Matematicka Kartografija, Jovanovic

Pro! dr Velibor Jovanović, dipl.inž.
MATEMATIČKA
KARTOGRAFIJA
1983.
U D K 528.91: 528.235 (075.8)
JOVANOVIĆ, VELIBOR
dr Velibor Jovanović: M A T E M A T I Č K A K A R TOGRAFIJA

Beograd, Vojnogeografski institut, 1983; strana 560, 24 crn
U uvodnom delu knjige izložena je opšta teorija preslikavanja površi;

materija koja se odnosi na površ Zemljinog elipsoida ilopte,te problemi karto
grafskog preslikavanja sa detaljnim obrazloženjem teorije pratećih deformaci
ja. U drugom delu obrađena je teorija najvažnijih grupa kartografskih projek
cija, i to: konusne, cilindrične, azimutne, polikonusne, pseudokonusne ipse
udocilindrične projekcije. Pri tome je posebna pažnja posvećena projekcijama
koje se u savremenim uslovima najčešće primenjuju u izradi topografskih i
drugih karata. U završnom poglavlju razmatrana je Gaus-Krigerova projekci
ja imajući u vidu njenu primenu u praktičnoj kartografiji inajbitniji elementi
njene primene u oblasti premera, tj.pri obradi iračunanju koordinata tačaka
geodetske osnove.
Knjiga je namenjena pitomcima geodetskog smera V A KoV, a mogu je
koristiti studenti geodezije i ostali geodetski stručnjaci.
Tiraž 800 primeraka Cena 700 din.

S A D R Ž A J
Strana
PREDGOVOR ...........................................................
I P o g l a v l j e
OPŠTA POOELA KARTOGRAFIJE, PREDMET

I ZADACI MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE,
VEZA SA DRUGIM NAUKAMA.............................. 15
1.1. UOPŠTE .......................................................................

1.2. PODELA KARTOGRAFIJE ................................................................. 16
1.3. PREDMET I ZADACI MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE
VEZA SA DRUGIM NAUKAMA............................................................. 18
1.4. KRATAK PREGLED RAZVOJA MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE .............. 19
II P o g l a v l j e
ELEMENTI DIFERENCIJALNE GEOMETRIJE. OSNOVI

' TEORIJE PRESLIKAVANJA POVRŠI. KARTOGRAFSKO
PRESLIKAVANJE - POJAM I ZADACI .................... 25
2.1. OPŠTE KOORDINATE NA KRIVOJ POVRŠI .................................... 25.

2.2. L IN IJS K I ELEMENAT POVRŠI. FUNDAMENTALNE
VELIČINE I REDA............................................ ..................... 27
2.3. POJAM IZOMETRIČKIH KOORDINATA ............................................... 31
2.4. ELEMENTI TEORIJE PRESLIKAVANJA POVRŠI ................................ 33
2.4.1. Opšte napomene .......................................................... 33
2.4.2. Opšte jednačine preslikavanja
{transform acija) ..................................................... 34
2.4.3. Fundamentalna matrica transform acije ................. 35
2.4.4. Pojam razmera ..................... 38
■ 2.4.5. Glavni pravci ............................................ 40
2.4.6. Razmer dužina u zadanoj tački kao
funkcija azimuta (ugla pravca) a ........................ 45
Strana
2.4.7. Razmer površina ......................................................... 46
2.4.8. Odnos izmedju vrednosti ugla na s l i c i
(p r o je k c iji) i o rig in a ln o j po vrši. Po
jam deformacije ugla .............................................. 48
2.4.9. Opšti uslovi konformnog preslikavanja ................ 59
2.4.10. Uslov ekvivalentnog preslikavanja ........................ 62
2.4.11. Uslov ekvidistantnog preslikavanja ...................... 63
2.5. KARTOGRAFSKO PRESLIKAVANJE - POJAM I ZADACI ................. 63
III P o g l a v l j e
NEOPHODNA ZNANJA
0 POVRŠI ZEMLJINOG ELIPSOIDA I LOPTE,
SISTEMI KOORDINATA NA ELIPSOIDU,LOPTI I RAVNI... 71
3.1. UOPŠTE 0 OBLIKU I VELIČINI ZEMLJE. POJAMGEOIDA ............ 71

3.2. ELEMENTI OBRTNOG ZEMLJINOG ELIPSOIDA ............................... 75
3.2.1. Normalni p reseći. Poluprečnici k rivin a
glavnih normalnih preseka ..................................... 80
3.2.2. K ara k teristik e radijusa k rivin a normalnih
p reseka.................................................. 82
3.2.3. Radijus k riv in e p aralele ........................................ 83
3.3. KOORDINATNI SISTEMI NA ELIPSOIDU ................................. 84
3.3.1. Sistem geografskih koordinata na elipsoidu . . . . 84
3.3.2. Sistem polarnih elip soidnih koordinata { S i a ) . 88
3.3.3. Sistem pravouglih elip soidnih
koordinata [x ,y ) . . . . ..................... 88
3.3.4. Pravougli prostorni koordinatni
sistem ( x ,y ,z ) ...................................... 89
3.3.5. Pravougli koordinatni sistem u ravni
meridijana zadane tačke ......................................... 90
3.3.6. Sistem geocentričnih koordinata ........................... 91
3.3.7. Sistem koordinata sa redukovanom
širinom { u ) i geografskom dužinom (X)
3.4. VEZA IZMEDJU POJEDINIH SISTEMA KOORDINATA.
PARAMETARSKE JEDNAČINE ELIPSOIDA .............. 92
3.4.1. Geografska š irin a kao parametar ................. 93
3.4.2. Redukovana š irin a u kao parametar ....................... 95
3.4.3. Geocentrična š ir in a kao parametar ................. 96
J
Strana
3 .4.4. Odnos izmedju geografske š irin e f i
redukovane š irin e u, odnosno geocentrične
š irin e i> ................ 97
3.4.5. Odnos izmedju redukovane š irin e (u)
i geocentrične š irin e (i') .................................... 98
3.4.5. Parametarske jednačine elipsoida ........................ 98
3.5. ELEMENTI ZEMLJINE LOPTE ....................................................... 100
3.6. KOORDINATNI SISTEMI NA LOPTI. PARAMETARSKE

JEDNAČINE LOPTE ...................................................................... 102
3.6.1. Sistem sfernih geografskih koordinata (f ,X ) --- 102
3.6.2. Sistem sfernih polarnih koordinata (a ,z ) .......... 103
3.6.3. Veza izmedju sfern ih geografskih i
sfernih polarnih koordinata ................................. 105
3.6.4. Sistem pravouglih sfernih koordinata ................. 107
3.6.5. Prostorni pravougli koordinatni sistem.
Parametarske jednačine lopte ............................... 107
3.7. FUNDAMENTALNE GAUSSOVE VELIČINE ZA ELIPSOID I LOPTU.

IZOMETRIČKA ŠIRINA NA ELIPSOIDU I LOPTI .......................... JO8
3.7.1. Izometrička š irin a na elipsoidu i lo p ti ............ 111
3.8. RAČUNANJE DUZINE LUKA MERIDIJANA I PARALELE,

DELOVA I CELIH POVRŠINA ELIPSOIDA I LOPTE ....................... 114
3.8.1. Dužina meridijanskog luka na elipsoidu ............. 114
3.8.2. Dužina luka p a ralele .............................................. 119
3.8.3. Računanje površine e lip so id a i njenih
delova ........................................................................ 119
3.8.4. Računanje dužina luka meridijana i paralele
na lo p ti i delova njene površine ........................ 122
3.9. KARAKTERISTIČNE L IN IJE NA ELIPSOIDU I LOPTI ............. 123

3.9.1. Geodetska l i n i j a na e lip so id u , šta je
ortodroma .................................................................. 123
3.9.2. Loksodroma ................................................... 126
3.10. ELIPSOID, LOPTA I RAVAN KAO MEDJUSOBNO APROKSIMI-

RAJUĆE POVRŠI. RAZVIJANJE POVRŠI ....................................... 128
3.10.1. Aproksimacija elip soid a i lopte ................ 128
3.10.2. Deo Zemljine površi k o ji se može
aproksim irati ravni ................................................ 131
3.10.3. Razvijanje površi na ravan .................................... 133
3.11. SISTEMI KOORDINATA U RAVNI ................................................... 134

Strana
7.1.2. Prava c ilin d rič n a p ro jek cija lopte
(opšte jednačine) .................... 321
7 .1.3. Kosa i poprečna c ilin d r ič n a projekcija lopte
(opšte jednačine) ............................................... 322
7.2. KONFORMNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE ................................. 325
7 .2.1. Prava konformna c ilin d r ič n a p rojekcija
elipsoida i lopte (Merkatorova p ro je k c ija ) .. 325
7.2.1.1. Jednačina loksodrome na elipsoidu
i projekcionoj ravni .......................... 332
7.2.2. Kosa konformna c ilin d r ič n a projekcija

lopte .................................... 338
7.2.3. Poprečna konformna c ilin d rič n a projekcija
Zemljine lopte (Lambert-Gausovap r o je k c ija ).. 339
7 .3. EKVIVALENTNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE ........................... 344
7.3.1. Prava ekvivalentna c ilin d r ič n a projekcija
elip soida i lopte ................ 344
7.3.2. Kosa ekvivalentna c ilin d r ič n a p rojekcija
1opte ......... 349
7.3.3. Poprečna ekvivalentna c ilin d rič n a
pro jek cija lopte .............................................. 350
7 .4. EKVIDISTANTNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE ......................... 353
7 .4.1. Prava ekvidistantna c ilin d r ič n a p ro jek cija
elip soida i lopte ................................................ 353
7.4.2. Kosa ekvidistantna c ilin d r ič n a pro jek cija
lopte ..................... 358
7.4.3. Poprečna ekvidistantna c ilin d rič n a pro
je k c ija . Kasini-Soldnerova p ro jek cija ........... 358
7.5. PERSPEKTIVNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE ...... 362
7.6. ZAVRŠNA RAZMATRANJA ........................................................ 368
V III P o g l a v l j e
AZIMUTNE PROJEKCIJE ............................. 373
8.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE ........ 373

8.2. OPŠTE JEDNAČINE ................................................................ 376
8.3. KONFORMNE AZIMUTNE PROJEKCIJE ................... 383
8.4. EKVIVALENTNA AZIMUTNA PROJEKCIJA (LAMBERTOVA) ......... 390
8.-5. EKVIDISTANTNA AZIMUTNA PROJEKCIJA (POSTELOVA) ......... 395
8.6. PERSPEKTIVNE AZIMUTNE PROJEKCIJE ................................. 399
6 .1.3. Kosa i poprečna konusna p ro jek cija lopte
(opšte jednačine) .............................................. 232
6.1.4. Opšti pregled rasporeda deformacija u
konusnim projekcijama - pojam "izokola" . . . . 235
KONFORMNE KONUSNE PROJEKCIJE ........................................ 238
6.2.1. Opšte jednačine pravih i kosih konformnih
konusnih pro jek cija .......................................... 238
6.2.2. Odredjivanje š irin e paralele sa
minimalnim linearnim razmerom ........................ 241
6.2.3. Neke v a rija n te konusnih konformnih
pro jek cija ........................................................... 243
6.2.4. Dodatne napomene o odredjivanju
konstanti K i k konformnih konusnih
p ro jek cija ......................................................... 256
6.2.5. Završna razmatranja (primena konformnih
konusnih p ro je k c ija ) ................................... 264
EKVIVALENTNE KONUSNE PROJEKCIJE .................................. 266
6.3.1. Opšte jednačine ekvivalentnih konusnih
pro jek cija ........... .......................................... . 266
6.3.2. Odredjivanje š irin e ( f„) p a ralele sa
najmanjim razmerom i vrednosti najmanjeg
razmera ( « „ ) ................................................... 271
6.3.3. Neke v a rija n te ekvivalentnih konusnih
pro jek cija ........... ...................... ............. . 274
6.3.4. Primena ekvivalentnih konusnih projekcija .. 283
EKVIDISTANTNE KONUSNE PROJEKCIJE ....... ........................ 285
6 .4.1. Opšte jednačine e kvid istan tnih konusnih
p ro jek cija ......... ......................................... 285
6 .4.2. Odredjivanje š irin e { f . ) p aralele sa
najmanjim linearnim razmerom i vrednosti
najmanjeg razmera (n„) ............. 288
6 .4.3. Neke v a rija n te ekvid istan tn ih konusnih
pro jek cija ........................................................... 291
6 .4.4. Primena ekvid istan tn ih p ro jek cija ................ 309
ZAVRŠNE NAPOMENE 0 PRIMENI KONUSNIH PROJEKCIJA . . . . . 310
V ll P o g l a v l j e
CILINDRIČNE PROJEKCIJE ............................... 315
OPŠTA TEORIJA CILINDRIČNIH PROJEKCIJA ........................ 315

7.1.1. Prava c ilin d r ič n a p ro je k c ija elip soida
(opšte jednačine) ............................................... 317
Strana
8 .6.1. Centralne (gnomonske) perspektivne
p ro jek cije ............................................................. 404
8 .6 .2. Stereografske (konformne) perspektivne
p ro je k c ije ............................................................. 410
8 .6.3. Spoljne perspektivne p ro je k c ije ...................... 416
8.6.4. Ortografske perspektivne p rojek cije ............... 420
8.7. UPOREDNE KARAKTERISTIKE I PRIMENA AZIMUTNIH
PROJEKCIJA .................. 430
IX P o g l a v l j e
POLIKONUSNE PROJEKCIJE. PROJEKCIJA MKS 1:1,000.000.. 435
9.1. OPŠTE JEDNAČINE ................................................................ 435

9.2. PROSTA (AMERIČKA) POLIKONUSNA PROJEKCIJA .................. 439
9 .2.1. Uprošćene (modi f i kovane) jednačine ............... 444
9.3. PROJEKCIJA MEDJUNARODNE KARTE SVETA 1:1,000.000 ___ 449
9.3.1. Formule p ro je k c ije MKS .................................... 453
9.3.2. Konstruisanje kartografske mreže .................. 454
X P o g l a v l j e
PSEUDOKONUSNE PROJEKCIJE .......................... 463
10.1. OPŠTE JEDNAČINE ............................................................... 463

10.2. EKVIVALENTNE PSEUDOKONUSNE PROJEKCIJE ....................... 465
10.2.1. Opšte jednačine ................................................. 465
10.2.2. Boneova (Bonne) p ro jek cija ............................ 466
XI P o g l a v l j e
PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJE ...................... 473
11.1. OPŠTE JEDNAČINE PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJA ........ 473

11.2. EKVIVILENTNE PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJE ................ 476
11.2.1. Opšte jednačine .................................................. 476
11.2.2. Sansonova sinusoidna p ro je k c ija ..................... 478
11.2.3. Molvajdova (MoIlweide) e lip tič n a
p ro jek cija ........................................................... 483
11.2.4. Ekertova (Eckertova) p ro je k c ija ................... 490
X II P o g l a v l j e
Strana
GAUS-KRIGEROVA PROJEKCIJA ........................ 497
12.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE ...................................................... 497

12.2. IZVODJENJE OSNOVNIH JEDNAČINA (PRAVI ZADATAK) ......... 501
12.3. RAČUNANJE GEOGRAFSKIH KOORDINATA f i X IZ
PRAVOUGLIH KOORDINATA a: i y (OBRNUTI ZADATAK) ......... 510
12.4. KONVERGENCIJA (ZBLIŽAVANJE) MERIDIJANA ..................... 516
12.4.1. Računanje konvergencije meridijana u
ravni na osnovu geografskih koordina
ta f i I ............................................................. 517
12.4.2. Računanje konvergencije meridijana u
ravni na osnovu pravouglih koordina
ta i i j ........................................... 520
T2.5. RAZMER LINEARNIH ELEMENATA (c ) I POVRŠINA (p) ........ 524
12.5.1. Računanje razmera (e) i (p) na osnovu
geografskih koordinata f i I .......................... 524
12.5.2. Računanje razmera (a) i (p) na osnovu
pravouglih koordinata i i j ........................... 526
12.6. ODREDJIVANJE VELIČINE PODRUČJA PRESLIKAVANJA .......... 530
12.7. REDUKCIJA KOORDINATA ...................................................... 534
12.8. DRŽAVNI PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM ......................... 536
PRILOG ............................................................................. 541

LITERATURA .................................................................... 557
P R E D G O V O R
Ovaj udžbenik nastao je na osnovu mojih višegodišnjih predavanja

pitomcima geodetskog smera VA KoV i studentima geodetskog odseka Gra-
djevinskog fakulteta u Beogradu iz predmeta matematička kartografija
i kartografija I (matematički deo).
Njime je obuhvaćeno gradivo predvidjeno nastavnim planom za pome
nute predmete, ali su neke tematske celine obradjene šire, pa se
knjigcm mogu služiti i drugi stručnjaci koji se bave problemima kar
tografije.
Zbog specifičnosti školovanja u VA KoV, drugo i treće poglavlje
obradjeno je detaljnije no što je uobičajeno u udžbenicima ove vrste.
Pri njegovom sastavljanju nastojano je đa. se obuhvati sve što geo
detski stručnjak treba da zna iz matematičke kartografije, a konsulta
cija brojne savremene literature, iako je po sredi klasična tematika,
omogućila je da se u prilazu i obradi pojedinih problema unesu izvesne
specifičnosti u poredjenju sa načinom njihovog tretiranja u postojećoj
literaturi na našem jeziku. Zbog obimnosti zahvaćene materije nije bi
lo moguće uključiti računske primere za pojedine projekcije, pa ostaje
potreba da se i ovo i neki drugi problemi iz oblasti korišćenja karata
i kartometrije obrade posebno. Pri tome se ima u vidu primena modernih
računara i sredstava automatizacije u procesu računanja i konstruisa
nju kartografskih mreža i dr.
Kako se Već više godina kod nas oseća nedostatak nastavne i stru
čne literature iz ove oblasti, autor je sklon da veruje da će se
pojavom ovog udžbenika, bar donekle, ublažiti postojeće stanje. Sve
primedbe koje mogu doprineti podizanju kvaliteta udžbenika pri even
tualnom novom izdanju biće prihvaćene sa osobitom zahvalnošću.
Na kraju, prijatna mi je dužnost da se zahvalim Vojnogeografskom
institutu na razumevanju i spremnosti đa ovu knjigu obuhvati planom
svoje izdavačke delatnosti i time omogući njenu pojavu u stručnoj
javnosti. Posebnu zahvalnost dugujem prof. dr. Miođragu Jcvanoviću na
obavljenoj recenziji, pomoći i savetima pri konačnoj obradi rukopisa.
Takodje se toplo zahvaljujem tehničkom uredniku graf. inž. Vitomiru
Petroviću, korektoru dipl.inž.geod. Danijelu Dujmoviću, dipl.inž.geod.
Ivanu Westorovu, asistentu Gradj. fakulteta, za izradu tablica u pri
logu, jezičkom redaktoru prof. Ljiljani Simić, kao i svima onima koji
su sudelovali u izdavanju ove knjige.
Oktobra 1982.god. Autor

B e o g r a d
I P o g l a v l j e
OPŠTA PODELA KARTOGRAFIJE, PR ED M ET

I ZADACI M A T EM A T IČ K E KARTOGRAFIJE,
VEZA SA D R U G IM N A U K A M A
1.1. UOPŠTE
Dinamičan đruštveno-politički, tehnički i opšti p r i v

redni razvoj ljudskih zajednica i čovečanstva u celini za
hteva svakim danom sve veću količinu detaljnih informacija
o stanju pojava i činjenica koje nas okružuju.
S tim u vezi, brojne naučne tehničke discipline, slu
žbe i delatnosti, medju kojima i geodetska, obavljaju r a z
novrsne zadatke na planu tzv. inventarizacije prostora, tj.
evidentiraju, skupljaju i obradjuju odgovarajuće podatke i
informacije o prostoru.
U sklopu opšte inventarizacije prostora, geođetsko-
-kartografska delatnost ima veoma značajno, gotovo cen t r a
lno mesto, jer svojim razradjenim metodama prikupljanja i
prikazivanja (izražavanja) podataka o prostoru ispunjava
najveći deo savremenih zahteva inventarizacije prostora.
Geodetsko-kartografske metode prikazivanja podataka o
prostoru mogu biti numeričke (katalozi podataka, spiskovi
koordinata i sl.), grafičke (planovi ili karte, itd.) ili
kombinovane. Bitna odlika geodetsko-kartografskih metoda i
postupaka je što omogućavaju prostorno determiniranje (lo
ciran je) svih ostalih kategorija podataka o prostoru, obe-
zbedjujući istovremeno uslove i jednoznačnu osnovu za n j i
hovo objedinjeno izražavanje i sistematizaciju u okviru
jedinstvenog sistema informacija o prostoru.
Stoga će premer zemljišta i kartografsko (grafičko) i
numeričko iskazivanje podataka o prostoru, kao bazni deo
inventarizacije prostora, ostati i nadalje jedan od g l a v
nih zadataka geodetske službe.
15
Kada su u pitanju informacije o prostoru, karte su i
do sada bile, a i u buduće đe predstavljati jednu od fun
damentalnih karika sistema. Kao specifična slika Zemljine
površine one su nepresušan izvor informacija pa predstav
ljaju osnovni preduslov za svaki ozbiljniji tehnički zah
vat i mnoge druge zadatke. Često se sa razlogom ističe da
su karte "pokretač razvitka, ogledalo stvarnosti, tumač
istorijskih đogadjaja i posrednik izmedju jučerašnjeg, da
našnjeg i sutrašnjeg S v e t a " .
1.2. PODELA KARTOGRAFIJE
Skup naučnih disciplina koje se bave izučavanjem ge o

grafskih karata, metodama njihove izrade i umnožavanja,
kao i postupcima njihovog korišćenja nazivamo kartografi
ja.* Savremena podela kartografije razlikuje opštu karto
grafiju, matematičku kartografiju ili kartografske projek
cije, praktičnu kartografiju, tematsku kartografiju i tzv.
me t a k a r t o g r a f i j u .
Opšta kartografija - izučava osnovna svojstva geograf
skih karata, elemente sadržaja i načine njegovog prikazi
vanja (ključ kartografskih znakova, itd.). Razrađjuje i
izučava i druge probleme od opšteg značaja za izradu ka r a
ta (kartografsko generalisanja, primena automatizacije u
kartografiji, itd.). U ovom delu takodje se izučava istori
ja razvoja karata i kartografije uopšte.
Matematička kartografija - bavi se izučavanjem tzv.
matematičke osnove karte, koju čine: geodetska osnova (ge
odetske i astronomske tačke koje se koriste za izradu ka r
te) , kartografska projekcija i razmer. U ovom delu najviše
prostora posvećuje se torij i kartografskih projekcija (pre
slikavanja) , odnosno načinima računanja i konstrukcije k a r
tografskih mreža (slike meridijana i p a r a l e l a ) . Isto tako
*1 ~
Izraz kartografija potiče od latinske reči charta, čije je osnovno
značenje: pismo, saopštenje, izveštaj, povelja, i od grčke reči
ypa<|>£iv - grafein: crtati, pisati.
16
izučavaju se načini korišćenja geodetske osnove u procesu
izrade karata, kao i metodi svodjenja kartografskih m a t e r i
jala u jedinstven sistem koordinata.
Poseban deo matematičke kartografije je kartometrija,

gde se izučavaju načini korišćenja karata, posebno merenje
dužina, uglova i površina na kartama.
U matematičkoj kartografiji ponekad se izdvaja tzv.

geodetska kartografija, u okviru koje se izučavaju kar t o
grafske projekcije koje se primenjuju za glavne geodetske
zadatke - premer većih područja (državnih teritorija) i, s
tim u vezi, za obradu podataka merenja i sračunavanje k o o
rdinata trigonometrijskih tačaka i- uopšte tačaka geodetske
osnove.
Praktična kartografija - izučava probleme vezane za

sastavljanje i oblikovanje sadržaja karata: izradu i sas
tavljanje karata iz podataka dobijenih na osnovu fotograme-
trijskog i topografskog (grafičkog) premera, kao i sastav-
jećih raznovrsnih opštegeografskih karata na osnovu posto-
ojećih (gotovih) karata.
U okviru praktične kartografije posebnu celinu čini

oblast reprodukcije (umnožavanja) karata.
Tematska kartografija - izučava principe izrade t e m a

tskih karata, obradjuje specifičnosti prikaza tematskog s a
držaja karte i iznalaženje najboljeg odnosa izmedju ovog i
ostalog sadržaja (opštegeografske osnove),itd.
Metak,artograf i ja - razmatra opšte izražajne m o g u ć n o s

ti karte i kartografskog prikaza. Bavi se teorijskim o s n o
vama kartografije kao naučne discipline i ima za cilj da
objedini sve njene delove u logičnu celinu, utvrdjujući is
tovremeno njenu poziciju u opštem saznajnom (gnoseološkom)
sistemu nauka.
2 Matematička kartografija 17
1.3. PREDMET I ZADACI MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE
VEZA SA DRUGIM NAUKAMA
Karta nije prosta slika Zemljine površine, već preds

tavlja njenu sliku dobijenu (konstruisanu) na osnovu ođre-
djenih matematičkih zakona.
Matematički zakoni izrade karata, shematski uzimajući,
predvidjaju dve operacije za prelaz od fizičke površine Ze
mlje na njen grafički prikaz u ravni. U prvoj od njih se
prelazi sa fizičke površi Zemlje na uslovnu (matematičku)
površ elipsoida (ili lopte), odnosno na nivosku površ sre
dnjeg mora, zamišljeno produženu ispod kontinenta - tzv.
geoid (v.pogl. 3). Ovaj prelaz ostvaruje se ortogonalnim
projiciranjem tačaka fizičke površi, linijama upravnim na
matematičku površ Zemlje, a odredjuje ga i uslovljava mr e
ža tačaka geodetske osnove, koja obezbedjuje pravilan geo
grafski smeštaj i orijentaciju sadržaja karte u okviru ne
ke koordinatne mreže na elipsoidu i zatim na krati.
U drugoj operaciji (fazi) ostvaruje se prelaz sa povr
ši e l ipšcrida-itlri lopte na ravan, odnosno preslikavanje nji
hovih glatkih, zakrivljenih površi u ravan karte, na osnovu
odredjenih matematičkih zakona. Ovim zakonom (kartografskom
projekcijom) definiše se funkcionalna veza (odnos) izmedju
koordinata tačaka na elipsoidu (lopti) i njima odgovaraju
ćih koordinata u ravni.
Preslikane tačke geodetske osnove i presečne tačke ko

ordinatnih linija omogućuju konstruisanje odgovarajuće k a r
tografske mreže, odnosno mreže koordinatnih linija u ravni
karte, neophodne za nanošenje ostalog sadržaja karte i iz
radu karte u o p š t e .
Pošto se zakrivljene površi elipsoida ili lopte ne m o
gu razviti u ravan, njihovo prikazivanje redovno prate ne i
zbežne deformacije, čiji se raspored i iznosi mogu odrediti
ako se poznaje funkcija (zakon) preslikavanja. Drugim reči
ma, primena kartografskih projekcija omogućuje sračunavanje
deformacija i njihovo isključivanje iz podataka preuzetih
sa karata, što znači da se na osnovu karata mogu dobiti is
18
pravne informacije o položaju, horizontalnim dimenzijama i
obliku prikazanih objekata.
Pri izražavanju problema koje razmatra i iznalaženju
njihovih analitičkih rešenja, matematička kartografija p r i
menjuje postavke mnogih matematičkih disciplina, kao što su
ravna i sferna trigonometrija, diferencijalna geometrija,
diferencijalni i integralni račun, metode numeričke ana l i
ze itd. U novije vreme za izučavanje nekih problema opšte,
a time i matematičke kartografije, sve se češće primenjuju
metode matematičke statistike, teorije informacija itd. Ta-
kodje je naglašena upotreba savremenih računskih sredstava,
osobito pri izboru kartografskih projekcija i formulisanju
novih zakona preslikavanja. Očigledno je da izmedju ovog
dela kartografije i matematike postoji uska veza, o čemu
goviri i sam naziv matematička kartografija.
Podatke o obliku i veličini Zemlje i koordinatama ta
čaka geodetske osnove, kao i astronomskih tačaka,matemati
čka kartografija preuzima iz geodezije i geodetske astro
nomije. Prema tome, postoji odgovarajuća uska povezanost i
sa ovint naučnim disciplinama.
Isto tako, jasno je izražena obostrana povezanost m a
tematičke kartografije, odnosno kartografije sa geografi
jom i drugim naukama za čije potrebe se izradjuje veliki
broj raznovrsnih karata (geofizika, istorija, agronomija i
niz drugih naučnih disciplina u okviru prirodnih, d r u š t v e
nih i tehničkih nauka i d r .).
1.4 KRATAK PREGLED RAZVOJA MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE
Razvoj matematičke kartografije,čiji se glavni deo o d

nosi na teoriju kartografskih projekcija, tekao je para l e l
no sa razvojem izrade karata i kartografije uopšte. Razvoj
brojnih nauka, tehnička dostignuća i potrebe svakodnevnog
života vremenom su inicirale sve šire zahteve za izradom
raznovrsnih geografskih i drugih karata različitog razmera
i namene, što je iziskivalo i neprekidno povećavanje broja
kartografskih projekcija i usavršavanja matematičke osnove
karata.
19
Prirodno da je razvoj matematičke kartografije bio tes
no povezan sa razvojem ostalih naučnih tehničkih disciplina,
a posebno matematike. Može se slobodno reči da se ljudski um
bavi problemima kartografskog preslikavanja više od dve h i
ljade godina, od čega uz primenu postavki više matematike
oko dva veka. Neki problemi matematičke osnove karata inte
nzivno se obrađjuju tek unazad nekoliko decenija. Prema to
me, nije teško zaključiti da se ova oblast istraživanja m o
že još uvek smatrati otvorenom, odnosno da u njoj izvesni
problemi očekuju odgovarajuća rešenja, a neka od postojećih
rešenja dalja produbljavanju i usavršavanja.
Ne ulazeći detaljnije u istorijat razvoja matematičke
kartografije, daćemo kratak pregled njegovih najkarakteri-
stičnijih perioda.
Prve kartografske projekcije (iz grupe perspektivnih
azimutnih projekcija) datiraju još iz antičkog perioda i
pripisuju se starogrčkim naučnicima, koji su ih pred l o ž i
li za astronomske i druge karte.
Treba uočiti da pojavom ovih karata u razvoju karto-
*
grafije započinje tzv. druga etapa , u kojoj kartografija,
a sa njom i matematička kartografija poprimaju obeležje n a
učno zasnovanih disciplina. Preduslovi za ovo i za dalji
opšti razvoj matematičke kartografije stvoreni su sledećim
dostignućima antičke n a u k e :
- saznanje da je Zemlja kriva površ, ovo mišljenje n a j
pre se utvrdjuje m e d ju učenicima grčkog naučnika Pi-
tagore (sa ostrva Saraosa, 6.v.pre n.e.);
- prvi dokazi o Zemlji kao lopti potiču od Aristotela
(384-322. g.pre n.e.), koji smatra da je dužina m e
ridijana 400.000 stadija, odnosno 63.200 km i zastu
pa tezu o geocentričnosti svemira;
Prvu etapu u razvoju kartografije karakteriše izrada tzv. "kartogra

fskih crteža", odnosno "kartografskih prikaza" - ako se tako mogu na
zvati - zemljišta i šire okoline, sa naznakom puteva, mesta za lov i
ribolov, granica zemljišta koje neko pleme koristi za svoje potrebe
itd. Jasno da se ovi crteži ne mogu smatrati kartama u današnjem smi
slu. Prva etapa trajala je sve do saznanja da je Zemlja zakrivljena
površ.
20
- odredjivanje dužine meridijana i utvrdjivanje rađi-
jusa Zemljine lopte; ov e vrednosti znatno tačnije
od Aristotela utvrdio je Eratosten iz Kirene (276—
-194), čuveni astronom, geograf i upravnik aleksa
ndrijske biblioteke. Dimenzije Zemlje Eratosten o d
redjuje merenjem meridijanskog luka izmedju Sijene
i Aleksandrije u Egiptu. Njegovi rezultati, relati
vno gledano, znatno se približavaju današnjim v r e d
nostima (po Eratostenu dužina meridijana iznosi
252.000 stadija ili 39.186 km);
- izrada prvog Zemljinog globusa pripisuje se Krate
su iz Malosa (2.v.pre n.e.) i, konačno,
- predlog da se položaji tačaka na površi Zemljine lo
pte utvrdjuju geografskim koordinatama - širinom i
dužinom - koji potičeôd Hiparha (160-125) .
Najstarija kartografska projekcija (gnomonska ili cen
tralna) , pripisuje se Talesu M i l etskom (639-548), a koriš
ćena je za kartu zvezdanog neba. Zatim sledi ortografska
projekcija koju je predložio A p o l o nije iz Perga (262-190),
pa stereografska projekcija koju je obradio Hiparh (već p o
menuti grčki naučnik iz 2.v.pre n.e.) i koristio je za iz
radu svoje geografske karte. Hiparh je takodje, razradio
ortografsku perspektivnu projekciju, kao i prostu konusnu
projekciju, i ukazao na metod sastavljanja karata na osno
vu astronomskih tačaka (v.pogl.VI).
Dalji razvoj antičke kartografije odnosi se na period
starog Rima, kada ona doživljava svoj vrhunac. Iz tog peri
oda najznačajniji su radovi aleksandrijskog matematičara
Klaudijusa Ptolemeja (90-168 g.nove ere) poznatog po delu
"Geografija" (v.pogl.VI), u čijem završnom delu su predlo
žene dve nove kartografske projekcije koje se primenjuju i
danas (tzv. ekvidistantna konusna projekcija - Ptolemeja i
ekvivalentna konusna projekcija - Ptolemeja, čija je glav
na svojstva, mnogo vekova kasnije, iskoristio za razradu
svoje projekcije francuski geograf Bonne - 1752. god.). U
svojim radovima Ptolomej je takodje, opisao način konstru-
isanja kartografske mreže za v e ć postojeću i dobro poznatu
21
cilindričnu, stereografsku i ortografsku projekciju.
Nadalje, tokom perioda dugog gotovo 13 vekova, sve do
pronalaska štamparije (J.Gutenberg, 1440. god.), gotovo da
se ništa značajnije nije dogadjalo kada je u pitanju sazna
nje o pravoj veličini i obliku Zemlje i o načinu prikaziva
nja njene površi u ravan.
Dalji buran razvoj kartografija doživljava u XVI veku,
u vezi sa velikim geografskim otkrićima koja su proširila
geografsku predstavu o Zemlji, odnosno Svetu.
U to vreme poznati holandski kartograf Merkator (Ger
hard Kremer-Merkator, 1512-1594) već je obelodanio svoju
konformnu cilindričnu projekciju, koja se, iako ima znatne
deformacije površina na srednjim i velikim širinama, zbog
dobrih svojstava za navigaciju, i danas primenjuje za izra
du pomorskih i vazđuhoplovnih karata.
Za karte ovog perioda primenjuju se, takodje, ekvidi
stantne azimutne projekcije, stereografske, pseudokonusne
i druge projekcije.
U istoriji kartografije srednjeg veka, Merkatorovo ime
zauzima najistaknutije mesto. Njime se, istovremeno, o b e l e
žava i kraj druge etape razvoja kartografije.
Treću etapu razvoja kartografije karakterišu intenziv
ni radovi na premeru zemljišta, odnosno na izradi krupnora-
zmernih topografskih karata. Za stvaranje geodetske osnove
premera, u to vreme, već se primenjuje postupak triangula
cije, koji je predložio W.Snellius (1615) , kao i metodi a s
tronomskog odredjivanja geografskih koordinata. Topografske
karte ovog perioda izradjuju se u poprečnoj ekvidistantnoj
cilindričnoj projekciji Kasini-Solđnera (Kassini-Soldner,
v.pogl.Vll), odnosno u pseudokonusnej Bonovoj projekciji
(v.pogl.X).
Na razradi teorije kartografskih projekcija u XVIII i
XIX veku, pored izrazito kartografskih stručnjaka, radio
je i veliki broj drugih stručnjaka, osobito matematičara,
kao, na primer: J.L.Lagrange (1736-1813), J.H.Lambert (1728
-1777), L.Euler (1707-1783) i dr.
Lambertovi radovi osobito su značajni za razvoj teo-
22
rije konformnog preslikavanja, o Semu će nešto podrobnije
biti reči kasnije (v.pogl.VI).
Euler je u svojim radovima zahvatio teoriju ekvivalen
tnih projekcija, predlažući novu ekvivalentnu konusnu pro
jekciju. Takodje se bavio teorijom konformnog preslikavanja
lopte na ravan.
Za ime La granža vezuje se o p šta teorija velike grupe
tzv. kružnih konformnih p rojekcija, kao i uopštavanje teo-
Veliki osvajački ratovi u toku XIX v: posebno su mnogo

uticali na razvitak vojne kartografije i izradu krupnoraz-
mernih topografskih karata. Otuda su istraživanja kartograf
skih projekcija bila usmerena u pravcu projekcija pogodnih
kao matematička osnova krupnorazmernih karata, odnosno p r o
jekcija u kojima bi se obradjivale i računale koordinate
trigonometrijskih i drugih tačaka geodetske osnove p r e m e r a .
S tim u vezi treba posebno istaći radove nemačkog n a u
čnika Gausa (Carl Friedrich Gauss, 1777-1855), koji je raz-
rešio problem opšte teorije konformnog preslikavanja jedne
površi na drugu i u okviru toga preslikavanje elipsoida
(sferoida) na loptu. Za ovaj rad, publikovan pod naslovom
“Die allgemeine Auflosung der Aufgabe, die Teile einer ge-
gebener Flache so abzubilden, dass die Abbilđung den Abge-
bildeten in den kleinsten Teilen, ahnlich wird", Gaus je
dobio specijalnu nagradu Akademije nauka u Kopenhagenu.
Opšte rešenje Gauss je kasnije razradio za praktičnu
primenu u oblasti računske obrade geodetskih merenja, P r i
menivši ga najpre za računanje triangulacije razvijene na
području Hanovera (v.pogl.XII). Konformna, poprečna cil i n
drična projekcija, koju je obradio Gaus (tzv. Gaus-Krige-
rova projekcija) našla je, u savremenim uslovima, primenu
u mnogim zemljama sveta, kao osnovna projekcija tzv. d r ž a
vnog p r e m e r a .
Konačno, treba istaći, da je pređ kraj XIX veka fra n
cuski geograf Tiso (Auguste Tissot, 1824-1897) definitivno
uobličio opštu teoriju deformacija i objavio je u delu "Me-
moire sur la representation des surface et les projections
23
des cartes g e o graphiques". Smatra se da ovo delo ima fund
amentalan značaj za područje matematičke kartografije u ko
me se razmatraju deformacije koje neizbežno nastaju pri pre
slikavanju Zemljinog elipsoida ili lopte u ravan.
Tiso je, takodje, ukazao na način sračunavanja pribli
žno konformnih projekcija sa gledišta optimalnog rasporeda
pratećih deformacija. Projekcija koju je u sklopu ovih r a
dova predložio Tiso, tzv. kompenzativna projekcija, ima v e
liki značaj pri izboru projekcije najmanjih mogućih deforma
cija za kartografisanje relativno malog dela Zemljine povr
ši .
24
II P o g l a v l j e
E L E M EN T I DIFERENCIJALNE G EO M ETRIJE. O SN OVI

TEO RIJE P R E SL IK A V A N J A PO VRŠI. KARTOG RAFSKO
P R E SL IK A V A N J E - P O JA M I ZADACI
2.1. OPŠTE KOORDINATE NA KRIVOJ POVRŠI
Pretpostavimo da je zadana neka, matematički odredjena

kriva površi (sl. 2.1),na kojoj se položaji tačaka odr e
ćiju ju pomoću dva sistema parametarskih krivih linija u i v ,
tako da kroz svaku tačku površi prolazi jedan par ovih lin
ija) odnosno po jedna od krivih u i u.
Parametarske linije
jednog istog sistema
odlikuju se time što
duž svake od njih p a
rametar ima odgovara
juću konstantnu v r e d
nost (u .=const ili v .=
^ 2.
=const) koja se menja
pri prelazu na drugu
liniju istog sistema.
Vrednosti parametara
nazivaju se koordina
tama, a parametarske
linije koordinatnim
linijama. Mreža koor
dinatnih linija postavljenih na konstantnim razmacima (đu=
=const i dv=const) zamišljeno pokriva celu površ i razbija
je na bezbroj diferencijalnih paralelograma, koji, uopšte
uzeto, nisu medjusobno slični. (Kroz tačku površi pr i
kazane na s l . 2.1, prolaze parametarske krive i Vq , a
njihove tangente u istoj tački zaklapaju ugao u, i to tako
da je uvek 0< u ) .
25
Koordinatne linije i sama površ p smatraju se orijen
tisanim ako se za pozitivan pravac linija u i u uzme onaj
u kome koordinate u . i v - rastu, dok se pozitivnim smerom
% %
rotacije na površi smatra smer koji teče od pozitivnog prav
ca linija u ., najkraćim putem do pozitivnog pravca lini-
je U i .
Ovako opisan sistem krivolinijskih koordinata preds
tavlja najopštiji slučaj koordinatnog sistema na krivoj
površi.
Položaji tačaka iste površi (sl. 2.1) mogu se tako
dje izraziti pravolinijskim prostornim koordinatama (x, y,
z) u odgovarajućem prostornom koorđinatnom sistemu. U ovom
slučaju površ đe biti zadana jednačinom:
f('xs y,z) = 0 (2 .1 )
koja je u skladu sa definicijom po kojoj je površ g e o m e t

rijsko mesto tačaka čije koordinate zadovoljavaju 2.1.
Veza izmedju koordinata iu,v) i (x,y,z) određjuju se
izrazima:
x - f ^(u,v)
y - f z (u3 v) (2 .2 )
z = f^(u,v)
koji predstavljaju tzv. parametarske jednačine površi u

njihovom najopštijem vidu, onako kako ih je izveo još Gaus.
Unutar izvesne oblasti, if moraju biti jeđnoznač-'
ne analitičke funkcije obe nezavisno promenljive - parame
tara u i u. Pri tome, jednačine 2.2 predstavljaju neku p o
vrš samo ako su najmanje dve od funkcija m edjusobno nezavi
sne, što znači da determinante funkcija:
3x 3y _ 3y_ 3x_, 3 y_ 3z_ _ 3z_ 3y_^ 3 z_ 3x_ _ 3x^ 3z _

3u 3V 3U 3V* 3U 3v 3 U 3V3 3u 3V 3u 3V3
ne smeju za proizvoljan par vrednosti u, v, sve tri istov

remeno, biti jednake nuli (iščeznuti).
U ov o m slučaju, unutar razmatrane oblasti svakom pa-
26
ru vrednosti u, v odgovara samo jedna, odredjena tačka p o
vrši (x , y , z ) i obratno, a sve tačke čije koordinate (u , v)
zadovoljava pomenute uslove nazivaju se regularne tačke p o
vrši .
Oblast funkcije se,međjutim, može uz posebnu pretpos
tavku proširiti, tako da jednačine 2.2 obuhvate i vrednosti
u,v za koje su determinante jednake nuli. Takav par vred n o
sti u, v predstavlja tzv. pridodatu singularnu tačku. (Opš
ta odlika singularnih tačaka je đa se u njima ne mogu po s
taviti tangente ravni na površ kojoj pripadaju - na primer
vrh nekog k o n u s a ) .
Nije teško utvrditi da će eliminacijom parametara u,
v iz sistema 2.2 nastati jednačina 2.1.
i
2.2. LINIJSKI ELEMENAT POVRŠI. FUNDAMENTALNE

VELIČINE PRVOG REDA
Na slici 2.2 prikazan je diferencijalni paralelogram

ABCDr preuzet sa površi P, koji se zbog svoje infinitezi
m a l n e veličine može smatrati ravnim.Tačke A i C paralelog-
rama zadane su krivolinijskim koordinatama u i u:
V °=const v + d V ^ c o n$t
Slik a 2.2
A (uiv) i C(u+du, v+dv) r odnosno pravolinijskim koordina

tama A{x,y,z) i C(x+đx,y +dy, z +dz) . Tada đe po formuli
27
diferencijalne geometrije elementarni linijski elemenat
(luk) A C = d s , biti zadan jednačinom:
d s 2 = d x 2+ d y 2+dz2 (2.3)
Totalni diferencijali funkcije 2.3 biće, s obzirom

na 2 .2 :
, 3a:, 3a:.
dx = -r— du + -r— dv
3u av
dy = ^ + ( 2 -4)
. 3z j Iz ,
az - + —— du
3k 3u
Ako parcijalne izvode, radi jednostavnijeg pisanja,

obeležimo sa:
3a: _ ,dx_ _ 3_a_ _ , 3z _
3u ~ x u 3 av ~ x v ...... au zu3 av~ zv ’
onda se na osnovu 2.4 i 2.3 dobija:
d s 2 = \(x )2+(y )2+(z ) 2\ d u 2*

L u u u J
*-2\(x
L li
x Ti ) + (y y ) + (zU zl i )~\dudv-i
u i i '' ll -1
r, ,2 , ^2, ,2 -1 . 2
+ [(x ) + (y_.) + ( Z ) ] dv
2 2
Koeficijenti uz du , dudv i dv , nazivaju se Gausove
fundamentalne veličine prvog ređa* i za njih se U literatu
ri koriste oznake e,f,g ili E,F,G. Usvojimo li prvi način
obeležavanja:
-/ i®,, ,2, ,2
6 - (xJ +(yu } + U u }
f = (xux v )+{yu yv >+(zu zv ) (2-6)
9 = (xv ) 2+ ( y v ) 2+ ( z v ) 2
*)
Fundamentalne veličine drugog reda^ koje je u teoriji površi takodje
uveo Gaus, igraju ulogu pri razmatranju krivine površi.
28
formula 2.5 poprimiđe vid:
2 2 2
ds = e du + 2 f d u d v + g d v (2.7)
Ovaj izraz sa nezavisnim diferencijalima du i dv naziva

se linijski elemenat površi, odnosno metrička ili prva k v a
dratna (diferencijalna) forma.
Opšti izraz 2.7 preurediđemo tako da važi za linijske
elemente na parametarskim linijama u i v , sledećim postup
kom: za linije v^.=conSt, zbog dv=0 polazeći od 2.7 nastaje:
ds - fe du
(2 .8 )
v
Sličnim postupkom za koordinatne linije u:
ds (2.9)
u
iz čega sledi očigledan zaključak da veličine fe i fg ima
ju značenje mernih jedinica duž krivih u i v.
Kako su e i g uvek pozitivni, uslovimo da se kvadratni
koreni ovih veličina uzimaju uvek sa pozitivnim predznakom.
Na taj način če pozitivni smerovi duž linija u i v biti oni
u kojima rastu koordinate u i v.
Primenom kosinusnog pravila na trougao ABC i ADC (sl.
2.2) dobija se:
2 2 2
ds = e du +2 ieg du dv ćosa +g dv (2.10)
Na osnovu 2.10 i 2.7 sledi:
eo s a: f (2 .1 1 )
i dalje:
(2 .1 2 )
Iz čega sledi da mora postojati odnos:
eg-f2 > 0
Uvedemo li oznaku:
h - /eg-f2 (2.13)
29
Koordinatne linije i sama površ p smatraju se orijen
tisanim ako se za pozitivan pravac linija u i v uzme onaj
u kome koordinate u. i v . rastu, dok se pozitivnim smerom
t, v
rotacije na površi smatra smer koji teče od pozitivnog prav
ca linija y ., najkraćim putem do pozitivnog pravca lini-
je H .
Ovako opisan sistem krivolinijskih koordinata preds
tavlja najopštiji slučaj koordinatnog sistema na krivoj
površi.
Položaji tačaka iste površi (sl. 2.1) mogu se tako-
dje izraziti pravolinijskim prostornim koordinatama (xt y,
z ) u odgovarajućem prostornom koordinatnom sistemu. U ovom
slučaju površ će biti zadana jednačinom:
/ f'tfj y > z ) = 0 (2.1)
koja je u skladu sa definicijom po kojoj je površ geo m e t

rijsko mesto tačaka čije koordinate zadovoljavaju 2.1.
Veza izmedju koordinata (u , v ) i (x , y , z ) odredjuju se
izrazima:
x = f 1 (u,v)
y = f 2 (UjV) (2.2)
3 = f s (u,V)
koji predstavljaju tzv. parametarske jednačine površi u

njihovom najopštijem vidu, onako kako ih je izveo još Gaus.
Unutar izvesne oblasti, i f moraju biti jednoznač-'
ne analitičke funkcije obe nezavisno promenljive - para m e
tara u i v - Pri tome, jednačine 2.2 predstavljaju neku po
vrš samo ako su najmanje dve od funkcija medjusobno nezavi
sne, što znači da determinante funkcija:
— IK - 15.- — - jtK “
LK jtJE.- 32 .
3« 3V 3U 3V* 3u 3v 3U 3UJ 3U 3V du 3V"
ne smeju za proizvoljan par vrednosti u, v , sve tri istov

remeno, biti jednake nuli (iščeznuti).
U ovom slučaju, unutar razmatrane oblasti svakom pa-
26
ru vrednosti u, v odgovara samo jedna, odredjena tačka p o
vrši (x , y , z ) i obratno, a sve tačke čije koordinate (u , v)
zadovoljava pomenute uslove nazivaju se regularne tačke p o
vrši .
Oblast funkcije se,međjutim, može uz posebnu pretpos
tavku proširiti, tako da jednačine 2.2 obuhvate i vrednosti
u,v za koje su determinante jednake nuli. Takav par vre d n o
sti u, v predstavlja tzv. pridodatu singularnu tačku. (Opš
ta odlika singularnih tačaka je da se u njima ne mogu pos
taviti tangente ravni na površ kojoj pripadaju - na primer
vrh nekog k o n u s a ) .
Nije teško utvrditi da đe eliminacijom parametara u,
v iz sistema 2.2 nastati jednačina 2.1.
2.2. LINIJSKI ELEMENAT POVRŠI. FUNDAMENTALNE

VELIČINE PRVOG REDA
Na slici 2.2 prikazan je diferencijalni paralelogram

A B C D , preuzet sa površi p, koji se zbog svoje infinitezi
m a l n e veličine može smatrati ravnim.Tačke A i C paralelog-
rama zadane su krivolinijskim koordinatama u i u:
V—const V+dV^consf
S lik a 2.2
A (u, v) i C(itA-du> v+dv) , odnosno pravolinijskim koordina

tama A(x,y,z) i C(x+đx,y +đy, z +dz) . Tada đe po formuli
27
bide:
h
sin id - ■ ■ (2.14)
feg
Dalje je:
2
_ e du +f du dv_ 1 , du , ~đv , , c.
cos a = ---— J-------- = - — (e +f ) (2.15)
fe du ds ič
Odnosno:
f 2
/— dv ie q —f dv , „ , ,,
svn a = ig s%na a d (2.16)
fe s
Sličnim postupkom za ugao B dobija se:
cosg = g _ d v ^ t L J u _ d v = J _ (fđu + d u }(2.17)

fj dv ds fj
Odnosno:
/ ~~2
sin$ = fe šina 4^- = .. (2.18)
as ^ ds
Površina paralelograma ABCD de biti:
dp - fg dv fe du sin id - r, g- f 2đu dv (2.19)
Ved je konstatovano da je potkorena količina izraza

2.13 uvek pozitivna vrednost, pa đe se u daljim izvodima
koristiti h sa pozitivnim predznakom.
Analizom dobijenih izraza zaključujemo da prva k v a
dratna forma u potpunosti odredjuje metriku površi, jer se
na osnovu poznatih koeficijenata e,f,g mogu, na zadanoj
krivoj površi, računati dužine, uglovi i površine.
Za f=0 na osnovu 2.11 i 2.12 dobija se da je id=90°,
t j . tangente parametarskih krivih seku se pod pravim uglom.
Prema tome, uslov za ortogonalnost mreže parametarskih, o d
nosno koordinatnih linija u, v na krivoj površi je: f - 0 , a
jednačina linijskog elementa poprima izgled:
a 2
ds a
= e du +g adv 2 (2.20)
30
2.3. POJAM IZOMETRIČKIH KOORDINATA
Mreža proizvoljnih parametarskih linija razbija površ,

uopš t e uzimajući, na niz beskonačno malih paralelograma. Ana
logno tome, kod ortogonalne parametarske mreže, nastaju b e
skonačno mali pr a v o u g a o n i c i , što se lako utvrdjuje pomoću
jednačina 2.8 i 2.9, odnosno 2.20. Naime, pošto e i g ûop
šte uzimajući, nisu jednaki, to će se i pri jednakim pri r a
štajima koordinata (du= d v ) dobiti različite dužine lukova -
strana - elementarnih paralelograma, tj.
ds ćda .
u v
Ova tzv. neizometrička mreža može se, u principu, uvo-
đjenjem novih parametara transformisati* u mrežu koordinat
nih linija koja uz jednake priraštaje razbija površ na b e s
konačno male kvadrate.
Neka je na primer, sistem 2.2:
x = f 2 (u,v)
y = f 2 (u,v)
z = f^(u,v)
jedan ortogonalan neizometrički sistem, tj. f=0, a za funda

mentalne veličine iz 2.20 važi odnos: efg.
Uvedimo sada nove funkcije n(u) i \i(v) i postavimo u s
lov da koeficijenti e i g u vezi sa funkcijama n i y zadovo
ljavaju uslov:
= k2 (u,v) = k 2 <2 -21>

ri (u) y (v)
pri čemu je k proizvoljna realna funkcija od u i v , od
nosno: k-k(v,u)**.
*\
Ne ulazeći detaljnije u ovu problematiku, treba istaći da, iako teo
rijski postoji bezbroj načina za transformaciju ove vrste, svaki si
stem parametarskih koordinata nije moguće jednostavno transformisati
u odgovarajući izometricki sistem, sto zavisi od mogućnosti priklad
ne promene parametara, odnosno od mogućnosti integracije.
**)
Jednačinama 2.2 daje se samo oblik parametarskih krivih, sto znaei
da se njihova gustina može proizvoljno menjati. Ovo se posebno odno
si na postupak transformacije neizometriakog sistema, pa k, uslovno,
može označavati gustinu mreže.
31
Iz 2.21 sledi:
e - k2 (u)
(2 .2 2 )
- i2 2 , ,
g - k y fuj
tako da se zamenom u 2.20 dobija:
j 2 _ .2 , 2. . , S 2, . , 2, (2.23)
as = k {ti (u)du + p (u) au }
Uvedimo sada nove parametre u i v kod kojih je:
du = r\(u) du 24)
dv = u(v) dv
Na taj način izraz 2.23 poprima oblik:
, 2 , 2 ,j-2 j-2 , (2.25)

ds - k (du +dv )
i odgovara ortogonalnom izometričkom sistemu (f=0 i e= g =

9 — — v
=k ),u kome su u i v tzv. izometricki parametri, veoma zna
čajni za konformno preslikavanje dve površi jedne na drugu.
Jednačine linijskih elemenata duž parametarskih k r i

vih sada đe biti: ds-=k du i ds~=k dv , odakle za du=dv sle
di: ds- = ds-
Kako vidimo, izometrički parametri se uvek odnose na

ortogonalne koordinatne mreže, koje pri jednakim prirašta
jima du i dv razbijaju površ na bezbroj beskonačno malih
k vad r a t a .
Dobijena ortogonalna parametarska mreža naziva se izo

metričkom , a odgovarajuće krivolinijske koordinate nose u
literaturi različite nazive: izometričke, izotermičke i ka
rtografske. Zadnji od naziva, premda u geodetskom smislu
najprihvatljiviji, nije se ustalio, već se češće upotreblja
va naziv "izometričke koordinate". Naziv "izotermičke koor
đinate" ima široku primenu u drugim granama nauke i tehni
ke, osobito u fizici.
32
2.4. ELEMENTI TEORIJE PRESLIKAVANJA POVRŠI
2.4.1. OPŠTE NAPOMENE
Izmedju dve matematički definisane površi mogu p o s t o

jati raznovrsni odnosi koji se izučavaju u teoriji površi.
Za nas je posebno interesantan takav odnos podudarno
sti dve površi, kada svakoj tački jedne od njih odgovara
potpuno odredjena tačka druge površi, odnosno kada nepreki
dno kretanje tačke na prvoj površi ima za posledicu odgo v a
rajuće zakonito pomeranje korespondentne tačke na drugoj
površi. U ovom slučaju kaže se da se prva. površ presiikava
(■prikazuje,) na drugoj, a pojedini elementi druge površi (ta
čke, linije, figure) nazivaju se slikama odgovarajućih e l e
menata p r v e .
Istraživanjem zakona preslikavanja bavi se teorija
preslikavanja površi. Pri tome je važno uočiti da je, m a t e
matički gledano, ovde uvek posredi podudarnost dveju površi
"po tačkama", odnosno da je u pitanju njihov odnos "tačka
sa t a č k o m " . Ova podudarnost mora biti jednoznačna i rec i p
ročna u isto vreme, t j . svaka tačka na prvoj površi može
imati samo jednu podudarnu tačku na drugoj i obrnuto.
Uobičajeno je da se prva površ - ona koja se pres l i
kava - naziva datom ili originalnom površi, a druga je tzv.
projekciona ili površ slike. Treba, medjutim, imati u vidu
da potpuno prikazivanje neke date površi na projekcionu p o
vrš najčešće nije moguće i da stepen potpunosti prikaza z a
visi od svojstava jedne i druge površi i njihove uzajamne
prilagodij i v o s t i .
Proces preslikavanja može, otuda, biti propraćen s l e
dećim pojavama:
- neke od osobina originalne površi ostaju nepromenje
na i na projekcionoj površi;
- neke druge osobine ove površi mogu pretrpeti o d r e
djene promene, ili sasvim nestati i ne pojaviti se na p r o
jekcionoj površi;
- prikaz originalne površi na projekcionoj površi mo-
že steći, odnosno sadržati, i osobine koje ne postoje na
originalnoj površi.
Kvalitetne promene elemenata originalne površi, n a s
tale u procesu preslikavanja i sadržane u njenom prikazu
na projekcionoj površi, nazivaju se deformacije i redovan
su pratilac gotovo svih preslikavanja.
Ako se ovo ima u vidu, kao i činjenica da se zakonom
preslikavanja, izmedju dveju površi, u stvari, definiše
njihov odnos "po tačkama", jasno je da je prikaz (slika) na
projekcionoj površi, u svakom slučaju, izvesna transforma
cija originalne površi, pa se sa razlogom pojmovi "presli
kavanje" i "transformacija" koriste kao sinonimi.
2.4.2. OPŠTE JEDNAČINE PRESLIKAVANJA

(TRANSFORMACIJA)
Pretpostavimo sada da Imamo dve krive površi P^ i P g

definisane odgovarajućim parametarskim jeđnačinama, i to:
površ P 1 :
x - f (u, v)
y - f 2 (u,v) (2.26)
z = f 3 (u,v)
a površ P g :
X - F 1 (U, V)
X = P Z (U,V)
(2.27)
Z X F (u„ V)
Neka je P^ originalna (data) površ, a P g projekciona

površ. U ovom slučaju sistem parametarskih krivih na projek
cionoj ' površi odnosi se na sistem krivih orginalne pov r
ši, tj. postoji matematička ve z a izmedju parametara (u , v )
i (.U/V), koja se u opštem vidu izražava jeđnačinama:
U = P (u,v)
(2.28)
V = P g (uJv)
i obrnuto:
34
u = P (U, V)
1 (2.29)
v = P 2 (U,V)
Zamenimo li y i K iz jednačina 2.28 u 2.27, dobijaju se iz

razi:
X = F 2 (u , v )
X = F s (u,v) (2.30)
Z = ? 3 (u3 v)
koji se nazivaju o p š t i m f u n k c i j a m a transformacije ili p r e s

likavanja, pa je otuda glavni zadatak teorije preslikavanja
razvijanje, odnosno konkretizacija izraza za funkcije j? ,
F 2 i F , kojima se definiše veza izmedju koordinata kores-
pondentnih tačaka na originalnoj i projekcionoj površi.
Matematičko izražavanje zakona preslikavanja, odn o s
no iznalaženje eksplicitnih oblika funkcija 2.30 i u sklo
pu toga odredjivanje kvalitetnih i kvantitetnih karakteri
stika prikaza originalne površi na projekcionoj površi ,
predstavlja tzv. p r a v i zadatak teorije preslikavanja. Čes
to je, medjutim, potrebno rešiti o b r n u t i zadatak ove teori
je, kada na osnovu razvijenih izraza preslikavanja i p r i
sutnih karakteristika prikaza, treba da se uspostave odg o
varajući odnosi na originalnoj površi.
Oba ova zadatka i uopšte razvijanje novih sistema p re
slikavanja provode se uz zadovoljavanje nekih unapred za
danih uslova. Pri tome je uvek prisutan zahtev da funkcije
2.30 budu j e d n o z n a č n e , neprekinute (zajedno sa svojim p a r
cijalnim izvodima prvog i drugog reda) i k o n a č n e u određje-
noj oblasti. Treba istaći da samo jednoznačnost i nepreki
dnost funkcije 2.30 obezbedjuje tzv. h o m e o m o r f n o * - uza j a
mno jednoznačno i neprekinuto - preslikavanje.
2.4.3. FUNDAMENTALNA MATRICA TRANSFORMACIJE
Ako Gausove fundamentalne veličine za originalnu po

vrš zadanu jednačinama 2.26 obeležimo simbolima e, f i g
*)
Romeomorfan - sličnog oblika (gr. o u o i o t - sličan , iiop^n - oblik)
35
njihov đe se opšti oblik u potpunosti podudarati sa izrazi
ma 2 .6 :
e - (xu ) 2+ (yu >2+ (zu )2
f - ( x x , ) + (y y ) + (z z )
u v u v
/ .2 , , ,2 , .2
9 = (xv ) + (yv ) + (zv )
Obeležimo li, pak, simbolima E ’ , F 3 i G 4 , fundamentalne

veličine
čine za površ p za
zadanu jeđnačinama 2.27, onda đe po
analogiji sa 2.6 biti:
E’ = (Xu )2+ (?U ) 2+(ZU ) 2
F 3 = x ux v + V v + zu zv <2-31)
G 4 = (Xy) 2+ a y)2+( Zy)2
Kako, s obzirom na napred izloženo, izmedju površi p^ i

P 2 treba definisati odnos koji zadovoljava uslove nekog od
zakona preslikavanja, potrebno je, na osnovu prednjih izra
za, odrediti fundamentalne veličine za kao projekcionu
površ. Obeležimo li ove veličine simbolima E, F i G, biće:
E = (X ) 2+(X ) 2+(Z ) 2
U U U
F = Xu Xv + V u + Zu Zv (2.32)
G = (Xv ) 2+(Xv ) 2+(Zv ) 2
Potrebne izvode odrediđemo na osnovu: 2.27, 2.28 i 2,30:

Tako da đe konačno biti:
E = (U )2E ’+2(U V )F 3 +( V ) SG3

U U U U
F = U V E J + (U V +U V )F*+V V G9 (2.34)
U V U V V U U V
G - (U )2E ‘ +2(0 V )F3 + (V ) 2G’

V V v v
ili u vidu matrice:
(Uu ) ‘ 21} V (v r
U U U
(2.35)
U 7, U V +U V
U V UD VU
(u
V
r 2U V
V V
G3
Jednačina 2.35 naziva se fundamentalna matrica trans

formacije i ima poseban značaj pri razradi programa za el e
ktronske r a č u n a r e .
Na osnovu prednjih jednačina nije teško izvesti izraz:
2 P
H = EG- F , koji se može prikazati kao proizvod dve d e t e r
minante :
'e ’ f 3 ’ 'U U
U V
H 2 = E G-F2 (2.36)
F3 G3
1
1
Determinanta U U
u v
V V
U V
je tzv. Jakobijeva determinanta U,V s obzirom na u, v. Us

lov da su funkcije zadane izrazima 2.30 jednoznačne u nekoj
zadanoj oblasti ispunjen je ako se u svim tačkama oblasti
za determinantu dobija:
U U
U V
V V
U V
37
2.4.4. POJAM RAZMERA
U teoriji preslikavanja površi i matematičkoj k a r t o

grafiji operiše Se pojmom razmer preslikavanja ili prosto
razmer, pri čemu se misli, u prvom redu, na odnos medjuso-
bno odgovarajućih linijskih elemenata na projekcionoj i ori
ginalnoj površi izražen jednačinom:
(2.37)
Gde su: ds - diferencijalni linijski elemenat krive na or i

ginalnoj površi, a đS - njegova slika na projekcionoj povr
ši. Linijski elemenat ds dat je izrazom 2.7:
2 2 2
ds - e du +f du dv+g dv
Za površ p , važiće takodje u opštem vidu:
d S 2 - E ’đ U S + 2F3 dUđV + G ’đ V 2 (2.38)
odnosno, kada se po napred opisanom postupku izvrši odgova

rajuća transformacija i izraz sredi tako da se odnosi na
kao projekcionu površ:
(2.39)
d S 2 - E d u 2+2F du dv+G d v 2
Sada đe jednačina razmera biti:
2
„2 _ E du + 2F du dv+G dv
2 (2.40)
2
e du +2f du dv+g dv
Jednačinu 2.40 ispisađemo na način:
Na osnovu 2.16 dobija se:

dil
Koristeći se ovi m i izrazom 2.15, biće:
L stn a
/e (eg-/2)
Ovako dobijene vrednosti dv , du uvrstimo ti izraz za

ds 3šT
38
a, tako da đe nakon odgovarajućih sredjivanja biti:
2 _ E 2 eF-Ef
c — — cos a+ 2 — _. si-nacos a+
ejeg-f'6
,eG-2Ff+Eg E, . 2 (2.41)
+ (----- J ■ a - — ) sin a
.2 e
eg-f
Analizom jednačine 2.41 može se zaključiti da razmer

c zavisi od fundamentalnih veličina originalne površi i
slike (projekcione površi), koje idući od tačke na tačku
poprimaju druge iznose, što znači da đe se razmer menjati
sa promenom položaja tačke. Isto tako, razmer će se u je
dnoj istoj tački, ali u raznim pravcima oko nje menjati,
jer zavisi od ugla (a) pod kojim se nalazi pravac. Prema
onome što je napred rečeno o orijentaciji parametarskih li
nija, a je ugao orijentacije (tzv. ugao pravca) proizvolj
nog pravca na originalnoj površi - v .s l . 2.2. (U geodeziji
ovaj se ugao naziva a z i m u t o m ) .
Obeležimo li razmer linijskih elemenata na parametar-
skim linijama u=const. i u=const. sa a . i a , do njihovih
J V U
vrednosti đoćiđemo na osnovu jednačine 2.40, odnosno izra
za za dužine lukova na parametarskim krivim originalne i
projekcione površi, ili pak na osnovu 2.41.
Kako za liniju v važi: a=0, to đe prema 2.41 biti:
a 2 = - (2.42)
v e
Analognim postupkom za liniju a ^ = c o n s t , , tj. kada je

d u = 0 , primenom jednačine 2.40 dobija se:
c 2 = - (2.43)
u g
Primedba:
Pod razmerom (engl,- scale, nem.-Masstab, rus.-masštab) se, u
principu, podrazumeva odnos izmedju dveju veličina izraženih istim me
rnim jedinicama.
S tim u vezi, izraz 2.37, odgovara tzv. linijskom razmeru, odno-
39
sno razmeru dužina. No, treba imati u vidu da se odnos linijskih eleme
nata slike i originala izražen jednačinom:
đs
c - - >n
3— = 0,
ds
u diferencijalnoj geometriji naziva: deformacija preslikavanja
dužina u zadanoj tački i zadanom pravcu, ili kraće: deformacija du
žina .
U nemačkoj kartografskoj literaturi ovaj se naziv takodje upotre
bljava u istom smislu ([26] , [36] i dr.), dok se u engleskom jezičkom
području za isti pojam sreće naziv ''deformacija razmera" (scale distor-
sion [45j ), koji je analogan nazivu "koeficijanta deformacije" [37] itd
Ne ulazeći detaljnije u razmatranje ovog problema, istaći ćemo da
ovakvo izražavanje pojma deformacije dužina nije sa kartografskog sta
novišta ^najpodesnije iz nekoliko razloga, pa se u tom smislu upotreblj
ava drugačiji izraz - v.pogl. IV.
2.4.5., GLAVNI PRAVCI
Glavnim pravcima nazivaju se pravci duž kojih razmer

linijskih elemenata ima ekstremne iznose.
Ugao pod kojim se oni seku na originalnoj površi odre-
dicemo polazeći od jednačine 2.41, koju cemo pojednostaviti
u v o d jenjem z a m e n a :
SeF.-Ef = p (2.44)
e-Jeg-f2
eG-2Ff+Eg E _ „
— - y
u kojima su sadržane samo fundamentalne veličine, tako da

su R, P i Q, za jednu tačku konstantne vrednosti, jer u
jednoj istoj tački razmer zavisi samo od azimuta (ugla pra
vca) a. Sada ce 2.41 poprimiti izgled:
(2.45)
Neka razmer e ima ekstreme u pravcu čiji je položaj
40
zadan uglom a, . U ovom slučaju prvi izvod funkcije 2.45 b i
de
ce jednak nuli, odnosno
Diferenciranjem se dobija:
2
- 2 = -2 R o o sasina+2P(aos^ a-sin^ a ) +
aa aa
+ 2Qsinaaosa
de
S obzirom da mora biti -j— .
-0, dobija se:
da
2Peos2a,-(R-Q)sinža, = 0 (2.46)
odakle je:
PP
odnosno:
ta2a - 2 (eF-E f )Jeg-f^ (2-4V)

t9e!a° 2f(eF-Ef) +e (gE-eG) '
Pošto je period tangensa jednak 90°, ili 180°, jednačina

