji je obim dostigao i više
od 10 svezaka (Blau ov, npr.). Sem atlasa, zbirke karata su izlazile i
u velikim' tekstualnim delima ,,ко smo graf i jam a” (P. Apijan, S. Min-
ster, A. Teve i dr.), kao udžbenicima iz geografije, istorije i prirod-
nih nauka.
U prvoj-polovini X VI v. kartografska đeiatnost je najproduktiv-
nija u Italiji, Portugaliji i Španiji, ali italijanska još zauzima prvo
mesto. U posebnim radionicama razvila se prava industrija karata,
naročito u Mlecima, gde je bilo nekoliko radionica (Đ. A. V avaso re,
M. Pagano, D. Berteli, Đ. F. Kamočo, P. Forlani). Najpoznatiji ita-
lijanski kartograf tog vremena je bio Jakopo G astald i (1500— 1565)
kosmograf Mletačke Republike. On se bavio samo sastavljanjem
karata, a ne i izdavanjem i prodajom. Njegove mnogobrojne karte,
kojih ima gotovo stotinu, izdavane su po nekoliko puta. Pored karte
sveta (1546) i nekoliko regionalnih karata italijanskih zemalja, iz-
radio je i preko 30 „m odern ih karata” za mletačko izdanje Ptole-
mejevog „G eografskog priručn ika” (1561), zatim kartu jugoistočne
Evrope (1546), Turske (1555), Italije (1561), Poljske (1562) i dr. On
je izradio i originale za dve velike fresko-karte (1549. i 1553) na
zidu duždove palate. Njegov se uticaj osećao i van Italije. Iz ovog
perioda jeA čuvena zbirka karata keje-j€ sakupio-i Tzd^o graver i
izdavač u Rimu Antoan di Perak L afreri (1512— 1577), poznata kao
„h afrerijev atlas” . Danas je poznato više od pedeset ovih zbirki.
One se međusobno razlikuju kako po broju karata (do 160), tako i
po sadržaju i autorima, prema tome kako je želeo kupac, ali je na-
slovna strana bila ista: slika gorostasa Atlasa koji drži Zemlju na
svojim plećima i tekst „G eo grafia, tavole moderne . . .” . U samom
naslovu zbirke naglašava se da su karte raznih autora i da je zbirka
sastavljena po Ptolemejevom propisu. Najveći italijanski kartograf
iz X VII v. je M arko Vincenco Koron eli (1650— 1718), kosmograf
Mletačke Republike, osnivač geografskog društva „A rgon au ti” ;
autor niza nebeskih i zemaljskih globusa i zbirke „A tlante Veneto” .
66^ Radošević Nikola
U drugoj polovini X VI v. vodstvo u kartografskoj delatnosti pre-
uzima Nizozemska koja se tada sastojala od Severne Francuske,
Belgije i Holandije. Ističu se Avram Ortelijus (1527— 1598) i Ge-
rard Merkator Rupelmondanus (1512— 1594). A vram O rteliju s je
poznat po svojoj karti sveta iz 1564. g. na 8 listova, a naročito po
zbirci karata (53 lista) koju je izdao 1570. g: pod nazivom „T he at-
rum orbis Terrarum ” . Na poleđini u njegovoj zbirci, svaka karta
ima naštampan tekstualni deo u kojem se daju: opis zemlje i njenih
stanovnika. U predgovoru svom delu Ortelijus daje spisak autora
karata koji su njemu bili poznati (91 ime), odatle se vidi i koje su
karte tada upotrebljavane u Evropi i nalazile se u prodaji. Na kraju
zbirke je dat azbučni registar geografskih naziva. Kasnijim izda-
njima autor je dodavao i istorijske karte tako da je u posmrtnom
izdanju iz 1603. g. bilo već 38 takvih karata. Dok je Lafreri bio
skupljač karata koje je bez ikakve prerade stavljao u svoju zbirku,
ne svodećflhrntmar©piti-format zbirke, Ortelijus je skupljene karte
svodio na jedinstven format, pri čemu je pojedine karte morao da
prerađuje, a u tome i jeste njegov značaj. On je i osnivač istorijske
kartografije. Sem toga, Ortelijus je i sam sastavljao karte. Poznata
njegova karta sveta iz 1564. g. bila je prva u zbirci.
G erard M erkator, posle završenih studija, bavio se crtanjem i
graviranjem karata, izradom instrumenata, pa i premerom. Najpre
radi u Belgiji, a potom u Nemačkoj, u Duizburgu. Prvi samostalni
rad mu je bila karta Palestine 1537. g. potom karta sveta 1538. g.
pa globus 1541. g. Ali slavu kartografa je stekao kartom Evrope
koju je izdao 1554. g. Veliku kartu sveta izrađenu u poznatoj nje-
govoj projekciji izdaje 1569. g. 1578. g. izdaje Ptolemejev „G e o g ra f-
ski priručn ik” . U tom delu je doveo karte koje su tokom vremena
preinačavane u prvobitno stanje. Ali najznačajnije njegovo delo je
Atlas, čiji je prvi deo izišao 1585. g. a drugi 1589. Njegov sin Rumold
je 1595. g.__izdao u jednom tomu sve što je njegov otac završio:
51 karm iz 1585, 22 karte iz 1589. i još neizdatih 29 karata. On je sam
izradio i dodao ovima kartu polulopti (si. 14.12) i opšte karte kon-
tinenata koje su završene još za života Merkatorovog. Tako se
1595. g. pojavio Atlas u obliku kakav je zamislio Merkator. On je
sadržao raspravu о stvaranju sveta i 107 karata sa geografskim opi-
sima i biografiju G. Merkatora. Merkator je uveo termin „a tla s” .
Njegove karte su otvorile novu stranicu u istoriji kartografije.
Karta Evrope 1554. i karta sveta 1569. predstavljaju siže kartograf-
skog znanja onog vremena. Njegova projekcija je dobila prvostepen
značaj u navigaciji, a njegov atlas predstavlja sistematsku zbirku
 Pregled razvitka kartografije u svetu Radošević Nikola

u kojoj su sve karte iznova izrađene, na osnovu najboljih karata do

kojih je Merkator mogao doći i na osnovu podataka geografske lite-
rature i opisa novijih putovanja. Tako se njegov atlas može sma-
trati upravo prvim obrascem današnjih geografskih atlasa.

U X V I v. izrađuju se u Nizozemskoj i pomorske karte, a 1584/85.

Lu kas Ja n s V agener izdaje i prvi štampani atlas pomorskih navi-
gacionih karata „ Der Spieghel der Zeew aerdt” u dve knjige koji je
doživeo više izdanja i na nekoliko jezika. Pored generalne karte
zapadne Evrope, sadržao je 22 karte obale od Holandije do Spanije
i 21 kartu obala Severnog i Baltičkog mora.
U Х У Ц л к , nizozemska kartografija još zadržava prvo mesto, ah
se ceniar iz An versa premešta u Amsterdam. Atlas je sada postao
opšti oblik kartografske proizvodnje. I dalje se Orteliusove (P latijn
u A n versu) i Merkatorove (Hondius u Am sterdam u) ploče koriste za
nova izdanja. Međutim, sada se pojavljuju i drugi izdavači koji rade
i izdaju karte i atlase. Tako je izdavačka kuća Blau (osni-
vač V iljem Jan son Blau, 1571 — 1638, kartograf Istočnoindijske
kom panije) objavila 1635. g. atlas „Theatrum orbis terraru m sive
Atlas novu s” u dve sveske. On je 1664/65. izišao u znatno većem
obimu (12 svezaka, od kojih je jed na sadržala pomorske karte) i sa
promenjenim naslovom „G eograp hia B laviana” . Po narudžbini
rađeni su i veći atlasti (za princa Eugena S avojsk og od 46 svezaka).
Izdavačka kuća Fišer (osnivač K laes Jan s Fišer, 1587 — 1637) radila
je i izdavala najpre zidne karte, a od 35— 40 takvih karata pravljeni
su veliki atlasi — „su peratlasi” formata 2 m. Fišer je kasnije radio
i atlase koji su bili veoma rasprostranjeni i doživeli su veliki broj
izdanja. Izdavačka kuća de Vit (osnivač Frede rik de Vity-1616 — 1698)
izrađivala je kopnene i pomorske karte i niz atlasa. Bilo je izdavača
koji su radili i izdavali specijalno pomorske karte i atlase. Među
njima se pred kraj veka pročuo naročito Johan es van K eulen . Sv a
ova delatnost nije dovela do daljeg progresa. Polagalo se više na
spoljašnju formu i gomilanje sadržaja nego na suštinu i proveru
podataka.

U francuskoj kartografiji se još početkom X V I v. zadržava sred-

njovekovni manir. Najznačajniji kartograf iz prve polovine ovog
veka je Orons Fine (1494— 1555) koji se bavio i snimanjem i izradom
«V! instrumenata, a pored karte Francuske (1538), radio je i karte sve-
SI. 14.12. M erkatorova karta sveta iz 1587. god. ta. U delu „U esphere du monde” (1551) izložio je metodiku i tehni-
ku izrade karata. Sredinom X V I v. centar kartografske delatnosti
je bio u Dijepu u Normandiji. Tu su rađene vrlo dekorativne kar-
 Pregled razvitka kartografije u svetu
te u stilu portolana. Pred kraj XVI v. se oseća flamanski uticaj.
U drugoj polovini XVII v. francuska kartografija polazi svojim pu-
tem. Za njen dalji razvoj značajan je rad Nikole San sona (1600—
1667) i njegovih sledbenika. Sanson se orijentisao prevenstveno na
izradu pojedinačnih karata, ali je radio i atlase Francuske („ Theatre
de F ran ce” 1650), i sveta („ Cartes gen erales de toutes les parties du
Monde” 1558, 82 karte velikog form ata). On je najveći francuski
kartograf X V II v. Naučni je je prilazio sastavljanju karata nego
flamanski kartografi, nije išao za lepotom i kvantitetom proizvoda,
već je obraćao pažnju na kvalitet informacija. Njegove su karte sa
probranijim sadržajem i sa manje dekorativnih elemenata. Zet San-
sonov P je r di Val (1619— 1683) je, pored atlasa (džepni za pu tnike
1662; isto rijski 1665; Francuske 1677; za sveštenike 1680; atlas ve-
likih karata 1688/89), radio i istorijske i vojne karte. Aleksis Hubert
SI. 14.13. K arta sveta Ž. D. K asin ija iz 1682. god.
Radošević Nikola
Žajo (1632— 1712) poznat je po atlasima velikog formata („A tlas
nou veau ” 1689; „ L ’Neptun F ran cois” 1693, n ajzn ačajn ije delo ovog
doba). Žan Dominik K asin i (1625— 1712), direktor Pariške opserva-
torije, autor je poznate karte sveta „ Planisphere T errestre ” (1682)
na plafonu opservatorije (si. 14.13.), a sarađivao je i sa Zajoom na
atlasu.
U Engleskoj j ačanje države i širenje kolonijalne vlastLdaje širi
zamah i kartografiji u drugoj polovini XVI v. Ona je u to vreme pod
uticajem nizozemske kartografije, a karte su estetski nedoteranije
i pretrpanije sadržajem. Pionirska uloga u engleskoj kartografiji pri-
pada H ristoforu Sekston u (1542— 1608). On je prvi detaljno snimio
Englesku i Vels 1570— 1579 i sastavio kartu u razmeru 1:237 600
na 34 lista. Delo Edvarda R ajta (1558— 1615) je~karta sveta iz 1599. g.
u Merkatorovoj projekciji koja sadrži podatke najnovijih otkrića i
spada u najbolje karte svoga vremena. U spisu „C ertain errors in
N avigation ” obrađuje i pitanje metodike izrade pomorskih karata.
Sem Sekstona, snimanjem se bavio i Džon Norden (1548— 1626).
On je na osnovu premera zemljišnih parcela radio karte grofovija,
na kojima daje razmernik i ključ uslovnih znakova. Sekstonovi i
Nordenovi podaci služili su kao osnovni izvor sve do sredine X VIII v.
na njima baziraju i karte grofovija Džona Spid a (1552— 1629) koje
je objavio pod naslovom „The Theatre of the Empire of G reat Bri-
taine” 1611 /12.-n-obliku atla sa T о je delo doživelo veliki-uspeh, a
karte iz njega su kopirali razni izdavači sve do sredine X VIII v.
Kao prvi deo ovog atlasa kasnije (1627) izišao je atlas sveta „А
Prospect of the most fam eo us P arts of the World” . Karte tkanjem
u tepihu („goblen karte” ) radio je V iljem Šeldon (t 1570). Džon
Odžilbi (1600— 1676) je autor specijalnog atlasa putnih karata „ B ri-
tannia” (1670), datih u razmeru i po pojasevima. Interesantan je
„k artu š” iz koga se vidi kako je izvođen premer. U drugoj polovini
XVII v. u Engleskoj se preduzimaju obimne mere da se obezbedi
sigurnost plovljenja: osniva se Grinička opservatorija (1675), pro-
učavaju se magnetske deklinacije, vetrovi, morske mene itd. Na
osnovu tih ispitivanja Edmond H alej (1654— 1742) sastavio je kartu
magnetskih deldinacija (1683) i kartu vetrova (1686); time je udario
temelje iskorišćavanju karata kao sredstva za izučavanje zakonito-
sti rasporeda prirodnih pojava.
U nemačkmr’z.ernbj ama je-kmdografska delatnost počela- da se raz-
vija takođe početkom X VI v. Međutim, interes za izradu karata je
kasnije oslabio, naročito u XVII v. jer su nizozemske karte na ne-

Pregled razvitka kartografije u svetu
mačkom tržištu mogle da se dobiju u velikim količinama i po po-
voljnijoj ceni. Martin Valdzemiler, sem već pomenute karte sveta.
(„U n iv ersalis Cosm ographia” 1507) i „modernih k ara ta” za Ptole-
mejevo delo (1513), izradio je i drugu kartu sveta („C arta Marina
Navigato ria ” , 1516), kao i kartu Evrope (1511). On je radio van Ne-
mačke, u St. Dijeu u Loreni. Inače, u ovom periodu su postojala
tri kartografska centra: u Nirnbergu, Kelnu i Beču. U Nirnbergu je
Jo han es Sener radio globuse (1525— 1533) i opise uz njih koji su
predstavljali prave geografske rasprave. Karta Bavarske Filipa Api-
jana izdata je 1568. u sitnijem razmeru i u vidu atlas? Tu je
1640/88. M ateu s M erian publikovao sistematsku zbirku4 planova i
panorama gradova. U Kelnu su rađene uglavnom zidne karte ( K a s -
par Vopel: velika karta sveta, 1545 i velika karta Evrope 1555) i
atlasi (Johan es M etelus: atlasi Evrope, Afrike, Azije, Amerike 1600,
sa propratn im tekstovim a; M ateas K vad: atlas „Еигорае Descriptio
1592, kasnije, 1608. dopunjen i pod naslovom „F ascicu lu s G eogra-
phicus” ). Atlas gradova „C ivitate s Orbis T errarum ” u 6 svezaka
(1572/1618) je delo Georga Braun a. U Beču je rad bio usmeren na
sastavljanje regionalnih karata. Najčuveniji kartograf Volfgang
Laziu s (1514— 1565) izradio je veliku kartu Mađarske (1556, 10 li-
stova) kartu Austrije (1556, 4 lista), kartu pohoda protiv Turaka
(1556), kartu šmalkalderskog rata (1556/58), kartu Grčke (1558,
4 lista) kao i zbirku karata Austrije na 12 listova (Typi chorogra-
phici A ustria e” , 1561). Krajem X V II v. najznačajniji nemački kar-
tograf je Joh an Baptist Homan (1663— 1724). On je 1692. g. osno-
vao u Nirnbergu izdavačku kuću koja je okupljala i teoretičare.
Razvoj kartografije u Rusiji počinje obrazovanjem centralizova-
ne nacionalne države krajem X V v. („M oskovska država” ). Tamo se
već početkom X V I v. prikupljaju podaci na zemljištu, na osnovu ko-
jih su izrađivane karte pojedinih administrativnih jedinica („u jez-
da”) i cele države („gosu darstv a” ). Podaci snimanja na zemljištu
prikupljani su u Vojnoj upravi („R azrjad n i prikaz” ) i tu su karte
sastavljane i iscrtavane. Strane karte su prikupljane u Upravi za
spoljne poslove („P osolski prikaz” ). Karte su služile za administra-
tivne, vojne i diplomatske potrebe. One su bile rukopisne, rađene
samo za određene potrebe, tako da je Rusija bila poznata na Zapadu
jedino iz karata koje su na osnovu ruskih podataka sastavljali strani
kartografi (k arta Ljackog-V ida iz 1542, karta Sigism u nda Herber-
štajn na iz 1549, karte u Ortelijusovom atlasu iz 1570. д. u Jod eo-
vom atlasu iz 1578. g. itd). Najznačajnija ruska karta iz ovog peri-
oda о kojoj ima više podataka je „V elik a karta” („BoVšoj Čertež
Rađošević Nikola
vsem u M oskovskomu g osud arstvu ” ). To je bila detaljna karta Mos-
kovske države i izrađena je oko 1600. g. u Razrjadnom prikazu, a
1627. g. je.^obnovljena, te je iste godine dodat uz nju i geografski
opis „ KvJiga Bol’šcmu C ertežu” . Do danas se upravo sačuvao ovaj
opis. Početkom XVII v. u Holandiji se već izrađuju karte Rusije
na osnovu ove karte (Geric Hesel 1613/14, Isak M asa 1633). Koloni-
zovanjem Sibira, početkom X VII v., prema uputstvima ,,Sib irsk og
prik aza” , odmah je počelo i prikupljanje podataka (skice i opisi),
na osnovu kojih je stolnik* i vojvoda P jotr I. Godunov (Ti670) sa-
stavio u Tobolsku već 1667. g. šematsku kartu celog Sibira (,,Č ertež
Sibirskie Zem li” ) koja je imala veliki politički značaj. Ali, za upra-
vljanje velikim prostranstvima Sibira, na osnovu vladinog dekreta
poznati geograf i kartograf Sernjon U. Remezov (1662— 1716) je
sastavio novu detaljniju kartu Sibira („Č ertež v sej S ib iri” , 1698) u
Sibirskom prikazu u Moskvi, gde su bili prikupljeni svi izvori, a
odmah zatim je u Tobolsku izradio i atlas Sibira („Č e rte žn aja kniga
Sibiri” 1701) koji je, pored opšte karte Sibira, imao i 22 karte ujez-
da. Ovo je prvi ruski atlas. Za rusku kartografiju je karakteristično
već od početka što je bila u rukama državne uprave i-što se kori-
stila grafičkim i opisnim „terenskim izvorim a” , kao i što ruske kar-
te nisu bile predmet trgovine.
14.5.3 K arto g ra fija X V III — X X veka
Znatan napredak nauke u XV II i XVIII v. doprinosi i daljem raz-
voju kartografije. U tom pogledu je upravo karakterističan X VIII v.
Kartografija je postala predmet delatnosti akademija nauka (P a-
riška 1666, Berlinsk a 1700, P etro gradska 1724). Radovi francuske
Akademije su posebno značajni; u okviru njene delatnosti određuje
se oblik i dimenzije Zemlje, a najpoznatiji kartografi su njeni čla-
novi. Napredak tehnike omogućuje dobijanje znatno većeg broja
podataka kbji~su-sada-4--ta-enijk-Kritički duh koji se razvitrkod fran-
cuskih kartografa već na samom početku XVIII v. i prvi sistemat-
ski premeri celih država, doveli su do pravog preokreta, reforme,
u kartografiji. Francuska kartografija od samog početka XVIII v.
zauzima prvo mesto.
* Niži dvorski službenik u Rusiji X I I — X V II I v.
 Pre g l ed ra zvitk a k arto grafije
14.5.3.1. Kritički duh u kartografiji
Dok su holandski kartografi bili trgovci čiji je osnovni motiv bio
dobit, francuski kartografi su bili naučnici kojima je bilo mnogo
više stalo do naučnog renomea nego i do čega drugog. Duh razuma
odrazio se na francuskim kartama već krajem XVII v. U tom po-
gledu karakteristična je karta sveta 2. D. Kasnija iz 1682. (si. 14.13).
Najznačajniji predstavnici francuske kartografije koji su upravo u
nju uneli kritički duh bili su Gijom Delil i 2an Baptist Burginjon
Danvil. Gijom Delil (1675— 1726) je bio Kasinijev đak i najznačaj-
niji kartograf na početku XVIII v. Pročuo se najpre radom „ Recueil
d’observations” (1693), a potom kartama od kojih je izradio preko
stotinu, a naročito kartama sveta (1700), Francuske (1709) i Evrope
(1724). Njegove su karte uvršćavane u razne atlase, a posle smrti je
publikovan u Amsterdamu (1730) i Mlecima (1740/50) i atlas („A tlas
nou veau” i_ „A ilan te novissim o” ) koji—je- on sastavio-, -Svojim kar-
tama Delil je počeo da uvodi red u kartografiju, on je iz karata iz-
bacio sve pogrešne podatke koji su se godinama u njih uvlačili bez
ikakvih proveravanja. Dalje je na osnovu astronomskih podataka
sveo Sredozemno more na prave dimenzije. Žan Baptist Bu rginjon
Danvil (1697— 1782) takođe je bio veliki kritički kartograf. Autor
je preko 200 karata, od kojih 78 sa propratnim tekstovima u ko-
jima se tretiraju pitanja antičke i moderne geografije. Na osnovu
podataka koje su doneli jezuitski misionari, sastavio je atlas Kine
„ Nouvel A tlas de la Chine, de la T artarie Chinoise” (1735), zatim
od njega imamo jedan istorijski atlas („A tlas antiquus m ajor” 1768),
a pred smrt je od svojih sopstvenih karata sastavio i atlas sveta
(„A tlas G eneral” 1780). Njegove se karte odlikuju lepotom. tač-
nošću i probranim sadržajem. Tek iz njih je bilo jasno koliko je tada
bila malo poznata unutrašnjost Afrike, Azije i Amerike. Zil i Did je
Rober de Vugondi su poznati po atlasu („A tlas u niverselle” 1757),
koji je kao—najbolji svog vremena koriscen u ćelom svetu. Karak-
terističan je predgovor u kome je izložena istorija geografije. 2. N.
Belin (1703— 1772) je čuven po atlasu pomorskih karata („ Hydro -
graphie Frangai.se” 1751) koji predstavlja najveću zbirku ovih ka-
rata uopšte.
London je posle Pariza u XVIII v. drugi po značaju kartografski
centar. Mnogi kartografi iz Amsterdama su krajem XVII v. prešli
tamo, među njima i Herman Mol (1680) koji spada u najplodnije
kartografe. Objavio je ceo niz atlasa, pojedinačnih karata i globu-
sa; na njegovim je kartama, pored grafičkog sadržaja, karakteristič-
и s v e tu Rađo§£tnć Nikola
no obilje tekstualnih podataka kojima je ispunjavao slobodan pro-
stor. U drugoj polovini XVIII v. engleska kartografija doživljava
najveći uspon; tada je u Londonu radio ceo niz poznatih kartografa
(Tom as Džeferis, Džon Keri, Aron E rousm it i dr.). Pred kraj veka
osnovane su i tri velike ustanove („O rdonance Su rve y” 1791; „H y -
drographic O ffice” 1795; „S u rvey of In dia” 1800) za premer i iz-
radu topografskih karata.
U Nemačkoj je u XV III v. glavni proizvođač karata J. B. H oman
u Nirnbergu. Uskoro je (1707) Homanov učenik M atijas Softer
(1678— 1757) osnovao poznatu kartografsku kuću u Augžburgu koja
se više bavila publiko van j em karata drugih izdavača nego svojih
sopstvenih. Sopstveni stil u kartografiji je negovala, pred kraj veka
osnovana, kartografska kuća (1785) Ju stu s P ertes u Goti. Za ne-
mačke karte je karakteristično to što su znatno bogatije detaljima,
što ih jс činilo prelrpanim. Kao rezultat raznih snimanja pred kraj
XV III v. J. G. A. Jeger je sastavio atlas nemačkih zemalja („G ran d
Atlas d’Allem agn e” 1789).
Italijanska kartografija je u XVIII v. bila pod pokroviteljstvom
pojedinih upravljača. Karakteristična je težnja za monumentalnoš-
ću, pa se rade karte vrlo velikih dimenzija. Najznačajniji kartograf
je bio G. A. Rici-Zanoni (1734— 1814) rodom iz Dalmacije, koji se,
posle boravka i rada u raznim zemljama (P oljsk oj, Nemačkoj, E n -
gleskoj, Francuskoj), nastanio u Napulju; radio je detaljne karte,
sa vrlo marljivo obrađenim konturama i dekorativne. U Papskoj
državi je radio Dubrovčanin Ruđer Bošković (1711— 1787).
U Rusiji, Petar Veliki (1672— 1725) poklanja posebnu brigu kar-
tografiji, radi čega je i osnovao u Moskvi (1705) štampariju, zatim
Geodetsko odeljenje Pomorske akademije u Petrogradu (1716), a
1720. g. senaUie objavio i plansko snimanje za koje smizdate po-
sebne instrukcije (1720, 1723); dovedeni su i strani stručnjaci (gra-
ver H adrijanus Sonebek, astron om i kartograf Zozef N ikola Delil).
Snimanjem je rukovodio Ivan K. Kirilov (1689— 1737) poznati ge-
ograf i kartograf; on je ujedno počeo da radi atlas ruske države.
Prvi deo ovog atlasa („A tlas v serossijsko j im perii” 1734), koji bi po
zamisli Kirilova imao 3 dela od po 120 listova, izdat, je za života
autorovog, a ostala 2 nisu ni sastavljena. Snimanjem je dalje do
prekida (1740) rukovodio Vasilij N. Tatiščev (1686— 1750) istoričar,
geograf i kartograf. Najznačajnije kartografsko delo u XVIII v. je
atlas ruske države („A tlas R o ssijsk ij” 1745) Akademije nauka. Rad
na njemu je počeo već 1726. g. pod rukovodstvom Ž. N. Delila, ali
 Pregled razvitka kartografije u svetu
je sporo išao, sve dok nije osnovano Geografsko odeljenje Akade-
mije (1739), kada je pod rukovodstvom L. Ojlera (1702— 1783) a
potom Gejnziu sa, posao okončan. Sem generalne karte Rusije, atlas
je sadržao 13 karata njenog evropskog i 6 azijskog dela kao i spisak
koordinata—sa 62 tačke od kojih je 17 astronomskih. Tim atlasom
se, po rečima samog Ojlera, ruska geografija izdigla iznad nemač-
ke. Kasnije je pod rukovodstvom М. V. Lomonosov a (1711— 1765)
izišlo i ispravljeno izdanje, a izdavan je i na latinskom, francuskom
i nemačkom jeziku. Pred kraj veka, kartografske poslove je obav-
ljalo i Kartografsko odeljenje Kabineta carevog (osnovano 1786);
ono je izdavalo atlase Rusije (1792, 1800), školske atlase i pojedinač-
ne karte. Katastarski premer je počeo 1765. g.
Kartografija u Severnoj Americi je pratila osnivanje engleskih
kolonija na obalama Atlantskog okeana; u unutrašnjosti prema Ste-
novitim planinama išli su francuski i engleski istraživači. Karte su
sve do sredine X V II v. sastavljane i izdavane u Evropi. Iz tog peri-
oda ostala je u rukopisu karta obalskog regiona od Floride do Ce-
sepik zaliva koju je izradio Džon V ajt 1578. g. Na njoj su konture
ovog dela obale već prilično autentično predstavljene. Dalje, od in-
teresa su Jcarte koje su početkom XV II v. sastavljene na osnovu
snimanja kapetana Džona Sm ita („V irgin ia” 1612; „ New E nglan d”
1616) pomoću busole. Verovatno da se kolonijalna kartografija tada
tek počinje razvijati: upravo prvom kartom koja je sastavljena i
izdata u Americi, smatra se karta Džona F ostera („New E n gland”
1677), prvog štampara u Bostonu. Kolonijalna kartografija dostiže
najviši stepen razvoja sredinom XV III v. Najznačajnija karta iz tog
vremena je delo L u isa E vansa („The Middle British Colonies” 1755);
nju je gravirao tada najpoznatiji graver Džems Turner koji je i
sam autor jedne karte („N ova S cotia” 1759) kao dodatka ovoj. Štam-
pana je na presi Bendžamina Franklina koji je i autor poznate
karte Golfske struje. Istovremeno je u Londonu izišla karta Džona
Mičela („B ritish and French Dominions in North A m erica” 1755)
koja je korišćena i za omeđavanje republika prema odlukama Pa-
riškog mira 1783. g. Evansova i Mičelova karta doživele su veliki
broj izdanja. Pojedine zemlje su snimane već od početka XV III ve-
ka, ali je intenzivno snimanje počelo pedesetih godina, u nadležno-
sti engleske vojske i mornarice. U njemu je učestvovao i sam Va-
šington. Snimanje je bilo bez geodetske osnove i običnim priborom.
Rezultati snimanja su služili kasnije kao izvori za sastavljanje ame-
ričkih karata, a većina vojnih snimatelja (Tomas Hačins, Simeon
Djuit, Džon Hil i dr.) postali su ugledne ličnosti američke kartogra-
g72 Radošević Nikola
fije Upoređo sa oslobođenjem (1783) počinje i emancipovanje ame-
ričke kartografije od evropskog uticaja.
14.5.3.2. Prvi nacionalni prem eri na geodetsko j osnovi
Dok su do sredine XVIII v. glavni izvori za sastavljanje karata do-
bij ani na osnovu snimanja koja su međusobno povezivana pomoću
malog broja astronomski određenih tačaka, a za mnoge delove su
korišćeni najprostiji crteži i opisni podaci, u drugoj polovini XVIII v.
u Francuskoj јеГ izveden sistematski premer („D escription дё от ё-
trique de la F ra n c e” ) cele zemlje na osnovu tačaka gradusnih la-
naca i triangulacije, određenih na celoj teritoriji (18 osnovica preko
2000 trouglova, 340 tačaka I reda), a uz dodatak astronomskih du-
žina i širina gradova, i originali tog premera su postali glavni izvor
za sastavljanje karata. Ovaj posao je obavila komisija Akademije
nauka kojoj je na čelu bio poznati astronom Cezar Fran soa K asin i
de Tiri (1714— 1784). Već njegov otac Žak Kasini (1677— 1756) je u
vezi sa ovim premerom 1733. g. preduzeo potrebna geodetska me-
renja, ali ih nije završio (luk m eridijan a i luk parale le), pa je posao
nastavio Cezar. Za tu priliku on konstruiše i pogodnu projekciju
(poprečnu cilindričnu): valjak dodiruje Zemlju po pariškom meri-
dijanu, i položaji tačaka se izražavaju pomoću pravouglih koordi-
nata sa kupolom Pariške opservatorije kao koordinatnim početkom.
Za razmer je usvojio da 1" (2,256 mm) na karti predstavlja 100°
(194,904 mpia'"zemljištu-(Fr86400). Premer je počeo 1746. i završen
1789. Pošto je Cezar Kasini umro pre završetka, radove je preuzeo
njegov sin Žak Dominik Kasini (1747— 1845). Međutim, 1793. g.
oni su prešli u nadležnost vojne kartografske ustanove „D epot de
la guerre” . Prvi list karte („C arte Gčom čtrigue de la F ran c e” ) je
izdat 1750, (si. 14.14) a poslednji 1815. Svega je bilo 184 lista. Reljef
je predstavljen šrafama koje su razlikovale samo strme i blage na-
gibe. Na terenu se radilo pomoću geodetskog stola, sa nanesenim
trigonometrijskim tačkama na planšeti po pravouglim koordinatama
i u razmeru, i gledače i busole. Izrada karte Francuske na osnova-
ma koje je postavio Kasini bio je veličanstven poduhvat koji je, sa
radovima Delila, Danvila i drugih francuskih kartografa, doveo do
preokreta u kartografiji. Ovo je početak moderne kartografije koja
se odonda razvija na novim principima; njen osnovni metod rada
postaje generalisanje.
 Radošević Nikola
674

Topografski premer Francuske postao je obrazac za radove u dri •

gim zemljama. U tom pogledu najdoslednije su Kasinijevi principi
već u X VIII v. primenjeni u austrijskoj Nizozemskoj (Belgiji). Tamo
je pod rukovodstvom Ferarija 1770— 1777 obavljen premer u raz-
meru 1:11 520 na 275 planšeta kao terenskih originala, uz koje su
na samom zemljištu sačinjeni i topografski opisi. Karta je, kao i
francuska^-sastavliena u Kasinijevoj projekciji i u razmeru 1:86 400
i izdata je na 25 listova 1777. g. Premer u Francuskoj je bio stimul
za slične radove i u drugim zemljama: austrijskoj carevini, Spani
ji, Engleskoj, pojedinim zemljama Italije, Nemačke itd.

U austrijskoj carevini je premer izvršen 1763— 1785 u razmeru

1:28 000 (1 palac = 400 klaftara = 1000 koraka). Kao geodetska os
nova poslužili su gradusni lanci duž bečkog i mađarskog meridija-
na na kojima je izveo merenja, počev od 1726. g. fratar J. Lisganig.
Detalj je sniman pomoću lakog geodetskog stočića metodom pre-
secanja i ocenom odoka, a reljef je predstavljen perspektivno. Kar-
te su izrađene po pojedinim zemljama: za austrijske nasledne zem-
lje u razmeru 1:86400, a za zemlje ugarske krune u razmeru
1 : 192 000, i samo za vojne potrebe.
Samo postavljanje karte na matematičke osnove pobudilo je da-
lji interes i za ispitivanja u oblasti kartografskih projekcija; tako
već Zozef- Nikola Delil,—za karte atlasa ruske Akademije nauka
(1745), primenjuje pravu konusnu ekvidistantnu projekciju sa dve
standardne paralele; Cezar Kasini (1746) konstruiše za kartu Fran-
cuske poprečnu cilindričnu ekvidistantnu projekciju; Rigobert Bon
je (1752) obradio pseudokonusnu ekvivalentnu projekciju koja je
kasnije korišćena za topografske karte (Francuska 1:80 000, Ru sija
1 :1 2 6 000); Johan Lambert je obradio 1772. konformnu konusnu
projekciju sa dve standardne paralele koja je takođe kasnije našla
primenu kod sastavljanja topografskih karata (vojne karte zapadne
zone u prvom svetskom ratu , francuske). U teoretskom smislu zna-
čajni su radovi Johana Lamberta (dao opštu teoriju konformnih
proje kcija 1794); teorijom ekvivalentnih i konformnih projekcija se
bavio takođe Leonard Ojler (1777), a teorijom kružnih konformnih
projekcija, kao i opštom teorijom predstavljanja jedne površine na
drugoj, bavio se Žozef Luj Lagranž (1779).

Sem toga, tada se mnogo radilo i na iznalaženju novih metoda za

predstavljanje reljefa na kartama, jer dotadanji metod perspektiv-
nog predstavljanja više nije zadovoljavao: tražio se način da se svi
elementi sadržaja karte predstave metodom ortogonalnog projekto-
 Pre g le d razvit ka k ar to gr a fij e
vanja na horizontalnu ravan. I oni se pronalaze. Tako je na karti
2. Šap-Doteriša (G eo grafsk a i m ineraloška karta puta od Bresta do
P ariza i od P ariz a do Tobolska u Sibiru, 1768), reljef predstavljen
šrafama pod pretpostavkom bočnog osvetljenja, a na karti pukov-
nika Bertijea (K arta kraljev sko g lovišta, 1773) takođe šrafama, ali
pod pretpostavkom vertikalnog osvetljenja. Istovremeno se radi i
na tome da se tom metodu daju naučni osnovi (Martnel, D eruvil,
Miler, Leman)', pa 1799. g. major Leman daje skalu i uz nju teo-
retsko obrazloženje, tako da odmah dolazi i do primene ovog meto-
da u kartografiji prve polovine X IX v. Istovremeno,, francuskoj
Akademiji nauka je 1771. g. predložen drugi metod predstavljanja
reljefa pomoću izohipsa (Difu rni i D ikarla, nezavisno jed an od d ru -
gog), a 1782. g. je izišla i rasprava u—kojoj je Dikarla „objasnio su-
štinu i dao teoretske osnove ovog metoda, te je 1799. g. objavljena i
karta Francuske inženjera geografa Dipen-Trijela na kojoj je po-
kušaj predstavljanja reljefa izohipsama. Do masovne primene ovog
metoda je došlo tek u drugoj polovini X I X v.
14.5.3.3. K a rto g ra fija X IX veka do 1870. god.
Osnovna karakteristika ovog veka jeste sastavljanje topografskih
karata raznih razmera na osnovu topografskog premera zasnovanog
na potpunoj matematičkoj osnovi. Pošto je to bio vrlo obiman po-
sao i pošto su takve karte već od početka Napoleonovih ratova po-
stale naročito potrebne za planiranje i izvođenje vojnih dejstava,
premer i sastavljanje topografskih karata krajem XVIII i početkom
X I X v. prelaze u nadležnost generalštaba pojedinih armija koji osni-
vaju stručne, vojne kartografske ustanove^-U■prv-oj-p?ol.avjni X IX v.
ceo niz zemalja izvodi topografske premere u drugoj etapi, na tač-
nijoj i kompletnijoj geodetskoj osnovi i sa kompletnij om garnitu-
rom instrumentarija (geodetski sto, gledača, busola, aneroid), kao i
sa ujednačenije predstavljenim sadržajem i reljefom
šrafama.
U Francuskoj je na osnovu novog premera u razmeru 1:40 000
ustanova „Depot de la gue rre” izradila novu kartu Francuske u raz-
meru 1:80 000 („C arte de V Stat-M ajo r” ) na 274 lista. Za ovu je
kartu karakteristično to što je izrađena na potpunoj matematičkoj
osnovi: računanja su sa najnovijim konstantama (de P lesis 1817),
i u ekvivalentnoj pseudokonusnoj projekciji (Bon 1752); za koordi-
natni početak je uzeta kupola Pariške opservatorije, a meridijan
u s ve t u
37 0 Radošcvić Nikola
Pariza kao početni. Premer je obavljen sa geodetskim stolom polu-
instrumentalno; reljef je predstavljen šrafama po ,,zakonu četvrti-
ne” (Benoa 1826). Rad na premeru i karti je trajao dugo (1818— 1877).
Karta je izdata u crnoj boji. Ona bazira na novom decimalnom si-
stemu mera i u svoje vreme je spadala u najbolje topografske kar-
te, posebno u pogledu vernosti predstavljanja. Na osnovu ove „ os-
novne karte” sastavljena je ,,izvedena k arta” u razmeru 1:320 000
i izdata takođe u crnoj boji.
U austrijskoj carevini je za drugu etapu premera izvedena trian-
gulacija 1807— 1824, sračunata sa Bonenbergovim konstantama (1802)
u Kasinijevoj ekvidistantnoj poprečnoj cilindričnoj projekciji, sa
koordinatnim početkom tornjem crkve sv. Stefana u Beču i počet-
nim meridijanom Fero. Premer detalja je bio u razmeru 1:28 800
(1 palac = 400 klaftara= 1 000 koraka) pomoću geodetskog stola, po-
luinstrumentalno, reljef je predstavljen pomoću šrafa po Lemano-
voj skali. Karta je sastavljena u razmeru 1:144 000 (Spezial-K arte).
Izdavanje je počelo 1810. g., a prekinuto je 1879, te je karta ostala
nedovršena^ J j-eneralisanjem je dobijena karta razmera 1:576 000
(„G en eral-K arte der O sterreićh-U ngarischen M onarchie” , 1870) pu-
kovnika J. Šede, u Bonovoj projekciji, kao i pregledna karta (,,Das
Osterreichische K aisertu m ” 1882) pukovnika Falona u razmeru
1:864 000, u Bonovoj projekciji.
U prvoj polovini X I X v. izvođeni su topografski premeri u dru-
goj etapi i u drugim evropskim zemljama (nem ačkim, italijan skim )
na sličnim principima kao i u Francuskoj.
Prva karta koja je po Kasinijevim principima izrađena u Engle-
skoj bila je razmera 1:63 360 (1 palac na k arti = l m ilja na z e m lji-
štu ); izrađena je 1801— 1870. na osnovu triangulacije (1783— 1858) i
premera u istom razmeru koji je počeo 1795. g. Ona se u prerađenom
obliku i danas koristi. Generalisanjem je dobijena druga po značaju
izraženim engleska karta razmera 1:253 440 koja se i sada koristi. Novi pre-
mer je počeo 1846. g. u razmeru 1 : 10 560 i izrađena je osnovna to-
pografska _kar ta u istom razmeru.
Prva ruska detaljnija karta je izrađena 1801— 1805. u razmeru
1:840 000 na 114 listova (,,Stolistovaja karta” ). Na njoj je bila pred-
stavljena cela evropska Rusija. Nju je sastavila posebna ustanova za
prikupljanje i izradu karata „Depo kart” , osnovana 1797. g. u koju
je 1800. uključeno i Geografsko odeljenje Akademije nauka. Osno-
vu je činilo 67 astronomskih tačaka, te je zbog toga trpela opšta
tačnost. Sastavljena je na osnovu katastarskog premera (početog 1765)
 Pregl ed razvit ka kart og rafije u svetu
677 678 Radoševic ~Nifcola