2.47 imaće dva rešenja: jedno đe biti a<> , a drugo ct„+90°.
Prema tome, glavni pravci se na originalnoj površi seku pod
uglom od 90°.
Analognim postupkom može se odrediti i odnos glavnih
pravaca u projekciji (na slici). U tu svrhu polazeći od 2.40
razmer o izrazićemo kao funkciju fundamentalnih veličina i
odgovarajućeg ugla A na slici.
Recipročna vrednost prema 2.40 biće:
c
7 — ^ d du /du 12 ,. , .i
— j - e( ^ ) + 2 f ^ j š +g (^) (2.48)
Ugao a na originalnoj površi zadan je jednačinom 2.15:

eoSa = ± đ u Z+f du dv_ = J _ (eđu dV)
/i' du dB /i' 3® 2«
odnosno 2.16:
sin a = /g sinu 4— - —— f 4^
ds ^ JI
Polazeći od ovih jednačina, za odgovarajući ugao A na

projekcionoj površi može se pisati:
41
cos A = -j^( E j I + fjj) {2.49)
/F
odnosno:
svn AA =
- rz svnd
vG ■ a -r=
dv = --------
/EG-F2 dv (2.50)
dS dS
odakle je:
dv _ /E
svnA
ds /e g -f 2
kada dobijenu vrednost zamenimo u 2.49 i jednačinu rešimo
du , . ,
po jg, biće:
= — — cos A - — _ ^ = sin A
/E /E(EG-FSJ
Ovako dobijene vrednosti jj i jj uvrstiđemo u 2.48

pa đe biti:
j o o s 2A+2 Ef ~eF 8in a cos A + (eG ~2f F *E G ) 8i n 2a (2.51)

c E VEG-F2 EG-F
Ekstremne vrednosti razmera ponovo đemo naći uz uslov

de v •
da je -^j-O, tj. postupkom kao u prethodnom slučaju.
Ako znakom 4„ obeležimo azimut pravca duž koga razmer
dostiže ekstrem, bide:
ta SA - 2(Ef-eF)/EG^P 2 52)
vg 2F (Ef-eF) +E (eG-Eg)
Iz jednačina 2.52 proizilazi d a se za azimut pravca

sa ekstremnim vrednostima razmera i u ravni slike, kao i na
originalnoj površi dobijaju d va rešenja, koja se razlikuju
za 90°, t j : A i A0 +90°.
U svakoj tački originalne, kao i površi slike, posto
je, dakle, dva medjusobno upravna pravca, u kojima linijski
razmer dostiže maksimum, odnosno minimum. Ova dva pravca
nazivaju se glavni pravci razmera (deformacija), ili, kr a
đe, glavni pravci.
Uporedjenjem 2.52 i 2.47 nije teško zaključiti da je
u biti reč o istim jeđnačinama, odnosno da se 2.52 može d o
biti iz 2.47 zamenom odgovarajućih koeficijenata i obratno.
42
jer je odnos izmedju originalne površi i površi slike re
verzibilno jednoznačan.
Pretpostavimo li da parametarske linije na original
noj površi čine ortogonalni sistem linija, tj. f=0 (v.pogl.
2.1), onda če jednačine 2.41, 2.47 i 2.52 poprimiti oblik:
e 2 = £ a r s V aina cosa+ -sin\

G ( 2 ‘53)
GŠ V
tg 2a = <2 '54> ' •

y ° gE-eG
_ 2e? /EG-F2
tg ZA„ =- -z---------- (2.55)
2eF -E(eG-Eg)
Ako je, pak, i F - 0 , tj. projekcije parametarskih li

nija takodje se seku pod pravim uglovima, onda ce se, u
svakoj tački glavni pravci poklapati sa parametarskim lini
jama. U ovom slučaju đe se, na osnovu 2.54 i 2.55 za a„ i
dobiti vrednosti: 0° i 90°.
Drugim rečima, kada je f=F=0, mreža parametarskih li

nija na originalnoj površi i mreža koja nastaje njenim p r e
slikavanjem su u isto vreme mreže glavnih pravaca. V stvari,
pošto su parametarske linije, uzopšte uzimajući, krive lini
je, mrežu glavnih, pravaca činiće njihove tangente, a one
same čine tzv. mrežu glavnih linija deformacija, ili krađe,
glavnih krivih (v.pogl. 4.6).
Iznose ekstremnih razmera dobićemo eliminacijom a iz

jednačina 2.41 i 2.47. U tu svrhu napisađemo 2.45 i 2.46 na
sledeći način:
2
(R cosa+P šina)cosa+(P cosa+Qsina)sina=c
-(R cosa+P šina)sina + (P cosa+Qsina)ćosa = 0
odakle se nakon izvesne transformacije i sređjivanja dobija

sledeća jednačina:
c4 -(R+Q) c 2+R Q - P 2 = 0 (2.56)
43
Izraz 2.56 predstavlja tzv. bikvađratnu jednačinu,
odnosno jednačinu četvrtog stepena koja sadrži samo parne
potencije nepoznate. Oba rešenja ove jednačine:
2 _ 2 . 2 , 2
Cj = a i os = b
daju vrednosti ekstremnih razmera, ili,kraće,glavne razme

re. Izmedju njih i koeficijenata jednačine 2.56 postoji po
znat o d n o s :
a +b 2 — R+Q
a 2b 2 - R Q - P 2
Sada se, imajući u vidu 2.44, može pisati:
a 2+b 2 = eG-2fF+gE (2>5?)

eg-f 2
_2^2 _ E G - F 2
a b - g (2.58)
eg-f
a koreni jednačine 2.56, uzeti sami za sebe, glase:
2 _ 1 eG-2fF+gE , 1 /,eG-2fF+gE ,2 ,EG-F2

1 2 „2 2 „2 ,2
eg-f V eg-f eg-f
(2.59)
,2 _ 1 eG-2fF+gE 1 /,eG-2fF+gE,2 AEG- F 2
2 „2 2 V j.2 -2
eg-f V eg-f eg-f
Ako je sistem na originalnoj površi ortogonalan, tj.

f=0, jednačine 2.59 imaće jednostavniji oblik;
2 _ l , E G . l LE G ,2 4F 2
a = + — )+ 'K -v/l— - — ) + ---
2 e g 2 V e g eg
(2.60)
32 = 1 (1 + £)- 1 /(I C.2, 4F2

2 e g } 2 V ‘e g 1 + eg
Ako se preslikavanjem i na projekcionoj površi dob i

ja ortogonalan sistem, tj. f=F=0, jednačine 2.60 poprimiće
oblik:
2 _ E ,2 G en
a = — i b = — (2.61)
e a
44
ili, s obzirom na 2.42 i 2.43:
2 2 . ,2 2
a - a i b - c (2.62)
y a
t j . glavni razmeri se poklapaju sa razmerima duž parameta

rskih linija u i v.
2.4.6. RAZMER DUŽINA U ZADANOJ TAČKI KAO

FUNKCIJA AZIMUTA (UGLA PRAVCA) a
Za preslikavanje koje se karakteriše uslovom f=i=0 ,

prema 2.61 i 2.53, dobija se:
2 2 2 , 2 . 2 (2.63)
a = a cos a+b sin a
a
O v o m jednačinom, razmer dužina o zadan je u vidu fun

kcije azimuta a i glavnih razmera a i b . Drugim rečima,
uz gornji uslov i ako su poznati razmeri a i b, primenom
2.63 može se sračunati razmer o u pravcu pod azimutom a
(v.sl. 2.3, pod a ) .
Slika 2.3
Da bi smo dobili odgovarajuću jednačinu za o u pro—

jekciji sa uglom A (v.sl. 2.3, pod b) , pođiđemo od izraza
2.40, koji đe s obzirom đa je f-F=03 izgledati:
45
O 2
2 Edu +Gđv
c - g 2 (2.64)
e du +g dv
2
Podelimo li brojnik i imenik gornje jednačine sa. Edu,
dobidemo:
7+ i2
c2 - E Z* (2.65)
£ + 2.(%L)2
Prema 2.61 i 2.62 je: % = i % = -rn; što se tiče

dv
odnosa odrediđemo ga na osnovu 2.50 i 2.49/ u kojima se
pojavljuje sinA i oosA, tj:
, „ _ Fe du odnosno dv [e ,
otVA - V G 1u r v č
tako da se zamenom u 2.65 dobija:
2,2
2
(2 . 6 6 )
A " 2 2 „ .2 2,
a sin A+b cos A
Pomođu ovog izraza možemo sračunati razmer d u ž i n a (o)

duž pravca na površi slike zadanog azimutom -A, ako se zna
ju razmeri dužina po glavnim pravcima: a i b .
2.4.7. RAZMER POVRŠINA
Pod razmerom površina p, koji se pojavljuje pri regu

larnom preslikavanju jedne površi na drugu, podrazumevamo
odnos površina odgovarajućih elementarnih figura na slici
i originalnoj površi definisan izrazom:
P = $ ( 2 ‘ 67>
u kome su dP i dp po v r
šine odgovarajuće ele
mentarne figure na sli
ci i originalnoj pov r
ši .
Pod elementarnim figu
46
rama možemo smatrati beskonačno male paralelograme čije su
strane elementarni luci parametarskih krivih (sl. 2.4).
Površine elementarnih paralelograma zadane su jeđna
činama :
dp - da ds šina
u v (2 .6 8 )
dP - đS dS sind
u v
Tako đemo dobiti:
đS dS .
p = «— IL ««*! (2.69)
ds ds s 'ina
u v
Kako prva dva razlomka, na desnoj strani,predstavlja

ju razmere po parametarskim linijama (v.pogl. 2.4.4), m o ž e
mo pisati:
S'vn 0 / t
p- a a-— .---------- (2.70)
u V sxnm
Za f=0, odnosno ui=90° biće:
p = c a sin 6 (2.71)
c U V
Jednačinu 2.70 izraziđemo pomoću fundamentalnih vel i
čina. U tu svrhu iskoristićemo napred izvedenu jednačinu
2.19, za površinu paralelograma đp na originalnoj površi:
dp = ieg-f^ du dv
Analogno tome, jednačina za površinu paralelograma na

površi slike je:
dP = /E G - F 2 du dv (2.72)
tako da đe biti:
p - ^ E G -F ^
(2.73)
/eg-f2
odakle, na osnovu 2.72 i 2.58, sledi:

(2.74)
p = ab
47
Razmer površina jednak je, dakle, proizvodu glavnih
razmera.
2.4.8. ODNOS IZMEDJU VREDNOSTI UGLA NA SLICI

(U PROJEKCIJI)! ORIGINALNOJ POVRŠI.
POJAM DEFORMACIJA UGLA
Odnos linijskih elemenata slike i originalne površi

nazvali smo linijskim razmerom, odnosno razmerom dužina.
Slično tome smo odnos površina odgovarajućih figura u pro
jekciji i na originalnoj površi nazvali razmerom površina.
Sada ćemo razmotriti odnos izmedju elementarnog ugla {dA)
na slici i odgovarajućeg ugla (da) na originalnoj površi,
dA
prema izrazu: koji je promenljive veličine, jer se A,
zbog deformacija stalno menja, tako da će dA, samo u speci
jalnim slučajevima sa da dati jedinicu.
Ovaj izraz, na svoj način, govori o deformacijama
kojima podležu uglovi u procesu preslikavanja, pa se us l o
vno može smatrati njihovim pokazateljem, jer naziv "razmer
uglova" očigledno nema smisla.
Pri tome treba imati u vidu da su u pitanju elemen--
tarne(diferencijalno male) veličine uglova (da i dA ) . Ako
se, pak, operiše njihovim konačnim (realnim) veličinama ,
onda ćemo deformaciju ugla dobiti kao razliku izmedju izno
sa odnosnog ugla u projekciji i na originalnoj površi, tj.
u našem slučaju, po formuli: (a-A) ili (A-a) .
Jednačinu za odnos uglova potražićemo uzimajući

d a se parametarske linije poklapaju sa glavnim pravcima,
tako da je f = F = 0, što za naša razmatranja ne predstav
lja nikakvo sužavanje problema.
Jedino treba uočiti da a i A odgovaraju azimuta,
odnosno uglu koji odredjuje položaj (orijentaciju) nekog
pravca u sistemu parametarskih linija, što je u skladu i
sa dosadašnjim izlaganjima i usvojenim načinom obeležava
nje (v.sl. 2.5). U opštem, pak, slučaju to je ugao koji
proizvoljan pravac na originalnoj površi, odnosno slici,
zaklapa sa jednim od glavnih pravaca (obično sa pravcem
48
maksimalnog linijskog r a z m e r a ) .
Polazeći od F-0, jednačine 2.49 i 2.50 mogu se pisa
ć e s A = /b ^=r
s in A - ’/G
iz kojih dobijamo:
, . _ SH dv
tg
Iste jednačine napisaćemo na sledeći način:
. /= du ds
003 A = ^ 3 F 3 š
dv ds (2.75)
s%n
, . SG dv ds
^ A 3¥ S 7 .
Odgovarajući ugao, na originalnoj površi, biće na o s

novu 2 .16 i 2 .15 ;
/— du
cos a = ve t—
ds
r- dv (2.76)
s in a = vg'
odnosno:
tg a fg dv
du
Prema 2.3 7 j e ,
ds _ 1_
a
Ako se ovo ima u vidu, kao i 2.61, odnosno 2.76, jed
načine 2.75 će nakon izvršenih zamena i sređjivanja izgle
dati :
• a - b ■
c? (2.77)
*3 -4 - | tg<*
Diferenciranjem poslednje jednačine sistema 2.77 d o b i

ja se izraz:
o
dA _ b aos A
da a 2
cos a
koji, s obzirom na napred izloženo, predstavlja odnos ele-

dA
mentarnog ugla na slici i originalnoj površi (j— )•
U ovaj izraz uvrstiđemo, za c o s 2A, vrednost koja
se dobija iz prve od jednačina 2.77, pa đe biti:
dA 2
— j— o - ab
đa
ili: (2.78)
_ ab dA
~ 2 da
a
odakle se može zaključiti:
dA
Proizvod odnosa uglova -j— i kvadrata linijskog
2
razmera a u bilo kom pravcu oko tačke jeste konstantna vre
dnost (ab), koja, s obzirom na 2.72, predstavlja razmer
površina u istoj tački.
Pošto i a 2 zavise od položaja pravca i stoje
u obrnutoj proporciji, tj. za iznos o 2-min i obr
nuto, to đe se pravci duž kojih poprima ekstremne iznose

poklapati sa glavnim pravcima linijskog razmera (ali, u ob
rnutom poretku v e l i č i n a ) .
Najveđu i najmanju vrednost odnosa odrediđemo
na osnovu 2.78 i odgovarajućih ekstremnih iznosa linijskog
razmera (a -a i a . = b ) , tj.:
max mvn
dA .
max ~ F
(2.79)
,dA . _ b
ela min a
dA
Kako yidimo, đe se, idući oko tačke,nepresta
no menjati u granicama od £ do — , poprimajući naizmenično
rf A sl A
iznose veće ili manje od jednice (tj: %— >!, odnosno S— <l).
dA
Odavde sledi da postoji i pravac za koji đe biti -j—- 1 , ili
đa
d A - d a , tj. elementarni ugao u projekciji, teorijski, neće
biti opterećen nikakvom deformacijom. Položaj ovog pravca
odredjuje azimut am i njega ćemo dobiti kada u 2.78 uvrsti
mo -i i zatim primenimo jednačinu 2.63:
50
2 2 2 2
a cos a +b sin a. - ab
m m
odakle nastaju sledeće jednačine-.
2 a
cos a
a+b
(2.80)
. 2 a
un a = r
m a+b
, 2
t 9 a„
Postoje, dakle, dva rešenja za suprotnog predzna

ka i jednakih apsolutnih iznosa. Drugim rečima, uvek će p o
stojati dva pravca, simetrično postavljena u odnosu na g la
vne pravce (u našem slučaju istovremeno i na parametarske
linije), duž kojih je odnos Ovi pravci okoliš tačke
ti A
dele na četiri polja po kojima se vrednosti sukcesivno
đa
m enjaju na napred objašnjen način. Jedna takva podela pro-
I stora oko tačke, shema-
tsti je prikazana na sl.
2.5, polazeći od izraza
2.79 i pod pretpostav
k o m da se pravac maksi
malnog linijskog razmera
(a) poklapa sa parame
tar skom linijom y-aorist.
Sada ćemo, na osnovu
2.77 i 2.80 odrediti
jednačinu za odgovara
jući azimut M m) u
projekciji:
b ,
tg A — ta a
a n a - m
odnosno:
Slika 2.5
,2. _ b (2 . 81)
ta A --
a m a
Napomenimo da se a i A mogu dobiti i na sledeći na-

m m
čin: neka linijski razmeri duž glavnih pravaca predstavlja
ju odsečke, koje visina h pravouglog trougla ABC (sl. 2.6),
stvara na njegovoj hipotenuzi. Tada je h- J a h , dok iz tro-
51
uglova 3CD I' ACD sledi:
j. 2 - a
** 'B
t- /I — ' -7 ! -t'7 't —

3lista2.5 :7i C ^yj " M CL '
t j . uglovi naspram kateta

trougla ABC su upravo traženi uglovi i A .
"■?; fA
Ua osnovu 2.80 i 2.81 lako se dolazi do jednačine:
tg a tg A =1
* m m
odnosno;
a +A =90° (2.0:
m m
koja odredjuje vezu izmedju azimuta koresponđentnih prava
ca na slici i originalnoj površi, za koje ie ^£-=1 . Isto ta
rfa
ko, nije teško utvrditi da ce vrednosti ovih azimuta biti
veće ili manje od 45° za odgovarajući iznos deformacije, o
čemu če kasnije biti više reči.
Dosadašnja izlaganja, premda uslovnog (teorijskog)
karaktera buduđi da se odnose na diferencijalne veličine
uglova (azimuta), daju opštu sliku o ponašanju i rasporedu
njegovih deformacija u okolišu tačke.
Pošto se u praksi operiše konačnim veličinama uglova,
deformaciju azimuta ćemo odrediti kao razliku izmedju nje
govih vrednosti na originalnoj površi i slici, tj. po pr
voj od napred navedenih formula:
j = (a
du / -A
„>) (2.83)
odakle se primenom odgovarajuđih goniometrijskih izraza i

jednačina 2.77 dobija:
_ , ,, acos 2a + b sin
■ 2a
cos(du) = eos(a-A) = ------ ---------
a
s m■l t
dau )i = sin
• (a-A)
t Ai - a^~b - s m■ 2„u (2.84)
52
iz kojih nastaje jednačina:
. , _ ( a - b ) tg er
,„-/i,■ _-------
a mb t g o:
u kojoj se deformacija azimuta (a-4) izražava kač funkcija

ekstremnih vrednosti linijskog razmera a,k i respektivnim
vrednosti azimuta a na originalnoj površi.
Nas, prirodno, interesuje najveća deformacija azimu
ta, odnosno najveći iznos razlike (<2-4 ), koji ćemo dobiti
kad stavimo da je:
du _ d i 3 -A) __ . _ d.A _ Q
da 3a ^ da
Ova đe jednačina biti zadovoljena kada je 44-1, što

U. ^
se, kako smo utvrdili, odnosi na azimut pravca koji smo obe-
ležili sa a . Prema tome, a je azimut, sa .najvećom defor-
m m
macijom, a njen iznos dobija se iz jedna č i n e :
(du) - a -A
max m m
Obeležimo li ovaj iznos simbolom onda đe biti:
(d u ) - v u a -A (2 ,8 5 )
max 2 m m
Na osnovu 2.85 ikako se imaju u vidu 2,80 i 2,81 dobi

jaju se, za maksimalnu deformaciju azimuta, sledeće jedna
čine:
03 a-b
“ a+’b
03 2/ab
(2 .8 6 )
:2 a ~ amo
odnosno:
3 _ a-b
2 ^ zb
Isto tako đe na osnovu. 2.82 i 2.85 biti:
A = 45° + -7
m (2 .8 7 )
a - 45 a u)
m 4
Konačno, nije teško utvrditi da će simetrično ležeći

azimuti: i -a (sl. 2.5) trpeti podjednake deformacije
53
(•^) . Stoga đe deformacija ugla 2a, tj. ugla čiji se kraci
poklapaju sa pravcima za koje je bili najveća m o g u
ća .
Ako ovu deformaciju obeležimo simbolom a, onda će
biti:
2 -- 2 I -- u (2.88)
U nekim udžbenicima matematičke kartografije, pri

obeležavanju maksimalne deformacije ugla u izrazu 2.85 ne
koristi se razlomak, tj. uzima se da je (du) =u> . Jasno
max
je da ovo ne može uticati na pravilnost izvoda i rezultata
razmatranja, osim što će iziskivati odgovarajuću modifika
ciju izraza u kojima se pojavljuje u.
Isto tako, kada su u pitanju izrazi 2.86, može se

naići na razlike koje se ogledaju u tome što se brojnik
jednačine za sin j javlja sa obrnutim predznakom, tj. um e
sto (a-b) pojavljuje se (b-a)■ Do ovoga dolazi zbog raz
ličitog pristupa početnoj formuli 2.83, jer neki autori
deformaciju uglova računaju po formuli du= (A-a) , tj. kao
razliku izmedju vrednosti ugla na slici i na originalnoj
površi,
Naravno da ni ovo ne može bitno uticati na definiti
vne rezultata razmatranja, osim što dovodi do promene pr e
dznaka za deformaciju du, čiji apsolutni iznos ostaje isti.
Napred srao razmatrali deformaciju azimuta, odnosno,
u opš t e m slučaju/ deformaciju ugla čiji se jedan krak pok
lapa sa pravcem maksimalnog linijskog razmera. Sada ćemo
prikazati način koji se može primeniti za odredjivanje d e
formacije proizvoljnog ugla 6, kada su poznati azimuti (a^
i ) njegovih krakova.
U ovom slučaju će biti:
B =( a 2 - V
Analogno tome, za korespondentni ugao u projekciji:
B - (Ag-A 1)
tako da se može p i s a t i :
tg B = tg(Ag -A1)
54
Na ovoj osnovi, primenjujući pravilo za tg razlike
uglova, kao i poslednju od jednačina 2.77, nije teško iz v e
sti jednačinu:
2 tga-j)
ub (t g oi2
tg b - ------ (2.89)
na osnovu koje se može sračunati ugao B. Traženu deformaci

ju sračunađemo na osnovu jednačine:
(du) = ( S-B)
Jednačinu za deformaciju azimuta možemo dobiti i iz

sledećih razmatranja.
Po d jemo li, kao i u prethodnom slučaju, od pretposta
vke da postoji ortogonalnost sistema na projekcionoj i ori
ginalnoj površi, tj. f=F=0, onda đe izrazi 2.15 i 2.16 k oji
ma se odredjuje azimut a na originalnoj površi poprimiti
oblik:
cos a
sin a
Slično tome će, prema 2.49 i 2.50, odgovarajući izra

zi za projekcionu površ biti:
cos A
sin A
Sada ćemo p i s a t i :
s i n (a-A) = šina cosA-cosa sinA
i dalje:
sin (a —A) — ( SgE — /cG) —
Kako j e prema 2.61:
može se pisati:
55
fgE — feG - fe fg — fg fe. — (a —b ) feg >
fe fg
pa ce, konačno, biti:
• / „t -
_ / 7 ,Veg
(a-b) /— du dv (2.90)
Analogno tome je;
sin (a+A) = ZE ^ = (ZŽG + Z g E ) ^
odnosno:
in(a+A) = (a+b) feg ^2 (2.91)
Iz ove jednačine odrediđemo:
đw du _ sin(a+A)
cTs dS (a+b ) i eg
pa đe zamenom u 2.90 biti:
sin (a.-A) - sin(a+A) (2.92)
Stavimo li da je r\=j(a +A) , dobija se:
sin(a-A) - sin Sr\ (2.93)
Maksimalna deformacija azimuta -Z-(a~A) dobija se

o mače
kada je s i n (a+A)=1, odnosno kada n poprimi neku od v r e d
nosti: 45°, 135°, 225° ili 315°, ili što je isto, kada je
(a+A! - 90°, 275°,.., itd., a njena jednačina izgleda:
sin(a-A) — sin — - 2— (2.94)

max 2 a+b
Ova je jednačina, kako vidimo, identična sa odgova

rajućom jednačinom grupe 2 . 8 6 iz ranijih izlaganja.
Azimuta sa ovom deformacijom obeležiđemo simbolima
A i a . Tada ćemo rešavanjem jednačina a +A =2r\ i a -A =
m m m m m m
dobiti:
56
(2.95)
A =
m
Ako za n usvojimo prvu od mogućnosti, tj . r, =45°,
bide :
a - 45° + j
m 4
A = 45° - %
m 4
Dobili smo, dakle, ponovo jednačine 2.87.

Nije teško zaključiti da đe sa porastom ugla n, u
granicama 0šn=45°, rasti i deformacija azimuta sve dok za
n=45° ne dostigne maksimalni iznos (j) . Nakon toga, za 45°=
Šnš9 0 °, deformacija de se smanjivati, sve dok zan=90° ne
postane jednaka nuli. Za 90°=fi = 135° deformacija ponovo r a
ste, ali sa obrnutim predznakom,, itd. Očigledno, svi ovi
nalazi u punom su skladu sa oni m što je napred, u vezi sa
deformacijama, izloženo i ilustrovano (sl. 2.5).
Deformacija proizvoljnog ugla (g), koji se dobija kao
razlika azimuta njegovih krakova, t j .g= a 2~ai' ô b ićemo ^ a ~
ko sledi. Deformacije azimuta a i ct^, bide, prema 2.93:
. „
• /
svn(a ^-Aa j)i = ^
o-b
svn 2 aj
s i n ( a 2 -A2) = s in 2as
Ispitajmo, najpre, kada đe g biti bez deformacije,

t j . kada j e :
s in (a ^ - A ^ ) - sin fa ^ - A ^ ) = s ^n 2r>l 3^ n ~
Pretpostavimo da suma iznosi 90° ili

biti: sin 2T\1=sin žrig, što znači da postoji jednakost:
sin( a-^-A j) =sin (a 2~A 2) , odnosno oba azimuta imaju jednaku
deformaciju i u istom pravcu. Stoga ugao g ne trpi nikakvu
deformaciju, jer se u razlici azimuta pojedinačne deforma
cije eliminišu.
Na slici 2.7 prikazan je jedan takav slučaj, za koji
je:
(a j-A ^ ) = (a 2~A ^) .
57
Pri tome je n^ + rigÔ
odnosno ^2<90i
Sličnim postupkom može
se utvrditi da de g ima
ti maksimalnu deformaci
ju, ako je suma (n^+ng)
jednaka 180° ili 360°.
Tada je: sin 2r\^=ain2r\^,
odnosno:
iin(u^-A ^)-sinCa^-A g) ]
max ” s i n 2 n1- - 2 ^ j~sin2r\ 2'
Prema tome, azimuti i imaju jednake deformaci

je suprotnog predznaka, tako da je iznos maksimalne def o r
macije ugla očito: 2-, tj. ponovo smo dobili jed-
načinu 2.88.
Jedan takav slučaj prikazan je na
slici 2.8, pri čemu je =4 5 a
n „=135°. (Uglovi a2O A 2 i 4 ^ 0 a je-
đnaki su 90°, što nije slučaj sa
uglovima a20 a 2 1 A i 0A 2 ^ '

Na kraju, utvrdimo iznos linijskog
razmera duž pravca, čiji azimut
ima maksimalnu deformaciju.
U tu svrhu, na osnovu jednačina
2.95, možemo pisati:
O . 0)
(2.96)
Ovu ćemo vrednost uvrstiti u 2.63, pa de biti:
2 2 2 /A c o . oj, , 2 . 2 r -o w,
c = a cos (45 + -r) +b stn (45 + -r) (2.97)
m 4 4
Polazeći od prve jednačine iz 2.86 i poznatih formu

la goniometrije, može se pisati:
* tii ,j.. 0 u i 2 * / o to, . 2 r o ti)-,

atn-g- - -aos(30 +j/=eos (45 +-^)-s%n (45 — ^T-—
(2.98)
a-b
a+b
58
S druge strane je:
si n 2 (4 5° + +cos 2 (4 5° + -j-j = 1 (2.99)
Sabiranjem, odnosno oduzimanjem 2.98 i 2.99 dobijaju

se sledeće vrednosti:
sin 2 (45°+
4 a+b
cos 2 / „ ro + -)
(45 u , = - a^
koje treba uvrstiti u 2.97, tako da đe, konačno, biti:
c 2 = ab (2'100)
m
što znači da je razmer linijskih elemenata, duž pravca č i
ji azimut ima maksimalnu deformaciju jednak: c - /ab .
m
Primetiđemo, na kraju, da je i ovaj zaključak u p u
nom skladu sa rezultatima napred učinjenih razmatranja. D o
ista, napred smo utvrdili da najveća vrednost razlike (a-A)
dA
nastaje kada je -^=1• Ako se ovo ima u vidu, onda se, na
osnovu jednačine 2.78, lako dobija: e = /ab .
m
2.4.9. OPŠTI USLOVI KONFORMNOG PRESLIKAVANJA
Jednačinu 2.40 možemo pisati i na sledeći način:
c2 g(a f ;2 + 2ir % +G (2.101)

e ( ^ ) 2+ 2 f % +g
iz čega je, kao i napred, evidentno da će u bilo kojoj tač

ki površi razmer biti različit u raznim pravcima, t j . da će
zavisiti od položaja, odnosno od koeficijenta pravca
Razmer će u svim pravcima oko neke tačke imati isti
iznos samo ako su koeficijenti kvadratnih trinoma brojnika
i imenika izraza 2.40 proporcionalni, tj. ako postoji odnos:
— - -3 = — = t(u,v) (2.102)
e J 9
t)
U stvari, pošto je rec o krivim linijama, od koeficijenta odgovara
jućih tangenata.
59
U ovom slučaju razmer ne zavisi od isti je u
svim pravcima i zavisi samo od koordinata tačke.- tj. m e
nja se pri prelazu iz tačke u tačku.
Ovim se karakteriše tzv. konformna preslikavanje,-
što znači da se jednačinom 2.102 izražava, u opštem Vidu.
neophodan i dovoljan uslov konformnog preslikavanja.
Na osnovu 2.102 sledi i
E = t^(ujV) ej
F = t2 (u,v) f, (2.103)
g
G = t (u,v) g .
Kada 2.103 uvrstimo u 2.40 dobija se da je:
o 2 - t S (u,vl (2.104)
što još jednom evidentno potvrđjuje zavisnost razmera od

položaja tačke.
Ako se ima u vidu sve što je napred rečeno o izome-
tričkim mrežama i jednačini 2.102, nije teško zaključiti
da je u pitanju konformno preslikavanje kada se izometri
čka mreža na površi P , preslikava na površ P takodje u
izometričku mrežu.
Doista, u slučaju da je mreža na originalnoj površi
izometrička, biće:
f - Os e - g (ili 1 = 1 ) .
Analogno za izometričku mrežu na projekcionoj p o v r

ši :
F = 0,- E = G (ili | =1) .
Odakle s l e d i :
e = I = 1
9 0
odnosno
ti _ Ct
e ~ 9
što dokazuje da je u o v o m slučaju posredi konformno pr e s
likavanje.
Ispitajmo sada u kakvom odnosu stoje odgovarajući
uglovi na originalnoj površi (P^) i projekcionoj površi
60
(p ) , a slučaju konforranog preslikavanja ,
jgao u izmedju parametarskih krivih na originalnoj
ćovrši "sl. 2 .2 ) dač je u funkciji sinusa izrazom 2 .1 2 :
•/eg-fJ
ieg
Obsležimc il simbolom 0 odgovarajući ugao na proje-

:i povr 3 i , i:.1đe ;
' 9
3%n n = -------
G i? tv .10
\2 in c
5)\
/EG
S obz i r o m na 2.103 dobija se:
/ 2
sin 0 = — 'lžS— f .. (2.106)
os?
izraz, identičan, sa 2 .1 2 , dakle:
sir, to = sin 0, odnosno 0 - m
Na osnovu 2.103 i 2.104, jednačinu 2.50, kojom se o d

redjuje azimut na projekcionoj površi možemo pisati:
sin A = a (2.107)
teg
odakle je, s obzirom na to da je a-
sin A = J ž ^ l 2 đv .
/F
Desna strana dobijene jednačine ista je kao i u 2.16,

što znači da je sinA-sina, odnosno 4-a.
Konačno đe kao posledica prednjeg, a s obzirom na je
dnakost :
ui = a + B biti i B = 6
Pri čemu smo simbolom B obeležili ugao na projekcionoj

površi koji odgovara uglu 0 .
Kako vidimo, konformno preslikavanje obezbedjuje jed
61
nakost uglova projekcione površi, sa odgovarajuđim uglovi
ma na originalnoj površi.
2.4.10. USLOV EKVIVALENTNOG PRESLIKAVANJA
Ovo preslikavanje korakteriše tačno prikazaivanje

površina, što znači da su površine elementarnih i kon a č
nih figura na projekcionoj površi jednake površinama o d
govarajućih figura na originalnoj p o v r š i .
Prema izrazu 2.19, površina elementarnog paralelo
grama na originalnoj površi je:
dp = /eg-f2du dv
dok je prema 2.71, površina odgovarajućeg paralelograma

na projekcionoj površi:
dP = Je g ^.F du dv
Iz prednjeg jasno sledi uslov ekvivalentnog pre s l i

kavanja u opštem vidu:
'E’ F* 2
'u U
U V
(2.108)
eg-f = EG-FTP2 -
F 3 G’ V V,
. U V_
Na osnovu 2.108 može se pisati:
V e g -f 2
= 1
Jeg-f2
S druge strane je prema 2.72 i 2.73
P =
AEG-F ab.
Je g - f 2
Prema tome, uslov ekvivalentnog preslikavanja može se iz
raziti jednačinom:
p - ab (2.109)
Primedba:
Na osnovu prednjeg i ako se ima u vidu jednačina 2.100, može
se, takodje, zaključiti da su kod ekvivalentnog preslikavanja prav
ci sa maksimalnim deformacijama azimuta istovremeno i pravci duž ko
62
jih je razmer linijskih elemenata jednak jednici, što znači da duž
ovih pravaca nema deformacije dužina.
2.4.11. USLOV EKVIDISTANTNOG PRESLIKAVANJA
Kod ovog preslikvanja elementarni luk ds na original

noj površi mora imati istu dužinu kao i odgovarajući luk
na projekcionoj površi (slici). U ovom slučaju jednačina
za razmer (2.40) poprima oblik:
2 Edu2 + 2Fdudv + Gđv2 , (2.110)

P-------------- 2 = 1
edu + 2fdudv + gdv
i da bi ona bila ispunjena mora biti:
■ I =f (2all)
G = g
tj. odgovarajuće fundamentalne veličine na originalnoj i
projekcionoj površi moraju biti medjusobno jednake.
Jednačine 2.111 izražavaju, prema tome, uslov ek v i
valentnog preslikavanja u njegovom najopštijem vidu.
2.5. KARTOGRAFSKOI PRESLIKAVANJE - POJAM I ZADACI
U opštoj teoriji preslikavanja razmatraju se raz l i č i

te površi definisane, najčešće, krivolinijskim neizometrič-
ki m koordinatama. S tim u vezi, za tretirane probleme n e o p
hodno je i dovoljno - što se može zaključiti i iz dosadaš
njeg izlaganja - uzajamno preslikavajuće površi zadati o d
govarajućim metričkim, odnosno prvim kvadratnim formama, u
kojima su fundamentalne veličine neprekinute i dva puta d i
ferencira juće funkcije krivolinijskih koordinata.
Ipak, pri razradi novih zakona preslikavanja i kada
je potrebno, izmedju postojećih, izabrati zakon koji bi bio
najpodesniji, s obzirom na konkretne zahteve i uslove p r e s
likavanja, nastaje niz pitanja čije razrešavanje iziskuje
dobro poznavanje originalne i projekcione površi. Dodaju li
63
se tome promene na površima do kojih može doći u toku p r e
slikavanja, jasno je da se na zadatak preslikavanja i nj e
gove matematičko izražavanje mora gledati šire, tj. kao na
istraživanje unutar kojeg se, osim neposrednih jednačina
preslikavanja, razradjuju i matematički formulišu i druga
pitanja vezana za tzv. unutarnju geometriju površi (njiho
vu strukturi i, uopšte, razna pomeranja, transformacije i
druge promene na n j i m a ) .
0 svakom slučaju, produbijavanje i izučavanje pojedi
nih pitanja teorije preslikavanja i razmatranje specijal
nih vidova preslikavanja iziskuje da se od opštih krivoli-
nijskih koordinata predje na konkretne sisteme koordinata
na odnosnim površima, nastojeći da usvojene koordinate ima
ju sva svojstva bitna za suštinu istraživanih problema
(sa geometrijskog i drugih stanovišta) i da istovremeno
omogućavaju što jednostavnije izlaganje i izražavanje u s
tanovljenih odnosa i zakona.
U matematičkoj kartografiji razradjuju se zakoni p re

slikavanja, (kartografskog preslikavanja) krive površi Ze
mljinog elipsoida ili lopte, direktno na ravan ili na d r u
ge površi koje se mogu razviti u ravan (bočne površi ci l i
ndra ili k o n u s a ) . Imajući u vidu ranija izlaganja treba,
dakle, razlikovati dve originalne površi - elipsoid i lo p
tu i tri projekcione površi - ravan, cilindar i k o n u s .
Pošto će o Zemljinom elipsoidu i lopti biti više r e
či u sledećem poglavlju, pođsetiđemo samo na činjenicu đa
se fizička (topografska) površ Zemlje kao vrlo nepravilna,
ne može koristiti direktno za računske svrhe, pa- je radi
lakše razrade izraza preslikavanja neophodno Zemlju apr o k
simirati sa površi pravilnog geometrijskog tela.
Prvo prib.liženje za takvo telo, koje se primenjuje
u matematičkoj kartografiji, jeste Zemljina lopta, a d r u
go tačnije približuje Zemljin elipsoid, odnosno obrtni eli
psoid* .
*)
Videti poglavlje 3.2.
64
Može se ređi đa je krajnji cilj kartografskog pres-
likvanja dvodimenzionalan prikaz Zemljine površi na ravni
- list papira. Ako se pri tome ima u vidu napred opisani
tok izrade karata i njegova matematička zasnovanost, ja s
no je da matematička kartografija tretira drugu etapu o v
og procesa - prelaz sa površi elipsoida (ili lopte) na r a
van. S tim u vezi treba podsetiti na to da je posredi pre-
slikvanje glatkih površi geometrijskih tela, koje se uvek
svodi na prikaz odgovarajućih koordinatnih linija sa njih,
o dnosno njihovih karakterističnih (presečnih i dr.) tač a
ka .
U tu svrhu potrebno je, pre svega, obezbediti m o g u ć
nost izražavanja položaja tačaka elipsoida (ili lopte) u
nek o m od koordinatnih sistema na ravan. Matematički, ovo
znači razradu odgovarajućih jednačina kojima se definiše
analitička zavisnost izmedju koordinata tačaka na površi
elipsoida (lopte) i koordinata korespondentnih tačaka na
ravni.
Što se tiče ovih poslednjih, po pravilu je reč o si

stemu pravouglih ili polarnih koordinata na ravni.
Ukoliko se zadržimo na pravouglim koordinatama na
ravni (X,I) i ako se položaji tačaka na elipsoidu ili lo p
ti izražavanju parametarskim krivama f, A, onda se uzaj a m
na uslovljenost koordinata izražava jeđnačinama:
X = F ..('f, \)
( 2 . 112)
r = f 2 ( * , x)
Izrazi 2.112 predstavljaju tzv. opšte jednačine k a r

tografskih projekcija, odnosno kartografskog preslikavanja
One su u punoj analogiji sa opštim jeđnačinama transforma
cije (2.30) i predstavljaju njihovu aplikaciju na površi
sa kojima se operiše u procesu kartografskog preslikavanja
Jeđnačinama 2.112 se, uz neprekidnost i jeđnoznačno-
st funkcija i u granicama preslikane oblasti, obezbe
djuje i uslov da tački originalne površi sa koordinatama
(f, A) odgovara samo jedna tačka ravni, položaj no odredjena
koordinatama (X,Y) - i obratno. Zbog toga se ovako usp o s
tavljen odnos izmedju dve površi i naziva odnosom "po t a
čkama" ili "tačka sa t a č k o m " .Drugim rečima,kartografskim
preslikavanjem, kao i drugim preslikavanjima, matemati
čki se formira odnos “po tačkama" - u našem slučaju, iz
medju površi Zemljinog elipsoida ili lopte sa jedne, i ra
vni sa druge strane.
Prikaz površi Zemljinog elipsoida i lopte ili njiho
vi h delova na ravni, naziva se "kartografska projekcija",
"projekcija karte", ili krače "projekcija", a sam postupak
preslikavanje ili projiciranje.
Preslikana (projicirana) mreža koordinatnih linija
sa elipsoida ili lopte naziva se kartografskom mrežom i
ona predstavlja jedan od matematičkih elemenata, koji slu
ži kao osnova za sastavljanje i izradu bilo koje geograf
ske k a r t e ,odnosno za nanošenje i pravilan geografski smeš
taj ostalog sadržaja karte.
Kako se za utvrdjivanje položaja tačaka na Zemlji

no m elipsoidu i lopti koriste geografska koordinatna mreža
meridijana i paralela, to se pod kartografskom mrežom, od
nosno projekcijom može smatrati bilo kakva mreža linija na
nekoj ravni koja predstavlja jednoznačno i recipročno pre
slikanu mrežu meridijana i paralela. Ovo je svojevrsno iz
ražavanje pojma kartografska projekcija i kartografsko pr
eslikavanje uopšte.
Treba uočiti da se izrazi "preslikavanje" i "proji
ciranje" koriste ravnopravno - kao sinonimi - premda se,
strogo uzimajući, njihova izvorna značenja razlikuju.
Sam prikaz (projekcija) može se, naime, ostvariti
ne samo matematičkim, već i čisto geometrijskim postupkom.
Poznato je da se u geometriji, odnosno u nacrtnoj
geometriji (na primer pri konstrukciji perspektivnih sli
ka) tačke tela projiciraju na ravan ili neku drugu površ
divergentnim (konusnim) ili paralelnim (cilindričnim) sno
p om zraka.
Pri geometrijskom načinu, projekcija, dakle, nasta
66
je, u pravom smislu te reči, geometrijskim projiciranjem
prostorne slike (mreže koordinatnih linija) na ravan, n a j
češće centralnim projiciranjem, odnosno postupcima linear
ne perspektive. Kartografska mreža, u ovom slučaju, može
se dobiti grafičkim konstruktivnim radnjama, ili u kom b i
naciji sa matematičkim operacijama.
Matematički postupak zasniva se na primeni nekog od

zakona preslikavanja, t j . prostornu sliku sa originalne
površi i njen prikaz na ravni povezuje odgovarajuđi m a t e
matički zakon preslikavanja, koji čini skup formula raz v i
jenih polazeći od izraza 2.112 i priređjenih za praktična
računanja. Kartografska mreža konstruiše se, u ovom sluča
ju, grafičkim postpcima na osnovu koordinata potrebnog bro
ja karakterističnih tačaka mreže.
Strogo uzimajući treba, dakle, praviti razliku izme

dju izraza preslikavanje i projiciranje. Medjutim, veoma
je mali broj kartografskih projekcija koje se mogu ostvari
ti geometrijskim postupcima - projiciranjem, dok se u isto
vreme sve projekcije mogu matematički formulisati i izraz
iti odgovarajućim zakonom preslikavanja. Stoga se u karto
grafskoj praksi oba izraza godinama upotrebljavaju kao s i
nonimi, podrazumevajući uvek matematički formulisane zako
ne preslikavanja. Stoga i nema posebnog razloga da se p r a
vi razlika izmedju navedenih termina, pa će oni kasnije u
tekstu biti ravnopravno primenjivani, os i m u nekim slučaje
vima „ kada će to biti posebno i s t a k n u t o .
Pri razradi bilo kog konkretnog zakona kartografskog

preslikavanja zadovoljavaju se odredjen!, unapred zadani
uslovi. Pri tome, svaki skup novih uslova rezultira u pose
ban zakon preslikavanja, pa se može razviti potencijalno
neograničen broj ovakvih zakona. Ipak, ve ć pomenuti princi
pi preslikavanja (v. 2.4.9;2.4.10 i 2.4.11) kao dominira
jući, uz još neke (o njima će biti reči kasnije), uslovili
su broj od oko dve stotine do sada predloženih projekcija
razređjenih za razne svrhe, ali samo nekoliko desetina njih
67
karakteriše česta praktična primena*.
Treba napomenuti da se zadatak razvijanja opšte teo
rije kartografskih projekcija i iznalaženje novih zakona
preslikavanja u matematičkoj kartografiji, ne može smatra
ti definitivno okončanim**. Ovo tim pre što su mnoga p o s
tojeća rešenja bila uslovljena tekuđim nivoom razvoja pr a
tećih naučnih disciplina, osobito sa područja matematike i
u isto vreme za njihovu računsku obradu primenjivana su
sredstva neuporedivo slabijih mogućnosti i kapaciteta v i
zavi modernih elektronskih računara i drugih sredstava k o
jima se u novije vreme raspolaže.
Na taj način, jedan od zadataka matematičke kar t o g
rafije, u savremenim uslovima, odnosi se na usavršavanje
nekih projekcija, a u oblasti istraživanja novih projekci
ja osobito na razvijanje metoda u kojima će se koristiti
savremena dostignuća računske t e h n i k e .
S druge strane, poslednjih godina problemi kartogra

fskog preslikavanja proširuju se i na druge površi, kao na
primer, pri kartografisanju površi Meseca, drugih planeta
itd. Sve ovo navodi na razmišljanja o potrebi da se u m a
tematičkoj kartografiji izučavaju i problemi preslikavanja
proizvoljnih površi, odnosno površi složenije nego što su
doskora tretirane. U neku ruku, moglo bi se ređi da nas t a
ju vreme i potreba za razvojem matematičke kartografije
proizvoljnih površi.
U svakom slučaju, kada je u pitanju preslikavanje
površi elipsoida ili lopte na ravan, treba podsetiti na
to da oni ne pripadaju grupi površi koje se mogu razviti
*)
Videti: Maling D.H. "The Terminologu of map projection", Interna
tional learbook of Cartographg VIII, 1968.
**)
Ree ge o tzv. pravom zadatku matematičke kartografije i on je,
očigledno, u punoj analogiji sa pravim zadatkom opšte teorije pre
slikavanja površi. Znatno kompleksniji je tzv. obrnuti zadatak
matematičke kartografije, u okviru koga treba odrediti koordinate
tačaka na elipsoidu (ili lopti) na osnovu njihovih vrednosti na ra
vni, odnosno iz postojećeg prikaza Zemljine površi utvrditi najbit
nije karakteristike i postupak izvršenog preslikavanja.
68
na ravan (v. 3.93), zbog čega je svaka kartografska p ro
jekcija i uopšte preslikavanje Zemlje ili njenih delova na
ravan praćeno većim ili manjim deformacijama dužina, povr
šina ili uglova.
Kvalitativno i kvantitativno istraživanje deformaci
ja čini posebno poglavlje matematičke kartografije, tzv.
teoriju deformacija, o čemu će detaljnije biti govora u
IV poglavlju knjige.
69
III P o g l a v l j e
N EO PH O D N A Z N A N J A 0 P O V R ŠI Z EM L JIN O G ELIP SO ID A I LOPTE.

S IS T E M I KOO RDINATA N A ELIPSOIDU, LOPTI I RAVNI
3.1. UOPŠTE 0 OBLIKU I VELIČINI ZEMLJE. POJAM GEOIDA.
Pod stvarnom - fizičkom - površi Zemlje podrazumeva

se površ koja odvaja tvrd i tečan površinski deo naše p l a
nete od njene atmosfere. Na ovoj površi nalaze se i t a č
ke geodetske osnove*; na njoj se vrše merenja vezana za
premer zemljišta, odnosno za tzv. inventarizaciju prosto
ra, radi prikupljanja, evidentiranja i sredjivanja infor
macija o prostoru čiji je krajnji cilj da se dobijene in
formacije prikažu (grafički ili numerički) u vidu razno
vrsnih planova, karata, kataloga koordinata i drugih ge o
detsko- kartografskih dokumenata .
Da bi se ovo postiglo, i pošto se fizička površ Ze

mlje zbog velike nepravilnosti i složenosti ne može m a t e
matički izraziti, moraju se, najpre, sve tačke i mereni
podaci svesti ortogonalnim projiciranjem - normalama na
površ nekog pravilnog geometrijskog tela dovoljno bliskog
Zemlji po obliku i dimenzijama i zatim je preslikati na
ravan.
Prema tome, za rešavanje osnovnog zadatka kartogra

fije - sastavljanje i izrada karata - mora se poznavati
oblik i veličina Zemlje kao planete.Do tih podataka do l a
zi se na osnovu rezultata geodetskih,astronomskih i gra-
vimetrijskih merenja, a u novije vreme i opažanja v e š t a
čkih Zemljinih satelita. Pitanje odredjivanja oblika i ve-
~
Tačke trigonometrijskih i poligonskih mreža sa odgovarajućim koo
rdinatama, kao i tačke nivelmanskih mreža sa nadmorskim visinama,
koje čine osnovu premera.
71
ličine Zemlje razmatra se u višoj geodeziji, pa nema r a z
loga da se na ovom mestu njime bavimo detaljnije*. Zađrža-
đemo se samo na onim njegovim elementima koji su važni za
naša dalja razmatranja i to u neophodnoj meri.
Sasvim je razumljivo da za rešenje različitih za

dataka kartografske prakse nisu uvek potrebni podjednako
tačni podaci o obliku i veličini Zemlje. Tačnost određji-
vanja ovih podataka i stepen približenja stvarnom obliku
i veličini Zemlje zavisi, u prvom redu, od obima i kva l i
teta podataka merenja kojima se raspolaže u svakom k o n k
ret n o m slučaju.
Najbolju aproksimaciju u tom pogledu predstavlja

tzv. ekvipotencijalna nivoska površ, koja odgovara površi
srednjeg nivoa okeana i mora u stanju relativne ravnoteže,
zamišljeno produžena ispod kontinenta. Ova površ je, po
definiciji, u svakoj svojoj tački upravna na pravac sile
teže**, a telo koje ona ograničava nemački naučnik Listing
nazvao je geoid još 1873. godine.
Geoid je veoma pogodan za izučavanje polja sile

Zemljine teže, ali je njegova površ takodje nepravilna i
matematički se ne može izraziti u celini, pa jednačine za
o dredjivanje koordinata tačaka, dužina i uglova postaju
neupotrebljive. Ovo stoga jer površ geoida, iako glatka,
zbog neregularnog rasporeda i gustine zemljinih masa ima
niz talasa (undulacija), tj. vrlo je složenog oblika (sl.
3 . 1 ) i nesimetrična je u odnosu na obrtnu osu i, uz to, n e
d ovoljno poznata, pošto se još uvek ne raspolaže podacima
o polju gravitacije za velike delove Zemlje. (Samo visine
tačaka, odnosno rastojanje izmedju geoida i fizičke povr-
Poslednjih godina ovo pitanje se proširilo i na Mesec i tako imamo

novu naušnu granu hoja se bavi veličinom i oblikom Meseca, tzv. se-
lenodezij a .
•kir j
Pravac sile teže ili pravac vertikale (vertikalne linije), upravan
na nivosku površ u datoj taSki, materijalizuje se, odnosno dovodi do
poklapanja sa pravcem viško centrisanog i horizontiranog instrumenta.
72
Ši, uzeta duž vertikala odnosnih tačaka, pogodne su za k o
rišćenje. )
To je razlog što se pri odredjivanju tačaka fizičke
površi Zemlje kao referentna površ koristi površ tzv. o b r
tnog elipsoida, na koju se ortogonalno projektuju tačke sa
fizičke površi i uvodi odgovarajući koordinatni sistem za
analitičko izražavanje položaja projiciranih tačaka.
Parametri ovog elipsoida,
njegov smeštaj i orijenta
cija u Zemljinom telu t r e
E lip so id
ba što više da odgovaraju
totalnom geoidu, pa se u
procesu njihovog odredjiva
nje postavljaju odgovara
jući uslovi. Međju njima,
uvek su prisutni zahtevi
da se obrtna osa elipsoida
Slika 3.1 i Zemljina osa poklapaju,
Shematski prikaz geoida kao i da se geometrijski
ielipsoida
centar elipsoida podudara
sa centrom Zemljine teže.
Ako se ovim uslovima doda zahtev za jednakošđu zap
remina elipsoida i geoida, kao i uslov da je zbir kvadra
ta odstojanja izmedju površina geoida i eliposida jednak
minimumu, takav elipsoid predstavlja tzv. opšti ili sred
nji Zemljin elipsoid.
U savremenoj geodetskoj praksi, medjutim, još uvek
se koristi relativno veliki broj elipsoida čiji su pa r a
metri odredjeni u raznim vremenskim epohama i na temelju
različitih podataka. Svaki od njih predstavlja najpođesni-
je rešenje za odredjena područja Zemlje, odnosno najp r i k
ladniji su geoidi u tim oblastima i na njima kao referenc-
-elipsoidima izvršena je obrada i sračunavanje koordinata
tačaka trigonometrijskih mreža u raznim delovima sveta*.
Geometrijske obrtne ose ovako usvojenih refereno-elipsoida gotovo

po pravilu su, sa vedim ili manjim priblizenjem, paralelne obrtnoj
osi Zemlje; a geometrijski aentri elipsoida pomaknuti su u odnosu na
centar Zemljinih masa.
73
Za potrebe ovih računanja moraju se, prethodno, sva
uglovna i linijska merenja, sa fizičke površi Zemlje, sve
sti (redukovati) ortogonalnim projiciranjem na površ o d a
branog referenc-elipsoida. Zbog nepoznavanja odnosa izme
dju površina geoida i elipsoida, rezultati ovih merenja,
posebno u prošlosti, projicirani su vertikalama na površ
geoida i u daljim računanjima korišćeni kao da se odnose
na površ elipsoida - tzv. metoda razvijanja. Na ovaj na
čin, u rezultate merenja unose se izvesne greške, koje su,
medjutim, po redu veličina daleko ispod tzv. grafičke ta
čnosti karte, odnosno granične tačnosti crtanja*, pa za
probleme koji se razmatraju u ovoj knjizi nemaju nikakav
značaj. Ovo pogotovo ako se ima u vidu neizbežnost defor
macija koje prate svako preslikavanje elipsoidne površi na
ravan.
Primena pak, raznih elipsoida pri obradi i računanju
nacionalnih trigonometrijskih mreža, a osobito,velike r a z
like u njihovoj orijentaciji uzrokovane greškama merenih
podataka i drugim uticajima, često otežavaju objedinjeno
korišćenje numeričkih i grafičkih podataka i materijala
(dokumenata) za odnosna geografska područja i iziskuju d o
datni posao oko uspostavljanja tzv. geodetsko-kartografs-
kog kontinuiteta. U pitanju je niz numeričkih i drugih ope
racija kojima se stvara mogućnost za medjusobno uklapanje
i objedinjavanje raznorodnih triangulacija sračunatih na
različitim elipsoidima, sa različitom orijentacijom itd.,
kao i sadržaja prikazanog na kartama raznih izvora i sis
tema, sa različitim projekcijama i koordinatnim, odnosno
kartografskim mrežama i sl*.
_ . _
Grafičku tačnost karte (nulta veličina karte, eng. "zero di-

menzion of the map")odredjuje granična tačnost crtanja, koja približno
iznosi 0,15 mn, što zavisno od razmera karte, poprima različite iznose.
Tako je grafička tačnost karte razmera 1:10.000 1,5 m; karte razmera
1:50.000 je 7,5 m, itd. Važno je uočiti da podaci preuzeti merenjem sa
karte ne mogu biti precizniji od grafičke tačnosti.
k*^Videti: Jovanovia V. "Zadaci transformacija pri obezbedjenju kon

tinuiteta geodetsko-kartografskih podataka", Zb. rad. VGI, Beograd,
1974, str. 137-150.
74
U nekim slučajevima, osobito za kartografske potre
be, umesto elipsoida može se uzeti površ Zemljine lopte,
čiji je radijus izvesna funkcija parametara nekog od eli
psoida (v. 3.5). Eliposidne formule zamenjuju se pri ra č
unanju jednostavnijim sfernim i to je moguće činiti sve
dok je razlika u dobijenim rezultatima zanemariva, uzima
jući u obzir tačnost podataka merenja, odnosno grafičku
tačnost karte, ako je u pitanju izrada karata. U svakom
slučaju, reč je o kartografisanju manjih delova Zemljine
površi u relativno krupnim razmerama, odnosno cele Zemlje
u veoma sitnom razmeru pri izradi atlasnih i drugih kara
ta .
3.2. ELEMENTI OBRTNOG ZEMLJINOG ELIPSOIDA
U diferencijalnoj geometriji obrtnom površi smatra

se površ nastala obrtanjem neke krive oko zamišljene ose.
Linije preseka ove površi sa ravnima koje prolaze kroz o b r
tnu osu, nazivaju se meridijani, a linije preseka sa ra v
nima upravnim na obrtnu osu nazivaju se p a r a l e l e .
U geodeziji se pod obr t

nim Zemljinim elipsoidom
podrazumeva geometrijsko
telo koje nastaje obr t a
njem elipse oko njene m a
le ose, za koju se pret-
’e e postavlja da se poklapa
sa osom Zemlje. Na slici
3.2. shematski je prika
zan Zemljin elipsoid sa
sledećim karakteristič
nim linijama (ravnima) i
Slika 3.2 Obrtni elipsoid tačkama: centar elipsoi-
75
đa Ot obrtna osa čije se krajnje tačke nazivaju p o
lovi, i to:sererjji - i južni pol p^ . Ravni koje pr o
laze kroz obrtnu osu nazivaju se meriđijanske ravni i
one površ elipsoida seku duž sličnih elipsa - meridijans-
ke elipse. Polovine meriđijanskih elipsi od pola do pola
nazivaju se meriđijanske p o luelipse, ili kraće, meridijani
(na sl. 3.2 - t analogno tome postoje i meridijan-
ske poluravni ograničene meridijanom i obrtnom osom. R a v
ni upravne na obrtnu osu seku površ elipsoida po krugovi
ma koji se nazivaju paralelni krug o v i , ili krađe, parale
le (na sl. 3.2 - U^MU^M^ ) . Ravan upravna na obrtnu osu i
prolazi kroz centar elipsoida naziva se ekvator ij al na ra
van. Ona preseca elipsoid po najvećem paralelnom krugu,
koji se naziva ekvator (E.,NE„N^) .
IV th 1
Meridijanska elipsa, a samim tim i obrtni elipsoid,
adređjuju se dvema dužinama-za obe poluose, ili dužinom
jedne od poluosa i odnosom izmedju njihovih dužina.
Polazeći od veličina male i velike poluose izvodi se
niz jednačina koje povezuju pojedine elemente elipsoida.
Navešćemo najkarakterističnije od njih, obeležavajući ih
na način uobičajen u geodetskoj praksi:
a - velika (ekvatorijalna) poluosa elipsoida, odnosno el i
pse,
b - mala (polarna) poluosa,
a - spijoštenost,
e - prvi brojni ekscentricitet,
e’ - drugi brojni ekscentricitet.
Neka je PÊ^PÊ^ (sl. 3.3) meridijanska elipsa čijim

obrtanjem oko male ose P^Ps =2b nastaje Zemljin elipsoid i
neka je EyE^=2a velika osa iste elipse. Karakteristične
tačke elipse su: njen centar 0 i žiže i F Odstojanje
centra od žiža:
F i° = F 2° = E
jeste tzv. linearni ekscentricitet elipse, dok se odnos:
76
naziva prvi brojni ekscen
tricitet, a odnos:
= i (3.2)
drugi brojni ekscentrici-

2
tet elipse. Kako je: c =
2 9 v
=a ~b j zamenom u jednači
ne 3.1 i 3.2 dobija se
sledeći izraz za prvi i
drugi brojni ekscentrici
tet :
Slika 3.3
2 ,2
2 a -b
e = (3 .3)
i slično:
2 ,2
a -b (3.4)
Spljoštenost elipse predstavlja odnos:
a-b (3.5)
Dok se vrednost:
a-b
(3.6)
naziva drugom spijoštenošđu meridijanske elipse.