i snimanja koja su izvodili oficiri generalštaba. Reljef je predstav-

Na osnovu premera izrađen je ceo niz karata (si. 14.15) najznačajnije
ljen perspektivno. Njome se koristio Napoleon pri pohodu na Ru-
su: karta zapadnog dela evropske Rusije (upravo P o ljsk e) na 60 li-
siju 1812. g. Depo karata je tada postao vojna ustanova „Voennoe
stova (Šubertova, 1821 — 1839), razmera 1:420 000 u Bonovoj pro-
topografičeskoe depo” (od 1822. g. ,,K orpus voennyh topografov” }
jekciji i sa reljefom predstaljenim šrafama po Lemanovoj skali;
koja je odmah počela geodetske i topografske radove na terenu.
karta evropske Rusije u razmeru 1:126 000 („tre hv erstn aja k arta” ,
Triangulacija je početa 1816. pod rukovodstvom К. I. Tenera, ra-
1845 — 1863) u Bonovoj projekciji i sa šrafama po skali Bolotova; 517
čunalo se sa Valbekovim konstantama (1819) u odnosu na razne
listova ove karte nekoliko puta je obnavljano. Detaljima predstav-
početne tačke astronomski određene, a topografski premer 1819. pod
ljanja i obradom oni su digli rusku kartografiju na jedno od prvih
rukovodstvom F. I. Šuberta, najpre u razmeru 1:21 000 (1819— 1844),
mesta; dok su ove dve karte izdavane u crnoj boji, specijalna karta
a potom 1:42 000 (1844— 1870). Premer je izvođen poluinstrumental-
evropske Rusije u razmeru 1 :4 2 0 000 (Streljb ickoga, 1865 — 1871)
no, a reljef je predstavljen izohipsama sa oznakom vrednosti nagiba
na 177 listova je izdata u 4 boje; izrađena je u Lambertovoj kon-
zemljišta, dok su visine bazirale na merenjima pomoću barometra.
formnoj konusnoj projekciji, sa razmerom ravnim jedinici duž dve
date paralele, a reljef je predstavljen šrafama po skali Vojnotopo-
grafskog pdeljenja Generalštaba, te je služila i za naučne, praktič-
ne, kulturne potrebe, pa i kao osnova za izradu raznih tematskih
karata (npr. geološke). Za azijsku Rusiju izrađena je karta 1:4 200 000
(1864— 1884) na 8 listova u Lambertovoj konformnoj konusnoj pro-
jekciji, sa razmerom ravnim jedinici duž srednje paralele i sa relje-
fom predstavljenim šrafama. Ruska kartografija je u ovom periodu
dala koliko kartografije svih velikih evropskih zemalja zajedno i
sa francuskom zauzimala najistaknutije mesto.
U SAD su odmah posle proglašenja nezavisnosti (1776) osnovane
katastarske uprave („Lan d O ffice” ), a zatim i Glavna katastarska
uprava („G en eral Lan d Office” ). Uviđajući potrebu karata u ratu,
Vašington je izdejstvovao od Kongresa da se u armiju primaju in-
ženjeri topografi od kojih je kasnije formiran Inženjersko-topo-
grafski korpus („C orps of Topographical En gineers” 1838); ubrzo
zatim osnovana je i specijalna ustanova za obalski premer („U .S.
Coast Su rve y ” 1807). Aktivnost uprava u pojedinim državama ši-
rila se ria-premerima- da_hL se dobile karte razmera 1:126 720 do
1:506 880. Glavna Uprava je snimala na teritorijama koje su nase-
ljavane. Tomas Hačins (1730— 1818) „prvi i jedini geog raf SA D ” je
organizovao premer ogromnih površina, i uveo trapeze od 36 kv mi-
lja („town ship” ). Inžinjeri-topografi su istraživali i snimali zapadne
nenaseljene predele; istraživačka ekspedicija kapetana Klarka i Luisa
je već 1804/06. prešla kontinent i izišla na Tihi okean, te je na
osnovu njihovih radova, vlada SAD objavila da smatra svojom celu
teritoriju južno od britanske Kanade i severno od španskog Meksika.
Potom je ceo niz ekspedicija (poručnika P ajka, m ajora Longa, po-
SI. 14.15. Deo ruske karte razm era 1 :42 000 iz prve polovine
ru čn ika Alena i Š ulk rafta, kapetan a Bon vila, inžen jer a-to pograf a Ni-
X I X v. koleta i dr.) istraživala i kartirala ove teritorije. Najznačajniji su
 Pregled razvitka kartografije u svetu
radovi kapetana Džona Čarlsa Fremonta iz 1842/46, na osnovu ko-
jih je izrađena kompletna karta teritorije zapadno od meridijana
104° u razmeru 1:3 000 000, 1848. Ona je docnije znatno dopunjena
na osnovu snimanja duž trasa transkontinentalnih pruga (Dž. K.
Voren 1852/57) i granice sa Meksikom (1855/56). Obalski premer je
izvođen dužratlantske obale; Ferdinand Hasier. prvi direktor Upra-
ve za obalski premer, dao je projekciju za topografsku kartu SAD
(polikonusna, 1820) i organizovao prve radove na triangulaciji duž
istočne obale za hidrografske potrebe, kao i prve radove na kosom
gradusnom lancu (1833— 1898). Sva ostala snimanja bila su bez
geodetske osnove i izvođena su poluinstrumentalno i odoka. Ame-
rička kartografija je naglo napredolava, jer je potražnja za karta-
ma bila velika. Filadelfija je bila glavni kartografski centar; tu su
radili i najistaknutiji kartografi ovog perioda: Henri Senk Tener
(1786— 1858) i Samjuel Ogastes Mičel (1797— 1868), kao i poznati
izdavači karata i atlasa M. Keri (1760— 1839), Dž. Meliš (1771— 1822);
kasnije je Dž. Kolton (1800— 1893) u Njujorku. Druga četvrtina
X IX v. kako po broju tako i po kvalitetu izdatih karata i atlasa,
predstavlja zlatno doba američke kartografije. Građanski rat (1861—
1865) je prekinuo tu aktivnost.
Od balkanskih zemalja, u Grčkoj su francuski oficiri odmah po-
sle proglašenja nezavisnosti 1829. g. izveli triangulaciju (1829— 1840)
koja je poslužila za premer i sastavljanje karte razmera 1:200 000
(„C arte de la Moree” ), u modernizovanoj Flemstidovoj projekciji, na
20 listova (1852).
U X IX v. do sedamdesetih godina razvija se živa aktivnost i na
drugim domenima kartografske delatnosti. Nju razvijaju građanske
kartografske ustanove, izdavačke kuće i pojedinci. Opštegeografske
karte i atlasi zauzimaju u toj proizvodnji vidno mesto. Evropskim
izdavačima sada počinju da konkurišu i američki koji daju vrlo do-
bro opremljena i sadržajno bogata dela. Stalna istraživanja u unu-
trašnjosti kontinenata doprinose popunjavanju praznih mesta do ko-
jih je došlo kad su u prošlom veku, pod francuskim uticajem, otpali
mnogi neprovereno nanošeni detalji. Pomorske ekspedicije otkrivaju
nove konture još neispitanih delova /kopna na krajnjem jugoistoku
Azije i na jugu Južne Amerike. Tako na karti A. Stilera iz 1826.
Australija i Tasmanija dobijaju svoje stvarne konture, a u Beling-
hauzenovom atlasu iz 1831. vide se jasne konture Antarktičkog kon-
tinenta.
Radošević Nikola
Školske karte i atlasi su postali sada standardna sredstva u nastavi
geografije i proizvode se u svim zemljama. Geografija prestaje da bu-
de deskriptivna i postaje egzaktna nauka, što takođe doprinosi razvoju
kartografije. U tom pogledu značajni su radovi A. Humbolta (1769—
1859) i K. Ritera (1779—-1859). Riter populariše uporedni metod u ge-
ografiji i primenjuje ga u izučavanju oblika reljefa (Riter, fizička k ar-
ta Evrope, 1806). Humbolt ističe kritička ispitivanja uzroka i rezultata,
odnosa između čoveka i prirode i dovodi u vezu sa zemljištem (H um -
bolt, karta izotermi, 1817). Tako se udaraju dalji temelji sastavljanju
specijalnih-^tsmatskih, primenjenih) karata. Humbolt je primenio ba-
rometar za određivanje visina, uveo konstruisanje profila i sračuna-
vanje srednjih visina. Te 1836. g. pojavljuje se i specijalni fizičko-
geografski Berghausov atlas. Geološke karte su se pojavile u Engles-
koj, a potom u Francuskoj i Nemačkoj i Rusiji već u drugoj polovini
XV III v., ali preokret u geološkom kartiranju nastupa početkom X IX
v., pošto je Viljem Smit (1769—1839) razradio prvu stratigrafsku skalu
(1799) i na osnovu nje sastavio geološku kartu Engleske, Velsa i de-
lova Škotske (1815 i 1820). Pošto su u to vreme geološka istraživanja
postala vrlo aktuelna, već tada se u pojedinim zemljama osnivaju
geološka društva (E ng leska 1835, Italija 1848, A u strija 1849, Fra n -
cuska 1855, itd.), pa i posebne institucije za geološko kartiranje. Eko-
nomske karte takođe su bile aktuelne, jer je i na istoku Evrope
naglo počinjala da se razvija industrija. Tako se u Rusiji pojavljuju
karte pojedinih grana (karta in dustrije u evropskoj R usiji, 1842),
a i atlasi (privredno statistički atlas evropske R usije 1851), pa i kom-
pleksnog sad rž a ia (At 1a s in dustrije, poljoprivrede i naseljeno sti evrop-
ske Ru sije od A. lljin a 1874. д.).
Ispitivanja projekcija bila su usmerena u pravcu obezbeđivanja
matematičke osnove karata krupnog razmera i na uvođenje pravo-
uglih koordinata u obradu geodetskih podataka, u vezi sa nekom
projekcijom. U tome se posebno istakao u Nemačkoj Karl Fridrih
Gaus (1777— 1855) opštom teorijom konformnog predstavljanja je-
dne površine na drugoj, posebno sferoida na lopti (1825, 1843).
U Rusiji je Pafnutij L. Čebišev (1821— 1894) postavio (1853) vrlo
važnu teoremu о najpovoljnijoj projekciji za neki deo Zemljine po-
vršine a u Francuskoj Nikola A. Tiso (1824— 1897) izložio (1859/60)
osnove opšte teorije deformacija kod kartografskih projekcija. Na po-
lju daljih ispitivanja metoda predstavljanja reljefa Zemljine površine
na kartama, istakli su se u Austriji Franc fon Hauslab (1789— 1883)
i u Nemačkoj Emil fon Sidov (1812— 1873). Oni su u kartografiju
uveli predstavljanje reljefa pomoću slojeva. U Francuskoj je po-
 Pregled razvitka kartografije u svetu
čelo izučavanje istorije kartografije monumentalnim delima San-
tarema (1842./43), Lelevela (1852/53), Zomera (1842/52), Vivjen de
St. Martena (1873).
Osnovni način reprodukovanja karata u ovom periodu i dalje je
sa izdavačkih originala izrađenih graviranjem na bakarnim ploča-
ma, a pošto je posao graviranja bio vrlo spor, izdavanje karata ova-
ko velikog obima zahtevalo je, i pored velikog broja uvežbanih gra-
vera, mnogo vremena, pa su i troškovi bili veliki. To je upravo i
bio jedan od razloga što su od pojave prvog do poslednjeg lista pro-
tekle decenije i što je karta zastare vala još pre nego što je bila iz-
data, kao T-što je sam način izrade imzavršnoj fazi-već-daleko zao-
stajao za napretkom savremene tehnike. Primena litografije u iz-
davanju karata koja pri kraju ovog perioda počinje da se uvodi,
olakšaće i ubrzati proces, a omogućiće i izdavanje karata u više boja.
14.5.3.4. Kartografija epohe imperijalizma
Sedamdesetih godina X I X veka Francuska je izgubila dominantan
položaj u Evropi, a Nemačka i Italija su zauzele svoja mesta. Time
je uspostavljen relativni mir, koji donosi uvođenje opšte vojne oba-
veze i ubrzan tempo naoružavanja. Samim tim i aktivnost na izradi
topografskih karata ulazi u novu fazu. Geometrijski nivelman koji
je u Francuskoj izveden već 1855— 1863, daje solidnu osnovu za od-
ređivanje visina, a geodetski sto i kipregel sa končanicom za stađi-
metrijsko određivanje dužina i vertikalnim krugom omogućuje i
određivanja visina velikog broja detaljnih tačaka; iako sada izo-
hipse postaju osnovni metod za predstavljanje reljefa namesto ra-
nijih šrafa. Uvodi se izravnanje triangulacija, a i nove konstante
za dimenzije Zemljinog elipsoida (Beselove, Kla rk ove ), primenjuju
se nove kartografske projekcije, postavljaju nove norme tačnosti i
uvodi nova tehnika u izdavanju karata (crtanje mesto dotadanjeg
graviranja i reprodukcija u bojama m esto u crnom). Na kartama se
počinje davati i pravougla koordinatna mreža u određenoj projek-
ciji, što znatno unapređuje i olakšava upotrebu karte i doprinosi
njenom kartometrijskom kvalitetu. Premeri i izrada topografskih
karata i dalje ostaju u nadležnosti stručnih vojnih ustanova. Domen
njihovog rada se znatno proširio uključivanjem kolonija u njihovu
nadležnost u pogledu topografskog izučavanja.
U Francuskoj 1877. g., mesto ranijeg Ratnog depoa, formirana je
nova ustanova ,,Service Geographique de V Arm ee” . Nova serija to-
gg | Radošević Nikola
pografskih karata radi se na unekoliko izmenjenim matematičkim
osnovama: za računanje se koriste Klarkove konstante Zemljinog
elipsoida (1880), a u odnosu na početnu tačku krst Panteona u Pa-
rizu (1870) i Lambertova konformna konusna projekcija. Karte se
rade na osnovu premera u razmeru 1:20 000 sa reljefom predstav-
ljenim izohipsama^jGreografska mreža se daje u centezimalnoj uglov-
noj podeii. Francuska je pokrivena sa tri pravougla koordinatna si-
stema: severnim, srednjim i južnim, sa zonama širine 3g. Usvojeni
su standardni razmeri topografskih karata 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000
(od 1954. д.), 1:200 000, 1:500 000 i 1:1 000 000. Do drugog svetskog
rata nije ostvaren ceo ovaj sistem, niti je cela zemlja premerena u
razmeru 1:20 000.
U Engleskoj je još pre završetka rada na karti razmera 1:10 560
(završen a 1896) počela obnova karte 1:63 360 (počev od 1872). Ona
je do drugog svetskog rata nekoliko puta obnovljena tako da je sa-
dašnji oblik dobila 1961. g. u sedmom izdanju. Isto tako i karta raz-
mera 1:253 440 je prerađivana nekoliko puta, te se sada koristi u
petom izdanju. Sem ove tri karte, sistem standardnih razmera je
popunjen kartama razmera 1:25 000, 1:126 720, 1:625 000 i 1:1 000 000.
Na engleskim kartama reljef je predstavljen pomoću izohipsa, sa
visinama izraženim u stopama. Karte baziraju na Erijevim konstan-
tama (1830)'i na Kasinijevoj projekciji; na njima je dat&H,nacional-
na koordinatna m reža” koja se sastoji od velikih (500X500 km),
srednjih (100X100 km) i malih (10x10 km) kvadrata, a koordinatne
linije su na intervalu od 1 km u razmeru karte. Pored razmernika
u engleskim jedinicama mere, daje se i razmernik u metarskom si-
stemu mera. Karte radi državna ustanova „ Ordonance Su rve y ” .
Vojne karte na osnovi ovih radi vojna kartografska ustanova „The
British M ilitary S urvey Servic e” .
U Austro-Ugarskoj, pošto su premer i karta zastareli pre nego što
su završeni, 1869. g. počeo je nov premer, na osnovu koga je 1873—
1889, izrađena nova karta koja je sada proširena i na okupiranu
Bosnu i Hercegovinu. Premer je izvršen u razmeru 1:25 000, a spe-
cijalna karta je izrađena u razmeru 1:75 000 (745 listova). Matema-
tičku osnovu čini triangulacija 1806— 1869. g. sračunata sa Beselo-
vim konstantama (1841) i sa početnim
’
tačkama: Beč Univerzitetska
opservatorija, Budimpešta- Gelertheđ i Arad Sv. Ana. Karta je iz-
rađena u poliedarskoj projekciji, a reljef je predstavljen šrafama po
proširenoj Lemanovoj skali (Cepricova). Na osnovu nje je izrađena
generalna karta razmera 1:200 000 i pregledna karta 1:750 000, prva
 Pregled razvitka kartografij e u svet u
u poliedarskoj, a druga u Bonovoj projekciji, dok je reljef pred-
stavljen šrafama. Krajem veka počela je izrada nove karte na osno-
vu premera u razmeru 1:25 000 i nove triangulacije (I860— 1898),
ali su radovi odmah u početku obustavljeni. Na svim kartama je
početni meridijan Fero.
Posle ujedinjenja Italije (1861), lokalne kartografske ustanove su
objedinjene u Tehničku službu Generalštaba (,, Ufficio tecnico del
Cappo di Stato maggiore” , od 1873. ,,Istituto Topografico Militare” .
od 1882. „ Istituto Geografico Militare” ). 1879— 1903. je izdata karta
razmera 1:100 000 u poliedarskoj (Flemstidovoj) projekciji i sa re-
ljefom predstavljenim šrafama u crnoj boji (druga varijanta izo-
hipse, treća senke, u bojama) na 277 listova. Ona je izrađena na
osnovu premera u razmeru 1:50 000 i 1:25 000. Geodetsku osnovu
čini triangulacija sračunata sa Beselovim konstantama (1841) i ko-
ordinatama- u odnosu na početni meridijan Morite- M ario.(Rim). Na
osnovu nje je izrađena i karta 1:200 000 na 186 listova. Početkom
X X v. nastavljen je premer u 1:25 000 na delovima koji su ranije
premereni u sitnijem razmeru, te je izdata i karta 1:25 000. Sada
se radi i karta 1:50 000. Posleratne karte se rade u projekciji Gaus-
Boaga, Hejfordov elipsoid.
U Nemačkoj je, posle ujedinjenja (1870) na osnovu karata poje-
dinih zemalja, izrađena (1878— 1909), jedinstvena karta za celu dr-
žavu u razmeri 1:100 000 („Reichsh kar te’, „Егп cm K ar te ” ). Ma-
tematičku osnovu čini Beselov elipsoid (1841), poliedarska projek-
cija, početni meridijan Fero. Reljef je predstavljen šrafama po pro-
širenoj Lemanovoj skali (Miflingova). Karta je izdata u crnoj boji.
Na sličan način je dobijena i karta 1:25 000, na kojoj je reljef pred-
stavljen izohipsama. Na osnovu karte 1:100 000 izrađena je pre-
gledna karta Nemačke 1:200 000 u Delilovoj projekciji i sa reljefom
predstavljenim izohipsama, zatim pregledna karta_srednje Evrope
1:300 000 u Lambertovoj konformnoj konusnoj projekciji i sa re-
ljefom predstavljenim senčenjem te pregledna karta Evrope 1:800 000,
projekcija Delilova, reljef u senkama. Osnovna državna karta u
razmeru 1:5 000 i Gaus-Krigerovoj projekciji radi se od 1934. g.
U ovoj projekciji se rade i nove nemačke topografske karte posle
drugog svetskog rata (1:25 000, 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000).
Ruska kartografija se posle 1870. g. orijentiše na novi premer
isključivo za vojne potrebe i na pograničnim prostorijama, te je ra-
đena karta 1:84 000 sa reljefom predstavljenim izohipsama. Posle
oktobarske revolucije uvodi se standardni sistem razmera 1:25 000.
683
Radošević Nikola
1:50 000, 1:100 000 (posle uvedeni 1:200 000, 1:500 000 i 1:1 000 000).
Osnovu čine Beselov ehpsoicLLGausKrigerova projekcija.-(Palkouski
sistem 1935. i Svododnenski 1935). Posle rata 1946, uvodi se novi
elipsoid Krasovskoga i Pulkovo kao jedinstvena početna tačka (Pul-
kovski sistem koordinata 1942). Intenzivnim radom u ovom periodu
završava se topografska karta razmera 1:100 000 za celu teritoriju
SSSR (1953) koja služi kao osnova za izradu topografskih karata
sitnijeg razmera. Premer se izvodi u razmeru 1:25 000 i 1:10 000.
Sovjetska kartografija je posle drugog svetskog rada postala jedna
od vodećih u svetu.
Posle građanskog rata u SAD (1861— 1865) radovi na kartograf-
skom predstavljanju se nastavljaju u vidu ekspedicija (King, U Her,
Pauel, Hejdn) koje su ispitale ogromna prostranstva na Zapadu, ali
su pokazale i da takav rad nije celishodan. Zbog toga se reorgani-
zuje Uprava za obalski premer (od 1878 „US Coast and Geodetic
S u rv ey ” ) radi izvođenja geodetskih radova, a Klerensu Kingu se
poverava organizovanje nove ustanove Uprave za geološki premer
(„Geological S ur ve y” , 1879) radi geoloških ispitivanja i topografskih
radova. Ove ustanove preduzimaju obimne radove na triangulaciji
(gradusni lanci) i sistematskim premerima, po programu koji je
podneo Pauel i usvojio Kongres 1889. Program se ostvarivao sporo,
pa je 1925. usvojen novi. Po tom programu uvedeni su razmeri za
premer prema razvijenosti (1:24 000 ili 1:31 680, 1:62 500 ili 1:63 360
i 1:125 000 ili 1:250 000). Geodetska osnova je uspostavljena izrav-
navanjem mreže 1927— 1932; računato je sa Klarkovim konstanta-
ma (1866) i u odnosu na početnu tačku Mids Renč („N orth A merican
Datum 1927” ). Nivelman je izravnat 1929. a visine baziraju na sred-
njem nivou Meksičkog zaliva 1929. Karte su izrađivane u polikonus-
noj projekciji. Posle rata, za vojne karte usvojena je Gaus-Krige-
rova projekcija („Universal Transversal M ercator’s p rojectio n” ) i
novi sistem standardnih razmera (1:25 000, 1:50 000, 1:100 000,
1:250 000) sa Hejfordovim konstantama.
Balkanske država u ovom periodu takođe osnivaju svoje geodet-
ske službe i počinju da na osnovu premera izrađuju svoje karte.
U Grčkoj je Vojnogeografski institut odmah posle osnivanja
(1889) obnovio triangulaciju (1889— 1896) koja je kasnije (1922—
1926) proširena i na novooslobođene krajeve. Ona je sračunata na
Beselovom elipsoidu u odnosu na početnu tačku Opservatorija u
Atini; njen meridijan je ujedno i početni. Do drugog svetskog rata
izrađene su karte 1:50 000, 1:100 000 i 1:400 000, sve u konusnoj
 Pregled razvitka kartografije u svetu
konformnoj projekciji (kod karte 1:50 000 tri konusa) reljef je pred-
stavljen na poslednjoj slojevima, a na prve dve izohipsama. Posle
rata je obnovljena geodetska osnova i izrađene nove karte 1:50 000,
1:100 000 kao i 1:200 000 i 1:800 000; na poslednje dve je reljef pred-
stavljen slojevima. Na kartama se daje pravougla koordinatna mre-
ža u Gaus-Krigerovoj projekciji. Novi premer u 1:20 00б počeo je
pre rata.
U Bugarskoj su, na osnovu triangulacije (1877— 1879, Valbekov
elipsod, početna tačka Konstanca i početni meridijan Pulkovo) i
premera u razmeru 1:42 000 (1878— 1886) koje su izveli Rusi, izra-
đene karte 1:126 000 i 1:210 000; prva u poliedarskoj, a druga u Bo-
novoj projekciji, dok je reljef na obema predstavljen izohipsama.
Povećavanjem originala za kartu 1:126 000, Topografsko odeljenje
bugarskog Generalštaba (osnovano 1891) izradilo je kartu Bugarske
u razmeru 1:40 000 (poznata kao ,,Reambulisana karta” ); ona je odr-
žavana i korišćena sve do drugog svetskog rata, pa je na nju nane-
sena i pravougla koordinatna Gaus-Krigerova mreža. Isto odeljenje
je izradilo i kartu 1:500 000 u Bonovoj projekciji, a reljef je dat
šrafama. Između dva rata, Državni geografski institut je izveo novu
triangulaciju (H ejfordov elipsoid, početna tačka Černi v rh, p r o jek -
cija Gaus-Krigerova) i počeo (1931) novi premer u Fažrhdru 1:25 000
koji nije završen. Posle drugog svetskog rata, bugarska kartografija
se uključila u sovjetski geodetski sistem i radi karte po sovjetskim
standardima. Osnovna topografska karta radi se u razmeru 1:5 000
i 1:10 000.
Rumunska kartografija počinje da se razvija posle sticanja neza-
visnosti i ujedinjenja Vlaške i Moldavije (pariški mir 1856); karte
su rađene na osnovu sopstvenih, ruskih i austrijskih izvora. Radio
ih je Vojnogeografski institut (osnovan 1873). Do 1916. g. karte
(1:50 000, 1:20 000 i 1:100 000) rađene su u Bonovoj projekciji, bez
nanesene koordinate mreže, kvadratni listovi su 40X40 cm, a reljef
je predstavljen izohipsama. Njihovu geodetsku osnovu je činila tri-
angulacija koja nije bila jedinstvena (Moldavija, istočna Vlaška i
Dobrudža: Beselov Elipsoid iz 1841. i pariški početni meridijan; za-
padna Vlaška: K larkov elipsoid iz 1880. i bukureški početni m eridi-
jan). U prelaznom periodu (1916— 193TTTTzrađene~~su karte (1:20 000,
1:100 000 i 1:200 000) u Lambertovoj konformnoj konusnoj projek-
ciji, sa Lambertovom pravouglom koordinatnom mrežom i listovima
75X50 cm (podela po linijama pravougle koordinatne mreže). Re-
ljef je predstavljen pomoću izohipsa. Karta 1:200 000 je izrađena i u
Jg0 Radošević Nikola
poliedarskoj projekciji, sa reljefom predstavljenim šrafama. Geo-
detsku osnovu čini rumunska predratna triangulacija, proširena na
nove krajeve bez merenja na terenu (Klarkov elipsoid iz 1880. i
bukureški početni meridijan, početna tačka Vojna opservatorija B u -
kurešt, dok je koordinatni početak pravouglog koordinatnog siste-
ma zapadno od Bukurešta, Ramnicul Valcea). Od 1930. g. počela je
izrada novog sistema karata (1:20 000 i 1:50 000) u stereografskoj
projekciji, sa stereografskom pravouglom koordinatnom mrežom i
listovima 75X50 cm (podela po linijama pravougle mreže). Reljef je
predstavljen pomoću izohipsa. Geodetsku osnovu čini nova trian-
gulacija (H ejford ov elipsond, grinički početni meridijan, početna tač-
ka Vojna opservatorija Bukurešt, dok je koordinatni početak pra vo-
uglog koordinatnog sistema i centar pr ojekcije kod Brašova, v i-
sine se odnose na srednji nivo Crnog mora u Konstanci) počreta 1930. g.
Karta 1:20 000 je izrađena samo za jugoistočne delove zemlje jer je
rat prekinuo rad. Karte rađene u Lambertovoj i stereografskoj pro-
jekciji imaju dužine i širine izražene u centezimalnom sistemu mera.
Karte 1:500 000 i 1:1 000 000 izrađene su u polikonusnoj projekciji
sa griničkim početnim meridijanom. Posle drugog svetskog rata i
rumunska kartografija se uključuje u sovjetski sistem koordinata
1942. i sistem standardnih razmera.
U Albaniji sve do drugog svetskog rata nije bilo nacionalne geo-
detske službe. Prvu triangulaciju izvodio je bečki Vojnogeografski
institut (lanac duž obale od Skadra do ostrva Krfa, šezdesetih go-
dina X I X v.). Za vreme prvog svetskog rata isti institut je izveo
triangulaciju na velikom delu Albanije i premer u razmeru 1:50 000
i sastavio kartu razmera 1:75 000. Drugi premer su izveli Italijani
pred drugi svetski rat na osnovu nove triangulacije (početa 1930)
sračunate sa Beselovim konstantama u odnosu na početnu tačku
Tirana. Premer je izveden u razmeru 1:50 000, delom 1:25 000, a
karta je izdata u razmeru 1:50 000 u Bonovoj projekciji. Koordinat-
ni početak Bonovih pravouglih koordinata je takođe Tirana. K o-
ordinatni početak nije pomeren, te postoje i koordinate sa negativ-
nim znakom. Posle drugog svetskog rata Albanija ima sopstvenu
geodetsku i kartografsku službu koja izdaje karte za razne potrebe.
Posle prvog svetskog rata, po raspadu Austro-Ugarske, nastale su
dve nove države, Austrija i Mađarska, koje su s obzirom na terito-
riju, podelile i kartografski fond. Između prvog i drugog svetskog
rata, u prvo vreme su korišćene već nasleđene karte razmera 1:25 000
(kao osnovna) 1:75 000 i 1:200 000 koje su i reambulisane i tako iz-
 Pregled razvitka kartografije u svetu 687
Radoševič Nikola

davane. Austrija je i dalje zadržala raniji sistem topografskih ka-

14.6. Savremena kartografija
rata, samo što je razmer 1:75 000 zamenila razmerom 1:50 000, tako da
se posle rata rade karte razmera 1:25 000, 1:50 000 i 1:200 000. Nove
Dok je prvi svetski rat doveo do spoznaje da tačnost karata znatno
karte rade se u Gaus-Krigerovoj projekciji. U Mađarskoj je karta
doprinosi upotrebi i efikasnom iskorišćavanju vatre drugi svetski rat
razmera 1:25 000 delom reambulisana, teren je predstavljen izohip-
je pokazao da karte regionalnog karaktera više nisu dovoljne za isko-
sama i naneta je pravougla koordinatna mreža u stereografskoj pro-
rišćavanje vojne sile i njene tehnike na raznim mestima i na velikim
jekciji. Slično je urađeno i sa kartama 1:75 000 i 1:200 000. Novi
daljinama. Zato je kartografija već u drugom svetskom ratu prerasla
premer je počeo u razmeru 1:25 000 na novoj geodetskoj osnovi (tri-
granice pojedinih zemalja i poprimila karakter međudržavne, konti-
angulacija 1901— 1907, pravougle stereografske koordinate sn c e n -
nentalne, jDa i svetske. To dovodi do uključivanja celog sistema ka-
trom pr oje kc ije i koordinatnim po četk om ('elerihea. sračunate sa
rata raznih zemalja u jedinstvenu kartu kontinenta. Takve karte za-
Beselovim konstantama), ali nije dovršen pa je izdat samo jedan
htevaju i jedinstvenu geodetsku osnovu, jedinstven sadržaj i jedin-
deo karte u istom razmeru. Rad na karti 1:50 000 do rata nije ni po-
stvene tehničke norme. Ovako kvalitativni i kvantitativni zahtevi po-
čeo. Posle drugog svetskog rata izvedena je nova triangulacija i
činju da se ostvaruju posle drugog svetskog rata oko dva glavna pola:
novi premer u razmeru 1:25 000; usvojen je sovjetski koordinatni
na Zapadu u okviru američke kartografije i na Istoku u okviru
sistem 1942. i standardi karata.
kartografije Sovjetskog Saveza. Nacionalne topografske karte rade
U periodu od 1870. do drugog svetskog rata širila se vrlo živa se na osnovu novih premera koji se izvode primenom fotogrametrij-
kartografska delatnost u kolonijama, posebno u onim delovima gde skih metoda i prema novim standardima i na potpunoj matematičkoj
su interesi pojedinih država bili u izvesnom smislu u sukobu, tako osnovi. Razvoj tehnike u posleratnom periodu omogućio je takve
da je unekoliko zapostavljena delatnost na sopstvenoj teritoriji ili poduhvate i u pogledu postizanja potrebne tačnosti i u pogledu vre-
je svođena takođe na teritorije mogućih sukoba. menskih termina u izvođenju ovako zamašnih projekata. K a rto g ra-
fija globusa i automatizovan je sa sta vlja n ja karata su problemi pred
Opštegeografske karte, razne specijalne karte i atlase rade mno-
kojima se upravo i nalazi savremena kartografija koje nastoji da
gobrojna kartografska preduzeća, od kojih su naročito aktivna: -Ju- reši na što povoljniji način.
stus Pertes u Goti (osnovano 1785), Bartolemi u Edinburgu (nsnova-
no 1855, Rend i Mak Neli u Čikagu (1856), A. Iljina u Petrogradu
(1859), Agostini u Novari (1909) i Kartografsko odeljenje italijan- 14.7. Međunarodna saradnja na polju kartografije
skog Turističkog kluba (1914) itd.
14.7.1. Međunarodne organizacije
Značajna novina u ovom periodu, posebno početkom X X v., jeste
pojava prvih nacionalnih atlasa kao rezultata i koncentrisanog izra- Poznato je da su kartografi odavno sarađivali. ,,Nije uzajam na lju bav,
za dostignuća geografske nauke, za odnosnu epohu u jednoj zemlji. kaže Ekert, motiv sarad n je” . To je bila prirodna potreba, kad je tre-
Oni omogućuju detaljno izučavanje određene zemlje i za naučne i balo da se predstavi površina koja prelazi državne granice, a s dru-
ge strane, trebalo je da se iskoriste iskustva koja su se tokom vre-
za praktične potrebe, jer se u njima odražava ceo skup znanja iz
mena sticala. Za prve motive mogli bismo da kažemo da su tehničke
fizičke, ekonomske i političke geografije zemlje. Prvi nacionalni atlas
i praktične prirode, a za druge čisto naučne.
pojavio se 1899 (Finska) i do drugog svetskog rata već ih je nekoliko
zemalja izdalo ili počelo da izdaje. Posle drugog svetskog rata, na Teško je dati odgovor kad je počela saradnja među kartografima.
sličnoj osnovi počeli su da se sastavljaju i oblasni atlasi. Takvi atlasi Poznato je da su se već grčki kartografi koristili iskustvima drugih
(npr. Ptolemej). Od vremena renesanse ta saradnja postaje sve ne-
su rezultat dugogodišnjeg rada celog štaba naučnika i stručnjaka i
posrednija. Ortelijus stiče iskustva na mnogim putovanjima. Prve
predstavljaju kapitalna dela epohe.
orgar^zacione^fPrme saradn je postoje već u XVII v.ur okviru neke