Od preko stotinu elipsoida koji su do danas sračuna
ti, u tabl. 3.1 navedeni su parametri Beselovog elipsoida,
koji se koristi za računanja u našoj zemlji* Hejfordovog
e lipsoida,koji je na kongresu Međjunarodne geodetske i ge o
fizičke unije (MGGU), održanom 1924. godine u Madridu,
prihvaćen kao m e d junarođni; elipsoida Krasovskog za koga
se smatra da predstavlja vrlo dobro približenje srednjem
Zemljinom elipsoidu i elipsoida koji je na XIV zasedanju
MGGU (Lucern 1967. godine) preporučen kao najsavremeniji
"geodetski referenc-sistem 1967"*.
*)
Treba imati u vidu da au u med;]uvrsmenu predložene izvesne modifika
cije navedenih vrednosti parametara. (Videti: Rezolucija I, XVI zaseda
nja MGGU, 1975. god.; odnosno Rezolucija II, XVII zasedanja MGGU, 1979.
god. itd.).
ll
Beselov elipsoid koristi se za računanja u Nemač
koj ,Austriji, Jugoslaviji, Italiji (do 1942. god.), Alba
niji, Norveškoj, Švajcarskoj, Holandiji, Grčkoj, Indone
ziji, švedsko j , Portugaliji, SAD (do 1880. god.), te zem
ljama istočne Evrope: Poljskoj, Čehoslovačkoj, Bugarskoj,
Madjarskoj i SSSR-u (do 1946. god.). Parametre svog elip
soida nemački naučnik F.W.Bessel (1784-1846) izveo je
1841. godine obradom rezultata većeg broja gradusnih mere
nja .
Hejfordov elipsoid koristi se u: SAD, Argentini, D a

nskoj, Belgiji, E i n s k o j , Italiji (od 1940. god.), Portuga
liji (od 1926. god.), Bugarskoj (od 1950. god.), Turskoj,
Novom Zelandu, Kanarskim ostrvima. N a njemu je izravnata
evropska trigonometrijska mreža i tzv. istočnomorski prs
ten.
Parametre ovog elipsoida izveo je 1909. godine ameri
čki geodeta J.F.Hayford (1868-1925), na osnovu astronoms-
ko-geodetskih merenja provedenih na području SAD.
Vrednosti parametara elipsoida Krasovskog izvedene su

1940. godine u Centralnom naučno istraživačkom institutu
geodezije, fotogrametrije i kartografije (CNIGAiK) u Mos
kvi,pod rukovodstvom sovjetskog geodete F.N.Krasovskog
(1878-1948), a na osnovu astronomsko-geodetskih merenja
provedenih na teritoriji SSSR, SAD i Zapadne Evrope, kao i
postojećih podataka gravimetrijskih merenja na celoj Zem
lji. Očigledno da ovaj elipsoid, s obzirom na podatke kori
šćene za odredjivanje parametara, odgovara svim savremenim
naučnim i praktičnim z a h t e v i m a .
On je 1946. godine usvojen u SSSR-u za referenc-eli-
psoid, takodje se koristi u Poljskoj, Čehoslovačkoj,Madjar
skoj, Rumuniji, NDR i Bugarskoj.
Za izvodjenje parametara elipsoida, koji je MGGU pr e
poručila na svom kongresu u Lucernu (Švajcarska) 1967. g o d
ine, korišćeni su svi savremeni podaci uključujući i rezul
tate satelistkih merenja.
78
R
•p o
o
A ?i
iti •O
& ^
^ ev 03 ev■»«I*»
3* SU Q) <a ćo oj Cn C\j
^ O Oj cq W r i ttj m f e Ć o 0 0 Mi
IX r i M W tti t O N . O j t j ) t«j t o
t O \H N N UJ N ^ t o t o N UJ
tO M i O ) IN to N. to OJ to UJ to UJ
Q W O CQ O j <M O J tO O et] O ) O J
to oj Oj aj O j ć o O j 00 O j co O j ćo
•» • 1 • *» • •» •
I O• \» • Q• » N
•
O j Pn. O j c n O j c n O j cn
PO to o j
(JO t o Oj CSJ
C\J CN Oj Oj PO
uo Oj Oj Oj
r i ev O j CN O j <Nl O j ocj
«1 Mi • »O j t o urj to to
*0 O j to cn to *»to C*Q ĆO
o Oj Qj ćo n
<Nj t o O j to Ćo t o
•• Oj c\i o j O J OJ
f i OJ • • Oj <NJ OJ
•»
Oj
ll
Oj
•Ci PO PO Co Co
ĆO co Mi IO Oj r i
Oj ■», O J OJ ri Po
0 * <M •» OJ «o
co CD O j ri ri
O CN co r i Co PO* CD
3 Oj ri O J 'CH Co CSJ
ri JU co Mi
O +i
CU ta tjj Co PO Co t o
S IO O j io OJ Co t o
tj PO CD t o CD « o o>
ri 3 PO Co
J3
s:
ZEMLJINOG ELIPSOIDA
Oj O j O j PO
Oj m i O j Cn
o> to <0 o j
»1
o CN Po co* o j UO r i
ft I O j MI c o OJ Mi r i
t o CD to r i CD CD
5 3
V IN Mi e a Ml CQ Mi
Cn O j cn- O j CN O j
to °o t o CO PO CO
ts -N I
*r* « « «ic? t3
PARAMETRI
O R co CO R
CO *r* SJ • u ta E -
Cu ’tj O OJ o Oj ea SU ta cn
•ri O «K ^ co Oj 'tjta +J co
ri Oj •ra °j tj Oj o ‘K co oj
S: taea -riri
fej -N -
5 oj *, co•
79
3.2.1. NORMALNI PRESEĆI. POLUPREČNICI KRIVINA
GLAVNIH NORMALNIH PRESEKA
Ako površ elipsoida presečemo ravnima koje prolaze

kroz normalnu na elipsoid u nekoj tački, nastaju krive li
nije koje nazivamo normalnim presecima. Razumljivo je da
se kroz normalu svake tačke može postaviti beskonačno m n o
go ravni i da đe svaka od njih imati odgovarajući normalni
presek. No, izmedju bezbroj normalnih preseka postoje dva,
međjusobno upravna, tzv. glavni normalni preseći, koji su
veoma značajni za površ elipsoida, pa i za primenu u m a t e
matičkoj kartografiji.
Iz diferencijalne g eo
metrije zna se đa su to
sledeći preseći:
— Presek po meri dijanu
ili meridijanski presek,
koji obrazuje ravan u
kojoj leži obrtna osa
elipse. Po pravilu, to
su meridijanske elipse,
kao kriva P^TE^PÊ^ na
slici 3.4.
Slika 3.4 - Poprečni normalni pr e
sek ili presek po prvom
v ertikalu,koji obrazuje ravan upravna na ravan meridijana od
nosne tačke.(Presek po prvom vertikalu takodje je elipsa;na
slici 3.4 to je kriva ETW).Azimut*prvog vertikala iznosi 90°
ili 270°. Svi ostali preseći su kosi normalni preseći.
Radijusi (poluprečnici) krivina glavnih normalnih pre
seka su funkcije geografske širine >p odnosne tačke**.
Tako jednačina radijusa krivine meridijanskog prese
ka glasi:
O pojmu azimut - videti u poglavlju 3.3.2.
Pojam geografske širine i dužine videti detaljnije u poglavlju 3.3.1.
80
ri 2 i
M = 2IIZ±1 _ (3.7)
(1 -e si-n 9)
Radijus M obično se naziva radijus krivine meridija

na u zadanoj tački (na slici 3.4 tačke T i 2\, ) .
Jednačina radijusa krivine preseka po prvom vertika
lu j e :
a (3.8)
N -
(1-e2 sin2f)1//2
(Na slici 3.4 prikazan je radijus krivine normalnog prese

ka u T) .
Jednačina radijusa krivine normalnog preseka u proi
zvoljnom azimutu a izgleda:
R B-.9)
“ »7 c o s 2a +M s i •n
N 2a
Srednji radijus krivine u datoj tački predstavlja
srednju vrednost svih poluprečnika krivina normalnih pre
seka koji se mogu položiti kroz datu tačku u intervalu od
0 do 2-n i dobija se po jednačini:
(3.10)
odnosno:
(3.11)*
1-e Q-in <P
Srednji radijus krivine svih normalnih preseka jed

nak je dakle, geometrijskoj sredini iz radijusa krivine
preseka po meridijanu i prvom vertikalu.
*)
Treba upoziriti na to da se jednačina 3.11 dobija i pri razmatranju
konformnog preslikavanja elipsoida na loptu, koja tangira elipsoid u
nekoj zadanoj taeki: T(%, kao rešenje za radijus R lopte:
R=iM0Nj. Tačka T ima, pri tome, središnji položaj na teritoriji zahva
ćenoj preslikavanjem. Paralela tačke T naziva se centralna paralela,
a širina centralne paralele normalna širina ( ) .
Geometrijsko značenje izraza 3.11, tzv. Grunterove
formule, jeste da se mali deo površine elipsoida može sma
trati kao deo lopte radijusa J? . Ovakva zamena je značaj
na, jer omogućava da se, umesto komplikovanih računanja na
elipsoidu, računanja izvode po znatno jednostavnijim izra
zima za loptu (sferu).
3.2.2. KARAKTERISTIKE RADIJUSA KRIVINA

NORMALNIH PRESEKA
Na osnovu izraza 3.7 računaćemo radijus krivine m e r

idijana za dve karakteristične tačke: na ekvatoru (9=0°) i
na polu (’f = 90°) . Dakle:
p h2
*= 0° i t t ^ =0o } = a (l- e ) = JL
2
n — n w __ CC _ CC
90 i (9 — 90°) - ~ 7 = = -
vl-e
Iz o d n o s a :
M (9=90°) _ a >2 (3.12)

M (9=0°) b3
zaključujemo da je radijus zakrivljenosti meridijana (M )

najveći na polu, a najmanji na ekvatoru.
Sličnim postupkom na osnovu 3.8 sračunaćemo kara k t e
ristične vrednosti radijusa krivine preseka po prvom v e r t i
kalu :
'f = °° i N (9 = 0°) = a
9= 90°; « (^=g 0 °} = y ~ 2
Iz odnosa :
N(9=90°> _ a ^ 2 (3.13)
N(9=0°) b
zaključujemo da je radijus zakrivljenosti preseka po prvom
82
vertikalu (/y) najveći na polu, a najmanji na ekvatoru.
Iz odnosa:
§ - V2 = 1+e’ 2s o s 2f > 1
M
zaključujemo da je, načelno,
N > M (3.14)
2
osi m za tačke na polu, tj. za f=90 , kada je N=M= , što
sledi iz prethodnih razmatranja.
Ekstremne vrednosti radijusa krivina normalnih prese
ka utvrđjuju se na osnovu izraza 3.9, koji treba diferen
cirati i izjednačiti sa nulom. Rešenjem ovako dobijene je
dnačine utvrđjuju se azimuti u kojima treba očekivati e k s
tremne iznose radijusa krivina, i to:
a2 - 0 i a 2 = S0° (3.15)
Na osnovu ovoga i ako se ima u vidu značenje izraza

3.14 mogu se izvesti dva veoma važna zaključka:
- glavni normalni preseći imaju ekstremne vrednosti
radijusa krivina;
- radijus krivine meridijana je najmanji, dok je r a
dijus krivine preseka po prvom vertikalu najveći
od radijusa krivina svih normalnih preseka.
3.2.3. RADIJUS KRIVINE PARALELE
Neka je ETW (sl. 3.5) presek po prvom vertikalu u

tački T elipsoida. Paralela £/v r kroz istu tačku predstav
lja kosi presek, pošto normala Tn ne leži u ravni ovog pre
seka. Nije teško dokazati da ova dva preseka u tački f
imaju zajedničku tangentu TJ Tj odnosno da prava T*T* le
ži istovremeno u ravni paralele i ravni prvog vertikala i
da je upravna na poluprečnik paralele CT i elipsoidnu nor-
malu nT.
Prema tome, moguće je primeniti Menjeovu teoremu,
koja glasi: "Ako se kroz tačku površi provedu dva preseka
83
od kojih je jedan normalan, a drugi kos presek i pri tome
u razmatranoj tački
ovi preseći imaju zajed
ničku tangentu, onda
je radijus krivine ko
sog preseka jednak pro
izvodu radijusa krivine
normalnog preseka i kosi-
nusa ugla koji zaklapa-
ju ravni tih dvaju p r e
seka ".
Prema slici 3.5 biće,
dakle:
Slika 3.5 CT=r=Ncosy (3.16)
Iz ove jednačine proizilazi da je poluprečnik krivine

preseka po prvom vertikalu N, jednak dužini normale u tački
T - od iste tačke do preseka sa obrtnom osom elipsoida (ff =
= nT) .
3.3. KOORDINATNI SIST EM I NA ELIPSOIDU
Već smo utvrdili (pogl. 2.1) da koordinatni sistem či

ni skup uslovljenih linija i ravni koje služe za izražavanje,
odnosno jednoznačno odredjivanje položaja tačaka na različi
tim površima. Za matematičku kartografiju značajni su goto
vo svi koordinatni sistemi koji se primenjuju u geodeziji i
odnose se na ravan, površ lopte (sfere) i elipsoida (sfero
ida) .
3.3.1. SISTEM GEOGRAFSKIH KOORDINATA NA ELIPSOIDU
Parametarske (koordinatne) linije ovog sistema su m e

ridijani i paralele, a položaji tačaka ođređjuju se tzv. g e
ografskim koordinatama: širinom ( <p ) i dužinom (X) .
Pod geografskom širinom ( t ) tačke T (v.sl. 3.6) po d
84
razumeva se ugao koji obrazuje normala flj na površ elipsoi
da, u tački T, sa r a
vni e k v a t o r a . Kako
normala leži u ravni
meridijana odnosne
tačke, geografska ši
rina jednaka je uglu
koji normala zaklapa
sa velikom osom eli
psoida ležeđom u rav
ni meridijana iste
tačke.
Širine se računaju na
Slika 3.6
G eografske k o o rd in a te sever i jug od ekva-
n a elipsoidu
torske ravni od 0° do
90°, tako da postoje
severne i južne geografske širine {- ) • Komplemen
tarni ugao geografske širine h naziva se polarno rastoja
nje [h=-1 -f i V = j - h) ■
Geografska dužina X tačke T je ugao koji zaklapaju

ravni nultog ili početnog meridijana i meridijana tačke
T. Geografske dužine se računaju istočno i zapadno od po
četnog meridijana od 0° do 180°, tako da se razlikuju is
točne i zapadne dužine (— ttšx= + -n-) .
U svojstvu početnog meridijana danas se, skoro svu
da,koristi meridijan koji se odnosi na griničku opserva
toriju*. Medjutim, pri upotrebi podataka i materijala sta
rih geodetskih radova, često se sredu tačke čije su geo-
.grafske dužine odredjene u odnosu na neki drugi početni
meridijan (Pariz, Fero, itd.).
_ _
Grinvič (Greenvich), jugoistočni deo Londona na desnoj obali Tem

ze. Godine 1675. u Grinviču je podignuta astronomska opservatorija,
a 1884. god. meridijan koji prolazi kroz Grinvič uzet je kao početni
i po njemu se odredjuje geografska duzina i vreme. Od 1948. do 1953.
god. opservatorija je preseljena u dvorac Herstmonaeux (grofovija
Sussex), a magnetska opservatorija u Abinger.
85
Uporedimo li opisani sistem koordinata sa sistemom
koji smo u prethodnom poglavlju nazvali opštim (v. 2.1),
konstatovađemo da je reč o njegovoj primeni na konkretnu
krivu površ - elipsoid: ulogu parametarskih krivih
preuzele su krive ( f ,X ) , samo što se u ovo m slučaju radi
0 sistemu ortogonalnih parametarskih linija, jer se mer i d i
jani i paralele uvek seku pod pravim uglom.
Naziv "geografske koordinate", os i m u geodeziji,pri
menjuje se u astronomiji i geografiji. Treba, medjutim,
imati u vidu da se u geodeziji iste koordinate često nazi
vaju geodetske (elipsoidne) koordinate, odnosno "geodetska
širina i dužina" ( 9 , A) . Pri tome se imaju u vidu koordina
te koje se sračunavaju iz podataka geodetskih merenja u
okviru odgovarajućih trigonometrijskih mreža.
U stvari, izmedju koordinata ( <p ,X) koje se ođredju-

ju iz astronomskih merenja i geodetskih koordinata ( ,A )
postoji bitna razlika, što je predmet posebnih istraživa
nja u višoj geodeziji, odnosno u njenom delu koji se bavi
izborom i orijentacijom elipsoida, skretanjem vertikale,
itd.
U geodetskim radovima vodi se računa o razlikama iz
medju astronomskih i geodetskih koordinata. Za kartografs
ke svrhe, osobito pri izradi sitnorazmernih karata, ove se
razlike mogu zanemariti i sve vrednosti koordinata koristi
ti u okviru zajedničkog sistema geografskih koordinata.
Mi se, iz razumljivih razloga, nećemo baviti ovim p i
tanjima. Najznačajnije je uočiti da se astronomska širina
1 dužina odnose na nivosku površ (geoid), dok se geodetske
koordinate odnose na matematički pravilnu površ obrtnog eli
psoida, usvojenog za geodetska računanja. U prvom slučaju,
tačke sa fizičke površi Zemlje projiciraju se vertikalama,
u drugom slučaju normalama na odnosne p o v r š i .
Sistem geografskih odnosno geodetskih koordinata s a
svim je dovoljan za jednoznačno odredjivanje položaja bilo
koje tačke fizičke površi Zemlje na površi elipsoida. Ako
je, pored toga, poznata još i udaljenost tačke od elipsoida
86
duž normale projiciranja, onda je u isto vreme odredjen i
položaj tačke na fizič
koj površi Zemlje. (Na
sl. 3.7 prikazana je me-
ridijanska elipsa tačke
T^, koja je projekcija
tačke T fizičke površi
Zemlje. Rastojanje T^ t =
- g , duž normale,predsta
vlja elipsoidnu visinu
tačke T.)
Geografska širina (9 ) i
Slika 3.7
geografska dužina (X) su,
pri tome, elementi polo ž a j a , a pomođu (H) se definiše vi
sinski odnos tačaka prema usvojenom elipsoidu. U stvari,
problem položaja rešava se odvojeno od problema visina,
odnosno veličine f i X, sa jedne, i H, sa druge strane,
nisu u toku obrade vezane jedinstvenim procesom računanja
- izravnanja.
Sistem geografskih koordinata ima univerzalan kar a

kter - odnosi se na celu Zemlju - pa je veoma podešen za
rešavanje niza zadataka više geodezije i, uopšte, prakti
čnih geodetskih z a d a t a k a .Samim tim što koristi elipsoid
kao uslovnu (referenc) površ, ovaj sistem se odlikuje n i
zom značajnih karakteristika:
- Sve pripadajuće veličine mogu se sračunati sa v e
likom tačnošću pomoću relativno jednostavnih formula;
- Koordinate se odnose na jedan sistem koji obuhva
ta celu Zemlju, ako je reč o koordinatama odredjenim iz
astronomskih merenja, ili celu državu odnosno grupu drž a
va, pa i ceo Svet, ako se imaju u vidu koordinate odredje
ne iz geodetskih merenja u procesu jedinstvenog izjednače
nja parcijalno orijentisanih nacionalnih sistema, odnosno
koordinate odredjene na osnovu naknadnog povezivanja i u n i
ficiran ja parcijalnih sistema;
- Koordinatne linije sistema (meridijani i paralele)
87
direktno se odnose na elipsoid, tako da omogućuju dob i j a
nje jedinstvene kartografske mreže za sastavljanje karata
raznih područja Zemlje.
3.3.2. SISTEM POLARNIH ELIPSOIIDNIH

KOORDINATA ( S i a )
Za pol sistema bira se ta

čka na površi elipsoida sa
poznatim geografskim k o o r
dinatama ‘P i X (tačka 0
na sl. 3.8). Meridijan is
te tačke uzima se za p o č e
tni pravac - polarnu osu.
D tom slučaju, položaj n e

ke tačke T biće zadan naj
kraćom daljinom, tzv. g e
odetskom linijom izmedju
Slika 3.8 tačaka 0 i T i uglom koji

P o larn e elipsoidne geodetska linija zaklapa
ko o rd in a te
sa polarnom osom.
Ugao a je tzv. geografski azimut, ili kraće, azimut i
njime se na elipsoidu utvrdjuje položaj pravaca, a meri se
počev od meridijana odnosne tačke u pravcu kazaljke na ča
sovniku, odnosno od severa na istok, jug i zapad.
3.3.3. SISTEM PRAVOUGLIH ELIPSOIDNIH

KOORDINATA ( x,y )
Kao i u prethodnom slučaju, neka tačku 0^, čije su g e

ografske koordinate v i X , usvojimo za koordinatni početak
(sl. 3.9). Meridijan tačke uzima se za apscisnu koor-
dinatnu osu, tako da tačke koje leže severnije od imaju
pozitivne, a tačke južno od 0 negativne apscise.
Položaj tačke T u razmatranom koordinatnom sistemu o d
redjuje se dužinama dvaju krivih linija - apscisom: x=O^T^
i ordinatom: y -TT^. Pri tome, ordinata (y) je najkraće ras-
88
t o janje (geodetska linija) izmedju tačaka f i Tj,
koja meridijan početne ta
čke seče pod uglom od 90°.
Krivolinijskim koordinata
ma x i y u potpunosti se
odredjuju položaji tačaka
na površi elipsoida, ali
uz uslov da su poznate i
geografske koordinate >p
i X tačke Oj kao početka
pravouglog sistema.
Slika 3.9 Moguđi su i drugi sistemi

P ravougle elipsoidne elipsoidnih krivolinijskih
ko ordinate
sistema, što zavisi od iz
bora koordinatnih osi i njihove orijentacije, odnosno od
načina sračunavanja koordinata.
U svakom slučaju, očigledno je da sistem pravouglih

elipsoidnih koordinata ima mnogo zajedničkog sa pravouglim
koordinatnim sistemom u ravni.
3.3.4. PRAVOUGLI PROSTORNI KORDINATNI

SISTEM U , y, z)
Koordinatni početak ovog

sistema smešta se u sredi
šte elipsoida 0 (sl. 3.10);
osa Oz poklapa se sa
obrtnom osom elipsoida;
osa 0x leži u ravni ekva
tora i meridijana
koji je usvojen za počet
ni, osa 0y leži u ravni
ekvatora i meridijana
PfjKP s , čija ravan sa rav
P rav o u g le p ro sto rn e
k o o rd in a te ni početnog meridijana
89
zaklapa ugao od 90°, čime je uslovljena upravnost koordi
natne ose sa prethodne dve ose.
Prema tome, koordinate tačke r su: x - T y = 0 T 2 i
z=TTj. Treba uočiti da se ova tačka nalazi na površi eli
psoida.
U ovom sistemu mogu se, takodje, nezavisno od elip
soida, izraziti položaji tačaka neposredne fizičke površi
Zemlje, pa i van ove - u prostoru - što sistemu daje vel i
ki teorijski i praktičan značaj, pri rešavanju nekih zada
taka u oblasti kosmičke geodezije i geodezije uopšte.
Metoda rešavanja geodetskih zadataka pomođu ovog ko
ordinatnog sistema dobila je naziv "trodimenzionalna geo
dezija" .
3.3.5. PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM U RAVNI

MERIDIJANA ZADANE TAČKE
Za potrebe teorijskih
izvoda često se prime
njuju posebne pravougle
koordinate, kojima se
odredjuje položaj proi
zvoljne tačke T meridi
y
jana u odnosu na ose
njihove elipse.
Neka je PÊ^PÊ^ (sl.

3.11) meridijanska elipsa
koja prolazi kroz tačku
Slika 3.11
P ravougli k o o rd in a tn i sistem T . Centar elipse o uzi
u rav n i m eriđijanske elipse
ma se za početak koor
dinatnog sistema; osa 0x
postavlja se u pravcu velike ose elipse, a osa 0y u prav
cu njene male ose. Tada je položaj tačke r u ravni meridi-
janske elipse odredjen koordinatama: x = 0 1 1 i y-T T ^ • Za pu
nu odredjenost sistema mora se poznavati meridijan, odnosno
geografska dužina tačke, pa đe njen položaj biti definisan
koordinatama: x, 5 y.
90
3.3.6. SISTEM GEOCENTRIČNIH KOORDINATA
Jedna od koordinata ovog

sistema je geografska
dužina (X), kojom se o d
redjuje meriđi janska eli
psa tačke T (sl. 3.12).
Položaj tačke T odredju

je se geocentričnom širi
nom tj. uglom ip, koji
radijus - vektor p , od
govarajuće tačke, zakla
pa sa ravni ekvatora,
Slika 3.12 odnosno sa velikom osom
G eo cen tričn e k o o rd in a te elipse (na sl. 3.12,02'=
=p je radijus vektor m e
riđi janske elipse, povučen kroz tačku T, a ugao TOE^ geo-
centrična širina ip tačke T) .
Geocentrične širine računaju se na isti način kao i

geografske, tj. na sever i jug od ekvatora od 0° do 90°.
Koriste se u matematičkoj kartografiji, posebno u grupi
dvostrukih projekcija, kojima se obradjuju zakoni indire
ktnog odnosa dvostrukog preslikavanja elipsoida na pomoć
nu loptu, a zatim lopte u ravan.
3.3.7 SISTEM KOORDINATA SA REDUKOVANOM

ŠIRINOM (u) I GEOGRAFSKOM DUŽINOM (A)
Ako iz centra 0 meridijanske elipse (sl. 3.13) op i

šemo kružni luk poluprečnika a = 0 E i ordinatu tačke T (y-
ti
=T T produžimo, onda ćemo u preseku sa kružnim lukom d o

biti tačku t. Ugao u, koji zaklapa poluprečnik ot=a opisa
nog kružnog luka, zove se redukovana širina tačke T.
Redukovane širine se računaju kao i geografske, o d
nosno geocentrične širine.
91
Položaj tačke o d r e d ju je se redukovanom širinom u
i geografskom dužinom
X meridijana tačke 1.
Treba imati u vidu da
pravougle koordinate
x i y u ravni meridi-
janske elipse, a isto
i redukovana i geocen-
trična širina, zavise
od visine tačke iznad
površi elipsoida, tj.
menjaju se pri prome
ni visina. To, medju-
tim, nije slučaj sa
Slika 3.13
geografskim koordina
S istem k o o rd in a ta sa
re d u k o v an o m širinom tama t i l .
3.4. VEZA IZMEĐU POJEDINIH SISTEMA KOORDINATA.

PARAMETARSKE JEDNAČINE ELIPSOIDA
Neka se, kao na slici

z=2/
3.14, početak pravoug
lih prostornih koordi
nata nalazi u središtu
elipsoida o .
Položaj proizvoljne ta
čke T na površi obrtnog
elipsoida zadan je jed
noznačno ako pravougle
prostorne koordinate is
te tačke (x,y,z) zado
S lik a 3.14 voljavaju jednačinu:
(3.17)
tj. poznatu jednačinu obrtnog elipsoida, u kojoj su a i i'

odgovarajuće poluosi elipsoida.
32
Položaj tačke T, zadan je na elipsoidu i odgovaraju
ćim geografskim koordinatama ( 
y - f2 (3-18)
3 = f3
koje predstavljaju opšti oblik parametarskih jednačina eli

psoida .
Razvijeni oblik ovih jednačina dobićemo razmatranjem
parametarskih jednačina meridijanske elipse, na čiju ravan
se odnosi pravougli koordinatni sistem (.x,y) , sa koordina-
tnim početkom takodje u središtu elipsoida 0.
Na slici 3.14. ovo je meridijanska elipsa V i ¥ k °-

ja prolazi kroz tačku I, tako da joj je položaj odredjen
geografskom dužinom X tačke T - ugao izmedju ravni počet
nog meridijana P.,E_P„Er, i ravni odnosne elipse. Koorđina-
iv a o W
tna osa x dobija se u preseku ekvatorske ravni EÊ E-Ê^
elipsoida i ravni meridijanske elipse tačke T, dok se osa
y poklapa sa osom z prostornih koordinata, t j ,z=y .
Iz slike se vidi da su koordinate tačke T u pravoug-
lom prostornom sistemu:
x = O T y = OT g i z = T T^
a u pravouglom sistemu (x , y ) ;
X = OTj i y = z - T T1
3.4.1. GEOGRAFSKA ŠIRINA <P KAO PARAMETAR
Jednačina meridijanske elipse izražena koordinatama

x i y glasi:
njenim diferenciranjem dobija se:
93
_ dx_ _ a 2 y (3.20)
dy b2 x
Kako se ugao f koji obrazuje normala na elipsoid u tački
T sa pozitvnim pravcem osovine x dobija po formuli:
tg, = -** (3’21)

dy
Uvrštavanjem 3.20 u 3.21 nastaje izraz:
a2 y (3.22)
tg, = -j
b x
u kome se geografska širina izražava u vidu funkcije pravo
uglih koordinata x i y.
Na osnovu ovog izraza nije teško utvrditi obrnutu za
visnost, tj. i i j izraziti kao funkcije geografske širine.
To su jednačine:
a cos ,
X - --- --------
/ l-e^ sin?,
„ 2, . (3'23)
_ _ a (1-e ) s t n f
y —
/ 1-e^ sin^,
U imenitelju izraza 3.23 pojavljuje se jedna od dve

pomodne veličine, koje se u geodeziji posebno Obeležavaju
i pojavljuju pod nazivom "geodetske funkcije".
Tako se i z r a z :
W = J 1 - e 2 s i n 2, (3.24)
naziva prva osnovna funkcija geodetske širine 'P , a izraz:
=• J 1 -e’ 2 c o s 2, (3.25)
druga osnovna funkcija geodetske širine«

Izmedju njih postoji odnos:
% = Jl^2 = - = L= (3.26)
94
S obzirom na 3.24:
a cos P
x
W
2
a (1-e )sin f (3.27)
y w
Jednačine 3.23 odnosno 3.27 su parametarske jednači

ne meridijanske elipse u kojima je za parametar uzeta ši
rina P .
3.4.2. REDUKOVANA ŠIRINA u KAO PARAMETAR
Do parametarskih jednačina u ovom slučaju dođi ćemo

postupkom koji se često primenjuju u analitičkoj geometri
ji i istovremeno je osnova za grafičku konstrukciju eli
pse na osnovu zadanih poluosi a i b. U tu svrhu iz centra
0 elipse (sl. 3.15) treba opisati dva kruga čiji su polu
prečnici a i i. Iz proizvoljne tačke T^ na periferiji v e
ćeg kruga spustimo upravnu na osu x, odnosno na veliku p o
luosu a elipse. Radijus OT^
seđi đe manji krug u tački
V Tg i ako kroz ovu tačku po
vučemo paralelu sa x osom,
ona đe u preseku sa uprav
nom dati tačku T elipse, što
se može dokazati i analiti
čki .*
■x Doista,iz sličnosti trouglo
a va OTjT’1 i OTgT’g sledi o d

nos :
Slika 3.15
koji predstavlja jednačinu meridijanske elipse, što znači

da je T tačka elipse, jer njene koordinate zadovoljavaju
gornju jednačinu.
^ Ovako opisani postupak odgovara toku iznalaženja pojednih tačaka

elipse na osnovu poznatih a i b, odnosno njenoj konstrukciji gra
fičkim postupkom.
95
Iz iste slike, takodje, slede izrazi:
x = a sos u
(3.28)
y = b sin u
koji predstavljaju parametarske jednačine meriđijanske eli

pse sa redukovanom širinom u kao parametrom .
Ako drugu jednačinu sistema 3.28 pođelimo sa prvom,
dobija se izraz:
(3.29)
kojim se definiše obrnuta zavisnost, tj. redukovana širina

u kao funkcija pravouglih koordinata x i y.
.3.4.3. GEOCENTRIČNA ŠIRINA ijj KAO PARAMETAR
Iz slike 3.16 vidi se da je:
x = p sosf (3 .30)
y — P si n ip
gde je p radijus vektor tačke T meriđijanske elipse. Kada

dobijene vrednosti za x i y
y zamenimo u jednačini^/elipse
2
(3.19), a umesto b uvedemo
2 2
a (1 - e ), sto proizilazi iz
3.3, i zatim izraz sredimo,
dobićemo sledeću jednačinu:
a v/1 - e 2
P = (3.31)
J l - e ^ so s ^ 'p
tako da će definitivno biti i z r a z i :
_ _ a oo s iji
V il - e 2
vl-e^sos^ P
(3.32)
a s i n p V1 - e
• Jl- e ^ so s^ i
|i
koji predstavljaju parametarske jednačine meriđijanske eli

pse sa geocentričnom širinom kao parametrom.
96
Obrnuta zavisnost, t j . jednačine u kojima će se geo-
centrična širina ip izraziti kao funkcija pravouglih k o o r
dinata x, y , dobija se deobom gornjih izraza, t j .:
**=-£. (3-33)
3.4.4. ODNOS IZMEDJU GEOGRAFSKE ŠIRINE * I

REDUKOVANE ŠIRINE u, ODNOSNO GEOCEN-
TRIČNE ŠIRINE ip
Na osnovu 3.27 i 3.28 dobijaju se izrazi:
/l-e2 . *
S'LU U - r:---- s^n^
W
cos
COS U = r=---
(3.34)
tg u = /l-e2 tg*
kojima se redukovana širina « izražava u vidu funkcije ge

ografske širine >P .
Iz jednačina 3.27 sledi:
V - /i
(1-e 2 )i tg *,
Isto tako, iz jednačine 3.30:
T = ***
Prema tome đe biti:
- (1-e2) t g * (3.35)
Ovim izrazom definiše se odnos izmedju geocentrične

širine ji i geografske širine f **.
t ■ a ti 2 i
Jer ge: r(l-e :1 r (1-e
fi 2 i A
)= /1-e 2
.
b
**)
Razlika ip-ip ne prelazi l2*, što govori o relativno malog aplg'oš-
tenosti elipsoida.
3.4.5. ODNOS IZMEDJU REDUKOVANE ŠIRINE
U I GEOCENTRIČNE ŠIRINE ip
Na osnovu jednačina 3.28 i 3.30 sledi:
a cos u - p co sip
b sin u = p sinip
Odakle se dobija izraz:
(3.36)
koji definiše vezu izmedju ove dve širine.
3.4.6. PARAMETARSKE JEDNAČINE ELIPSOIDA
Pošto raspolažemo parametarskim jeđnačinama m e r i đ i

janske elipse, možemo jednostavnom zamenom doći do odgova
rajućih parametarskih jednačina elipsoida, odnosno do eks-
plicitnih oblika funkcija 3.18.
U tu svrhu potrebno je najpre iznaći jednačine koje
povezuju koordinate u pravouglom prostornom sistemu i o d
govarajuće pravougle koordinate u ravni meriđijanske el i
pse, odnosno koordinate x,y,z izraziti u vidu funkcije
koordinata x , y , A.
Iz slike 3.14 može se direktno pisati:
x - x cos\
(3.37)
y = x sin\
z = y
i obratno:
av1-e =r~COSfy OOS\

X
vi -e^ cos* 'P
cos ipsin\ (3 .39)

J1 —<£b UVO Ip
98
a /lZ* . (3-39)
z = / s^nty
Jl-e^cos'*1 i);
koji predstavljaju parametarske jednačine elipsoida izra

žene kao funkcija dva parametra (geocentrične širine i
geografske dužine A).
Sličnim postupkom, tj. na osnovu 3.37 i 3.28, d o b i
jaju se parametarske jednačine elipsoida sa redukovanom
širinom u i geografskom dužinom X. kao parametrima.
x = a cos u cos A
(3.40)
y - a cos u sin A
2
z - b sin u = a r(l-e ) sin u
Konačno, na osnovu 3.37 i 3.23 slede izrazi:
cos y cos \
szn 9
CL • ^
cos ipsi« A (3 .41)
/ 1-e2 sin2 V
/ l-e*1sin^V
ili, s obzirom na 3.14:

a sos <P cos A
x = -rr~
w
y = aos’
t sin A (3.42)
ri
_ a (1-e 2 1i
z = — r. sin ip
Izrazima 3.41, odnosno 3.42 daje se veza izmedju

pravouglih prostornih koordinata (x , y , z ) i geografskih
koordinata ( p , A ) . To SU tzv. parametarske jednačine eli
psoida, u kojima se kao parametri, pojavljuju geografs
ka širina >P i geografska dužina A. Veoma su značajne za
99
naša dalja razmatranja, jer đemo se njima koristiti u vezi
sa primenom opšte teorije preslikavanja na površ elipsoida.
3.5. ELEMENTI Z EM LJIN E LOPTE
Već je istaknuto da se pri prikazivanju Zemljine po

vrši na karti, u nekoj od kartografskih projekcija, Zemlja
smatra elipsoiđom odredjenih dimenzija, što se posebno od
nosi na izradu tzv. krupnorazmernih i srednjerazmernih ka
rata (topografske, .pregleđne topografske i druge k a r t e ) .
Medjutim, u nekim slučajevima, na primer pri izučava
nju kartografskih projekcija i konstrukcije kartografskih
mreža za sitnorazmerne karte*, može se spljoštenost Zemlji
nog elispoida zanemariti i Zemlja smatrati loptom odgovara
jućeg radijusa**.
Radijus Zemljine lopte odredjuje se na nekoliko nači
na. Navešćemo rešenja koja se u matematičkoj kartografiji
najčešće primenjuju.
Radijus lopte koja ima istu zapreminu (volumen) kao i
Zemljin elipsoid definiše se izrazom:
(3.43)
koja sledi jednostavno iz jednačina za zapreminu elipsoida

( V ) i lopte ( VJ :
e I
Ako se, pak, radijus Zemljine lopte odredjuje na prin

cipu ekvivalentnog preslikavanja, odnosno uz uslov da je
njena površina jednaka površini obrtnog elipsoida, biće:
U kartografskoj praksi uobičajena je sledeća klasifikacija karata

po razmeri: krupnorazmeme karte do razmera 1:200.000 i krupnijeg, sre-
dnjerazmerne karte od 1:300. 000 do razmere 1:1.000.000 i sitnorazmerne
karte od 1:1.000.000 i sitnije.
**) Spljoštenost površi Zemljinog elipsoida je, uopšte uzimajući,nezna
tna (približno 1:300), jer je razlika izmedju njegovih poluosi relativno
mala. Drugim rečima, Zemljin elipsoid je po svom obliku veoma blizak lo
pti.
100
odakle se dobija:
R = a J(l-e2)(l+ -f e2+ | e4+ | e6+ ___ (3.44) *

P 0 0 /
Ako se zadržimo na članovima sa e do druge potencije:
R - a Ji- 4 e2 a a(l- 4 (3.45)

p o o
Poluprečnik Zemljine lopte može se, takodje, odrediti

kao aritmetička sredina tri poluose obrtnog elipsoida:
a+a+b (3.46)
R -
s
Vrednosti poluprečnika Zemljine lopte sračunate po

jeđnačinama 3.43, 3.44 i 3.46, na osnovu odgovarajuđih para
metara za elipsoid Basela, Hejforđa i Krasovskog navedene su
u t a b l . 3.2.
Tablica 3.2.
Radijus Besselov Hayfordov Elipsoid

Zemlj ine elipsoid elipsoid Krasovskog
lopte m m m
6 270 282 6 271 221 S 271 110
Rv
R 6 270 290 6 271 228 S 271 116
P
6 270 291 6 271 229 6 270 118
Rs
Konačno, pri izradi karata u veoma sitnim razmerama,

čak i za relativno veliko područje, može se Zemlja aproksimi
rati loptom poluprečnika R=6.370 krn, odnosno if=6.371 km.
Jj literaturi se za ovaj radijus sreće, takodje., formula:

3.6. KOORDINATNI SISTEM I NA LOPTI.
PARAMETARSKE JEDNAČINE LOPTE
Zemljin elipsoid kao obrtno telo ima jedinstvenu i

jasno odredjenu obrtnu osu. Kod lopte kao geometrijskog te
la, za osu obrtanja može se izabrati bilo koji dijametar
(prečnik). Dijametar koji se poklapa sa obrtnom osom Zemlje
nazivamo osom Zemljine lo p
te (na sl. 3.17 dijametar
P ^ P g ) * Karakteristične tač
ke, linije i ravni Zemljine
lopte dobijaju se, kao i u
slučaju elipsoida, njenim
presecanjem sa ravnima p o s
tavljenim kroz obrtnu osu
{meriđijanske r a v n i ), ili
sa ravnima upravnim na ovu
osu {ravni paralela) i ima
ju potpuno iste nazive i
osobine, s tom razlikom što
Slika 3.17
meriđijanske ravni seku lo-
ptinu površ po velikim krugovima tako da meridijani na lop
ti odgovaraju polovinama velikih krugova.
Tačka 0 predstavlja središte Zemljine lopte. Preseč-

ne tačke obrtne ose sa loptom su respektivno: severni (P^)
i južni (p ) geografski pol; E..EE„ je ekvatorski krug (tzv.
& n Ei
veliki krug ili najveća paralela); T.,TT„ je jedna od para-
W E
lela (mali krug); p E P c i P„EP„ su meridijani, odnosno po-
VI 1 b VI b
lovine odgovarajućih velikih krugova lopte, pri tome je m e
ridijan uzet za početni.
Normalni preseći lopte su lukovi velikih krugova, a

njihove ravni prolaze središtem lopte. Radijusi krivina v e
likih krugova lopte jednaki su radijusu lopte R.
3.6.1. SISTEM SFERENIH GEOGRAFSKIH KOORDINATA (<P,X)
Položaji tačaka na loptinoj površi odredjuju se geog
102
rafskom širinom f (ugao koji radijus Zemlje u odnosnoj ta
čki zaklapa sa ekvatorskom ravni) i geografskom dužinom x
(ugao koji ravan meridijana odnosne tačke zaklapa sa rav
ni početnog m e r i d i j a n a ) .
Na slici 3.17 naznačene su, "šrafurom", geografske
koordinate tačke T. Očigledno je da geografska širina u
ovom sistemu predstavlja geocentričnu širinu.
Kao i u analognom elipsoidnom sistemu, geografske
širine računaju se od 0° do +90° na severnoj polulopti i
od 0° do -90° na južnoj.
Geografske dužine računaju se od 0° do +180° na is
tok i od 0° do -180° na zapad od početnog meridijana.
3.6.2. SISTEM SFERNIH POLARNIH KOORDINATA (a,z)
Odredjivanje položaja tačaka na sfernoj površi pomo-

đu geografskih koordinata f i l nije jedino koje se prime
njuje .
Uzmimo na površi lopte neku tačku Z„ sa koordinatama
f„ i za pol sistema tzv. sfernih polaznih koordinata
(sl. 3.18 a i b ) :
Slika 3.18
Tada se položaj proizvoljne tačke T (sl. 3.18b) m o

že odrediti uglom - azimutom a, koji čine meridijan tač
ke Z„ i veliki krug koji prolazi kroz tačke Z„ i T i du-
103
žinom luka velikog kruga Z,T=z, izraženog u stepenskim
jedinicama*, odnosno odgovarajućim centralnim uglom z„ T =
=z, tzv. zenitnim rastojanjem tačke T (azimuti se računa
ju od 0° do 360°, a zenitna rastojanja od 0° do 90°).
Veličine a i z su sferne polarne koordinate**, a
mrežu koordinatnih linija konstituišu dva sistema parame
tarskih krivih:
- linije a =const, kao geometrijsko mesto tačaka je
dnakih azimuta nazivaju se vertikalima a predstavljaju ve
like krugove lopte, i
- linije z =const, kao geometrijsko mesto tačaka je
dnakih zenitnih rastojanja nazivaju se almukantaratima i,
uopšte govoreći, predstavljaju male krugove lopte (u speci
jalnom slučaju za z =90° prelaze u veliki krug) - uslovni
ekvator.
Nazivi parametarskih linija usvojeni su po analogiji

sa sistemom sfernih koordinata, koji se koriste u astrono
miji. (Na sl. 3.18a, Z^^Z^ i Z^B^Z^ su linije vertikala;
AjBj, A 2B 2 1 A 3 B 2 su lini3e almukantarata. Ravni svih ver
tikala prolaze kroz dijametar Z^Z^, dok su ravni almukanta
rata upravne na njega. Ovaj dijametar predstavlja zamišlje
nu obrtnu osovinu lopte kao geometrijskog tela, jednak je
poluprečniku Zemljine lopte, ali se ne poklapa sa njenom
obrtnom osovinom. P^Pg-) ■
Očigledno da ovako formirana mreža ortogonalnih ko
ordinatnih linija po svojim geometrijskim karakteristikama
odgovara mreži loptinih meridijana i paralela.
*)
Kako je u ovom slučaju uvek ree o lukovima velikih krugova lopte,
tj. delovima krugova jednakih radijusa (R), dužine lukova mogu se iz
raziti kao i uglovi u stepenskim jedinicama. Naime, za 1° luka uzima
se 1/360 deo obima kruga radijusa R(tj. luk eiji je centralni ugao je
dnak 1°).
•fe f( )
Pored ovog naziva za koordinate a i z, često se u literaturi
mogu sresti i sledeći: "AZIMUTNE KOORDINATE", "KOSE KOORDINATE" U i
"KOSE POLARNE KOORDINATE", U i "POPREČNE POLARNE SFERNE KORDINATE",
itd.
104
3.6.3. VEZA IZMEDJU SFERNIH GEOGRAFSKIH
I SFERNIH POLARNIH KOORDINATA
Iz sfernog trougla pz„ T (sl. 3.18b), primenom os n o

vnih formula sferne trigonometrije, dolazi se do jednači
na kojima se izražava veza izmedju geografskih koordinata
( 0)oos 190°— ^)+sin(90~â )sin (90-y) cos (\-\Q)
odnosno:
eosz=sintto sin^+oos-f, cos •s/cos(\-X,) (3.43)
i dalje:
sinzeosa-sin(90°— )oos(90°— $)-oos(90°— $o)sin(90O— y)cos(\-\, )
odnosno:
sinzcosa-cosipo sin$-sinq, cosycos(\-\„) (3.49)
Sračuna li se, na osnovu 3.48, iznos z i uvrsti u

jednačinu 3.49, dobi'đe se vrednost a . Formula 3.47, u
tom slučaju, može poslužiti za kontrolu računanja.
Grupisaćemo sada jednačine koje povezuju ova dva
sistema koordinata na način koji se najčešće srede u udž
benicima matematičke kartografije:
aosz-sin^ sin^+cos^0cos^cos { 0)
sin z cos a = cosy siny - sin\aosfcos(X-Xa) (3.50)*
sinzsina=cosysin(A-A„)
* ) . . . ..
U praksi se, obično, za početni meridijan uzima srednji meridijan
...
mreže, odnosno meridijan tačke pola Z, tj. 1,-0°, tako da se u ovim
izrazima (A-AoJ može zameniti simbolom A.
105
Ako podeliino srednju jednačinu sistema 3.50 sa zad
njom, dobija se:
ctg a - tat cos 't,cosec(\-\ )-sin t0atg(\-\) (3.51)
Uvedemo li, pak, pomodnu funkciju, odnosno ugao u:
* U = coslV-lJ (3'52)
dobićemo sledeće izraze za sračunavanje a ia, podesne za

primenu logaritama:
tg z = M u r
a cos a
(3.53)
sin u sin(\—\)
tg a =
tgtšinlu- tj
ili
sin cos(u-%)
(3.54)
, cos u tq(X-\.)
ta a = — — 1~ -
f— —i
a stnlu- t 1
Konačno, treba imati u vidu da položaj pdla Z„, uopšte

govoreći, može biti izabran različito. U specijalnom sluča
ju, tj. za 'Pl>=90o , pol polarnih koordinata Z0 poklopiće se
sa polom geografskih koordinata P^. Tada će vertikali preći
u meridijane, a almukantarati u paralele. Ovaj sistem nazi
va se pravim ili normalnim sistemom, za razliku od prethod
nog koji se naziva kosim.
Ako je, pak ♦„=0°, tj. ako se pol Z„ poklapa sa nekom

od tačaka na ekvatoru, nastaje tzv. poprečni sistem, a jed
načine 3.50 poprimaju izgled:
cos z c cos 9 c o s (1-A0 )
. „ 3.55)
sin 3 cos a = stnt
sin z sin a - c o s f sin (X-X )
106
3.6.4. SISTEM PRAVOUGLIH SFERNIH KOORDINATA
Neka je tačka Oj sa poznatim geografskim koordinata

ma ( 9 , X), pol pravouglih koordinata (x,y) na lopti (sl.
3.19). Meridijan ove tač
ke usvojimo za apscisnu
osu. Za odredjivanje p o
ložaja neke tačke X p o t
rebno je najpre na ovoj
osi pronađi tačku Tj, k o
ja se nalazi na krivoj
preseka po prvom vert i k a
lu, odnosno na luku ve l i
kog kruga upravnog na m e
ridijan PffO^Pg, a polazi
kroz tačku T . Veličina
luka TT^ predstavlja or
Slika 3.19
dinatu tačke T, a luka
OjTj njenu apscisu.
Tačke severno od koordinatnog početka {Oj) imaju p o
zitivne, a tačke južno od Oj negativne apscise. Isto tako,
tačke istočno od meridijana PÔjP^ imaju pozitivne, a tač
ke zapadno od njega, negativne ordinate. Očigledno da ovaj
sistem ima ista svojstva kao i odgovarajući sistem na el i
psoidu (v.poglavlje 3.3.3).
3.6.5. PROSTORNI PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM.

PARAMETARSKE JEDNAČINE LOPTE
Koordinate ovog sistema, kao i u analognom elipsoi-

đno m sistemu (v.pogl. 3.3.4), odnose se na središte lopte
0 (sl. 3.20). Osa z sistema poklapa se sa dijametrom PffPs
Zemljine lopte, odnosno sa njenom obrtnom osom, a ose x i
y leže u ekvatorskoj ravni.
Položaj proizvoljne tačke T definiše se koordinata
ma :
x - O T y = O T 2 i 2 - TT j
Položaj ove tačke i, uopšte, bilo koje tačke na po-
107
vrši lopte, zadan je
z jednoznačno, ako nj i
hove koordinate (x,y,
z) zadovoljavaju izraz:
2 2 2 „2 ,, rC1
x +y +3 = R (3.56)
koji predstavlja jed

načinu lopte radijusa
R .
Položaj tačke T zadan
je i sfernim geografs
k im koordinatama >P i
A , pri čemu se meridi
Sika 3.20
jan P„Er,Pa uzima za
-1 N W b
početni.
Jednačine kojima se izražava veza izmedju geografskih
koordinata ( >P i A) , i pravouglih prostornih koordinata iste
tačke (x,y,z) slede neposredno iz slike 3.20. Naime:
x = R cos f cos X
y - R cos'fsinX (3.57)
z = R s i n 'P
Ovo su tzv. parametarske jednačine lopte U kojima, kao

parametri figuriraju sferna geografska širina ( t ) i dužina
(A) .
3.7. FUNDAMENTALNE GAUSSOVE VELIČINE ZA ELIPSOID I LOPTU.

IZOMETRIČKA ŠIRINA NA ELIPSOIDU I LOPTI
Već smo utvrdili da izrazi! 3.41: ;
cos f cos X
/2 -e^ sin'^ <>
a____
cos 'f sznX
/1 -e% sin% >f
a(l - e S) . „
z = -...... sin*
108
predstavljaju parametarske jednačine elipsoida, sa geograf
skom širinom () i dužinom (A) kao parametrima.
Na osnovu ovih jednačina treba odrediti parcijal
ne izvode
i£. 121. Ik . M-. l£ ■ ll
3 3 AJ* 3ip’ 3A* 3tp 3A
potrebne za računanje koeficijenata e, f i g.
Tako đe biti:
2
,, 2 . 2 ,1/2 ■ , , ,-2e sinveos'i ,
-(1-e sin f) aszn-tcos\-aeos'Pcos\ (------ 5-- T7T'
te__ _ 2(l-els i n v ) '
39 % , , 2 . 2 .
(1-e stn 9 )
2 3 2 2 . 3
_ -asinâos \+ae sin ôos \+acos \e sin^-aoos \e sin $
/7 2 . 2 ^ 3 / 2
(1-e stn $)
odnosno\
2 2
asinyeos\(e -1) _ a( 1-e )sinyeos
% " , , 2 . 2 ,3/2 ,, 2 . 2 .3/2
(1-e sin (1-e sin i>)
ili, s obzirom na 3.7:
x = -Msinêos'P i. y (3.58)
9
Analognim postupkom:
2
ri 2 . 2 .1/2 . . . . , ,-2e sin^cos^ ,
-(1-e stn y) as%nys'Ln\-aQOSVs%n\(----- ^--- =— zy /-»/
QL= _______________________________________ 2(l-eZs i n $) ' _
a<p y* /7 2 . 2 .
(1-e s^n y)
2
-asi,nysin\+ae sinysin\
ri
(1-e fi.
%szn 2 ‘
odnosno:
2 2
_ asinysin\(e -1) a (1-e )sinysin\
% , , 2 . 2 , 2 . 2 .
(1-e sin t) (1-e sin 9 )
i, konačno:
y = -MsinfsinA (3.59)
109
isto tako:
,, 2 . 2 ^ ,1/2 ,, , i • . sin'taos't
(1-e sin 't) a (1 - e )cos'f-a (1-e ) sin* — ------
33 _ „ _ 2 (1-e2 sin2^)^^2 _
3f I’- ,, 2 . „, ~
(i-e siK'fj
2 2 2 2
a( 1-e)cos't (1-e sin fj + g(l-e)e sin eosf
,, 1 . 2 ,3/2
f2-e sin 'f)
odnosno:
_ a(l-e)eosv \/
f ~Z 2 . 2 3/2
(1-e sin 9)
ili :
I/' (3.60)
Parcijalni izvodi x,y,z po A se mogu direktno pisa

ti, imajući u vidu 3.8: """
x^ = N c o s ’
f sin\
y = N cos’
f cos\ (3.61)
A
3 A = 0
Kad ovako dobijene veličine uvrstimo u jednačine 2.6,

dobićemo, nakon sredjivanja, sledeće vrednosti „fundamental
nih v eličina za površ elipsoida:
f = 0 (3.62)
2 2
g - N cos <|>
dok đe jednačina 2.7 diferencijalnog luka, poprimiti oblik:
đ e 2 = M 2d ^ +!iZo o s h d X Z (3’63 >
Površ lopte zadana je parametarskim jednačinama (3.57):
x = Rcos •fcosX
y = Rcosysin\
z = Rsin$
110
na osnovu kojih se analogno ranijem dobijaju fundamental
ne veličine za loptu:
e - R2
f - 0 (3.64)
g - RS oob 2V
dok je jednačina diferencijalnog loptinog luka:
ds^ - R 2 + R 2 co g 2f đ \ 2 (3.65)
3.7.1. IZOMETRIČKA ŠIRINA NA ELIPSOIDU I LOPTI
Iz gradje jednačina 3.63 i 3.65 zaključujemo da s i

stem geografskih koordinata na elipsoidu ili lopti nije
izometricki, tj. jedinice mere duž koordinatnih osi nisu
m e d jusobno jednake.
Ovi se sistemi mogu transformisati u izometričke p o
stupkom koji ćemo pokazati za elipsoiđne koordinate.
Kako je r=N cos 9 , jednačinu 3.63 ćemo napisati na
sledeći način:
A 2 2 M 2 j-2 - 2 .
as - v +d\ )
r
i uvesti novi parametar q:
i M ,„
d <l = r d * (3.66)
tako da se linijski elemenat površi može izraziti jednači

nom:
d s 2 = r 2 (dq2+d \ 2) (3.67)
tj. sveli smo jednačinu linijskog elementa na oblik 2.25,

pri čemu su q i x izometričke koordinate (parametri), t j .
2 „2 ~ n
e=q-r =N cos f 1 f=0•
Parametar q naziva se izometrička širina, a njenu
jednačinu u eksplicitnom vidu dobićemo iz jednačine 3.66,
koj u možemo pisati na način:
lil
kako je: g g—
1 —e sin f
e aos'fdf
i 2 sin
1-e ■ 2,f
ili, nakon integrisanja:
e eos >P d.$

I 2.2,.
1-e stn <f
Računanje drugog integrala na desnoj strani jednači

ne omoguđiđemo uvođjenjem nove promenljive (^):
e sin 't - sin ip

2 2 2
odnosno: e cost d'f - cosipdip , i, dalje: 1-e sin ♦-cos ip,
tako de biti:
ili:
q - In tg (4 5°+ p - e In tg (4 5° + p + C
gde C predstavlja konstantu integrisanja, za koju nije teš

ko utvrditi da je jednaka nuli. (Za >P=0 bide q = 0, a isto i
prvi i drugi član desne strane jednačine, pa o t u d a :0=0+0+C,
odnosno C = 0 ) .
Uvedemo li oznaku:
tg (45° + j)
U (3.68)
tg e (45°+ p
112
onda đe biti:
■J (3.69)
Kartografske tablice redovno sadrže vrednosti funk

cija tg U ili Ig Ig U, za odgovarajući elipsoid, čime se
znatno olakšava računanje parametarskih širina q.
U literaturi se, takodje, sredu i druge varijante
rešenja jednačine 3.66, koje su posebno značajne za prime
nu savremenih računskih sredstava (elektr, račun.). Tako,
na p r i m e r :
2 . 2 2 2
j 1-e sin *P-e cos V , dv 1 2 e oosvdv
dq = ~(1-e t ~ s%n
2~.------;—
fjeosf
=55F T ' 28 [1-e sin 'fJ
=
d9 _ 1_ ,-e(l+e sinv)eos y-e(l-e sin f )ao sv ]

~ cost Ze n J
odnosno nakon integrisanja:
1-e sin't + g
q = In tg(4S°+ tn
1+e sin't
i, konačno, nakon što se eliminiše konstanta integrisanja.

{o = 0) t
q = In (3.70)
Treba napomenuti da se u literaturi za q može sres

ti naziv "konformna širina", jer se ista veličina pojavlju
je i pri razradi izraza za konformno preslikavanje elip
soida na loptu i sl.
Izometrička širina za loptu dobija se neposredno iz
prethodnih izraza stavljajući da je e = 0 , tako da će biti:
(3.71)
a jednačina linijskog elementa:
ds- cos^f (d q ^ + ) (3.72)

,3.8. RAČUNANJE DUŽINE LUKA MERIDIJANA I PARALELE,
DELOVA I CELIH POVRŠINA ELIPSOIDA ILI LOPTE
U matematičkoj kartografiji često se susrećemo sa po

trebom da se sračunaju dužine lukova meridijana ili parale
la na Zemljinom elipsoidu, odnosno lopti, a takodje i povr
šina ovih tela u celini, ili njihovih delova, pa ćemo se
zadržati na formulama potrebnim za ove svrhe.
3.8.1. DUŽINA MERIDIJANSKOG LUKA NA ELIPSOIDU
Uzmimo na meridijanu dve proizvoljno bliske tačke r

i T., čije su širine f. 'P.+đip..
2 % v i
Normale u ovim tačkama, ođnos-
no radijusi krivina meridijan-
skog luka, zaklapađe ugao dv
(sl. 3.21) .
Iz slike vidimo da đe beskona

o čno mali deo meridijanskog lu
ka biti:
Sllika 3.21
dL Md* (3.73)
m
U stvari, elementarni luk meridijana , u ovom slu-

čaju , tretira se kao luk kruga sa rađijusom M i centralnim
uglom d$ , dok je stvarni luk - konačne veličine - luk eli
pse .
Dužina konačnog luka meridijana izmedju tačaka sa ši

rinama V i + dobija se integrisanjem izraza 3.73, pri
čemu nastaje tzv. eliptički integral 3.74:
(3.74)
za čije rešenje treba, najpre, podintegralnu funkciju razvi

ti po Njutnovom binomnom obrascu. Ako se pri tome, zbog po-
114
jeđnostavljenja, zadržimo na članovima sa e ® , bide:
= (1-e2 sin2f f = l + ^ Zsin2V+^-ê4sin4'f‘+? ' 5-'7eS s i n 8* +. . .

Z Z •4 Z •4 •o
(3.75)
Stepene sinusa zamenićemo izrazima kosinusa višestru
kih uglova na osnovu poznatih formula iz trigonometrije*:
2 l l
sin *P - j - j sos Ž 1?
s in U = I - ^ cos 2* +l a o s 4* ( 3 . 7 6 )
s i n 8* - -=-4 - 4 4 cos 2* + ~ cos 4* - -^r cos 6*

io ćZ lo oZ
kada 3.76 uvrstimo u 3.75 i izraz sredimo, dobija se:
_ 3_
(l~e si-n.^9) - A-Bcos 29 +C cos 49 - D cos 6* + . . . (3
gde s u :
45 17 5
e 3+
4
A
ei —
— 1+ 3
j e6 +
64 256
3 2 IS 4 525 6
B - j e + 0- ~h
16 e + 512
(3.78)
15 4 105
C = e
bi 6+
~r
64 8 256
35 6
D = e +
512
Ako se u prednje izraze uvrste brojčani iznosi za e,

koji se odnose na Beselov elipsoid đobiče se sledeći izno
si za računanje na ovom elipsoidu:
t\
Ove vrednosti dobijaju se po opštoj formuli:
. 2n+l 1 {2n(2n+lS...(n+2) . (2n+1)2n...(n+3) , ,
Sln x = -pi | - T : F a.-~ n svn x " 1-2-z.. (n-i) 3x +
(2n+l)2n... (n+4) . (2n+l)2n... (n+5) . ,

+ 7-2-3 j.. jn-i) s w 5x ^ T F s . T . T^š) 5vn ,x '' *
115
A = 1, 005 037 306 048 55 0
B = 0, 005 047 849 240 30 0
C = 0, 000 010 563 786 83 1
D = 0, 000 000 020 633 32 2) .
Kada u 3.74 uvrstimo 3.77, nastaje:

92
2 ^
L m = a (1-e )/ (A-Beos 2f +C cos 49-Doos 69 +. . .)d ♦
odakle se, nakon integrisanja, dobija:
A B
Lm = a (1-e2 ) -p i''P2- 92 ^ ~ -^(sin 2 4g-sin 2 9^) +
C D ' v (3‘79)
+ -r(sin 4'Pn-sin 4 V n)- -=(sin 6 ^ r>'-sin 6$^) + .,
4 6 1 6 Z 1 ■ ].
Izraz 3.79 predstavlja opštu formulu za dužinu luka
meridijana i iz nje se razvijaju drugi oblici prema tome
šta se želi računati, kao na primer:
a) Formula za računanje dužine m e r idijanskog luka o

ekvatora do paralele sa širinom 9 dobija se kad u izraz 3.79
uvedemo zamenu: ip -0 i 9^-9.
Uobičajeno je da se ova dužina obeležava simbolom x >
pa đe biti:
X = a (1-e2) A — is in 29+ is in 49- is in 69 +. (3.80) [/

P Z 4 b
Ako u ovu jednačinu stavimo da je f

vresnosti za A, B, C, D, ... iz 3.78, nakon izvesnog sre-
djivanja dobićemo formulu za računanje dužine četvrtine lu
ka Zemljinog meridijana:
n
Q = a(n1-e S )l 3 e 2J
- 45 e 4 +1 —
+ — 75 e j _11 c 0,1
(3.81)
b) Izraz 3.79 transformisađemo na oblik podesan za

primenu u praktičnoj kartografiji sledećim postupkom:
Obeležimo sa:
,, 2 ,A ,7 2 ,B t, 2,0
a = a (1-e )p 4 3 - -a (1-e )j ; y = a (1 -e )j 4
a = -a /1
6 (1-e 2 )j
,D .
116
tada đe biti:
Lm =a('tg-'tj) + B(s in 2 Vg - sin 2 V^) + (3.82)
+ Y(sin 4 <?2 ~ s ^n 4 Vj) + S(sin 6 Vg - sin S V^) + . . .
Ako sada uvedemo o z n a k e :

ip + q>
( Vg - v2) = Av i ~"~š-- ~ *m3 (3.83)
nakon sredjivanja izraz 3.82 poprima oblik:
L - aAV + SB sin Av cos 2 V + 2Ysin 2 AV cos4 V +

m m m
(3.84)
+ 2&sin 3AVcos 6 V +...
m
Koeficijenti a, S, T i i, mogu se unapred sračunati

za svaki konkretan elipsoid. Sračunamo li ove koeficijente
za Beselov elipsoid i ako uzmemo da je AV = 1°, onda đe
jednačina za računanje dužine luka meridijana od 1° biti:
L 1o - lil 120,620 - 558,080 cos 2Vm +

(3.85)
+ 1,168 cos 4V - 0,002 cos 6V
m 3 m
Na sličan način za av = 4° i sa tačnošđu dovoljnom

za kartografske ciljeve, jednačina za meridijanski luk od.
4°, bide:
L.o - 444,882,48 - 2230,68 cos 2V + 4,66 cos 4V (3.86)

4 3 m m
Pri tome treba uočiti da vima značenje srednje

*1 + *2
geografske širine odnosnih lukova, tj , f s . (Du-
m 2
'žine lukova izražene su u m e t r i m a ) .
c) Dužina meridijanskih lukova manjim od 45 km računa se po

uprošđenoj formuli:
(V - V )
AL = M — ---- - (3.87)
m m p
gde je radijus krivine meridijana za srednju širinu ip .
113
3.8.2. DUŽ INA LUKA PARALELE
Kako su paralele na obrtnom elipsoidu krugovi, raču

nanje dužina lukova paralela svodi se na odredjivanje k r u
žnih lukova sa centralnim uglom jednakim razlici geografs
kih dužina krajnjih tačaka luka.
Neka se tačke i F sa dužinama A^ i Ag nalaze na
istoj paraleli širine >P i radijusa r=N cos'f . Dužina k r u ž
nog luka izmedju ovih tačaka dobiće se po formuli:
(X2 ~ X1) AA „ (3.88)

L = -------- r = N cos9
P P P
gde je AA razlika dužine izražena u sekundama, tj.AA -
= w
3.8.3. RAČUNANJE POVRŠINE ELIPSOIDA I NJENIH DELOVA
U matematičkoj kartografiji često se ima posla sa eli-

psoiđnim (sferoiđnim) trapezima, odnosno sa delovima elip-
soidne površi ograničenim
lucima meridijana i p a r a
lela, kao što je na slici
R.
3.22. elementarna figura
ABCD .
Svaki ovakav trapez zahva

ta deo elipsoiđne površi
koji se prikazuje na j e d
nom listu karte odgovara
jućeg razmera. Koje će d i
menzije trapeza biti usvo
jene, zavisi od razmera
Slika 3.22 i izabranog formata listo

va o čemu se vodi r a č u
na pri razmatranju i odlučivanju o tzv. podeli karte na l i
stove .
Tako, na primer, podela usvojena za medjunarođnu k a r
118
tu R = 1 -.1 .000 .000 provodi se upravo na osnovu geografske ko
ordinatne mreže (stepenska podela), a strane trapeza su:
duž paralela AA =(\ -X )-6°, a duž meridijana = o )=
a 2 2 1
=4°.
Isti princip podele primenjuje se gotovo uvek i
kod topografskih karata, samo što su strane trapeza za li
stove krupnog razmera redovno ispod 1°.
Da bismo došli do formula za računanje površina
elipsoidnih trapeza i celog Zemljinog elipsoida pođi ćemo
od površine elementarnog (beskonačno malog) trapeza ABCD/
ograničenog meridijanima X i X+dX i paralelama >P i 't+dtr
koji zbog malih dimenzija strana možemo smatrati figurom u
ravni, tj. elementarnim pravougaonikom*. Površina dp ove
figure data je jednačinom:
dp = MNcosVdkdf (3.89)
na osnovu koje đe površina trapeza konačne veličine, o g r a

ničenog meridijanima sa dužinama xl i A
2
i paralelama >p i
1
■Pg biti:
r 2 2 9 *
P = [ MNcos-fd-cđl = a (1-e ) d\ cosvdv--
*2 * 2 J X1 -V, (1 -8 sin 1 J
(3.90)
Kao i ranije, iskoristiđemo Njutnov binomni o b
razac za razvijanje u red pođintegralne funkcije:
*)
Strane AB ^ CD zakrivljenog (sferoidnog ili sfernog) trapeza ABCD
konačnih dimenzija, koje odgovaraju razlikama dužina (jjJ, uopšte uzi
majući nisu jednake, što je posledica neizometrienosti koordinata (■)>,
AJ. ZanemaAjući uticaj beskonačno malih, veličina drugog reda i viših
redova, elementarni (beskonačno mali) trapez ABCD sa razlikama širina
i dužina df i d\, moše se smatrati figurom u rav-
?}^-'P+ d'P ni-pravougaonikom, tako da se moše govoriti o je
dnakosti strana AB-CD. Ovo je opravdano za sve
oblasti površi elipsoida ili lopte osim za ob
lasti blizu polova. (Elementarni odsecci AB,BC
da, proizvod AB BC, a isto tako i ds^ su bes-

konačno male veličine drugog reda.)- Elementar
ni luk meridijana na elipsoidu (AD) uzima se za
luk kruga radijusa M, sa odgovarajućim centralnim uglom df . Konač
ni luk meridijana je luk elipse. Elementarni i konačni lukovi para
lela Zemljinog elipsoida i lopte, a takodje meridijanskog kruga na
lopti jesu lukovi krugova.
119
2 . 9 —9 9 9 4 4
- (1-e s%n 9) - l+2e sin V+Ze sin 9 +
t-, -e 2 sin
(2 • 2 t)
,2
+ 4e 5 sin5^ +.. . .
tako da je:
ao e 9 2 2 4 4
- č(?S'P->L2 e sin 9 oosV + Ze sin 9 cos$ +
/i 2 . 2„ ,2
(1-e sin t )
6 6
+4e sin f e o s f + ....
Dobijenu vrednost uvrstimo u izraz 3.90, pa đe nakon in

tegrisanja, biti :
2,, 2 , 2 2 2 2 3 3
F = a (1-e 1--- — (sin t^-sintj)+ -ê (sin t^-sin tj) +
( 3.91)
+ (sin5 tg-sin^tj)+ j e 5 (s i n 7 t^-sin7 tj) + .....
Iz trigonometrije jepoznato:
3 2 1
sin 9 - -g sin^- sin 2 9
sin5 9 = ~ sin$- ~ sin 39 + ~ sin 5 9

8 16 16
7 3 5 21 7 1
sin 9 - 7tt sin9- 7rr sin 3$+ -^~r sin 59- -*-7-sin 79
64 64 64 64
Nakon što se ove vrednosti uvrste u 3.91 i izraz sre

di, dobija se:
2 2 f V V ° r
F-a (1-e ) ------- \j((sint„-sintj)-B(sinSt -sinSt ) (3.92)
+ C(sin 5t0 - sin 5tj) - D(sin 7t0 - sin 7f,2 + ..."]

gde su:
A ~ 1 +- r + 8 e is e +
e 3 4 , 3 6
6 16 8 16 e +
C = 3 4 , 4 6
80 16 8 +
D - 1 6 ,
7Tže +
Sada ćemo iskoristiti poznatu formulu:

f2 " *1 *2 + 9 1
sin 9'2„ - sin *.1 = 2 sin — —=---
2 cos
— » 2 *
ip J. UJ
l 2 2 2 2
obeležiti 9^ = — ^--- i kako je b = a (1-e Jbiđe defini
tivno :
2 (X 2 ~ V ( *2 " V 3
P-2b — ------- - Asin ----=--- cosf - Bsin -=■ (9n - 9,7 cos 3>P +
0 2 m 2 2 1 m
p
5 7
+ C sin -z (9„ - f J cos 59 - Psin -5- (9„ - >P,) cos 79 + ... (3.93)
Z Z J. 777 o Z 1 777
Na osnovu ovog izraza napisađemo formulu za računanje

površina trapeza Međjunarodne karte 1:1.000.000.
Kako je (A^ - \^)° = 6° to će koeficijenat pređ uglas-
, , ... 2 b 2 6°TS b 2 TT .
tom zagradom biti: = 7r-r~ 1
180° 16
P = —
*(1:1.000.000) 15
(3.94)
+ C sin 10 cos 5^ - V sin 14 cos 7*P +
m m
(Ag - X1)°
Ako u jednačini 3.93 zamenimo ---------- - 2iry dobiđe-
p
mo površinu (P^ ) Zemljinog pojasa ograničenog paralelama 9
1
i V "
( )
2 1 Z
A sin s cosVm-B sin -r- - <p7J cos +
z Ci z i m
5 7 (3‘95)
+ C sin -r ( 9„ - 9,7 cos 59 — D sin -x ( 9„ - 9,7 cos 7 9 +••
Z u l 77? ci Z 1 TTl
Površinu (Pg ) pojasa ograničenog ekvatorom i paralelom

proizvoljne širine dobićemo kad u jednačinu 3.92 uvrstimo:
(Ag - \ 1)° o
---------- = 2 nj, 9 = 0 , a širinu 9 „ označimo sa 9 ;
0 1 Z
p
Pg = 2vb2 p!sini)> - Bsin3y + Csin5y - Dsin7y + .. .j (3.96)
121
Na sličan način, na osnovu 3.92, sračunađemo po-
vršinu poluelipsoida E ako uvrstimo:
2
o
“ M
= S it, 9, = 0 i % = 90 :
o J 1 2
P
1 „ o 1.2 ,, ^ 2 2 3 4 , 4 6 .
-g- Pg - 2 itd (1 + j e + — e + -j e +...) (3.97)
Množenjem ove jednačine sa 2 dobija se jednačina

za računanje površine celog elipsoida P„.
Cj
PE = 4nb2 (1 + | e 2 + | e 4 + i e 6 + .. J , ili
(3.98)
P g = 4 ira2 (1 - e 2) (1 + ^ e 2 + ^ e4 + j e 6 +. . .)
Ako u ovu jednačinu za a i e uvrstimo vrednosti

koje se odnose na Beselov elipsoid, dobiće se iznos n j e
gove površine:
s' '
(PE )Bes. = 509 950 714’ 2 km2'
Naved^jfio>-.ija^ kraju, za ovaj elipsoid vrednosti ko

eficijenata A B C D :
A = 1, 003 353 984 792 31

B = o3 001 12 0,, 804 09 2 76
C - 0, 000 001 689 260 7 0
D - 0, 000 000 00 2 693 84
3.8.4. RAČUNANJE DUŽINA LUKA MERIDIJANA I P A R A

LELE NA LOPTI I DELOVA NJENE POVRŠINE
Formula za računanje meridijanskog luka na lopti

ge:
Lm = ^ (*2 - V " (3“99)
Odgovarajuća formula za luk paralele na lopti je:
1 = — tj ( A , - A - ) " eost ( 3 . 1 0 0 )
P P 6 1
122
Računanje površine trapeza na lopti, ograničenog me r i
dijanima lj i i paralelama ^ i vrši se po formuli:
r _ „ ,2 - V ” . *2 " 91 h + ^2
P1 - 2 R a s^n --- 5--- sos- ^--- (3.101)
1 p 2 2
Površina loptinog pojasa izmedju paralela čije su širi

ne 'P^ i >p dobija se po formuli:
Pg = 4R6 ir sin --g ■■■■ sos -2 (3.102)
Konačno, formula za računanje površine loptinog pojasa

izmedju ekvatora i paralele čija je širina 9 ima oblik:
P, = 2R^ tx siny (3.103)
Iz ove formule se jednostavnim postupkom dobijaju odgo

varajući izrazi za računanje površine Zemljine polulopte
( f = 0 ) i lopte u celini.
3.9. KARAKTERISTIČNE L IN IJE NA ELIPSOIDU I LOPTI
Izvestan broj linija na elipsoidu i njima odgovarajuće

linije na lopti imaju posebne karakteristike značajne za iz
učavanje u matematičkoj kartografiji, pa ćemo ih obraditi u
meri koliko je to neophodno. Pored normalnih preseka koji su
već razmatrani, to su: geodetska linija, ortodroma i lokso
droma .
3.9.1. GEODETSKA LINIJA NA ELIPSOIDU.