vrste geografskih društava (u Mlecima 1684, Nirnbergu 1740).
U X IX v. ona ide preko geografskih društava u današnjem smislu
reči (Pariško 1821, Berlinsko 1828, Britansko 1830, Rusko 1845. itd.).
Geografska društva su inicijatori sazivanja međunarodnih geograf-
skih kongresa (prvi u Anversu 1871). Siri oblik saradnje ide preko
Međunarodne geografske unije, u koju se objedinjuju nacionalna
društva 1922. g.
Posle drugog svetskog rata kartografija je dobila vrlo veliki za-
mah ne samo u nacionalnim već i međunarodnim okvirima, što do-
vodi do stvaranja posebnih nacionalnih kartografskih udruženja
koja se u najnovije vreme udružuju u Međunarodnu kartografsku
asocijaciju. Definitivni status te asocijacije je utvrđen na prvoj Ge-
neralnoj skupštini u Parizu 1961. g. Na njoj je donesen statut kojim
se određuje_cilj Asocijacije i uslovi za učlani a-vanfe.__Cilj Asocijacije
jeste saradnja na izučavanju naučnih probiema kartografije, koor-
dinisanje istraživačke delatnosti, organizovanje konferencija, save-
tovanja, izložbi itd. Članom može postati svaka zemlja ako ima sop-
stvenu kartografsku službu i ako može finansijski da podržava Aso-
cijaciju. Do sada je održano četiri generalne skupštine (II u Londonu
1964, III u Nju Delhiju 1968, IV u Montrealu 1972) i šest naučno-
tehničkih konferencija (I u Frankfurtu n/M 1962, II u Edinburgu
1964, III u Am sterdam u 1967, IV u D elftu 1969, V u Strezi 1970,
VI Montrealu 1972).
Znatan deo kartografske saradnje ide i preko Organizacije U je-
dinjenih nacija u Njujorku, upravo preko Socijalno-ekonomskog
saveta i njegove kartografske sekcije (biroa). Pod rukovodstvom ove
sekcije održavaju se regionalne kartografske konferencije, kao što
su za Aziju~i Daleki istok, za zemlje Afrike. U njen of je, nadležno-
sti i koordinacija oko izrade međunarodne karte sveta u razmeru
1:1 000 0 0 0 .
Posebni vid međunarodne saradnje je putem stručnih kartograf-
skih časopisa. Prvo je taj vid saradnje bio preko geografskih časopi-
sa, a posle drugog svetskog rata pojavljuju se i čisto kartografski
časopisi. U tom pogledu naročito su važni časopisi međunarodnog
karaktera koje izdaje Organizacija Ujedinjenih nacija (,, World
cartography” ) i Međunarodna kartografska asocijacija Internatio-
nal Y earb ook of cartography” ).
630 Hadošević Nikola
14.7.2. Međunarodna karta sveta 1:1 000 000
Ovo je prvi svetski kartografski projekt službenog karaktera kojim
se predviđa sastavljanje kartografskog dokumenta po jedinstvenim
normama. Predlog za izradu ove karte je dao profesor Bečkog uni-
verziteta A. Penk na V međunarodnom geografskom kongresu u Ber-
nu 1891. g. Na IX međunarodnom kongresu 1908. g. u Ženevi, dele-
gacija SAD je predložila definitivni propis za kartu. Da bi se sankci-
onisala rezolucija ovog kongresa, britanska vlada je 1909. g. sazvala
konferenciju u Londonu na nivou ambasadora koja je prihvatila re-
zoluciju. Time su ujedno i države učesnice preuzele obavezu. Na
Drugoj konferenciji u Parizu 1913. g. (prisustvovali su i predstavnici
Srbije i Crne Gore) detaljno su raspravljena sva pitanja razmera,
projekcije, podele na listove, nomenklature, predstavljanja pojedinih
elemenata sadržaja, uslovnTzhac'i, pisanje naziva, boje itd. Tada je
formiran i Centralni biro sa sedištem u Sautamptonu koji ima duž-
nost da obezbeđuje razmenu informacija između zemalja i da izdaje
godišnje izveštaje. 1953. g. je prenesena nadležnost Biroa na Karto-
grafsku sekciju OUN. Na tehničkoj konferenciji u Bonu 1962. g. do-
nesene su izvesne tehničke promene, kako bi se ova karta što više
približila po sadržaju i formi vazduhoplovnoj karti sveta.
Rad na ovoj karti u predratnom periodu bio je spor, ali je posle
rata išao znatno brže, tako da danas ima malo listova koji još nisu
izrađeni, i to uglavnom u SAD i Kanadi.
Posle drugog svetskog rata ostvaruju se još dva međunarodna kar-
tografska projekta: Međunarodna aeronavigacijska karta u razmeru
1:1 000 000 i Međunarodna geološka karta u razmeru 1:2 500 000.
. ........... LI T E E A T U R A
B A G R O W L. i S K E L T O N R. A .: M eis t e r der Kar to g ra p hi e. Berlin 1963.
BO SSE H .' K ar t e n t e ch n i k , I Z eich e n ve rf a h re n . Lahr 1954.
C V JE T K O V IČ B .: K a lu đ e r s k e i k o m p a s n e karte. Dubrovnik 1912.
E C KE R T М .: D i e K a rt e n w is se n sch a f t . Band I. Berlin— Leipzig 1921.
Band II. Berlin— Leipzig 1926.
G A Š P A R O V IĆ R .: Sv e t s k a k arta K o sm a sa In dik opleis tes a. Sarajevo 1958.
G IN T O VT V .: G e o g r a f s k a karta. Beograd 1959.
JO R D A N , E G G ER T , K N E IS S E L : H a n d b u c h der V er m es su n g s kunde. Band la.
Stuttgart 1957.
L IB A U L T A .: His to ire de la cartog raph ie. Chaix 1960.
R A IS Z E .: Ge n era l C a rt o g ra p h y . N ew Y ork 1948.
R O G L IĆ J.: O s n o v i k arto gr afije (Uvod u geografsko poznavanje karata). Z a -
greb 1967.
САЛИЕЦЕВ К . А .: О с н о в ы кар то ведения II. М осква 1962.
PREGLED ISTORIJE
KARTO GRAFIJE
JUGOSLOVENSKIH
ZEM ALJA

Autor: Radošević Nikola


15. PREGLED ISTORIJE KARTOGRAFIJE
JUGOSLOVENSKIH ZE M ALJA
15.1. Uvod
15.1.1. Opšta karakte ristika
Današnje jugoslovenske zemlje javljaju se rano na geografskim
kartama. Njihov položaj u odnosu na centre gde su se razvijale an-
tičke civilizacije Grčke i Rima upravo je tome doprineo, tako da
već na prvim sačuvanim primercima antičkih karata nalazimo pred-
stavljenu i današnju jugoslo vensku teritoriju, mada u grubim kon-
turama. Pa ipak, kartografska izučenost ove teritorije ostala je dugo
oskudna, kada se posmatra u celini, i vrlo neujednačena. U tom po-
gledu najbolje su stajali krajevi koji gravitiraju ka Jadranskom
moru, zatim severozapadni i severni delovi. dok su janUirašnjost
Bosne, Crne Gore, stara Srbija i Makedonija dugo ostale slabo is-
pitane u kartografskom pogledu. Ovakvo stanje posledica je poli-
tičkih, ekonomskih i kulturnih prilika na tom području; njih od
najstarijih vremena karakteriše opšta nestabilnost državnih insti-
tucija koje su u prošlosti pokušavali da formiraju pojedini narodi,
zatim strana zavojevanja i neprekidna borba za opstanak, kao i vrlo
česta uništavanja materijalnih i kulturnih tekovina na pojedinim
delovima teritorije koje su stvarane u kratkim periodima mirnog
razvoja. U takvoj situaciji nije bilo uslova ni za normalan razvoj
sopstvene kartografske delatnosti; sem retkih izuzetaka, njome su
se sve do novijeg vremena bavili strani kartografi, posebno zemalja
u čijoj su vlasti bile pojedine teritorije ili su imale izvesne zavoje-
vačke namere u odnosu na njih.
15.1.2. Izvori
Činjenica da su u prošlosti, karte jugoslovenskih zemalja uglavnom
'bile delo stranih kartografa, upućuje na to da i izvore za istoriju
kartografije treba tražiti i da će se naći najviše u raznim stranim
Radošević Nikola
kartografskim centrima u kojima su nekad izrađivane, kao što su
Beč, Venecija, Rim, Amsterdam, Nirnberg, Petrograd i dr. No, to
ni u kom slučaju ne oslobađa istoričara kartografije da prethodno
ne iskoristi one izvore koji su sačuvani na sopstvenom tlu. Ali i u
prvom i u vdrugom slučaju pojavljuju se dve teškoće: prvo, što su
ti izvori rastureni po raznim arhivima, biblitekama i muzejima, če-
sto i teško pristupačni*) i drugo, što nisu ni bibliografski obrađeni,
a kamo li analitički proučeni i ocenjeni. Radi ilustrovanja stanja
dovoljno je da se navede da je dr Rudolf Šmit, samo u Bečkom rat-
nom arhivu za period do 1882. g., registrovao 4768 karata koje se
odnose na teritoriju Jugoslavije, a ,,kad bi se_ ovaj rad proširio na
sve bečke arhive m oglo bi se, po n jegov oj oceni, priku piti 9 000 —
10 000 kom ada k ara ta” . Ovome treba dodati ono što se nalazi još
po raznim centrima u Jugoslaviji i van nje, pa tek onda da se stvori
prava predstava о broju karata koje se odnose na Jugoslaviju. Ra-
zumljivo je što sve one nemaju istu naučnu vrednost. Stvar je ana-
lize i ocene da se izdvoje one koje su karakteristične za određenu
epohu. U tom smislu je Međunarodni kongres geografa u Kembridžu
1928. g. doneo izvesne preporuke, a posebno je i Kongres slovenskih
geografa i etnografa koji je održan u Jugoslaviji 1930. g, preporučio
da sve slovenske zemlje pređu na izdavanje starih originalnih i teško
pristupačnih karataj ali taj posao je za teritoriju Jugoslavije ostao
nezavršen. U okviru pojedinih republika, danas najkompletniju mo-
nografiju imamo za Bosnu i Hercegovinu; u njoj je dat hronološki
prikaz karata na kojima je predstavljena ova republika od prvih po-
četka do kraja X IX v. Jedino u Sloveniji ima posebna ustanova
muzej karata.
15.1.3. Podela na periode
Za razvoj kartografije jugoslovenskih zemalja bitna su takođe ona
tri faktora koja su istaknuta u prethodnoj glavi u vezi sa istorijom
kartografije uopšte (praktične potrebe društva, stepen geografsko g
pozn avan ja i tehničke mogućnosti) i taj razvoj je u uskoj vezi sa
razvojem društveno ekonomskih i političkih odnosa na tlu Jugosla-
vije od najstarijih vremena do današnjih dana. Prema tome, i istoriju
kartograf isanj a Jugoslavije celishodno je pratiti po pojedinim raz-
dobljima razvoja tih odnosa koja se takođe uklapaju u okvire poje-
dinih društveno-ekonomskih formacija uopšte, te prema tome i sama
struktura poglavlja odgovara prvenstveno podeli na periode političke
i kulturne prošlosti jugoslovenskih naroda. Tako istoriju kartografije
* Posebno je turska kartografija malo proučena. Arhivi za koje se veruje
da bi u njim a bilo karata nisu pristupačni.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
jugoslovenskih zemalja, odnosno Jugoslavije, delimo na
periode:
— kartografija jugoslovenskih zemalja u doba prvobitnog društva
i robovlasničkog poretka, primitivna i antička kartografija;
— kartografija jugoslovenskih zemalja u doba feudalnog poretka,
srednjovekovna kartografija;
— kartografija jugoslovenskih zemalja pod Turcima, Mlečićima i
Habzburzima, renesansna kartografija;
— kartografija jugoslovenskih zemalja u X IX v. i početkom X X v.
moderna kartografija; _____ _ taka u Hekatejevom delu „G es periodos” (oko 550— 480) od koga su
— kartografija Jugoslavije između dva svetska rata, jugoslo venska
građanska kartografija, i
— kartografija Jugoslavije posle drugog svetskog rata, jugoslo-
venska socijalistička kartografija.
Svaki ovaj period karakterišu posebni društveno-politički odnosi
koji, u vezi sa potrebama materijalnog života društva i stepenom
geografskog poznavanja teritorije, kao i dostignutim teoretskim ni-
voom i tehničkim mogućnostima, uslovljavaju i nivo izučenosti da-
današnje jugoslo venske teritorije u kartografskom pogledu.
15.2. Najstariji podaci о kartiranju jugoslovenske teritorije
15.2.1. P rim itivn a kartog rafija
Arheološka—ispitivanja na nalazištima ostataka kultura.-prvobitnog
društva na današnjoj jugoslo venskoj teritoriji nisu otkrila tragove
neke kartografske delatnosti nosilaca ovih kultura ilirskih, tračan-
skih, pa kasnije i keltskih plemena. To, međutim, nikako ne mora
da znači da već u predistorijskom vremenu nije bilo takve delatnosti,
bar u najprimitivnijem obliku. Za takvu pretpostavku postoje dva
osnova: jedan su ispitivanja kod primitivnih plemena koja su se
zadržala do novijeg vremena na najnižem stepenu razvoja, a drugi
— navodi poznatog geografa Starog veka Strabona (63. g. pre n.e.
— 19. g. n. e.) da je kod ilirskog plemena Dalmata, čiji su grad Del-
minij razorili Rimljani 155. g. pre n.e., posle svakih osam godina
dolazilo do nove podele zemljišta u granicama pojedinih bratstava.
Tome ide u prilog i podatak da je rimskim zemljomerima bila pozna-
ta mera za zemljište u Dalmaciji, versu s, koja je iznosila 8 640 kvad-
ratnih stopa. Iz ovoga možemo da izvedemo i zaključak da je na da-
našnjoj jugoslo venskoj teritoriji već u predrimsko doba b^o i iz-
Radošević Nikola
sledeće
vesnog Dremeravmrta^zemljištev odnosno najprostijih geodetskih ope-
racija, ali о tome daljih podataka nema.
15.2.2. Antička k arto grafija
Grčki antički kartografi su prvi stavili današnje jugoslovenske
zemlje na karte. Kada je to bilo i kako su na tim grčkim kartama
ekumene predstavljene ne znamo, jer se nisu sačuvale, ali iz poda-
sačuvani samo fragmenti u delima antičkih i vizantijskih pisaca, a
za koga se zna da je izradio i jednu kartu ekumene, možemo da re-
konstruišemo njen sadržaj. Iz onoga što je znao Herodot (484— 424),
od koga ima sačuvano opsežno delo „ Istories apo dekseos” (IV knj.
48. i 49. Gl.) može se zaključiti da je na toj karti bila predstavljena
jadranska obala sa nekim ostrvima (Hvarom , Visom), reke (D u-
nav, Mor'avuy S a v u , Vardar) gradovi (Trogir, Epidaur), zatim
plemenske skupine (Istri, Liburni, Iliri, Peoni, Tribali). Više
starih podataka ima sačuvanih i u Pseudo-Skilaksovom delu
„P eriplu s” iz 4. v. pre n. e. gde se nalaze i rastojanja između
pojedinih mesta. Može se pretpostaviti da je na kasnijim kartama
koje su izradili Dikearh (350— 290) i Eratosten (276— 195), posle
pohoda Aleksandra Makedonskog 335 g. pre. n.e. u zemlju tračan-
skog plemena Tribala do samog Dunava, bilo i više podataka.
Rimsko doba Grčke je posebno značajno za kartografisanj e da-
našnjih jugoslovenskih zemalja. Iz tog vremena je bila karta poz-
natog istoričara i geografa Strabona (62. g, pre n.e. — 23. g. n.e.)
koja takođe nije sačuvana, ali ie sačuvano njegovo delo u 17 knjiga
,,G eo grafike” , u kome ima mnogo podataka baš о ilirskim krajevima
i iz koga može da se shvati i sadržaj karte.
Svakako da je i za jugoslovenske zemlje najvažnije delo anti-
čke kartografije—SC eu prafike ^ifegesis” grčkog kartogr-af-a K lau d ija
Ptolem eja (90— 168) kako po tekstualnim podacima tako i po kar-
tama koje su priložene osmoj knjizi dela. Ni ono nije sačuvano u
originalu već u prepisima iz kasnijeg vremena (V atopedski rukopis
iz XII v, V atikan ski rukopis U rbinas 82 još kasnijeg vremena). Po-
red karte ekumene, u njemu su važne posebno dve karte: Peta karta
Evrope i Deveta karta Evrope, na kojima su detaljnije predstavljene
jugoslovenske zemlje (si. 15.1.). Na prvoj su zapadni i centralni
delovi, a na drugoj istočni i južni. Na ovim kartama su prikazani
sledeći elementi sadržaja: hidrografija (obalska lin ija kopna i ostr-
698 R ad o še v ić N ikola

va, rečn i tokovi), reljef (glavna planinska bila), naseljena mesta i

plemenske skupine. I na kartama i u tekstu (ob jašn jen ja uz karte)
ima dosta podataka iz topografije i etnografije, pa i astronomskih
pozicija za više mesta (npr. Jad era, Sidrona, Salon a, N arbona, ostrvo
Skardona) na jugoslo venskoj teritoriji. L. Jelić je, ispitujući Vati-
kanski rukopis Urbinas 82, utvrdio da podaci na Ptolemejevim kar-
tama, sem granica provincija, nisu savremeni, nego još Eratostenovi
koje ie popravio i dopunio Marin iz Tira. No i pored toga delo je
značajno i kao izvor podataka geografskog i etnografskog karaktera
i kao priručnik koiim su se služili i naši li uđi u Srednjem veku.

Na rimskim kartama su bile predstavljene i jugoslovenske

zemlje. Karta Rimske imperije ,,Orbis pictus” od čuvenog vojskovođe
М. V. Agripe (63— 12. g. pre n.e.) nije sačuvana, ali je sačuvano delo
,,N aturalis historia” od G. S. Plinija (23— 79 u 37 knjiga, koji se obilno
koristio ovom kartom, te one četiri knjige sa geografskim sadržajem
daju dovoljno podataka da se shvati i sadržaj Agripine karte. Smatra
se da je ona izrađena na osnovu premera Rimske imperije kojim
je rukovodio Agripa. Druga rimska karta, koja je mnogo važnija
jer je sačuvana njena kopija verovatno iz kasnijeg perioda, jeste
putna karta (itinerariu m pictum) iz druge polovine IV. v., poznata
pod imenom „P o jtin gero va karta” („T abu la P eu tin gerian a” si. 15.2.).
Ona ie rađena verovatno na osnovu neke karte sveta i itinerera.
Glavni sadržaj su joj rimski vojni putevi, sa glavnim mestima i ra-
stojanjima između njih; nejasno i u grubim crtama date su plovne
reke i glavna bila. Ona je značajna jer daje veći broj puteva i na-
seljenih mesta na jugoslo venskoj teritoriji, ali zbog načina kompo-
zicije, svi su elementi sadržaja dati šablonski i pogrešno po položaju,
tako da uopšte ne može da se dobije predstava о međusobnim od-
nosima pоj eđ imh~đ etalj a.

Ptolemejev geografski priručnik iz II v. i Poit.ingerova karta iz

IV v. su dva dela antičke kartografije koja zaslužuju posebnu paž-
nju, jer su im kopije, mada iz kasnijeg perioda, sačuvane do danas,
i što predstavljaju jedine spomenike te vrste na kojima su prikazane
jugoslovenske zemlje iz vremena pre dolaska Slovena.

15.3. Kartografija jugoslovenskih zemalja u srednjem veku

15.3.1. Rani sred n ji vek

Početkom Srednjog veka, kad Sloveni naseljavaju Balkansko polu-

ostrvo i postepeno postaju nosioci kulture na ovom području, pa
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
Radoševič Nikola

ćanske kartografije u Evropi (m anastirsk e ili kaluđerske karte) i

islamske kartografije zemalja velikog Arapskog kalifata, kada je
sva kartografska delatnost bila inspirisana „istinama” iz Biblije i
Korana. Takvo šematizovano predstavljanje na kartama sveta bilo
je i sadržajno vrlo siromašno, te su se jedva mogle razaznati kon-
ture Balkanskog poluostrva, a još je teže bilo naći neki podatak koji
bi se odnosio na današnju jugoslo vensku teritoriju. Razumljivo je
što za takve karte, van kruga duhovnih lica, nije ni postojao širi
interes, mada sk se kopirale kroz ceo Srednji vek (npr. karta sv eta
Konstantina iz A ntiohije u delu „ H rišćanska top ografija” iz VI v.
si. 14.6 ili karta sveta španskog kaluđera B e atu sa u delu ,,Kom en tari
uz A pokalipsu” iz V III v. si. 14.7. Pa i u takvoj situaciji, kad nije bilo
šireg interesovanja za..karte, ima podataka da je kod slovenskih ple-
mena u novoj postojbini postojala želja za poznavanjem svojih zema-
lja, kao što se vidi iz letopisa Dukljanina iz Bara „ K raljev stv o Slove-
na” , pisanog sredinom XII v. Tu se kaže da je kralj želeo da se „popisu
granice i međe k ra lje v stv a njegovog, da bi svaka od oblasti i pre-
dela znala i poznavala svo je međe i granice” . Iz letopisa se vidi da
u to vreme (IX v.) nije bilo sopstvenih podataka na osnovu kojih
bi se ovo utvrdilo, te kralj šalje poslanike „p ap i Stefan u i caru
K on stan tina g rad a (C arig rada) Mihailu, m oleći i tražeći da stare
povelje koje sadrže popisane granice i mede oblasti i pred ela ili
zem alja, izvoli poslati sa lju d im a n ajm u d rijim ” . Iz ovog dela vidi
se dalje da^sig umesto karata koje u to vreme nisu mogle da pruže
takve podatke, korišćene povelje i drugi spisi u kojima su davani
u opisnom obliku. No, ne može da se posumnja da Sloveni još u
vreme kada, kako kaže monah Hrabar, „ро crtam a i rezam a čitahu
i gatahu , budući p agani” , nisu umeli da rade i primitivne kartograf-
ske crteže, iako primerci takvih crteža nisu sačuvani.

U Rani srednji vek se obično uvršćuju i neke karte koje se po

kroz ceo rani Srednji vek (VII— XII) geografsko znanje ne samo
što je stagniralo nego je čak i nazadovalo, a kartografija se svodila
na rutinsko kopiranje šablonski izrađenih crteža. To je doba hriš-
dimenzijama razlikuju, jer su izišle iz okvira formata spisa, ali po
svemu ostalom spadaju ovamo, naime, po koncepciji i sadržini; od
njih zaslužuje pomena veliko delo islamskog kartografa Muha-
meda al Idrizija (1099— 1164). Njegova karta „ Tabula Rogeri-
ana” izrađena na 70 listova 1154. g. na osnovu podataka koji su
'skupljani od pomoraca i putnika kopnom sa jednom kružnom
kartom sveta je izišla kao dodatak Idrizijevom delu „ K itab al R u -
da r” na arapskom i latinskom jeziku (si. 15.3.). Na njoj ima poda-
taka i sa jugoslovenske teritorije. Detaljima u sadržaju razlikuje
se od ranijih karata i Herifordska karta iz druge polovine XIII v.,
ali to sve još ne predstavlja neki opšti napredak.
 Pr e g le d istor ije kar togra fije ju g oslovenskih
SI. 15.3. Deo Idrizijeve karte iz 1154. god.
15.3.2. K asn i sre d n ji vek
Ni iz doba- razvijenog feudalizma (XIII— XV u.j~nffe—'ке sačuvao
nijedan spomenik kartografske delatnosti u jugoslo venskim zem-
ljama. Centri kartografske delatnosti u to vreme bili su uglavnom
u Italiji (Đenova, i Mleci) i Kataloniji (M ajorka), kao i po neki
manastir. Radile su se dve vrste karata: pomorske portolanske i
karte sveta („ т а р р а е mu ndi” ). Ni te karte još nisu zadovoljavale
potrebe šireg društvenog značaja, pa su ih zamenjivali opisni po-
daci iz povelja i drugih spisa. Ali ima podataka da su se učeni
ljudi koristili kartama i geografskim delima uopšte, na njih se
npr. poziva Konstantin Filosoi (dru ga pol. X IV v. — 1439) u delu
„Ž itije despota, Ste fa n a . . („А . ova svim blagom ispu n jen a je, tako
i po spisim a z em ljom erija neki vazduh ša lje Zapadu i Jelespo n-
tu . . .” ) ili Dimitrije Kantakuzin (1435 — kraj X V v.) u spisu ,,T’lko-
van ie D. К. о zem ljak D ak ijah” („S iju D ak ija v zem ljom ernih kn jigah
obretaet že se . . .” ). Iz tog vremena već ima podataka da je u Du-
brovniku premeravano zemljište; rezultati premera su unošeni u
zemljišne knjige, a pravljeni su i planovi. Tako je, pošto su Dub-
z e m a lja
Ra došević N ik o l a
702
rovčani 1333. g. dobili od cara Dušana Stonski rat, dobij eno zem-
ljište podeljeno između vlastele, crkve i države, pa je 1336. g.
napravljena i knjiga о podeli, a 1359. g. i katastarski plan Malog
Stona i zemljišta zapadno od njega; nije sačuvan plan već kopija
s kraja Xt¥~ тЦ—početka KAL-л/. Isto tako kad je 1419т- ! 1422. g.
dobijeno Konavlje i Cavtat, radi podele, zemljište premereno je
i sastavljen katastarski plan Cavtata koji takođe nije sačuvan, nego
je sačuvana kopija s kraja X VII ili početka XV III v. U ovim do-
kumentima dužine su davane u sažnjevima, a površine u soldima.
Na stranim kartama, jugoslovenska teritorija je i u doba razvi-
jenog feudalizma našla svoje mesto u gotovo istoj meri u kojoj
i druge zemlje, bez obzira na to da li je reč о portolanskim ili о
kartama sveta. Na jednoj od prvih portolanskih karata „Pizan skoj
ka rti” , za koju se smatra da je rađena u Đenovi krajem XIII v.
(si. 14.9), Jadransko more je predstavljeno detaljnije, ali je
prostor oko njega deformisan, dok su na kartama đenovljanskog
kartografa Petra Veskontea iz prve polovine X IV v. (iz 1318. g.
podeljen a n a 9 listova i k arta sveta iz 1320. g.) konture realnije.
U zbirci mletačkog kartografa F. -Picigana (Francesco Pizigano) iz
druge polovine X IV v. Jadransko more je dato u krupnijem raz-
meru. Čuvena „K ata lo n sk a k arta” iz 1375. g. delo Jevrejina Avra-
ma Kreskesa (A braham Cresqu es, „ m ajsto r m apae mundi i kom -
pa sa” ), iz Palme na Majorki, sem obala, sadrži i više podataka u
unutrašnjosti. Na ovim kartama već postoje i razmernici.
I na kartama sveta iz tog vremena (P etra V eskontea iz 1320,
An dreasa V alsperg era iz 1448. g.) ima detalja za jugoslovensku
teritoriju više nego ranije, konture su nešto realnije, a i nazivi se,
pored starih istorijskih, daju i savremeni, ali sve to još ne pred-
stavlja neki vidan napredak. Posebno mesto i krupan napredak u
pogledu predstavljanja jugoslovenskih zemalja zauzima karta sveta
koju je izradio fra Mavro (frater M au ru s de Venetiis, + 1460) iz
Murana kod Venecije 1459. g. koja „čini k rajn ji domet u sredn jo-
vekovnoj k a rtog rafiji” L. Bagrov (Leo Bagrow , nemački naučnik
ruskog porekla, 1881 — 1957) smatra da „ niko pre n jega nije sastavio
tako tem eljitu i dobru kartu sv eta” . Ona predstavlja i krajnji do-
met srednjevekovne kartografije u pogledu predstavljanja jugoslo-
venskih zemalja (si. 14.11); od ostalih karata razlikuje se ne samo po
bogatstvu detalja (na žutoj oker osnovi predstavljen e su reke, reljef,
naseljen a mesta, kom un ikacije, rudnici, dati nazivi, a pored toga i niz
tekstualnih inform acija; m.orska površina je pred stavljen a plavom ta-
lasastom šrafurom) već i po savremenosti sadržaja uopšte. To je prva
 Pre g le d isto rije k a rto gr af ije ju g o s l o v e n s ki h
poznata karta na kojoj su jugoslovenske zemlje dobile odgo
varajuća mesta i savremene nazive (crveno: Servia, Macedonia,
C aratan a, Stiria, Cragna, Principo de D alm atia, Istria; plavo : Siri-
ema, B ossin a, C rovatia, Slav ig na, Panonia inferior). .Isto tako na
njoj nalazimo i savremene nazive reka (fl. Danubio, fl. D rava, fi.
Sava, fl. M orava, fl. Bosna, fl. D rina itd.) i naseljenih mesta (Bel-
grado, Scopi, Ja jc e , Segna, Z ara vechia, Dolcegno i dr.). Dinarski
planinski lanac je ovde Monte de Morlachia. Fra Mavro je veličinom
signatura i naziva pokušao da istakne pojedine detalje, posebno u
pogledu zemalja i naselja; tu je čak imao i neko kategorisanje pri-
menom dveju boja (ne kao V alsperger na hrišćanske i nehrišćanske),
crvene i plave. Ali i za ovu kartu je karakteristično što, pored dobro
lociranih detalja, ima i takvih koji su skroz pogrešni (npr. Panonia
in ferior je data na pro storu Like i G orskog kolor a), no to joj nikako
ne umanjuje značaj. Opšte konture kopna se razlikuju od Ptole-
mej evih i po stilu podsećaju na portolanske; on, kako sam kaže, ne
veruje sve Ptolemeju, i „n a sto jao je da proveri ono što je napisano
putem dugogodišnjih-proučavan ja i opštenja sa ličnostim a vrednim
poverenja, koje su svo jim očima videle šta je ispravn o” . Bez obzira
na sve nedostatke, ima vrednost, posebno za jugoslovenske zemlje.
U X V v. pojavljuje se i Ptolem ejevo delo prevedeno na latinski:
tekst je počeo da prevodi Grk Manojlo Hrisoloros i završio Jakopo
Angelus iz Skarparije, oko 1406. g. a Firentinci F. di Lapaćino
(Fran cesco di Lapaccin o) i D. di Boninsenji (Domenico di Boninsegni)
precrtali su karte i preveli legende, takođe već u prvoj deceniji, ali
su sačuvani rukopisi tek iz treće decenije i docniji. Već u tim rukopi-
snim izdanjima pojavljuju se dodatni listovi „т а р р а е m odernae” ,
interesantno je ono koje je pripremio H. Martelus (H enricus Mar-
tellus) između 1480/96. jer je u njemu bila dodata i posebna karta
Balkanskog-poluostrva. Od štampanih izdanja interesantno je treće
rimsko iz 1507. g. koje je priredio Marko Beneventanus, jer se u
njemu nalazi i karta srednje Evrope („T ab u la moderna Polonie,
Ungarie, Boemie, Germ anie, Ru ssie, . . .” ) kardinala N. Kuzanusa
(N icolaus C usanus, 1401— 1461) ali ona se pojavila već 1491. g. i kao
pojedinačna karta inkunabula. U pogledu detalja i tačnosti ne
predstavlja nikakav napredak u odnosu na Fra Mavrovu kar-
tu (Sk lavon ia je na m estu Gorskog K oto ra, a severno od nje
Corvacia, istočno Bo ssina, Servia, Turcia). Vredno pažnje je strazbur-
ško izdanje iz 1513. g. koje je priredio M. Valđsemiler (Martin
W aldseem iller, 1470— 1518); u njemu se nalazi posebna karta jugo-
slovenskih zemalja („T ab u la m oderna Bossinae, S erviae, Graeciae
z em a lja R a d o še v ić Nikola
et Sc lau o niae” ), Verovatno prva ,,regionalna karta” ovih zemalja.
Nešto realnije konture i veći broj naziva daju se u kasnijim mletač-
kim izdanjima iz 1561/74. g. u kojima je karta „T avo la di Schiavo-
n ia” delo J. Gastaldija (Jacopo Gastaldi, ko sm ograf M letačke re -
publike, 1500— 1565). Sačuvani primerci obnovljenog Ptolemejevog
„ G eografskog priručn ika” ili „K osm o grafije ” , kako se tada često
nazivalo ovo delo, na jugoslovenskom tlu (na ostrvu K rku izdanje
iz 1511. д., zatim na Hv aru iz 1525. g.) jasno govore о tome da je ono
tada i korišćeno u tim krajevima; iz jednog zapisa novobrdskog mi-
tropolita Nikanora iz 1534/35. g. vidi se takođe da se i on lično
koristio njime, ali nema podataka о kom je izdanju reč.
15.4. Kartografija jugoslovenskih zemalja od X V I do X V III v.
Ovo je period_ renesansne kartografije u Evropi.
U X VI i X VII v. posle srednjovekovne zamrlosti, evropska karto-
grafija naglo oživljava i doživljava neslućen procvat na osnovama
antičke kartografije Klaudija Ptolemeja, koja je preko hiljadu go-
dina čekala da dođe u ruke naučnika, te da se nastavi delo ovog
najvećeg kartografa Starog veka. U XVIII v. evropska kartografija,
pod francuskim uticaj em doživljava reformu kojom se postavlja na
moderne osnove. Sve se to odražava i na kartografiju jugosloven-
skih zemalja. Karte se sada umnožavaju metodom štampe, za razliku
od ranijih iz Srednjeg veka koje su umnožavane rukom. Ovo dopri-
nosi znatno široj upotrebi karata. Zahvaljujući širem interesu iz-
radom karata počinju da se bave i naši ljudi.
15.4.1. Procvat k artografije и X V I i X V II v.
U XV I v.v.sem modernih karata u raznim izdanjima Ptolemejevog
dela, već od početka se pojavljuju i pojedinačne karte Evrope (M.
Valdsem ilera 1511. g. na 4 lista, 2 izd. 1520; H. Cela 1536. g. na 8
listova; G. Merkator a 1554. g. na 15 listova, 2. izdl. 1572. д.; Đ. P.
K o n tarin ija 1564. g. na 16 listova itd.) na kojima su prikazane i ju-
goslovenske zemlje. One su prikazane i na velikom broju karata
srednje Evrope koje se pojavljuju takođe već od početka XVI v.
(„L an dtafel des U ngerlands, Polands, Russen, Littaw ien, W alachei
und Bu lgerei” u delu „ C osm ographia” od S. M instera iz 1544., 1556.
i 1567. g. ili „C arta del paesi d a n u b ian i. . . ” iz 1560. g. zem lje od
Transilvan ije i S rb ije do Ba varsk e i Venecije, zatim iz 1570. g. zem lje
 Pr egled ist or ije ka rtog r a fije ju g oslo ven skih z e m a l ja Radošević Nikola
706

izm eđu 43° i 48° geogr. širine od Beograd a do Crnog mora u zbirci bila je dobro poznata i služila je kao izvor za izradu mnogih karata.
A. Lafrerija^ po d naslovom,” Geografijct—tavole m o d e rn ejli geo grafia Martin Rota Kolunić (Martino Rota Sebenzan, 1532— 1582) rodom
de la m aggior parte del mondo di diver si a u t o r i . . . ” iz 1560/70. д.). je iz Šibenika, a radio je u Italiji, najpre u Rimu (đo 1565), zatim
Sve su te karte rađene na osnovu raznih izvora, uglavnom sastav-
ljanjem na osnovu regionalnih karata i drugih obaveštenja. Za pri-
morske krajeve i zemlje pod mletačkom vlašću najlakše su dolazili
do podataka italijanski kartografi, posebno mletački; uopšte „ Mleci
su bili mesto gde su m ogla da se razmene n ajn ovija g eo grafsk a sa -
znanja i da se dođe do n jih ” . Od italijanskih originalnih kartografa
ističe se J. Gastaldi (karta podunavskih ze m alja iz 1546. g. na 2 lista,
karta Tu rske iz 1555. g. na 2 listu , kartoi Italije iz 1561. g. na 3 lista).
Njegove karte su tada smatrane u Italiji kao najbolje kako u po-
gledu informacija koje daju tako i po samoj izradi. Od ostalih kar-
tografa koji su radili i karte jugoslovenskih zemalja ističu se F. Ro-
seli (Fran cesco Rosseli, 1445— 1513) i A. Vavasore (Andrea de Va-
vassore, +1572). Od ovog drugog je jedna karta Ugarske iz 1553. g.
na 4 lista i jedna karta istočnog dela Sredozemnog mora iz 1539. g.
Na njima-su dati i delovi jugoslovenskih_zemalja_i_Jadransko more.
Ovo je i prva štampana pomorska karta tog mora. U poznatoj Laf-
rerijevoj zbirci nalazi se i karta Jadranskog mora (,,Golfo di Vene-
tia ” ) od Paola Forlanija i karta Dalmacije i Hrvatske („N uovo
designo della D alm atia г C roatia” ) od Đ. F. Kamoča (Giovanni F ra n -
cesco Camocio). Od Kamoča je i obimna zbirka „Isole fam ose . . . ”
iz 1572. g. sa kartama jadranske obale i ostrva i panoramom mnogih
primorskih gradova koje se i danas koriste kao ilustracije u istorij-
skim delima.
u Mlecima (1565— 1572) i Beču (1572— 1582), gde je bio dvorski
U XV I v. u Italiji radi karte i ceo niz kartografa slovenskog portretista i slikar cara Rudolfa II. Izradio je nekoliko karata, ali
porekla, rodom iz primorskih krajeva. Najstariji je među njima, najznačajnija je karta okoline Zadra i Šibenika („II vero ritratto
a ujedno i najoriginalniji Petar Kop (P etrus Coppus ili P ietro Coppo, di Zara et di Sebenico . . .” ) iz 1570. g. (si. 15.5.). Izrađena je u vidu
1470— 1556) rodom iz Istre, a radio je u Mlecima. Kop je sastavio panorame i ukrašena slikama boraca na konjima i pešaka Znatno
jedan opis celog sveta („D e toto orbe” 1520. g.) i uz njega izradio je bolja od pređašnjih karata ovoga kraja (Paganove, Forlanijeve
seriju karata (u bolonjskom ru kopisu ih ima 21). Drugo mu je delo i Bertelijeve) i služila je kao izvor za izradu karata u Ortelijevom
(„Su m m a totius orbis” ) u izvesnom smislu izvod iz prvoga, rukopis i De Jodeovom atlasu. Natal Bonifacij (Natalis Bonifacius, Sibeni-
se čuva uVJradskoj biblioteci u Pirarrur-Uz njega-im?L 15xkarata koje censis, Božo Bonifačić, 1537— 1592), takođe rodom iz Šibenika, ra-
su izrađene 1522— 1525. g. Ovo je pokušaj izrade jednog atlasa koji dio je najpre u Mlecima (1570— 1574), a onda u Rimu (1575— 1592)
bi obuhvatio sve u to vreme poznate delove sveta, pa i nedavno kao bakrorezac ilustrator, a bavio se izradom karata. Pred smrt
otkrivenu Ameriku. U toj zbirci su interesantne dve karte: 1) Ape- se vratio u Šibenik, gde je i umro. Radio je karte ostrva u Jonskom
ninskog i Balkanskog poluostrva („Italia lllyricu m , E piru s, G retia moru, zatim za bratovštinu sv. Jeronima kartu pokrajina iz kojih
et M are Aegeurn” , 1523) i 2) Karta Istre iz 1525. g. Kopova karta hodočasnici kao „Iliri” imaju pravo na izdržavanje u hospiciji sv.
Istre je originalan rad. Kop je proputovao veći deo Istre i izradio Jeronima, u Rimu, a u rukopisu je ostala i jedna karta slovenskih
kartu i opis. Ona se čuva u Piranskom kodeksu, a smanjenu je izdao zemalja, uz koju je dao grbove pojedinih zemalja, crteže nekih
Kop u svom delu „D el situ de VIstria” 1540. g. Karta Istre (si. 15.4.) dalmatinskih gradova, likove slavnih ljudi i autoportret. On je bio
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
707 Padošević Nikola

vise kartografski crtač nego kartograf. Od Dubrovčana se istakao

rata. Njegov portolan Sredozemnog mora, dela okeana i Jadran-
kao kartograf Vićentije, Vicko Dimitrije V ’lčić, Volčić ili Vučić
skog mora („P ortolan o in tre fo g l i . . . ” 1593) sastoji se od tri lista
(V icentiu s D em etrius Voltius R aguseu s, 1563— 1607). Radio je kao
pergamenta, od kojih su na trećem obale Jadranskog mora. Druga
kartograf u Livornu i spada među istaknute crtače pomorskih ka-
njegova karta („ C arta n au tica . . .” 1601) zahvata samo basen Sre-
dozemnog mora. I ona je na pergamentu. Obe su iscrtane raznim
bojama i na njima je pun potpis i datum izrade.

Drugi centar u kome su se skupljali podaci о jugoslovenskim

zemljama u X VI v. bio je u Beču. I austrijski kartografi su, pored
jugoslovenskih teritorija koje su bile sastavni deo Habzburške mo-
narhije, unosili i veće delove susednih teritorija (Bosne i Srb ije )
koje su bile pod turskom vlašću. Najstariju poznatu kartu Ugarske
je izradio Lazar.us, sekretar ostrogonskog arhiepiskopa početkom
X V I v. Nju je kasnije dopunio i popravio humanista i lekar G.
Tanšteter (G eorg Tan ste tter, 1482— 1535) i izdao 1528. g. P. Apian
(Pe ter Apian, 1495— 1552). Nisu poznati izvori na osnovu kojih je
izrađena ova karta, ali je smatrana kao dobra, te je poslužila i
humanisti i dvorskom lekaru Volfgangu Lacu (Wolfgang Lazius,
1514— 1565) za izradu karte Ugarske („R egn i H u ngariae descriptio
v e r a \ 1556), kao i drugih karata ove zemlje kroz čitava dva veka.
Na ovoj karti, sem Hrvatske, Slavonije i Baranje, Srema, Bačke i
Banata kao sastavnih delova Ugarske, bila je predstavljena i Bosna
i dobar deo Srbije. Drugo Lacovo delo je zbirka karata austrijskih
zemalja (,,Typi cho rographici ptovin ciaru m A ustriae ” 11 karata,
1561). U ovoj zbirci su važne četiri karte, na kojima su slovenačke
zemlje (K oruška, Š ta jersk a, K ra n jsk a i G orica sa Istrom). Lacove
su karte u svoje vreme važile kao najbolje karte habzburških ze-
malja, pa prema tome i jugoslovenskih koje su njima pripadale.
Od domaćih ljudi koji su radili karte, značajniji je Ivan Klobučarić
(Giovanni Clobucciarich, 1550— 1605), rodom iz Dubašnice, član
reda avgustinaca i prior u Firstenfeldu u Štajerskoj. On se smatra
prvim slovenaokim kartografom; 1601— 1605. g. obilazeći Štajersku,
Kranjsku i Istru radio je skice i prikupljao podatke za izradu karte
austrijskih naslednih zemalja. Skice su mu bogate toponimima koji
su uglavnom nemački i samo za gradove daje i narodne nazive.
Iza njega je ostala i jedna nedovršena karta Hrvatskog primorja.

I holandski kartografi su se u X VI v. bavili sastavljanjem ka-

rata jugoslovenskih zemalja; Tako Avram Ortelius u atlasu „The-
atrum orbis terr.arum” iz 1570. g. im a tri karte: 41) Schlavoniae,
Croatiae, Carniae, Istriae, Bosniae . . . descriptio, auctore Augustino
Hiršvogelio” 42) „H un gariae descriptio, Wolfgango Lazio auct.” i 50)
s i . 15.5. Deo Kolunićeve karte iz 15 70 . god.
„Turcici imperii descriptio,” a uz njih se na frontalnoj strani daju i
 Pregled istorije kartogro.fije jugoslovenskih zemalja
Radošević Nikola

to nije ujednačeno na celoj karti. Istorijsku kartu u kasnijem

r'đanju ovLpg __atlasa „P annoniae et Illy rici veteris tab ula” izradio
je sam Ortelius. Najkompletniji prikaz jugoslovenskih zemalja u
X V I v. nalazi se u delu Gerarda Merkatora (1512— 1594) u drugoj
svesci atlasa („Italiae Sclav oniae at G raeciae tabulae geographi.ee”
1589). Tu su karte: 8) „C a rstia, C arnio la, H istria et Vindorum mar-
ehia” , 17) Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dodmatiae pa rte” , 18) Va-
tachia, Servia, B u lgaria, Rom ania” i 20) „M acedonia, Epirus et
A chaia.” Sve ih je sastavio sam Merkator na osnovu raznih izvora.
Ove su karte (si. 15.6) tehnički vrlo lepo urađene, i sa savreme-
nim sadržajem predstavljaju najveći domet kartografije X V I v.
„K ao naslednica kako arapsk e tako i vizantijske kulture T u rsk a
je preuzela i bogatu baštin u kartog rafsk e trad icije” . Sultan Meh-
med II, koji je 1453. g. osvojio Carigrad, 1459. Srbiju i 1463. Bosnu
pokazivao je poseban interes za kartografiju te je grčkim naučni-
cima na svom dvoru naredio da izrade i jednu kartu sveta sa arap-
skim i grčkim nazivima, koja do danas nije pronađena. U sulta-
novoj biblioteci-su sačuvana izdanja Ptolemejevog dela^-kao i pri-
merci katalonskih i italijanskih pomorskih karata iz druge polo-
vine X V v. U njoj su sačuvane i zbirke pomorskih karata koje su
radili turski kartografi iz prve polovine X VI v. Poznate su zbirke
pomorskih karata admirala Piri Re’isa ( + 1554), koje je on zvao
„B a h rije ” i koje su izrađene na osnovu stranih karata. 1521. g. on
je poklonio sultanu Selimu zbirku koja sadrži pomorske karte obala
i ostrva dela Sredozemnog i Crnog mora. Drugi kartograf iz ovog
vremena, Ali ben Husein Saidi (+1562), pored uputstava za navi-
gaciju sa kartama („M ohit” ili „ Indijsko pomorsko ogledalo” ), sa-
stavio je i „M u rat el m am elik” ili „O gledalo zem aljsko” . Potom je
došlo do zastoja u turskoj kartografiji, kopirana su ranija dela
„rađ en e su i male pomorske karte, ali karte balkanskih z em alja su
radili samo zapadno-evropski kartog rafi” .
Narod pod turskom vlašću nije imao uslova ni za kakav kul-
turni rad, već je bio stalno okupiran borbom da održi goli život.
Zato u Srbiji, “Slavoniji, -Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji u ovom
veku i nema nikakve sopstvene kartografske delatnosti.

Koliko je karta u XVI v. ušla u upotrebu u jugoslo venskim zem-

SI. 15.6. Deo Merkartove karte iz 1589. god.
tekstovi geografsko-istorijskog sadržaja. Ovde je posebno dobra
karta A. Hiršfogela (A vgustin H irschvogel, H irsvogelius, 1503— 1553),
iz 1565. g. s obzirom i na detaljnost i na tačnost predstavljanja, ali
ljama dovoljno će da posvedoče dva podatka. Sam termin „karta”
koji potiče iz X V v. brzo je prihvaćen i u upotrebi je u Dubrov-
niku već sredinom XV I v. Npr. u delu pesnika Mavra Nikole
Vetranića Čavčića (1482— 1576) nalazimo i ove stihove: „К tomu
mu (m rnaru) jo š trepte svi v lasi na glavi J N esreća kad sm ete
 Pregled istorijc kartografije jugoslovenskih zemalja 712 Radošević Nikola