ŠTA JE ORTODROMA
Po definiciji - matematički, geodetska linija je kriva

na datoj površi u čijoj se svakoj tački glavna normala k r i
ve poklapa sa odgovarajućom normalnom na površi, ili, dru
gim rečima, u čijoj svakoj tački, tzv. oskulatorna ravan,
123
prolazi kroz normalu na površ*.
Glavna karakteristika geodetske linije je da predsta
vlja jiajkradu liniju koja povezuje dve zadane tačke na bilo
kojoj analitički^ određjenoj površi. Ovu osobinu imaju prava
u ravni i krađi luk velikog kruga lopte, izmedju dveju tač
aka, pa se za njih može ređi da su to svojevrsne geodetske
linije na ravni, odnosno na lopti.
Pri tome, treba imati u vidu da se u matematičkoj kar

tografiji, za najkraću udaljenost izmedju dve tačke na lo
pti, tj. za luk velikog kruga, koristi termin ortodroma.*A.
Uvodjenjem geodetske linije na površini Zemljinog eli
psoida otklonjena je neodredjenost u postavljanju geomet
rijskih figura, koja je postojala zbog tzv. dvojnosti nor
malnih preseka,i stvorena mogućnost za jednoznačno rešava
nje zadatka.
Ako je u pitanju geodetska linija na Zemljinom elips
oidu, njeno drugo svojstvo ogleda se u tome što je za svaku
njenu tačku proizvod radijusa (r) paralele odnosne tačke i
sinusa azimuta geodetske linije u istoj tački konstantan,
tj :
rsina-N ao s q> šina— oons t .= C (3.104)
Jednačina 3.104 je tzv. Kleroova jednačina geodetske

linije, jer je francuski matematičar i astronom A.C.Claira-
ut prvi odredio ovu soobinu geodetske linije.
Analizirajući formulu 3.104, doći ćemo do nekoliko v a
žnih zaključaka:
- Za tačke na meridijanu azimut a jednak je 0° ili
*) Oskulatornu ravan predstavlja grani čan položaj ravni, koja prolazi

kroz tri bliske tačke A, B i C krive, kada A*B i 0 >li. U ovoj ravni nala
zi se tangenta na krivu u taeki B. Glavna normala krive u taeki B dobi
ja se pvesekom oskulatorne ravni i normale ravni na površ u istoj tae
ki, tj. lezi u obe ravni, odakle i drugi deo gornje definicije.
**)
Radijus velikog kruga jednak je radijusu lopte, tj. to je na lopti
krug sa najvećim radijusom, odnosno najmanjom zakrivljenošću.
124
180°, pa je uvek sin ct=0, tako da se, bez obzira na to što
se r neprestano menja, po jednačini 3.104 stalno dobija:
r sin a = 0 - const.
Iz ovoga zaključujemo da su svi meridijani geodetske

linii e :
- Za tačke na ekvatoru azimut a jednak je 90° ili
270°, odnosno šina =±1. Kako je radijus ekvatora p = a , za
sve tačke ekvatora proizvod r šina jednak je +a ili -a ,
iz čega zaključujemo da je i ekvator geodetska linija.
Paralele, medjutim, nisu geodetske linije iako je
prednja jednačina zadovoljena.
Oblik geodetske linije na elipsoidu zavisi od kon

stante d,o čemu govore prethodna dva slučaja, tj. kada je
C=±a i 0=0. U slučaju
da je vrednost konst
ante izmedju 0 i a,
geodetska linija opi
suje na površi elip
soida bezbroj obrta,
dodirujući postupno
tzv. granične parale
le, u tačkama gde n a
izmenično menja pra—
vac od severa prema ju
Slika 3.23 gu (paralele sa širi
G eodetska linija
nom ) , odnosno od
n a elipsoidu
juga prema severu (pa
ralele sa širinom - ^ ). Ovako opisan tok geodetske lini
je prikazan je na slici 3.23, pri čemu je za početnu tačku
uzeta tačka A. Ugao pod kojim đe geodetska linija seđi ek
vator takodje se dobija iz jednačine 3.104. U ovom slučaju
je, naime, I' =0 i N = a , pa đe biti:
odnosno
125
3.9.2. LOKSODROMA
Kriva na površi Zemljinog elipsoida, koja sve m e r i d i

jane seče pod istim uglom (= azimutom) naziva se loksodro
ma . Ovo svojstvo je čini podesnom za navigaciju, jer omo g u
ćava da se po njoj putuje (plovi ili leti) sa konstantnim
kursom. Na slici 3.24 dat je shematski prikaz loksodrome
izmedju tačaka i .
Iz njene definicije očigledno je da ona ne predstav
lja najkraću vezu izmedju dve ta
čke, što znači da put po loksodr
omi duže traje, odnosno da je
skuplji. Ipak, loksodroma je,
zbog nepromenljivosti kursa, veo
ma pogodna za navigaciju. Sa d r u
ge strane, kod nekih kartografsk
ih projekcija, o čemu će kasnije
biti govora, loksodroma i ortodro
ma se prikazuju kao prave linije,
Slika 3.24 što omogućava njihovo kombinovano
i jednostavno korišćenje u naviga
cijske svrhe, uz istovremeno iskorišćavanje prednosti koje
pružaju ortodramski najkraći put i loksodromska stalnost k u
rsa* . Jednačinu loksodromske krive dobićemo na osnovu di f e
rencijalne jednačine:
M d ip
di = tg c (3.105)
Neo s ip
koja direktno proizilazi iz slike

3.25 na kojoj je prikazana eleme
ntarna figura ABCD na elipsoidu,
koja nastaje presekom para bes k o
načno bliskih paralela i meri d i j a
Slika 3.25 na. Na slici 3 . 2 5 , ds, je eleme-
L
nat loksodrome izmedju tačaka A
*) U praksi se plovidbe i letovi na većim udaljenostima izvode "lokso-

dromski po ortodromi". Detaljnije o tome v .poglavlje 7.2.
126
i C. Radi jednostavnog izvodjenja, ovu ćemo jednačinu pisa
ti kao da se odnosi na površ lopte. U tom slučaju može se
pisati: M = N = R t gde je R odgovarajući radijus Zemljine lop
te .
Prema tome je:
(3.106)
čijim integrisanjem se dobija izraz:
= tga\ln tg(45°+ — ~ ) - I n tg(45°+ — g — ■)j ( 3 . 1 0 7 )
koji predstavlja jednačinu loksodrome na Zemljinoj lopti.

Uzmemo li tačku A za početnu tačku loksodrome, tj.:
A^=0 i 't =0, a koordinate tačke c obeležimo respektivno sa
A 2 = 1 i 1 2= ‘f’ , dobiće se jednostavniji oblik iste jednačine:
A = tg a In tg {4 5° + -j ) (3.108)
Analizom jednačine 3.107 može se zaključiti:
- Za >P^= s, b i đ e ^ ^ a = ili a=90°, što odgovara

krugu paralele;
- Za A^ = A£ , biće tg c t = 0 , ili c t = 0 ° , odnosno dobija se

meridijanska linija;
/ - Za 'f =90°, Ag-A^ postaje beskonačno, što znači da

je/ loksodroma spiralna kriva ko_j,a_heskonačno mnogo— puta o b i
la1z i oko Zemlje presecajući meridijane pod istim uglom, pr i
bližavajući se polu kao asimptotskoj tački, tj. nikad ga ne
dostiže (v.sl. 3.26) . (Polovi predstavljaju tačku u kojoj
se seku svi meridijani, pa je nemoguće da tu postoji eleme
nat krive linije koji bi sa svim meridijanima zaklapao iste
uglove.).
127
Slika 3.26
3.10. ELIPSOID, LOPTA I RAVAN KAO MEĐUSOBNO A PROKSIMIRAJUČE

POVRŠI. R A ZV IJA N JE POVRŠI
Često je potrebno znati koji se deo elipsoidne (sfero

idne ) površi može smatrati sfernom, ili do koje granice se
elipsoidna i sferna površ mogu smatrati ravnom. Ako su ovi
odnosi poznati, mogu se utvrditi odgovarajući tolerantni
iznosi razlika i precizirati način korišćenja podataka pre
uzetih sa karata i s l . S druge strane, pri računanjima m o
guće je primenjivati jednostavnije izraze za sferu umesto
odgovarajućih elipsoidnih izraza, odnosno formule sferne
trigonometrije zameniti formulama ravne trigonometrije, itd.
Sa stanovišta matematičke kartografije, »»ovaj problem
je značajniji za konformne, nego za ekvivalentne projekcije,
koje se uglavnom primenjuju za karte sitnih razmera i ne b a
ve se u tolikoj meri računanjem uglova i dužina izmedju ta
čaka na fizičkoj površi Zemlje.
3.10.1. APROKSIMACIJA ELIPSOIDA I LOPTE
Već smo utvrdili da je spljoštenost obrtnog Zemljinog

elipsoida relativno mala (-1:300), odnosno da je Zemljin
elipsoid po svom obliku veoma blizak lopti. Do pokazatelja
u odnosima ove dve površi Driencourt* je došao na sledeći
način:
*)
Dr-iencourt L . and Labord J ,: "Traite des projections des cartes geo-
graphic đ l'usage des cartographes et des g e o d e s i e n s (4 faseikules) .
franc. Hermann et Cie, Paris 1932.
128
Slika 3.27 Slika 3.28
Neka geodetska linija S na površi elipsoida (sl.3.27)

rotira oko tačke 21(f>0 , A0 j za 360°. Njena krajnja tačka A
opisuje na elipsoidu krivu liniju koju nazivamo geodetski
krug. Ugao rotacije a računa se od meridijana tačke T u
pravcu kretanja kazaljke na časovniku.
Na slici 3.28 prikazana je analogna situacija na p o

vrši lopte (sfere), s tim što geodetsku liniju ovde čini
luk velikog kruga (S) , dok je ugao rotacije (a) isti.
Zbog nepodudarnosti jedne i druge površi, postojaće

razlika izmedju dužine luka ab na elipsoidu (t ) i sferi
(t0). Iznos razlike (če“ * ) računa se po formuli:
) 4 2 .
/ S e sin'P„?os>l>
(tj-t ) = ----- — šina (3.109)
1 ® 3N, 6 ( l - e i )
koju je izveo Driencourt zanemarujući, pri tome, članove

pete potencije i viših potencija.
Za tačke na ekvatoru ( <fo =0) i polovima ( =90°) ra

zlika (i -£ ) jednaka je nuli. Ostali iznosi razlike nala-
e s
ziđe se u granicama izmedju maksimalne vrednosti (za a =
=90°) i minimalne (za a =270°), tj.:

4 2
S e sin cos
(t -t )max -
e s
3N„ 3 (l-eS )
(3.110)
4 2
Se sin ^ cos %
(t -t )min =
e s
3K 2 (1-e2)
Iznos ukupne razlike izmedju obima geodetskog i sfer

nog kruga daje, na svoj način, odgovor na pitanje koliki se
deo površi elipsoida može aproksimirati loptinom površi.
Do podataka u ovom smislu doći ćemo na osnovu slede
ćih razmatranja. Zamislimo da se elipsoidna površ priljubi
uz loptu na području u čijem je središtu tačka T, pri čemu
meridijanski lukovi P^TE, obe površi, ostaju k o e n c i d e n t n i .
0 ovo m slučaju ukupna razlika evidentna je i ispoljava se
u vidu ugaonog rascepa sa početkom u tački T (v.sl. 3.29), a
odnosi se na radijalne položaje lukova S.
Očigledno da ukupna razlika
(At) dostiže iznos: At =
= 2 Ct -t )•
e s
Ako se ima u vidu ono što
je napred rečeno o ponaša
nju razlike n i je
teško zaključiti da će u k u
pna razlika (At) dostizati
maksimalne iznose za t =
=4 5 odnosno:
a4 2,, 1 2.3/2
S e (1- je. )
At (3.111)
7 1 T ~ T.
3a (1-e )
ili u vidu tablice i za radne veličine St
Ukupne razlike At Tablica 3.3
S (km) 103.7 184. 4 327 .9 583.1 1039.9
At (m) 0,001 0,01 0,10 1,00 ■10, 00
130
Podaci sadržani u tablici 3.3 na svoj način govore o
bliskosti površi Zemljinog elipsoida i lopte. Tako, na pr i
mer, tek na udaljenju od preko 100 km razlika izmedju obi-
“8
m a dva kruga dostiže 1 mm, odnosno 10 S dok je na udal j e
nju S=1.000 km, At=10 m, odnosno =10 što odgovara
višestrukoj tačnosti savremenih (elektronskih) postupaka
merenja dužina.
Drugim rečima, ako, na primer, iznos za A t = 1 0 cm sma
tramo tolerantnim, onda se površina od približno 3 , 3 7 - 1 0 ^
2
krn , ili 0,07% celokupne Zemljine površi, oko tačke T, m o
že smatrati loptom.
3.10.2. DEO ZEMLJINE POVRŠI KOJI

SE MOŽE APROKSIMIRATI RAVNI
Matematički uzimajući, ni najmanji deo Zemljine povr

ši ne može se tretirati kao ravan. Ipak, imajući u vidu
greškJe grafičkih konstrukcija, odnosno dozvoljenu grafičku
tačnost razmera, može se u praksi izvestan deo Zemljine
površi uzeti kao r a v a n .
Odgovor na pitanje koliki se deo Zemljine površi u
smislu prednjeg može tretirati kao ravan, dobićemo slede
ćim razmatranjem.
Neka je na slici 3.30 prikazana Zemljina lopta radiju
sa R , u čijoj tački z je
postavljena dodirna ravan p.
Ako se spojnica [OA) , proiz
voljne tačke A na površi l o
pte i centra 0, produži do
preseka sa ravni, dobija se
tačka A^, koja predstavlja
projekciju (sliku) tačke A
na ravni. Slično tome je ta
ngenta t=ZAj projekcija lop
S lika 3.30 tinog luka S = Z A .
Iznos ralike:
_ AS = S - t (3.112)
Videti [44], str. 35
131
omogućiće da đodjemo do odgovora na prednje pitanje, jer
se, uopšte govoreći, loptim luk može zamenjivati odgovara
jućom tangentom sve dok je njihova razlika manja od grani
čne tačnosti crtanja, odnosno od odgovarajuće grafičke ta
čnosti razmera.
Loptinom luku S odgovara centralni ugao e. Tada je,

iz pravouglog trougla Z O A ^ :
t = R tg 3
Kako je 0 u principu mali ugao (~1°) razvićemo tg 0 u

red, tako da će zanemarujući članove veće od trećeg stepe
na biti:
i?fe + ~y 3~)
Q
t =
Za luk S može se p i s a t i :
S = i? 0
pa će jednačina 3.112 poprimiti oblik:
3
AS = R tg 0 - RB - I?-!"
S obzirom na to da je 0 = biće:
odakle je konačno:
S - V 3 R 2 AS (3.113)
Ako se u jednačini 3.113, AS zameni odgovarajućom b roj

čanom vrednošću grafičke tačnosti razmere, dobićemo odgovor
na prednje pitanje .
Ako se usvoji da je grafička tačnost crtanja 0,1 mm,
onda je grafička tačnost razmera:
1 :25.000 .......... 2,5 m,
1 :50.000 .......... 5 m,
1 :100.000 ......... 10 m, itd.
Zamenom u 3.113 dobija se:
132
\ Za 1:25.000 S = 65 krn,
1 :50.000 S = 85 i
1 :100 .000 S = 105 km.
Dobijenim graničnim iznosima S u pojedinim razmera

ma, odredjuje se deo površi Zemljine lopte, a zbog male
razlike i površi Zemljinog elipsoida, koji se pri karto
grafskim radovima može smatrati za ravan. Pri tome s ima
značenje maksimalnog radijalnog udaljenja od središne ta
čke Z, teritorije koje se k a r t o g r a f i š e .
3.10.3. RAZVIJANJE POVRŠI NA RAVAN
Ukoliko proces preslikavanja nije praćen deformaci

jama, tj . svi elementi i odnosi originalne površi ostaju
bez promene i bivaju, u izvesnom smislu, ponovljeni (dup-
licirani) na projekcionoj površi, onda je to slučaj razvi
janja jedne površi na drugu. Razviti jednu površ na drugu,
prema tome, znači prikazati je tako da se očuvaju bez de
formacija dužine svih odsečaka, čime se, istovremeno, is
ključuju i deformacije uglova i površina.
Uslov da se jedna površ može razviti na drugu izra
žava se, matematički, jednakošđu njihovih punih ili tzv.
Gausovih zakrivljenosti: K^=K^, pri čemu su i pune
zakrivljenosti prve i druge površi u korespondentnim t ač
kama .
Punu (Gausovu) zakrivljenost površi, u nekoj tački,
definiše jednačina:
1 (3.114)
K
gde su pj i p 2 - najveća i najmanja vrednost radijusa za

krivljenosti u istoj tački.
Za nas su interesantne pune zakrivljenosti elipsoida
i lopte, kao originalnih površi, odnosno zakrivljenosti
ravni i bočnih površi (omotača) cilindra i konusa kao pro-
jekcionih površi. Tako je:
7
za Zemljin elipsoid: K = ;
133
1 1
za Zemljinu loptu: =
RR „2
R
1
za ravan: K = - o ;
r
za bočne površi cilindra i konusa: K c = = 0.
Iz prednjih odnosa očigledno sledi da se površi eli

psoida i lopte ne mogu razviti na ravan, niti, pak, na b o
čne površi cilindra i konusa. Drugim rečima, preslikavanje
površi elipsoida ili lopte na ravan uvek je praćeno neizbež-
ni m deformacijama njihovih elemenata. To isto važi i za
njihovo zamišljeno preslikavanje na bočne površi cilindra
i konusa.
Gausova zakrivljenost elipsoida K g je promenljiva

veličina i zavisi od geografske širine tačke na koju se
odnosi. Gausova zakrivljenost lopte je konstantna v e l i
čina. Zbog njihove bliskosti, jasno je da ce deformacije
pri njihovom preslikavanju na ravan biti znatno veće od
onih, koje nastaju kada se elipsoid preslikava na loptu.
3.11. SIST EM I KOORDINATA U RAVNI
Već smo istakli da se u matematičkoj kartografiji k o

riste sledeća dva koordinatna sistema u r a v n i :
1. Sistem pravouglih koordinata, ili tzv. Dekartov
+ a; sistem u ravni (sl. 3.31),
koji obrazuju dve prave k o
ordinatne ose koje se seku
pod pravim uglom u jednoj
tački (0 ) tzv. koordinatnom
p o č e t k u . Koordinatna osa ko
ja ima položen položaj nazi
va se ordinatnom os o m i obe-
B» + i/ ležava znakom "y" . Osa u p r a
vna na ordinatnu, ima uspra-
Slika 3.31 i - ■
van položaj, naziva se aps-
P ravougli koordinatni sistem
u ravni cisna osa i obeležava se
134
znakom "x". Položaj tačke odredjuju dve pravougle koordina
te: ordinata (z/) i apscisa (a;), koje se mere duž koordinat
nih osa od koordinatnog početka. Uobičajeno je da se za p o
zitivan pravac ose x uzima pravac prema gore, a za osu y
pravac u d e s n o * .
2.Polarni koordinatni sistem u ravni (sl.3.32) obrazuju
koordinatni početak, ili
pol koordinata 0 ,i p o l a r
na osa, odnosno orijenti
sana prava linija OP. U
ovom sistemu položaj t a č
ke odredjuje se polarnim
koordinatama: radijus -
vektorom p i polarnim u g
lom &. R a d i jus-vektor, od
nosno rastojanje od pola
do tačke, uvek je poziti
P olarni k o o rd in a tn i sistem
u ravni van, a polarni ugao računa
se počev od polarne ose u
pravcu kretanja kazaljke na časovniku od 0° do 360°.
Linijski elemenat ravne površi u pravouglom koorđinat-
nom sistemu zadaje se jednačinom:
dS^ = dx^ + dy^ (3.115)
*)
Treba napomenuti da se ovakav način obeležavanju koordinatnih osa
ne podudara sa onim koji se primenjuje u matematici. Kako se iz slike
vidi, u geodeziji i kartografiji uglovi se očitavaju od ose x u pravcu
kretanja kazaljke na časovniku. Ovaj
a) u geodeziji y b) u matematici
pravac odgovara meridijanu koji u geo
deziji i kartografiji ima ulogu osnov
nog pravca, a u projekciji zauzima po
ložaj sever-jug. U matematici se koor
dinate ose Obeležavaju suprotno, a ug
lovi se očitavaju od položene koordi
natne ose (x) u pravcu suprotnom kre
A x—d cos cc
tanju kazaljke na časovniku. Ovako oči
A ymi'd sin a ,itd.
tavanje uglova i obeležavanje koordi
natnih osi omogućava đa se u geodeziji koriste iste trigonometrijske
funkcije i iste tablice trigonometrijskih veličina kad u matematici. Pri
tome se dobijaju isti rezultati računanja, tj. ne pojavljuju se nikakve
suprotnosti u pogledu predznaka ili apsolutnih vrednosti koordinata, kao
i trigonometrijskih veličina.
135
što znači da postoje sledeće jednakosti:
E = G = 1
( 3 . 1 1 6 )
F - 0
tj. u pitanju je ortogonalan, izometrički sistem, sa medju-
sobno jednakim jedinicama mere duž koordinatnih o s i .
To, medjutim, nije slučaj sa sistemom polarnih koor

dinata u kome se linijski elemenat zadaje jednačinom:
d s 2 = d p 2 + p2d S 2 ( 3 . 1 1 7 )
Transformacija u izometrički sistem ostvaruje se i u

ovo m slučaju uvodjenjem parametara t po jednačini:
dt = ( 3 . 1 1 8 )
čijim integrisanjem se dobija
t = Ing
pa će izometrički sistem izgledati:
d S 2 = p2 ( ^ ~ + d S 2)
odnosno:
dS2 = p 2 (dt2 + d S 2) ( 3 . 1 1 9 )
136
IV P o g l a v l j e
OPŠTA TEO RIJA KARTOG RAFSKOG PRESLIKA VA N JA.

K LA SIFIK A C IJA KA RTO G RA FSKIH PROJEKCIJA
A) OPŠTA TEORIJA KARTOGRAFSKOG PRESLIKAVANJA
4.1. OPŠTE JEDNAČINE KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
U drugom poglavlju upoznali smo osnove teorije presli

kavanja površi kao i principe kartografskog preslikavanja.
Sada ćemo se nešto detaljnije zadržati na nekim zajedničkim
pitanjima kartograf skog preslikavanja, odnosno opštoj teoriji
kartografskih projekcija. Upoznavanje sa ovim pitanjima ola-
kšađe nam kasnije razradu pojedinih kartografskih projekcija
kao posebnih slučajeva opšte teorije.
Kao i napred, izučavanje deformacija i nekih drugih v a
žnih osobina projekcija zasniva se na uporedjivanju odgova
rajućih elemenata elipsoiđne (loptine) površi i elemenata sli
ke (projekcije). S tim u vezi razmotriđemo beskonačno mali
deo elipsoida u okolišu tačke A, odnosno elementarnu figuru
A B C D (koja nastaje diferencijalnim pomacima tačke A duž
meridijana i paralela) i odgovarajuću figuru A' B' C' D' u
projekciji (sl.4.1).
Već smo konstatovali da se kartografskim preslikavanjem
izmedju originalne i projekcione površi utvrdjuje odnos "po
tačkama", tj. svakoj tački elipsoida odgovara samo jedna tač
ka u projekciji i obratno. Ovo se u našem slučaju odnosi na
svaki od četiri para označenih tačaka (A i A' ; B i B ’ j C i
C' odnosno D i D'), koje, uzimajući ih po parovima, imaju
jednake geografske koordinate. Neka, na primer, tačke A i
A' imaju koordinate (ipa,\a). Tada će geografske koordinate
tačke C, pa prema tome i C ’ biti:
- "Pa + dv i Xa = \a + d\
gde su dv i d\ elementarni (beskonačno mali) priraštaji ko-
137
a) elipsoid x X X+dX
Pc
rS b) ravan projekcije (slika)
S lik a 4.1
ordinata tačke A, nastali zbog njenog zamišljenog pomeranja

po meridijanu i paraleli. Analogan slučaj je i sa koor d i n a
tama ostalih tačaka. Pri tome sa diferencijalnim promenama
geografskih koordinata (df,d\) nastaju i odgovarajuće d i f e
rencijalne promene pravouglih koordinata u ravni (d x , d y ),
što je evidentno iz slike 4.1.
Tačka C beskonačno je bliska tački A , tj elemenat
(odsečak) geodetske linije "ds" beskonačno je mali.
Matematički gledano, sve su ovo svojstva odnosa "po t a
čkama" izmedju dve površi, koji se utvrdjuje u procesu p r e
slikavanja (v.pogl. 2.4.1). Pođsetiđemo na to da su njegove
glavne karakteristike: jednoznačnost, recipročnost (svakoj
tački jedne površi odgovara samo jedna tačka druge i o b r a t
no) i neprekinutost (linijski elemenat A'C'- dS , koji se d o
bija preslikavanjem beskonačno malog linijskog elementa ds
i sam je beskonačno mali).
Analitičko izražavanje ovog odnosa temelji se na jeđna
činama 2.30, odnosno (2.112), pa đe biti:
x - f I (f,X)
(4.1)
V = f g ( t , X )
ili
6 = f2 x-)
(4.2)
P ~ f2
138
koje nazivamo opštim jeđnačinama kartografskih projekcija
u pravouglom i polarnom koorđinatnom sistemu u r a v n i . F u n
kcije preslikavanja 4.1 i 4.2 su, dakle, konačne, neprekid
ne i jednoznačne za tačke unutar nekog područja.
Ako iz jednačina 4.1 isključimo geografsku dužinu A,
dobićemo jednačinu paralele u projekciji:
F^ (x,y3 f) - 0 (4.3)
slično tome se, eliminacijom geografske širinu >p dobija, je

dnačina meridijana u projekciji:
F 2 (x, U j, - o (4.4)
Naš đe zadatak, u sledećim poglavljima, biti razrada i

iznalaženje konkretnih izraza za funkcije 4.1 i 4.2, u r a z
vijenom, eksplicitnom obliku priređjenom za primenu na ra č u
nanja odgovarajućih elemenata kartografskih projekcija.
4.2. GLAVNI RAZMER. LINEARNI MODUL (LINEARNI RAZMER)

DEFORMACIJA DUŽINA
Pri sračunavanju kartografskih projekcija, površ o b r t

nog elipsoida ili lopte prethodno se zamišljeno smanjuje u
nekom, unapred zadanom odnosu i potom prikazuje na ravan.
Stalan odnos smanjivanja:
R = 1 : M = | ' (4.5)
naziva se glavni (opšti) odnosno nominalan razmer, ili, p r o

sto razmer karte i obično se uočljivo ispisuje na karti.
Jasno je da se može postupiti i drugačije - prvo p r e

slikati Zemljin elipsoid na ravan, tako ređi u prirodnoj
veličini, a zatim sve elemente slike smanjiti u skladu sa
glavnim razmerom. Dobijaju se, naravno, isti rezultati.
139
Glavni razmer* je jedan od matematičkih elemenata ka
rte i bitno utiče na postupke njene izrade. Treba uočiti
da se glavnim razmerom izražava odnos smanjivanja linijs
kih elemenata (dužina), otuda naziv "razmer linijskih -ele
menata ".
Brojnik izraza 4.5 odnosi se na jedinicu dužine, što

znači da jednoj jedinici na karti odgovara u dužinskih je
dinica na elipsoidu. Isto tako, u se naziva "brojni razmer",
"imenitelj" ili "faktor" razmera.
Glavnim razmerom je uslovljen i odnos smanjivanja po

vršina i izražava se kvadratom odgovarajućih linijskih ele-
menata odnosno, R . (Neka je, na primer, na karti naznačen
glavni razmer R = 1 : 500.000, što znači da su dužine sma
njene za 500.000 puta, a površine za 500„0002 = 250.000.000.000
puta. Isto tako, ođsečku od 1 cm na karti na elipsoidu od-
2
govara odsečak od 5 km, a površini od 1 cm na karti površi-
2
na od 25 krn na elips o i d u ) .
Zbog neminovnih deformacija, koje prate svako presli

kavanje zakrivljenih površi na ravan, glavni razmer ostaje
sačuvan samo na onim tačkama odnosno linijama slike gde
nema deformacije dužina. U ostalim tačkama i pravcima na
karti glavni razmer se ne može sačuvati, pa se pojavljuju
manja ili veća odstupanja od zamišljenog odnosa smanjiva
nja.
Prema tome, glavnim razmerom se izražava samo željeni

ili optimalni odnos smanjivanja. Stvarno, pak, prisutnost
deformacija različitih po veličini i na raznim mestima ka r
te ima za posledicu promenljivost razmera, idući ne samo iz
tačke u tačku već i u raznim pravcima oko iste tačke.
*) Ovako usvojen naziv treba razlikovati od naziva "glavni raz-

meri" (a,b), koje smo u poglavlju 2.4.5 primenili za razmer linijskih
elemenata duž glavnih pravaca.
140
Promenljivost razmera predstavlja glavni nedostatak k a
rte. Zbog nje su neki delovi karte tačnija, a drugi manje ta
čna slika Zemljine površi, pa se kvalitet projekcije ili k a
rte može ocenjivati, pored ostalog, na osnovu reda veličina
koji dostižu promene linearnog razmera. Bilo bi, dakle, v e o
ma značajno da se raspolaže njihovim iznosima, odnosno da
se vrednosti linearnog razmera, za željene tačke i pravce,
mogu sračunati po odgovarajućim formulama.
Ovi problemi razmatraju se detaljnije u matematičkoj

kartografiji. Tako se, polazeći od opšte teorije preslikava
nja površi (v.pogl.3.7) linearnim razmerom (modulom), ili,
kraće, razmerom smatra granična vrednost (limes) odnosa b e s
konačno male duži u projekciji i odgovarajuće duži na po v r
ši Zemljinog elipsoida ili lopte, kada imenitelj toga odnosa
(razlomka) teži nuli.
Prema toj definiciji i slici 4.1, biće:
(4.6)
AC -*•0,
odnosno
(4.7)
gde je o linearni razmer,ds beskonačno mala duž na površi

elipsoida (lopte), a dS slika linijskog elementa (duži) ds
u ravni projekcije.
Treba uočiti da se u teorijskim razmatranjima obično

uzima da se elipsoid (lopta) preslikava u prirodnoj vel i č i
ni ."“Drugim rečima, smatra se da je glavni razmer jednak je
dinici (R=l:1 što za izučavanje deformacija nema nikakvog
značaja, jer glavni razmer, kao matematički elemenat karte,
samo reguliše odnos smanjivanja i ne utiče na kvalitet pres
likavanja, odnosno ne može izmeniti karakter pratećih defor
macija .
Vrednost razmera odredjene pod ovim uslovom, na osnovu
jednačina 4.6 i 4.7 i jednačina izvedenih iz njih, kretaće se
141
oko jedinice, tj. biće veće ili manje od 1 ili jednake 1
(kada ne postoji deformacija d u ž i n a ) .
Prema tome, ovako sračunat razmer, za razliku od gla
vnog razmera, nema obeležje odnosa smanjivanja, ali se n j i
me neposrednije iskazuju postojeće deformacije dužina. D ru
gim rečima, razmer a može poslužiti kao mera kojom se izra
žava deformacija dužina.
Polazeći od toga, 1inearnom deformacijom ili defo r m a
cijom dužina (d ) smatraćemo odstupanje razmera c od jedi
nice, tj . :
d = o - 1 (4.8)
Deformacija dužina može biti veća od nule, jednaka n u

li, ili manja od nule, zavisno-od iznosa linearnog razmera
u zadanoj tački. Ako vrednost za c iz 4.7 uvrstimo u 4.8.
dobija se:
, _ ds_ 1 dS - ds
o ~ ds ~ ds
Brojnik ovog izraza je tzv. apsolutna deformacija d u

žina, a izraz u celini je neimenovan broj, koj i m se izraža
va odnos ukupne deformacije prema respektivnoj dužini, o d a
kle i naziv za d - relativna deformacija.
c J
0 nekim slučajevima podesno je deformaciju dužina iz
raziti u procentima: (c-l)100% ili u promilima (c-1) 1.000%, .
Treba naglasiti da deformacije dužina obično ne prela
ze granice grešaka merenja na karti, pa se pri upotrebi k a
rata, u praksi, zanemaruju, osim u specijalnim slučajevima.
Ovo se posebno odnosi na projekcije koje se koriste za izra
du krupnorazmernih karata. Medjutim, na kartama veoma sitnih
razmera, koje obuhvataju velike delove Zemlje, pa i čitavu
Zemlju, mogu se duž pojedinih pravaca kartografske mreže po
javiti velike deformacije dužina. Da bi se i ove karte m og
le upotrebljavati za odredjivanje rastojanja sa tačnošću k o
ja zadovoljava praktične potrebe, primenjuju se odgovaraju
ći nomogrami razmera i deformacija, na osnovu kojih se u p o
datke preuzete sa karata uvode neophodne p o p r a v k e .
142
PRIMEDBE
1. - Odnos linijskih elemenata definisan izrazima 4.6 i 4.7 na

vali smo linearnim razmerom (modulom), odnosno, kraće, razmerom. Medju
tim, u literaturi se za ovaj odnos upotrebljavaju i drugi nazivi: od
nos dužina [54], modul linearnog istezanja [36j, koeficijenat deforma
cija [36], elementarni razmer [34], delimičan ili mestimičan razmer
[2], [5i], i [5S], itd. Iako svi oni imaju sinonimski karakter, mogu
da otežaju upotrebu stručne literature, a zbog pojmovne nepreciznosti
da dovedu i do izvesnih nejasnoća. Ovome treba dodati i ono što smo u
vezi sa jednačinom 2.37 rekli u drugom poglavlju (v.primedbu na strani
39 i 40).
Očigledno da suštinu stvari najbolje izražava termin "odnos duži

na", kojim se svojevremeno koristio Tiso. Ovaj izraz je u punom skladu
sa napred navedenom opštom definicijom razmera, prema kojoj je razmer
odnos dveju veličina izraženih istim mernim jedinicama.
Ako se ima u vidu sve što je rečeno u pogledu razmera onda dobro
odgovara i izraz "iskrivljenje (deformacija) razmera" (engl.: "The sca-
le distortion'j - očigledno u smislu deformacije glavnog razmera.
U domaćoj, a delom i u stranoj udžbeničkoj i drugoj literaturi

pretežno se koriste termini razmer, odnosno delimičan (mestimičan) ra
zmer. Drugim terminom želi se istaći promenljivost razmera na karti,
tj. činjenica da se razmer, koji faktički postoji na nekom mestu (u ne
koj tački) karte, najčešće razlikuje od glavnog razmera. Medjutim, gla
vni i mestimični razmer odredjeni po opisanom postupku ne mogu se dire
ktno uporedjivati, jer se samo jednim od njih izražava odnos smanjiva
nja, koji je redovan pratilac kartografskog preslikavanja. (Da bi se
oni mogli uporedjivati potrebno je, prethodno, razmer c pomnožiti gla
vnim razmerom, što se vidi iz niže navedenih primera).
S druge strane, strogo uzimajući, termin mestimičan ili lokalan
razmer ima puno opravdanje samo za konformno preslikavanje, tj. kada
je linearan razmer jednak u svim pravcima oko zadane tačke. U protiv
nom, on se odnosi samo na odredjeni pravac u zadanoj tački.
Smatramo da najveću pažnju zaslužuju izrazi "linearan razmer" i
"linearan modul". Mi ćemo u daljem izlaganju primenjivati naziv "line
aran razmer", ili, kraće "razmer", imajući u vidu njegovu veliku ras
prostranjenost u kartografskoj praksi i stručnoj literaturi.
143
Podsetimo, na kraju, da su Gaus i Tiso, u nekim svojim radovima,
za tretirani odnos linijskih elemenata, taJcođje, koristili naziv raz
mer .
2. - U teorijsicim izvodima za odredjivanje linearnog razmera i,

uopšte, pri razmatranju kartografskih projekcija, koriste se besJconač-
no male veličine linijskih elemenata. U praktičnim računanjima, medju-
tim, operiše se sa konačnim veličinama, pa se razmer može izraziti je
dnačinom:
§ = ! ET
gde su:
45 - duž ('rastojanje/ na karti;
As - odgovarajuća duž na površi elipsoida.
U prednjem izrazu, obično AS / As, iz razloga što:

- duž As sadrži "grešku" uzrokovanu deformacijom projeJccije; *)
- glavni razmer, po pravilu, nije jednak jedinici.
Prema tome, vrednosti koje se dobijaju na osnovu izraza 4.9 u su
štini su odnosi smanjivanje, tj. razmeri na konkretnim mestima karte, a
njihovi iznosi su veći ili manji od glavnog razmera, zavisno od usvoje
nog zakona preslikavanja. (Možemo ih smatrati mestimičnim razmerima u
pra vom srnislu).
Kada se, pak, AS odnosi na liniju duž koje se obezbedjuje ekvidi
stantnost projekcije, tj. nije opterećeno linijskom deformacijom i ako
/\c;
obeležimo — = M, izraz 4.9 prelazi u odgovarajući izraz za glavni ra
zmer (v.4.5).
Da bismo dobiLi vrednost linearnog razmera c, treba duž AS pomno
žiti sa faktorom glavnog razmera (M). Tako će biti:
c = <4 - 1 0 >
3. - U nekim udžbenicima matematičke kartografije sreće se pojam

"modul razmera", pri čemu se podrazumeva odnos razmera c i glavnog raz
mera , tj .:
^ V stvari, pored linijske deformacije, hS sadrži i greške ve

zane za izradu karata, postupke odredjivanja AS po karti itd., sto za
nasa razmatranja nije bitno, pa ih možemo zanemariti.
144
odakle je c = viR, sto znači đa je modul razmera fla) broj sa kojim tre-
ba pomnožiti glavni razmer da bi se dobio razmer c.
Kada je R = 1, što odgovara našem slučaju, biće: \l = c, odakle
je za c i potekao naziv - modul razmera. Ako, pak, glavni razmer nije
jednak jedinici, što je redovan slučaj, onda će biti:
dS_
ds Af ds
ds
Iz iste jednačine dobija se:
M dS 1 dS
ds M ds
što potvrdjuje gornju definicuju modula razmera.

Konačno, ako postoji jednakost c = R, jbiće.*ii = i.
Napomenimo, na kraju, da se u literaturi, takodje, može naići i
na izraz "modul delimičnog razmera" pod kojim se podrazumeva vrednost
delimičnog razmera dobijena iz jednačine 4.7, tj. c = 1 d^.
4. Brojni primeri:
a) Na karti čiji je glavni razmer R = 1 : 100.000 izmereno je

stojanje dS = 24,2 cm, za koje je poznata vrednost na elipsoidu đs =
= 24.160 m. Sračuanti vrednost mestimičnog razmera i deformacije dužina.
Na osnovu 4.9 biće:
AS 242 mm 1
As 24 160 000 mm 99 800
dok je prema 4.6, odnosno 4.10:
c = i,0017
24 160 m
odakle je prema 4.7:
d * l,ool7 - 1 = + 0.0017 ili + 0,17%.

c
Iznos apsolutne deformacije, pošto R ^ 1, biće:
(0,242 m) 100 000 - 24 160 m = + 40 m, na osnovu čega je relati

vna deformacija:

d = -° "— = o .0017.
c 24 160 m
b) Neka se raspolaže kartom razmera r = 1 : 1 000 000, uradjeno

u tzv, Lambertovoj izocilindričnoj projekciji. Pita se koliki je razmer
u pravcu meridijana, u tačkama smeštenim na paraleli širine = 45°.
Razmeri u pravcu meridijana u ovoj projekciji zavise od geogra
fskih širina tačaka i računaju se po formuli: c = cosy, što znači da
su na svira tačkama jedne iste paralele medjusobno jednaki. U našem
slučaju biće:
c - cos 45° = 0,707,
a odgovarajuća deformacija dužina:
đ ® 0,707 - 1 = - 0,293 ili - 29,3%.

c
Za računanje mestimičnog razmera (u vidu odnosa smanjivanja) pos
lužićemo se izrazom 4.10, odakle je:
AS = 1_ = 1 = 1
As ° 'M °' 1.000.000 1.414.000
4.3 OPŠTA JEDNAČINA LINEARNOG RAZMERA
Da bismo izraz 2.40 mogli primeniti na slučaj koji ra

zmatramo, potrebne su n am jednačine linearnih elemenata na
površi elipsoida i u ravni slike.
Luk dS = A'S' krive linije u projekciji (s.4.1) zbog
njegove elementarne veličine sračunađemo po jednačini:
,„2 .2 ,2
ds = dx + dy
Diferencijale dx i dy ođređiđemo na osnovu izraza 4.1

tj.:
dx — x d<f + x.dX
X (4.11)
dy = y ^ d ,p + y xdX
gde su x , x ... - skraćeno naznačeni parcijalni izvodi

jkc 3<x_
3'f’ J I '''
146
0
Uvrstimo li 4.11 u jednačinu za d S i čiko uvedemo oz-
nake:
E - x2 + if2
>P 9
F = x x + y y (4.12)
ip A ip A
= *? + A
dobija se:
d S 2 = Ed<f2 + 2 Fdfd\ + G d\2
pri čemu su E, F i G odgovarajuće Gausove fundamentalne v e

ličine. Dobijene vrednosti E, F i G iskoristićemo za od r e
djivanje H za ravan projekcije. Prema 2.13:
u 2 _ , 2 , 2 . . 2 , 2., .2 , ,2
ti - (x + y . ) (x. + y ) ~(x x .+ y u. ) = (x y.-y „x .)
i konačno:
H = (x y - y x ) (4.14)
Dužina meridijanskog luka u projekciji {A J D ') i odgo

varajućeg luka paralele (a' B ) dobija se na osnovu jedna
čine 4.13 uvodjenjem sledećih zamena d\ = 0 (za luk mer i d i
jana) i đ >p = 0 (za luk paralele) . Tada će biti:
dsx - A' D’ = Se dv (4.15)

odnosno:
dS ■p = A’ B' - /G d\ (4.16)
Što se tiče linijskog elementa na površi elipsoida,

njega izražava jednačina 3.63, tj.:
1 ds2 = M 2d'f2 + N 2 c o s 2y d \ 2 j (4.17)

I _ .... ___
Sada jednačina razmera 4.6 poprima izgled:
e 2 _ E d y 2 + 2 F d$ d\ + G d \ 2 (4.18)
M 2 đ'f2 + N 2 o o s 2f d X 2
Ako imamo u vidu izraz 3.65, onda će analogna jednači

na za loptu i ravan biti:
147
„2 _ E d * 2+2Fdyd\+Gd\2 ia
„2, 2 ^ 2 2 ,.2 V ' '
R a$ +R cos $ a X
Vratimo se jednačini 4.18, koja đe, pošto se izvrši

P
deljenje sa i izraz sredi, izgledati:
= +G(^ )Z
° ~ A
Azimut linijskog elementa 4C(sl. 4.1) dobićemo iz ele

mentarne figure ABCD na elipsoidu, koju možemo smatrati
ravnom:
tg* = ~§ odnosno tg* ^ ^ ^ (4.20)
odakle je:
Q = ~ tg* (4.21)
df r v
Uvrstimo li 4.20 i 4.21 u prethodni izraz i ako se

P 7
ima u vidu da je 1+tg a = — ~ ~ , onda đe nakon sredjivanja
izraza biti: cos a
a
2 E 2 F . „ 0 . 2
= — ;r cos a+ -rr- s % n 2 a + — r- sin a
i a
(4.zzf
.i .i \
Afr 2
M r
Dobijena jednačina je tzv. opšta jednačina razmera i

u punoj je analogiji sa ranije izvedenim izrazom 2.41 i
može se dobiti iz ovog, odnosno na osnovu jednačine 2.53
P P P P
ako se ima u Vidu površ elipsoida (e=M i g=r -N cos ).
Na osnovu 4.22, nije teško zaključiti da je razmer,
u principu, promenljiva veličina i to funkcija triju p ro
menljivih: od kojih prve dve ( ^ ,1) definišu položaj tač
ke, a tređa položaj pravca, azimutom (a), tj . :e = e(^>,i,a)
148
Ovaj zaključak u punom je skladu sa onim što je u pogledu
razmera rečeno u poglavlju 2.4.4.
4.4. RAZMER U PRAVCU MERIDIJANA (m) i PARALELA (n)
Polazeći od jednačine 4.22, odredićemo razmer na pa-

rametarskim linijama, tj. razmer u pravcu meridijana: m =
= a., kada je a = 0 , i razmer duž paralela: n=a , kada je
A Lf
a=90 . Tako ce biti:
(4 .2 3 )
odnosno:
(4.24)
PRIMEDBA:
Do jednačina 4.23 i 4.24 može se doći i na drugi način. Na pri
mer: na osnovu izraza 4.6, odnosno 4.15 i 4.16 i odgovarajućih jednač
ina za diferencijalne lukove meridijana (ADa4đd^) i paralele (AB~rd'fj
na elipsoidu.
Jednačine razmera m i n mogu se, takodje, direktno pisati i na
osnovu opštih izraza razmera na parametarskim linijama 2.42 i 2.43 i
jednačina 3.62, kojima se izražavaju vrednosti fundamentalnih veličina
za površ elipsoida.
4.5. OPŠTA JEDNAČINA LINEARNOG RAZMERA IZRAŽENA SA m, n I UGLOM 0
Ugao koji u projekciji zaklapaju meridijani i parale

le (sl. 4.1) obeležili smo simbolom e. Umesto njega često
se koristi ugao e(sl. 4.2) po odnosu:
o
e 0 90 (4.25)
Pošto se meridijani i paralele na površi elipsoida
149
seku pod uglom od
90°/ (/=0), znači da
£, u stvari, predst
avlja deformaciju
ovog ugla, nastalu u
procesu preslikava
nja .
Vrednost e određiđe-
mo na osnovu jednači
na 2.11 i 2.14, k o
Slika 4.2
je prethodno treba
U gao izm eđu slike
m e rid ijan a i p aralele prevesti u oblik ta
ko da se odnose na
ravan pro j ekci je :
(4.26)
/EG
odnosno:
/EG-F2
(4.27)
/e g /e g
Odatle je:
(4.28)
Ovaj ugao očitavamo u istom pravcu kao i azimut. Jas

no je da đe sin Obi t i uvek pozitivan, tj. 6 može da bude u
prv o m ili drugom kvadrantu. U kome đe se kvadrantu nalaziti,
zavisi od F , što jasno proizilazi iz 4.26. Tako đe za F>0
biti £?<e<90°, dok đe za PcO biti 9O°<0<18O°.
Konačno, kada je F = 0, tj. pri ortogonalnosti kartogra
fske mreže, očigledno da je 0=90°.
Kada iz 4.26 s r a č u n a m o : F=/EG case i dobijenu vrednost
zajedno sa 4.23, odnosno 4.24 uvrstimo u 4.22, dobićemo:
2 2 2 2 2
o = m cos a+mn cosQ sin2a+n sin a (4.29)
150
tzv. opštu jednačinu razmera izraženog na osnovu razmera
po meridijanu i paraleli (min) i ugla 0 koji zaklapaju
njihove slike.
PRIMEDBA:
Do jednačine 4.28 možemo doći i sledećim postupkom. Odredimo,
najpre, ugao i|»(sl. 4.1), koji elemenat dS zaklapa sa pozitivnim prav
cem x ose. Imajući u vidu 4.12, može se pisati:
đy_ y,d*+yxdx
^ dx đ$-Hc~^d\
Na osnovu ove formule mogu se odrediti uglovi y i y' koje tan

gente meridijana i paralele zaklapaju sa osom X. U prvom slučaju je
A-const, a drugom 'V^const, pa će biti:
- ^• yx
tgy = =-
Xx
Kako vidimo iz slike 4.1, ugao 0 jednak je razlici uglova
(y-yf), pa će biti:
1+tgy tgy' y. y
1 + -----
x X xt
Pomnožimo li brojnik i imenitelj razlomka desne strane sa
ac*«,/ biće:
* x + n _ ~ V x
® x.x. + y y
'f X
Imenitelj ovog izraza, prema 4.12, jednak je: F-xllt.x. + y.y,.

T A t A
Isto tako je prema 4.14 E-x^y-^ - tako da će konačno biti:
.. H _ /e G-F1*
tg 0
tj. dobili smo opet jednačinu 4.28.
4.6. GLAVNI PRAVCI
Napred smo se sreli sa pojmom glavnih pravaca i up o

znali njihova najbitnija svojstva (v.pogl. 2). Prema tome,
u svakoj tački elipsoiđne površi postoje dva medjusobno up
ravna pravca, koji se i u projekciji seku pod pravim uglom.
151
za koje je karakteristično da duž njih linijski razmer po
prima ekstremne iznose. Drugim rečima, na elipsoiđnoj povr
ši uvek se može konstituisati mreža ortogonalnih krivih
linija, koja će i u ravni projekcije predstavljati ortogo-
nalnu mrežu sa navedenom osobinom.
Ovu mrežu, u duhu prethodnog izlaganja, nazvaćemo
m r e ž o m glavnih krivih, dok se tangente glavnih krivih na
eliposiđu, kao i tangente krivih dobijenih njihovim pre s
likavanjem, nazivaju glavnim pravcima. Uobičajeno je, pri
tome, da se pravac duž kog a se dobija maksimalni iznos l i
n ijskog razmera (a) naziva prvi glavni pravac, dok je p r a
vac sa minimalnim iznosom linijskog razmera (&) drugi gla
va i p r a v a c .
Postojanje mreže glavnih linija može se dokazati m a
tematički (v.pogl. 2.4.5), ili, jednostavnije, geometrijs
k i m postupkom, kako je to svojevremeno izveo M.A . Tiso, u
svo m radu publikovanom 1878. godine u "Nouvelles Annales
M a t h e m a t i g u e s " 2-e serie, t.XVII.
Slika 4.3
G eom etrijski do k az p o sto ja n ja m reže glavnih p ra v a c a
Krive linije i I na originalnoj površi (sl. 4.3)

seku se u tački f pod pravim uglom, a odgovarajuće linije
u projekciji I i i' u tački t' pod kosim uglom g' , s jed
ne, i tupim uglom a' , s druge strane. Tangente krivih su
AB i CD, odnosno A' B' i C ‘D ’ . Pretpostavimo sada da sistem
152
ABCD na originalnoj površi rotira oko tačke T za ugao od
90°, tako da (S predje u položaj B T C . Ovo đe izazvati o d
govarajuću rotaciju na slici, pri čemu 3 ' prelazi u ugao
a', tj. menja se iz oštrog ugla u tupi ugao. Pošto je pre
slikavanje neprekinuto, sigurno postoji takav međjupoložaj
sistema ABCD_ (na sl. 4.3. obeležen oznakom abad), kome pri
preslikavanju odgovara, takodje, ortogonalni sistem a' b' a'd'
tj. pravi ugao a f a , preslikava se ponovo u pravi ugao a'T'a’.
Primenimo li ovo razmatranje na niz tačaka jedne i druge
površi, očigledno je da đe obe površi biti prekrivene dv e
ma uzajamno korespondentnim ortogonalnim mrežama.
Sledstveno tome, pravilo o mrežama glavnih krivih,
zvano prvo pravilo Tisoa, glasi da pri bilo kojem regular
nom preslikavanju jedne' pravilne površi na drugu postoji
uvek barem jedna, a ako preslikavanje nije konformno, onda
samo jedna ortogonalna mreža na originalnoj površi, čija
đe slika na drugoj površi biti, takodje, ortogonalna.
Pri konformnom preslikavanju nema deformacije u g l o

va, tj. u svakoj tački površi je w = 0 , pa postoji bezbroj
uzajamno odgovarajućih ortogonalnih mreža na obe površi.
Ipak je samo jedna m e d ju njima mreža sa ekstremnim iznosi
ma linijskog razmera.
Mreže glavnih krivih, odnosno glavnih pravaca veoma
su značajne za matematičku kartografiju i imaju višestruku
primenu. Razmeri dužina po glavnim pravcima, u bilo kojoj
tački projekcije, dostižu najveću odnosno najmanju vred
nost,izmedju kojih se nalaze vrednosti razmera u svim o s
talim pravcima oko iste tačke. Ako se poznaju iznosi r a z
mera duž glavnih pravaca (a , b ) , može se vrlo jednostavno
sračunati razmer površina, kao i deformacije uglova za o d
nosne tačke. Zato se pri analizi kvaliteta kartografskih
projekcija, odnosno pri istraživanju veličine i rasporeda
deformacija, redovno sračunavaju vrednosti ekstremnih ra z
mera a i b u karakterističnim tačkama projekcije.
PRIMEDBA :
U poglavlju 2.4.5 dato je teorijsko obrazloženje i Izvod jed-
153
načina vezanih za glavne pravce, pri čemu se pošlo od opšteg oblika
jednačine linijskog razmera (2.4.1.), U udžbenicima matematičke kar
tografije se, s tim u vezi, obično koristi jednačina 4.29, u kojoj se
pojavljuju razmeri uzduž meridijana i paralele. Tako če odgovarajući
prvi izvod biti:
đa2 2 . „ __ .„ 2 .2
•j— - - m s%n 2a+2m n cosdstn2ct+n sin a
da.
i dalje $e, na način kako je to učinjeno u pogl. 2.4.8, dobija najpre
ugao koji zaklapaju glavni pravci na površi elipsoida:
, n 2mncosQ (4.30)
* 2“ ° - ^ r-
(tj. uglovi aQ i a^+90 ) i zatim ugao koji zaklapaju glavni pravci na
pr oj ekci onoj ravni:
tg 2Ao = ■ (4.31,
m + n 0082.9
(tj. uglovi A i A +90°).

J s o o
Svi navedeni izrazi mogu se, medjutim, jednostavnim postupkom,
dobiti iz odgovarajućih izraza 2.57, 2.58 i 2.64, prevodjenjem njiho
vog opšteg oblika, tako da se odnose na površ elipsoida i ravan pro
jekcije .U tu svrhu treba uvesti zamenu f=0, pošto je mreža linija me
ridijana i paralela na elipsoidu ortogonalna. Isto tako, treba imati
U vidu jednačine 4.23 i 4.24 za razmer dužina u pravcu meridijana i
paralela.
4.7. ELIPSA DEFORMACIJA. IZVOĐENJE JEDNAČINE I PRIMENA.

AFINO PR ESLIK A VA N JE-P O JA M
Francuski geograf i matematičar Tiso, razmatrajući

deformacije koje nastaju pri preslikavanju dvostruko za k
rivljene površi Zemlje na ravan, došao je do veoma značaj
ni h zaključaka za matematičku kartografiju i uopšte i pub-
likovao ih u svom r a d u : "Rasprava o preslikavanju površi i
projekcijama geografskih karata"*
—- -
A.Tissot, "Memoire sur la representation des suvfaoes et les progec-
tions des eartes geographiqu.es "(F), Gauthier-Villars, Paris, 1881.
154
Ovo delo poslužilo je, kasnije, kao značajan izvor
informacija mnogim kartografskim stručnjacima, koji su se
bavili teorijom kartografskih projekcija. Teorija deforma
cija po Tisou, u osnovi, objašnjava da se elementarni krug
na površi elipsoida, načelno uzimajuđi, preslikava na r a
van kao jedna elipsa, osim u specijalnom slučaju ako su
obe površi (ili njihovi delovi) medjusobno paralelne, u
k om slučaju đe krug ostati krug željenog razmera. Elemen
ti elipse vezani su sa odgovarajućim elementima kruga for
mulama, tzv. afine transformacije.
4.7.1. JEDNAČINA ELIPSE DEFORMACIJA
Zamislimo na površi elipsoida beskonačno mali krug

radijusa r = d s , sa centrom u zadanoj tački A • Ovaj
krug, zbog elementarne površine, možemo smatrati ravnim,
t j . kao da se nalazi u ravni koja elipsoid tangira . ta č
ki A (v.sl. 4.4).
U središtu kruga postavimo pravougli koordinatni si
stem (X , Y ) tako da mu se ose poklapaju sa pravcem m e r i d i
jana i paralele tačke A (tačnije: sa tangentama na mer i d i
jan i paral e l u ) .
a) elipsoid X
Slika 4.4
Položaj neke tačke C kruga biće odredjen apscisom

AD=dX i ordinatom A B = d Y , pretpostavljajući pri tome da se
AD nalazi u pravcu meridijana, a AB u pravcu paralele.
155
U našem slučaju glavni pravci se ne poklapaju sa m e
ridijanima i paralelama, pa se preslikani meridijani i p a
ralele neće seci pod pravim uglom, t j . 6 ^90°, tako da će
mo u projekciji imati kosougli koordinatni sistem xy. Polo
žaj preslikane tačke c' odredjuju se kosouglim koordina
tama A d' =dx i A ’B' —dy •
S- obzirom na dosadašnje izlaganje, možemo pisati:
A'D' __ dx
AD JI = m
odnosno
A'B' du
AB di ~ n
odakle je:
dx = m dX ^ 32)
dy = n di
Jednačina beskonačno malog kruga, nastalog rotacijom

tačke C oko Ar biće:
d X Z+dXZ = d s 2 (4.33)
Kretanje tačke C na elipsoidu, s obzirom na zakone

preslikavanja, izazvaće i kretanje odgovarajuće tačke C u
projekciji. Nas interesuje kriva u projekciji koju opisuje
tačka c ’ , jer je ova kriva, očigledno, slika kruga zadanog
sa 4.33.
Ako iz 4.32 odredimo đx i di i uvrstimo u 4.33, dobi

ćemo : p j> '
!*2_ + - ds2
2 2 ~
m n
odnosno: + > - -!
dxZ , dyZ
= 1 (4.34)
2, 2 2.2
m ds n ds
Jednačina 4.34 predstavlja elipsu pri čemu su m ds i

n ds tzv. spregnuti (konjugovani) đijametri elipse*.
*)
Jer se svaki par medjusobno upravnih dijametara kruga preslikava kao
par kongugovanih dijametara eli\
156
Prema tome, uopšte uzimajući, beskonačno mali krug
na površi elipsoida preslikaće se u projekciji kao elipsa,
koja se naziva elipsa d e formacija.
Ako uzmemo da je radijus kruga đ s = 1 (tzv. jedinični
krug) onda će jednačina 4.34 poprimiti oblik:
(4.35)
U ovakvom obliku jednačinu elipse deformacija po pr

vi put je izveo Tiso u već citiranom delu, pa se ona često
naziva i Tiso-ova indikatrisa (pokazateljica), jer pokazu
je karakteristike projekcije u neposrednoj okolini zadane
tačke.
Izvedena jednačina, pa i slika 4.4 imaju uslovan (te

orijski) karakter, jer se u njima operiše beskonačno malim
veličinama. Medjutim, u prethodnom poglavlju smo utvrdili
da se znatan deo Zemljine površi (konačne veličine) može
smatrati ravnim i, štaviše, može se povećavati ukoliko se
zadovoljavamo manjom tačnošću i obrnuto. Za ovo područje,
u jednačini 4.35, umesto oznaka za diferencijalne veličine
(đx i d y ) , mogu se uvesti realne vrednosti koordinata x i
y, unutar odgovarajućeg koordinatnog sistema (x , y ). Otuda
će definitivan oblik jednačine elipse deformacija biti:
(4.36)
Napomenimo, takodje, da smo prethodno razmatranje pro

veli pod pretpostavkom da se koordinatni sistem na elipsoi-
dnoj površi poklapa sa pravcima meridijana i paralela. Ako
su to u isto vreme i glavni pravci, drugim rečima, ako mr e
ža meridijana i paralela ostaje ortogonalna i u projekciji,
onda će, uz uslov da se prvi glavni pravac poklapa sa mer i
dijanom, biti: m-a i n-b, tako da jednačina 4.36 poprima
oblik:
157
Prednji oblik jednačine elipse deformacija sledi i
iz geometrijskih svojstava elipse, poznatih iz analitike.
Naime, već smo istakli da đe se bilo koji par medjusobno
upravnih đijametara kruga preslikati kao par konjugovanih
đijametara elipse. S druge strane, elipsa ima samo jedan
par medjusobno upravnih konjugovanih đijametara, od kojih
je jedan najveći, a drugi najmanji mogući dijametar - tzv.
glavne poluosi, odnosno velika i mala poluos elipse.
Pošto se elipsa može smatrati afinom slikom odgova
rajućeg kruga, sledi da se preslikavanjem, izmedju ori g i
nala i slike, u okolišu tačke, vaspostavlja afini odnos,
karakterističan za tzv. afinu transfo r m a c i j u . (Pođsetiđe-
m o na to da se pod afinom transformacijom podrazumeva ta k
vo obostrano i jednoznačno preslikavanje prostora, pri k o
jem svaki pravac prelazi u pravac, a paralelni pravci u
paralelne. Kvadrat se može transformisati u pravougaonik,
romb ili paralelogram i o b r a t n o . Krugu upisanom u kvadrat
odgovara elipsa upisana u pravougaonik i sl., pa se može
ređi da se krug afino transformiše u elipsu i o b r n u t o ) .
S obzirom na ovo, jednačine preslikavanja 4.1 i 4.2
mogu se zameniti prostim afinim izrazima, vodeći računa da
se za izabranu oblast, shodno njenoj veličini, obezbedi
potrebna tačnost rezultata računanja, žele li se ove jed
načine, na primer u prvom približenju, zameniti izrazima
afinog preslikavanja, potrebno je 4.1 i 4.2 razviti u red
po Tejloru, odbacujući članove višeg reda, tj. zadržavaju
ći se samo na linearnim članovima.
PRIMEDBA :
Jednačinu 4.37 možemo dobiti sličnim postupkom kao i 4.35f sa
mo što treba imati u vidu da su osi (x,g) istovremeno glavni pravci-
-tangente parametarskih linija (v.sl. 4.5), tj. da je f=F=0.
Prenja slici i imajući u vidu 2.76, može se pisati:
dX = ds cos a = Je df
di = ds šina = fg d\
dok če za ravan slike iiti;
dx = dS'oosA = t/e đV
dy - dS s-CnA = /g d\.
Ako iz prve grupe dobije

nih jednačina odredimo:
efo - — 1— oosa ds
fi
i
dX šina ds
i uvrstimo u jednačine druge grupe, biće:
Se
dx - — ćosa ds
/i
dy - šina ds
fg
S obzirom na 2.61, može se pisati:
dx ,
dx = a ćosa ds — = ćosa as
a
ili
- b šina ds - šina ds
b
Kvadriranjem i zbrajanjem zadnjih jednačina dobija se:
^2. + hi z: d s Z odnosno dr JlL

2, 2 ’ 7 F 7 2 = 1,
a b a ds b ds
tj. jednačina analogna sa 4.34, iz koje se postupkom kao u prethodnom

slučaju dobija definitivno :
2 2
-5- + J L = 1
2 ,2
a b
159
4.7.2. VEZA IZMEDJU RAZMERA PO GLAVNIM PRAVCIMA(a i b)
I RAZMERA N A PARAMETARSKIM LINIJAMA ( m i n )
Pri razmatranju jednačine elipse deformacija pošli smo

od pretpostavke da je radijus elementarnog kruga na površi
elipsoida ds-1 i ustanovili da su njene glavne poluosi a i
b brojčano jednake najvećem i najmanjem linijskom razmeru.
S druge strane, ako se imaju u vidu svojstva glavnih prava
ca i konjugovanih đijametara elipse, jasno je da đe se gla
vne poluosi elipse deformacija uvek nalaziti na glavnim
pravcima.
Principijelnu mogućnost za odredjivanje a i b pružaju
izrazi 2.60 pri čemu se moraju prethodno sračunati veliči
ne E, F i G, imajući u vidu svaki konkretan zakon preslika
vanja, odnosno formule za x i y.
Pošto se u praksi, gotovo redovno, daju formule za r a
zmere u pravcu meridijana i paralela (m i n ) , prikazaćemo
kako se na osnovu njih i ugla 0, koji u projekciji zaklapa
ju meridijani i paralele, mogu sračunati a i b.
U tu svrhu treba primeniti tzv. Apolonijeve teoreme.
Prema prvoj teorimi, suma kvadrata spregnutih đijametara
elipse jednaka je sumi kvadrata njenih poluosi, tj.:
a 2 +. ub2- m 2+ , n 2 ,,
(4.38)
Druga Apolonijeva teorema glasi: površina tangentnog

paralelograma elipse nad njenim dijametrima jednaka je k o n
stanti, odnosno površini tangentnog paralelograma nad p o l u
osama elipse, tj.:
ab = m n sine (4.39)
Ako obe strane izraza 4.39 pomnožimo sa j)2 i dobijeni

rezultat najpre dodamo, a zatim odbijemo od 4.38, dobićemo
jednačine:
l 2 2
a + b =iIm +n +2 m n sin0 = A;
--------------------------------------- (4.40)
a-b Im +n -2 m n sind - B
160
kojima se definiše veza izmedju razmera duž glavnih pravaca
i na parametarskim linijama. Na osnovu njih se lako izvode
sledeći izrazi za računanje a i b :
a = i (A + B)
(4.41)
b = | (A - B)
U slučaju kada je -&-=90°, biće:
(a + b)^ - + 2 m n - (m + nj^
(a - b)^ - + rt^ - 2 m n - (m - n)^
odnosno
a + b - m + n
a - b = m - n
Sabiranjem i oduzimanjem gornjih jednačina dobijamo:
a - mj
b - n, kada je m>n
ili
a - n;
b - m, ako je n>m.
Prema tome, kada meridijani i paralele čine ortogonal-

nu mrežu i u projekciji, razmeri m i n dostižu ekstremne i z
nose. Pri tome đe biti a=m i b=n, ili, pak, a=n i b=m, što
zavisi od orijentacije elipse odnosno od položaja glavnih
pravaca.
4.7.3. ORIJENTACIJA ELIPSE DEFORMACIJA
Za konstruisanje bilo ko j e elipse dovoljno je poznava

ti veličine njenih poluosi a i b .
Kada je u pitanju elipsa deformacija, osi m neposrednog
konstruisanja mora se izvršiti njena orijentacija u odnosu
l l Matematička kartografija 161

na parametarske linije. Za ovo je potrebno odrediti ugao iz
medju pravca meridijana u zadanoj tački i pravca jedne od
poluosa elipse.
Ako ugao izmedju meridijana i prvog glavnog pravca obe-
ležimo znakom G (sl.4.6) do izraza za njegovo računanje dođi
đemo na sledeći način.
Pravougle koordinate ta

čke preseka (A) elipse
deformacija i projekcije
meridijana su: x-OB i
y=OD. Razmeri dužina u
pravcu meridijana i p a
ralele jednaki su odgova
rajućim dijametrima elip
se, tj. m-OA i n = O C . Pre
ma slici 4.6, može se pi
O rije n ta c ija elipse deform acija
u projekciji sati :
x = OB = m cos (180 - G) = - m cos G
y = AB = m sin (180° - G) = m sin G.
Kad ove vrednosti uvrstimo u 4.37, dobija se:
2 2_ 2 . 2_
m cos G + m svn G _
Kako su:
2„
cos G
1 + tg G
2,
= __
l+tg2G
zamenom u gornjoj jednačini biće:
i dalje:
odnosno:
odakle će konačno biti;
/ (4.42)
Predznak u 4.42 se uzima tako da ugao G leži u istom

kvadrantu kao i ugao 6. Drugim rečima, velika polnos elipse
(a) mora ležati unutar oštrog ugla izmedju slike meridijana
i paralele. .
Na osnovu 4.42 ugao G se odredjuje kao funkcija razme
ra a ,b i m. Sličnim postupkom može se doći do izraza za G,
u kome se pojavljuju razmeri a, b i n, t j .:
(4.43)
Isto tako, treba uočiti da se uglom G definiše ori j e n

tacija indikatrise u projekciji (na s l i c i ) , što je sa p r a k
tičnog stanovišta posebno važno. Medjutim, slično se mogu
odrediti izrazi za računanje ugla y koji na originalnoj p o
vrši (elipsoidu) zaklapaju prvi glavni pravac i meridijan
tačke. Ove formule imaju teorijski karakter, pa ćemo ih n a
vesti radi potpunosti materije, ne izvodeći ih:
(4.44)
4.7.4. ODREDJIVANJE ELEMENATA INDIKATRISE-

-GRAFIČKO REŠENJE
Na osnovu zadanih razmera m i n i ugla 0 mogu se grafi

čki odrediti elementi potrebni za konstruisanje i orijenti
sanje elipse deformacija. S tim u vezi najpre ćemo shematski
163
opisati tok konstrukcije, a zatim izvesti analitički dokaz
grafičkog rešenja.
Najpre treba konstruisati ugao 6 i na njegovim kra c i
ma, u željenom razmeru, naneti veličine m i n (sl.4.7)* .
Sada se kroz 0 pro-
vuče upravna na m,
odnosno na OM i na
jednu i drugu stranu
od 0 nanese veličina
m. Tako se dobijaju
tačke C i D .
Spajanjem tačaka C,
D I N nastaje trou
gao D C N .
Iz tačke 0 treba p o
vući paralelu sa CN
sve do preseka sa
stranom DN tj .0E\\ CN.
Slika 4.7
Iz ovako dobijene ta
G rafičko o dređivanje
elem enata indikatrise čke (TS) na strani DN
u oba pravca odmeri-
mo duž jednaku ON. Tako se dobijaju tačke K I L . Duž DK je
dnaka je velikoj poluosi (a), a DL maloj poluosi (b) elipse
deformacije.
Pravci kroz O K i OL seku se pod pravim uglom i preds
tavljaju glavne pravce u projekciji. Kada duž ovih pravaca,
na obe strane od 0 nanesemo veličine DK=a i D L = b , dobijaju
se tačke A, i B, Bj.
Sada ne preostaje ništa drugo do da se konstruiše o d
govarajuća elipsa. Pri tome se tačke A , 4^,- s, B^j M i N
moraju nalaziti (pasti) na elipsi - indikatrisi.
Analitički dokaz zasniva se na primeni kosinusnog pra
vila za kosougli trougao i korišćenje napred navedenih iz
raza 4.40, koji se temelje na Apolonijevim t e o r e m a m a :
*) Ako se raspolaže kartom, na njoj se m i n poklapaju sa slika

ma meridijana i paralela. Zato treba pronaći njihovu presecnu tačku 0.
164
2 2 2
(a+b) - m + n + 2mn sine
2 2 2
(a-b) - m + n - 2mn sine
Kosinusnu teoremu primenićemo najpre na trougao COS,

kod koga je ugao na temenu 0, tj . jf. C0N= (90°-e ).
Tako j e :
CN^ = - 2 m n cos (90°-d)
odnosno
2 2 2
CN = m + n - 2 m n sini
Na sličan način za trougao' DON, u kome je %-D0N=(90o+e),

bide:
— 2 2 2
DN = m + n + 2 m n sin 6
Prema tome, očigledno da je:
DS - (a + b)
(4.45)
CN = (a - b)
Zbog paralelnosti strana O E || CN, odnosno zbog jednako

sti pripadajućih uglova, postoji sličnost trouglova:
NDNC ADEO, pa se može pisati:
DN DC 2m , 1 a + b
odnosno DE = -=r DN =
DE DO m 2 2
odakle je definitivno:
DE - EN = a + - ■ (4.46)
Isto tako je:
CN DC 2m . CN a - b ~ . ..
OE ~ DO “ n T odnosno 0E = ~2 = — 2 * pa mozemo P i s a t r :
— (4.47)
2
Na osnovu do sada utvrdjenog, lako pišemo:
165
D K = D E + E K = ~--~-b + ----- b■ a
(4.48)
a + b
DL = DE - EL
2
čime smo dokazali ranije tvrđjenje u pogledu poluosa indi

katrise .
Sada treba dokazati da se pravci OK i OL poklapaju sa
glavnim pravcima, odnosno da đe se na njima formirati eks-
tremni razmeri a i b. Ovo đe biti ako je ^ L O K = 9 0 ° i ako
je doista %.MOK=G , odnosno ugao koji u projekciji zaklapa-
ju prvi glavni pravac i meridijan. Ugao LOK jednak je 90°
kao periferijski ugao nad prečnikom LK kruga, čije je sre
dište u tački E.
I, dalje, prema 4.38, jeste:
pa je naš zadatak da dokažemo ovu jednakost na osnovu el e

menata sa slike 4.7.
U tu svrhu razmotriđemo ADEO i ALEO, koji su u nešto

krupnijem razmeru prikazani na slici 4.8. Kraci ^fLOD upra
vni su sa kracima ugla G, pa je o t u d a : L O D = G . Isto tako,
ako ugao na temenu D
obeležimo znakom x, o n
da đe u ravnokrakom tro
uglu LEO, uglovi na teme-
E nima L ± 0 biti medjuso-
bno jednaki, odnosno:
JfEL0=JfL0E= (x+G) . Sada đe-
mo na ADEO, primeniti o p
štu formulu za tg poluug-
Slika 4.8
la u kosouglom trouglu.
u funkciji poluzbroja st
rana (s) tj .
a + b + o
gde je s =
2
166
pri čemu su a, b i u strane kosouglog trougla.
Poluzborj strana u trouglu D E O , s obzirom na dosadaš
nje izlaganje, biće:
a + b a - b
S = 1 ----------------------------------------- (4.49)
tako da se za %l ODE= x može pisati:
hm + a ,m + a a + b,
j. x
tg jr
l(— 2------ m) (~ 2 ------- F ~ ;
m + a + a _ a - b.
odnosno:
x ^ (a - m) (m + b) ,,
I = Vva~+~m) Trn --bi (4“50)
Ugao na temenu 0 biće jednak (ZG+x), tako da se pri m e
n o m formule za tg(G+~) dobija:
. , x | _ , (a - m) (m + b) r,,
*3 (G + 2} - V ra + m) (m - bi (4'51)
Tangens ugla G odrediđemo pomoću formule za tangens r a

zlike uglova, tj. po jednačini:
r X sl tg(G + j) - tg j
tg G = tg \(G + j) - j - ------------- ------ -
L ^ 1 + tg (G + f; tg |
U ovaj izraz uvrstimo 4.50 i 4.51, pa đe biti:
J (a - m) (m + b) _ J (a - m) (m - b )
\ (a + m) (m - b ! V (a + m) (m + b )
tg G = ------------ . -------
. (a - m ) % (m2 - b % )
V (a + m } 2 (m2 - b 2)
Imenitelj razlomka, nakon sredjivanja, prelazi u oblik:

Sa .
a + m
Ako se ovo ima u vidu i izvrši množenje potkorene koli
čine prvog člana brojnika sa ^ -3, a drugog člana sa
167
■g- = i , i izraz sredi, biće:
/ (4.52)
dakle, dobili smo ponovo 4.38, što znači da je ugao ff, na

slici 4.7, zaista ugao koji prvi glavni pravac u projekci
ji zaklapa sa meridijanom odnosne tačke o-
4.8. RAZMER I DEFORMACIJA POVRŠINA
U poglavlju 2.4.7 upoznali smo pojam razmer površina

(p), definiciju tog pojma i izveli jednačinu ovog razmera
u njenom najopštijem obliku.
Primenimo li izraz 2.73 na naš_slučaj, tj. kad uzmemo
da je za originalnu površ - elipsoid f=0, onda đe biti:
-F _ H (4.53)
P
/eg Jeg
odnosno, s obzirom na 3.62
H (4.54)
M Haos'P M r
Poslednji izraz predstavlja opštu jednačinu razmera

površina, za slučaj preslikavanja elipsoida. Odgovarajuđa
jednačina za Zemljinu loptu biće:
(4.55)
Na sličaj način, imajući u vidu 4.39 i 4.25, transfo-

rmisađemo jednačinu 2.74 tako da poprima sledeći oblik:
p - ab=mnsinQ-mncose (4 .56)
Jednačinu p-ab dobićemo i na sledeći način. Primeni

mo li opštu jednačinu za razmer površina 2.67 na elementa
rni krug i elipsu kao njegovu sliku, dobićemo:
dV ab u
168
s obzirom na to da je ds=l, biće k o n a č n o :p = a b .
Odstupanje razmera površina od jedinice nazivamo d e
formacija površina:
d = p-1 (4.57)
P
Zavisno od vrednosti razmera p, deformacija površina
može biti veća od nule, jednaka nuli, ili manja od nule.
(Za p=i, tj. kada je preslikavanje ekvivalentno, kako smo
to utvrdili u poglavlju 2.4.10, nema deformacije površina).
Ako u 4.57 uvedemo 2.67, dobija se:
dP-dp
dp -
dp
tzv. jednačina relativne deformacije površina, a njen broj-

nik (dP~dp) predstavlja apsolutni iznos deformacije povr
šina .
Deformacije površina, pogodno je kao i deformacije
dužina, izraziti u procentima (p-j)100%, ili u promilima
( p - 2 ) 1 0 0 0 % . .
4.9. DEFORMACIJA UGLOVA
Sve što smo u poglavlju XI izložili u vezi sa deforma

cijom uglova, odnosi se i na kartografsko preslikavanje,
samo se formule moraju prethodno transformisati u oblik
koji važi za površ elipsoida i ravan projekcije.
Treba uočiti da se pri izvodjenju jednačina za defor
maciju uglova, u matematičkoj kartografiji i uopšte, u te
oriji preslikavanja površi, uvek ima u vidu ugao čiji se
jedan krak poklapa sa prvim glavnim pravcem. Kako smo u
poglavlju IX istraživanja proveli pod pretpostavkom da se
parametarske linije poklapaju sa glavnim pravcima, odnosno
da je f=F=0, razmatrani ugao je u stvari azimut. Iz istih
razloga izraze 2.84 i 2.86 nazvali smo "maksimalna deforma
cija azimuta", premda se u matematičkoj kartografiji oni p o
javljuju kao jednačine za deformaciju ugla u o p š t e * .
*) U nekim udžbenicima matematičke kartografije ovaj se slučaj pojmov

no izdvaja kao "deformacija pravca".
169
Isti oblik ovih jednačina dobićemo i u slučaju da ne
postoji poklapanje glavnih pravaca i parametarskih linija.
Važno je samo da se razmatranja vežu za ugao sa jednim
krak o m p oloženim na prvom glavnom pravcu. Pokazaćemo ovo
služeći se znanjima do kojih smo došli izučavajući svojst
va elipse deformacija.
Na slici 4.9 prika

zan je beskonačno
mali krug na elips
oidu i njegova sli
ka (elipsa deforma
cija) , zadani u si
stemu pravouglih
koordinata 1,1, od
nosno x,y, čije se
ose poklapaju sa
glavnim pravcima.
Pravac prema proizvoljno izabranoj tački T i njenoj

slici Tj odredjen je respektivno uglovima B i B , i to ta
ko da im se iznosi mere u pravcu kazaljke na časovniku,
počev od prvog glavnog pravca. Ako, kao i napred, usvoji
mo da je radijus kruga v = 1 , onda će biti:
x = al
y = bi (4.58)
S druge strane, neposredno iz slike 4.9 sledi:
x - a aosB, y - o sinB
X = eosB, i = sin 3
tako da će zamenom u 4.58 biti:
a oosB ~ a cos 3
o sinB — b sinB
čijim kvadriranjem i zbrajanjem se dobija jednačina:
2 2 2„,2.2. (4.59)
? = a aos B+b s%n £
170
identična sa 2.63.
Sličnim postupkom iz prethodnih izraza nije teško d o
biti jednačinu:
2h 2
° p, P (4-60)
a stn B+b cos B
koj a u svemu odgovara jednačini 2.66.

Deljenjem donje jednačine sa gornjom jednačinom iz
grupe 4.58 nastaje:
IL - b Y
X a X
a pošto je tg$= ^ i tgB= prednji izraz poprima oblik:

A X
tg B - tg$ (4.61)
t j . dobili smo potpuno istu jednačinu kao što je jednačina

za tgA u grupi 2.77.
Nas interesuje maksimalna deformacija ugla g , odnosno

najveća vrednost razlike (g-B). U tu svrhu napisađemo, naj
pre, odnos:
s i n i g-B) _ sinftcosB - cosftsinB
sin($+B) sin$cosB + cosg,sinB
Ako brojnik i imenik izraza na desnoj strani gornje

jednačine, podelimo sa c os& c o s B , onda đe, ako se ima u v i
du 4.61, biti:
sin (g-Bj _ g ^8$ _ g-fc

sin(Z+B) - tgQ + | m - a+b
ili ;
sin($-B) = sin($+B)
Pošto a i b imaju konstantne vrednosti u zadanoj tač

ki karte, očigledno je, da đe razlika ($-B) = đu dostići m a
ksimalan iznos kada je sin(g+B)=2, odnosno kada je zbir
171
(g+B)=90°. Ako maksimalnu vrednost deformacije uglova obe-
ležimo kao što smo to učinili u ll poglavlju (v.jednačinu
2.85), onda će biti:
sin(fi-B) = sin ^ = i-f- (4.62)

max 2 a+b
tj. dobili smo potpuno istu jednačinu kao što je 2.86.

Vrednosti uglova g i s , koji u sumi daju 90°, obeleži-
ćemo sa 3 i B . Prema tome je:B =90°-g i g =90°- B ;
m m J m m m m
odnosno ztgB^ i tgS>m =etgB , odakle se pomoću 4.61
đobija:ctag = qrtg& i atqB - PtqB i, konačno:
J a m a a m a m b ^ m
C- (4-63)
***« =)a
Iz osnovne jednačine za računanje maksimalne deformaci

je uglova 4.62 mogu se lako izvesti sledeći oblici, koji
se pri kartografskim istraživanjima često primenjuju:
-i/C • 2 2 Jah
yl-stn ~
a+b
2 Jab
i U)
j. _ —i ; l-eos-z^ ~
^ 'Fa- Jb ,. ^ .
tg 4 - '~fžfi <4 -6 4 >
1+aos-jj /a t
l + tg~
ta(45° + f)= li
a , co = ■/!
l-t g ~ FT
tg(4S°- p = -- -i - - l/-
4 oj fa
Takodje se za računanje maksimalne deformacije u g l o

va upotrebljavaju i sledeće formule, koje nastaju iz pre-
172
thodnih ako se imaju u vidu izrazi 4.25 odnosno 4.40 i 4.56:
9 9 I 2 2
a-b _ I m “+n -2mn sind _ jm +n -2mn c o s e
P P ~~ Vi 2 2
m +n +2mn sind V m +n +2mn ooss.
odnosno :
u _ a-b _ a-b
92 2/ab ~ 2/p
i slično:
2 2 2 2
t — - L -.fa +n -2mn sin 6 _ ^jm +n -2mn cos e
9. V mn sin® ~~ 2 V mn eost
PRIMEDBE:
1 V e ć smo istakli da su iznosi "a" i "b" bliski jedinici.
Otuda maksimalnu deformaciju ugla izraženu u minutama, možemo sraču
nati po jednačini:
/lil \ / CL-b "7/tvo* Cl~~b
(2 } - p - 3438 ^
ili:
i*/ - 3438' (a-b)
2.- Vratimo se sada slici 4.1 da bi smo pomoću nje izveli jed
načinu azimuta (A) u projekciji, odnosno jednačinu koja povezuje oba
azimuta (a i A)•
Iz slike 4.1 se vidi da je: A=ip-y pa možemo pisati:
tgA = tg(p-f) -
tgty i tg-y već smo ranije odredili (v.primedbu na str. 137), pa će biti:
y đ y + y xd\
x dy + x.d x
tgA = * -----* ---- 2_
^ y d v + yxd\
x đ<v + x.d x
ip A \f>
odnosno:
- x y di) - y y.d\
tgA
Xyd't + xifx xd\ + ylf d<? + y^yxd\
173
ili, nakon sredjivanja:
(x^ x ~ y*x x)dx
tgA = — — F,-------------------
te ) +y^>d^+(x^x -^y^yx>dx
i konačno, na osnovu 4.12 i s obzirom na to da je 3=x^y— biće:
taA = ---- ^ --
VgA Ed* + FdX
Kada brojnik i nazivnik razlomka na desnoj strani jednačine po-

delimo sa d\f biće:
, , H V
tgA = ----
E jkr + F
dx
Iz jednačine 4.21 je '■'V*- = — —— , tako da ćemo nakon zamene do-
d\ M tga
biti :
tgA = « * *3«
E r+ M F tga
ili (4.65)
+ a =-
tgA MH
E r ctga + M F
odnosno:
atgA = M Gtga + 1 (4.66)
Jednačinama 4.65 i 4.66 definiše se veza izmedju vrednosti azimu

ta na elipsoidu (a) i na projekcionoj ravni (A)•
Sada ćemo jednačinu 4.66 transformisati tako da se u njoj pojav
ljuju razmeri ”m" i "n" i ugao Q. Na osnovu 4.27 će biti: H=Je G sin&t
F
dok je prema 4.28: ctg0 = -^ pa ce 4.66 poprimiti oblik:
E r
ctgA - Tj cosecd ctg a + ctg 0.
Teg
Ako se imaju u vidu izrazi 4.23 i 4.24, onda će biti:
ctgA - ~ cosecQ ctga. + ctg 0 (4.67)
odakle je, takodje:
A n s^nQ ^ga
* m+n cosdtga
Ovu jednačinu ćemo transformisati na sledeći način:
m
sinA +,n
------------- 0 0 S Q
. ', s-inA
t g e t ------------- 7 - = n
■
s ^ n 6 t g a
cosA v cosA v
174
i dalje: m sinA = n tga(s'£n$eosA - cosftS'CnA) y tako đa se dobija jed
načina .*
, m sinA ,
= n~sin(¥-A) (4’68>
kojom se, slično prethodnim jeđnačinama, definiše veza izmedju ugla u

projekciji (A) i na elipsoidu (a)•
Sada ćemo izvesti opštu jednačinu za deformaciju azimuta, pola
zeći od poznate formule iz goniometrije, po kojoj je:
U dobijeni izraz uvrstićemo za A vrednosti iz 4.65, pa če biti:

+ MH tga
tg(a-A)
MH tg a
Er+MF tga
odakle se dobija:
tg(a-A) - (Et-MUte* +MP *9** (4.69)

Ev+MF tga -hMH tgâ
Ovom jednačinom se definiše, u opštem vidu, deformacija azimuta

pri preslikavanju elipsoida na ravan (u nekim udžbenicima matematičke
kartografije naziva se opšta jednačina deformacije ugla).
Ako se preslikava Zemljina lopta (M-N=R) jednačine 4.65, 4.66 i
4.69 iipaju sledeći oblik:
U tgg
tgA
E cos$ +F tga
, . E cosv otga ,F
stgA = -----£— 2 -
odnosno:
tg(a-A) - (Eaos,t ~H> t3a+F tg2a

Eoos9 +F tga +H tgâ
Jednačine 4.65 i 4.69 uporedićemo sa odgovarajućim jeđnačinama
iz poglavlja 2.4.6, koje smo izveli pod uslovom da postoji ortogonal-
nost parametarskih linija na originalnoj površi i slici, tj. f=F =0-
Ako ovo primenimo na razmatrani slučaj, onda će pojedini eleme
nti slike 4.1 biti: Q=y'~90°, \p=A i y=0. Drugim rečima, slike meridi
jana i paralela čine sistem ortogonalnih linija, koje se poklapaju sa
175
linijama pravouglog koordinatnog sistema u ravni. Sada će jednačina
4.65 imati sledeći oblik:
_ M_Htga
v Fr
U specijalnom slučaju, kada je sistem u projekciji izometričan,
na osnovu 3.116 i 2.13 proizilazi da je: E=R=1. Dalje će, prema 3.62
i 2.61, biti: M = ~ i r = . Uvrštavanjem dobijenih vrednosti u
prethodnu jednačinu biće:
x * b +
9 ”a 9
tj. dobili smo identičnu jednačinu za tgA u grupi 2.17.
Sličnim postupkom za jednačinu 4.69 dobijamo, najpre:
tg(a-A) = -(Er~m ) t9a

Er+MH tg a
i dalje:
. , ., _ (a-b) tga
tg(a-A) = ------g2—
a + btg a
tj. dobili smo ponovo jednačinu za tg(a-A) iz grupe 2.84.
4.10. PRAKTIČNA PRIMENA INDIKATRISE
Napred smo istakli da je Tisoova indikatrisa svoj na

ziv dobila po tome što pokazuje karakteristike projekcije
u neposrednom okolišu željene tačke.
Drugim rečima, ako na osnovu sračunatih elemenata ko-
nstruišemo i orijentišemo indikatrisu u zadanoj tački, o m o
gućili smo vizuelnu
(grafičku) analizu i
interpretaciju raz m e
ra i deformacija
uopšte. Značaj i m o
gućnosti elipse d e
formacija, u smislu
gornjeg, najbolje će
a) elipsoid mo sagledati iz p r i
mera ilustrovanog sli-
Slika 4.10 kom 4.10.
176
Na ovoj slici, pod a, prikazan je beskonačno mali krug
elipsoida, nastao okretanjem elementarne duži OA, pri čemu
je slovima latinice označeno os a m karakterističnih medjupo-
ložaja. Zbog stalnih promena razmera u raznim pravcima, pr o
jekcije rotirajuđe duži stvaraju odgovarajuću elipsu def o r
macija (sl.pod b ) .
Pravci OA i 00 poklapaju se sa meridijanom i paralelom

tačke 0 i u projekciji daju par spregnutih đijametara m i
n. Glavni pravci se poklapaju sa OB i OJ, i to tako da je
pravac OB odnosno 0 'B ' prvi glavni pravac.
Kao što vidimo, elementarna duž 0A=1 đe se, u raznim
pravcima oko tačke projicirati različito po dužini, ostaju
ći uvek u granicama izmedju iznosa velike i male poluosi
elipsle.
Elipse deformacija u pojedinim tačkama služe, u prvom
redu, da se pokaže raspored deformacija, a ne da se odredi
njihov iznos. Premda se deformacije linijskih elemenata m o
gu utvrditi i grafički, sa već o m ili manjom tačnošću, zavi
sno od razmera iscrtane elipse.
U svakom slučaju, ako su krug i elipsa prikazani u jed
nom istom pogodnom razmeru, njihovim prostim vizuelnim upo-
redjivanjem mogu se izvesti važni zaključci u pogledu d e f o r
macija ostalih elemenata.
Tako, na primer, ako je indikatrisa po obliku bliska
krugu, to govori o neznatnim deformacijama uglova. Nasuport
tome, ako je indikatrisa veoma istegnuta po jednoj osi, u
pitanju su znatne deformacije uglova i sl.
Ako se elipsa deformacija konstruiše u nizu karakteris
tičnih tačaka jedne iste projekcije, to omogućuje da se d e
taljnije analizira ponašanje (raspored) deformacija na celoj
karti ođređjenog područja (v.sl.4. ll).
Isto tako, sračunavanje elemenata indikatrise i njeno
eventualno konstruisanje za niz identičnih tačaka raznih k a
rtografskih projekcija jednog istog geografskog područja,
omogućava medjusobno uporedjivanje pojedinih projekcija i
ocenu pogodnosti njihove primene za konkretnu kartu.
l2 Matematička kartografija 177

Primeri shematskog prikaza
elipse deformacija u karak
terističnim (presečnim) ta
čkama kartografske mreže za
dve konusne projekcije dati
su na slici 4.12 pod a i b.
Prva slika odnosi se na p r a
vu ekvidistantna projekciju,
a slika pod h na pravu k o n
Slika 4.11 formnu projekciju. U oba sl u
čaja dodirna (standardna) p a
ralela ima širinu $= 50°. (Pri
kazi su uradjeni u slobodno
izabranom razmeru na osnovu
elemenata elipsi sadržanih u
odgovarajućim tablicama pogl.
VI) .
Na sličan način mož e se p o s

tupiti i sa drugim projekci
jama, sve dok se pri izboru
projekcije ne iznadje rešenje
(projekcija) koja đe najbolje
odgovoriti postavljenim u s l o
vima .
Treba napomenuti da se u s a
vremenim uslovima računanje
elemenata indikatrise i n j i
hovo iscrtavanje najčešće
provodi automatskim putem, tj .
primenom elektronskih računa
ra i uredjaja za automatsko
crtanje, čime se posao znatno
Slika 4.12 ubrzava.
178
4.11 OPŠTE JEDNAČINE KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
U POLARNIM KOORDINATAMA
Do sada smo za izražavanje položaja tačaka na projekci

onoj ravni primenjivali sistem pravouglih Dekartovih koor
dinata (sl.4.1). Medjutim, često je mnogo pođesnije primeni
ti polarne koordinate (v .pogl.3.ll) . Pri tome se polarna
osa sistema postavlja u pravcu srednjeg, tzv. osnog meri
dijana projekcije. (Na sl.4.13 - pravac OP). Položaj tačke
T odredjuju polarne koordinate:
PT = p i ^ O P T _= 6 .
U projekcijama za koje se k o
risti polarni koordinatni si
stem paralele se obično pres
likavaju kao krugovi odnosno
kružni lukovi, koji mogu biti
koncentrični, tj. sa zajedni
čkim središtem u tački pola
polarnih koordinata (P), ili
ekscentrični sa središtima
razmeštenim na polarnoj osi
(OP) .
Poluprečnici paralela u projekciji zadani su opštom je-
dnačinom: p =f (V) pošto p zavisi samo od geografske širine
tačke, dok je \=const. Polarni ugao $ zavisi i od širine i
dužine tj. S= / g f'P, X) . Što se tiče elementa q, kojim se o d
redjuje položaj centra paralela prema koordinatnom početku
(0) pravouglih koordinata (x,y), njegova veličina može biti
konstantna (q=const), kod koncentričnih krugova, ili je, u o p
štem slučaju, zbog ekscentričnosti krugova (paralela) prome
nljiva i, takodje, zavisi samo od f , tj. PJ • (Nije t e
ško iz slike konstatovati da se pomoću q obezbedjuje veza
polarnih i pravouglih koordinata i da q nije ništa drugo do
poluprečnika tzv. najjužnije paralele koju osa y tangira u
tački 0 .)
Na taj način, opšte jednačine kartografskih projekcija
u polarnim koordinatama biće:
179
p = fj (f)
<5 ■=■ f 2 (4.70)
q = f s (*)
Izrazi 4.70 nisu ništa drugo do specijalan slučaj jed

načina 4.2, koji se odnosi na tzv. projekcije sa kružnim
paralelama.
Na osnovu slike 4.13 lako se odredjuju jednačine za
prelaz od polarnih koordinata na pravougle koordinate:
x = q - p aosS
(4.71)
y = p sini
Ove đe nam jednačine pomođi da dodjemo do izraza za

j i , n, p, e i e u polarnim koordinatama. .U tu svrhu mora se
izvršiti odgovarajuća transformacija izraza 4.12 i 4.14 ko
jima su zadane fundamentalne veličine E , F, G i H. Za to
ćemo najpre, na osnovu 4.71 i imajući u vidu 4.70, odrediti
parcijalne izvode:
a,'ip = C O S 6 + PsinS
+ P cos 6
(4.72)
a, = p sini 5
X
A A
gde su:
3x= H (4-73)
Na osnovu 4.72 i 4.12, odnosno 4.14, biće:
F — p 6 (s'L n ^ n A )
H - p 6^ (cos6 a -p ).
A ip ip
Sada đe 4.28 poprimiti izgled:
180
tg 6 = f - °0a& ^ ~ P,|> (4.74)
s-inS <$. + piSj,
Slično tome, imajući u vidu 4.25 i 4.28, biće:
F _ sžnS qf + Pm> 6,p

tg e = - g = - - ,
c o s S q9 - Plf
(4.75)
Sličnim postupkom dobijaju se:
n _- —/ff - —p 6,
,
r r A
H cos5 <?
p = m T = pp5
Sxi T
WT7~ (4-76>
/i cosS % ~ p9
seee
nstnS
Prednji izrazi odnose se na projekcije sa paralelama u

vidu ekscentričnih krugova. Ako se paralele preslikavaju kao
koncentrični krugovi (q - o o n s t . odnosno q^=0), tada đe jedna
čine 4.74, 4.75 i 4.76 poprimiti sledeći oblik:
tg 0 = . *
P Sip
P fi*
tg £ =
(4.77)
p p,
<P„fiA
Mv
Napred izvedene jednačine odnose se na površ elipsoida.

Da bi se dobile analogne formule za površ Zemljine lopte, u
njima treba radijuse krivina M I N zameniti radijusom lop
te, odnosno r-Noos ip sa r = R c o s 9 .
181
B. KLASIFIKACIJA KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
4.12. KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
Pod klasifikacijom kartografskih projekcija podrazume

vamo njihovu sistematizaciju po vrstama, a na osnovu najbi
tnijih zajedničkih karakteristika. Osnovu klasifikacije či
ne naučno zasnovani kriterijumi, koji., u isto vreme, moraju
biti jasni i što jednostavniji. Dajući sistematski pregled
kartografskih projekcija, klasifikacija olakšava njihov iz
bor za obradu i sastavljanje najraznovrsnijih karata, ima
jući istovremeno i odgovarajući značaj u didaktičkom smislu.
U matematičkoj kartografiji se danas najčešće primenju
ju dve naučno zasnovane klasifikacije projekcija, odnosno
dva osnovna kriterijuma za klasifikaciju, i to:
- karakter pratećih deformacija preslikavanja i
- oblik tzv. normalnih mreža meridijana i paralela.
Ovima se, ponekad, dodaje dopunski kriterijum klasifi
kacije, na primer:
- način korišćenja projekcija pri izradi karata.
4.13. KLASIFIKACIJA PROJEKCIJA PREMA KARAKTERU DEFORMACIJA
4.13.1. ISTOCJGLE ILI KONFORMNE (ORTOMORFNE)

PROJEKCIJE
U poglavlju 2.4.9 upoznali smo os ovne karakteristike

konformnog preslikavanja, pa ćemo to imati u vidu pri ra z
matranju ove grupe projekcija.
Pomoću formula 4.62 i 4.64 nije teško utvrditi da se
jednakost uglova u projekciji i originalnoj površi, za neku
tačku, obezbeđjuje ako je ta-Oj odnosno kada je a - b . Ako se
jednakost obezbedi u svim tačkama slike imamo konformno ili
istouglo p r e s l i k a v a n j e , pri čemu je, očigledno: to = 0,
0 = 90° odnosno e = 0.
U bilo kojoj tački istouglog preslikavanja indikatrisa
je krug, t j . linearan razmer ostaje isti (konstantan) u svim
pravcima oko zadane tačke, što se može izraziti odnosom:
182
a = b = m = n- a (4.78)
ili, s obzirom na jednačine za razmer površina:
2 2 2 2 2
p - a b m n a (4.79)
(Jednačina 4.78, u stvari, predstavlja eksplicitan o b

lik jednačine 2.102, kojom se uslov konformnog preslikavanja
izražava u opštem vidu. Doista, 2.102 se lako transformiše u
oblik 4.78, ako se imaju u vidu jednačine 2.104, odnosno 2.42,
2.43 i 2.61 .) .
Os i m naziva konformne (istougle) projekcije, često se

srede i naziv ortomorfne projekcije, što znači da se ovim
preslikavanjem obezbedjuje sličnost beskonačno malih figura
- tzv. lokalna sličnost.
Treba, medjutim, obratiti pažnju na sledeće: pojmom is-
touglost označava se jednakost apsolutnih vrednsoti uglova
tj. ne vodi se računa o tome da li je možda nastupilo pomera
nje odnosno rotacija uglova, dok konformnost znači jednakost
uglova uz očuvanje njihovih predznaka, t j . ima se u vidu i
njihova eventualna rotacija.
Otuda je, strogo uzimajući, svako konformno preslikava

nje istouglo, ali zato svako istouglo preslikavanje ne mora
biti konformno - osim, teorijski, samo za beskonačno male fi
gure .
Razmotrićemo još jedan oblik jednačina kojima se izraža
v a konformno preslikavanje elipsoida, u stručnoj literaturi
poznato kao Koši-Rimanove (A.Cauchy, B.Riemann) diferencija
lne jednačine. Da bi postojala jednakost uglova a i A, odn o s
no a =A, prema izrazu 4.66:
mora biti:
F = 0
183
Kako je H - Vffff - F S, a f - J, gornji izraz se može
pisati na sledeći n a č i n ;
odnosno : _E_ _ G
M2
M v2
Prema tome, uslov komformnog preslikavanja elipsoida

definišu jednačine:
F = 0
E G
u2
M r2
ili nakon uvrštavanja Gausovih fundamentalnih veličina:
vx =o
1 , 2 . 2 , 1 . 2 ^ 2.
2 (xV y'f) 2 (xX '
M r
Ako iz prvog izraza nađjemo rešenje za y i uvrstimo

ga u dru g u jednačinu, nakon sredjivanja se dobijai
- M V'f
S ličnim postupkom, t j . kada iz prve jednačine odredi

mo x i uvrstimo ga u drugu i izraz sredimo, biće:
A
y\ = - ir x'f
Kako vidimo, za a:^ i dobili smo po dva rešenja sa
jednakim apsolutnim iznosima i suprotnim predznacima, što
je posledica činjenice da je druga jednačina kvadratna. Od
dobijenih rešenja iskoristiđemo ona dva koja daju pozitiv
nu vrednost za H. Pošto je prema 4.14: H=x9 y yf Xy oči
gledno je da đe prednji zahtev biti zadovoljen ako su:
x\ = ~ M
184
*X = B u
samo pod tim uslovom, ugao B , koji zaklapaju meridija

ni i paralele u projekciji, bide u granicama 0<9<180°, što
jedino i ima realan smisao za preslik a v a n j e * . Naime, prema
U
4.28 je tg S-j. Da bi 0 bilo u navedenim granicama, brojnik
razlomka, tj. H, mora biti uvek pozitivan, a imenik može b i
ti pozitivan ili negativan. (Podsetimo na to da smo zaključak
u vezi sa 3 formirali i pri razmatranjima u II poglavlju, u
vezi sa jednačinom 2.12).
Prema tome, da bi postojala jednakost A 5a, ili, što je

isto, za konformno preslikavanje elipsoida na ravan, nužno
je i dovoljno da budu zadovoljene napred navedene jednačine,
koje u razvijenom obliku izgledaju:
3a _ _ r 3y
3X - M df
(4.80)
li - —
3X ~ M 3f
Ovo su tzv. Koši-Rimanove diferencijalne jednačine i

njima se izražava uslov konformnog preslikavanja elipsoida
na r a v a n .
4.13.2. ISTOPOVRŠINSKE (EKVIVALENTNE) PROJEKCIJE
Ekvivalentne(homalografske)projekcije očuvavaju površi

ne figura i zadovoljavaju uslov:
p = a b ~ m n sin 8 = m n cos e - J (4.81)
koji smo, na svoj način, ved izrazili jeđnačinama 2.108 i

2.109 u poglavlju 2.4.10.
Drugim rečima, ako je razmer površine jednak jedinici
u svakoj tački slike (projekcije), onda veličina cele, pa
dakle i konačne površine, ostaje očuvana - nedefo r m i s a n a .
Iz 4.81 proizilazi sledeći odnos izmedju linearnih razmera
u glavnim p r a v c i m a :
^ U protivnom nastaje izvrnuta (ogtedalna) slika.
185
a - | ili b = | (4.82)
Iz jednačina 4.82 očigledno je da nikako ne može biti

a = b , što je prema 4.78 uslov konformnog preslikavanja. Dru
gim rečima, apsolutno je nemoguće da jedna projekcija bude
u isto vreme i konformna i ekvivalentna.
Ako se imaju u vidu jednačine 4.64 i 4.82, onda se r a
čunanje deformacije uglova, kod ekvivalentnih projekcija,
najlakše provodi po izrazima:
ili
, .rQ , (Ui 1
tg (45 + - ) = a = ^
PRIMEDBA:
Ponekad se, pri razmatranju uslova ekvivalentnog preslikavanja,
uzima da je razmer p različit od jedinice i jednak odredjenoj konstan

ti, tj. p=const~k .
Ovakve projekcije možemo uslovno nazvati vernopovršinskim. Očig

ledno je, pri tome, da će biti:
p = ab = m n sin 0 = m n cos z = k
k k
a = — ih b = —
b a
oj b - a
t(3 7 =
2 <T~k
. ,.ro m, a Jk
tg (45 + ^ —
4.13.3. USLOVNE (PROIZVOLJNE) PROJEKCIJE
Kod ovih projekcija postoje istovremeno i deformacije

uglova i deformacije površina. Ipak, iz veoma velike grupe
uslovnih (proizvoljnih) p r o j e k c i j a izdvaja se grupa tzv. e k
vidistantnih (istodužinskih) projekcija, kod kojih je linea
ran razmer uzduž jednog od glavnih pravaca konstantan i jed
nak jedinici, tj. ili a - 1 , ili ~b=l .
186
Izrazi za računanje deformacije površina ip) i uglova
(di) pojednostavljuju se i izgledaju:
kada je a - 1, biće:
p - b
a 1 - b ,.
svn 2 = T~T~b <4-83)
tg (4 5 °+ j) - ~
* /b
kada je b=l, biće:
p = a
tu a - 1 .. _ ..
2 = u
a r
v- t1 * (4.84)
tg (45°+ j) - Sa
Uporedimo li vrednosti razmera površina kod konformnih,

ekvidistantnih i ekvivalentnih projekcija, kao i odgov a r a j u
će jednačine za maksimalnu deformaciju uglova:
2 . ,
p = a , p = a i p = 1
ui ~ 0, tg(4S°+ = /a i tg (4 5° + = a
zaključujemo da ekvidistntne projekcije po karakteru i izno

su deformacija zauzimaju mesto izmedju konformnih i ekviva
lentnih projekcija. Deformacije površina u ovim projekcija
ma su manje nego kod konformnih, dok su deformacije uglova,
opet, manje nego kod ekvivalentnih projekcija. To je razlog
da se ekvidistantne projekcije, ponekad, nazivaju projekci
jama srednjih deformacija.
PRIMEDBE:
l.~ U nekim slučajevima se uzima đa je razmer dužina u jednom od
glavnih pravaca konstantan i različit od jedinice, tj. a=k, ili b=k.
Ove projekcije možemo uslovno nazvati vernodužinske . Pri tome je:
Za a=k:
p - k b
187
tg (45°+ f j =
odnosno za b - k :
p = k a
2.- Treba uočiti da se ekvidistantnost, odnosno očuvanje jednako

sti dužina, ne može postiči u svim pravcima oko tačke, već samo duž je
dnog unapred zadanog pravca, koji se, kako smo videli, poklapa sa jed
nim od glavnih pravaca.
4.14. KLASIFIKACIJA PROJEKCIJA PREMA OBLIKU

NORMALNIH MREŽA MERIDIJANA I PARALELA
Pod kartografskom mrežom, u duhu ranijeg izlaganja

(pogl. 2.5), podrazumevamo svaku preslikanu mrežu koordina
tnih linija sa elipsoida i lopte. To mogu biti meridijani i
paralele sistema geografskih koordinata na elipsoidu ili lo
pti iz poglavlja 3.3.1 i 3.6.1 ili mreže sastavljene od v e r
tikala i almukantarata, kao koordinatne linije sistema pola
rnih (azimutnih) koordinata na lopti iz poglavlja 3.6.2.
Ako kartografsku mrežu čine meridijani i paralele, on
da se ona obično naziva osnovnom kartografskom mrežom, ili
tzv. geografskom mrežom karata.
Normalna kartografska mreža, pak, jeste mreža koordi
natnih linija, koja u odredjenoj projekciji ima najprostiji
izgled od svih mogućih, t j . ima oblik karakterističan za d a
tu projekciju ili grupu projekcija.
Ako za osnovu klasifikacije uzmemo izgled paralela i
meridijana normalne mreže, projekcije se mogu svrstati u sle
deće grupe:
4.14.1. AZIMUTNE PROJEKCIJE
Kod njih paralele normalne mreže su koncentrični kru
govi- sa zajedničkim središtem koje predstavlja sliku Zemlji
nog pola - dok su meridijani poluprečnici ovih krugova, pri
čemu su uglovi izmedju meridijana jednaki odgovarajućim r az
188
likama dužina na površi obrtnog elipsoida (sl.4.14). Razma
ci izmedju paralela u projekciji zavise od karaktera presli
kavanja i sa udaljavanjem od slike pola mogu da rastu, da se
smanjuju, ili da su međjusobno jednaki.
Opšte jednačine azimutnih projekcija u polarnim koo r d i
natama (<5 , p ) , ili u pravouglim koordinatama (x,y), imaju o b
lik:
6 = A
P = f(f)
(4 .85 )
X - p ćosa
y = p sin&
Slika 4.14
N o rm aln a m reža m eridijana i p a ra le la
u azim utnoj projekciji
4.14.2. CILINDRIČNE PROJEKCIJE
U ovim projekcijama paralele normalne mreže čine snop

pravih, međjusobno paralelnih linija, a meridijani analogan
snop linija upravnih na paralele. Razmaci izmedju meri d i j a
na su jednaki, jer se meridijani raspoređjuju simetrično oko
srednjeg meridijana (ose x ) , na uđaljenjima proporcionalnim
dužinama. Razmaci izmedju slika paralela su promenljivi, za
vise od karaktera preslikavanja, i mogu da rastu sa u d a l j a
vanjem od slike ekvatora, da se smanjuju, ili, u nekim sp e
cijalnim slučajevima, da budu međjusobno jednaki (sl. 4.15).
j
189
Opšte jednačine cilindričnih projekcija, u pravoug
lim koordinatama (x,y), bide:
x ~ (4,86)
y = k\
pri čemu je k - konstanta cilindričnih projekcija.
y
0
Slika 4.15
N o rm a ln a m reža m e rid ijan a i p aralela
kod cilindričnih p ro jek cija
4.14.3. KONUSNE PROJEKCIJE

Paralele normalne mreže su lukovi koncentričnih k r u
gova, dok su meridijani prave linije koje se poklapaju sa
poluprečnicima paralela, pri čemu su uglovi izmedju mer i d
ijana proporcionalni razlici geografskih dužina. Razmaci
izmedju slika paralela su promenljivi i zavise od uslova
zadanih preslikavanjem (sl. 4.16).
Slika 4.16
N o rm a ln a m reža m e rid ijan a i p aralela
kod k o n u s n ih pro jek cija
190
Opšte jednačine konusnih projekcija u polarnim, o d
nosno pravouglim koordinatama, biće;
s = k\
p - f ('f)
(4.87)
x = q-paos&
y = p sinii
gde su:
fe - konstanta proporcionalnosti, koja je: 0 <fe<l.
q - udaljenost pola sistema polarnih koordinata (p
i 6) od početka pravouglih koordinata (x,y) ■
Na osnovu 4.85 i 4.87, lako utvrdjujemo da su azimu
tne projekcije specijalan slučaj konusnih, uz uslov da je
k=l.
4.14.4. PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJE
Paralele normalne mreže u ovim projekcijama preslik

avaju se kao i kod cilindričnih projekcija, tj. u vidu sno
pa međjusobno paralelnih linija; dok su meridijani, uopš
te uzimajući, proizvoljne krive linije, simetrične u odn o
su na sliku srednjeg meridijana koji se preslikava kao pra
va linija. Zemljini polovi preslikavaju se kao tačke, ili
kao isečci pravih linija, što zavisi od konkretnih uslova
preslikavanja (sl.4.17).
N o rm aln a m reža m eridijana i p aralela

kod pseudocilin'dričnih pro jek cija
Opšte jednačine pseudocilindričnih projekcija izgle-
191
d aju :
x (4 . 88 )
y = f 2 (“>, A)
4.14.5. PSEUDOKONUSNE PROJEKCIJE

Paralele normalne mreže su koncentrični krugovi, kao
i kod konusnih projekcija, dok su meridijani lukovi proiz
voljnih krivih simetrično razmešteni oko slika srednjeg m e
ridijana, koji se preslikava kao prava linija. Zemljini p o
lovi preslikavaju se u tačke (sl. 4.18) .
N o rm aln a m reža m erid ijan a i p aralela

kod p s e u d o k o n u s n e pro jek cija
Opšte jednačine pseudokonusnih projekcija u polarnim

i pravouglim koordinatama bide:
6 = fj (*, A)
P = f 2 <^) (4.89)
x - q - p eos<5
y = p sin&
pri čemu je tj - rastojanje pola polarnih koordinata od k o

ordinatnog početka pravouglih koordinata.
4.14.6. POLIKONUSNE PROJEKCIJE
Paralele normalne mreže ovde su luci ekscentričnih

krugova, sa centrima smeštenim na pravolinijskoj slici sređ-
192
njeg meridijana. Svi ostali meridijani preslikavaju se
kao krive linije simetrično razmeštene u odnosu na sred
nji meridijan (sl. 4.19).
Opšte jednačine kojima se polikonusne projekcije

zadaju u polarnim koordinatama (p,6), odnosno u pravougl
im koordinatama (x,y), izgledaju:
P - f 2 (* >
<5 = X)
(4.90)
q = f s (*)
x = q -p oos&
y = p 8in&
N o rm aln a m reža m e rid ijan a i p aralela

kod polik o n u sn ih projekcija
Simbolom q označili smo udaljenost centara paralela

(polova sistema polarnih koordinata) od koordinatnog po-
četka(o) pravouglih koordinata (x,y)-
(Uporedimo li 4.90 sa 4.70 i 4.71, konstatovacemo

da su u pitanju tzv. opšte jednačine kartografskih proje
kcija u polarnim k o o rdinatama).

4.14.7. PSEUDOAZIMUTNE PROJEKCIJE
Paralele normalne mreže kod ovih projekcija su kon

centrični krugovi, sa zajedničkim centrom u slici Zemlji
nog pola. Meridijani su krive linije simetrične u odnosu
na pravolinijsku sliku srednjeg meridijana (s. 4.20) .
Opšte jednačine ovih projekcija u polarnim koordina
tama (6 ,p) , odnosno u pravouglim koordinatama (xry), iz
gledaju:
(4.91)
x = p oosS
y - p sinS
x
■y
Slika 4.20
N o rm aln a m reža m erid ijan a i p aralela
kod p seu d o azim u tn ih p ro je k cija
4.14.8. KRUŽNE PROJEKCIJE

Paralele i meridijani normalne mreže (sl. 4.21), su
x
s
Sm
y
Slika 4.21
194
kružni lukovi, izuzev srednjeg meridijana i ekvatora mreže,
koji se preslikavaju kao prave linije. U odnosu na projekci
ju srednjeg meridijana i ekvatora, svi ostali meridijani i
paralele zauzimaju simetričan položaj .
* *
*
Izgled meridijana i paralela normalne mreže i oblik

jednačina projekcije vezani su međjusobno i proističu jedan
iz drugog. Stoga se pri klasifikaciji projekcija, radi p o
jednostavljenja, obično izostavlja razmatranje jednačina i
zadržava se samo na razmatranju oblika meridijana i parale
la .
Treba, međjutim, istaći da su izloženom klasifikaci

jom obuhvaćene najpoznatije i u praksi najviše primenjiva
ne projekcije, ali da u ovu klasifikaciju nisu mogle biti
uključene sve postojeće projekcije, pošto ni jedna k l a s i
fikacija nije sveobuhvatna.
S druge strane, u udžbeničkoj i drugoj stručnoj lite
raturi naći đe se, da se za osnovu klasifikacije često
uzima vrsta pomoćne geometrijske površi koja služi za pr o
jiciranje. U matematičkoj kartografiji se, u duhu ranijeg
izlaganja (pogl. 2.5), kao projekcione površi koriste povr
ši konusa i cilindra i ravan. Drugim rečima, originalne
površi (obrtni Zemljin elipsoid ili lopta) ne samo da se
preslikavaju direktno na ravan već se, ponekad, zamišlje
no preslikavaju na bočne površi konusa i cilindra, koje
se zatim razvijaju u ravan bez dodatnih deformacija (v.
pogl. 3.10.3). Zato se suština konusnih, cilindričnih i
azimutnih projekcija, odnosno njihova klasifikacija, o b j a
šnjava i provodi sa pozivanjem na ove površi. Medjutim,
nije teško utvrditi da je klasifikacija po ovoj osnovi ne
odvojivo vezana za klasifikaciju po obliku meridijana i
paralela normalne mreže, t j . ugradjena je u nju, pa nema
potrebe da se posebno obradjuje.
195
Kada je u pitanju projekciona površ, mora se utvrdi
ti njen položaj prema originalnoj površi, te vid njihovog
medjusobnog kontakta (odnosa). Tako razlikujemo: normalan
(prav ili uspr a v a n ) , poprečan (transverzalan) i kos p o l o
žaj projekcione površi i, takodje, tangirajući, sekuđi i
višepovršinski međjusobni kontakt (odnos).
Položaj projekcionih površi iskazuje se, najočigled-
nije, položajem koji obrtne osi (cilindra i konusa) - a
kod azimutnih projekcija normala, na ravan projekcije i
elipsoid (loptu) u dodirnoj tački - zauzimaju u odnosu na
obrtnu osu Zemlje. Ako se ove ose i normala poklapaju (sl.
4.22), imamo slučaj tzv. normalnih (pravih, uspravnih ili
polarnih) cilindričnih, konusnih ili azimutnih projekcija.
Ako se, pak, osi cilindra, konusa i normala kod azimutnih
preslikavanja nalaze u ekvatorskoj ravni elipsoida (lop
te) , ili, što je isto, sa obrtnom oso m Zemlje zaklapaju
pravi ugao, onda nastaju tzv. transverzalne (poprečne ili
ekvatorske) projekcije (sl. 4.23). I, konačno, kada ove .
tri linije sa Zemljinom obrtnom osom zaklapaju neki ugao
koji je veći od 0°, a manji od 90°, onda je to slučaj k o
sih cilindričnih, konusnih ili azimutnih projekcija (sl.
Poprečne projekcije Kose projekcije
196
Na slikama 4.22, 4.23 i 4.24 shematski su prikazane
konusne, cilindrične i azimutne projekcije i pri tome uzet
tangirajući vid kontakta izmedju projekcionih i originalne
površi, to znači da su analogni slučajevi mogući i pri se-
kućem kontaktu.
Očito je da đe meridijani i paralele imati najjedno
stavniji oblik i formirati normalnu kartografsku mrežu kod
pravog (normalnog) položaja projekcione površi. Za mrežu
vertikala i almukantarata, to će biti pri kosom, odnosno
poprečnom položaju projekcione površi.
Takodje, nije teško utvrditi, da će izgled normalne
mreže vertikala i almukantarata za napred navedene grupe
projekcija biti isti kao i izgled odgovarajućih normalnih
mreža meridijana i paralela.
4.15. DRUGE KLASIFIKACIJE PROJEKCIJA
Ako pri klasifikaciji projekcija podjemo od načina

njihove upotrebe, možemo razlikovati:
4.15.1. JEDINSTVENE PROJEKCIJE

U ovom slučaju izrada karata za neko područje provo
di se u jednom istom koordinatnom sistemu u ravni (najčeš
će u sistemu pravouglih koordinata x, y) i u odredjenoj
projekciji. Zavisno od veličine teritorije koja se k a r t o
graf iše i razmera karte, vrši se podela karte na odgovara
jući broj listova, ili je izrađjujemo na jednom listu. Ako
je karta višelisna, onda se, po potrebi, međjusobno spaja
željeni broj listova u jedinstvenu i neprekinutu celinu.
4.15.2. VIŠEZONE (VIŠEPOJASNE) PROJEKCIJE

Često, osobito kod krupnorazmernih karata da bi smo
održali zadani nivo tačnosti, područje preslikavanja del i
mo na zone (duž m e ridijana), ili pojaseve (duž para l e l a ) ,
i svaku zonu, odnosno pojas, preslikavamo odvojeno u p ro
jekciji usvojenoj za celo područje preslikavanja. Pri to
me zona ili pojaseva, zavisno od usvojene širine i veliči
ne teritorije preslikavanja, može biti od nekoliko, do vi-
197
še desetina. Za svaku zonu (pojas) usvaja se poseban p ra
vougli koordinatni sistem u ravni i unutar izradjuje p ot
reban broj listova karte Listovi karata se po pojedinim
zonama (pojasevima) mogu, prema potrebi, sastavljati u že
ljene celine.
4.15.3. VIŠEGRANE PROJEKCIJE

U ovom slučaju celokupno područje preslikavanja d e
li se linijama meridijana i paralela na odgovarajući broj
sferoidnih ili sfernih trapeza. Svaki takav trapez presli
kava se odvojeno u projekciji usvojenoj za celokupno pod
ručje preslikavanja. Svaki
od trapeza u ravni ima svoj
poseban pravougli koordinat
ni sistem. Pri spajanju suse
dnih listova karte (pojedi
nih trapeza) nastaju ođređje-
ni rascepi - praznine, pa
njihovo objedinjavanje u v e
će celine nije moguće. Ra s
cepi bi se mogli izbeći samo
ako bi se listovi razvili ne
u jednoj ravni, već u više,
obrazujući tako višegranu
površ; otuda i termin "više-
grane projekcije".
4.15.4. PREKINUTE PROJEKCIJE
Ove se projekcije primenjuju

za kartografisanje odvojenih
Slika 4.25
delova Zemljine površi - na
a). Kartografska mreža bez prekida;
b, c i d). Kartografska mreža sa jednim, dva primer, karte kontinenata
i četiri prekida ili vodenih površina, koje se
spajaju po pravilu duž ekvatora. Kartografska mreža preki
nuta je duž odgovarajućih, unapred izabranih meridijana.
Ponekad, štaviše, postoji ne samo jedan, ve ć nekoliko pre
kida mreže (v.sl. 4.25 b,c,d)
198
V P o g l a v l j e
P R E SLIK A V A N JE OBRTNOG EL IP SO ID A NA LOPTU
5.1. OPŠTE NAPOMENE
U dosadašnjem izlaganju i izvodima formula teorije d e

formacija, polazili smo od toga da se površ Zemljinog elip
soida prikazuje neposredno na ravan. Medjutim, ima slučaje
va kada je pri rešavanju zadataka matematičke kartografije
neposredan prelaz sa elipsoida na ravan otežan i praćen slo
ženim izrazima i formulama. Tada se Pribegava tzv.dvostru
koj projekciji površi obrtnog elipsoida: najpre se pres
likava elipsoid na loptu, a zatim lopta na ravan, po nekom
od zakona preslikavanja. Ako je, na primer, potrebno kon
formno preslikati elipsoid na ravan,najpre valja konformno
preslikati elipsoid na loptu i zatim površi lopte na ravan,
takodje konformno. Kao konačan rezultat dobija se konforman
prikaz elipsoida na ravan.
Ne bi, medjutim, imalo nikakvog smisla ako bi se u pr

vo m koraku izvršilo preslikavanje elipsoida na loptu po n e
ko m od zakona preslikavanja (konformno, ekvivalentno i sl.),
a potom konstruisala neka, proizvoljno druga projekcija lo
pte na ravan. U ovom slučaju pravilnije je da se od samog
početka elipsoid smatra loptom i pristupi konstrukciji neke
od njenih projekcija na ravan.
0 mogućnostima zamene elipsoida loptom bilo je reči n a

pred (pogl. 3.9.1). Granice do kojih se mogu vršiti ovakva
približenja, zavise od mnogih faktora i predmet su posebnih
razmatranja. Ovde ćemo istaći da se u praksi ovakav postupak
često primenjuje, osobito pri razradi projekcija za s it
norazmerne k a r t e .
199
Pri izradi krupnorazmernih karata bilo bi veoma gr u
bo zanemarivati spljoštenost elipsoida i vršiti opisanu za
menu površi obrtnog elipsoida sa loptinom p o v r š i .
U ovom poglavlju razmotriđemo neke zakone preslikava

nja elipsoida na loptu, koji se u matematičkoj kartografiji
najčešće sredu. U tu svrhu najpre ćemo razmatrati opšte je
dnačine preslikavanja i izvesti odgovarajuće jednačine za
razmer linijskih elemenata i razmer površina.
Elipsoid preslikavamo na loptu pod uslovom da imaju

zajednički centar (da su koncentrični) i da im se ravni ek
vatora poklapaju. Jasno je da će se tada meriđijanske ravni
elipsoida i lopte takodje poklapati. Drugim rečima, mer i d i
jani i paralele elipsoida preslikaće se u meridijane i para
lele lopte i predstavljaće glavne krive preslikavanja.
Neka su >P i A geografske koordinate neke tačke na

elipsoidu, a f' i i' geografske koordinate preslikane tačke
na lopti (sferi) . Sferna dužina i širina odredjuju se na
osnovu sledećih - opštih jednačina preslikavanja elipsoida
na l o p t u :
A' - A
(5.1)
t' = f (*)
gde je: f - proizvoljna funkcija, konačna i neprekinuta za

zadani f (oblik funkcije preslikavanja f zavisiće od k o n
kretnih uslova koji se postavljaju pređ odredjeno preslika
vanje) .
Što se tiče razmera u pravcu meridijana i paralela,

njih ćemo odrediti polazeći od 4.23 i 4.24 prema kojima je:
/G
n - t
N;-----
cos V
Parametarske jednačine lopte, prema 3.57, izgledaju:
200
X = R GOSy' G O S X
y - R G O QZ)’ si-nX
z - R sin$'
Na osnovu ovih jednačina i imajući u vidu 5.1, dobiće

mo parcijalne izvode potrebne za sračunavanje veličina E i
G:
Sa; „ , df
- — -- - R COS A S t J lll -r-
3ip ap
3a; _ ... d i
JI = - ScOS?Slnl d i
y = - - R sin A' sin p' 4^

ap 3P T d~t
3y n
^ A = 3A = * C O S * C 0 S X ZI
- dx
33 _ .đp'
^P = 3* - R
33 .
8 A = 3A = °-
Sada će fundamentalne veličine E i G biti:
2 2 2
V+ y p
- X 3 1 1ap >
P
2 2
+
2 ,2
? aoS
» ,d\\2
P (
= XA + Â 2A
a jednačine razmera m i n :
_ R dv'
m M dv
(5.2)
R cosv'
N cos p
što se tiče razmera površina, on će prema 4.56 biti:
R ________
R c o s p' tip'
P - M„ N„ cos -
,c t\
pI dj p. (5.3)
jer je 0=90°, budući da meridijani i paralele na lopti fo r

miraju mrežu ortogonalnih krivih linija.
201
PRIMEDBA:
Jednačine 5.2 i 5.3 mogu se dobiti i sledećim postupkom: polaze

ći od izraza 3.63 i 3.65, najpre, odredimo dužine elementarnih lukova
meridijana i paralele na elipsoidu, odnosno lopti, stavljajući respek-
tivno da je d^=0, odnosno d\= 0.
Tako je, prema 3.63 dužina meriđijanskog luka na elipsoidu;
ds^~ M đV, dok je dužina luka paralela:
ds^ =Neos$đX
Analogno tome, za loptu će, prema 3.65, elementarni luk meridija

na i paralele biti; dS^=R đ^'i đS^^R coswd\'. Koristeći se dobijenim
vrednostima elementarnih lukova, primenom opšte jednačine za razmer li
nijskih elemenata c = ~~ nije teško doći do izraza 5.2 i 5.3.
ds
5.2. KONFORMNO (ISTOUGLO) PRESLIKAVANJE ELIPSOIDA NA LOPTU
U razmatranju problema polazi se od jednačine 4 . 7 8 ko
jo m se izražava uslov Jconformnog preslikavanja:
a = b = m = n = e
U našem slučaju je:
Rdv __ R o o s ^
M d 9 ~~ N cos 9
odakle je:
In tg (45° + p =f ^ df (5.4)
Integral desne strane ove jednačine već smo našli rani

je u poglavlju 3.7.1 pri odredjivanju tzv. izometričke ili
konformne širine na elipsoidu. Prema izrazima 3.68 i 3.69,
je:
202
q=J* d 9 - In V
pri čemu je:
tg(4S°+ -|~j
U ~ tgs (45°+ f)
odakle se dobija:
tg (45°+ J = U (5.5)
Na taj način jednačine konformnog preslikavanja elip

soida na loptu poprimaju oblik:
a' = A
(5.6)
tg (45°+ = U
Radijus lopte može se odrediti ako postavimo uslov

da se ekvator preslikava bez deformacija, odnosno da je na
ekvatoru m=n=l, što daje R - a * .
Sferne (geocentrične) širine 9 malo se razlikuju
od geografskih širina 9 na elipsoidu. (Pošto je ekscent
ricitet (e) blizak nuli, imenik izraza za U biće približ
no jednak jedinici, tako da je 0 ~ tg (48° + — ) , odakle,
prema 5.5, sledi da je 9 ). Stoga ćemo za sračunavanje
'P' primeniti približan izraz u vidu trigonometrijskog r e
da :
*)
Ovako opisan način konformnog preslikavanja elipsoida na loptu pr
vi je izveo Molvajd (Mollweid) 1807. godine. Slučaj koji je razmatrao
Gaus i koji se, uglavnom, primenjuje u višoj geodeziji, opštijeg je
karaktera. Kod Gausa je X’ =kx, pri čemu je k - proizvoljna konstanta.
Rije, medjutim, teško utvrditi da se opšte rešenje, u stvari svodi na
Molvajdov način, ako se postave prednji uslovi, vezani za konoentvič-
nost elipsoida i lopte i poklapanje njihovih ekvatorijalnih ravni. U
ovom slučaju je k=l i U-l, dok je konstanta integracije K-0, jer je
na ekvatoru za 9^0 i 9'=0.
203
2
f'-'P = -(|— + e 4+ eS +. . .) s i n 2 f +
+ (gj e4+ Y q e S + ...) sin4V + (5.7)
+ e S + ■ ■ •) sinB'f*
Ako se zadržimo na članovima sa e 4 , što je za kar t o

grafsku praksu zadovoljavajuća tačnost i uvedemo oznake:
A = <T~ + I ? e ' Jp"
5 4.
= ~45 0 P
onda đe izrazi 5.7 poprimiti oblik:
't' = f - A sinSf + B sin49 (5.8)
Kada u 5.8 uvedemo vrednost ekscentriciteta (e^ =

=0,006 67437 za Besselov elipsoid) i vrednost radijana p "=
=206 264,81, dobijamo:
f' - t - 690 , 2 5 8 "sin2f + 0 , 957 sin 4<f (5.9)
Ako se zadovoljimo tačnošću do druge potencije od

onda ćemo dobiti jednačinu:
ip'= l p - ^ e^p'sin 2' i >P

onda kada je *P =45°, tj:
Cu> — »p'J - 11'30 , 258.
max
Nadalje ćemo odrediti razmer dužina, površina i ra d i
jus lopte pri konformnom preslikavanju elipsoida na loptu,
zadržavajući se pri tome na članovima do druge potencije e .
Linearan razmer odrediđemo polazeći od jednačine:
*)
O.S.Adams: "Latitude Developments conneeted with Geođesy and Car-
tographie", Special publication No, 67, 1921.
204
R cos ^ ic i -ii
m = n = -r. lo .J-J-J
N cos f
Brojnik ove jednačine može se pojednostaviti ako i z

vršimo razvijanje u red funkcije cos 9 *. Imajući ovo u v i
du i ako se isključe članovi sa e ^ , bide, na osnovu 5.10:
/ l 2 l 2
cos $ - cos ( 41 - e sin 2 $ ) - cos (- e sin 2 V +$) =
1 2
- cos $ + -g e sin2$sin$ -
2 2
- cos ¥ (1+e sin f )
Zadržavajući se na istoj tačnosti, primenom binomnog

reda, biće na osnovu 3.8:
1 1„ 2 . 2. ,7/2 (]- I
w = -(1-e sin 9 ) = ^----
Zamenimo li dobijene vrednosti u izraz 5.11, nakon

4
izvesnog sredjivanja i pošto isključimo članove sa e , d o
bijamo :
m = — (1 + e^ sin^9 ) (5.12)
a 2
Razmer površina đe biti:
2 R ,, 2 . 2 , f Sl l l
p = m = —j(l+e sin 9)
a
Radijus lopte određiđemo uz uslov da je razmer na za

danoj paraleli sa širinom 9^ jednak jedinici, tj.
1 1 2 . 2 ,_ ,
n. - m. = — (1+ — e sin 9 .)-1
i i a 2 1
i)
Razvijanje funkcije cos(x+a) u red vrši se po obrascu:
2 4
, , , . x cos a x cos a
cos (x+a) = cos a - xsvn a --- +— ---
205
odakle je:
R = a(l- — e2 sin2 <>J (5.14)
Ako je *{,-0, dobijamo R = a , dok je jednačina razmera:
2 ■ 2„ (5.15)
m = n = 1 + -g e sin >p
Grupišimo na kraju formule konformnog preslikavanja

površi elipsoida na loptu:
1 . A' =1
2. ip' = ip -A sin 2ip +B sin 4ip
a - , e Z + 5 4 i . tj _ S 4 ,
2 24 e ® “ 48 3 p
r , - l2,, .2
3. tp - r 2 e p stn 'P
(5.15)
„ ž2 . 2 .
ot - n - — 1-2+ 2~ stn f J
•-7 * / fi2 • 2o ,
vh: -5— stn 'Py
e
5. p - m2 = — g-fl + e2 .sin
2 .ip j
a
ili : R - a
Na osnovu 5.15 zaključujemo da razmeri zavise samo od

geografske širine. Najveđa vrednost linearnog razmera je za
f =90°. Ako, pak, uzmemo da je R = a , onda đe maksimalne de
formacije dužina i površina biti:
đ = (m - 1 ) = d+ i e 2-l.I - (1, 003-1) = 0, 003;

o max 2 ’ * J
d = (p-1) = (l+e2 -ll = (1,007-1) = 0,007.

p r max J •*
206
NAPOMENA:
Za računanje veličine V , kojom je odredjeno konformno pres
likavanje elipsoida na loptu, postoje specijalne tablice, na primer
u knjizi: E.Hammer: "Zur Abbildung des Erdellipsoids1891, gde su
širine >P' sračunate za argumente f za svakih 10' za elipsoid Bese-
la i Klarka.
5.3. EKVIVALENTNO (ISTOPOVRŠINSKO) PRESLIKAVANJE

ELIPSOIDA NA LOPTU
Kao i u prethodnom slučaju, uzima se da su površi

elipsoida i lopte koncentrične, odnosno da se njihove ekva
torijalne ravni poklapaju. Onda đe geografske dužine na e-
lipsoidu i lopti biti jednake, tj:
A' = A
(gde je A' dužina na l o p t i ) , dok đe geografska širina na

lopti biti odredjena jednačinom:
■P' = f( * )
pri čemu je f - neprekinuta i konačna funkcija za dato >P .