busulo u plavi, / N ajliše n ečesti gdi čine da taikoj / I karta i šesti sem nekih novijih i karta 21) „ Sclav on ia, C roatia, Bosnia cum Dal-
izgube razlog svo j.” Međutim, Dubrovčani nisu ostavili kartograf- m atiae parte, per Gerardum M ercatorem ” .
skih spomenika iz tog vremena, iako su kao pomorci krstarili Sre- Za kartografiju austrijskih naslednih zemalja (v ojvodstava K o -
dozemnim morem, a kao trgovci prelazili Bosnu i Srbiju i najveći ruške, Štajersk e, K ran jsk e, Istre i grofov ija G orice i Gradiške) zna-
deo Balkanskog poluostrva. Mavro Orbin (M auru s Orbini Raoseo, čajna su u ovom veku dva dela. Jedno je zbirka karata austrijskih
+ 1614) u istorijskom spisu („II Regno degli S l a v i . . . ” , 1601) za zemalja („Topographia provinciarum A ustriae ” ) od nemačkog karto-
geografske podatke koristi se kao izvorima Piolemejevim, „ G eo- grafa M. Meriana (M athau s Merian, 1593— 1650) iz 1649. g. u kojoj
grafsk im priručn ikom ” , Minsterovom „K osm o grafijom ” , Orteliju- su i karte 1) ,,S tiria” , 2) „C arin thiae archidu catus” i 3) „C a rstia,
sovim Atlasom , Lacovim i Gastaldijevim kartama, što je jasan do- Carniola, H istria et V indorum M archia” . One su bogatije detaljima
kaz da su za poznata kartografska dela znali naši obrazovani ljudi
od ranijih karata i imaju znatno više naziva. Drugo je delo I. V. Val-
i da su se služili njima.
vazora {Johann W eikhard Freih err von V alvasor, 1641— 1693), po-
U XV II v. nije bilo nekog većeg napretka u kartografiji uopšte, reklom Italijana, inače kranjskog vlastelina, istoričara, etnografa i
jer su se karte radile većinom na onim osnovama koje je dao prošli
vek; opšte konture su davane onakve kakve su bile na ranijim,
kartama, a u njih su se unosili detalji do kojih se dolazilo iz raz-
nih izvora, tako da su postajale sadržajno punije, ali kvalitativna
vrednost sadržaja nije se poboljšavala. U bogatstvu karata koje su
tada rađene kao pojedinačne ili su uključivane u atlase, a ovo je vek
atlasa, može se izdvojiti mali broj onih koje se odnose na jugoslo-
vensku teritoriju, koje su dale možda samo nešto više od onoga
što je bilo na Merkatorovim kartama. Karte jugoslovenskih zema-
lja rade austrijski, italijanski, holandski, nemački pa i francuski
kartografi. Ali sada je značajno to što se knr1ografskom4deLatnošću
počinju baviti i pojedinci na jugoslovenskom tlu.
Kroz ceo ovaj vek, u Holandiji se karte izdaju bilo pojedinačno
bilo u atlasima, izrađene uglavnom na osnovu karata iz Orteliju-
sovog i Merkatorovog atlasa. Pravo izdavanja Merkatorovog atlasa
se prenosi najpre na Hondiusa (1604), a potom na Jansonijusa (1639),
ali i poznati izdavač V. J. Blau (Willem Janszoon Blaeu , 1571— 1638))
za svoj „ ,A tlas novus” iz 1634. g. koji spada u najvrednija dela
svog vremena, koristi se kartama ove dvojice kartografa prethod-
nog veka. I kasnije u velikom atlasu („A tlas m aior, sive Cosmo-
graphia B lav iana, 11 svezaka, lat. izdanje) ovog izdavača iz 1662. g.
nalazimo za jugoslovensku teritoriju ove karte: 30) „ Valachia, S er-
SI. 15.7. Deo Valvazorove karte iz 1689. god.
via, B u lgaria, Rom ania” , 33) Scalavon ia, Croatia, Bosn ia cum Dal-
matiae parte, auct. Ger. M ercatore” 34) „Illyricum hodiernum ” , 36)
kartografa ,,Die Ehre des H erzogtum s K ra in ” iz 1689. Valvazor je
„M acedonia, Epirus, Achaia” u II svesci i 18) Carniola, „ C ilia comi-
u zamku Vagenšperk kod Liti je formirao jedan centar gde je okup-
tatus et Windorum marchia, Ger. M ercator auct.” u III svesci*). I u
ljao poznate ljude, nabavljao instrumente, knjige, rukopise itd. i
atlasu drugog poznatog izdavača holandskog F. do Vita (Frederik
organizovao crtačko-graversku radionicu i razvio široku i razno-
de Witt, 1616— 1698) iz 1634. g. i kasnije sve do 1708. g. nalazi se
vrsnu delatnost, rezultat koje je ovo delo u 4 obimne sveske. U njemu
* Nešto novijih podataka ima jedino na karti „Illyricum hodiernum” ali
se nalazi jedna opšta karta Kranjske {,,Carniola, K arstia, H istria et
ona po konturama ukazuje na izvore iz prošlog veka.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
Windorum M archia” si. 15.7) i više detaljnih karata (Gornje
K ra n jsk e, Donje K ran jske, S red nje K ran jsk e, U nu trašnje K ran jske
ili K a rstije, Istre, reke Kupe, C erkniškog jezera). U njegovoj gra-
fičkoj radionici je izrađena i jedna karta Hrvatske („C ro atia” ). Dao
je i veći broj panorama gradova. Karte su mu dosta površno izra-
đene; na njima su prikazani; hidrografija, reljef, naseljena mesta,
granica i od kultura šume; nazivi su nemački; kartografska mreža
je naznačena na unutrašnjem okviru od dve linije, a razmernik u
miljama; sve je ovo u maniru savremenom za njegovo doba. Karte
su značajne jer prikazuju stanje u slovenačkim zemljama u drugoj
polovini XV II v, kao i zbog toga što su to prve štampane karte
nastale na slovenačkom tlu. Smatra se da su izrađene na osnovu Me-
rianove karte.
Zemlje ugarske krune sv. Stefana (K raljev in e H rvatska, Slavon ija,
Vo jvo dstv a Sr em, B aran ja, Bačka i Ban at) predstavljene su na kar-
tama Ugarske, kao i u prethodnom veku. Mada je tih karata posle
Lacove iz 1556. g. bilo mnogo, jer su ugarske zemlje tada zbog ra-
tova s Turcima bile iu centru pažnje, nijedna od njih nije donosila
nešto novo. U ovom veku može da se izdvoji karta M. Stira (Martin
Stier, 1610— 1669) na 12 listova, „V erm ehrte und v erbesserte ’ Land-
karte des K on igreichs U ngarn” iz 1664. g. jer donosi znatno više
detalja, mada na njoj još nema kartografske mreže. Gabriel Heve-
neši je autor prvog atlasa Ugarske koji je u Beču izišao 1689. g. i
sadržao 40 karata; interesantan je kao pojava jednog regionalnog
atlasa. Regionalne karte Hrvatske („II regno della C ro atia” ) iz
1690. g. i Slavonije („II regno della S c la v onia” ) iz iste godine dela
su poznatog italijanskog kartografa Đ. K. da Vinjole (Giacomo Can-
telli da V ignola, 1643— 1695), mada su sastavljene na osnovu dota-
dašnjih karata ^predstavljaju, kako po oformljenju tako Гро sadržaju,
doprinos kartografiji ovih zemalja.
U X VII v. kartografskom delatnošću bave se i domaći ljudi u
Hrvatskoj, Stjepan Glavač (Steph an us Glavach, 1627— 1680) i Pavle
Riter Vitezović (P aulus R itter V itezovich, 1652— 1713). Glavač je
bio isusovac, rodom iz Varaždina, kao profesor predavao je filosofiju
i matematiku. On je izradio kartu dela Slavonije i Hrvatske („N ova
partiu m Sclavon iae et Croatiae . . . d escriptio” , izdata u Gracu 1673).
Karta sadrži hidrografiju, reljef i naseljena mesta sa
vima i tekstualnim objašnjenjima u vezi sa važnijim istorijskim
događajima; na njoj ima geografska mreža i razmernik u miljama,
objašnjenja uslovnih znakova; za oznaku zemalja Glavač se koristi
njihovim grbovima. On je za izradu ove karte prikupljao neke po-
71?
Radošević Nikola
datke na zemljištu, u čemu i jeste njen značaj. Vitezović je bio
plemić nemačkog porekla, službeni istoričar bečkog dvora i hrvatski
književnik rodom iz Senja. Imao je dužnost da utvrdi istorijske gra-
nice Hrvatske na osnovu raznih dokumenata, radio je jedno vreme
u Valvazorovoj grafičkoj radionici, a potom i u Marsiljijevoj po-
graničnoj komisiji posle karlovačkog mira. On je izradio nekoliko
manjih karata, kartu hrvatsko-turske granice, kartu Like i Krbave
i dr. Podatke za ove karte sam je prikupljao na terenu.
Za zemlje pod mletačkom vlašću (Istra, D alm acija, Boka ko-
torska), kdT^e-radeua-XVILvv-uglavnom italijanski kartografi, upravo
svi poznatiji radili su i karte ovih zemalja. Posle Gastaldijeve karte
Italije iz prošlog veka, na kojoj je bila predstavljena i Dalmacija,
najznačajnije su od nastalih u ovom veku Stefana di Benedikta
(„C arta geog rafica et hidrografica della D alm atia” , 1641) i Đ. K. da
Vinjole („II regno della D alm atia” , 1689) na kojima je vernije pred-
stavljen reljef, a i ostali elementi sadržaja, nego na ranijim kar-
tama. Ali za kartografiju Dalmacije je značajan i rad kosmograf a
venecijanske republike, patra V. M. Koronelija, autora jednog veli-
kog atlasa („A tlan te veneto” I sv. 1691, II/l sv. 1695, II/2, sv. „ Iso-
lario delVAtlante V eneto” 1697). Koroneli (Maria Vincenzo Coro-
nelli, 1650— 1718) je*) izradio još ceo niz karata primorskih teri-
torija, kao i planova i panorama primorskih gradova od krajnjeg
severa do juga. Značajnije su mu karte: „D alm atia ” , „ Contando di
Zar a ” , „ C anale di C attaro” , „ Corso delli fiu me D rim i” i „G o ljo di
Venezia” . Sem toga, izradio je i kartu Dubrovačke republike („S ta to
di Ragusi\.^~,’l ) Ovi su se kartografi koristili i novijmr izvorima.
Tako je poznato da je Koroneli za svoju kartu Dubrovačke republike
tražio podatke iz samog Dubrovnika (si. 15.8).
Za zemlje pod turskom vlašću (Bosna, Hercegovina, S rb ija , Crna
Gora, M akedonija) ni iz ovog veka nije poznata nijedna turska
karta jugoslovenskih zemalja. Znamo da je turski kartograf X V II v.
Abu Bakr (Abu B ak r ben Behram ed D im isqi, II pol. X V II v.) na-
stavio rad na kosmografiji M. ben Abdulaha (M ustafa ben Abdullah,
zvani K atb Čelebi, 1609— 1657) i da je „n acrtao karte za svaki v i-
lajet i sandžak. Ali ga je 1675. g. sultan Muhamed IV zadužio da
prevede delo od 11 svezaka ,G eographia B lav ian a’, te nije mogao da
nazi-
ga završi” . Tako su najbolje karte ovih zemalja dali italijanski
kartografi, posebno Đ. Kanteli da Vinjola i М. V. Koroneli. Kanteli
da Vinjola je sačinio regionalne karte Srbije („II regno della Se rv ia” ,
* Sem karte Dalmacije (,.Le rovaume de Dalmatie, divise en ses contes,
territories ete 1688)" —
 Pregled istorija kartografije jugoslovenskih zemalja
715
SI. 15.8. Koronslijeva karta Dubrovačke Republike iz 1695. god.
1689), Bosne („II Regno della B osn ia” , 1689 si. 15.9). i Makedonije,
(„L a Macedonia” , 1689). Značaj ovih karata je veliki jer spadaju
među prve regionalne karte ovih zemalja kao zasebnih teritorijalnih
jedinica. Sem toga, to su i najbolje karte tog vremena za ove zemlje
kao celineHNa Koronelijevoj karti „Coirsо del D an u bia đa- V ienna sin
a Nicopoli e P aesi adiacenti. . iz 1692. g. date su Srbija, Bosna,
Crna Gora i Dalmacija. Karta je tehnički lepo opremljena, ali joj
opšta tačnost nije odmakla od tačnosti karata iz prošlog veka, samo
što je razmer krupniji, pa su i mogućnosti predstavljanja, posebno
reljefa, bile povoljnije. Istu površinu pokriva i karta izrađena u
radionici francuskog kartografa Sansona ,, Theatre de la guerre en
H ongrie . . ” iz 1698. g. na kojoj su, pored ostalog, sadržaja, prika-
zane i komunikacije delimično, a posebnim znakom su označena
mesta i upisane godine gde i kada su bile bitke sa Turcima.
Rađošević Nikola
SI. 15.9. ,,Kraljevina Bosna" od D. Kanteli do Vinjole iz 1689. god.
15.4.2. Prvi premeri u XVIII veku
Položaj Habzburške monarhije u XVIII v. bio je takav da je imala
najviše mogućnosti za prikupljanje kartografskih informacija о naj-
većem delu jugoslovenske teritorije, a s druge strane, raspolagala
je i stručnim osobljem koje je bilo sposobno za prikupljanje tih
informacija na savremeniji način, snimanjem odoka, u najviše slu-
čajeva pomoću busole i sata, koje je baziralo i na novim određiva-
njima položaja izvesnog broja tačaka astronomskim putem. Tako se
i opšta tačnost karata povećavala. U drugoj polovini X VIII v. po-
čelo je i sistematsko i organizovano snimanje teritorija pod habzbur-
škom vlašću koje je u povoljnijim uslovima produžavano i na pri-
vremeno okupirane turske teritorije u Srbiji, a delom i Bosni.
U austrijskim nasleđnim zemljama je sredinom XVIII v. došlo
do znatnog napretka u izradi karata, zahvaljujući župniku šentvi-
škom J. D. Florjančiču (Joan nes D ism as Floriantschitz de Grienfeld,
1691— 1757). On je izdao u Ljubljani 1744. g. (II izd. 1791) veliku
kartu Kranjske sa delovima susednih pokrajina na 12 listova, raz-
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja

mera oko 1 : ПО ООО „ Du catu s C arnioliae tabula eh or о graphic a . . .”

(si. 15.10). Na levoj strani karte Florjančič se obraća čitaocu i kaže
da je 10 godina naporno radio na toj karti, u slobodnom vremenu
putovao i sam određivao položaje važnijih gora i tačaka. Pri uno-
šenju granica oslanjao se na ranije—karte, dokumente 4i izveštaje
pojedinaca, za koje ne može da jamči. Dalje kaže da mu je bilo
teško da se odluči za geografske dužine i širine, jer su bile različite
kod raznih geografa. Posebnu pažnju je obratio na predstavljanje
reljefa jer je to do njega bilo zanemarivano. Reljef je predstavljen
perspektivno i mnogim vrhovima su dati stvarni nazivi. Ovo je i
prva karta na kojoj se daje naziv Triglav (Mons Torglou), i visina
(1399 parišk ih stopa iznad horizonta L ju bljan e). Isto tako, poklo-
njeno je više pažnje hidrografiji; daju se mnoga mesta i najvažniji
putevi. U desnom gornjem uglu Florjančič daje Ljubljanu sa gradom
i delom okoline perspektivno, a ispod toga i u planu. Sem ove karte,
vredno je pažnje i delo B. Hakea (B altazar H acquet, 1739— 1815)
francuskog hirurga i prirodnjaka ,,O ryctographia carniolica oder
physikalische Erdbeschreibung des H erzogtum s K rain . . (L a jpcig
17778/89) kome je priložena jedna karta u razmeru 1 : 320 000; na
njoj su nazivi većinom slovenački. Za zemlje ugarske krune znatan
napredak л г odnosu na ranije predstavlja „ka rta bogatih, podataka
kraljevine M ađarske sa su sedn im kraljev in am a i novim oblastim a
(„М арра regni H ungariae . . .’, 1709) na 4 lista koju je izradio inži-
njerijski kapetan J. H. Miler (Johan n C hristoj M uller, 1673— 1721)
član Marsiljijeve pogranične komisije. Karta je izrađena u razmeru
1 :550 000; Miler je prethodno „rek ogn oscirao” ugarske zemlje i
obavio izvesna astronomska određivanja, a sem toga, koristio se i
svim ranijim podacima za koje je smatrao da su upotrebljivi, tako
da je karta predstavljala sintezu svega što je dotle bilo na raspola-
ganju i smatrano pouzdanim. Isključivo za vojne potrebe je
kasniju fon Lacijevu (feldm aršal F ran z Moritz G raf von L ac y ,
1725— 1801) kartu („H u ngaria cum provin ciis omnibus . . 1769)
svih ugarskih zemalja izradio major I. Miler (Ignaz Miiler)
u razmeru 1 : 365 000 na 16 listova. Ona je bila sadržajno bogatija
od prethodne, a posebno se to odnosi na delove Bosne i Srbije, jer
su korišćeni i podaci rekognosciranja iz--vremena-okupacije tih kra-
jeva. I njoj su savremenici zamerali i smatrali prethodnu kartograf-
ski vrednijom. Za Slavoniju je u X VIII v. smatrana najboljom karta
feldmaršala Kevenhilera koju je posle oslobođenja izradio Jozef Ga-
đea 1720. g. na 2 lista. Homanovo izdanje iz 1745. g. („T ab ula geo-
graphica exhibiens Regnum Sclav on iae cum Syrm ii ducatu . . .” ) ne-
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
što je smanjenog formata, sa nanesenom kartografskom mrežom i
nekim ispravkama u sadržaju. Za delove duž Dunava, bogate po-
datke su davale karte koje su rezultat snimanja F. Marsiljija (Lu igi
Ferd in an da de M arsigli, 1658— 1730) na osnovu astronomskog odre-
đivanja tačaka i koje su izrađene kao prilozi njegovom obimnom
delu „ Danubius pannonico-mysicus . . .” iz 1726. god.
Za zemlje pod mletačkom vlašću, pored italijanskih autora, karte
rade i drugi kartografi, kao, nemački H. Vajgel (Christoph Weigel,
1654— 1726), F. L. Gisefeld (Fran z Lu dw ig Giissefeld, 1744 -1807)
i dr. Sem regionalnih karata Dalmacije, mletačke zemlje'se pojav-
ljuju i na mnogobrojnim kartama širih teritorijalnih zahvata, sa
drugim delovima jugoslovenskih zemalja.
U zemljama pod turskom upravom ni u XVIII v. nisu postojali
uslovi za sopstvenu izradu karata. Međutim, Turci rade sada više
na poznavanju svojih zemalja, te se već početkom veka 1716. g.,
pojavljuje njihova karta evropske Turske i pograničnih oblasti na
severu, na četiri lista u razmeru 1" = 3,75 milja (oko 1 : 1000 000).
Na njoj su bili dati važniji takovi reka, granice sandžaka i naseljena
mesta. Sada je i mađarski renegat I. Miteferika (Ibrahim M iiteferriqa,
1674— 1744) konačno završio rad na Kosmografiji K. Čelebija (,,Gi-
hannum a” 1732), karte su rađene na osnovu Hondijusovih. Međutim,
austrijska kartografska delatnost se znatno povećala posle karlo-
vačkog (1699), a posebno posle požarevačkog mira (1717) kad je i
okupiran jedan deo Srbije i pogranični delovi Bosne. Snimalo se
odoka (većinom pomoću busole i satajme-samo na-okupiranim delo-
vima teritorije, već i znatno dublje u unutrašnjosti Turske. Ta sni-
manja su pružala bogat materijal za izradu karata. Neke od njih nisu
uopšte dolazile u javnu upotrebu: jedne su rađene kao ratn e i na
njima su prikazivane teritorije u širem smislu gde su se ranije
vodile operacije, a druge kao vojn e su pripremane za sledeća rato-
vanja. Svima njima je glavna tema bila — Bosna i Srbija. Karte
širih prostorija (Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije, Ban ata,
Srem a, S lav on ije) sada su bile česta pojava (G. de l’Isle, 1703,
M. Se utter, 1709, i dr.). Česte su i karte teritorija koje su bile
ratna poprišta (J. B. Homann, 1724; E. B riffau t, 1738), pa i atlasi
namenjeni vojnim licima (G eorges Louis L e Rouge: A tlas nouveau
po rtatij a I’usage des m ilitaires . . 1748, 91 karta). Za vreme au-
strijske okupacije Srbije 1718— 1739. g., pored karata koje su rađene
u neposrednoj vezi sa određivanjem granice, izrađen je i ceo niz
drugih karata ove teritorije, na osnovu novih podataka, ali su jav-
nosti bile pristupačne većinom karte napravljene nar osnovu starijih
720 Radošević Nikola
podataka koji su delimično dopunjavani; sličan je slučaj i sa poja-
som okupirane teritorije Bosne duž Save (npr. ,,C harta geographica
vom Konigreich S erbien ” , na 2 lista, Beč 1718; ,,C harta von dem
Kon igreiche Serbie n’', na 3 lista, Beč 1721; ,,Carte originale et parti-
culiere de la Bosnie dans son en tiere” , 1 list, 1738).
Druga polovina X VIII v. je posebno značajna za kartografiju
jugoslovenskih zemalja. To je vreme kada je u habzburškim zem-
ljama izvršen prvi topografski premer i tako stvoren sigurniji izvor
za sastavljanje karata. Ovaj „Jo zefin sk i prem er” je izvođen 1769—
1787. g (u tem išvarskom Ban atu 1769— 1772; u V o jn oj krajini, hrvat-
skoj 1774— 1777, varažd in skoj, slavon skoj i banatsko j 1779— 1782;
u S lav o n iji 1781— 1783, u H rv atskoj 1783— 1784, u slovenačkim zem -
ljam a 1784— 1787). Na zemljištu se snimalo u razmeru 1 : 28 800,
pomoću lakog geodetskog stola i gledače, kao osnova služile su tačke
iz Lisganigovih određivanja i tačke grafičke triangulacije; reljef je
predstavljen perspektivno. Karte izrađene na osnovu ovog premera
u razmeru 1 : 86 400 do 1 : 192 000, korišćene su samo za vojne po-
trebe. Tako su karte za javnu upotrebu i dalje rađene na osnovu
podataka dobijenih na drugi način. Jedino je jedan deo ovih poda-
taka iskorišćen za izradu pregledne karte habzburških zemalja od
L. A. Falona 1790/93 u razmeru 1 : 864 000, koja je proširena i na
Bosnu i Srbiju.
Za zemlje pod turskom vlašću karte su i dalje radili strani kar-
tografi, prvenstveno austrijski i nemački. Austrijska vojna karto-
grafija je naročito pred kraj veka bila aktivna u snimanjima Bosne
i Srbije. Ta je aktivnost najživlja osamdesetih godina pred rat sa
Turskom i za vreme samog rata, kada je austrijska vojska opet
okupirala^ severni deo Srbije 1789— 1791. Tada se razvio poseban
način prikupljanja podataka ,,u hođenje” ; pred sam rat su u pojedine
delove Bosne i Srbije slati oficiri koji su rekognoscirali teren. Va-
žno je napomenuti da su tu većinom učestvovali oficiri i inženjeri,
po narodnosti Sloveni. Za vreme okupacije Srbije 1789— 1791. g.
austrijski generalštab je preduzeo i hitan premer okupiranog dela
u razmeru 1 : 28 800 kao nastavak premera koji je ranije izvršen
u slavonskoj Vojnoj Krajini (25 listova). Jedan deo teritorije je
premeren u razmeru 1 : 57 600 (7 listov a). Reljef je predstavljan
crticama. Ali ni ovi podaci nisu korišćeni za izradu karata za javnu
upotrebu. Od karata koje su se pojavile pred kraj X VIII v. značaj-
nije su: Šimekova (M axim ilian Schim eck: D as K onigreich Bosnien
und die H erzegovina, 1788. g.), i Šicova (C arl Schiitz: Neueste K arte
der Kon igreiche Bosnien, Serbien, Croatien und Slavonien, 1788).
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
U ovom periodu je porastao i interes Francuske za turske teritorije,
te je 1770. g. izišla i karta Turske carevine od Laruža, na nekoliko
listova u raznim razmerima, ali sa vrlo oskudnim podacima. Na
jednom listu ove karte prikazana je i mletačka Dalmacija i Crna
Gora, kao i delovi Bosne i Hercegovine. Na tom listu je data Crna
Gora sa Bokom kotorskom kao umetak u krupnijem razmeru. Iako
je predstavljena nerealno, značajno je to što se tu Crna Gora pojav -
ljuje kao posebna jedinica.
Uporedo sa razvojem srpskog građanskog društva u krajevima
pod habzburškom vlašću u XVIII v. počinje tamo i kartografska
delatnost. Najznačajniji kartograf i osnivač srpske kartografije bio
je Zaharija Stefanović Orfelin (1726— 1785), poznati živopisac, gra-
fičar, kaligraf, istoričar, pesnik i vinogradar, rodom iz Vukovara.
Za svoju obimnu istorijsku studiju ,,Istorija о žitiftri slavnih djelah
velikago g osu d arja im perato ra P etra P e rvago sam oderžca v se rossij-
skago . . koja je izišla u Mlecima 1772. g. u dva toma, izradio je,
pored niza drugih grafičkih priloga, više geografskih karata („G e -
neraln a k arta sveruske im perije . . „P oložaj provin cija Lifland ije,
Estlan dije, Finlandije, K arelije, In grije, K urlan dije, . . .” ; „ K arta
geo grafska koja pred stav lja G erm an iju, Holan diju, D ansku, P olj-
sku, . . .” ; „Karta koja p red stavlja M alu T atariju ” , zatim „ M ala A zi-
ja ” ; „ Sarmatija evropska i az ijsk a ” ; „P an o n ija, M izija, D acija, I li-
rik ” ) i planova („Plan carskog prestonog grad a P etrog rada” ; „P lan
Azov a . . .” ; „Položaj ušća Dona u M eotijsko more . . . ” i dr.). Sem
toga na bakrorezu manastira Krušedola iz 1775. g. dao je plan
„G run t momstira K ru šed ola” . Neke Orfelinove karte je docnije
njegov bratanac Jakov upotrebio kao priloge uz „Isto riju . . .” arhi-
mandrita J. Rajića. Orfelin je sastavljao karte na osnovu ruskih
(Akadem ije nauka) i nemačkih (Homanovih n aslednika) izvora, dok
se plan manastirskog imanja smatra originalnim radom: on ih je sam
i gravirao, pa i umnožavao u sopstvenoj „bak arn oj tip o grafiji” u
Sremskim Karlovcima. Karte su mu cenjene kao grafički proizvodi.
Poznato je, takođe, njegovo grafičko delo „Sla v e n sk aja i v a la h ijska ja
K a llig ra fija ” iz 1778. g. gde daje uzorke slova, za koju je, zbog
njihove raznovrsnosti i lepote, dobio 100 dukata nagrade od bečke
Dvorske kancelarije. Značaj je Orfelinov u tome što je prvi kod
Srba počeo da se bavi kartografijom.
„P je šij zem lepisnik” Pavla Solarića (1781— 1821), rodom iz Velike
Pisanice, koji je .zdat u Mlecima 1804. g., prvi je srpski atlas. Izra-
đen je u graverskoj radionici J. A. Zulianija po ugledu na nemačke
metodske atlase, bez geografskih naziva. Na 37 listova prikazani su:
Radošević Nikola
Sunčev sistem, planisfere, kontinenti i pojedine zemlje. Za jugo-
slovenske zemlje su od interesa listovi: VI Evropa, VII i VIII Ne-
mačka i austrijske zemlje, X X I X Mađarska i X X X Turska. Prika-
zane su samo granice pojedinih zemalja bez ikakvih detalja.
Iz XVIII v. je i jedna karta Dubrovačke republike koja je 1746. g.
nađena u zaostavštini Mihaila Pešića, člana bratovštine sv. Petra i
sekretara dubrovačkog konzula u Carigradu, učesnika na mirovnoj
konferenciji u Požarevcu 1718. g. Karta je velika (100X50 cm), pred-
stavljanje je peršpektivnoMTli lepim bojama. Nije poznato da li je
Pešić i njen autor.
15.5. Kartografija jugoslovenskih zemalja u X I X veku i do
prvog svetskog rata
Politička situacija na Balkanu u X IX v. bila je takva da je ovaj
deo Evrope stalno privlačio pažnju kartografa drugih zemalja. U tom
pogledu i dalje je najživlja aktivnost austrijskih kartografa, ali sada
i ruski kartografi počinju, već od početka veka, da razvijaju vrlo
živu delatnost na prikupljanju podataka i izradi karata balkanskih
zemalja. Prisustvo Francuza na jednom delu jugoslovenske terito-
rije i njihovi odnosi prema Turskoj davali su šire mogućnosti i
francuskim kartografima da prikupljaju podatke za izradu karata
jugoslovenskih zemalja. Za ovima nisu hteli da zaostanu ni nemački
kartografi. Ali sredinom veka u pojedinim jugoslo venskim zemljama,
posebno u Srbiji, razvija se i živa sopstvena kartografska delatnost.
Napredak u tehnici premera i rešeno pitanje načina predstavljanja
reljefa, dva su činioca koji su doprineli izradi topografskih karata
u pravom smislu reči na principima postavljenim u drugoj polovini
XVIII veka. Premerom se bave isključivo vojne ustanove. One rade
i izvorne, topografske karte, dok se izradom izvedenih karata bave
i pojedinci.
Jugoslovenske teritorije su i dalje uglavnom predstavljene na
kartama austrijskih i ugarskih zemalja (J. Lipszki: M appa gen eralis
regni H u n g a r ia e ..., 1806, razm er 1 : 480 000; L. A. Fallon : D as
oesterreichische K aiserthu m . . . , 1822, razm er 1 : 864 000; J . Sche da:
G en eralkarte des oesterreichischen K aiser staate s, 1856, razm er
1 : 576 000), zatim na kartama evropske Turske (G. Vau don court:
Carte generale de la Tu rquie d’Europe . . ., 1818, razm er 1 : 1 350 000;
F. Weiss-: Geogi aphi^che K arte des Osmanischen Reiches in E u -
ropa . . . , 1821, 1829, razm er 1 : 576 000; Lapie: Carte generale de la
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
72 3
Turquie de VEurope . . . , 1822, razm er 1 : 816 ООО; Artam an ov: K arta
evro pejsko j Turcii, 1831, razmer 1 : 420 000; H. K icp ert: G en cralk arte
der europaischen Tiirkei, 1853, razm er 1 : 1000 000; J. Scheda: Ge-
neralkarte der Eu ropaischen T iirk e i. . . 1869, razm er 1 : 865 ООО; Т. О.
Petrograd: K arta evropejskoj Turcii, 1869, razm er 1 : 420 000 i dr.),
kao i na kartama manjeg prostranstva (G. P alm a: C arte des P ro-
vinces Illyrien n es . . . , 1812, razm er 1 : 600 000; D. Pagan i, C arta delle
Provincie lllirich e . . . , 1813, razm er 1 : 500 000; F. Fried, K arte von
Servien , Bosnien, tiirkisch Croatien, der H erzegovin a and dem Lan de
der M ontenegriner, 1829, razm er 1 : 820 000; F. H auslab, H ypsom e-
trische V bersichtsk arte von Bosnien, der Herzegovina, von Serbien
und M ontenegro, 1876, razm er 1 : 600 000), pa i kao karte pojedi-
načnih zemalja. Sve su one znatno bolje od karata iz prošlog veka,
ali su još rađene bez geodetske osnove u današnjem smislu i na
osnovu rekognosciranja, kao i drugih podataka kojima su raspola-
gali autori za vreme sastavljanja i za svoje vreme smatrane su
dobrim.
15.5.1. Srbija
Karte Srbije sve do berlinskog kongresa 1878, rađene su na osnovu
ranijih karata koje su ispravljane i dopunjavane podacima prikup-
ljenim rekognosciranjem. Sredinom X IX v. razvija se živa karto-
grafska delatnost u samoj Srbiji. Premer osamdesetih godina dao je
dobru osnovu za izradu raznih karata.
Za srpsku kartografiju značajna je karta „Zem ljoobraženn ie Srb-
ske, Bosne, D alm acije, Dubrovne, C rnegore” iz 1806. g. koju je izra-
dio narodni dobrotvor Sava Popović Tekelija (1761— 1842) pravnik
iz Arada. Tekelija je učio crtanje u tada čuvenoj Smucerovoj Aka-
demiji u Beču čiji je član bio i Zaharija Orfelin. On sam kaže da je
kartu sastavio „iz raznih m apa” , ali ne navodi i kojih; najverovat-
nije je jedna od njih bila i Šicova iz 1788. g. Karta sadrži
dosta podataka; na njoj su predstavljem~hiđrografija; Teljef, nase-
ljena mesta i granice, nazivi su dati građanskom ćirilicom; štampana
je u Beču i potom kolorisana. Bila je namenjena srpskim ustanicima,
te je prema Tekelijinim podacima, od 2000 štampanih primeraka,
u nekoliko mahova po više stotina prebačeno u Srbiju Njen je
značaj dvojak: to je prva detaljnija karta ovih zemalja od domaćeg
autora i, što je takođe važno, izrađena je sa namenom da se na taj
način doprinese borbi za oslobođenje od Turaka.
Radošević Nikola
724
Svežijih podataka bilo je na stranim kartama, kako evropske
Turske, tako i kritičnih područja, zbog ustanka u Srbiji 1804, Srbije
i Bosne; -pažnje__su vredne: J. Riedl, Carte von Servien, Bosnien
und dem grossten Theile von Tllyrien, 1810, razmer 1 :~480 000; koja
je, u stvari, proširenje karte Lipskoga iz 1806. g. na Bosnu i Srbiju;
zatim Stanojević; Charte der Konigreiche Bosnien und Serbien . . . ,
1811, razmer 1 : 480 000. One obiluju većim brojem detalja, datih
na osnovu podataka rekognosciranja („uhođenja”) od strane austrij-
skih obaveštajaca u poslednjoj deceniji XV III v. Rad kapetana
A. Vajngartena (Adam W eingarten, 1788— 1831) iz 1820. g. koji se
sastoji od karte i opisa Srbije*) posrbio je Stevan Milošević tada
graničarski oficir u Novo i Gradiški, a gravirao i dao transkripciju
naziva ćirilicom V. Nikolić graverski učenik. Kritički prikaz ovog
dela dao je Vuk S. Karadžić i to je bio prvi poznati prikaz jedne
karte kod Srba. Ispravljena karta na osnovu ovog prikaza („K a rte
von Serb ien ” ) izišla je (1829) i kao prilog uz knjigu „Die serbische
R evolution” od L. Rankea. Ova je karta korišćena, prema nekim
podacima, i kod određivanja granica Srbije. Ta dva momenta i
opredeljpju njen značaj.
Posle priznavanja autonomije Srbiji (1830), kartografske radove u
vezi sa razgraničenjem izvodila je ekipa ruskih oficira inžinjera
(kapetan Kocebu, astronom). Ona je obavila astronomska određivanja
izvesnog broja tačaka i, sem radova u vezi sa određivanjem granice,
sprovela i brzo snimanje (rekognosciran je) cele Srbije. U Petrogradu
je na osnovu tih podataka izrađena karta Srbije u razmeru 1 : 168 000.
Karta nije puštana u javnost, a Srbija je dobila samo delove koji se
odnose na pograničnu teritoriju.
Već četrdesetih godina Srbija se materijalno i kulturno razvila,
do te mere da su i karte postale neophodna potreba državne uprave,
školstva i odbrane, te se i kartografska delatnost toliko razvila da se
u periodu od 10 godina pojavljuje ceo niz karata, kao „ K arta K n ja-
žestva S rb ie” od J. Bugarskog 1845. g. u razmeru 1 : 345 000, na
kojoj su, pored ostalih elemenata sadržaja, bile date i komunikacije,
zatim .^Mapa K n jaž estv a S rb ie” od J. Milenkovića, službenika
beogradskog cumruka i tumača u Kocebuovoj— ekipi, u ra-
zmeru 1 : 300000 iz 1850. Ova je karta izrađena na osnovu snimanja
Kocebuove ekipe i kasnijih dopuna samog autora, te je dobila opšte
priznanje i korišćena je gotovo 50 godina. Za školske potrebe u to
vreme ie izdat u Beogradu ceo niz karata profesora K. Dežardena
* A. W eing a rten „ V b e r S er b i en ” ; S. M i loš evi ć: „Statističeskoe opisan ie S e r -
b i e ” , Budi m 1822. u prilogu „ Z e m l jep i s od S e rb i e” u razm eru 1:840 000 (si. 15.11).
 Rađosević~NirkGlti
726