Pri odredjivanju funkcije f , pođi đemo od opšteg us
lova ekvivalentnog preslikavanja, koji ce, s obzirom na •
5.2, biti:
2 ,
R cos đ't'
m n = JTT, j; = 1
Mn cos'td'f
odakle je:
2 2
cos 'P' d ‘P' - — (~LJL2 (l-e^sir? 9 ) ^cosfd'P (5.16)
O o _o
Izraz ( 1-e sin f) razvijemo u binomni red*, zadr
žava juđi se na članovima sa e4, pa se dobija:
*)
Razvijanje u binomni red vrši se po formuli:
,n _ , n(n-l) 2 n(n-l) (n-2) 3,
(l±x) = l±nx+ — x ± - f ---- x +
207
2 2
cos < d^' - —— ^ ( 1 + 2 e 2 s in2 -P + 3e4 s i n 4$ +
R2
+ . . .) d (sinf )
odakle đe, nakon integrisanja, biti:
• a 2 (1-e2) , . „ 2 3 . 2„ 3 4.5'
sw f - ----- F (S'in f + ■=■ e szn f + -r e stn +
R 3 b
+ ..,)+KJ
gde je R - konstantna integracije.
Iz uslova o podudarnosti ekvatorijalnih ravni elip

soida i lopte proizilazi da je za f =0 i l>'= 0, na o s
novu čega se dobija da je K = 0, tako da đe definitivno biti:
2 2
sin V' = -— ^ (sin $ + |-e2s i n 3 V + pe 4 s i n 3 f (5.17)
R J 5
U ovu jednačinu za fl ćemo uvrstiti vrednost koja se
prema 3.44 odnosi na poluprečnik lopte dobijene ekvivalen
t n i m preslikavanjem elipsoida (v.pogl. 3.5):
R = a ~S(1-e2) (1+ | e 2+ j e 4 + - e S +. . .)
Ako pri tome odbacimo članove sa potencijom v e đ o m od

e^, onda đe opšte jednačine ekvivalenog preslikavanja elip
soida na loptu poprimiti izgled:
• „ 2 2 . 3 , 3 4 . 5 , ,
s%n >P + p e stn f + -pe szn
sin <t' = -------- -------------------------—— (5.18)
2 2 3 4^
1 -h p e + -p e + ...
o o
Zadnja jednačina može se transformisati u oblik pođe-

sniji za računaje na sledeći način:
208
odnosno:
,,2 2 7 4.. ,2 2 4 4 .. 3
sin 9 = fi- y e - e Jsin 9 e ~ ~g e srn
^ 3- e 4 sin
+ g ■ 5 9„
Kako je:
2 2
si« 9 = 1-a os 9
4 2 4
sin 9 - l-Žoos 9 +cos 9 ,
zamenom u prednji izraz dobićemo:
2 2 7 4 2 2 4 4 2
sin 9' = (1- -g e - jg e ) sin 9 +fy e - j e )sin 9 (1-oos 9j +
3 4. 2 4
+ — e sin 9(l-2eos 9 +cos 9j
idalje, pošto se izvrši množenje i izraz sredi:
, 2 2 2 3 4 4 3 4 2
sin 9 -sin 9 = sin 9 cos 9 ( - — e - e + g- e cos 9j.
Kvadriranjem ovog izraza dobija se:
2 4 4 4 4 4 2
(sin 9 -sin 9j = cos 9 e - j e cos 9j
Pošto je razlika (9 - 9' ) sasvim mala veličina, to

ćemo iskoristiti da od razlike sinusa predjemo na razliku
odgovarajućih uglova, razvijanjem u red trigonometrijske
funkcije sin 9' . Ako, naime, sin 9' pišemo u obliku:
sin 9* = |<V - 9 j + 9 |
onda ćemo primenom Taylorovog reda* i zadržavajući se na
) 2 , 3 x sin(a+ J
, x šina x oosa , 2
sin(x+a) = s m a + x o o s a ^ --------- ■■ +...+ rz— pt---- H
2/ 3/ (2nl!

članovima sa e do četvrte potencije, dobiti:
1 / 2
sin <p' = sin t +( t' - t )cos t - -g( t' - t ) sirni
odakle je:
2
sin 'P -sin *P + f > - ) sin t (5
>P - P 2 cos t
Za prvo približenje možemo uzeti prvi član desne

strane :
ip' _ ip - sin t' -sint
cos >P
odnosno: ,
2
, , ,2 (sin f' -sin t )
( f> - ) - ------- g-------
cos f
Uvrštavanjem ( t' - >p )2 u 5.19 dobićemo, kao drugo pri

bliženje :
2
ip, _p - sin t' - s i n 'P + ------------------------
(sin f -sint ) sint
cos t „ 3
2 cos t
Kad u ovu jednačinu uvrstimo napred sračunate vređno-

o
šti 3 in
(sin f
t’
' - sin t
*P ) , odnosno (sin t' - sin t ) i izraz sre-
đimo, dobićemo izraz:
1 2 4 4 17 4 7
( t - t ) = sin 2 1 (- -g e - e + e cos 't)
koji možemo pisati na sledeći način:
7 9 ?7 4 77 4
( t' - t ) - sin 2 1 (- i e - e * e cos 2t)
odakle je:
t' -ip -('je2+ -y|jj- e 4)sin 2t r --|g- e4 sin 4 t (5.20)
Uvedemo li oznake:
210
onda ce konačno biti:
'f'- ■t - A sinS'f + Bsin4'P (5.21)
Ako u 5.21 uvrstimo v r e d n o s t e za Beselov elipsoid, b i

de :
<j>'= >p - 460 ", 4 79 sin Z«> + 0 "4S4sin4'f (5.22)
Geografska širina 'P' naziva se sferna ekvivalentna ši

rina.
Na osnovu 5.21 nije teško utvrditi da je najveća r a z
lika izmedju elipsoidne geografske širine f i ekvivalent
ne geografske širine 'P' na lopti = 7' 43" ,8 i n a s
taje za ♦ = 45°.
Izvod jednačina za razmer u pravcu meridijana i pa r a

lela i najveću deformaciju uglova u , kod ekvivalentnog pr e
slikavanja elipsoida na loptu, provešćemo sa tačnošću do
članova sa e .
Opšta jednačina za razmer po paraleli, prema 5.2 jeste:
R ao sf
n - N
« cost;
dok je odgovarajući razmer duž meridijana, s obzirom na u s

lov ekvivalentnog preslikavanja:
TH —
N ■ co
■ ■
s 1}
R oos't
Da bi se dobili razvijeni oblici ovih izraza, neop h o d

no je prethodno transformisati izraze za R, N i 'f’, imajući
u vidu napred navedenu t a č n o s t .
Tako ćemo, polazeći od izraza 3.44, za poluprečnik lop
te imati:
R = a \J(l-e2 ) (1+ | e 2 ) = a(l— ^-)1/2^ a(l~-j~)
Analogno tome:
1 1 2 . 2 „ ,1/2 1 e2 . 2 ,
tt - — (1~ e s m 'f) ~ — (1— — s m v )
N a a 2
i, konačno, ako polazeći od 5.20 razvijemo u Tejlorov red

2
eos(v-4r s i n 2 f ) i zadržimo samo prva dva člana, dobijamo:
eos't'= cos ('f— sin 2 f ) = cos f + y — sin 2 'P sin +
, =c o s 'P „(1+ y 2e 2sin■ ♦2,i

).
Uvrstimo li dobijene vrednosti u izraz za «, biće:
2 2
n = a (l— |— ) cos <p (1+ y e 2 s i n 2f ) --- --- - (1— %— sin 2 f )
6 2 a cosf 2
2 2
- (l~-^— )(l+ % e2 s i n 2f)(l— §— sin 2 f ) .
D o 2
I, konačno, zadržavajući članove do druge potencije

od e , biće:
2
n = 1 c o s 2f (5.23)
odnosno: 2
m = 1 + -§— co s 2f (5.24)
0
Maksimalnu deformaciju uglova sračunaćemo po jednači

ti a —b . . , . . .
ni: s m -g- - u kojoj se a i b mogu zameniti sa m i n, po
što postoji ortogonalnost mreža meridijana i paralela na e li
psoidu i lopti. Tada je:
e2 2 e2 2
1 + —— C O S «P - 1 + COS <P
oj 6 o
s^n
2 2 0 2 0
1 + -7T- cos f + I — tt* cos 'P
o o
212
odnosno:
m e 2
sin j - -g cos * (5.25)
Pošto je £ , u ovom slučaju, sasvim mala veličina, to

se sin j može zameniti uglom j, tako da dobijemo sledeći up
rošćeni izraz za deformaciju ugla:
2
(— )' = £ p' C O S 2 'f>
2 6
odnosno:
e2 , 2
j p cos P (5.26)
Grupišimo sada izvedene formule ekvivalentnog presli

kavanja elipsoida na loptu: 4
1. A' =\
2. ♦ = V -AsinZ'i +B sin 4">

, , 1 2 31 4. _ 17 4
3 8 + 180 8 žeo 8
e2 2
3 . m = 1 + —q — cos P
2 „ (5.27)
Q Ci
4 . n - 1— ji— cos t
6
, S2 2
5. ĆO P 'C O S ip
6. D ^7 1 2 17
s = a (1 ~ — e - Je o 8 }
ili R - a(l- 4 e 2)
0
Kako vidimo, pri ekvivalentnom preslikavanju elipsoi

da na loptu, razmeri, odnosno deformacije, zavise samo od
širine. Maksimalne deformacije dužina i uglova nastaju za
f = 0, tada j e :
2 2 2
„ = 3__|_ • m = 1+ JL- i m'^-f-p',
a odgovarajuće deformacije izražene ciframa su:
213
2
(m-1) = (1+-|--- 1) = +0,001
max 6 3
(n-1) = (1- 1) = - 0,001

max 6 3
2
- f - P' = ?',6
NAPOMENA:
Za računanje ekvivalentne širine I1' mogu se koristiti brojne
tablice raznih autora. Na primer, u knjizi E.Hammer "Zur Abbildung des
Erdellipsoide", 1891, data je tablica za prelaz na 9', po argumentu
9 , s obzirom na Beselov elipsoid.
5.4. EKVIDISTANTNI) (ISTODUŽINSKO) PRESLIKAVANJE

ELIPSOIDA NA LOPTU
Pri ekvidistantnom preslikavanju površi (pogl. 4.13.3)

postavlja se uslov da linearan razmer duž jednog od glavnih
pravaca bude jednak jedinici, tj.:
a = 1 ili b = 1.
U slučaju koji razmatramo, glavni pravci se podudara

ju sa meridijanima i paralelama. Ovo stoga što se, kao i u
prethodna dva slučaja, pretpostavlja da površi elipsoida i
lopte imaju zajedničko središte, odnosno da im se ravni e k
vatora poklapaju. Moguće je, dakle, da postoje sledeće jed
nakosti :
a - m i b = n ili a - n i b = m.
Razmotrićemo obe varijante ekvivalentnog preslikava

nja elipsoida, t j . kada je m=l ili n = l .
1. RAZMER PO MERIDIJANU m = 1
I ovde je, kao i pri konformnom i ekvivalentom presli

kavanju elipsoida na loptu, sferna dužina X' = X .
Sfernu širinu •(' ođređićemo kao funkciju od , tj :
♦'=/( f ), na osnovu uslova da je m=l.
214
Prema napred izloženom, bide:
R d'f'
= 1
M d'P
odakle je:
đ*'= ^
ir
+ K (5.28)
gde je: R - radijus Zemljine lopte; S* - dužina luka m e r i

dijana od ekvatora do paralele sa širinom >p ; K - konstanta
integracije.
Nije teško utvrditi da je K = 0 . (Za tačke na ekvatoru,

tj. kada je <t=0, onda je i 'f'=0, odakle sledi da je K=0) .
Prema tome:
*'=-^-8* (5.29)
Radijus lopte i?, na koju je elipsoid preslikan ekvi

distantne, dobićemo na osnovu uslova:
-^90° = S 90"
po 0
odakle je:
So90 2 P°Sq
. (5.30)
Razmer u pravcu paralele biće:
n = Reosjr
N cos y
a razmer površina:
_ R cos ip ,
p = n -— r.---- — (5.32)
N cos f
Najveća deformacija uglova odredjuje se po jednačini:
215
R so st'
. . uj a - f e _ cos f _ N cos« - R oos't'
s^n 2 ~ a+b ~ , R eost' ~ N oos't + R aost'
i + -TI---- --
& G O S *P
2. RAZMER PO PARALELI n = 1
U ov o m slučaju takodje je sferna dužina X'=X . Sfernu

širinu odredjujemo iz uslova da je n = 2 , kao funkciju geo
grafske širine (t) na elipsoidu, tj.: t'=f(t).
Iz jednačine:
, R oos't"
n = 1 -
N oos't
dobija se:
R s o s ip
aost = — g— - (5.34)
odnosno:
_ ------ a s°s=,-
sos* - lP- -~nr ,c ->c \
(5.35)
R( i ’
- e sin t )ly A
Ako postavimo dodatni uslov da je razmer u pravcu p a

ralele sa širinom %=0 jednak na = 0 , onda đemo dobiti: R - a .
Tada đe, na osnovu 5.35, biti:
sos t
sos 'P = — .- (5.36)
J7-,
V (1-e sin . i"
2 . 2 p)
Napišimo sada jednačinu za t' na način:
. y _ sin f' _ i1ll - cos'V

° ~ sos ip' ~ oos't'
0 prednju jednačinu uvrstiđemo čas O p r e m a 5.36, pa đe

biti : 2
2- cos 1P
tgi,-=?-- l-e2s i n 2it
cosy
2 . 2 .1/2
(1-e svn e)
216
odakle je:
¥' - Ji
tg f ^l- e-2
“-tgt (5 .37)
Ovaj izraz, kao i 5.36, omogućava računanje sfernih

geografskih širina ¥, pri ekviđistantnom preslikavanju eli p
soida na loptu. Ako 5.37 uporedimo sa trećom od jednačina
3.34, zaključićemo da predstavlja tzv. redukovanu širinu,
koju smo napred obeležili simbolom "u".
Razmer u pravcu meridijana određićemo na osnovu jedna

čine :
R đ¥
m - -TJ— ;— (5 .38)
M df
Da bismo došli do razvijenog oblika ove jednačine, m o

ramo sračunati d¥, za što koristimo 5.36, čijim se diferen
ciranjem dobija:
d¥ = (1- di (5_39)
sinf ( 1 - e sin ♦ )
Što se tiče sin ¥ , njega ćemo odrediti na sledeći n a

čin: na osnovu 5.37 možemo pisati:
, I 2
smf - 'Sjl- e tgfcosf
U ovu jednačinu uvrstićemo o o s ¥ iz 5.36, pa će biti:
... e sin'f
smf =
2 . 2 , ,2/2
il- e sin )
Kada dobijenu vrednost za sirc-P'uvrstimo u 5.39 i izraz

sredimo, biće:
ih -
Ji e2
d'f = j df (5.40)
1- e sin P
S obzirom na to da je prema dodatnom uslovu R = M , onda

đe na osnovu 5.40 i 5.38 biti konačno:
217
L 2 :2
.ll— ® _e>njP- (5.41)
Maksimalnu deformaciju uglova u ođredićemo po formu

li:
u _ a-b _ Vi - e 2 sinîf - V i - e 2 ,
sm — = — s- = ------------- 1--------- (5.42)
2 a+b / 2 2 I 2
il- e sin f + il- e
Na kraju ćemo, analogno ranijem, grupisati jednačine

ekvidistantnog preslikavanja obrtnog elipsoida na loptu:
1. Slučaj kada je m = 1
1 . X' = X
90°
3. R = — TT^
(5.43)
4. R aos ¥
n — -------
S cos f
5. p = n
in _ N cos 'P — R cos f'

6. sin
2 N aos V + R cos ¥
2. Slučaj kada je n - 1
1. X' - A
2. tg ¥ - il - e 2 tg$
(5.44)
3. R = a
1 2 T~Š
Vi- e sin y
4. m - ■■■■ - — -
Vi- e 2
Kako vidimo iz jednačina 5.43 i 5.44, u razmatranim
slučajevima ekvidistantnog preslikavanja elipsoida na lop
tu, razmeri, odnosno deformacije, zavisiće samo od jedne ko-
ordinate-geografske širine.
VI P o g l a v l j e
K O N U SN E P RO JEKC IJE
6.1. OPŠTA TEORIJA KONUSNIH PROJEKCIJA
Neke osobine ovih projekcija upoznali smo pri opštoj

klasifikaciji kartografskih projekcija (pogl.4.14).
Videli smo da se u pravim konusnim projekcijama para

lele preslikavaju u vidu lukova koncentričnih krugova, a
meridijani kao snop pravih linija, koje se sutiču u centru
paralela. Uglovi izmedju slika meridijana (tzv. uglovi zb-
ližavanja-konvergencije meridijana) proporcionalni su ra z
likama odgovarajućih geografskih dužina i za iste razlike
dužina medjusobno su jednaki. Razmaci izmedju paralela za
vise od uslova preslikavanja
koji mogu biti raznovrsni.
Ipak, najčešće se koriste kon
formne, ekvivalentne i ekvidi
stantne konusne projekcije.
Pošto je kartografska mreža s a
stavljena od medjusobno ortogo-
nalnih linija (v.sl.6.1), zna
či da su kod pravih konusnih
projekcija meridijani i parale
le istovremeno i glavni pravci.
Slika 6.1
U kosim i poprečnim konusnim
Sh em atski p rik a z m reže m eridijana
i p aralela u jednoj od pravih projekcijama meridijani i para
kon u sn ih projekcija
lele su, po pravilu, krive li
nije, osim srednjeg meridijana,
koji se preslikava kao prava linija. (Srednji meridijan p r o
lazi kroz pol kosih polarnih koordinata, a bira se tako da
ide sredinom teritorije koja se kartografiše.).
221
Očito je đa meridijani i paralele imaju najprostiji
izgled u pr av'im konusnim projekcijama gde čine tzv, normal
nu mrežu (v.pogl.4.14). U kosim i poprečnim projekcijama to
je slučaj sa vertikalima i almukantaratima, pa sve ono što
je rečeno za mrežu meridijana i paralela pravih projekcija
važi za normalnu mrežu vertikala i almukantarata kosih i po
prečnih konusnih projekcija.
U praksi se najčešće primenjuju prave konusne projek
cije na tangirajući ili sekuđi konus (sl.6.2) i to za p r i
kaz oblasti srednjih geografskih širina, sa pretežnim pros-
tiranjem u pravcu istok-zapad i ograničenim protezanjem prav
cem sever-jug.
Slika 6,2
P rav a ko n u sn a p ro je k cija lo p te n a ta n g iraju ći i sekući konus
Kod pravih konusnih projekcija linije kontakta izmedju

površi konusa i elipsoida (lopte) uvek su paralele, i to je
dna dodirna ili dve sekuće paralele. Duž njih nema deforma
cije dužina, pa se u literaturi sredu pod nazivom "linije nul
tih linijskih deformacija" ili tzv. standardne odnosno glav
ne paralele.
Ako se ovo ima u vidu, jasno je da đe primena tangira-
jućeg ili sekuđeg konusa zavisiti, u prvom redu, od veličine
teritorije koja se preslikava.
Za područje relativno usko po širini (širina pojasa od
222
6° - 7°) koristi se tangirajući konus, a standardna (dodi
rna) paralela bira se po sredini pojasa. Za teritorije sa
većim protezanjem po širini, koristi se sekući konus, a
standardne (sekuće) paralele postavljaju se tako da se o b e
zbedi ravnomeran raspored deformacija. Ovo se, načelno, po
stiže ako se standardne paralele postave na 1/6 i 5/6 uku p
ne dužine odsečka srednjeg meridijana, zahvaćenog preslika
vanjem (v.sl.6.3).
Slika 6.3
Medjutim, za preslikavanje nekih područja i u speci

jalnim slučajevima standardne paralele se mogu postaviti
bliže jedna drugoj, cime se smanjuju deformacije u srednjem
delu karte, na račun gornjih i donjih graničnih površina.
Nastajanje kartografske mreže kod konusnih projekcija,

zbog očiglednosti, najčešće se objašnjava kao rezultat p r e
slikavanja, odnosno projiciranja mreže meridijana i parale
la sa površi elipsoida (lopte) na bočnu površ (plašt) k o n u
sa, nakon čega se ovaj zamišljeno raseca duž jedne od izvo
dnica i razvija u ravan (sl.6.4 i 6.5).
Mi smo u poglavlju 2.5 razjasnili pravo značenje po j

mova preslikavanje i projiciranje. S tim u vezi treba ređi
da se kartografska mreža konusnih projekcija može dobiti
223
Shem atski p rik a z p ro je k to v a n ja m re že sa io p te na
p la št k o n u sa i razv ijan je p ia šta (om otača) n a ra v a n
projiciranjem po zakonima linearne perspektive.Dobijene p er

spektivne konusne projekcije u pogledu deformacija odlikuju
se izvesnim srednjim svojstvima, m e d j u s v o j s t v i m a * . Za razli
ku od perspektivnih azimutnih i, donekle, perspektivnih ci
lindričnih projekcija, nisu stekle praktičnu primenu i ima
ju samo teorijski značaj.
Široku primenu u kartografskoj praksi imaju, medjutim,

konusne projekcije zasnovane na analitičkim rešenjima i iz
vodima jednačina preslikavanja, pri čemu se polazi od već
izložene opšte teorije deformacija i konkretnih zahteva za
pojedine vrste konusnih projekcija. Ovim projekcijama detalj
nije ćemo se pozabaviti u ovom poglavlju.
Treba uočiti da se pri preslikavanju na plašt konusa

i njegovim razvijanjem u ravan površine ukupnog longitudina
lnog prostiranja od 360°=2 tt, sa elipsoida (lopte) ne prika
zuju na punom krugu, već na delu (sektoru) kruga. Ugao u
centru sektora, ili tzv. ukupan otvor razvijenog plašta, za
visi od položaja konusa, odnosno ed uslova preslikavanja.
Petrenko A.J. "Perspektivno-konusne koordinate i projekcije"

Tr.MJJZ tom 1, 1954.
224
Evo kako ćemo dobiti njegovu veličinu. Na slici 6.5 SMON
predstavlja deo tangirajuđeg konusa do dodirne paralele,
dok je S' M' O' a’
njegov plašt
razvijen u r a
van. (Prikazan
konus po svojoj
veličini o d g o
vara delu kon u
sa sa slike 6 .4
do dodirne p a
Slika 6.5 ralele) . Ak o si
mbolom A obele-
žimo razlike d u
žina (razmak) izmedju meridijana na lopti, a njima odgovara
jući ugao u projekciji simbolom 5 onda đe postojati sledeći
odnos izmedju uglova: I - 2-.Odnos ima konstantnu vrednost
A o 7T
za svaku konkretnu projekciju i naziva se konstantna projek-

ci je. Obeležimo li da je k= dobićemo prvu jednačinu pro-
2 ir '
jekcije: S=k\.
Do iznosa za a doći ćemo na sledeći način: Tangirajući

krug, dužinu obima (2ts R c o s ^ ) , očuvava i na slici, gde se
pojavljuje kao luk M ' O ' N ', odnosno kao deo obima kruga čiji
je radijus R ctg% . Prema tome, možemo pisati sledeću p r o
ći 2 TsR c o s % , , . . , „ - .
porciju: -5— = -5-- --t— fodakle je a=n 5 = 2 ts sint. . (Ako je,
i jT ' o T\ H C V Cf To
na primer, širina dodirne paralele 'Po =30 , onda će biti:
o~2 7T j = ts=180° , tj. celo područje koje se prostire duž p a
ralele (longitudinalno) do 360°, preslikaće se u okviru kru
žnog sektora od 180?)„
Iz gornjeg sledi još jedan izraz za konstantu pro j e k

cije: k =S- oos % _ ^ (valja obratiti pažnju na to
2ir 2tsR ctg*. *
da je reč o sinusu geografske širine dodirne paralele).
Za ii, = 0°, tj. kad, uslovno, za dodirnu paralelu u z m e

m o ekvator, proizilazi da je c = 0 , što znači da se tačka g

nalazi u beskonačnosti, tj. da dolazi do transformacije ko>-
nusa u cilindar. Takodje, za ^„=90° postaje o = 2 -n, tj. teme
konusa S i pol Zemlje P poklapaju se, jer se konus transfor
miše u tangirajucu ravan na Zemljinu površ u tački pola, što
otgovara tzv. polarnim azimutnim projekcijama. Iz prednjeg
zaključujemo sledeće:
- cilindrične i azimutne projekcije mogu se smatrati
specijalnim slučajevima konusnih projekcija;
- vrednosti konstante k, u konusnim projekcijama, o d
redjene su granicama: 0<k<l.
PRIMEDBE:
1. U našem daljem razmatranju bavićemo se analitičkim izrazim

konusnih projekcija, pa je potrebno, radi potpunosti materije, da se
ukratko objasni postupak koji se primenjuje pri perspektivnom preslika
vanju. Kao ilustracija na slici 6.6, prikazan je princip centrale pers
pektivne projekcije iz ćentra 0 na tangirajući konus duž paralele sa
širinom 30 .
Slika 6.6
C en traln a p ersp ek tiv n a p ro jek cija na ta n g iraju ći k o n u s (širin a
Radijusi paralela u projekciji dobijaju se kao rastojanja od te

mena konusa S do preseka tangirajuće izvodnice ST, sa zracima koji po
laze iz središta lopte 0, pod uglovima širina odnosnih paralela. Kons
trukcija kartografske mreže za ovu projekciju evidentna je iz slike.
Na slici je prikazana kartogafska mreža za celu poluloptu Zemlje, čemu
je, radi ilustracije, dodat pojas od - 15° južne širine.
226
2. Prvo matematičko obrazloženje konusnih projekcija potiče
Klaudijusa Ptolemeja, grčkog matematičara, astronoma i geografa, koji
je živeo u Aleksandriji od 90. do 168.godine nove ere. S obzirom na po
godnost koje ove projekcije obezbedjuju pri kartografisanju teritorije
srednjih geografskih širina, sasvim je prirodno što se Ptolemej bavio
njima i primenio ih za karte Mediterana, publikovane u delu "Geografi
ja". Ovaj Ptolemejev rad, publikovan u devet tomova, pored karata ce
log do tada poznatog sveta, sadrži i 26 detaljnih karata malih značaj
nijih geografskih oblasti, kao i spisak geografskih koordinata za 8.000
mesta.
Ptolemej je pri izradi svojih karata prihvatio Hiparhova* uput
stva o tome da se tačne geografske karte mogu izrađjivati u kartograf
skim projekcijama uz korišćenje posebnih oslonih tačaka, zadanih geog
rafskom širinom i dužinom.
Ipak, ondašnje poznavanje do tada otkrivenog sveta i Zemlje kao

planete bilo je dosta oskudno. Verovatno da je medju navedenim pozici
jama mesta, tek kojih desetak odredjeno instrumentalnim putem. Karakte
ristično je da Ptolemej nije poznavao tačne podatke o veličini Zemlje,
pa je u izradi karata polazio od toga da je njen obim 18.000 milja,prem
da su već u to vreme postajala znatno tačnija odredjivanja po Eratos-
tenu**. To je razlog što na Ptolemejevim kartama ima velikih netačnosti-
-njegov se Mediteran prostire na preko 60° dužina, premda je to prosti-
ranje oko 40° itd. Ova pogrešna predstava o veličini Zemlje, odnosno
ubedjenje da je "svet mali", podstaklo je Kolumba i Magelana da krenu
prema Aziji pravcem-zapad.
Radovi Ptolemeja, vezani za razradu kartografskih projekcija, na
kon dugogodišnjeg (vekovnog) mirovanja u toku srednjevekovne evropske
ere, nanovo su vaskrsli i u periodu renesanse postaji kamen temeljac ra
zvoja moderne kartografije.
*)
Grčki astronom iz II v.pre n.e. uveo geografsku širinu i duzi
nu za odredjivanje položaja na Zemlji. Podelio krug na 360 itd. Zemlju
smatrao središtem svemira (geocentrični sistem), što se održalo sve do
Kopernika (1500.god.), kada je Ptolemejev sistem zamenjen Kopemikovim
heliocentričnim sistemom .
**) Eratosten, (oko 284.do 192.god.pre n.e.), grčki matematičar
i astronom i fizičar. Bavio se merenjem obima Zemljine lopte, dokazivao
da je moguća plovidba oko Sveta. Prilično tačno odredio nagib ekliptike
prema ekvatoru i duzinu dana.
227
Najveće zasluge za analitičku razradu konusnih projekcija, speci
jalno konformnih, pripadaju nemačkom fizičaru, matematičaru i astrono
mu Lambertu (Johan Heinrich Lambert), odnosno Gausu. Gotovo se sa sigu
rnošću može tvrditi da početak nove epohe u nauci o kartogrfskim projek
cijama datira sa pojavom Lambertovih radova. Značaj njegovog rada og
leda se u činjenici što je on bio prvi koji je izvršio opšta istraživa
nja vezana za kartografska preslikavanja. Bavio se razmatranjem proble
ma prikazivanja sfere na ravan i razjasnio izvesne opšte uslove koje
ovo prikazivanje mora da ispuni, od kojih su najznačajniji očuvanje ug
lova i konformnost, odnosno jednakost površina (ekvivalentnost).
Premda Lambert ove dve metode preslikavanja nije razvio do kraja,
bio je prvi koji je jasno definisao ideje u odnosu na njih. Prva odnjih
(konformnost) imala je ogroman značaj za čistu matematiku i prirodne nau
ke, a obe veliki značaj za kartografiju. Lambertova prethodnici ograni
čili su se na istraživanja pojedinih metoda kartografskog preslikavanja,
specijalno perspektivnog.
Lambert je teoriju konformnih .konusnih projekcija razradio još
1772.godine. Rešavajući zadatak preslikavanja jedne površi na drugu pod
uslovima očuvanja sličnosti beskonačno malih figura, Gaus je nanovo iz
veo osobine ove projekcije, publikujući ove svoje radove 1825.godine.
6.1.1. PRAVA KONUSNA PROJEKCIJA ELIPSOIDA

(OPŠTE JEDNAČINE)
U poglavlju 4.13.3 već smo naveli opšte jednačine pra

vih konusnih projekcija kojima se ođredjuju položaji presli
kanih tačaka u polarnom i pravouglom sistemu koordinata u
ravni (sl .6.7) :
x = q pcos 6 Ps - p cos 6
y = psžnS
odnosno: (6 , 1 )
6 kX
Gde j e :
228
<7 - ps - konstanta - obično radijus luka paralele sa
najmanjom Širinom (u razmatranom slučaju najjužnije p a r a l e
le), p-radijus ostalih paralela u projekciji i 0<k<l.
Slika 6.7
Jednačine za razmer m, n ip dobićemo na osnovu 4.77,

tj. polazeći od tzv. opštih jednačina kartografskih pro j e k
cija u polarnim koordinatama (pogl.4. 1 0 ):
dp
P>P d'f
m - - -rj- s e o e = - —r r s e o e
M M
- P s p 36
” - = Fal
dp 36
PP'f>5,i P đ'f3A
p = - - -
Mr gr
đ± dM
s
ta a6 - = — P,P
1.
— — _d_’
f i J.
tas P
= ----- =■ — 33—
+
P 6î 3_6 w P^ dp_
3f dt
U našem slučaju de, prema 6.1, biti:
d p _ d I P ć 7]
d'P đt
229
li
3<P
- o
(6 . 2 )
li - fe
ax
Sada đe biti:
dp
tg 8 = + - " , odnosno 8=90°; dakle, slike m e
ridijana i paralela u pravim konusnim projekcijama seku se

pod pravim uglom, tj. čine mrežu ortogonalnih linija odnos
no mrežu glavnih pravaca, što smo napred već naveli.
Kako je: e=0-9O°, to đe biti e= 0, odnosno seoe=l, pa

đemo i m a t i :
n = k — =
r N cos •f
av __ k p ap
P M v M N sos ip đt
ili:
p - m n - a b .
Što se tiče maksimalne deformacije uglova, nju đemo iz

raziti pomođu jednačina 4.62 i 4.64. Ako, naime, pretposta
vimo da su meridijani tzv. prvi glavni pravci (m > n ), onda
đe za m=a i n-b biti:
u a - b m - n
sin 7T =■ -— j- =
2 a + b m + n
230
, . _o , u i, _ /u _ [m
tg (45 + j) - - Vn
Na kraju ćemo, radi preglednosti, grupisati opšte je d

načine pravih konusnih projekcija.
2. 6 - k\; 0 < k < 1
2 . p = p (f)
3. x = q - p oosi = p -p c o s 5
L s
q - ps - konst.
4. y = p sinS
K m - 1 dp (6.3)
~ M 3T
fep TCP
r Noosf
j. _ kpdP _ kpdp
MNcos'Pd't Mr d'f
P = mn - ab
n ■ a m - n . ,.,o , u.
S. sin ■=■ = -- --- ; tg (45 + -v) -
2 m + n * a 4 = v r
je m > n
6.1.2. PRAVA KONUSNA PROJEKCIJA LOPTE

(OPŠTE JEDNAČINE)
Ove jednačine se dobijaju na osnovu 6.3, ako ;

i: M=N=R, pri čemu R predstavlja radijus lopte
1. & = k \
2 . p - p (f)
(6.4)
3. x - q - pcos6 ~ Ps — PcosS
4. y = psinS
231
5. m L
R d'f
6. n
R cos $
(6.4)
7. p - m n - a b
m - n. i / *£O IO i
8 tg (45 + j)
m + nJ fn
ako je m > n
Izrazi 6.3 i 6.4, kao i druge opšte jednačine, osnov

su dalje razrade formula konusnih projekcija. Pri tome se
glavni deo posla svodi na konkretizaciju izraza za funkciju
p= p (f), imajući u vidu zadane uslove preslikavanja. To je i
razlog što se p, ponekad, naziva "funkcija preslikavanja".
6.1.3. KOSA I POPREČNA KONUSNA PROJEKCIJA LOPTE

(OPŠTE JEDNAČINE)
Istakli smo da se u ovi m projekcijama meridijani i pa

ralele preslikavaju u vidu krivih linija, čiji oblici zavi
se od koordinata (% , ) tačke izabrane za srediste sistema
polarnih (azimutnih) koordinata na lopti, odnosno od oblika
funkcije preslikavanja p . (U poprečnim projekcijama središ
te polarnih koordinata nalazi se na ekvatoru, tj . =0°) .
Takodje smo utvrdili da normalnu kartografsku mrežu, ovde,
predstavljaju slike vertikala i almukantarata, koja ima pot
puno isti oblik kao i normalna mreža meridijana i paralela
u pravim konusnim projekcijama.
Jednačine 6.4 transformisađemo na oblik koji se odno
si na kose odnosno poprečne konusne projekcije lopte, ako u
njih, umesto geografskih koordinata, uvrstimo odgovarajuće
azimutne koordinate (a,s):
1. S- k a
2. p= p (z )
3. x= q - paos& = pg - pcosS
232
4. y = p sin 6
(6 .5 )
6. p
a R stn z
z Ua
8 tg (4 5° +
0 *
Ako je; y >p

J s a
(y - razmer u pravcu vertikala
~ razmer u pravcu almukantarata) »
U poprečnim projekcijama središte polarnih (azimutnih)

koordinata nalazi se na ekvatoru lopte, tj. % =0°. Prema to-
me,- ove projekcije predstavljaju specijalan slučaj kosih pro
jekcija^ pa se sve ono Što je napred rečeno o kosim projek
cijama odnosi i na p o p r e č n e „ Drugim rečima, izrazi 6.5 u
stvari su o p š t e jednačine i kosih i poprečnih konusnih pro
jekcija lopte. Ovo treba imati u vidu, jer se kasnije pri

obradi kosih projekcija to neđe posebno naglašavati.
FRIMEDBA :
Trebaf takodje, uočiti da se u kosim i poprečnim projekcijama za
o r i g i n a l n u površ uzima površ Zemljine lopte odgovarajućeg radijusa (R).

Imajući ovo u vidu, proces računanja projekcije mogao bi se podeliti na
sledeće faze:
- prelaz sa površi Zemljinog elipsoida na loptu i odredjivanje
poluprečnika lopte (R)?

- izbor odnosno odredjivanje koordinata središta polarnog siste
ma i transformacija sfernih geografskih koordinata u polarne/

- neposredno sračunavanje projekcije, tj. odredjivanje koordi
nata, razmera i deformacija uglova.

O preslikavanju Zemljinog elipsoida na loptu bilo je reči u
23 3
prethodnom poglavlju. Otuda se zadatak u vezi sa prvom fazom radova
svodi, pre svega, na izbor poluprečnika (R) saobrazno karakteru projek
cije. Drugim rečima, ako je projekcija konformna ili ekvivalentna,
onda se koristi R nastao pri konformnom odnosno ekvivalentnom presli
kavanju elipsoida na loptu itd.
U nekim slučajevima, kada su u pitanju sitnorazmerne karte, mo

že se zanemariti spljoštenost obrtnog elipsoida i 'uzeti Zemlju za lop
tu radijusa R= '\JM0 N0, gde su M0 i N0 - radijusi krivina meridijana i
prvog vertikala za paralelu širine *P0, koja se najčešće poklapa sa sred
njom paralelom teritorije preslikavanja.
U definitivnom rezultatu preslikavanja površi elipsoida na lop
tu, dobijaju se sferne geografske koordinate za željeni broj tačaka
elipsoidne površi (v.pogl.V).
Izbor središta polarnih koordinata zavisi od položaja i oblika

teritorije koja se kartografiše. Pri tome se nastoje obzebediti opti
malni uslovi preslikavanja (projekcija sa najmanjim deformacijama i
što jednostavnija za računanje). Koordinate središta ođredjuju se ana
litičkim ili grafičkim postupkom.Ne ulazeći u detalje računice, napome-
nućemo da se u praksi najčešće primenjuju dva analitička rešenja, zavi
sno od toga da li imamo zadan veliki ili mali loptin krug, postavljen
tako da prolazi sredinom teritorije koja se preslikava.
U prvom slučaju, zadatak se svodi na sračunavanje koordinata ta

čke preseka dvaju velikih loptinih krugova, okomitih na veliki krug ko
ji ide sredinom teritorije, u dve njegove tačke zadane koordinatama.
U drugom slučaju mali krug zadan je trima tačkama kroz koje pro
laze tri velika kruga, u čijem preseku se nalazi tražena tačka središ
ta koordinatnog sistema.
U oba slučaja koordinate datih tačaka odredjuju se grafički sa
postojećih karata, ili se preuzimaju iz kataloga odgovarajućih astro
nomskih ili geodetksih koordinata.
Opisani analitički postupci imaju i odgovarajuće, manje tačno,

grafičko rešenje. Pored toga, koordinate središta mogu se odrediti gra
fičkim putem sa postojećih karata, ili na osnovu koordinata krajnjih
tačaka odnosne teritorije. U ovom slučaju središte sistema poklapa se
234
sa središnom tačkom teritorija, čija granična linija ima ovalan ob
lik. Transformacija sfernih geografskih koordinata u polarne (azimutne)
koordinate provodi se na osnovu izraza 3.50 odnosno 3.55, kojima se de
finiše veza izmedju ova dva sistema koordinata.
6.1.4. OPŠTI PREGLED RASPOREDA DEFORMACIJA U

KONUSNIM PROJEKCIJAMA-POJAM "IZOKOLA"
Pri razradi formula za pojedine projekcije, a osobito

kada se vrši izbor projekcije, detaljno se analizira raspo
red i veličina deformacija i, s tim u vezi, sračunavaju p o
daci potrebni za konstrukciju linija jednakih- deformacija
(izok o l a ) odgovarajučih elemenata (dužina, površina ili u g
lova) , elipse deformacija u karakterističnim tačkama proje
kcije i sl.
Za korišćenje karata potrebno je ne samo da su apsolu
tni iznosi deformacija što manji već je posebno važno da je
raspored deformacija povoljan, odnosno da su njihove prome
ne m a l e .
Iz jednačina 6.3 i 6.4 nije teško utvrditi da linearni
razmer i razmer površina kao i deformacije uglova, u pravim
konusnim projekcijama, zavise samo od geografske širine t a
čaka - imaju konstantne iznose duž pojedinih paralela. Prema
tome, u pravim konusnim projekcijama, izokole se poklapaju
sa paralelama. (Kod kosih i poprečnih projekcija to svojstvo
imaju a l m u kantarati).
Kako su kod konusnih projekcija standardne (glavne)
paralele linije nultih deformacija, to če sa udaljavanjem od
ovih linija, tj. u pravcu sever-jug, nastajati deformacije,
a njihovi iznosi postajaće sve veći što je veća udaljenost.
Na slici 6.'8 dat je shematski prikaz rasporeda i ponašanja
deformacija u konusnim projekcijama za slučaj dodirnog i se-
kućeg konusa. Zadebljane linije su standardne paralele (kod
kosih i poprečnih projekcija1 - a l m ukantarati).
Na osnovu prikaza stiču se samo opšte informacije o ras
poredu deformacija, bez podataka o njihovim apsolutnim vre d
nostima i relativnim odnosima. Jedan od približnih grafičkih
235
postupaka, koji
pri analizi de
formacija daje
i izvesne poda
tke o njihovim
iznosima, svodi
se na primenu
centralne pers
pektive konusne
projekcije (sl.
6.9). Slika pr i
kazuje preseke
lopte i tangira-
R aspored deform acija u konusnim p ro jek cijam a juđeg odnosno
(što tam nije polje to veća deform acija)
sekućeg konusa
uspravnim ravnima koje se podudaraju sa ravni slike.Da bismo
imali pregled o tome kako se kreću iznosi deformacija, iz-
vršićemo centralno projiciranje niza karakterističnih tačaka
Slika 6.9
C en traln a p ersp ek tiv n a k o n u sn a p ro jek cija
(p o n a š a n je razm era)
na lopti, simetrično smeštenih u odnosu na osu konusa-kraj-

nje tačke đijametara paralela biranih tako da se nalaze na
236
dodirnoj paraleli ili sekuđim paralelama i na paralelama
severno i južno od njih. To su, za slučaj tangirajuđeg k o
nusa, tačke 1, 2, 3S 4, A i B. Njihove slike na plastu k o
nusa bide tačke: l'3 2', 3j 4', A i B . Pri tome se, očigledno,
na dodirnoj paraleli poklapaju tačke A i /, odnosno B i. b'
.
Linearni razmer dobićemo kao odnos respektivnih duži

na na plastu konusa i lopti. Uslovno ćemo uzeti da su to di-
jametri odgovarajućih krugova paralela, čiji se obimi nala
ze na lopti odnosno plastu konusa, a veličine im direktno
zavise od veličina đijametara. Tako de biti na dodirnoj pa-
a b '
raleli: nQ -— =1; za područje južno od dodirne paralele:
n^=jY>l i za područje severno od ove paralele : n s= ~ ^ > l .
U slučaju sekuđeg konusa pored sekudih paralela, uze-

ćemo jednu paralelu na području izmedju ovih i po jednu pa
ralelu severno i južno od njega. Vrednosti razmera bide sle-
//r/ nj)
dece -na sekucim paralelama :n - — = — = i -za područje
o AB CD ’
l2'
izmedju sekudih paralela: <1 i za područja severno
5*6'
ijužno od sekudih p a r a l e l a : n. = — > 1 i n, = -z-z > 1 .
2 64 o bo
U projekciji na tangirajući konus, lukovi svih para

lela (osim dodirne) bide duži nego na elipsoidu (lopti).
Za sekudi konus to de važiti za paralele izvan područja
omedjenog sekucim paralelama. Unutar ovog područja, pak,
lukovi paralela bide kradi u poredjenju sa njihovim pr a
vim vrednostima.
U oba slučaja postojaće po jedna paralela duž koje ce

razmer biti minimalan - u projekciji na dodirni konus m i n i
malna vrednost razmera bide jednaka jedinici, i to na stan
dardnoj (dodirnoj) paraleli; dok de u projekciji na sekudi
237
konus minimalna vrednost razmera biti manja od jedinice i
odnosiđe se na neku od paralela u području izmedju dve stan
dardne (sekuće) paralele.
Iako se ovo što je rečeno, strogo uzimajući, odnosi
na centralnu perspektivnu konusnu projekciju, izvedeni za
ključci se mogu primeniti i na ostale konusne projekcije i
služiti kao opšta, izvorna informacija o ponašanju i re l a
tivnim iznosima razmera i deformacija u dve najkarakteris
tičnije grupe konusnih projekcija i šire.
6.2. KONFORMNE KONUSNE PROJEKCIJE
6.2.1. OPŠTE JEDNAČINE PRAVIH I KOSIH KONFORMNIH

KONUSNIH PROJEKCIJA
Kod ovih projekcija, razvijeni oblik funkcije p=p('P)

tražiđemo polazeći od opšteg uslova konformnog preslikava
nja; m = n = a = b = c 3 odnosno u= 0°.
Prema tome, s obzirom na jednačine 6.3, možemo pisa
ti :
1_ dp _k P
M Tf ~ p
Nakon što razdvojimo promenljive, dobićemo sledeću

diferencijalnu jednačinu:
dp = _ k M d ± (6 6)
p r
odakle je:
Inp - In K = - k fM A L .
j p
(6.7)
gde je K - konstanta integracije.
f M W U; .
. itjgrii I — -— već smo sreli u poglavlju 3.7.1,
pri razmatranju izraza za izometričke širine, pa ćemo

iskoristiti njegovo rešenje prema izrazu 3.69:
J[ & $r* - = J Noosv - In u (6.8)
238
pri čemu je:
tg (4 5° + j)
V = ---- -f- (6,9)
tge (4S°+ |;
dok je:
s i n i(j = e sinv
Kada u 6.7 uvrstimo 6.8, dobijamo:
In p = In K - klnU
odakle je:
P = (6.10)
U
Geometrijsko značenje konstante K utvrdiđemo analizom

jednačine 6.10, uvrštavajući granične vrednosti širine. Ako
se uzme da je 'P=0°, radijus sračunat po ovoj formuli jednak
je radijusu slike ekvatora. Naime, nije teško utvrditi da
đe za 'P=0° biti i pomoćna funkcija ^=0, odnosno U=lf tako
će biti Pe jiv =Ki što znači da je konstanta integracije jed
naka radijusu ekvatora u projekciji.
Slično tome za pol, tj. kada je ^=90°, funkcija U je
dnaka je beskonačnosti, a radijus p=0. Prema tome, geograf
ski pol se u ovoj projekciji preslikava kao tačka, u kojoj
se sutiču meridijani. Linearni razmer dobićemo na osnovu 6.3
sledećim postupkom:
k p
a - m = n = ~jr
odnosno uvrštavajući za p vrednost iz izraza 6.10:
k K ,, ,, ,
a = m = n = --- s- (6.11)
r uk
Slično tome, za razmer površina dobijamo:
2 2
p - m n = m = n
odnosno:
p =^ rVVK 2 (6-12)
239
Uzimajući u obzir do sada izvedene izraze kao i 6.3,
grupa opštih jednačina pravih, konformnih konusnih proje
kcija elipsoida biće:
2- p _ A
3. x = q - P cosS
4. y = p sini (6.13)
, P kK
5. m = n = k — = r
r ,,k
rU
_ 2 ,k K ,2
6. p = m =-(--
r U
7. in = 0 .
Pri Semu su: k - konst. (faktor p r o p o r o i o n .),

K - konst. integracij e,
tg(4S° +
tge (4S°t p
s'in ip = e s'in »p.
Za površ lopte je e=0, pa đe opšte jednačine pravih,

konformnih konusnih projekcija lopte biti:
1. 6 - fe A
2. p r ----- = K t g k (45°- j)
tg (45° + p 2
(6.14)
3. x = q - p cos 6
4. y = psinS
kp kKtgk!45°- J>
5. m = n = --- — = 2---------
Reos't Roos'f
240
kK________ 1 (6.14)
p = m -
Ra0^ tgk (4S°+ fi
7. to - 0.
Sličnim postupkom transformisaćemo izraze 6.13 tako

da se odnose na kose konformne konusne projekcije lopte:
1. S - k a
,,, k z
2 . P = Ktg j
ctg
3 . x - q - pcos6
4 . y - p sind
(6.15)
kP kK
5. u -u -
z a Hsinz n . k Z
B srn z ctg
kK t g k j
B sin z
2 2
6. p - n = y
z a
7. bi - 0 .
Pri tome su: - razmer po vertikalima

ua - razmer po almukantaratima.
6.2.2. ODREDJIVANJE ŠIRINE PARALELE SA

MINIMALNIM LINEARNIM RAZMEROM
Pre nego pristupimo izučavanju nekih varijanti konfor

mnih konusnih projekcija, ođrediđemo geografsku širinu para
lele na kojoj je razmer linijskih elemenata minimalan.
U tu svrhu potrebno je da se, najpre, sračuna prvi iz
vod od n odnosno m, po >p :
n = k —
odakle je:

(ŽP-r - * L P )
dn _ k dv č[v
dv
Prema 6.6 biće:
dp j Mp
dv v
X ~
sto se tiče izvoda poslužićemo se rezultatima ko-
je smo dobili u poglavlju 3.10 pri izvodjenju fundamental
nih Gausovih veličina za elipsoid. Naime, imajući u vidu
izraz 3.100 i postupak na koji se on izvodi, možemo pisati:
= ~ Mein'V (6 .16)
Nakon zamene u početni izraz dobija se:
~ = k sin v - k) (6 .17)
v
Dobijeni prvi izvod funkcije n bi ć e jednak nuli kada

je sin v =k . Obeležimo li sa širinu paralele na kojoj ra
zmer n dostiže ekstremni iznos, onda đe biti: s i n % = k .
Da bismo mogli utvrditi da li je razmer na parale
li širine >P0 minimalan, mora se sračunati drugi izvod od n
po >P :
d 2 (n) _d_ , k M P i
(sinV- k) + aosv
d'f 2 dv 1 2
Za geografsku širinu biće: (sinVa k )= 0 , pa pre-

dnji izraz poprima izgled:
[ d 2 (n) k Mo
cos t = n
dv" „2 C O S 2V
ff
1 - e
> 0 (6 . 1 8 )
2 2
e sin v
Drugi izvod funkcije razmera n po ■? uvek je, dakle,
242
pozitivan (veći od nule) za geografsku širinu <p„ , za koju
je njen prvi izvod jednak nuli. Matematički, ovo znači da
funkcija odnosno razmer imaju minimalan iznos {n =min) k a
da je k= s i n %
Provedenim postupkom utvrdili smo, istovremeno, da
je vrednost konstante k jednaka sinusu širine paralele sa
minimalnim razmerom (deformacijom) dužina.
PRIMEDBA.-
Praktičnu proveru gornjeg zaključka o konstanti "k" izvrši ćemo

na sledeći način. Napred smo utvrdili da je kod centralne perspektivne
konusne projekcije razmer na dodirnoj paraleli najmanji i jednak jedi
nici. Ako je širina ove paralele ^ , onda se na osnovu 6.4 može pisati:
,
n = 1 ' * P.
R cos lP0
i, dalje, s obzirom na to da je P0 =R ctg'P,
. R cosfo . ,,
* = r z & c = sin% (6-19)
6.2.3. NEKE VARIJANTE KONUSNIH KONFORMNIH PROJEKCIJA
U konformnim konusnim projekcijama postoje dve ko n s

tante - parametri - projekcije (k , K ) Njih treba izabrati
odnosno odrediti prema konkretnim, unapred zadanim uslovi
ma, pa, s obzirom na to, ima više rešenja odnosno vrsta ko n
formnih konusnih projekcija.
Jasno je da sve ove varijante konformnih konusnih p r o
jekcija zadovoljavaju opšti uslov konusnih projekcija prema
kome je 0<k<l *.
*) Za k=l, odnosno %=90°, konformna konusna projekcija prelazi u kon

formnu asimutnu (stereografsku1 projekciju na ravan, koja Zemljinu lop
tu tangira u polu. Ako je, pak, k=0° odnosno f,=0°, radijus ekvatora u
projekciji bio bi K=«> tj. slika ekvatora je prava linija.Nastaje, pre
ma tome, konformna cilindrična projekcija na dodirni cilindar, tzv. Mer
katorova projekcija.
0 ovim projekcijama biće više reči kasnije;ovde ih navodimo za ilu
straciju napred izvedene konstatacije da se azimutne i cilindrične pro
jekcije mogu smatrati specijalnim slučajevima konusnih projekcija.
243
Već je Gaus, svojevremeno, obradio pet postupaka odredjiva
nje parametara k i K i oni se najčešće primenjuju u praksi.
Medjutim, i drugi naučnici su se bavili ovim problemom i
predložili svoja rešenja, pa su po njima odgovarajuće pro
jekcije dobile naziv.
Mi ćemo najpre prikazati pet načina čije se definiti

vno matematičko oblikovanje i obrazloženje obično pripisu
je Gausu. Dva od njih se odnose na tangirajući, a ostala
tri na sekući konus, pa možemo izdvojiti grupu projekcija
sa jednom odnosno sa dve standardne paralele.
Prvo ćemo se zadržati na grupi konformnih konusnih

projekcija sa jednom standardnom paralelom.
I VARIJANTA: Konstante k i K odredjuju se uz uslov da je razmer
(ng ) na paraleli zadane širine ( % ) jednak jedinici i istovremeno naj

manji .
Polazeći od drugog dela uslova n0 =l=min, najpre se od

redjuje konstanta k, na način opisan u 6.2.2, pa možemo p i
sati :
k - sinf. (6 . 2 0 )
Konstantu K odredićemo na osnovu prvog dela istog u s

lova, prema kome je n =1, odnosno:
k P„ _ Vv s^nlf„K
n
o
odakle je
sin%
(6 . 2 1 )
Izvedene jednačine odnose se na pravu konformnu konu

snu projekciju elipsoida sa jednom standardnom paralelom
(sl.6.10), pa ćemo ih grupisati radi bolje preglednosti:
1. k = sin%
2. K = No otg% crJ1-n'P°
3. i= k \
K
(6 .22)
4 ' p ~ ~k~
uK
5. x = q - p cosS
6. y = p sini
kP _ kK
7. m - n =
r T,k
rU
Slika 6.10 8 . p - m 2 = n2
9 . aj - 0 .
Ove se jednačine lako transformišu na oblik koji tre

ba primenjivati pri preslikavanju lopte:
1. k = sin%
2. K R otg\ tgk (45° + -J*-)
3. i = k A
4. P K t g k (4S°- -±) (6.23)
5. X q - p oos6
6 . y = p stnfi
kK tgk (45°- •
7. m n - -------- ------
R o o s 'p
8. p = m
9 . oi - 0 .
Polazeći od jednačina 6.23, na način kao i ranije,

možemo pisati sledeće jednačine kose konformne konusne p r o
jekcije lopte sa jednom standardnom p a r a l e l o m :
245
1 . k = cos z.
3. S - k\
4. p
5. x = q - p C 0 3 &
6. y = p sin& (6.24)
9 . io - 0 . '
XX VARIJANTA: Zahtevu iz prethodne varijante dodaje se još je

dan, tj, pored toga što na paraleli širine razmer treba da je naj
manji i jednak jedinici, zahteva se da razmeni na krajnjim paralelama
{teritorija kartografisanja) budu međjusobno jednaki (n^ =jik ).
Ovaj slučaj je, očigledno, podvarijanta prethodnog,

a odnosi se na konus koji tangira elipsoid (loptu) po p a
raleli čija širina nije poznata.
Imajući u vidu dodatni uslov i jednačine 6.14, m o ž e
mo pisati:
kK _ kK
odakle se, nakon skraćivanja, dobija:
i konačno :
Sada se može odrediti širina % , paralele sa n a j m a

nj i m razmerom . Prema 6.20 možemo pisati:
sin\ - Ji
246
Konstantu K ođredićemo, kao i u predhođnom slučaju,
iz uslova da je na ovoj paraleli razmer minimalan i jed
nak jedinici:
n = kK _ sin% K _ j
odakle je:
r u 8™ ' 9* Nc e o s % u r n *° ain,
K = ------ = T— ----- = N ctg 'P.K.
sm% sm% ° 3 • °
Na kraju ćemo grupisati dobijene izraze:
l9 rR - Ig
1. k = -z— - z — ;
i «
\ i
1 \
^ širine krajnjih pa-
ig u„ - tg us s
ralela
2. K - otg % . sin\ = k
3. 6 = k A
K
p = .7k
Uk (6.26)
5. x = q - p oos6
6. y = p sini
- k p kK
7. m = n = --- — - =-
r ,,k
rU
O 2 2
8. p - m = n
9. di = 0 .
Jednačine 6.26 mogu se lako, kao i napred, transfor

misati u oblik koji se odnosi na preslikavanje lopte, kao
i na kosu konformnu konusnu projekciju lopte.
Pri tome ćemo se, radi kratkoće pisanja, zadržati sa

mo na formulama konstanti k i K. Tako đe, za slučaj pravih
konusnih projekcija Zemljine lopte, jednačine konstanti k
i K biti:
247
tg cos -tg cos
Ji - ------------------------------------------------------------------ L _ ------------------------------------------ 5------------------------
tg tg (4 5°+ — -) - tg tg (4 5°+ -£-)
R cosV" tgk (45°+ (6.27)

K =
k
dok đe za slučaj kose projekcije lopte biti:
tg sin 3g - tg sin zN
2n
tg ctg -g Ig ctg
Ji
R s i n z ctg 3
K = ----- . (6.28)
k
U grupi konformnih konusnih projekcija sa dve standar

dne paralele razmotrićemo sledeće varijante.
III VARIJANTA: Konstante 'preslikavanja određjuju se uz uslov da

razmeri n i n^ na dve paralele zadanih širina (i, i budu jednaki
jedinici (n^n^=l).
Prema postavljenim uslovima, možemo pisati:
n - k K = 1
1 ~ ,,k
p lU l
(6.29)
k K _ ,
n2 k
P 2U2
odakle je:
7,k ,,k
r l U1 = P 2 U 2
tako da se nakon logaritmiranja dobija:
Ig r - tg r
k = j jjt ------------------------------ (6.30)
tg V2 - l9 1
(Izraz 6.30 u punoj je analogiji sa izrazom 6.25) .

Za konstantu K, na osnovu 6.29, dobijamo dvostruko
rešenje:
248
T.k ,,k
r l U1 r 2 U2
K = - \ ± = -4g— -
2 ( 6 . 3 1 )
Geografsku širinu paralele sa minimalnim razmerom,

koja je neophodna za analizu rasporeda i ponašanja razme
ra, odredićemo, kao i napred, po formuli 6.20, tj.:
l 3 V j - l g r 2
s in % = k =
Ig U 2-lg U1
Sada možemo grupisati izraze za pravu konformnu ko n u

snu projekciju elipsoida sa dve standardne p a r a l e l e :
tg ? 1 - ig p2
- , s in % = k
_
tg ug ~ lg ui
P1 A r2 A
2- K ~ fe - 2
3. 6 - k\
K
4- p = ~k
Uk (6.32)
5. x = q - p oos&
6 . y = p sin &
_ kP _ kK
7. m
r " ruk
2 2
8. p = n - m
9. ui = 0
Kada se preslikava lopta, jedn ine 6.32 poprimaju

oblik:
tg cos - Ig ćo- j
1 . k
Ig t g (4 5 + - £ - )- lg t 45' +
v f 1 ( 6 . 3 3 )
R cos ip tg (4 5 ° + -
2 . K - 5
---------------------- ------------------------
k
R cos 9p , k, . r o
tg (45
'
- j)
2,
249
3. <
5 - k\
a K ir j. k , ,rO IP ,
4' P = k o V - K t g (4S ~ 2 ;
tg (45 + p 2
5 . x - q - p cos 5
6, y = q sinS (6. 33)
kp kK
7. m = n
R oos^ _ „ , k , .ro . 01,
Roosttg (45 + fJ
k K tgk (4 5° ~ p
Rcos^
8. p = m2 -
. 2
n
9. to - 0
Jednačine kosih konformnih konusnih pro j ekcij a s đ va

sekuća (standardna) almukantarata, zenitnih rastojanja
i z^, izgle d a j u :
I g s i n z^ - I g s i n z0
i. k ~ --------- -------- -— -
z^ 2j
I g ctg l G ctg j-
R sin s 1 otgkp R sin z£ ct g k^S

2. K =
3. 6— k cl
4. p= K t g k f (6.34)
5. x - q - p eos6
6. y - psinS
kKtgk |
7. i
Kaz
rt - u n -
i*a Rsin z
2 - 2
S- p = uz - va
9 . co - 0
250
IV VARIJANTA: Konstante k i K odredjuju se pod uslovom da je
razmer na paraleli zadane širine (^) jednak jedinici (n^=l), a razm
eri ns i nN na krajnjim paralelama teritorije koja se preslikava sa
širinama ¥s i ¥„ da s u medjusobno jednaki (ns = n il> ■

Polazeći od uslova da je n s = n !< , postupkom analognim
on o m iz drugog slučaja, dobijamo:
Ig r -Ig
k =
T-g u* - tg us
Pošto poznajemo k, primenom jednačine s i n % = ki la -

ko odred ju j emo širinu ¥0 paralele sa najmanjim razmerom.
Konstantu K odrediđemo iz uslova H t=l, tj.:
kK
= 1
pt Ut
odakle je:
Prema tome, jednačine konstanti koje se odnose na

ovaj slučaj imaju sledeći oblik:
Ig rs - Ig r,
k =
lg -ig u.
s
(6.35)
U ovom slučaju u pitanju je projekcija površi elipso

ida na sekuđi konus, pri čemu je zadana samo jedna od seku-
đih paralela sa širinom ^ .
Ako se vrši preslikavanje Zemljine lopte, jednačine
6.35 treba transformisati tako da poprimaju oblik:
Ig cos ¥ -tg cos ¥

k -
Ig tg (4 5° + ~ J - l g tg(4S°+ j-J (6.36)
R cos ¥, tg (45 + -5— )

K - ----------- *--- ,------------ ć—
251
dok če za slučaj kose projekcije lopte biti;
la
*
sin zs -Ig
v
sin zN
k = ----------------------
tg ctg p - -Ig ctg p (6.37)
„ . . k Zt
R stn ctg
V VARIJANTA: Konstante (parametri) projekcije k i K odredjuju
se pod uslovom da su razmeri duž krajnjih paralela jednaki i da je

najveći razmer za toliko veći od jedinice za k o liko je najmanji r a z
m er manji od jedinice.
Ovaj slučaj odgovara projekciji na sekuči konus, pri

čemu sekuče (standardne) paralele nisu zadane.
Polazeći od prvog uslova (ns = n K ) dobićemo, kao i na
pred :
? tg r -Ig
Ig UN - I g Us
Širinu ( 0>o ) paralele sa najmanjim razmerom (n„ ) d o

bićemo na uobičajeni način, tj. sin >p = k ■
Obeležimo sa £ apsolutnu vrednost (iznos) razlike
izmedju najvećeg, odnosno najmanjeg razmera i jedinice.
Onda se drugi uslov može izraziti jeđnačinama:
a) b)
n s = 1 + £ n N = 1 + e
no = 1 - z n„ - 1 - e
Nakon što uvrstimo vrednosti razmera n, , n „ , n , bi-
kK ~ i + e i L = i +
rsus
Uk PN U K
kK _ , kK _ ,
=- - 1 - e =— = 1
p U rU
252
Ako zbrojimo jednačine pod a) i h ) , dobićemo:
kK + kK
T,*
rs Us r,
r0£/„ k.
kK kK _ g
k k
rN UN v°U®
odakle je konačno:
K_ 2 rs us U0 __2 rN UN r. V. (6.38)
k(ps Uk + r„ Uk ) k( rN Uk + r„ Vk)
Širine sekućih (standardnih) paralela na kojima je

razmer jednak jedinici odredjuju se iz transcedentne jed
načine :
r U k - kK (6.39)
koja se može rešiti postupkom približavanja.
Grupišimo na kraju formule konstanti k i K, koje se

odnose na ovaj s l u č a j :
H r s - l9
k = ~Lg - I g Us
(6.40)
n „k ,,k „ ,,k r.k

2 0 , «, 2 r„ r £/„ Ua
kfrs U k + ra U k) k!rw Uk + ij Uk)
Ostale jednačine, koje sa 6.40 čine kompletnu grupu

formula za ovu varijantu konformne konusne projekcije sa
dve standardne paralele, identične su sa jednačinama 4, 5,
6, 7, 8 i 9 iz 6.32.
Za slučaj preslikavanja Zemljine lopte radijusa R,
jednačine 6.40 poprimaju oblik:
253
tg cos f - Ig cos t
. k = ---------
K, . _ n
Ig tg (45° + -JL)-lg tg (4 5°- ~ )
2
I,,.!) . , k ,„ ro 'i’
o
ZR cos 'P oos't tg (45 + —5— )tg (45 + -£— )
2. K = --------- --------------—
,r . k , „ ro . . k . .ro 11
kycos ts tg (45 + -j—) + c o s t a tg (45 + ^— ) J
(6.41)
ZR cos t^cos \ t g ^ (4 5° + ) tg^ (4 5° +
k [cos ^tg^ (4 5°+ -čp-)+cos t^tg^ (45° + j

Za slučaj kose projekcije lopte biće:
Ig sin z -t g sin z
1. k =
Ig ctgj tg c t g ~
k ^s k z
2R s i n z sin z ctg — — ctg
2. K = --------- -
2-------- —
2 =
7 T •
, z . k, za i
k [štit zs ctg + s m zo c t g - r p - J
(6.42)
2R
o d
svn
•
z n s t•n zo c t+g k — 3u
—
+ k z,
ctg
. - -
,r . ^ ^ ^ 2 ol
k ysin z^ctg —^— + sin za ctg —^— J
Na kraju ćemo navesti tablicu sa vrednostima l i n i j s

kih razmera, odnosno deformacija, koje se pojavljuju u r a
zmatranim varijantama konformnih konusnih projekcija pri
preslikavanju područja izmedju paralela sa širinama ^ =
= 3 0° i >PN = 70°. ( Razmeri i deformacije površina i z o s
tavljeni su zbog ušteda u prostoru, a i pošto direktno sle
de iz odnosnih linijskih razmera.).
Očigledno, najveći iznosi deformacija postoje u p r o

jekcijama sa jednom standardnom paralelom,i to na krajnjim
paralelama, i iznose +7,9% kod I varijante, odnosno
+ 6 ,6 % kod II varijante, koja je u celini povoljnija od p r
ve varijante (v.tabl. 6.1). U projekcijama sa dve stanđar-
254
dne paralele, apsolutne vrednosti deformacija nešto su m a
nje, što je i razumljivo, s tim što su u IV varijanti de
formacije n a j v e ć e : +5,9% . Ipak, kod ove varijante, moguće
je unapred, prema potrebi, izabrati područje kojim ćemo po
staviti jednu od paralela sa nultim deformacijama, a druga
se naknadno utvrdjuje.
Tablica 6 .1
n0- min = 1 ns=nN n, = n -1 ns=n„i n t = 1 ns= n»z 1+z-
n , = 1- e
\=50° = 610 34',5 't,=36°5i%=63?5 *t = 45°
m=n d (%.} m=n dc (%) m=n d (%) m=n d !%) m=n d (%)
a a a a
70° 1,0786 +7,9 1,0655 +6,6 1, 0430 +4,3 1,0588 +5,9 1,0317 +3,2
65° 1,0403 +4,0 1,0318 +3,2 1,0077 +0,8 1,0253 +2,5 0,9990 -0,1
60° 1,0167 + 1,7 1,0117 +1,2 0,9862 -1,4 1,0053 +0,5 0,9796 -2,0
55° 1,0040 +0,4 1,0018 +0,2 0,9750 -2,5 0,9955 -0,4 0,9701 -3,0
50° 1,0000 0 1,0004 0 0,9723 -2,8 0,9941 -0,6 0,9686 -3,1
45° 1,0037 +0,4 1, 0063 +0,6 0,9768 -2,3 1,0000 0 0,9744 -2,6
40° 1,0144 +1,4 1,0192 +1,9 0,9881 -1,2 1,0128 +1,3 0,9868 -1,3
35° 1,0320 +3,2 1,0389 +3,9 1,0061 +0,6 1,0323 +3,2 1,0059 +0,6
30° 1,0566 +5,7 1,0655 +6,6 1,0309 +3,1 1,0588 +5,9 1,0317 +3,2
Najmanje apsolutne vrednosti deformacija, uz odgova

rajući ravnomeran raspored za celo područje preslikavanja,
prate petu varijantu. Apsolutne vrednosti deformacija iste
su na srednjoj paraleli i krajnjim p a r a l e l a m a + 3 , 2 % . Nešto
veći iznos deformacija +4,3% i -2,8%,uz približno isti ra s
pored, postoji u trećoj varijanti, kod koje su standardne
paralele unapred poznate.
Zapazićemo da se postavi janjem dodatnih uslova, u ce
lini, doprinosi kvalitetu projekcije. Ipak, izbor projekci
je zavisiće od konkretnih zahteva, koji mogu biti različiti
(na primer, potreba za manjim deformacijama u srednjem ili
nekom drugom delu područja koje se kartografiše, na račun
periferijskih delova i sl.).
255
6.2.4. DODATNE NAPOMENE 0 ODREDJIVANJU KONSTANTI
K I k KONFORMNIH KONUSNIH PROJEKCIJA
Osim navedenih varijanti za odredjivanje konstanti k

i K, postoje i druga rešenja, jer su se svojevremeno mnogi
autori bavili, a bave se i danas problemima njihovog odre-
djivanja. Obradiđemo još neke najkarakterističnije sluča
jeve .
1. Konformna konusna projekcija u kojoj su linearne

deformacije na krajnjim paralelama i na paralel i sa najma
njim razmerom jednake po apsolutnim vrednostima.
Ako se ima u vidu ono što smo napred govorili o ras

poredu deformacija u konusnim projekcijama, jasno je da se
maksimalne vrednosti razmera pojavljuju na krajnjim parale
lama, pa je ovako formulisan uslov identičan onome iz pret
hodne varijante. Medjutim, u njegovom razmatranju ići ćemo
drugim putem, koji se bazira na primeni logaritamskog reda,
odnosno polazi od pretpostavke da su deformacije tzv. ma
le veličine prvog reda.
Linearna deformacija (d^), prema 4.7, dobija se kao
odstupanje linearnog razmera (o) od jedinice:
d - o - l
c
Uz pretpostavku da je deformacija (<^c ) mala veličina
prvog reda, njeni kvadrati i veće potencije mogu se zanema
riti .
S druge strane, nije teško utvrditi da je iznos In o
jednak linearnoj deformaciji u nekoj tački, sa tačnošću do
veličina prvog reda. Doista, primenimo li logaritamski red,
biće:
odnosno:
<r d3
In c - In d + d ) - d - .........
e o 2 3
tako da se, nakon odbacivanja članova sa k vadratom i višim
potencijama d , dobija:
256
In a = d (6 .43)
a
Prema tome, za meru (izražavanje iznosa) deformacija,

možemo uzeti prirodan logaritam razmera.
Obeležimo simbolima >PS i >pn širine krajnjih paralela,
a simbolom 1>
# širinu paralele sa minimalnim deformacijama.
Tada se, polazeći od opšteg izraza za razmer linijskih ele-
kK
menata (m=— j-), uslovi tretirane projekcije izražavaju sle
pe/
deđim jednačinama:
d a = ln " ln~ ^ k (6.44)
x:
- d a = In (6.45)
K U*
Konstantu k ođređićemo na osnovu 6.44, po već uobiča

jenom postupku, tj.:
Ig - T-3 K
“ Ig v* - Ig vs
Zbrojimo li odgovarajuće strane jednačina 6.44 i 6.45,

nastaju sledeće dve jednačine:
In + In HJL- = 0
KU*
7 . kK , ,. kK __ „
Ln -— r + Ln ---- 77 - 0
rN N
UK r0 u0
odnosno:
In(^ K r ) :) = 0 = In 1
K K r„ U.
7 , kK kK „ „ „
ir) ( t ) - 0 = Ini
K U* r0 u}

odakle je
odnosno
i konačno:
Grupišimo sada jednačine za k i K, izvedene pod go r

nj i m uslovima:
lg rs - Ig rN
k - Ig U„ - Ig Us
(6.46)
Jednačine 6.46 lako se, kao i u p r ethodnim slučajevi

ma, transformišu u oblik za preslikavanje Zemljine lopte na
uspravan odnosno kosi sekudi konus .
Geografske širine { i >pg) sekudih (standardnih) p a r a
lela ođredićemo iz sledećih jednačina:
1 kK
1
odakle j e :
k K = r 2Uk
2
Dobijene dve jednačine imaju četiri nepoznate, pa je

problem, u principu, ostao neodredjen. Stoga se pri prakti
čnom rešavanju ovog problema mora primeniti metod postepene
zamene i interpolacije.
Uzeđemo, za ilustraciju, kao i ranije, područje p r e s
likavanja izmedju paralela ^=30° i <PN =Z0°. Odgovarajuća ta
blica razmera i linijskih deformacija (v.tabl.6.2) pokazuje
da su zahtevani uslovi uspunjeni. Isto tako, vidi se da raak-
258
simalna promena razmera ne prelazi iznos od 3,2%, računaju
ći u oba pravca od jedinice.
Tablica 6-2
Kako vidimo, dobijeni su p ra
m - rt d - m-1
o ktično isti rezultati kao i
70° + 0,0322 u prethodnom slučaju, što po-

1,0322
65° - 0,0005 tvrdjuje prednji zaključak u
0,9995
pogledu istovetnosti uslova.
60° 0,9801 - 0,0199
55° - 0,0295 (Pri tome naravno da treba
0,9705
50° 0,9691 - 0,0309 imati u vidu da se izloženo
45° - 0,0251 rešenje, strogo uzima j u ć i , m o

0,9749
40° - 0,0126 ra smatrati pribl i ž n i m ) .
0,9874
35° Širina paralele sa najmanjom
1,0064 + 0,0064
30° 0,0322 deformacijom, računata na o s
1,0322 +
novu prve od jednačina 6.46
iznosi: ^ =51°34 ' 3 2 Širine standardnih paralela mogu se
odrediti, na osnovu gornje tablice, postupkom interpolaci
je.
Obeležimo znakom v širinu srednje paralele teritori-

je koja se preslikava tj . : ovako dobi j e
nu vrednosti širine uvrstimo umesto 'P„ u drugu od jednačina
6.46, biće:
Ig r s - I g r N
k ■ Ig - Ig vs
K - -i--! t v Uk Uk =-l-yr„r Uk Uk (6.47)

k v s m s m k v n m w m
Dobijene jednačine odgovaraju projekciji koja je pod-

varijanta prethodne i može se nazvati: konformna konusna pro-
jekcija, u kojoj su deformacije nakrajnjim paralelama isre
dnjoj paralel i teritorije preslikavanja jednake po apsolut
noj velič i n i .
Tablica deformacija za ovu projekciju približno je is
ta kao i u prethodna dva slučaja, jer je srednja paralela
259
Tablica 6.3
*m =50° bliska paraleli sa naj
f° m - n d = m-1
c manjim razmerom.
2. Konformne konusne projekcije
70° 1,0320 + 0,0320
Kavrajskog
65° 0,9993 - 0,0007
Profesor Kavrajski* predložio
80° 0,9799 - 0,0201
je sledeća dva postupka za o d
55° 0,9704 - 0,0296
redjivanje konstanti k i Ki
50° 0,9689 - 0,0311
a) razmeri i n na krajnjim
45° 0,9747 - 0,0253 S N
paralelama treba da su med j u
40° 0,9872 - 0,0128
sobno jednaki i, pored toga,
35° 1, 0062 + 0,0062
da su toliko puta veći od j e
30° 1,0320 + 0,0320
dinice koliko puta je jedini-
ea veća od minimalnog razmera-n
Polazeđi od poznatih širina >PS i ♦„ » možemo napisati

poznatu na m jednačinu za konstantu k, tj.:
Ig - l9
k ” tg - Ig U5
Prema drugom delu postavljenog uslova, možemo pisati:
n s : 1 = 1 : n«
1 - i: n. .
odakle je:
n, n = 1
n ., = 1
ili, kada se uvrste odgovarajući izrazi za n s, n N i n :
k2K2 _ 2
jjktjk
rr
o S
U« US
V .V.Kavrajski (1884-1954), sovjetski geodeta, kartografi as

tronom, profesor Lenjingrađskog univerziteta. Autor, izmedju ostalih,
mnogih dela sa podrueja matematičke kartografije, medju njima i fakul
tetskog udžbenika: "Matematička kartografija", Moskva-Lenjingrad, 1934.
godina.
260
1
odakle se dobijaju dva rešenja za konstantu K:
Geografsku širinu paralela na kojoj je razmer linij

skih elemenata minimalan dobijamo po poznatoj formuli:
Grupišimo sada jednačine konstanti koje se odnose na

ovaj slučaj :
Ig r - Ig
la u„ ~ ia us
(6.48)
Uporedjivanjem jednačina 6.46 i 6.48 može se konsta

tovati puna jednakost izraza, što govori u prilog tome da
je u oba slučaja posredi jedna ista projekcija, premda su
formulacija polaznih uslova i postupak njihove matematičke
obrade različiti. 0 slučaju da se preslikava Zemljina lop
ta, izrazi 6.48 se transformišu u oblik:
Ig cos l> - Ig oos't
Ig tg (45° + -i; - Ig tg(45° + -p-J
sin = k; (6.49)
K - \ ^jcos^tg^ (45° + -£-) c o s ^ tgk (45°+ ~ )
261
b) razmeri ng i ji na krajnjim paralelama treba da
medjusobno j ednaki i da se u isto vreme od j edinice razliku-
ju za isti iznos koliko se-od jedinice razlikuje razmer n
m
na srednjoj paraleli:
Ako su *ps i širine krajnjih paralela teritorije k o

ja se preslikava, onda ce širina srednje paralele biti:
S -f N
«P -
m 2
Polazeći od uslova preslikavanja roože se pisati:
l9 vs - ig
k ~ tg u„ - ig us
a prema drugom delu uslova:
ns - 1 + e nv = 1 -t- e
i
n - 1 - e n - 1 - e .
m m
Zbrajanjem svakog para jednačina dobijaju se izra2 i:
r £/fe + p U k
. , m m s s
ra + n =feK-(------ s-----=— j - 2
s w r„fe U„fe p U
s s m m
r Uk + P K U k
n„ + n -k 1K v (------
r m fli N N
j-----=—; = 2
“ m „fer „fe
n n m
iz kojih slede dva rešenja za konstantu K:
o
2 v r „U
fe „fe
U n
2p r „fe „fe
£/„ £/
„ _ s m s m _ ® m » m
K — ---
k (rB
s sUk + r m mU k) k(rN
- NUk
N + r m mUk )
Grupisađemo sada jednačine konstanti fe i K za razma

trani s l u č a j :
z<7 r - Z.g r N
fe = Ig-7-u---
Us - 7
Ig TT
Us (6.50)
Dobijene jednačine u punoj su analogiji sa jednačina-
ma 6.40, što je i razumljivo (razlika je samo u tome što je
širina paralele sa minimalnom deformacijom ^ zamenjena ši
rinom srednje paralele f ).
Kada se preslikava Zemljina lopta, izrazi 6.50 poprimaju iz

gled :
Ig aos'f -Ig oos^

- ---------------------------- ; sin % = k
Ig tg(45°+ ~ )-Ig tg(45°+ -j-)
b ^ b
2Bcosts tg (45°+ )cos^ tg (45°+ — -)
k\aos'Ps tg^(45°+ -^-J+cost tg*’(45°+ -^p)]
2Rcos^s tg<(45°+ -y-J tg^(45°+ — ^)

""ir „ j k,.ro % , . k , .jo
fe[cos % tg (45 + -g-)+cos<tm tg (45 + -^-)j
ili (6.51)
I k r 1 . 1 I _
K 2R L i ^ 7 vp
„ , k,,,o, s, k. / .co , r m ,
ao8% tg (45 + -z~) cos'P tg (45 +
s o TTl &
Jl
2R
r
L -
L.
ip
+______■,1______ i ^ j
cosf tg (45°+-^-) cosf tg (45?+-?-)

N a 2 m 2
i pripadaju pravoj konformnoj konusnoj projekciji lopte i

mogu se, zamenom sfernih geografskih koordinata odgovaraju-
dim azimutnim koordinatama, transformisati u oblik za kosu
projekciju lopte.
6.2.5. ZAVRŠNA RAZMATRANJA (PRIMENA

KONFORMNIH KONUSNIH PROJEKCIJA)
Kako vidimo, razmeri i deformacije u konformnim ko

nusnim projekcijama u svemu se ponašaju u duhu onoga što
je s tim u vezi izloženo napred u opštem pregledu (v.pogl.
6.1.4) .
Elipse deformacija u ovim proje
kcijama prelaze u krugove (v.sl.
6.11), jer je u pitanju konform
no preslikavanje kod koga razme
ri u svim pravcima oko jedne is
te tačke imaju jednake vrednosti
(m = n ). Najmanji poluprečnik ima-
,ju elipse - krugovi - na parale
li sa minimalnim linijskim razme
Slika 6.11 rom (no ) . Na standardnim parale

lama, sa širinama ^ i , polu-
prečnici su jednaki jedinici, a udaljavanjem od njih u prav
cu severa i juga rastu, i to oni prema severu - brže. Raz
maci izmedju paralela takodje rastu u obe strane od parale
le sa najmanjim razmerom, s tim da je porast razmaka izra
ženiji ka severu, (na sl.6. ll dat je shematski prikaz ras
poreda deformacija u pravim konformnim projekcijama sa dve
standardne paralele). Ved smo istakli značaj koji su za ra
zvoj konusnih projekcija u celini, a posebno grupe konfor
mnih projekcija, imali radovi nemačkog naučnika H.J.Lamber-
ta, u čijem se delu "Beitrage zum Gebrauche der Mathematik
und deren Anwenđung" (tom 3, Berlin 1772), po prvi put sre
de njihovo potpunije matematičko obrazloženje. To je i raz
log što se ove projekcije u literaturi obično susreću pod
nazivom Lambertove projekcije, što se posebno odnosi na tzv.
Lambertovu konformnu konusnu projekciju sa dve standardne
paralele (osobito varijanta V ) .
264
Ove su projekcije, kao i ostale prave konusne projek
cije, podesne za izradu karata svih razmera za teritorije
koje su locirane na srednjim širinama i protežu se pretež
no duž paralela, kada su potrebe za očuvanjem uglova i pra-
volinijskim prikazom meridijana izrazite.
Ova projekcija korišćena je za karte Rusije, med i t e

ranskog basena, kao i za prikaz teritorije Evrope i A u s t r a
lije. Medjutim, punu afirmaciju i sve širu primenu pri iz
radi raznovrsnih karata, uključujući i vojne karte kru p n i
jih razmera, Lambertova projekcija stekla je kasnije, zah
valjujući Francuzima, koji su skoro 130 godina nakon njenog
pronalaska ponovo skrenuli pažnju na nju. U ovoj projekciji,
naime, uradjena je karta Francuske, kojom su se savezničke
snage koristile u svojim operacijama u toku I svetskog rata.
Pri tome, maksimalne greške dužina ne prelaze 1:2.000, a ug
lovi izmereni na karti, praktično su jednaki onima u pri r o
di, što u punoj meri zadovoljava vojne zahteve i šire od
n ji h .
U novije vreme ove su projekcije našle široku primenu

u mnogim zemljama za izradu karata krupnih i srednjih r a z
mera, kao i za karte sitnih razmera bliskih srednjim razme
rima. Na slici 6.12 prikazana je kartografska mreža dela se
vernoameričkog kontinenta sa konturama kontinenta i granica
ma SAD, u Lambertovoj konformnoj konusnoj projekciji sa dve
standardne paralele ('t1~3S° i ^Z=4S°). Područje zahvaćeno
preslikavanjem prostire se izmedju paralela sa širinama
't =2 5° i ^=50°. Za isto područje prikazane su linije sa
jednakim deformacijama površina - izokole površina, koje se
u datom slučaju poklapaju sa paralelama. Linije izokola is
crtane su za svakih 2% promene (uvećanja) deformacija pola
zeći od standardnih paralela.
U najnovije vreme, prema rezoluciji Tehničke konferen

cije OUN za medjunarođnu kartu sveta u razmeru 1:1 000 000
(Bon, avgusta 1962.god.), Lambertova konformna konusna pro
jekcija sa dve standardne paralele primenjuju se za izradu
265
Slika 6.12
L am bertova konform na k o n u sn a projekcija
sa dve sta n d a rd n e p aralele
onih listova ove karte, kada je primena ranije usvojene pr o

jekcije (Modifikovana američka polikonusna projekcija) nepo
desna iz bilo kojih razloga. Standardne paralele biraju se
na udaljenju za 40 geografske širine od krajnjih paralela
pojedinih listova četvorostepenih širinskih pojasa.
6.3. EKVIVALENTNE KONUSNE PROJEKCIJE
6.3.1. OPŠTE JEDNAČINE EKVIVALNETNIH

KONUSNIH PROJEKCIJA
Razvijen oblik funkcije preslikavanja p = p ('f) tražiđe-

mo uz ispunjenje uslova ekvivalentnosti, koji se kod projek
cija sa ortogonalnom kartografskom m r e ž o m izražava jedna
činom:
p = a b - m n = konst = 1
Kad u ovu jednačinu uvedemo vrednosti za m i n iz 6.3, bide:
266
1 dp kp _
M đf v
odakle je:
1 1
-pdp = -j^-Mrd'P = N dv cos* . (6.52)
Pošto uvrstimo vrednosti M i N, jednačina 6.52 pop r i

ma o b i i k :
, l a 2 (l- e 2)eos'td't
~ pdp = k — j:— r — j— j =
(1 - e sin V )
a 2 (1- e2 ) , 2 . 2,„ ,-2

= z (1-e sin f) aos'fd'f.
Razvijanjem u red po binomnom obrascu i ako se zaus

tavimo na članovima sa četvrtom potencijom od e, dobija se:
9 9 —9 9 9 4' 4
(1-e sin 'fj = l+2e sin V+Se sin 'f
tako da đe biti:
2 2
-pdp = —— — " (l+2e2s i n 2*?+ 3e4 sin%)aosf df'P
i, dalje, nakon integrisanja:
2 2a 2 (l-e2 ). . „ 2 2 . 3 2 4 . 5. . .
- p - --- £----- (st«* t je sin 'f’+ g-e sin fj + C
gde je C - konstanta integrisanja.
Dobijen izraz može se pojednostaviti uvodjenjem pol u

prečnika lopte (i?) i geografske širine (V) ekvivalentnog
preslikavanja elipsoida na loptu (v.pogl.5.3):
p 2 2 , , 2 , , , , 2 2 3 4.
K = a (1- e ) (1+ — e + j e )
odnosno: _ 2 2 . 3 3 4 .
sin* + -=■ e sin >P + — e sin f
" 2 2 3---- 4--- —
1 + 3 B + I e
U tu svrhu, levu i desnu stranu izraza dobijenog inte-

grisanjem pomnožiđemo i podeliti u isto vreme sa
,_ 2 2 3 4 i ,.
(1+ e + -^ e ), tj.:
267
2 2, „ 0_ A sinV + ~ e 2s'in3$ + - | e48‘in5'9
2 2a (1-e ) f. 2 2 3 4, 3 o
° 5— “ ' I - ' J " ,, | , a , | 7
tako da de biti:
2 2 f l2 . ,
- p “ -5— stn *P -f C
k
p2 =
- n 2R
— 2 stnt> , ekvivalentna širina na lopti f', biti izraže
na jednačinom:
9 p □ 2
P - (K - s i n r ) (6.53)
Sada možemo grupisati opšte jednačine pravih ekviva

lentnih konusnih projekcija e l i p s o i d a :
1. & = kX
9
2 . p2 - — — (v
(K - Q %■n 9v )1
k
3. x = q ~ poos8
4 . y - psiruS
5 .m = -?-
n
= ~
ko
= Noko?s,p (6.54)
0 „ -
r . re- kp - kf>
r N cos f
7. p = a b - m n = l
a . tg -j- = -j- (a-b) = -jr-\(n-m) | ,
ili
tg(4S°+ ~) a = n; kada je : n > m ,
268
odnosno
tg(45°+ jj - a = — - m; kada je.- m > n .
gde su:
fe i K - konstante preslikavanja
d2 2 2. , 2 2 3 4.
i? = a TI- e J (1+ j e + j e )
2 2 3 3 4 5
sin v -f ■=■ e sin $ + -=■ e sin v
sin * = ------- J . 2 2 \----------
1 + ž e + j e
Za Beselov elipsoid:
~t‘= >P - 460,479 sin 29 + 0,434 sin 49
R = 6, 370. 290 m.
Za slučaj preslikavanja Zemljine lopte, izrazi 6.54

poprimaju izgled:
1. 6 - fe A
?2
2 _ 2E ,7, • mi
P - ~T~ (K ~ s%nV)
k
3. x - q - poos6
4 . y - psinv
E aos^
5. m =
kp (6.55)
6. n — ——
R cost
7. p = a b = m n = l
8. tg J = J (a-b) - ~ \(n-m)\
ili
tg (45°+ tjk) = a - n, kada je: n > m
odnosno:
t g (45°+ j) - a - m, kada je m > n.
269
Ove jednačine se uobičajenim postupkom transformišu
u oblik koji se odnosi na kosu ekvivalentnu konusnu pro j e
kciju lopte :
1. 6 - k a
P
2. p - —— (K - cos z)
k
3. x = q - p cos 5
4. y = psinS
c R sin z
5- (6*56)
kp
a R sin z
7. p = a b = va = 1
*0 1 = 1 (a~b) = I K "
ili
t g (45°+ j) - a - kada je pfl > ys
odnosno
t g (45°+ ~) = a - y • kada je p > p

* 4 s J Ma
gde su. ± razmeri u pravcu vertikala odnosno almukan

tarata.
PRIMEDBA :
2
Veličinu P zadanu jednačinom 6.53 možemo odrediti i na sledeći
način: izvršimo integrisanje izraza 6.52, s tim što ćemo integrisanje
desne straiie samo naznačiti:
2 1
p - C = — IMN cos 'f đ 1
P
„ip
Ovaj ćemo integral obeležiti sa: /MN cos*P đ'P = I Mr d$ = S. To
je, u stvari, površina sferoiđnog trapeza, koji se prostire od ekvatora
270
do paralele sa širinom f , a širok je (razlika dužina) jedan radijan,
tj. oko 57°,3. Vrednosti integrala S daju se tabelarno po argumentu
u geodetskim udžbenicima i geodetsko-kartografskim tablicama.
Kao i napred, pretpostavićemo da je C poznato, tj. da iznosi
2 2
C= — K, onda jednačinu sa p možemo napisati u obliku:
P2 IK - S) (6.57)
gde je K - druga konstanta projekcije.
6.3.2. ODREDJIVANJE ŠIRINE ( fo), PARALELE SA N A J

MANJIM RAZMEROM I VREDNOSTI NAJMANJEG RA
ZMERA (n„ )
Pre nego što pristupimo razmatranju postupka koji se

primenjuju pri odredjivanju konstanti k i K, zadržađemo se
na odredjivanju širine , paralele na kojoj linearni ra z
mer ima minimalnu vrednost re0 .
Jednačinu razmera duž paralela dobićemo na osnovu 6.55

naime:
n = -— - = — -— Jj- (K - sin't)
R cosv aos'P V k
ili :
2 2 k (K - s in 't) ,^ .
n - -------- g----- (6.58)
cos
(Sasvim je jasno da, ako na zadanoj paraleli razmer n ima

2
najmanju vrednost, da đe na istoj paraleli i n imati na j
manju v r e d n o s t ) .
Da bismo odredili širinu paralele sa najmanjim razme-

2
rom, treba, pre svega, sračunati prvi izvod funkcije n po
2 3
d(n ) _ - sos >P + (K - sin't) 2c o s 'P sin't
dt " * 4
cos 9
i dalje:
— ” - — “ ^'
g- (- cos^f + 2 K sint - 2sin^ t)
cos >P
271
2 2
Nakon zamene aos f sa 1-sin t , dobijamo konačno:
d (n Z) _ —1 + 2 K sin'i
d 'p 3
cos
Prvi izvod, po uslovu, treba da je jednak nuli:

Da bi prednji uslov bio ostvaren, mora biti:
9
-1 + 2 K sin'P - sin f - 0
Širinu paralele sa najmanjim razmerom obeležili smo

sa . Ovu širinu možemo, dakle, odrediti iz izraza:
2 I sin I, + 1 = 0 (6.60)
Izraz 6.60 predstavlja kvadratnu jednačinu tipa:
ax 2 + bx + c
čije je opšte rešenje:
x
2 a
U našem slučaju je: a-1, b=- 2 K , o=l i x = s i n \ , pa m o

žemo pisati:
sin q
Očigledno je da ako je K<1, postaje imaginaran broj,

tj. to ne postoji. Da bi sin ♦ poprimio realnu vrednost, ne
ophodno je da bude Kžl i da je pređ korenom znak minus, p o š
to sin I’, ne može biti veći od jedinice. Prema tome, iz jed
načine 6.60, sa zadanim K * 1 , može se dobiti samo jedno reše
nje za
sin ^ = K - - 1 (6.61)
Da bismo utvrdili da li je na paraleli širine <po line

aran razmer no doista minimalan, moramo sračunati drugi iz-
"2
vod funkcije n po f :
272
9
3sin P (-1+ 2Ksin^ - sin 'P )
—2k > + 4
cos P cos 'P
Drugi član ovako dobijenog izraza za 'P = 'P, prelazi

u nulu, jer je:
2
(-1 + 2K sin'P. - sin P.J-0, pa de biti:
2_ 2k (K - sin 'P )
Kako vidimo, drugi izvod funkcije n -
cos 'P
po 'P , za geografsku širinu 'P. , veći je od nule, što govori
0 tome da je vrednost razmera sračunata po formuli 6.61 na
paraleli širine 'P. minimalna.
Odredimo sada izraz za računanje minimalnog razmera

2
n. . U tu svrhu iz jednačine: sin <p. -2K s i n % +1=0, sracuna-
mo vrednost konstante K, t j .:
1 1
K = ^ cosec 'P. + tj- sinP ,
1 zatim dobijenu vrednost za K uvrstimo u jednačinu razme-

ra:
2 2k (K-sin 'P )
n 2
cos P.
k(cosec 'P. -sin 'P. )

2
cos P.
odakle je konačno:
(6.62)

6.3.3. NEKE VARIJANTE EKVIVALENTNIH
KONUSNIH PROJEKCIJA
Konstante (parametri) projekcije k i K odr e d juju se

analognim postupcima kao i kod konformnih konusnih projek
cija. Mi ćemo obraditi dva najkarakterističnija slučaja,
t j . projekciju na tangirajući i sekući konus (sa jednom,
odnosno sa dve standardne p a r a l e l e ) .
I varijanta (projekcija na tangirajući k o n u s ) : Kons
tante projekcije k i K odredjuje se pod uslovom da je na paraleli za
dane širine ^ , linearan razmer n najmanji i jednak jedinici.
Polazeći od postavljenog uslova i izraza 6.62, mož e
mo pisati:
odakle je:
k = sinV' (6.63)
(Treba uočiti da je, kao i u konformnim projekcija

ma, konstanta k jednaka sinusu geografske širine paralele
sa najmanjim razmerom.).
Konstantu K odredićemo na osnovu radijusa (p ) projek
cije paralele sa najmanjim razmerom, čiju širinu ♦ poz
najemo.Geografska širina se, pri ekvivalentnom presli
kavanju elipsoida na loptu radijusa fl, transformiše u sfe
rnu širinu q>'. Sada će prema opštim jeđnačinama 6.55 biti:
2. _ 2RZ ,v . ..
P - — ;— (K-stnv )
o k ®
odakle je: 2
k po
K-sin 'f' - --- —
2R
i, konačno:
kpf
K - V t sin'p' (6.64)
2R2 .
Za primenu ovog izraza potrebno je da raspolažemo sa
274
po , koji ćemo odrediti na osnovu drugog dela postavljenog
uslova preslikavanja, tj.:
*P.
• cos*o
odakle je:
- N. ctg*.
Utvrdimo sada definitivan oblik izraza za radijus p

paralela u projekciji (slika paralela) polazeći od o d g o v a
rajuće opšte jednačine iz grupe 6.55:
2 2R2 ,v . 2R 2 k °2
P -r— (K-sin *') = — =— (— — +sin*'-sin *') ,
2 2J?
odakle je: „
p
2 - po
2
+ ——
2R , •
(stn*'-svn* ,
).
Grupišimo, konačno, jednačine pravih ekvivalentnih

konusnih projekcija elipsoida sa jednom standardnom par a
lelom:
1 . k - sin*'
kp2
2 . K= +sin
2R
3 . po - N' ctg *'
(6.65)
4 . S = ki
2 _ 2R 2 . 2 2R , . , . ,
5. p - — (K-sin * ) - po + — (s m f. - s m f )
6. x -q-pcos&
7. y - psini
o
O . TH
_
—
r _— Neos*
■;----------
_ 1 r
kp k
p R V 2k Îl-sin*'
a. n = Ae_ = = R
v Ncos *p r
275
■ 10. p = 1
(6.65)
ll . tg (45° + - n.
Kada se preslikava Zemljina lopta izrazi 6.65 se

transformišu u oblik:
1 . k = s i n 'P„
fcPo2
2. K = — — V - + s i n 'P
2R
3. po = R ctg'?,,
4. S = k\
2 2R2 2, 2R2 , . . ,
5. p - — iK-s%n'9)= pa + — (sin -5tn V)
6 . x - q-p cos6
(6 .6 6 )
7 . y = p sin6
0 _ R cos'-p_ 1 cosv
/K-s'in^
9. n =
R cos* cos*
10. p - 1
11. t g ( 4 5 ° + ~) - ra.
1. konačno, uobičajenim postupkom transformišemo

izraze 6.66, tako da se odnose na kosu konusnu ekvivalen
tnu projekciju lopte:
1. k - COS 2 o
kP"
2. K j-+cosz„
2R (6.67)
3. po - Rtg Z"
4. & - kA
276
2 _ 2R2 ,v . 2 . 2R2
5. p - —= (K-COS Zi - p + ; (cos z„ -cos z)
k ° k
x - q-pcosS
7. y = psinS
(6.67)
R sin z
S.y = ---5----
z kp
u = p k .P = / I k /K~C.0 S .*
a R s'in z svn z
10. p - 1
ll. tg (4 5° + = »
Na kraju đemo, za isto područje preslikavanja kao i u

konformnim projekcijama ( fs= 30° i ^=70°), dati odgovara
juću tablicu linijskih razmera i deformacija uglova (v.ta
bl . 6.4), u razmatranoj varijanti projekcije:
Tablica 6.4 Paralela nultih deforma

cija (standardna para
m n P Ul
'P'
lela) , u ov o m slučaju,
70° 0,8919 1,1213 1 13°05' jeste paralela širine
65° 0,9492 1,0535 1 5° 58' >Po =50°. Udaljavanjem
60° 0,9808 1,0197 1 2° 14' od nje u pravcu sever-
56° 0, 9957 1,0043 1 0°29' -jug, deformacije rastu,
50° 1,0000 1,0000 1 0 i to intenzivnije prema
45° 0,9965 1,0035 1 0°24' severu. Najveće deforma
40° 0,9873 1,0128 1 1° 28' cije linijskih elemena
35° 0,9736 1,0271 1 3°04' ta, za celo područ j e , j e
30° 0,9561 1,0460 1 5°09' su: duž meridijana -10,9%,
duž paralela +12,1% , dok
je maksimalna deformacija ugla 13°05' .
II VARIJANTA (projekcija na sekući konus): Konstante

projekcije k i K odredjuju se pod uslovom da su na dve paralele za
dane širinama f^ i <P razmeri linijskih elemenata i jednaki
jedinici .
277
Polazeći od uslova preslikavanja, možemo napisati:
k P,
nl = — = 1
k P„
- 7
ie:
k 2 pf =
(6.68)
feSp| = r i
Radijusi standardnih paralela prema 6.54 biće:
o PP^
pj - (K-sin v'j)
P2 --2k—
2 - rZ f(vK - s ■
m „< ,
tg)
o
Ako gornje izraze pomnožimo sa k , dobijamo:
k2 p^ - 2R2k (K-sin t^)
k 2 p2g - 2 R 2k (K-sin t'g)
Oduzimanjem donje jednačine od gornje nastaje izraz:
2R2k(sin •i'2 -sin ‘

f'2 ') = - 2 p 2
iz kojeg se odredjuje prva konstanta projekcije:
2 2
, _ rl
v_2_______ (6.69)
2 /
2R (sin 'fg-sin 'f
Pošto raspolažemo vrednošću konstante k, možemo na

osnovu 6.68 sračunati vrednosti radijusa i pg , koje će
nam, zatim, omogućiti odredjivanje konstante K. Naime:
P V
p2 = ~ , odnosno: p2 = - £
i dalje, pošto je:

9 9
PP 9 PP P
-— (K-sin ¥ ) = p o d n o s n o : — =— (K-sin -f'^J-p.
278
to đe biti:
fep2 ^ kp
K-sin 9,2 ~
- sr2r— '
, odnosno:
— K-sin 9 2fl2
odakle j e k o n a č n o :
kp2-, kp2
K = --- 5— + sin 9' - --- 5- + sin 9 (6.70)
2R 2R
Ža računanje geografske širine f0 , paralele sa m i n i

malnim razmerom, kao i iznosa ovog razmera na , koriste se
i 2 \
izrazi 6.61 i 6.62, tj.: sin 'P. =K-vK-l, odnosno n = — =— .
J “ 0 s i n P„
Konačno, definitivan oblik izraza za radijus p sl i

ke paralela dobićemo kad uvrstimo vrednost konstante K :
9 9
2 P 2R / 2 2R '
p = (sin 9'^-sin 9' ) - p^ + — (sin 9'^-sin 9' ) .
Grupisane jednačine pravih ekvivalentnih konusnih

projekcija elipsoida , sa dve standardne paralele, biće:
2 2
~ r 2
1. k = 1 d
2
2R (sin -sin 9‘
K =
rl
kp 1
2R
2
+ sin 9j -
_ ^2
J
fe P o
'
p2 - k ' P2 k (6.71)
s = k\
2 2 2*2 2 . 2f l 2 ,
P - P 2 + (sin 9'^-sin 'P' J -
k
x = q - P eosj
7 . y - p sin&
r _ Ncos9
8. m
kP kp R-fŽk ^K-sini
= _kp_ = _ fejL_
k P ._ =
_ „ mUT, 7JŽ-
K-sm9
v
r tlcos
A 9 r
10. p - 1
279
, O Ll) i i i
ll. tg (45 + -gl = m kada ]e m>n
ili: (6-71)
tg(45°+ -|-) = n kada je n>m.
Kada se preslikava Zemljina lopta, izrazi 6.71 pop

rimaju o b l i k :
ip + in 'p - ip
, , . 1 2 2 1
1 . k = sin --- ^--- cos
2
. 2 , 2
kPi k P2
2. K = p— + sin „
2R 1 2R
R cos ifj Rcos >Pg
3. Pi = v p2 = ^
4. & = k\
2 2 2R 2 , . . .
5. p - p2 — k~ 's'L n 'Vj~ svn^) =
2 2R 2 . . .
= Pg + k (sin 41 — sin'tj
(6 .72)
5. x - q - pcosS
7. y = p sinS
R c o s 'P 1 cost
/Šžč JlL-sin't
9. n - = /Ik
R oos't cos ip
10. p - 1
11. tg(4 5 ° + - ~ j- ) = m, kada je m>n

ili :
tg (45°+ -— ) - n, kada je n>m.
Po uobičajenom postupku, t j . uvrštavanjem azimutnih

koordinata, izrazi 6.72 se lako transformišu u grupu jed
načina kosih ekvivalentnih konusnih projekcija lopte:
280
(Zi~zz1
(zl+z2)
k - cos
kp' k P,
K = +OOS z.
2R 2R
R sin z. R sin z ,
3.
4.
2R 2R
5. (K-aos (cos z^-cos z)~
k 31} = P
k
2Rž
(cos z g-cos z)
k
6 . x - q - p co s &
7 . y = p sin& (6.73)
_ R sin z
kp
/Šk /K-cos z
kp Jk -
9. = /2k
R sin z
10 . 1
ll . t g (4 5° + -1
1' = kada je
ili :
t g (45°+ kada je
0 tablici 6 .5 navedeni su razmeri linijskih elemenata i

deformacije uglova u razmatra
Tablica 6.5 noj varijanti ekvivalentne k o
m n bi nusne projekcije istog pod r u

¥° P
čja preslikavanja kao u pre t
70° 0,9399 1,0639 1 7°06’
hodnom slučaju; standardne
65° 0,9902 1,0099 1 1°07‘
(sekuđe) paralele imaju širi
60° 1,0160 0,9842 1 1°49‘
ne 1=36°30 ' i'f’2=63°30 ' .
55° 1,0269 0,9738 1 3°02’
50° 1,0278 0,9729 1 3°09' Najveća deformacija dužine u
45° 1,0218 0,9786 1 2° 28" pravcu meridijana je 6 ,0 %, a
40° 1,0106 0,9895 1 1°l2" u pravcu paralela: +6,4%, dok
35° 0,99 51 1,0049 1 0° 34'
je maksimalna deformacija
300 0,9962 1,0244 1 2°46'
uglova 7°06'. Očigledno da je,
281
u poređjenju sa prethodnim slučajem (tabl. 6.4), ovde
ostvaren nešto povoljniji raspored deformacija, uz
manje apsolutne iznose, što se posebno odnosi na iznose
deformacija uglova. Promene razmera i deformacija rastu
sa udaljavanjem prema severu i jugu od s t r a n d a r d n i h .para
lela, i to intenzivnije u pravcu severa.
Nemački naučnik G.Albers* predložio je ekvivalentnu

konusnu projekciju Zemljine lopte na sekuđi k o n u s , sa stan
da rdnim paralelama uzetim na jednakim rastojanjima od
odgovarajućih krajnjih paralela i srednje paralele. Ako
su širine krajnjih paralela 'P i PN , širine standardnih
paralela i P^, a širina srednje paralele >p , onda
đe biti:
'P + <p + ip
'P - ---------- ■ ^ - -------
1 2 = 2 2
1 p + i p i p „ - f i p
5 " _ 1 2
m 2 ~ 2
Obeležimo, takodje, tg- = Q. Tada se na temelju

izraza 6.72 mogu napisati jednačine Albersove projekcije:
1. k = sin Pm cos Q
kpf
° T' “ p +stn
^ ^
T1 =---- -p +sin'P
i o uriT
2R 2 i? 2
R c o s 'fj R cos'tg
(6.74)
sin <p cos^r sin p cosir
m 2 m 2
4. & - k\
o n o (sin ip - sin 'P)
5. = P1 + 2 R ‘i i------—
s m t cos ir
ITI 2
9 „ (sin 'P - sin p J
= P^ 2 R ^
sin'P cos ir
m 2
*)
Dr H.C.Albers, rodjen u Liineburgu, Nemaeka. Malo se zna o njemu, cak
ni njegovo puno ime. Titula "doktor" sreće se uz njegovo ime oko 1865.
god. Objavio je seriju radova iz oblasti matematičke kartografije u
toku 1805. god. u mesecnom časopisu Zacke.
282
x = q - p 0086
7 . y = psin &
R cos ¥ 1 cos'f
8. m
kp
•fzk /K-s in V (6.74)
9. n
R cosf
10. p - 1
ll. tg (4 5° + = m , kada je m>n,
ili
tg(45°+ g) - n, kada je n>m.
6.3.4. PRIMENA EKVIVALENTNIH KONUSNIH PROJEKCIJA
Ove projekcije koriste se za izradu sitnorazmernih i

srednjerazmernih karata teritorija izduženih u pravcu par a
lela i lociranih na srednjim širinama, u slučajevima kada
je potrebno obezbediti jednakost površina (ab=mn=1)- Kako
vidimo, veličina velike poluose elipse deformacija obrnuto
je proporcionalna maloj poluosi, što nam olakšava posao
oko utvrdjivanja elemenata
indikatrise i njene orijen
tacije u pojedinim tačkama
(v.sl. 6.13). Na području
izmedju dve standardne para
lele velika poluos elipse
deformacija usmerena je u
pravcu meridijana, dok je
van ovog područja velika po
Slika 6.13 luos usmerena u pravcu o d g o
varajuće paralele, osim na
standardnim paralelama, na kojima su razmeri jednaki jeđi--
n i c i (n^=n^=l), pa elipsa deformacija postaje kružnica. R a
zmaci izmedju paralela smanjuju se pri udaljavanju od p a r a
lele sa najmanjim linearnim razmerom, u pravcu severa i ju
ga. Pri tome je smanjivanje razmaka prema severu intenziv-
283
nije. (Treba naglasiti da se provedena razmatranja odnose
na severnu poluloptu Zemlje.).
Od ekvivalentnih projekcija relativno veliku pri m e

nu, posebno u nedavnoj prošlosti, imala je Albersova p r o
jekcija sa dve standardne paralele. Tako je nekadašnji B e
čki Vojnogeografski institut u ovoj projekciji 1878. god.
izdao preglednu opštegeografsku kartu Evrope u 40 listova
razmera 1:750.000 (Ubersichtskarte von Europa, Projekcion
nach A l b e r s ) .
Albersova projekcija takodje je puno primenjivana u
Nemačkoj za izradu geografskih karata mnogih atlasa, kao
što su Berghausov, Stielerov i drugi atlasi. Ovo je jasno
ako se ima u vidu da se za političke i druge atlasne k a r
te kontinenata, Zemljinih polulopti i sl. obično primenju
ju ekvivalentne projekcije, jer su one najpogodnije za
geografsku interpretaciju (konstantan razmer površina o m
ogućuje direktno uporedjivanje prikazanih Objekata,proce-
nu regionalnog rasporeda, itd.).
U Albersovoj projekciji američka služba geološkog
premera (US Geological Survey) izdala je opštegografsku
kartu SAD razmera 1:2.500.000, sa standardnim paralelama:
^ = 2 9 ° 30' i 't,2 =45°30', pri čemu je najveća promena lin
ijskog razmera u odnosu na jedinicu (deformacija dužina)
1 1/4 %, dok je u polukonusnoj projekciji, za isto područ
je, deformacija 7%.
Albersova ekvivalentna konusna projekcija sa dve
standardne paralele ima jedno značajno svojstvo, koje se
ne sreće u drugim projekcijama. U ovoj projekciji, naime,
glavni razmer očuvava se ne samo duž standardnih paralela,
već u svakoj tački postoji dva dijagonalno ležeća pravca,
odnosno krive linije, koje se seku približno pod pravim
uglom, duž kojih se učuvava linijski razmer, tj. nema d e
formacija dužina. Ovakvi pravci (krive) nazivaju se izope-
rimetrijske krive i one se u Albersovoj projekciji poj a v
ljuju u dva poprečna pravca, tj. prema severoistoku i se
verozapadu, ili u odgovarajućim suprotnim pravcima.
284
Na slici 6.14 prikazana je kartografska mreža u Al-
bersovoj projekciji za područje SAD, izmedju paralela 4>s =
=25° i ♦ =50°, sa konturama južnoameričkog kontinenta i
granica SAD. Linije jednakih maksimalnih deformacija uglo
va (izokole uglova) uzete su sa gustinom od 1°. Izoperi-
Slika 6.14
A lbersova pro jek cija sa izokolam a uglova n a 1°
i iz operim etričkim krivim
metričke krive prikazane su u vidu isprekidanih linija.

Geografske širine standardnih paralela su: >)>1=29O 30' i
'i>2=45°30' .
6.4. EKVIDISTANTNE KONUSNE PROJEKCIJE
6.4.1. OPŠTE JEDNAČINE EKVIDISTANTNIH

KONUSNIH PROJEKCIJA
U ovim projekcijama funkciju preslikavanja p = p ( f )

određjujemo uz uslov ekvidistantnost! duž meridijana, t j .
m = 1.
285
Polazeći od ovoga i prema opštim jednačinama 6.3,
možemo pisati:
dp 1 (za elipsoid)
m
Md 9
odnosno:
m 1 (za l o p t u ) ,
Rdf
ili:
- dp = M df ,
odnosno:
- dp = R df .
U prv o m slučaju, tj. za elipsoid, biće, nakon inte

grisanja:
Obeležimo li integral iz gornje jednačine sa:
, biće d e f i n i t i v n o :
p - K (6.75)
U ovoj jednačini - predstavlja dužinu luka me r i

dijana, od ekvatora do paralele sa širinom . (Za njego
vo računanje mogu se koristiti specijalne tablice pripre
mljene za odgovarajući e l i p s o i d ) . K - je konstanta integ
racije koja odgovara radijusu ekvatora u projekciji.
Na isti način biće, za loptu:
p = K - Rf (6.76)
pri čemu je R - odgovarajući radijus lopte, a ostali ele

menti imaju isto značenje kao i u prethodnom slučaju.
Imajući u vidu opšte jednačine 6.3, kao i 6.75, mo
žemo pisati grupu opštih jednačina pravih ekvidistantnih
projekcija elipsoida:
286
1.5 = k\
2. p = K S *
3 . x = q -p cosS
ll
CC p sin8
5, m = (6.77)
«
■
* 1
(KS* )
°-
6. rt -
ll
Noosv
fc
7. p = n
8. t g (45°+ p - /n3 kada je n>l

ili :
tg(4S°+ fj = kada je n<l.
Analogno tome, grupa jednačina, za

Zemljine lopte , b i d e :
1. & = kX
2 . p = K-Rf
3. x = q - p oosS
4. y = p s-inS
(6.78)
6. m = 1
kp k (K-R* )
il
05
r Roos 'P
7. p = n
8. tg I4 5°+ - 'fn, kada je n>l
ili:
tg (48°+ ~) = kada je n<l. ■
Kada u jednačinama 6.78 geografske koordinate zameni

mo odgovarajuđim azimutnim koordinatama, dobićemo opšte je
dnačine kosih ekvidistantnih projekcija lopte:
287
1 . &= ka
2. p= K-R (90°- z)
3 . x- q - p oos6
4. y- p sin6
5. va = 1
S fcp _ k [K-R(90°- z)] (6.79)

Va R sin z R sin z
7 - P = va
8. tg (45°+ j) = /)7~, kada je va >l
ili :
t g (45°+ kada je va <l •
(U ovom slučaju, K - odgovara radijusu velikog (ho

rizontskog) kruga lopte u projekciji).
6.4.2. ODREDJIVANJE ŠIRINE ( ) PARALELE SA

NAJMANJIM LINEARNIM RAZMEROM I
VREDNOSTI NAJMANJEG RAZMERA (n„ )
S tim u vezi moramo sračunati prvi izvod funkcije

razmera
„ = acpi>, po,, tj:
dn _ -k A (K~S ) -k(K-S ^
df 2
r
(Da bi se pojednostavilo pisanje, u izrazu za n izvršena

je zamena S* = S) . Kako je:
d(K-S)
- M
df
i takodje:
dr d(fleosp) „
= — d, = -
što smo već utvrdili u prethodnom izlaganju, bide:
288
Prvi izvod prema uslovu minimuma funkcije treba
da bude jednak nuli. Očito je da đe to biti ako je:
(K-S) sin P -r = 0,
odnosno, s obzirom na to da smo širinu paralele sa mi n i

malnim razmerom obelež ili znakom P , biće:
(6.81)
(K-S )sin p - r - 0
Iz ove jednačine ođrediđemo širinu po sledećim po

stupkom. Prema 6.75 očito da je K-S0 - po , pa đe biti:
p sin 'P — N cos p
odakle je:
N
tg 'P. = -- (6.82)
P„
[širina Po odredjuje se na osnovu jednačine 6.82 p u

tem postepenog približavanja. U tu svrhu najpre se bira
proizvoljna vrednost konstante K i na toj osnovi sračuna
1
o =(K-S ), pri čemu je $ = — (<(+ p ). Sada se uporedi
m m m 2 s »
pm tgf sa (pravom) vrednošću Nm . Ako se pri tome k o n
statuje razlika, ide se na drugo približenje, tj. zadaje
se nova širina p' i sračunava nova vrednost p'-(K-SL )•
m m m
Zatim se iznos p'm tg f'm upoređjuje sa fi' . Ovaj postupak
se ponavlja sve dok se ne zadovolji uslov đa je ptgf = N .
Vrednost geografske širine, pri kojoj đe biti zadovoljena
ova jednačina, predstavlja traženu širinu P0 , paralele
sa minimalnim razmeromj.
Jednačina 6.82 sliži za odredjivanje širine >Po . M e
djutim, još uvek nismo utvrdili da je to doista širina p a
ralele sa minimalnim razmerom. Matematički, za ovo je po t
rebno sračunati drugi izvod funkcije n po >P , zatim u d o b i
jeni izraz uvrstiti Po i utvrditi da li se u rezultatu

dobija vrednost veća od nule. Naznačimo ovaj izvod:
r
+ (— j ) ^ [(K-S) sin f - r ]j
Prvi član na desnoj strani ove jednačine za <po pr e

lazi u nulu, pa je dovoljno, u daljem razmatranju, da se
zadržimo na izvodu vezanom za drugi član:
d r/r, r.i ■ » i d(K-S) . , „.d sint d r 1_

[(K-S)sinV -r] = szn t +(K-S)-- ^ -- - g^]-
= -ff sin* +(K-S) oos't + M sin'f =

- (K-S) oos't ,
tako da đe drugi izvod funkcije n za = *>o imati sle
deću vrednost:
/I2 M
iTT
dt2l *no = vk ,V2 (K~S° )C0S =
(6.83)
k (K-S0 ) M cos ^ m
‘ 0.
B^cost^ cos fo • iVo
k (K —S )
To što je drugi izvod funkcije razmera n= — — ,
za , veći od nule dokazuje da geografska širina ^
sračunata po formuli 6.82, odgovara paraleli sa minimaln
im razmerom no - Veličinu ovog razmera odredićemo na sle
deći način: Na osnovu 6.81 može se pisati:
K - Sa + Na ctg ^ (6 .84)
i dalje, uvrštavanjem dobijene vrednosti u izraz za ra z

mer n :
k(K-S') k(Sa +Na ctg t0 - Sc )
n = ------- - ----- =------------
r„ aos P«
i konačno:
n = (6.85)
° stn <po
Formule koje smo napred izveli pri razmatranju širi

ne t paralele sa minimalnim razmerom odnose se na površ
290
elipsoida.
Za površ Zemljine lopte radijusa R one poprimaju
sledeći oblik:
1. $P- = k s— —— r <Tx-i?<p] sint-Roost )

d<f R cos* L J
2. (K-R\) sin\ -Rcos'i^ =0
S. t g \ =-jj— >' P0 = K-RV.
,2 (6 .8 6 )
5 . X = i?i>o *■/? c t g \
k
6. n„ =
6.4.3. NEKE VARIJANTE EKVIDISTANTNIH

KONUSNIH PROJEKCIJA
x VđRJJAJvrA (projekcija na tangirajući konus) : Kons

tante projekcije ki K odredjuju se uz uslov da je na paraleli zada
ne širine >P0 linijski razmer no najmanji i jednak jedinici.
Prema zadanom uslovu možemo pisati:

k
• - —
s z:n ^ - i
odakle će biti:
k = sin >(>„ (6.87)
Radijus slike tangirajuće paralele biće, prema 6.77:
Po - X-sJ”
S druge strane je, prema 6.82:
p =■ -7---- =N atq<t
tgta » y »
Iz ovako dobijenih izraza lako se odredjuje konstan

ta, t j .:
K-s'} = N' ctg
291
i, kpnačno:
K = N' etgt'+S'* (6 .88)
(Ova je jednačina identična jednačini 6.84).
Radijus slike paralele sa proizvoljnom širinom f

dobija se na osnovu jednačine 6.75 kad u nju uvrstimo vr e
dnost K iz 6 .8 8 , tj.:
p = K-S^- c t g \ + (s} -S*) (6.89)
Grupišimo, na kraju, jednačine za pravu ekvidistan

tna konusnu projekciju elipsoida sa jednom standardnom p a
ralelom
1. k —sin %
2. K = p u
.A
+o -
— n . ctg*. +s}
3 . 6 = k\
%*
4. P - ctg% + (
ll
1
5 . X = q- Pcos &
6. y = p sini
7. m 1
kP k (K-S'l 1
8. n
N cos~f r
9 . P - nj
10 . tg (4 5° + f) = /n.
Za slučaj preslikavanja Zemljine lopte, jednačine

6.90 poprimaju oblik:
1. k= sin \
2. K- P^+R'f - Rctgt^ +RV,

(6.91)
3. 8= k\
4. p= K-R't - R o t g \ + R ( % - ♦ )
292
5. x = <? - peosfi
6. y — p sini
7. m - 1
(6.91)
sos*, +sin\( 'P,->P)
sos*
9. p = n
10. tg (4 5° + j) = /n
Ako u ovoj projekciji uzmemo d a je >P0= ^ ( \ + »

dobija se prava ekvidistantna konusna projekcija Zemljine
lopte, u literaturi i kartografskoj praksi poznata kao p r o
jekcija Ptolemej a (pri tome su n>s i <PN krajnje paralele
preslikavanog p o d r u č j a ) .
Uobičajenim postupkom, t j . zamenom geografskih sfer

nih koordinata odgovarajućim azimutnim koordinatama jedna
čine 6.91, lako se transformišu u oblik koji odgovara kosoj
ekvidistantnoj konusnoj projekciji lopte, sa jednom
standardnom paralelom :
1 . k - COS 3o
2. K = 0a +R(90O- za ) = R tg za +R(90°- zo 1
3. a- ka
4. p - K-R(90°- z) - ff tg zo + R ( z - z)
5. x= q - p eosS
8. y - p sinS (6.92)
7. uz 1
sin zo + (z-za ) cos 30
293
Kao ilustracija ponašanja razmera i deformacija, za
područje kartografisanja od ,o - , .„o
=30 do fN =70 , u ovo] va
rijanti ekvidistantne k o
Tablica 6 . 6 nusne projekcije, navode
m n=p id
se (v. tabl. 6 .6 ) razmeri
f°
n=p i deformacije uglova
70° 1 1,0976 5°20‘ u Ptolemejovoj projekciji.
65° 1 1,0464 2°36'
Kako vidimo, za standard
60° 1 1, 0182 1° 02'
nu paralelu izabrana je
55° 1 1,0041 0° 14'
paralela širine 50°.
50° 1 1,0000 0°00'
45° 1 1, 0036 0° l2' Maksimalna vrednost razm
40° 1 1,0136 0° 46' era n ip iznosi 9,8%,
35° 1 1,0295 1°40' a najveća deformacija ug
30° 1 1,0510 2°51' la 5° 20'. Kao i ranije.
razmeri odnosno deformacije brže se menjaju na području
severno od dodirne paralele.
Il varijanta (projekcija na sekuđi k o n u s ) : konstante

projekcije k i K odredjuju se uz uslov da su linearni razmeri n
i rig, na dve paralele zadane širinama ^ i ^ , jednaki jedinici.
Ako kao napred (v. str. 273), radi jednostavnijeg p i

sanja, dužinu meridijanskog luka So obeležimo slovom S, s
tim da se oznaka u indeksu odnosi na pripadajuću p a r a l e
lu, onda će prema postavljenom uslovu biti:
klK-S^ kOC-SJ
= 1 ’1 n2 = r~„ = 1;
odnosno: k(K-Sj)
k(K-S2 > - p . .
Dobili smo sistem od dve jednačine sa dve nepoznate

čijim se rešavanjem dobija:
k -
S2~S1 Sl-S2
odnosno: (6.93)
S2~S1 S 2~S1
K = r.( J+S = r (— -— -)+S0
1 ri~r2 ! 2 rr r2 2
294
PRIMEDBA:
Konstante k i K mogu se odrediti i na sledeći način: polazeći
od zadanog uslova n ^ l r n ^ i prema izrazima 6.77, možemo pisati:
kp2 kp2 Ui k(K-S2) k(K-S2)
V1 V2 rl r2
odakle je:
r2Sl rlS2
V2~V1
r1S2-r2S1 (6.94,
K =
rr r2
Pošto poznajemo vrednost konstante K , možemo sračunati i

p^/ pa se konstanta k može odrediti iz uslova odnosno:
kp f r1 i kp2--r2.
Odakle je:
rl v2 r l+r2 r r r 2
k = — =— ili k = — ------ (6.95)
P2 P2 Pj+ps pr p2
Jednačinu za računanje radijusa paralela u projekci

ji (p) dobijamo kada u odgovarajući opšti izraz iz grupe
6.77 uvrstimo vrednost za K iz jednačine 6.93:
p = K-sl'P ^1~^ 2
= K-s = r i ( - — l ) +( s 1-s) = Vj^_;
2~^ 1
+rV S ;.
Što se tiče širine fo koja odredjuje paralelu sa m i

nimalnim razmerom, ona se odredjuje metodom postepenog pr i
bližavanja na osnovu izraza 6.82, po napred opisanom postu
pku, s tom razlikom što se sada raspolaže vrednošću za K,
pa bi posao sračunavanja trebalo da bude efikasniji.
Sada možemo grupisati j e d n a č i n e p r a v i h ekvidistantnih

konusnih projekcija elipsoida, sa dve standardne paralele:
295
t - r g - V 1
s 2~s i ' V s2
s -s s -s
2 . X - r 1 ( ^ ) +S 1 = r 2 (— A ) +S 2
3. 6 - feA
K-s = r7
ir
——
S2~S1
-;+rsi,-s; =
Pj -r2
S 2~S 1
= * 2 ( - r ^ r > + (s2-s)
(6 .96)
5. x = q - peosS
6. y = p sinS
7. m= 1
a „ - =
r N oos't
9. p = n
10. t g ( 4 5 ° + 2j) = -fri kada je n>2,

ili:
t g (45°+-j) = kada je n<2 .
ako se vrši preslikavanje Zemljine lopte, jednačine

6.96 poprimaju oblik:
P
(6 .97)
5. y - q - peosS
6. y = p sinS
7. m — 1
296
8 n ^ kP = k(K-Rf ;
R cos'P R cost
9. p = n
(6.97)
10. tg (45 + - /n kada je n>l
ili
tg(45°+ j) = -y^ kada je n<l .
Jednačine 6.97 mogu se uobičajenim postupkom, tj.

u vodjenjem azimutnih koordinata, transformisati u odgova
rajuće jednačine kose ekvidistantne konusne projekcije Ze
mljine lopte, sa dva standardna almukantarata, zadana zeni-
tnim rastojanjima 3 i z
Francuski astronom i geograf Delisle* predložio je

da se konstante preslikavanja odrede pod uslovom da se za
standardne paralele uzmu paralele podjednako udaljene od
krajnjih paralela (širina f i t ) isrednje paralele
(širine 'P ) teritorije preslikavanja. Ako širine standar-
m
dnih paralela obeležimo znacima p + 'P

e m . « rn
1 'P,
2 2 2
pri cemu je:
'P
m
Obeležimo li <p - v =Q , onda đemo, polazeći od jed

načina 6.97, dobiti sledeći oblik jednačina Delisleove pro
jekcije:
-
stn Q
j
1. k = p; sin 'P
Q m
(6.98)
'P„cos 'P.- -t . c o s V „ )
R ( m
2. K = ---- :
-- — = R( rr-ctgv + 'P )
cos $ , -cos y , Q m m
1 Ci p
k) J.N.Delisle (1688-1768), francuski astronom, kome je početkom XVIII

veka povereno da u ondašnjem Petrogradu osnuje skotu astronoma.
297
3. 6 = k\
4 . p - K-Rt
S. x - q - pcos 5
6 . y = psini
k(K-Rt)
7.
n Rcost (6 .98)
8. m e l
9. p = n
10. tg (45° + P ‘ ki kada je n>l,

ili
tg (45° + — kada je n<l .
P - vf
U tablici 6 .7 nave
n=p i deformacije u g l o v a ,
ručje preslikavanja kao i
Tablica 6 .7 (
' 'rPN 'P = 3 0 ) . U ovom
slučaju sekuđe (standardne pa
'P” m n=p
ralele) imaju širine
1 ,o
70° 1,0730 4°02' 60°00 ' i tg = 40 00'. Najma
65° 1 1,0257 1°27' nja vrednost razmera n=p manja
60° 1 1,0000 o°oo' je od jedinice, a najveća izno
55° 1 0,9877 0°43‘ si 1,073. Najveća deformacija
50° 1 0, 9848 0°53' uglova iznosi 4°02'. Iznosi d e
41? 1 0,9893 0° 37' formacija i njihov opšti raspo
40° 1 1,0000 0°00’ red znatno su povoljniji nego
35° 1 1,0184 0° 56' u Ptolemejevoj projekciji (v.
so0 1 1,0382 2°09' tabl. 6 .6 ).
III VARIJANTA : Konstante k i K odredjuju se uz uslov da

su razmeri i na krajnjim paralelama širina f i PN jednaki i
da istovremeno razmeri n,. i budu za toliko veći od jedinice za ko
liko je jedinica veća od razmera (n ) na paraleli srednje širine
t + 'P,
'P =
m
Polazeći od zadanog uslova, može se pisati: n= n
S N
odnosno:
298
k(K-S) k(K-Sj
i, dalje:
(K-Sa )v„ = ( K - S j r s
odakle dobijamo:
K
_
—
SS ~rs S N
11
Iz drugog dela postavljenog uslova bide:
n - 1 = 1—n = n -1
s m n
ili
n -hn- - 2
s m
n +n - 2
N m
Ove dve jednačine daju dva rešenja za konstantu k :
Prema prvoj od jednačina:
k(K-S) k(K-S )
-1 = 1 —
r
s m
odnosno:
k fr (K-S )+r (K-S ji - 2 r r
L m s s m 1 s m
odakle je:
2v r 2r v
s _m _ s m
r m (K-S s )+r
s (K-S m ) p +rb p772
r m vs
Prema drugoj jednačini:

k (K-S ) k(K-S )
-1 = 1+ —
rN
odnosno:
k fr (K-S )+v (K-S j] = 2v v

L m- N N m J n m
odakle je:
2r r 2r r
^ n m n m
r m (K - SN) +Nr (K-S m ) r p +rn pm
Geografska širina paralele sa minimalnim razmerom li

nijskih elemenata sračunava se kao i ranije postupkom p o s
tepenih približavanja, na osnovu jednačine 6.82.
299
Sada možemo grupisati jednačine vezane za ovu vari
jantu projekcije:
2 ?s rm
k -
p m (K-Ss
s
) s
(K-S rn)
2p p
n m
r (K-S )+r (K-S )
m N » m
2p p 2p p
s mi n m
r p +r g p p +p p
m s s m m u « m
pN S
S
-pS S N
— ----------------------------------
3 . S = k\
4 . P = (K-S)
(6 .99)
5 . X = q -P cosS
e . y - p si n S
7. m = 1
_ kP _ k(K-S)
8. n
p N cos f
9. P = n
10 . tg (4 5° + j) = /n da je n>i
ili
tg (4 5°+ j) kada je n<l.
Odgovarajuće jednačine za loptu dobijaju se uobiča

jenim z a m e n a m a . Zadržaćemo se samo na jeđnačinama konstan
ti ki K, odnosno radijusa slike paralela. Tako đe biti:
2Rcos f cos 'P 2 R c o s 'P cos 'P

j j, _ s m_ _ N m
p cos 'P +p cos 'P P„cos 'P +p cos 'P
s m m s u m m N
r6.100)
R ( >PS cos fN - 'PN cos f )
K = --------
COS ':
P---------------
-cos 'P -
300
R Jeos Ps - ( »P— laos'f^ ]
3.p - -----
eoe^-oos*. (6.100)
fl[(''P-'f>s)ccs>f>N -(''f1-'PN.)cos>Ps ]
C O S •fs ~ C O S PN
Profesor V.V.Vitkovski* odredio je konstante za ovaj

slučaj nešto drugačijim postupkom. Geografsku širinu sred
nje paralele teritorije kartiranja obeležimo znakom f ,
a polovinu razlike širina krajnjih paralela znakom fi, pa
đe biti :
,p + 9 (pN - ts
f = s— - i fi - 5— odnosno 9 - f = - f = fi
m 2 2 N m m s
Na osnovu uslova: n s - n , možemo pisati:
k(K-Rt) k (K-R P )
E cos p R cos
ili nakon skraćivanja:

K-R* K-R *PM
R c o s ps R cos P N
odnosno:
K - R 'P cos *
K-R*„ cos PN
Primenom pravila proširene (izvedene) proporcije,

bide:
(K-R 'f ) + (K-R 'f J cos * +cos *
(K-R *s)-(K-R 'PN) cos <i^-eos^
odnosno:
>PS + <pN N
- pS
2 K-R ( + * s ) ---------- 2cos— 2-- c o s — |—
2sin-
2 2
odakle đe, pošto se uvedu vrednosti * i fi , biti:
*1
V.V.Vitkovskij, "Kartografija", 1907, M .
301
K-R 'P cos f„aos Q
------~ ;-- -r- - Ota 'P ota
R Q sin 'P sin Q a m
m
odnosno:
K = R Q ctg >Pm ctg Q + R 'Pm
odakle đe konačno biti:
X = R(t T Q at3 % + % ;-
Konstantu k ođređiđemo na osnovu odgovarajućih izra

za 6.100. Da bj.smo to mogli učiniti, potrebno je da pretho
dno sračunamo radijus pm za projekciju (sliku) srednje
paralele. Prema 6.100 biće:
flffip )sos'P — f 'P - 'P ) oos 'P 1

1 m s n m u s 1
oosf S -eos'PN
9 - 'P ¥ “ 'P
« r / N s , /• s N » i
R[(— p— )oos$ -(— «— )eos$ ]
GOSV -COSV^
'P — 'P 'P — 'P
R [( S ^ — )eos'Hll+( s )costs }
cosfs -oos'f
R Q(oos'PN +cos Ps )
coaPs -eosPs
i , konačno:
ctg «p .
tg Q v m’
Kako vidimo iz formule za k, potrebno je, takodje,

da sračunamo radijus pN , t j :
P« = V -- Pm “* « - tf-f at 9 R Q =
R Q cos ( P m +Q)
oos'fS -oosf N
i , konačno:
R Q oosf
n smf sin
m
Sada đe biti:
302
_ 2 R cos 'fn cos
o t
♦
“ p cost +p e o s l
n m m n
2 fl cos <p cost
n m
R Q co s'f oos't R Q co s* cost cos
n m + » m
s m t svn Q s m t svn Q
m m
2Rcost cos 'f sint sin Q 2sin Q sint
, _ n_m____ m____ _ _________________m_
R Q cos'f cos'f (1+cos Q) Q(l+cos Q)
N 17}
Kako je 1+cos Q=2cosSj sin Q = s i n (^ , bide.

konačno:
Sada ćemo, slično ranijem, grupisati jednačine za

pravu ekvidistantna projekciju lopte prof. Vitkovskog:
tg |
1. k= -- ^— sin t
Q_ m
2
2. K = R ( + ctg n> + >p )

tg Q * m m
3. 6= kX
4 . 9 = K-Rt
5. x = q- p cosS
6. y= p sin&
(6 .1 0 1 )
7. m= 1
k(K-Rt)
8. n= - ------ —
r R cost
9. p - n
10. tg (45°+ j) = 'fn kada je n>l

ili
t g (45°+ ^ kada je n<l.
303
Kao i u prethodnim slučajevima, navešćemo tablicu raz
m era m i n=p i deformacija u>, za isto područje 70° i
^.-30°. Najmanji linearni razmer
Tablica 6 . duž paralela manji je od jedini
ce, a najveći iznosi 1,031. V r e
'P0 m n = p U)
dnosti linijskih deformacija ra-
70° 1 1,0311 1°4 5' sporedjuju se dosta ravnomerno
65° 1 1,9943 0°20’
na celom području kartiranja u
60° 1 0,9755 1° 25'
granicama ±3,2%. Najveća defo
55° 1 0,9681 1°51'
rmacija ugla je 1°51' i pojavlju
50° 1 0,9689 1° 48’
1 je se na prostoru duž paralele
4 5 ° 0,9763 1°22'
40° 1 0,9893 0°37’ = 55° . Uporedjenjem tablica 6 ,
35° 1 1,0076 0°26' 7 i 8 zaključujemo da su defor
30° 1 1,0311 ‘1°45' macije dužina, površina i uglova
najmanje u projekciji Vitkovskog,
uzimajući područje preslikavanja u celini. U središnjem delu
područja (izmedju paralela 45° i 60°), međjutim, deformacije
u projekciji Vitkovskog, nešto su veće od odgovarajućih defor
macija u Ptolemej evoj i Delisleovoj projekciji.
IV VARIJANTA (projekcija prof. Kavrajskog) : u ovoj projekciji kon

stante k i K odredjuju se uz uslov da su razmeri i na krajnjim
paralelama zadanih širina ^ i 'P^ jednaki i da su u isto vreme toliko

puta veći od jedinice koliko puta je jedinica veća od minimalnog razme
ra n0 .
Konstanta K odredjuje se kao i u prethodnom slučaju na

osnovu prvog dela uslova n = n , t j .:
rN S
S
- rS SN
K
Prema drugom delu uslova je:
m Sc : 1 = 1: mo = m N : 1,
odakle je: -
mS mo - 1
m m = 1.
304
Na osnovu ovih jednačina dobijaju se dva rešenja za
konstantu k:
k(K - Ss ) k(K - S')

r - = = ^
odnosno:
k 2 (K - S ) (K - S ) = r P ,
odakle je:
k =
(K - ss ) (K - So )
Isto tako:
k(K - S ) k(K - s )
— = 1,
odnosno:
k 2 (K - S ) (K - So ) = p p ,
odakle je:
k -
(K - S„ 1 (K - S )
Kako vidimo, za računanje konstante k moramo raspola

gati geografskom širinom <t paralele sa minimalnim linear
nim razmerom. Ovu ćemo širinu odrediti, kao i u prethodnim
slučajevima, postupkom postepenih približavanja, na osnovu
jednačine 6.82, imajući u vidu da je p =K-Sa .
Na kraju ćemo dati grupisane jednačine za ovu projek

ciju, koju je prof. V.V.Kavrajski prvi put publikovao 1934.
godine:
1. k = (K-SJ(K-S ) y (K-S ) (K-S )
r N NS - pS S N (6.102)'
2 . K — -------------

3. 6 — k\
4. P K - S
S . X = q - pcos 5
e. y = psini
(6 .102)
7. m 1
8. n
fep_ fe(K-S)
V N aos'f
9. P - n
10. t g (45° + f; --/9T n>l ,
ili
t g (45° + j) = kada je n<l .
Odgovarajuće formule za slučaj kada se preslikava Ze

mljina lopta dobijaju se na osnovu 6 . 1 0 2 jednostavnom tran
sformacijom, uzimajući pri tome da je M=N-R, odnosno S=R'P.
Uvedimo, kao napred, sledeće obeležavanje:
9N +S 'P »pN - fS
>p = ---- 5--- Q = s > odnosno:
JTl 6 a
ip - ip - vp - <p = Q.
N mm s *
Kako je prvi deo uslova isti kao i u projekciji V i t

kovskog, postupak za odredjivanje konstante K teče po istoj
shemi i dovodi do identičnog rešenja:
k = R i -77— ctg 'P + 'P ) .

tg Q a m m
Konstantu fe odredicemo na osnovu drugog dela uslova,

tj.:
fe P s
--- !— kP , !— - i
Ra o s 'Ps Raos'f„ J
odnosno:
2 2
k p
S o
p -R c o s ^S c o s 'Pe ,
odakle je:
306
jcos?scos ♦
k = R
Prema tome, za računanje konstante k neophodno je ra s

polagati vrednostima radijusa p= i P„ ■
Za sračunavanje radijusa p iskoristiđemo jednačinu

6.82, prema kojoj je: Po -i? ctg-? . Što se tiče radijusa ps ,
prema 6 . 1 0 2 bide:
ps ~ K ~ R %
i, dalje, pošto se uvrsti vrednosti za K i izraz sredi:
p = R [ ■, c t g ? + ( ? - ? j] = RQ (ctgQ ctg? +1)

s 1 tg Q a m m s ^ a a m
cos Q cos? + sin Q sin?