(„М ара K n jaž estva, Sta re i Vojvodine Srb ije, Bosne, Ercegovine,
Crne Gore, Slavon ije, Rv atske i D alm acije . . 1853 „M apa Ev rop-
ske Tu rske sa Srbijom i Vlaškom ” , 1853, velike karte kantinenata
1853, Planiglob 1854, kao i „A tlas zem ljopisni” 1854). Za vojne po-
trebe, kartu Srbije izradio je štabni major Lj. Ivanović 1869. g.
Ona je bila u razmeru 1 : 500 000, na osnovu novijih podataka koje
su prikupili oficiri i nije puštana u javnost. Sem toga, u okviru
Društva srpske slovesnosti (osnovanog 1842) pojedinci su radili karte
okruga u krupnijem razmeru 1 : 150 000— 1 : 200 000 na osnovu sop-
stvenih snimanja. A. Boue je dao pohvalnu ocenu za Pčelarevu
(„K arta o kru žija K rain sk o g” , 1857) i Obradovićevu („K a rta o kru žija
užičkog . . .” 1858). Ministarstvo vojno je takođe 1868. g. „razaslalo
po okruzim a štabne o ficire” da snimaju (krokiraju) Hosardovom bu-
solom. Karte okruga su, sa rezultatima astronomskih i visinskih
određnrarija^dTkTf^ane austrijskih oficira iz ekipe pukovnika Šterneka
i rekognosciranja, poslužile kao osnovni izvori za sastavljanje ge-
neralne karte Bečkog VGI u razmeru 1 : 300 000 („G en eralkarte
von Bosn ien und H erzegovina, von Se rbien und Montenegro” ) za
teritoriju Srbije iz 1876. g. Ova je karta nabavljena za srpsku vojsku
i korišćena u ratovima sa Turskom 1876/78. g. (si. 15.13).
Novi period za srpsku kartografiju počinje 1878. g. kada je
formirano Geografsko odeljenje (Drugo odeljen je) Glavnog general-
štaba, predviđeno „U str ojstv o m .. ” iz 1876. g. u čl. 5. Ustrojstva
ovako su formulisani zadaci Odeljenja: „D ru go odeljenje vrši po-
slove koji se odnose na vojničko prem eravan je Srb ije , na sa sta v -
ljan je za v ojnu potrebu nužnih karata, na snim anje i izrađiv an je
raznih vojn ičkih planova, na osm atranje i prou čavanje zem lje sv o je
i susedne u pogledu geografskom , topografskom i statističkom itd.”
Osnivanje geografskog odeljenja je od posebnog značaja ne samo
za srpsku vojsku već i za kartografiju uopšte, jer se od tada ta
delatnost razvija u okviru posebne, specijalizovane ustanove.

Glavno i najznačajnije i najobimnije delo Odeljenja bila je ,,Đe-

ne ralštabn a karta S rb ije” u razmeru 1 : 75 000 na 94 lista, koja
je izrađena na osnovu topografskog premera u razmeru 1 : 50 000
(1881— 1892). Osnovu karte su činile geometrijske tačke određene
metodom grafičke triangulacije, polazeći od tačaka ruske trigono-
metrijske triangulacije duž srpsko-turske granice, elipsoid Beselov,
projekcija Kasinijeva, početni meridijan pariški. Reljef je predstav-
ljen izohipsama sa ekviđistancij om od 50 m, a izohipse su kon-
struisane na osnovu 700— 1000 visina na svakom listu karte, odre-
đenih pomoću dva aneroida koji su stalno kontrolisani; visine su
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
728 Radošević Nikola

sračunate u odnosu na nivo Crnog mora sa polaznim reperom na

iz 1806, na Palminoj iz 1812. g. Paganijevoj iz 1813. g. Friđovoj
ušću Save 73,3 m. Karta je štampana fotolitografskim postupkom
1829. g. Šestaka i Šerba iz 1862. g. itd. A li već od početka X IX v.
u 5 boja (glavn i pu tevi crveno, velike vodene površine plavo, reljef
bilo je i zasebnih karata crnogorske teritorije. Tako je pukovnik
braon, šume zeleno, sve ostalo crno). Druga važna karta Geografskog
Viala (L. C. V ialla de Somm ieres) u prilogu uz svoje delo „ Istorijsko
odeljenja bila je „G en eraln a karta K ralje vin e S rb ije ” u razmeru
i političko pu tovanje po Crnoj G ori” iz 1820. g. dao i kartu („C arte
1:200 000 (si. 2.11). Izrađena je 1890— 1893. g. na 9 listova metodom
du M ontenegro” ) u razmeru 1 : 260 000 (si. 15.12) koju je izradio
generalisanja na osnovu specijalne karte 1 : 7 5 000 i reprodu-
kovana u 4 boje (h id ro grafija plavo, reljef — senke grao, šume ze-
leno, ostalo crno). „Đ en eralna karta S rb ije ” u razmeru 1 : 250 000
izrađena je 1895. g. i na njoj je reljef predstavljen šrafama
braon boje. Neposredno pred balkanske ratove izradilo je Geografsko
odeljenje T~„T opog rafsku kartu stare S rb ije i M akedonije” u raz-
meru 1 : 150 000 (te rito rije pod Turskom ). Izrađena je na osnovu
turskih izvora i štampana u 5 boja, kao i karta 1 :75 000.
Reljef je predstavljen izohipsama sa ekviđistancij om od 100 m. Ova
je karta korišćena u balkanskim ratovima uz istovremeno unošenje
dopuna i izmena, a potom i u prvom svetskom ratu. Geografsko
odeljenje je svoju delatnost obavljalo i u toku prvog svetskog rata
(Topografsko od eljen je Vrhovne komande). Pored premera i štam-
panja karata za potrebe jedinica i ustanova i komandi neposredno
u borbi izradilo je i novu „K ar tu jugosloven skih ze m alja” u
razimeru 1 : 200 000. Ona je početa u Srbiji 1915. g., a završena u
Grčkoj 1917. g. Karte Geografskog odeljenja su služile kao osnovni
izvor za sastavljanje svih karata Srbije
Sem delatnosti Geografskog odeljenja, i u о ovom periodu su se
izradom karata u Srbiji bavili i mnogi pojedinci, kao što su: Vladimir
Karić (1848— 1893), Jovan Cvijić (1865— 1927), Stevan Eošković
(1868— 1957Х Dragutin Deroko (1877— 1946), Radoje Dedinac (1880—
SI. 15.12. Deo karte Crne Gore, pukovnika L. C. Vialla de Sommieres iz 1820. god.
1913), Jefto Dedijer (1879— 1918) i dr. Oni su izradili veliki broj
školskih zidnih karata i atlasa, preglednih karata, karata uz tekstove
po sopstvenim beleškama iz .1809. g. za vreme boravka na Cetinju
u raznim geografskim delima itd. Razvoju kartografije doprinele su i putovanja po Crnoj Gori u misiji maršala. Marmona. Na osnovu
i dve institucije: Geografski zavod na Velikoj školi (osnovan 1894) i „geodetskih opažanja na licu m esta i n ajb riž ljiv ijih ispitiv a n ja ”
Srpsko geografsko društvo (osnovano 1910). Njihovi članovi bili su austrijskog pukovnika grofa Karačaja (F. K araczaj), izrađena je
upravo i najpoznatiji kartografi. karta Crne Gore („C arte du pays de M ontenegro” ) u razmeru
1 : 288 000 i izdata 1838. g. u Beču. Obe ove karte su izrađene bez
neke matematičke osnove po usputnim skicama i zabeleškama, ali
15.5.2. Crna Gora im je značaj u tome što daju Crnu Goru kao zasebnu teritoriju.

Znatniji napredak u kartograf isanj u Crne Gore opaža se posle

U Crnoj Gori, iako je u X IX v. bila slobodna, nije bilo sopstvene
boja na Grahovu 1858. g. Tada je na razgraničenju radila među-
kartografske delatnosti. Ona je sve do sredine X IX v. prikazivana
narodna komisija koja je i snimala u pograničnom pojasu 1859— 60. g.
na kartama šireg područja, kao što su, npr., karte evropske Turske
Kao rezultat tih radova, britanski poručnik Sitvel je izdao i kartu
No, često se nalazi i na kartama uzeg zahvata, npr. na Tekelijinoj
( Mapi oj M ontenegro” ) 1860. g. u Sautemptonu u razmeru 1 : 200 000,
 Pr e gl e d i s lo r i j c k a ri og ra j ij c
a isto to je uradio i austrijski učesnik u komisiji Paukni („C ar ta di
Montenegro” ) u Beču 1861. g. u razmeru 1 : 300 000. Sem toga, u
Crnoj Gori snimaju ruski stručnjaci (kapetan Bikov, 1860— 1866),
a pred rat Austrije sa Turskom i austrijski (kapetan M iliuković iz
Šternekove ekipe 1872/73). Rezultat rada Bikova je karta Crne Gore
(„K arta knjaž estva černogorskago” ) koja ie izašla u Petrograđu
1868. g.*). Austrijska specijalna karta Crne Gore („Spe zialk arte des
Fiirsten tu m s M ontenegro” ) iz 1869. g. u razmeru 1 : 144 000 izrađena
je na osnovu podataka razgraničenja i karte kapetana Bikova, dok
Generalna karta („G en er alkar te von Bosnien und H erzegovina, von
Serbien und M ontenegro” ) u razmeru 1 :300 000 ima za osnovu
astronomske tačke koje je odredila Šternekova ekipa, a u Primorju
i trigonometrijske; sadržaj je aktualizovan u unutrašnjosti na osnovu
rekognosciranja dok su na Primorju korišćeni rezultati snimanja
obalskog pojasa 1867/68. g.
Crna Gora je bila predstavljena i na domaćim kartama K. De-
žardena („M apa kn jaž estva Srb ije . . .” iz 1853. g.) i V. Kružića (K ra-
jobraz trojedne kraljev in e D alm acije, H rvatske, Slavon ije . . .” iz
1861.g.)
U periodu posle berlinskog kongresa 1878. g. pa sve do prvog
svetskog rata, glavni sastavljači karata Crne Gore su Topografsko
odeljenje ruskog Generalštaba i bečki Vojnogeografski institut. Nji-
hovi podaci su osnovni izvori za sve karte koje su tada rađene. Na
osnovu elaborata novog razgraničenja prema odlukama berlinskog
kongresa, nastale su karte pograničnih zona: austrijsko-hercegovač-
ko-crnogorske („ Grenzzone H erzegovina-M ontenegro” , iz 1880. g.
u razm eru 1 : 75 000) i rusk e: crno gorsko-turske („Fron tiere du Mon-
tenegro” u razm eru 1 : 100 000 i isprav ka „D elim itatio n du Monte-
negro” u razm eru 1 : 50 000 iz 1881. д.). Topografsko odeljenje ru-
skog Generalštaba je 1882. g. izdalo kartu „N ova Černa G ora” u
razmeru Te 21 000 i 1 : 42 000, koja je izrađena na đsinđvu premera
na terenu 1879/81. g. (70 trig, tačaka I, II i III reda koje su odredili
ruski triangu latori, topografsk i prem er crnogorskog P rim o rja od
strane ruskih i turskih oficira, topografski premer un utrašn josti
Crne Gore od strane ruskih topografa) ali nije davana javnosti na
korišćenje. Javnosti je bila pristupačna karta P. Rovinskoga („K arta
kn jažestva černogorskago” ) koju je izdalo Т. О. 1889. g. u razmeru
1 : 294 000. To je bila prva karta Crne Gore izrađena na geo-
detskoj osnovi, postavljenoj na celoj teritoriji, a bila je name-
* B ik ov je 1874/76 ope t rad io u Crnoj Gori na ob n o vi sv oje karte.
ju g osl ov e n sk i h zema^ Radošević Nikola
729
njena javnoj upotrebi*). Bečki Vojnogeografski institut je razvio
naročito živu aktivnost devedesetih godina, te je 1893. g, izdao spe-
cijalnu kartu Crne Gore („S pezialkarte des Fiirsten tu m s M ontene-
gro” ) u razmeru 1 : 75 000; izrađena je na osnovu podataka koje je
prikupio VGI, kartografskih dela raznih austrijskih naučnika i ru-
skih podataka._1901. g. je VGI izdao i generalnu kartu („G eneral-
karte’") razmera 1 . 200 000 Crne Gore.
U ovom periodu Crnu Goru prikazuju i domaći kartografi na svo-
jim kartama (K arić 1883, C vijić 1897 i dr.)
15.5.3. Zemlje pod turskom vlašću
Na teritorijama koje su u X IX v. bile još pod turskom vlašću (B o -
sna i Hercegovina, Sta ra Sr b ija i M akedonija), nije bilo nikakvih
uslova za kartografsku delatnost, kao i u prethodnom veku, pa su
karte ovih zemalja radili Austrijanci, Francuzi, Rusi, Nemci, bilo
kao karte evropske Turske, bilo u kombinaciji sa drugim zemljama
kao delom turske carevine, rede kao pojedinačne zemlje.
Za Makedoniju je upravo karakteristično to što se još od Kanteli
da Vinjolme^ karte s kraja X VII v. ona ne pojavljuje na kartama
kao zasebna teritorijalna jedinica, već gotovo redovno kao sastavni
deo evropske Turske, izuzetno kao severni deo Grčke. Na početku
X IX v. za vreme francuske uprave u Dalmaciji, francuski oficiri
su 1807— 1812. prikupili dosta podataka na terenu za turske terito-
rije, te je u to vreme na njihovim kartama bila i Makedonija, bolje
prikazana nego ranije, (P alm a: C arte de la plus grande partie de la
Turqu ie de I’Europe, 1 : 1 260 000, Trst 1811; Vaudoncourt, C arte
generale de la Turquie de VEurope, 1 : 1 350 000, Pariz, 1818; Guille-
minot: Carte generale de la Turquie de VEurope, 1 : 864 000, P ariz
1822). Ruske karte imale su takođe novije podatke sa terena koje
su rekognosciranjem prikupili oficiri 1825— 1829. g. (K atov: K a rta
Balkanskih zemelj, 1:840 000, Petrograd, 1828; A rtamanov: K a rta
evropejskoj Turcii, 1:420 000, Petrograd 1831). Austrijskih je karata
bilo mnogo i na njima je predstavljena i Makedonija. One su obično
sinteza raznih podataka, pa su, mada ne u celini nego za pojedine
delove teritorije, davale bolje prikaze {Conrad: Carte Me la Tu rquie
d’Europe, 1 : 1 200 000, Beč 1816; Weiss: K arte der europaischen
Tiirkei, 1 : 576 000, Beč 1829); od njih je Švagelova (von Schvoagel:
* O karti iz 1881. g. nema podataka, sem da je izrađena.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
732 Radošević Nikola

Gen eralkarte der europaischen Tiirkei, 1 : 400 000, Beč 1873) bila
pripremljena za izložbu u Beču 1873. g. te je i sadržajno bila bolje
opremljena. Od nemačkih karata Kipertova (K iep ert: G eneralkarte
der europiiischei Tiirkei, 1 : 1 000 000, Berlin 1853) je izrađena na
osnovu većeg broja izvora grafičke i tekstualne prirode, te je i
mnogo korišćena, pa i kao osnovni izvor za izradu karata Balkanskog
poluostrva (K arić , 1883, Manojlović, 1897).

Posle berlinskog kongresa se povećao interes za Makedoniju,

te se pojavljuje i veći broj karata, pa i posebnih radova. Međutim
u ovom periodu pojavljuje se i turska karta (C arski otomanski g e-
n eralštab : K arta evropske T u r s k e . . . , 1:210 000, Carigrad 1899) na
kojoj je bila predstavljena i cela Makedonija. Reljef je dat sa izo-
hipsama, a nazivi na turskom. Na osnovu nje je Geografsko odelje-
nje srpskog Generalštaba izradilo 1910—-1912. kartu stare Srbije
i Makedonije u razmeru 1:150 000. Od posebnih dela važno je Cvi-
jićevo (C vijić: Osnovi za g eo g rafiju i geo logiju S tare S rb ije i M ake-
donije Beograd 1906/11) u kome ima više vrlo savesno obrađenih
karata. Na Karti jugoslovenskih zemalja, 1:200 000, solunsko izdanje
1917. g. data je i cela Makedonija.

Bosna i Hercegovina, kao i Srbija, već na početku X li£ v. bile su

predmet pažnje mnogih kartografa, te se često zajedno i daju, na
kartama evropske Turske (Vaudoncourt: C arte gen erale de la T u r-
quie d’Europe . . . , 1:1 350 000, Pariz 1818; Gullem inot. Carte gene-
rale de la Turquie d’Europe . . ., 1:816 000, Pariz 1822; Weiss: Carte
der europaischen Tiirkei . . . , Beč 1829; A rtam an ov: K arta evrop ej-
sko j Turcii, 1:420 000, P etrograd 1831; K iepert: G en eralkarte von
der europaischen Tiirkei, 1:1 000 000, Berlin 1853;), zatim sa drugim
zemljama (P agani: C arta delle provincie Illiriche, 1:500 000, Milano
1831); ili sa Srbijom (R iedl: C arte von Servien , Bosnien . . ., 1:480 000,
Be č 1810; Fried: K arte von Servien , Bosnien . . . , 1:820 000, Beč 1829;
Schlache r: K arte von Bosnien, Herzegovina, Serbien . . . , 1:1 200 000,
Beč 1876; Roskiević: K arte von Bosnien, der H erzegovina und des
Paschaluks von Novi Pazar-R ascien, 1:400 000, Beč 1865). Sve su te
karte nastale na osnovu rekognosciranja i bez geodetske osnove u
pravom smislu reči. Na osnovu novijih podataka i sa većim brojem
astronomski određenih tačaka izrađena je generalna karta bečkog
VGI (,,G en eralkarte von Bosnien und H erzegovina, Serbien und
Montenegro, 1:300 000, Beč 1876 si. 15.13). Ustanak u Hercegovini
je pobudio mnoge kartografe da izrade i posebne karte ove zemlje.
SI. 15.13. Deo lista Generalne karte razmer 1:300.000, bečkog VGI iz 1876. god.
Blauova (O. B lau : K arte der Herzegovina, 1:500 000, Be rlin 1861) (Bosna).
 Pr e g l e d is to rij e kart og raf i j e j u g o s l o ve ns ki f i
je skrenula na sebe pažnju savremenika, a značajna je i zbog toga
što je na njoj predstavljena Hercegovina kao posebna teritorija.
Okupacijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske na-
staje i nov period u kartograf isanj u ovih zemalja. Bečki VGI je, radi
izrade osnovne topografske karte, uskoro posle okupacije preduzeo
i radove na geodetskoj osnovi (trian gulaciji I reda i preciznom ni-
velm an u) i p r em er u za potrebe katastra u razmeru 1:12 500. Ti su
podaci poslužili za izradu topografskih karata Bosne i Hercegovine:
osnovne „m apovan jem ” na zemljištu u razmeru iTŽb-COO-iNspecijalne
u birou u razmeru 1:75 000 Izdavanje karte (66 listova) je završeno
1889. g. Na osnovu ove karte je kartografskim metodom generali-
sanja izrađena i generalna karta u razmeru 1:200 000. Ove su karte
služile kao izvori za izradu raznih karata Bosne i Hercegovine kroz
celu prvu četvrtinu X X v.
Bosna se već od početka X I X v. pojavljuje i na kartama domaćih
autora; npr. na Tekelijinoj (Tekelija: Zemljoobražennie Srbske,
Bosne . . . , 1806), Kružićevoj (Kružić: K rajob raz tro jedne k ra lje vi-
ne , 1861) Aleksićevoj (A leksić; K arta Bosne i Hercegovine, 1868)
kao i na Klaićevoj (1878), Karićevoj (,1883) i dr.
15.5.4. Zemlje pod habzburškom vlašću
U jugoslovenskim zemljama u sastavu habzburške monarMje (od
1867. g. Austrougarske M onarhije) u X IX v. svu osnovnu kartogra-
fsku delatnost je obavljao bečki Vojnogeografski institut, formiran
1839. g. od Topografskog biroa u Beču i Ratnog depoa iz Milana iz
vremena francuske uprave. VGI je izvodio radove na stvaranju
geodetske osnove karata (trian g u laciji I reda i preciznom nivelma-
nu ); u njegovoj nadležnosti je bilo topografsko premeravanje na
zemljištu („m apovan je” , kako se tada zvalo) i sastavljanje topograf-
skih karata. Izradom raznih geografskih i drugih karata bavili su
se pojedinci i neke izdavačke kuće; poznate su bile Artarija, Ed.
Holzel kao i Frey tag i Berndth koje su izdavale karte i atlase za
školske i druge opšte potrebe. U drugoj polovini X I X v. rade se i
slovenačke karte u Ljubljani hrvatske u Zagrebu.
Vojne karte, rađene na osnovu I premera, završene su na brzinu
i bez neke solidnije geodetske osnove. Zbog toga je već početkom
ovog veka počeo II premer ,,franciskanski” radi izrade nove speci-
jalne karte—1.144 000 i generalne 1:288 ODO. Ovo su najstarije karte
koje je izdao Generalštab i VGI. Prvi list je izdat 1810. g., a posled-
zemal j a
RadoŠević Nikola
nj a sveska 1879. g. Rađene su na osnovu triangulaci je koju su izveli
oficiri Generalštaba 1807— 1842. g. i premera u razmeru 1:28 800.
Računanja su izvedena u odnosu na toranj sv Stefana u Beču; ra-
čunato je u Kasinijevoj projekciji po Bonenbergovim formulama i
sa njegovim konstantama; reljef je predstavljen šrafama po Lema-
novom principu. Karakteristično je to što je položaj početne tačke
dat različitim vrednostima za karte raznih zemalja. U austrijskim
naslednim zemljama i Istri, premer je obavljen 1825— 1835. g. {„Sp e-
cialkarte der H erzogtiim er Steye rm ark, Karnten , und K rain, der
gefiirsteten G rafschaft Gorz und G radiška, der M arkg rafschaft Is-
trien . . završena 1856. g.), u Dalmaciji 1851— 1854. g. („Special-
karte des Ko nigreiches D alm atien ” završena 1863. g.). U zemljama
krune sv. Stefana, premer je izvršen 1864— 1866. u Vojvodini; 1867
— 1869. ux Slavoniji i Hrvatskoj, ali u Hrvatskoj nije—završen, jer
je, zbog toga što se posao odužio, zastareo i sadržaj i tehnički postu-
pak („ Specialkarte von U n garn” , prekinuto izdavan je 1879. g.). Tako
je u drugoj polovini X IX v. došao i III (Franc Jozefov) premer hab-
zburške monarhije i izrada specijalne karte 1:75 000 i generalne
1:200 000. Ova je karta izrađena znatno brže, za 16 godina. Prvi
list je izišao 1873. g. a poslednji 1889. (si. 15.14). Osnovu joj čine
tačke II vojne triangulacije 1848— 1862. g. i gradusnih merenja;
računanja položaja se odnose na tri početne tačke: Universitetsku
opservatoriju u Beču; Gelertheđ, brdo u Budimu i crkvu sv. Ane u
Aradu. Jugoslovenske zemlje su najviše u prvom sistemu, manjim
delom u drugom (S lav on ija i V ojvodina), a treći ih samo dotiče, na
istoku u Banatu. Originali III topografskog premera su izrađeni u
razmeri 1:25 000. Karta je u poliedarskoj projekciji, dimenzije listo-
va 30'X 15'. Dužine su računate od početnog meridijana Fero; reljef
je predstavljen šrafama po Cepricovoj skali (Zoppritz), na osnovu
izohipsa, sarekviđistancijom_o.d 100 m. Visine se odnose-na normalni
reper u Trstu registrovanja iz 1875. g. Karta je štampana u crnom.
U ovom periodu bilo je nekoliko generalnih karata ovih zemalja.
Generalna karta 1:288 000 nije bila jedinstvena za sve zemlje. Za
slovenačke zemlje (bez Štajerske) i delove Hrvatske južno od Save
(,,Ge neralkarte des K on igreiches Illyrien nebst den koniglich-
ungarischen Litto rale” ) izdata je 1843. g.; za Štajersku („G e ne ral-
karte des Herzogtums Ste y e rm ark ” ) 1856. g., obe u Kasinijevoj pro-
jekciji; dok je karta mađarskih zemalja: Vojvodine, Slavonije i dela
Hrvatske („A dm in istrative-u nd G en eralkarte des K on igre iches Un-
garn ” ) izišla 1858. g. u Bonovoj projekciji. Jedinstvena za celu mo-
narhiju bila je Šedina generalna karta (J. von Scheda: G eneralkarte
der osterr. ungar. M onarchie) u razmeru 1:576 000 koja je izdata
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
Radoševič Nikola

Eu ro pa” ) izdata 1873— 1876. g. Generalna karta razmera 1:200 000

je rađena postepeno, na osnovu specijalne 1:75 000 u poliedarskoj
projekciji i održavana je sve do prvog svetskog rata.

Od preglednih karata treba pomenuti dve: pukovnika Falona

(Fallon : D as bsterreichische K ayserthu m ” ) izdanje 1882. g., razmer
1:864 000 u Bonovoj projekciji, koja je izdavana više puta i ranije
(od 1793), kao i VGI („U b ersich tskarte der osterr. ungar. M onarchie” )
razmer 1:900 000, u Tisoovoj konusnoj projekciji, koja je izišla
1890. g,

U X I X v. izdavane su i karte pojedinačnih zemalja u većem broju,

kako slovenačkih (F reyer: Sp e cijalka rte von K rain ” , zidna 1845/6;
Loschan : K arte von H erzogthum e K rain, iz 1846. g.), tako i hrvat-
skih i Vojne krajine. Međutim, ovde je značajnije to što se sredi-
nom X I X v. pojavljuju i slovenačke karte na slovenačkom jeziku
(P. K ozler — Zem ljovid Sloven ske dežele in pokrajin ; 1:576 000,
prvo izdanje 1853. g. zaplenjeno, drugo Slovenske matice 1864. g.
(si. 15.15) i hrvatske na hrvatskom jeziku D. Se ljan : Zem ljov id ca-
revine austrijsk e . . . , 1:1 500 000, 1847.; V. Kružić: K rajo bra z tro-
jed n e kraljevin e D alm acije, H rv atske Slavon ije . . , 1:288 000, 1861.
Kod Slovenaca su kasnije radili karte Bauer, Vodopivec, Oro-
žen i dr.; na nemačkom je radio zidne karte i atlase B. Kocen
(n je ga je na hrvatskom izdao M. Šenoa); kod Hrvata su radili karte
V. Klaić, J. Modest in, A. Gavaci i dr.

U X IX v. je počelo i moderno sastavljanje karata Jadranskog mora.

Na osnovu sistematskog premera koji su obavile austrijska, britanska
i napuljska mornarica, 1820. g., Ratni depo je izdao u Milanu 1822
— 1824. g. kompletnu zbirku karata. Ona je sadržala generalnu
kartu (2 lista) u razmeru 1:500 000, kursnu kartu (22 lista) u raz-
meru 1:175 000, i karte pomorskih luka i važnijih delova obale (7
tabela) u raznim razmerima. U Trstu je 1848. g. za potrebe austrij-
ske mornarice osnovama Astronomska opservatorija, a 1860. g. i
Hidrografski institut, te je opservatorija 1861/66 preseljena u Pulu.
Tako je 1862. g. mogao da počne izlaziti i Almanah ratne mornarice.
Na osnovu obalskog premera 1866— 1870. g. izrađen je 1870— 1872. g.
u bečkom VGI atlas pomorskih karata koji je sadržao: generalnu
1870. g. u Bonovoj projekciji. Neposredna kopija ove karte bila je
kartu Jadranskog mora (1 list) u razmeru 1:1 000 000, kursnu kartu
generalna karta razmera 1:300 000 ( , , G e n e r a l k a r t e v o n C e n t r a l
(4 lista) u razmeru 1:350 000, obalsku kartu (30 listova) u razmeru
 Pre g l ed ist or i j e kart o gra f i j e
1:40 000—-1:100 000 i planove pristaništa i prolaza (8 listova) u raz-
meru 1:20 000— 1:40 000. Kasnije je (1880— 1885), za vfeme rearn-
bulisanja, izrađeno još 8 listova kursne karte u razmeri 1:180 000.
SI. 15.15. Deo Zem ljovida Slovenske dežale P. Kozlera iz 1864. god.
j ug o s l o ve ns k i h z emal j a 737
738 Radošević Nikola
15.6. Jugoslovenska kartografija između dva svetska rata
Posle ujedinjenja jugoslovenskih zemalja 1918. g. u jedinstvenu
državu, preaMrartografrju -se—postavljao kao osnovni zadatak — iz­
rada jedinstvene osnovne topografske karte za celu državnu teri­
toriju. U to vreme su postojale sledeće karte: za Srbiju Đeneral-
štabna karta Kralje vin e Srbije u razmeru 1:75 000 iz 1881— 1892. g.;
za Crnu Goru austrijska specijalna karta Kneževine Crne Gore u
razmeru 1:75 000 iz 1893. g. za staru S rb iju i Makedoniju srpska
Topografska karta stare S rbije i Makedonije u razmeru 1:150 000 iz
1910— 1912. g. i za ostale delove austrijska Specijalna karta Austro­
ugarske monarhije u razmeru 1:75 000 iz 1878— 1889. g. Sem toga
za celo područje postojala je, kao najnovija, Karta jugoslovenskih
zemalja koju je izradilo Topografsko odeljenje srpske Vrhovne ko­
mande za vreme rata 1915— 1917. g. u razmeru 1:200 000. Sve te
karte, s obzirom na vreme kad su rađene, na geodetsku osnovu i
izvore, nisu mogle da zadovolje potrebe nove države. Sem toga,
raznolikost oformljenja i tehničke strane ovih karata stvarala je
teškoće korisnicima pri upotrebi. Jedina kartografska ustanova koja
je tada poštnjala-4-bila stručno sposobna za obimnije kartografske
poslove bilo je Topografsko odeljenje. Od njega je 1920. g. form i­
ran Vojnogeografski institut koji je još popunjen geodetskim ofici­
rima jugoslo venskog porekla iz bečkog V G I i emigrantima — ofi­
cirim a ruskog Korpusa vojnih topografa. Vojnogeografski institut
je 1920— 1933. g. ostvario potrebnu geodetsku osnovu (trian gulaciju
i nivelman), izvršio u Makedoniji, Crnoj Gori i S rb iji topografski
premer u razmeru 1:50 000 (1920— 1928) i na ostalim delovima države
reambulisanje osnovne austrijske karte u razmeru 1:50 000 (1929—
1933). Na osnovu terenskih originala izrađena je Specijalna karta
Jugoslavije u razmeru 1:100 000 (si. 15.16) u poliedarskoj projek­
ciji, reljef je predstavljen izohipsama sa ekviđistancij om od 20 m.
Karta je imala 197 listova dimenzije 30'ХЗО' i štampana je u 4 boje
(hidro grafija plavo, relje f braon, šume zeleno, ostalo crno). Za ovu
kartu je usvojen pariški početni m eridijan, kao što je već bilo na
srpskim kartama. Mana joj je bila ta što reambulisani deo nije
preveden ha sistem triangulacije 1898/1927 (nova vojna trian gula-
cija bečkog VGI izravn ata 1898. g. na koju je priključen a nova
trian gu lacija Makedonije, Crne Gore i Srb ije izravnata 1927. g.) te
je to stvaralo izvesne nezgode kod upotrebe. Docnije je za potrebe
artilje rije (od 1931. g.) ova karta izdavana i u razmeru 1:50 000 (tj.
razm eru izdavačkih originala), sa naknadno nanetom pravouglom
koordinatnom mrežom u Gaus-Krigerovoj projekciji.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja

Ova karta trebalo je đa zadovolji potrebe do završetka nove, u

razmeru 1:25 000, koja je započeta 1934. g. i prekinuta zbog rata u
Evropi, 1939. g.

Izrada Generalne karte Jugoslavije u razmeru 1:200 000 dva puta

je započeta (1925. i 1938. g.), ali su radovi morali da se prekinu;
prvi put da bi se na vreme završila specijalna karta, a drugi put
zbog rata. Preglednu kartu Jugoslavije u razmeru 1:500000 izradio
je Vojnogeografski institut 1938/40. g. na 6 listova u Tisoovoj ko-
nusnoj projekciji i sa reljefom predstavljenim slojevima.

Pomorske karte je radio između dva rata Hidrografski institut

Jugoslovenske ratne mornarice (form iran 1922. g. u Tivtu, 1923. g.
preseljen u Dubrovnik, a 1929. д. u Sp lit; do 1937. g. radi kao H id ro-
grafski ured). On je izradio: Generalnu kartu Jadranskog mora (1
list) u razmeru 1:1 000 000; Generalnu kartu (2 lista) u razmeru
1:750 000; Kursnu kartu (2 lista) u razmeru 1:180 000; Kursnu kartu
<9 listov a) u razmeru 1:60 000— 1:80 000, i planove (5 listova) u
razmeru 1:3 000— 1:15 000.

Kartografska delatnost van Vojnogeografskog i Hidrografskog

instituta ogranačavala se uglavnom na geografske karte i atlase.
Nije postojala nijedna civilna ustanova koja bi se bavila kartograf-
skom delatnošću u većem obimu. Delatnost pojedinaca se svodila na
opšte-geografske karte i atlase; specijalne (tem atske) karte su rađene
znatno manje i u malom broju primeraka. U Beogradu su se naj-
više izrađivale karte i atlasi za školske potrebe (J. Cvijić, V. Ma-
rinković, T. Radivojević, M. R adovanović i dr.), zatim za upravne
potrebe (T. Aranđelović, P. M adžarević i dr.), za potrebe opšteg in-
formisanja (S. P. Bošković, A. Lazić itd.). Pojedine ustanove su ra-
dile karte za svoje potrebe (šum ske, železničke, poštan ske itd.). Od
specijalmhj'tematsJcih) karata su rađene: geološke (J. Žujović, K. Pet-
ković), geomorfološke (P. Jovan ović), pedološke (A. Stebut), zoogeo-
grafske (J. Hadži) i dr. Znatniji napredak se osetio u Ljubljani. Tu je
odmah posle ujedinjenja osnovan Geografski institut Univerziteta
1919. g. i Slovensko geografsko društvo. Slovenska matica je ta-
kođe nastavila svoju delatnost izdavanjem karata za narod (,,Zem-
Ijevid slovenskega ozem lja” , 1:200 000). Pojedinci rade školske kar-
te, itd. Življa je kartografska delatnost i u Zagrebu. Rade se školske
karte i atlasi (J. Modestin, M. Senoa, M inervin A tlas itd.). U Skoplju
je 1922. g osnovan Geografski institut Skopskog fakulteta, ali se
nije bavio kartografskom delatnošću U tom pogledu nije razvijalo
SI. 15.16. D eo lista Specijalne karte J ugoslavije razm er 1:100.000 V G I 1933. god.
delatnost ni Geografsko društvo u Sarajevu, osnovano 1926. g.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
742 Radošević Nikola

15.7. Jugoslovenska kartografija posle drugog svetskog rata

U Jugoslaviji se posle drugog svetskog rata naglo razvija karto-
grafska delatnost. Potrebe odbrane zemlje, brz razvoj privrede, na-
uke i školstva, zahtevaju i karte ne samo u većem obimu nego i
raznovrsne po nameni, .razmeru i sadržaju. Vojnogeografski insti-
tut, obnovljen odmah posle oslobođenja Beograda 1944. g., počinje
da radi, ali zbog situacije jedva može da zadovolji potrebe narodne
odbrane, te se odmah posle rata razvija i kartografska delatnost
van njega, organizuju se nove civilne kartografske ustanove, Učila
u Zagrebu (1946), a potom i Geokarta u Beogradu (1947), a nastav-
lja se i kartografska delatnost pojedinaca.

Obimna kartografska delatnost Vojnogeografskog instituta (1946

— 1963 G eog rafsko g instituta JN A ) počela je ne samo da izdaje
predratnu kartu razmera 1:100 000 (odnosno 1:50 000) nego i da
radi na novim kartama. Već 1945. g. izrađena je i izdata karta
Jugoslavije („K a r ta Dem okratske F ederativne Ju g o sla vije” ) u raz-
meru 1:750 000 (si. 15.17) koja je kasnije izdavana nekoliko puta.
Kao izvor za izradu ove karte iskorišćena je predratna Pregledna
karta Jugoslavije u razmeru 1:500 000 u Tisoovoj projekciji. Re-
ljef je predstavljen kombinacijom slojeva i senki pod pretpostav-
kom kosog osvetljenja. Ona je naišla na dobar prijem kako u
vojnim komandama i ustanovama tako i van njih. Topografska
karta razmera 1:200 000 početa je takođe 1945. g. i do 1951. g. su
izrađeni svi listovi koji pokrivaju Jugoslaviju (si. 2.12). Osnovni
izvor za ovu kartu bila je predratna Specijalna karta Jugoslavije
u razmeru 1:100 000 koja je za tu potrebu reambulisana 1946. g.
na terenu. Podela na listove i dimenzije listova ostale su kao kod
predratne karte (po pariškom početnom m eridijanu ). Gaus-Krige-
rova pravougla koordinatna mreža je data u zonama od 6°, a ne
kao što je na predratnoj karti. Sadržaj je predstavljen takođe po
novom ključu iz 1938. g. reljef izohipsama, sa ekviđistancij om od
100 m i senkom, dok je osvetljenje bilo koso. Reprodukovana je
u 6 boja (hid rog rafija i prav ou gla koordin atn a m reža plavo; izo-
hipse braon, a sen ke grao, autom obilski putevi crveno, šume zeleno,
ostalo crno). Po sadržaju je dobra ali uslovi reprodukcije nisu omo-
gućili da se ujednače boje na svim listovima. Pregledna topografska
karta u razmeru 1:500 000 izrađena je (1947— 1954. si. 15.18) u
polikonusnoj projekciji, reljef je prikazan izohipsama sa ekvidis-
tancijom 100 m do visine od 500 m, a dalje 250 m. Reprodukovana
je u 7 boja. Prema nameni izdaje se u nekoliko varijanti. Na os-
novu nje je izrađena Karta automobilskih puteva (1952— 1953) u SI. 15.17. Deo lista Karte Demokratske Federativne Republike Jueoslaviie
razmer 1:750 000, VG I (GIJA) 1945. god.
SI. 15.18. Deo karte razmera 1:500 000, izdanja VGI.
SI. 15.19. Deo vojno topografske karte razmera 1:25 000 — podela po Grmiću.
SI. 15.20.
a) Deo vojno topografske karte razmera 1:50 000 — podela po Grmiću.
b) Deo vojno topografske karte razmera 1 :100 000 — podela po Griniču.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja
istom razmeru, koja je do sada već izdata više puta. Pedesetih go-
dina je izrađena i Operativno-saobraćajna karta u razmeru
1:300 000 (si. 2.14.), u Gaus-Krigerovoj projekciji, reljef je pred-
stavljen izohipsama sa ekviđistancij om od 100 m i senkom, pod
pretpostavkom kosog osvetljenja. Ova je karta štampana u 10 boja.
Karta u razmeru 1:1 000 000 (listo vi za Ju g o slaviju ) je završena
1952— 1956. (si. 2.16.), prema specifikacijama za Međunarodnu
kartu istog razmera. Najznačajnije i najobimnije delo vojne karto-
grafije u posleratnom periodu jeste Osnovna topografska karta Ju-
goslavije u razmeru 1:25 000 (si. 15.19). Geodetsku osnovu ove karte
čini jedinstven sistem triangulacije 1898/27/49. i jedinstvena mreža
nivelmana visoke tačnosti. Karta je izrađena 1948— 1968 u Gaus-Kri-
gerovoj projekciji; računanja su izvedena- sa Beselovimiconstantama
iz 1841. g. Reljef je predstavljen izohipsama sa ekviđistancij om od
10 im. Visine se odnose na normalni reper u Trstu, registrovanja
iz 1875. g Završetkom ove karte dobijen je osnovni izvor za sa-
stavljanje celog niza karata standardnih razmera (1:50 000 si. 15.20-a,
1:100 000 si. 15.20-b, 1:200 000, 1:500 000, 1:1 000 000), kao i drugih
opštegeografskih, pa i solidna geografska osnova za izradu najraz-
vrsnijih specijalnih (tem atskih) karata.
SI. 15.21. Deo lista Obalske karte HI JRM razmer 1:80.000.
Pomorske karte je u posleratnom periodu nastavio da radi Hidro-
grafski institut. Njegov rad je orijentisan na premer i izradu novih
Radošević Nikola
navigacijskih karata: generalne, kursne, obalske (si. 15.21), kao i
planova luka, prolaza itd.
I civilna kartografska preduzeća su razvila u posleratnom periodu
vrlo živu delatnost. Geokarta u Beogradu izrađuje karte za razne
potrebe, kako opštegeografske tako i specijalne; radi takođe karte i
atlase za škole. Pored Učila* u Zagrebu koja su se više orijentisala
na izradu karata i atlasa za školske potrebe, Jugoslovenski leksiko-
grafski zavod radi karte za svoja izdanja, kao i velike atlase za opšte
potrebe. U. U jubl jani se kartografska aktivnost širi u okviru Kar-
tografskog zavoda na Univerzitetu; rade se opštegeografske, speci-
jalne, i školske karte.
LITERATURA
CVIJIC J.: Pregled geografske literature о Balkanskom p o lu ostrvu ,sv . 1— 5,
Beograd 1892/93, 1894, 18 95/6/7, 1898/9/1900, 1901/2.
DU K L JAN IN IZ B AR A :Letopis, X II vek, SAN, Beograd 1928.
GAŠ PAR O VIĆ R.: Bosna i Hercegovina na geografskim kartama od prvih
početaka do kraja X IX vijeka, AN U BiH Djela knj. X X X V II, Sarajevo
1970.
H A A R D T V. von H AR TENT HU RN : Die Kartographie der Balkan-Iialbinsel im
X I X Jahrhunderte, Mitt, des K. u. K. Mil. Geo. Institutes, X X I W ien 1901.
JAG IC V.: Kosma Indikoplov po srpskom rukopisu 1649, Spomenik SA N X L IV
Beograd 1922.
JELIĆ L.: Najstariji kartografski spomenici о rimskoj provinciji Dalmaciji,
Glasnik zem. muz. BiH. Sarajevo 1898.
KRA JZIGER I.: Die Kartographie in Jugoslawien. Zagreb 1965, Stuttgort 1966.
KRESEVLJAKQVlG__H. i K AP ID ZlC H.: Vojnogeografski opis Bosne pred
rat cd 1875. Sarajevo 1957.
M A R KO VIĆ М .: Rad na proučavanju naše kartografske građe 16. i 17. stoljeća.
Ljetopis JAZU, knj. 71. Zagreb 1966.
M AT K O VIĆ P.: Vic ко Dimitrije Volčić Dubrovčanin, kartograf X V I vijek a,
Rad JAZU С Х Х Х . Zagreb 1897.
N O VA KO VIĆ R.: Osvrt na neke karte Srbije u bečkom ratnom arhivu. Zbor-
nik Muzeja I srpskog ustanka. Beograd 1959.
OROZEN F .: Nekoliko о zemljevidih slovenskih pokrajin v prejšnim in seda-
njem času. Zbornik slov. matice sv. III. Ljubljana 1901.
RA DO JlC lC Đ. SP.: О knjizi Ptolomeja. Dva stara srpska geografska „T olkova-
nija” . Istorijski časopis knj. VI. Beograd 1956.
RADOJČIĆ N .: Geografsko znanje о Srbiji početkom X I X veka. Beograd 1927.
SENĐERĐI J.: Prvi zemaljski Jozefinski premer. Geografski list. Zagreb 1958.
SENĐERĐI J.: Kratak historijski pregled kartografisanja Crne Gore u
X V III— X X stoljeću. Geodetski list. Zagreb 1955.
SIM ONOVIC J.: Prvi topografski prem er kraljevine Srbije. Beograd 1896.
SIN D IK I.: Stare karte jugoslovenskih zemalja. Atlas Geografskog Društva
sv. 6, Beograd 1931. i sv. 8, Beograd 1932.
SIN D IK I.: Fiziogeografski elementi na starim kartama jugoslovenskih ze-
malja. Glasnik Geogr. Društva 16. Beograd 1930.
Ч—
* „ T b s ” od 1972. g.
 Pregled istorije kartografije jugoslovenskih zemalja

SIND IK I.: Koronelijeva karta Bolce Kotorske. Glasnik Geogr. Društva sveska
13. Beograd 1927.
SIN DIK I.: Dubrovačka republika na kartama X V II veka, Rešetarev zbornik.
Dubrovnik 1931.
SRETENOVIĆ L.J.: Teritorija Jugoslavije na Ptolomejevim kartama. Zemlja
i ljudi sv. 15. Beograd 1965.
STO JAD INO VIĆ C.: Ezerata vo zapadna Makedonija na nekoi karti i atlasi
od vtorata polovina X V I do krajot na X I X vek. Geografski razgledi II— III.
Skopje 1965.
SUIĆ М .: Istočne Jadranske obale u Pseudo-Ksilaksovom periplu. Rad J AZU
knj. 306. Zagreb 1955.
SK R IVA N lC G .: Koronelijevi podaci о Dubrovačkoj republici i о njegovoj
izradi karte Republike. 1st. čas. SAN, knj. I X — X . Beograd 1959.
SKR IV AN IĆ G .: Karta Dubrovačke republike od Mihaila Pešića. 1st. čas.
SAN, knj. VIII. Beograd 1959.
SM IT R.: Pregled geografskih naziva mesta na kartama Srbije i srpskih
zemalja i na planovima Beograda i drugih mesta po zbirci bečkog arhiva.
Spomenik SK A, L X X X V I. Beograd 1937.
ŠOBIĆ D .: Istorijski razvoj naše kartografije 1876— 1953. Beograd 1953.
UROSEVIĆ A .: Edna karta na Makedonija od X V II vek. Geograf, razgledi I.
Skopje 1962.
VALVASO R^J. W .: Die Ehre des Herzogthums Krain. DafbacimNurnberg 1689.
V IA L L A de SOM MIERES L. C.: Voyage historique et politique au M ontene-
gro. Paris 1820.
2IC N .'.Martin Rota Kolonić kao kartograf. Jadranska straža. Split 1933.
ZIC N .: Petar Kop. Jadranska straža. Split 1933.
2IC N .: Umjetnik Božo Bonifacić iz Šibenika. Jadranska straža. Split 1933.