_________ m_______________m
sin Q sin?m
cos (Q
R Q
sin Q sin?
m
i, konačno pošto uvrstimo vrednost Q = ? - ? , bide:

* m s
cos?.s
ps R Q
sin Q sin $
m
Kada dobijene vrednosti za po i uvrstimo u jedna

činu za k, bide definitivno:
Grupišimo sada jednačine ekvidistantne konusne projek

cije Kavrajskog, za slučaj preslikavanja Zemljine lopte:
sin 'f sin f (6.103)

m c
307
2. K = R (tg m +
T ^ hn Qt9*rn m
^N + $S <X»N — ii>
T s
3• V - 2 * Q ~ 2
4. 6- k\
5. p= K - Rt
6. x = q •— pcos &
7. y = psinS (6.103)
8. m= 1
9 n= M - - k(K ~
r flcosf
1 0 . p - n
11. tg (45°+ j) = fn kada je n>l
ili
tg (45°+ j) = kada je n<l.
0 tablici 6 .9 date su vrednosti linearnih razmera m

i n , razmera površina p i deformacija uglova u ovoj p rojek-
čiji, za podrueje preslikava
Tablica 6.9 nja kao i u prethodnim sluča
m n = p Ui
jevima ( ^-70° i ^=30°). Kako
vidimo, iznosi deformacija osim
70° 1 1,0323 1°49' što su neznatno veći, u svemu
65° 1 0,9954 0°16’ se ponašaju kao i u projekciji
60° 1 0,9766 l°2l'
Vitkovskog.
55° 1 0,9692 1°47'
Najmanja vrednost linijskog r a
50° 1 0,9701 1°44'
45° 1 0,9774 1° 18' zmera je no=0,9687, a najve
40° 1 0,9905 0°33' ća n=l,0323, važi za krajnje
35° 1 1,0088 0°30' paralele. Najveći iznos d e
30° 1 1,0323 1°49'
formacija ugla je 1°49'.
308
6.4.4. PRIMENA EKVIDISTANTNIH PROJEKCIJA
Kako ie u ovim projekcijama m=l, jedna od osa elipse

deformacija, koja se poklapa sa pravcem meridijana,konstantne
je veličine i jednaka jedinici. Druga poluosa elipse je pr o
menljive veličine i zavi
si od položaja tačke. Na
standardnim paralelama obe
ose jednake su jedinici,pa
elipse deformacija prelaze
u krug. Na prostoru izme
dju standardnih paralela
druga osa manja je od je
dinice pa su elipse defor
macija izdužene u pravcu
meridijana. Izvan ovog pod
ručja elipse deformacija iz
Slika 6.15 dužene su u pravcu parale
la.
Ove projekcije, kao i ostale prave konusne projekcije,

najpodesnije su za kartografisanje teritorija na srednjim
geografskim širinama i pretežnog prostiranja u pravcu para
lela. Za teritorije istegnute u pravcu almukantarata moguća
je primena odgovarajućih kosih projekcija.
Koriste se za i iradu srednjorazmernih i njima bliskih

(po razmeru) sitnorazmernih karata, u slučajevima kada se
zadovoljavamo relativno mal i m deformacijama uglova i površi
na, ujednačenih vrednosti za celo područje preslikavanja.
Pri tome se za kartografisanje manjih- područja primenjuje
Delisleova ili Ptolemejeva projekcija i srednji razmeri, a
za nešto veće teritorije i sitnorazmerne karte projekcija
Vitkovskog ili Kavrajskog. Poslednja se, u novije vreme,

veoma često koristi u kartografskoj praksi SSSR-a za izra-
309
du raznovrsnih opštegeografskih i tematskih karata sitnih
razmera.
Slika 6.16 prikazuje kartografsku mrežu u ekvidistan
tnoj konusnoj projekciji Kavrajskog za područje SSSR, sa
standardnim paralelama <f^=62° i ^2= 4 7 ° ^na slici prikazane
zadebljanim linijama kružnih l u k o v a ) .
Slika 6.16
K artografska m reža u ek vidistantnoj k o n u sn o j projekciji
V. V. K avrajskog (v. [48] str. 44)
Ekvidistantna konusna projekcija koristi se, takodje,

za izradu opštegeografske karte sveta u razmeru 1:2 500 000,
čijoj izradi su pristupile 1962.godine geodetske službe so
cijalističkih zemalja istočne Evrope (Bugarska, ČSSR, NDR,
Madjarska, Poljska, Rumunija i S S S R ) .
6.5. ZAVRŠNE NAPOMENE 0 PRIMENI KONUSNIH PROJEKCIJA
Kod pravih konusnih projekcija deformacije zavise sa

mo od geografske širine, pa se izokole podudaraju sa para
lelama, što je i razlog što se ove projekcije obično prepo
ručuju za izradu karata teritorija koje su razvučene po p a
ralelama i nalaze se na srednjim geografskim širinama. Tre
ba, medjutim, uočiti da je ovde reč o optimalnoj i najsvr
sishodnije j primeni ovih projekcija, posebno ako su u pita
310
nju projekcije sa jednom standardnom paralelom.
Na primer, ako za jednu istu oblast, koja se pro s t i
re na malim širinama sa jedne strane ekvatora, uporedimo
deformacije koje se javljaju pri njenom kartografisanju u
pravim konusnim i cilindričnim projekcijama, videćemo da
đe maksimalne deformacije kod konusnih projekcija biti m a
nje. Razlog za ovo leži u činjenici što’ se pri kartografi-
sanju takvih oblasti u pravim konusnim projekcijama mogu
postaviti dve standardne paralele,a kod pravih cilindrič
nih projekcija samo jedna (izuzetak je u slučaju ako bi o b
lasti bile rasporedjene manje-više simetrično sa obe stra
ne e kvatora).
Prema tome,oblast primene pravih konusnih projekcija

znatno se proširuje. One se mogu uspešno primeniti za iz
radu karata teritorija koje se prostiru na malim širinama
(na primer: područje severne Afrike, južne Evrope, ili ju
goistočne Azije, zatim područja u južnim širinama,kao što
je karta Australije, a takodje za kartografisanje delova
Zemljine površi i u severnim širinama, isključujući polar
ne oblasti.
Na slici 6.17 prikazana je kartografska mreža za p o

dručje Evrope, Severne Afrike i bliskog Istoka u pravoj e k
vidistantnoj konusnoj projekciji sa dve standardne paralele
( fj=400 i fg-ffO0 ) . Na slici su takodje prikazane izokole m a
ksimalnih deformacija uglova vrednosti od 1 ° i 2 ° (približ
no) . Naravno, da su u ovo m slučaju prisutne i deformacije
površina.
Što se tiče veličine i rasporeda deformacija u r a z l i
čitim konusnim projekcijama, njih dovoljno detaljno ilustru
ju tablice sa vrednostima razmera i deformacija, koje smo
naveli napred pri izradi pojedinih projekcija.
Ovde đemo još jednom istaći da su projekcije sa jed
no m standardnom paralelom (na tangirajući konus) najpodes-
nije za kartografisanje pojava uz dodirnu paralelu, jer je
311
Slika 6.17
na njoj razmer jednak jedinici i raste sa udaljavanjem od

nje. Ako se širina standardne paralele odredjuje kao sredi
na iz širina krajnjih paralela, tada đe na severnoj parale
li, koja ograničava teritorij kartografisanja, deformacije
biti veće nego na krajnjoj južnoj paraleli, jer je > ns
(razmatranje se odnosi na severnu p o l u l o p t u ) .
U projekcijama na sekući konus odstupanja linearnog

razmera od jedinice (deformacija d u ž i n a ) , za isto područje
kartografisanja, manja su nego u projekcijama na tangiraju
ći konus, ali se izmedju standardnih paralela pojavljuju n e
gativne vrednosti deformacija. Ovo se uočava iz podataka na
pred navedenih tablica, ali je još očiglednije na graficima
razmera linijskih elemenata datih na slici 6.18. Na ovoj
312
m— n slici dati su grafici razme
1.083
ra m=n za konformne konusne
1.06 projekcije, i to za dva n a j
1.04b karakterističnija s l u č a j a - t j .
za projekciju na tangirajući
1.02
odnosno sekući konus (v.tabl.
1.00
6.1,
0.98 ba naglasiti da slično p o n a
šanje pokazuju i odgovarajući
30°40°50°60°70°
grafici za deformacije uglova
Slika 6.18 i razmera linijskih elemenata

G rafici linijskih razm era u i površina u ekvivalentnim i
konformnom projekcijam a
a. tangirajući konus; ekvidistantnim projekcijama.
b. sekući konus Ako su u pitanju apsolutni iz
nosi deformacija, očigledno
je da bolje rezultate daju konusne projekcije sa dve standar
dne paralele. Medjutim, i u ov i m projekcijama deformacije b r
že rastu idući od standardnih paralela prema severu, nego p r e
ma jugu, osim ako to nije regulisano posebnim zahtevima. Ako
se pri tome ima u vidu da su u praksi česti slučajevi kada i
periferni delovi teritorije koja se kartografiše imaju isti
značaj kao i središni delovi, onda je jasno da treba obratiti
posebnu pažnju izboru odnosno odredjivanju geografskih širina
standardnih paralela. Za ovo u literaturi postoje različite
preporuke. Pored postupka navedenog u uvodnom delu ovog p o g
lavlja (v.pogl.6 .1 ), izložićemo način koji je predložio so v
jetski naučnik. V.V.Kavrajski*, po kome se izborom širina stan
dardnih paralela odredjuje projekcija koja zadovoljava zahtev
minimuma srednjih kvadratnih deformacija dužina. Za odredjiva
nje širina standardnih paralele, u ovom slučaju primenjuju se
jednačine:
*)
V.V.Kavrajskij: "Izabrani radovi", Til, knjiga 1,2,3, izd. Up-
ravlenija naoeln. hidrografske službe" VMF. 1958-1960.
313
gde je:
2A = .
Veličina k zavisi od konfiguracije teritorija i može

da ima sledeće iznose:
Ako područje koje se preslikava ima oblik romba (v.sl.
6.19) čija se temena nalaze na krajnjim paralelama i sred
njoj paraleli, onda je k-3.
A %
Slika 619
O dređivanje p o lo ž aja stan d a rd n ih p a ra le la
Za teritorij približno ovalnog oblika k = 4 , a ako su

konture teritorija koji se kartografiše bliske obliku pravo
ugaonika, čije dve suprotne strane leže na krajnjim parale
lama, onda je k = 5 .
Na kraju napomenimo da se za izbor standardnih p a r a
lela mogu koristiti i nomogrami konstruisani za ovu s v r h u * .
Ako imamo zadane širine krajnjih paralela, pomoću nomograma
se mogu odrediti širine standardnih paralela i najveće de
formacije za odnosnu paralelu .
G.A.Ginzbuvg: "Zbornik nomogrcana za matematičku kartografi

ju", Radovi CNIIGAiK, sv.57, 1949.god.
314
Vll P o g l a v l j e
C ILIN D R IČ N E P R O JEK C IJE
7.1. OPŠTA TEORIJA CILINDRIČNIH PROJEKCIJA
Opšti prikaz cilindričnih projekcija ved smo dali u

poglavlju o klasifikaciji kartografskih projekcija (v.pogl.
IV).Nastajanje kartografske mreže najočiglednije se predsta
vlja kao projiciranje površi Zemljine lopte ili elipsoida
na plašt cilindra, koji se potom razvija na ravan (v.sl.7.1).
Pri tome, cilindar može biti tangirajući ili sekudi i zau
zimati normalan (prav, u s p r a v a n ) , kos ili poprečan (trans-
Slika 7.1
verzalan) položaj u odnosu na površ Zemljinog elipsoida ili

lopte (sl .7.2).
315
Preslikavanje se može sprovesti analitički uz zadovo
ljavanje odgovarajućih unapred zadanih uslova, ili postupci
ma koji se baziraju na primeni linearne perspektive. Anali
tički postupci imaju dominantan značaj i primenu u praksi.
Slika 7.2
T angirajući i sekući p ra v cilindar (a i b),
tangirajući k o s (c) i p o p re č a n (d) cilindar
U pravim cilindričnim projekcijama ekvator se presli

kava kao prava linija, najčešće bez deformacija, što odgova
ra slučaju tangirajućeg cilindra, pri čemu je ekvator dodir
na (standardna) paralela. U projekcijama na sekući cilindar,
obe sekuće paralele su standardne paralele, tj. preslikavaju
se bez deformacija.
Sve ostale paralele, a u nekim projekcijama i polovi,
preslikavaju se u vidu pravih linija, koje imaju istu dužinu
kao ekvator i sa njim čine snop paralelnih linija. Projekci
je meridijana takodje čine snop paralelnih, podjednako ra z
maknutih linija, upravnih na ekvator i ostale paralele.
Za x-osu pravouglih koordinata usvaja se neki od me r i
dijana (obično srednji meridijan teritorije kartografisanja),
a za osu i/-slika ekvatora ili paralele sa najmanjom širinom.
Položaj tačaka unutar ovog sistema zadani su sledećim opštim
j e đnačinama:
x = (7.1)
y = k\
316
pri čemu k predstavlja tzv.
faktor proporcionalnosti -
konstantu, od koje zavisi ra
stojanje izmedju meridijana u
projekciji. Oblik funkcije
f(t) - tzv. funkcije presli
kavanja - odredjuje se zavis
no od zadanih uslova preslika
vanja, pa razlikujemo: kon
formne ,ekvivalentne ili uslov
Slika 7.3 ne ("najčešće ekvidistantne) c i
lindrične projekcije.
U kos i m i poprečnim cilindričnim projekcijama mer i

dijani i paralele se, uopšte uzimajući, preslikavaju u v i
d u krivih linija, osim srednjeg meridijana projekcije, na
kome se nalazi pol azimutnih koordinata, koji je uvek pr a
va linija. U poprečnim cilindričnim projekcijama se, tako
dje, i ekvator preslikava kao prava linija. Gore opisanoj
normalnoj mreži paralela i meridijana u kosim i poprečnim
projekcijama odgovara mreža almukantarata i vertikala.
7.1.1. PRAVA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

ELIPSOIDA (OPŠTE JEDNAČINE)
Očigledno je da se u pravim cilindričnim projekcija

ma glavni pravci poklapaju sa pravcima meridijana i paral
ela, pa đe se ose elipse deformacija nalaziti u pravcu m e
ridijana i paralela, ili, što je isto, razmeri n i m pop
rimaju ekstremne iznose. (U kosim i poprečnim projekcijama
ekstremni iznosi razmera pojavljuju se u pravcu vertikala
i a l m ukantarata). Kako je u pravim projekcijama 0=90°, to
đe jednačina za razmer površina izgledati:
p - mn sind - mn = ab
Vrednosti razmera m i n dobićemo iz sledećih razma

tranja .
Prema jednačinama 4.12, biće:
317
. i G
Pošto su jednačine 7.1 tzv. elementarne funkcije

(funkcije jedne promenljive) , umesto parcijalnog diferen
cijala treba primeniti običan diferencijal, pa đe biti:
Š* - o ■ - o ± ŠU. - k
dx ~ ' df u 1 dx " K
odnosno:
Imajuđi ovo u vidu i izraze 4.23 i 4.24, bide def i

nitivno :
dx
m ~ Mdf
n - —
fe =
H oos't
Sada možemo grupisati opšte jednačine pravih cilin

dričnih projekcija:
1 . x = f ( n.
318
Kako vidimo, u p r a v i m cilindričnim projekcijama d e
formacije linijskih elemenata, a takodje površina i u g l o
va, zavise isključivo od širine (u kosim i poprečnim p r o
jekcijama od zenitnih r a s t o j a n j a ) , pa su izokole paralel
ne prave linije koje se poklapaju sa paralelama (u kosim
i porečnim projekcijama sa almukantaratima). Drugim reči-
na, prave cilindrične projekcije najpodesnije su za karte
teritorija izduženih u pravcu paralela. (Analogno tome,
kose projekcije biraju se za kartografisanje teritorija
koje se pretežno prostiru poprečnim pravcem - severoistok
- jugozapad, ili severozapad - jugoistok, o čemu se vodi
računa pri izboru početne tačke azimutnih koordinata. Po p
rečne cilindrične projekcije najpodesnije su za teritorije
izdužene u pravcu meridijana).
Opšti uvid u raspored i ponašanje deformacija u c i

lindričnim projekcijama na dodirni i sekuđi cilindar daje
slika 7.4.
S lik a 7.4
Izokole u cilindričnim projekcijama
(tangirajući i sekući cilindar).
P o lja p ribližno je dnakih d eform acija p rik a z a n a su n a p rin c ip u -š to veće deform acije, to ta m n ije p o lje.
319
PRIMEDBA :
Jednačine razmera m i n mogu se dobiti i na sledeći način:, ne

ka su AB i AD elementarni lukovi paralele i meridijana na elipsoidu.
Onda će biti: AB=vd\; AD=M (v.pogl. 3.7), dok će, s obzirom na
ortogonalnost kartografske mreže, njihove dužine u projekciji biti:
A>Di=dx i A*B*=đy=kđ\ - Sada se može pisati:
AJDJ_ dx . _ A* B3 _ k đ\ _ k
m ~ AD ~ M dt 1 ” ~ AB ~ r~I\ ~ r '
Konstanta k najčešće se odredjuje iz uslova da se

duzine na nekoj paraleli sa zadanom širinom 'f. preslika
vaju bez deformacija, tj. da je;
-i
v N .ćos$.
v i
odakle je:
k = N.cost. = p . (7.3)
V V V
Ova konstanta jednaka je, dakle, radijusu standard

ne paralele, čime se izražava i njen geometrijski smisao.
U projekciji na tangirajući cilindar, dodirnu (standardnu)
paralelu predstavlja ekvator, što znači da je f. = 0 , pa đe
biti k - a . U projekciji na sekući cilindar postoje dve st a
ndardne paralele, simetrične prema ekvatoru (sa jednakim
širinama + fv i jednakim poluprečnikom p ^ ) . Imajući u vidu
dobijene vrednosti konstante k i na osnovu jednačina 7.2,
možemo za sekući cilindar pisati:
p .
n = — (7.4)
p
t j . linearan razmer u pravcu paralela jednak je odnosu iz

medju poluprečnika standardne paralele i paralele na koju
se razmer o d n o s i . Na sekuđim (standardnim) paralelama n
je jednako jedinici; na paralelama izmedju ovih manje je
od jedinice, i to tako da minimalan iznos poprima na ekva
toru. Na prostoru van standardnih paralela n je veće od
jedinice i raste sa porastom širina, dok, konačno, na po
lovima ne postane beskonačno veliko.
320
Analogno tome đe za tangirajuđi cilindar biti s
n - 2. (7.5)
v
što znači da je vrednost n na ekvaotru najmanja i jednaka

jedinici i da đe sa uđaljenjem od ekvatora rasti do besko
načnih iznosa na polovima. (Napred opisano ponašanje line
arnog razmera n u punom je skladu sa grafičkim prikazom
deformacija na sl. 7.4).
Što se tiče izbora sekuđeg ili tangirajuđeg cilindra,

on đe zavisiti od veličine i položaja teritorije koja se
kartografiše, odnosno od načina njenog prostiranja.
Za relativno male teritorije, simetrično locirane sa
obe strane ekvatora, najcelishodnija je primena projekcije
na tangirajuđi cilindar, tako da je jednačina ordinata: y=
-a\ . Ako je, pak, protezanje područja po širini, t j . prav
cem sever - jug znatno, onda đe deformacija na krajevima
preslikavanog područja poprimiti velike vrednosti, često
iznad predvidjenih i dopuštenih granica. U ovakvim slučaje
vima treba primeniti projekcije na sekuđi cilindar. Ne
zadržavajući se detaljno na tom problemu, naglasiđemo da
se, pri tome, može unapred izabrati najpodesniji položaj
standardnih paralela, računskim postupkom ili primenom no
mograma, što je osobito jednostavno pri preslikavanju Zem
ljine lopte.
7.1.2. PRAVA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

LOPTE (OPŠTE J E D N A Č I N E )
Ove jednačine dobijaju se jednostavnom transformaci

jom izraza 7.2, tj. zamenom M-N=R, odnosno e = 0 :
1 . x = f( * )
2. y - kX
(7.6)
dx

n = *
r Rcosf
5. p - ab = k dx
eos f df ^
„ . a ) a-b m-n
6. stn ■=- - — -r- -— ■—
2 a+b m+n
ili
j. u> _ a-b _ m-n
9 2 ~ 2 V S -2 ^
odnosno:
= V I = l/ l-
ako je: m>n.
Konstanta k u ovom slučaju je: k = R oos (za se

kući cilindar), ili k = i? (zatangirajući cilindar).
7.1.3. KOSA I POPREČNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

LOPTE (OPŠTE JEDNAČINE)
Jednačine kosih i porečnih cilindričnih projekcija

dobijaju se na osnovu izraza 7.6, kada se u njih umesto
sfernih geografskih koordi
nata i? i X , uvrste odgo
varajuće azimutne (sferne
polarne) koordinate s i a
(sl. 7.5). Na slici su she
matski prikazane kose cilin
drične projekcije na tangi
rajući cilindar. Jednačine
koje povezuju polarne koo r
dinate a i z , odnosno h-
= (90°-s), sa geografskim
koordinatama 9 1 A, u slu
Slika 7.5
čaju kosih ili poprečnih
projekcija, razmotrili smo u poglavlju 3.6.3 (videti jed
načine 3.50 i 3.55) . Prema tome, možemo pisati opšte j e d
načine kosih i poprečnih cilindričnih projekcija:
322
1. x = f (h)
2. y = ka
3. n
2 Rđh
k
4
a Raosh
(7.7)
k dx
5. p - ab
R^ cos h d h
ili:
2 /ab 2 Z\
odnosno:
ako je:p >p .

J 2 a
Analogno tome, jednačina za konstantu k biće: k -

= R cos (sekući cilindar) i k = R (tangirajući cilindar).
Apscisna osa (x) se u kosim cilindričnim projekcija

ma poklapa sa slikom srednjeg vertikala teritorije koja se
kartografiše, a orđinatna osa (y) sa slikom velikog kruga,
tj. almukantarata čije je 3=90°. U poprečnim projekcijama
za osu x uzima se slika srednjeg meridijana teritorije ka r
tografisanja, a za osu y slika ekvatora.
0 obliku linija vertikala i almukantarata i načinu
preslikavanja meridijana i paralela u ovim projekcijama
bilo je reči ranije; to se odnosi, takodje, i na ponašanje
deformacija.
PRIMEDBA :
Napred smo izložili principe na kojima počiva primena cilindri
čnih projekcija, u okviru čega i primenu kosih i poprečnih projekcija.

Medjutim, kada su u pitanju ove projekcije, a osobito grupa konformnih
poprečnih cilindričnih projekcija, treba uočiti da se one najčešće ko
323
riste za uže, geodetske potrebe, što v a ž i i z a n e k e k o n u s n e i a z i m u t
n e projekcije. Vremenom se za ove projekcije ustalio n aziv "geodets
k e " projekcije (preslikavanja), za razliku od šireg, opšteg, pojma -
kartografske projekcije (preslikavanje). No, treba odmah istaći da u

matematičkom pogledu nema nikakvih razlika izmedju jednih i drugih,
tj. "geodetske" projekcije treba smatrati posebnom grupom kartografs

kih projekcija podesnih za primenu u geodetskoj praksi. Njihove k a r a
kteristike se mogu formulisati na način:

- geodetske projekcije služe za obradu i sračunavanje koordina
ta u ravni, tačaka triangulacije i uopšte, tačaka geodetske osnove

postavljenih za potrebe premera odgovarajućeg teritorija/
- u okviru premera primenjuju se za karte krupnog i srednjeg
razmera (topografske karte ,i planovi i opštegeografske karte i sl.)

manjih delova Zemljine površi (gradovi, države), dok se kartografske
projekcije u širem smislu koriste za geografske karte svih vrsta i
namena, a osobito sitnorazmernih karata većih delova sveta pa i čita

ve Zemlje /
- originalna površ u ovim projekcijama gotovo uvek je površ
referentnog elipsoida, izabranog za osnovu premera, što se odnosi i
na slučaj tzv. dvostruke projekcije (najpre površi elipsoida na loptu
i zatim lopte na ravan), koja se primenjuje u nekim kosim cilindrič

nim projekcijama . Pri izradi, pak, sitnorazmernih karata u raznim k ar
tografskim projekcijama, moguće su razne aproksimacije Zemlje loptom
i sl./
- kartografska mreža u ovim projekcijama zasnovana je na k oor
dinatama geodetskih tačaka jedinstvenog sistema, dok se u primeni kar

tografskih projekcija za s i t n o r a z m e m e karte mogu koristiti i geograf
ske koordinate različitih nacionalnih sistema, pa i one koje rezul
tiraju iz astronomskih merenja (v.pogl. 3.1 i 3.3).
Geodetske projekcije su se osobito razvile u drugoj polovini

19. veka i početkom 20. veka, sa pojavom i intenzivnim razvojem rado
va na državnim premerima niza zemalja. U ovo vreme osobito često je

korišćena Kasini-Soldnerova ekvidistantna poprečna cilindrična proje
kcija i konformna (stereogratska) azimutna projekcija. U novije vreme

najčešće se koristi Gaus-Krigorova konformna poprečna cilindrična pro
je kcija .
324
7.2. KONFORMNE CILINDRIČNE PR O JEKC IJE
7.2.1. PRAVA KONFORMNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

ELIPSOIDA I LOPTE (MERKATOROVA PROJEKCIJA)
Eksplicitan oblik funkcije preslikavanja x = f ( * ) tra-

žićemo zadovoljavajuđi uslov konformnosti: m=n. Tako đe,
prema 7.2, biti:
dx _ k
Md* ~ Haos* 3
odakle je:
dx = k | - ^ r -
N cos*
= k f ^đ* (7.8)
J Neos*
Ved smo utvrdili da integral na desnoj strani jedna

čine 7.8 predstavlja tzv. izometričku širinu, ili, kako se
u nekim udžbenicima još naziva "konformnu širinu", odnosno
funkciju konformnog preslikavanja elipsoida na loptu i r a
van. Njegovo rešenje dato je u poglavlju 3.7.1, izrazom
3.69, pa đemo ga ovde navesti:
- I t& --inu <7 -9)
pri čemu j e s
t g (45°+ p
U = — ------- sinili = e sin* (7.10)
t g a (4S°+ p
Prema tome, možemo pisati:
t g (45°+ p
x = k I n ---------- +K
tg8 (45° + p
gde K predstavlja konstantu integrisanja.Ovu đemo konstan-
325
tu odrediti iz sledećih razmatranja. Za tačke na ekvato
ru ( ♦ = 0 ) biće x = 0 , a takodje i In 4 -— = In 1 = 0, odak-

tge45°
le zaključujemo da je K=0 , pa možemo pisati:
tg (4 5° + j)
x - k li
tge (45° + §;
odnosno:
x = k In U (7.11)
Iz praktičnih razloga prirodne logaritme {In) zame-

nićemo đekađnim ili tzv. Brigsovim logaritmima {Ig) , uvo-
7
deci odgovarajući modul dekadnih logaritama: Mod =
In 10
= 0,434 2945. Na taj način dobijamo:
x = ~ ^ l g U = k 2, 3025851 lgU (7.12)*
Konstanta k odredjuje se na već opisan način, t j .

uz uslov da je razmer linijskih elemenata na nekoj unapred
zadanoj paraleli širine , jednak jedinici {na=l). Tako,
konačno, možemo grupisati jednačine pravih konformnih ci
lindričnih projekcija elipsoida:
1. x = 2, 3025851 k I g U
t g (4 5° +
U = z
, e , .co , il,
tg ;4 5 +
2. y - k\
(7.13)
k
3
Noos'f
2 ,k , 2 _ , k ,2
4- P = m = (r } ~ ~N c o s J
*
Već smo istakli da se vrednosti IgU ili Ig Ig U redovno daju u reo-
detskim, odnosno kartografskim udžbenicima.
326
Pri čemu je:
v.=N.oos'V. (za sekući cilindar)

t i z.
odnosno:
k = a, (za dodirni c i l i n d a r ) .
Izrazi 7.13 lako se transformišu na oblik koji odgo

vara preslikavanju lopte. U tom slučaju e = 0 , odnosno M=N=
= R , tako da ce biti: U=tg(45°+ t-) Isto tako đe konstanta
2
k imati sledeće vrednosti: k - R i? (za sekući cilin-
dar) i k = R (za dodirni c i l i n d a r ) .
Sada možemo pisati jednačine pravnih konformnih ci

lindričnih projekcija Zemljine lopte:
a) sekući cilindar
1. x = 2, 2025851 R cos* Igtg (45°+ p
2. y - R Xeos$
3. m - n - cos^-seo 'f (7.14)

z
2 2 9
4. p = m - cos V-sec^v
c z
S. to - 0.
b) dodirni cilindar
1. x = 2,2025851 R Igtg(45°+ p
. 2. y =R \
2. in - n - secf (7.15)
2 2
4. p =m = see ip
5. to -0.
Iz jednačine za x nije teško zaključiti da razmaci

izmedju projekcija paralela, u pravoj konformnoj cilindri
čnoj projekciji, rastu sa porastom geografskih širina p r o
porcionalno tangensu; dok se slika pola nalazi u beskonač
nosti, jer je:
, , . co 9 0 ° i
tg (45 + -g-7 = »
327
PRIMEDBA:
Prava konformna cilindrična projekcija u kartografskoj litera

turi i pomorskoj praksi naziva se Merkatorovom projekcijom, prema
latinskom prezimenu holandskoj geografa i kartografa Gerhard Kramera
(1512-1594), koji je ovu projekciju prvi put primenio 1569. godine
za kartu sveta.
Ova karta smatrana je najvećim ostvarenjem u istoriji kartog
rafije. Karta sveta (pomorska karta) pronadjena je 1889. godine u
Breslau. Višebojna je, ukrašena ornamentima, veličina joj je 210x130
cm. Kao originalna kreacija učinila je Merkatora čuvenim za sva vre
mena. Zbog njene izuzetnosti reprodukovao ju je Međjunarodni hidrog
rafski biro u Monaku, 1931. godine (čini je 18 listova).
Svoje rezultate Merkator je inajavio jednostavno kao "nov odn

os i nov raspored meridijana prema paralelama11, imajući u vidu pres
likavanje Zemljine lopte i ne dajući matematički izvod za konstrukci
ju paralela. U interesu istorijske istine treba istaći da su njego
vi rezultati dobijeni približnim formulama. Trideset godina kasnije,
engleski matematičar Edward Right, u svojoj publikaciji 0Izvesne gre
ške u navigaciji", Cambrige 1599. god., objavio je znatno tačniji
metod računanja sa tablicama za konstrukciju projekcije. Ipak, tek
su radovi škotskog matematičara i fizičara Gregory Jamesa (1638-1675)
i njegov doprinos razvoju integrala omogućili da se matematički defi
nitivno razradi i obrazloži zakon prave konformne cilindrične projek
cije lopte na ravan.
Sve do današnjih dana, Merkatorova projekcija se u mnogim ze

mljama naširoko primenjuje za izradu pomorskih karata. Prema nekim
podacima, godišnje se u svetu izda tiraž od nekoliko miliona karata
uradjenih u ovoj projekciji. Medjutim, za druge geografske karte, ova
se projekcija, pogotovo u novije vreme, sve manje primenjuje i to
najčešće za izradu sitnorazmernih atlasnih karata sveta, razmera
1:10.000.000 i sitnijih. Pri tome se obično iz prikaza izostavljaju
polarne oblasti, ili se one dodatno kartografisu u nekoj drugoj pro
jekciji. Prikaz u ovoj projekciji smatra se nepodesnim za geografska
izučavanja, jer zbog velikih deformacija površina, na velikim širina
ma, otežava površinska i druga uporedjivanja. S druge strane, pri iz-
328
boru projekcije, ne treba gubiti iz viđa prednosti koje poseduje,
zbog svoje konformnosti, jednostavnosti kartografske mreže, itd. Ako
je u pitanju izrada krupnorazmernih karata, njena primena bila bi
najcelishočnija za regione uz ekvator.
Njenoj primeni za pomorske karte doprinele su izvesne njene
osobine koje je čine podesnom za upotrebu, osobito u navigacijske
svrhe. Ova projekcija, pored jednostavnog oblika i konstrukcije kar
tografske mreže i konformnosti, ima i jednu, za navigaciju veoma zna
čajnu osobinu: jedino u njoj se loksodrome preslikavaju kao prave li
nije .
U stvari, za navigaciju, uzimajući je u celini (na vodi i u
vazduhu) veoma je važno kako se na karti preslikavaju loksodroma i
ortodroma, linije specijalnih karakteristika, o kojima smo govorili
u prethodnom izlaganju (v. pogl. 3.8).
Podsetimo na to da je l o k s o d r o m a (engl. rhumb line,

loxodromic curve, line of Constant bearingt nem: loxodrome; rus. l o k
sodromija) spiralna kriva linija na površi elipsoida ili lopte, koja
sve meridijane seče pod istim uglom (azimutom), što za navigaciju mo
že biti veoma značajno, jer omogućava da se pri plovidbi koristi sta
lni kurs (pravac) plovidbe. Ova prednost osobito je izražena na kar
tama uradjenim u Merkatorovoj projekciji, jer je dovoljno pravom li
nijom spojiti krajnje tačke plovidbe i ugao preseka ove linije (lok'r-
sodrome) sa meridijanima (uvek isti) koristiti za održavanje pravca
pod kojim brod ili avion treba da plovi. U stvari, pošto se pri plo
vidbi koristi kompas (busola), potrebno je povremeno unositi odgova
rajuće korekcije zbog promena magnetske deklinacije.
Ne treba ni naglašavati šta je za sigurnost plovidbe značilo
korišćenje karata u ovoj projekciji, osobito u još nedalekoj prošlo
sti, kada su mogućnosti navigacije u poredjenju sa savremenim naviga
cijskim sredstvima i metodama (elektronska, odnosno radio-navigacija,
satelitska navigacija i dr) bile neuporedivo skromnije.
Negativna osobina loksodrome je što nije najkraće rastojanje
izmedju dve tačke na lopti ili elipsoidu*, što znači da putovanje po
loksodromi traje duže i samim tim je skuplje.
dr)
Pri rešavanju navigacijskih zadataka, dovoljno taeno je ako Zemljin
oblik aproksimiramo sa loptom.
329
Najkraće rastojanje na Zemljinoj lopti je deo velikog kruga*,
tzv. o r t o d r o m a (engl.: great circle/ nem.: orthodrome), ko
ja se u projekciji najčešće prikazuje kao kriva linija višeg reda,
pa je nepodesna za navigacijske ciljeve, jer zahteva neprekidno me
njanje (odredjivanje) kursa. Jedino u kartama uradjenim u centralnoj
perspektivnoj projekciji (v.pogl. VIII) ortodroma se preslikava kao
prava linija. U Merkatorovoj projekciji ortodroma je kriva linija
(duža od loksodrome), sa konveksnom stranom okrenutom prema bližem
polu. Razlika izmedju loksodrome i ortodrome, na velikim rastojanji-
ma i velikim geografskim širinama, dostiže znatne iznose. Tako, na
primer, od Rta dobre nade (Cabo d'bona Esperance) na jugu Afrike do
Melburna u Australiji put po loksodromi iznosi 6.020 morskih milja,
a po ortodromi 5.450 milja. Razli
ka od 570 milja, odnosno 1050 km
ni u kom slučaju nije za zanemari
vanje. (Na sl. 7.6 prikazan je is
ečak karte u Merkatorovoj projekci-
ji sa loksodromom i ortodromom
izmedju dve luke na obali Irske i
Juž- Amerike, koje su na slici ob
eležene sa A i B . Treba uočiti đa
su obe tačke na severnim geograf
skim širinama, pa je ortodroma kon
veksnom stranom okrenuta prema se
vernom polu. U slučaju kada se kraj
Slika 7.6 nje tačke ortodrome nalaze sa
jedne i druge strane ekvatora, or
todroma je kriva linija oblika slova S, sa tačkom fleksije na preseku
sa ekvatorom•).
Pošto nema projekcije u kojoj bi se loksodroma i ortodroma is

tovremeno prikazale kao prava linija, đa bi se iskoristio ortođromski
najkraći put i loksodromska stalnost kursa, plovi se loksodromski po
ortodromi, što osobito važi za velike udaljenosti. U ovu svrhu potre
bno je da se na karti u Merkatorovoj projekciji iscrta odgovarajuća
ie)
Krug koji se dobija kao presek lopte sa ravni koja prolazi kroz
njen centar.
330
ortodroma. Ovo se postiže pomoću karte urađjene u centralnoj prespek-
tivnoj projekciji, na kojoj se željena ortodroma deli na potreban br
oj ođsečaka i za njihove krajnje tačke očitaju geografske koordinate,
pomoću kojih se iste tačke prenose na kartu u Merkatorovoj projekciji.
Spajanjem tačaka dobija se kriva ortodrome koja se zatim razbija na od
govarajući broj izlomljenih pravih linija - parcijalnih loksodroma.
Sasvim je razumljivo da je za ovu svrhu potrebno na kartama jedne i
druge projekcije naneti nešto gušću mrežu meridijana i paralela.
Prema tome, najefikasnija primena karata u Merkatorovoj projek
ciji za navigacijske ciljeve ostvaruje se u kombinaciji sa kartama ura-
djenim u centralnoj perspektivnoj projekciji, kao pomoćnim (operativ
nim) kartama. Napomenućemo da se konstrukcija ortodroma u Merkatorovoj
projekciji može provesti i na osnovu podataka dobijenih računskim pu
tem {'pomoću jedne središne tačke i više medjutačaka) ili upotrebom raz
nih dijagrama, što se detaljno objašnjava u brojnim studijama i prepo
rukama, pa se nećemo baviti njihovih razmatranjem.
Premda se Merkatorova projekcija ne može koristiti na velikim
geografskim širinama, dugi niz godina smatrana je nezamenijivom u navi
gaciji, osobito u pomorstvu (za nju se govorilo da je "In cosmograph-
ia longe primus", tj. "u kosmografiji daleko prva - najbolja").
Medjutim, najnovija istraživanja* pokazala su da je za izradu
navigacijskih karata podesnija Lambertova konformna konusna projekcija.
Ovo se posebno odnosi na vazduhoplovne karte i primenu tzv. elektrons
ke navigacije pri kojoj se pozicije vazduhoplove odredjuju presekom
radio-farova, često na velikim rastojanjima.
U ovoj projekciji ortodroma je približno prava linija, što znači
da je, praktično, svaka prava linija ucrtana na karti u ovoj projekci
ji bliska ortodromi, a na dužini od nekoliko stotina kilometara može
se smatrati ortodromom. Slično je i sa loksodromom, iako se ona, kao i
ortodroma, teorijski uzimajući preslikava kao kriva, koja od odgovara
juće prave linije najviše odstupa kada su njene krajnje tačke na prav
cu istok-zapađ.
Odstupanja loksodroma od prave linije relativno su mala, pa se,
na primer, za područje Jugoslavije i pri rastojanjima od oko 1.000 krn,
Videti: Ch.Doetz i Os.Adams: ,rElements of map projectiontrs spec.publ.

N°. 683 Washington, 1945.
M.Peterca: Vazduhoplovne karte", disertacija} Zagreb3 1975.
331
razlika u dužini loksodromske krive i odgovarajuće prave Linije može
zanemariti. Kako se vazduhoplovne karte obično izradjaju u.srednjim i
sitnim razmerama (1:500.000, 1 :1.000.000, itd,), to se i na velikim
prostorima prave linije, iscrtane na kartama ove projekcije, mogu prak
tično smatrati ortodromama, odnosno loksodromama (na rastojanjima
od nekoliko hiljada kilometara, razlike su veće, pa se loksodroma is-
crtava kao niz izlomljenih pravih linija).
U svakom slučaju, kada je u pitanju merenje udaljenosti i odre
djivanje pravaca, odnosno nanošenje (ucrtavanje) radio-smerova ka ne
koj tački ili od nje, karte uradjene u Lambertovoj konformnoj konusnoj
projekciji podesnije su od karata u Merkatorovoj projekciji, što je i
razlog da se u novije vreme ogotovo po pravilu koriste za vazduhoplov
ne karte. Danas se čak smatra da je Lambertova projekcija bolja i za
pomorske karte. No, treba imati u vidu činjenicu da je Merkatorova pro
jekcija u upotrebi nekoliko stotina godina i da je na njoj bazirana
sva pc~rojeca literatura i priručnici za potrefe pomorske navigacije,
pa bi prelazak na novi, i ne u svemu savršeniji sistem plovidbe, bio
veoma komplikovan i nesvrsishodan. S druge strane, još uvek postoji
veliki broj brodova, koji ne raspolažu opremam za modernu navigaciju
(elektronsku i dr.), ili je, pak, radijus njihovih kretanja na morskim
linijama relativno mali.
7.2.1.1. Jednačina loksodrome na elipsoidu

i projekcionoj ravni
U poglavlju 3.8.2. izveli smo jednačinu loksodrome za

loptu. Da bi materija bila kompletna, razmotričemo jednači
ne loksodrome za elipsoidnu površ i projekcionu ravan, kao
i formule za dužinu loksodrome. U tu svrhu dopuniđemo sliku
3.25 sa odgovarajućim isečkom ravni projekcije (karte), pri
čemu je đs^ = AC elementarni luk loksodrome na površi elip
soida, a đ S r=AsC* njegova slika u ravni projekcije (sl.7.7).
Lj
Ako je a ugao koji loksodroma zaklapa sa meridijanima,

onda đe iz beskonačno malog pravouglog trougla ABC, koji
možemo smatrati ravnim, biti:
Slika 7.7
E lem enti loksodrom e:
a) n a elipsoidu
b) u ravni M erk ato ro v e projekcije
odakle se dobija izraz:

Md'?
d\ = tga
Nsos'f
čijim integrisanjem:
r "2
u rz
J
J d\ = tg a J
j Ne o s •?
X1 1
i, s.obzirom na to da smo ved ranije izveli rešenje inte

grala:
f .. — - In U , dobijamo:
J Neos
^2~^1 ~ <*dn U2~^n ^
Pod pretpostavkom da je A početna tačka loksodrome,

tj. - fj=0 i AA =\^=0, koordinate tačke C ćemo obele
žiti sa * = tj>2 - * i \^=\g= a, pa se može pisati:
_ * i „ + i t 3 ( 4 s + ( 7 . 1 6 )
A - tqa Ln U - tga I n ---------- ; —
i e , . r o . iji ,
tg (45 +
pri čemu je tga=eonst, a značenja pojedinih elemenata fun

kcije V već smo dali u prethodnom izlaganju.
Izraz 7.16 predstavlja jednačinu loksodrome na p o v r

ši elipsoida.
33?
Odgovarajuća jednačina za loptu 3.108, ima nešto je-
dnostavni ji o b 1 ik :
X = tga In tg(45°+ j )
Obe ove jednačine možemo, polazeći od značenja loga

ritma*, pisati na sledeći način:
x tg (4 5° + j)
= X ctg a = In
t9 “ tga (4SU + f;
Obeležimo li znakom e* osnovu prirodnih (neperovih)

logaritama**, onda će jednačina loksodrome na elipsoidu
poprimiti oblik:
, W t g U S °+ ^ (7.17)
tge (4S°+
i analogno za l o p t u :
s Xctga = tg(4So + p (7.18)
Na osnovu jednačina 7.17 i 7.18 ni j e teško utvrditi

da je loksodroma, na elipsoidu i lopti, spiralna kriva li
nija sa karakteristikama o kojima je već bilo govora.
Što se tiče jednačine loksodrome u ravni projekcije,

dobićemo je iz sledećih razmatranja. Prema slici 7.6. pod
b) biće:
tga = %
odnosno:
dy = tga dx
*)
Podsetidemo da se pod logaritmom nekog broja N, smatra izložitelj
stepena, sa kojim treba stepenovati osnovu logaritma, da bi se dobio
taj broj.
Osnova prirodnih logaritama e^-2.718 281 83 obično se označava slo

vom "e" bez indeksa, na sto smo mi bili prinuđjeni, da bismo istakli
razliku izmedju nje i oznake za prvi brojčani ekscentricitet elipsoida
2 2 2 2
e -(a -b ): a , koji se pojavljuje u imenitelju funkcije U.
334
Ako koordinate tačaka A ’ i C’ obeležimo: A ’ (x,y) i
C’ (x1=x+dx y 1=y+dy) , onda đemo nakon integrisanja pre d
nje g izraza imati:
y - y 1 - ( x - x ^ tg a.
što predstavlja jednačinu pravca koji prolazi kroz tačke

A ’ i C’ , a sa osom 0X zaklapa ugao u , čime se dokazuje
svojstvo Merkatoreve projekcije.
Dužina loksodrome na elipsoidu i lopti dobija se iz
sledećih razmatranja. Iz elementarnog trougla na elispoidu
(sl. 7.7) možemo pisati:
ds = M d'P — — - M d f seo a
cos a
odnosno nakon integrisanja:
_ J2 (7.20)
s - seo a
što predstavlja jednačinu za računanje dužine loksodrome

na elipsoidu. Simbolom £^2 označili smo dužinu meridijanskog
luka izmedju paralela ^sa širinama <? i i> , na kojima
se nalaze krajnje tačke loksodrome (za njegovo računanje
služe specijalne t a b l i c e ) .
Dužina loksodrome na Zemljinoj lopti, radijusa R ,
računa se po jednačini:
- ifffg- ♦jjseea (7.21)
Na osnovu nje doći ćemo do jednačine za računanje

dužine loksodrome na lopti, od ekvatora (t = 0 ) do pola
( f = - ):
1 2 2
- R seo a (7.22)
U pomorskoj praksi dužine se izražavaju u nautičkim

(morskim) miljama, pa s tim u vezi treba preurediti izraze
za x i y • Pošto morska milja odgovara jednoj minuti ekvato-
rovog kružnog luka, to će radijus ekvatora (r=a) izražen
u nautičkim miljama i z n o s i t i :
335
% fin3
i' = a = — ----- - 3437, 747 nautičkih milja (nm) .
Dužina nautičke milje u metrima dobija se na osnovu po

znate vrednosti a. Uzmemo li vrednost za a po Baselu, dužina
jedne nautičke milje iznosice:
8377397 _ ,„„
1 n m 3 4 3 7 — Y47 ~ 18 56,110 m.
Apscisa x Merkatorove projekcije u pomorskoj praksi no

si naziv "meridijanski d e o ”; obeležava se simbolom D. Sada se,
na osnovu izloženog, može pisati:
- n - a 7 „ ri - 3437, 7 47 nm ,
* - D - W d l3 U - -0, 4342945 ' lg V
pa đe definitivno biti:
D - 7915,705 Ig U, nautičkih milja. (7.23)

Slično tome, ordinata y računa se po jednačini:
y = a\ = 3437,747\ , nautičkih milja. (7.24)
Na kraju navodimo tablicu sa vrednostima razmera m-rt

i p, kao i iznosa x odnosno razmaka izmedju paralela (Ax), u
Merkatorovoj projekc i j i ( v . t a b l . 7 .7 .1). Računanja ovih eleme-
Tablica 7.7.1*
% X Aoe m=n P
t 0 + 0,0000 1,0000 1,0000
0,1754
10 0,1754 1.0154 1,0311
0.1810
ZO 0, 3 564 1, 0642 1,1325
0,1929
30 0,5493 1,1547 1, 3333
0, 2136
40 0, 7629 1, 3054 1, 7040
0, 2478
SO 1, 0107 1, 5557 2,4202
0,3063
60 1, 3170 2,0000 -4, 0000
0, 4184
70 1, 7354 2,9238 8,5487
0,7009
80 2, 4363 5, 7 588 33,1635
2, 3052
89 4, 7414 57, 30 . . 3283,22..
90 “ » CO
nata provedena su za tzv, jediničnu loptu, tj. za slučaj ka

da je B = 1.
*) Videti [24], I str. 131.
336
Na slici 7.8 prikazana je kartografska mreža u Merka
torovoj projekciji lopte (k=R), izmedju paralela ♦ - i 80°.
Na slici su takodje, shematski prikazane elipse deformaci
ja, koje su u ovoj projekciji krugovi sa najmanjim radiju-
som na ekvatoru.
120° 60* 0° 60* 120" 180"
Slika 7.8
Na kraju izlaganja o Merkatorovoj projekciji napomeni

mo da se ona koristi za izradu svih naših pomorskih karata
razmera 1:20.000 i sitnijeg (izdanja Hidrografskog institu
ta J R M ) . Pri tome se primenjuje njena varijanta na sekući
cilindar, i to tako da svaki list karte ima svoju sekuđu
paralelu (srednja paralela lista ili njoj najbliža pogodna
paralela - na primer, na kartama razmera 1 :1 0 0 .0 0 0 , sred
nja širina lista zaokružena na ceo minut). Ovo je tzv. k o n
strukcijska širina pojedinih listova i služi kao osnova
za konstruisanje kartografske mreže. U stvari, srednja pa
ralela lista čini osovinu y koordinatnog sistema, dok se

osovina x poklapa sa projekcijom zapadnog okvira (meridi
jana) lista. Konstruisanje kartografske mreže olakšava se
upotrebom specijalnih, pomoćnih tablica (izdanje H.I. JRM
i d r .) . Pošto svaki list karte ima, praktično, svoj k o o r
dinatni sistem, radi lakše upotrebe pomorskih k arata,obi
čno se prilikom njihove izrade (podele na listove) obez-
bedjuje odgovarajući preklop sadržaja susednih l i s t o v a * .
7.2.2. KOSA KONFORMNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA LOPTE
Ovo je, u stvari, kosa Merkatorova projekcija. Njene

jednačine dobićemo na osnovu izraza 7.14 i 7.15, kada u
njih uvrstimo odgovarajuće azimutne (polarne) sferne ko
ordinate .
Tako će grupa jednačina za slučaj sekućeg cilindra
biti :
1. x = 2,3025851 R cos Ig tg(45°+ =
- 2,3025851 R sin z^ Ig ctg ^
2. y = R cos h . a
3. -u V. - stn
= cos h . sec n • z. — -
.
-1--
z V t svn z
2, 2, . 2 , 1 ,
4. P - n. sec n= svn z.l— ;--- )
*z=*a= 008 v v svn z
5. Ci) - 0 .
Analogno tome, jednačine za tangirajući cilindar:
1. x - 2,3050851 R Ig tg(45°+ =
- 2,3050851 R Ig ctg |
2 . y = Ra ;
3. = u = sec h = cosec z
va z
2 2
4. P - sec 2v
n = ---1 g—
»a ~ vz ~
sin z
5. OJ - 0.
*) Detaljnije o tome videti: M.Peterca, N.Radošević, S.Milisavljević,

F.Racetin "Kartografija", VGI, 1974. god.
Slika 7.9 prikazuje mrežu meridijana i paralela u k o
soj konformnoj cilindričnoj projekciji Zemljine lopte. Za
središte azimutnog (polarnog) sistema izabrana je tačka sa
koordinatama: ^ = +60° i \„ = 0°. 0 ponašanju deformacija
u ovim projekcijama bilo je reči u prethodnom izlaganju.
Slika 7:9
Ove projekcije mogu se primeniti za regione čiji je

glavni pravac prostiranja duž nekog od velikih krugova,
pogotovu kada je potrebno da karte budu oslobodjene defor
macija uglova. Izmedju ostalog, kosa konformna projekcija
na cilindar, koji Zemljinu loptu tangira duž velikog orto-
đromskog kruga (almukantarata), pogodna je za izradu v a z
d u h o p l o v n a karata, pri čemu se ortodromski krug bira tako
da se poklapa sa smerom komunikacije.
7.2.3. POPREČNA KONFORMNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

ZEMLJINE LOPTE (LAMBERT-GAUSOVA PROJEKCIJA)
Ovo je poprečna Merkatorova projekcija, t j . potpuno

odgovara Merkatorovoj projekciji kod pravih cilindričnih
proje k c i j a .
Razmer po srednjem (dodirnom) meridijanu m -p =1, a
po uslovu projekcije linearni razmer, u bilo kojoj tački,
339
jednak je u svim pravcima oko nje, t j ‘Va= u3 * Pri tome je
razmer na almukantaratima, koji su u ov o m slučaju lini
je paralelne srednjem meridijanu, dok je razmer u pr
avcu vertikala. Deformacija uglova 01= o .
Na slici 7.10 daje se geometrijski prikaz ove projek
cije. Pri tome linija Pn t Tk Ps predstavlja dodirni (sred
nji) meridijan. Njegova slika p*P* usvaja se za apscisnu
osovinu pravouglih koordinata. Za osu y istog sistema b i
ra se slika ekvatora. (Na sl. 7.10 Sw rw Te Ee je deo linije
Slika 7.10
P op rečn a cilindrična p ro je k cija Z em ljine lo p te
ekvatora, a tačke eb i E v su polovi poprečnog - ekvators-

kog - sistema azimutnih koordinata, koji su od početnog
meridijana udaljeni za 90° istočne odnosno zapadne duži
ne. Linija e T^T E je vertikal tačke r„, a r.r,njen al-
E 1 0 w 1 1 3
mukantarat.Slike ovih linija obeležene su znacima a l h.
PllT^TEPs je meridijan tačke f , a njegova slika.
Paralela tačke a I’*!’’ njena slika. Lukovi
T T^=u i T T =x su odgovarajuća apscisa i ordinata tač-
° 1 as • w s
ke y u pravouglom sfernom s i s t e m u ) .
Na osnovu izloženog i polazeći od izraza 7.26, napi-
saćemo grupu jednačina poprečnih konformnih cilindričnih
pr ojekcija:
340
1. x = R a
2. y 2.3025851 R Ig tg(45°+ |)
2.3025851 R ctg j
(7.27)
3. y - u = sec ft = cosec z
a z
ao8eo s
5 . bi = 0.
Jeđnačinama 7.27 definiše se veza izmedju pravouglih

koordinata (x , y ) u ravni projekcije i azimutnih (polarnih)
koordinata na sferi. Na osnovu njih i jednačina 3.55 za
poprečni sistem azimutnih koordinata izraziđemo vezu izme
dju koordinata x, y i geografskih sfernih koordinata (♦ ,
x) . Ako se za pol azimutnih koordinata izabere tačka E s (v.
sl. 7.10), onda je x,~Xs +90° • Pošto se srednji meridijan
uzima za početni {xs=0) , biće:!. =9 0° • Pretpostavimo da se
koordinata a(azimuti) registruje od ekvatora kao početne
linije, tj. kao na slici 7.10, onda đe u smislu ranijih
obeležavanja (v.pogl. 3.6.3) biti: a-180°-(90°+a)-(90°-a) .
Imajući u vidu i jednačine 3.55 može se pisati:
sin h = cos z = oost sin\

(7.28)
tg a = tg* sea\
S druge strane, iz goniometrije je poznat izraz
tako da konačno dobijamo:
1. x = R a = R ara tg(tgt seax)
1+aost sin),,
2. y - 2, 3025851 j tg (
1-cost sinx
1 (7.29)
3- p3 - ya - seo h
2 2
a
5 . bi — 0
341
Transformisaćemo sada jednačine 7.28 u oblik koj i m
se izražava veza izmedju koordinata x, y i pravouglih s f
ernih koordinata (x i u ).
s s
x - R a - x
s
Jednačinu za y dobićemo iz sledećih razmatranja.
Razmer u pravcu vertikala, odnosno almukantarata može se,
polazeći od 7.28 i slike 7.10, izraziti jednačinom:
2
ys ys
u — u — sec h - seo ■=— - 1 + -- =-
R sr2
Kao što se vidi, izvršili smo razvijanje u red funk-

J O
cije sec h i zadrzali se do članova sa y , što obezbeđju-
je dovoljnu tačnost, za slučaj da je meridijanski pojas
(zona) relativno uzan (oko ±300 km od srednjeg meridijana).
Razmer u pravcu, vertikala, prema slici 7.10, može se,

takodje, izraziti jednačinom:
2 dys
Iz prednjeg s l e d i :
2
£y.- = ! + y
. A-
d*s 2R2
odnosno:
2
đy = (1 + ) dy
2i?2 s
Nakon što se izvrši integrisanje leve i desne strane

gornje jednačine u granicama od 0 do y i od 0 do y bi-
2 2
yq ys
= ys +--- 2 ” y s (1 +--- 2 }
S 27? S 2R*
Tako ćemo konačno imati:
342
1. x = R a = x
s
y2
2. y = y (1 + -Zj)
8 2R11
2
ys
3 - »z = »a = 1 + ± 2
2R (7.30)
*■ P = < = < = (1 + T t }‘
R
5. u = 0.
Osnovnu teoriju poprečne konformne cilindrične projek

cije dao je I.H.Lambert, a razvio je i definitivno zaokru
žio K.F.Gaus, pa se otuda ona naziva Lambert-Gausovom p r o
jekcijom. Ona se može primenjivati za izradu sitnorazmer-
nih karata i velikih teritorija, na primer za karte Sever
nog, srednjeg i južnog kontinenta Amerike, uključujući i
pripolarne obasti.
Kako vidimo, razmeri rastu sa porastom h, koje zavisi

od geografske širine i dužine tačaka, a izokole su prave
linije paralelne sa srednjim meridijanom. U tablici 7.7.2
navedene su vrednosti razmera v= v -va t kao i razmer površi
na p i odgovarajuće deformacije u meridijanskom pojasu širi
ne - 300 krn.
Tablica 7.7.2*
d e f o r m a c i j e
y
V V dužina površina
(u km)
na 1 km na 1 km%
0 km 1,00 000 1,00 000 0 am 0 m2

± SO 1.00 003 1,00 006 3 60
±100 1.00 012 1, 00 024 12 240
± 200 1.00 049 1.00 098 49 980
± 300 km 1.00 lil 1.00 222 lil am 2220 m2
*) Videti j46j, str. 119.
343
Izgled mreže meridijana i paralela u Lambert-Gausovoj
projekciji dat je na slici 7.11.
Slika7.11
7.3. EKVIVALENTNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE
7.3.1. PRAVA EKVIVALENTNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

ELIPSOIDA I LOPTE
Razvijeni oblik funkcije preslikavanja tražiđe-

mo zadovoljavajući uslov ekvivalentnosti, prema kome je:
p=l=const, odnosno, u n a š e m slučaju:
odakle je:
344
2 2
dx - Af N coa'td't = — — ^ 6— - (l-e2s i n 2y ) 2cosfdi
?.
2 2 —2
Razvijemo li u red b i n o m {1-e sin 9 ) do dlanova sa
4
e i uvedemo zamenu d(sinV) - cos'td'f, bide:
2 2
dx = — — ^ e— -(1 + 2e2si n 2<9 + 3e4sin4t ) d(sint)
i dalje, nakon integrisanja:
_ a 2 (1-e2), . . 2 2 . 2 3 4 . S , „
x - --- £---- (sin f + j e sin H j 6 s m * +..J+J,
Ako se y osa poklapa sa slikom ekvatora, onda je:

=0 i x=0, pa otuda i K = 0 . Sada đemo desnu stranu prednje
v, 2 2 1 4
jednačine pomnožiti i podeliti sa (l+^ e +£ e ), pa đe biti:
O O
2 2 3 3 4 6
2,« 2, „ „ „ „( s i n ' } + -?e s i n sin )
a (1-e ) ,2 2 3 4 , __________ 3_____________5____________
x " k ( 3 5 ,, , 2 .2 , 3
fi + ;
U ranijim izlaganjima (v.pogl.3.5) za poluprečnik lop

te dobijene ekvivalentnim preslikavanjem elipsoida izveli
4
smo izraz 3.44, koji, zadržavajući se na članovima sa e ,
izgleda:
R S= a 2 (1 - e 2 ) (1 + | e 2 + | e4).
Isto tako je, prema 5.18:
2 2 * 3 . 3 4.5,
sin* + -j e sin ♦ + e sin ♦
sin*' = ------ 2 3 ------4 --------
1 3 e + I e
pa možemo pisati:
345
2
x = -j— sint'
k
Sada možemo grupisati opšte j ednačine pravih ekvivalen

tnih cilindričnih projekcija elipsoida:
R2
1. x = sin 'P'
sin 'P'
2. y = k\
Z. p = m n = 1
N cos
4. m
k
k _ k (7.31)
5. n
v Neos'P
6. tg(4S° + j) = a ~ n
ili
tg I = I ~ J (n ~m)
ako je n>m .
Konstanta k odredjuje se na isti način kao i za k o n

formne projekcije, tj. uz uslov da je razmer na nekoj una
pred zadanoj paraleli širine jednak jedinici, tj.
Tako đe biti
k - cos ‘K (za sekući cilindar) ,
odnosno:
k = a (za dodirni c i l i n d a r ) .
Na osnovu izraza 7.31 lako dobijamo jednačine pravih

ekvivalentnih cilindričnih projekcija Zemljine lopte:
346
1. x = -jr sinv
2. y = k A
k k
4. n
R cosf
E cos 'P (7.32)
5. m
k
6. tg (4 5° + j) = a - n
ili
t9 I = I = J (n ~m*
ako je n>m.
Kao i u prethodnom slučaju, za konstantu k dobijaju

se dva rešenja:
k - R aos>p (za sekući cilindar)

i
k = R (za tangirajući c i l i n d a r ) .
Projekcija sa k=R poznata je u literaturi kao Lamber

tova izocilinđrična projekcija, pa đemo grupisati jednači
ne koje odgovaraju ovo m slučaju:
1 . x = R sin 'P
2. y = R\
3. p = m n - 1
4 . n = sec 't
5. m = cos 'P (7.33)
6. tg (45° + ^) - a - n,
ili:
tg j = j (a-b) - j (n-m)
ako je n > m .
Iz slike 7.12 može se videti kartografska mreža u Lam

bertovoj izocilindričnoj projekciji za kartu sveta, sa
347
shematskim prikazom elipsi deformacija:
so*
30*
0*
30*
30*
120* 80* 0* SO* 120* IBO*
Slika 7.12
U tablići 7.7.3 dati su razmeri linijskih elemenata

(min) i deformacije uglova (u) za istu projekciju, a ra
di uporedjenja i odgovarajuće vrednosti u projekciji na se-
kuđi cilindar, pri čemu su širine standardnih (sekudih para
lela ± 30°.
Tablica 7.7.3
Lambertova izo cit .pr. Pro jeka na sekući. oilin.
'f
m n Ul m n Ui
0° 1, 0000 1, 0000 0° 00’ 1,1547 0,8660 16° 26'

± 15° 0,9659 1,0353 3° 58’ 1,1153 0, 8966 12° 29'
t 50° 0,8660 1,1547 16° 26’ 1, 0000 1,0000 0° 00’
t 45° 0, 7071 1,4142 38° 56’ 0, 8165 1,2247 23° 04'
t 60° 0, 5000 2, 0000 73° 44’ 0, 5773 1, 7322 60° 01’
t 75° 0, 2588 3, 8639 121° 58’ 0, 2988 3, 3467 113° 27’
± 90° 0, 0000 » 180° 00’ 0, 0000 CO 18 0° 0 0’
Kako vidimo, pri porastu širina, odnosno sa udaljava

njem od ekvatora i sekudih paralela, naglo se menjaju, o d
nosno rastu ukupne deformacije, osobito deformacije uglova
i linijskih elemenata duž paralela. Na primer, za ♦ - ± 75°
deformacija dužina u pravcu paralela dostiže + 286, 4% o d
nosno + 254,7%; u pravcu meridijana je - 74,1% odnosno
- 70,1%; dok deformacija uglova dostiže iznose od 121° 57'
348
odnosno 113°2?'. Pri tome su iznos deformacija i njihov ra
spored povoljniji u projekciji na sekući cilindar. Uočljivo
je karakteristično ponašanje razmera m i n ; naime, dok m
opada prema polovima do 0, u isto vreme n raste do beskona
čne veličine °°. Zbog toga se oblici geografskih objekata,
idući prema polovima, sve intenzivnije deformišu, premda
zadržavaju prave vrednosti površina. Prema tome, prave e k
vivalentne cilindrične projekcije mogu se primeniti za i z
radu sitnorazmernih karata u slučaju kada postoje naglaše
ne potrebe za očuvanje površina i pravolinijnost meridijana
i paralela. Konačno, treba naglasiti da je ove projekcije,
s obzirom na deformacije, najbolje primeniti za izradu sre-
đnjorazmernih karata priekvatorskih teritorija, izduženih u
pravcu paralela.
7.3.2. KOSA EKVIVALENTNA CILINDRIČNA

PROJEKCIJA LOPTE
Jednačine ovih projekcija dobijamo na osnovu izraza

7.32 zamenom geografskih koordinata 'P i A odgovarajućim
azimutnim koordinatama h i a, tako da će biti:
R2 . R2
1. x = sin h - cos z
2. y — k\
3' p ~ va vz = 1
(7.34)
R cos h _ R sin z
tg (4 5° + 'j) - a
ili ;
tg § = f (a-b) = | (va - Vz)
ako je:
349
Konstanta k đe analogno prethodnim izlaganjima biti:
k=R cos h-R sin z (slučaj sekuđeg c ilindra),
odnosno:
k=R (za tangirajući c i l i n d a r ) .
Za ilustraciju, na slici 7.13 dat je prikaz mreže m e

ridijana i paralela projekcije Zemljine lopte na kosi cilin
dar , koji loptu tangira po odgovarajućem velikom krugu,pri
čemu je tačka sa koordinatama ¥„= +45° i X„ - 00 izabrana za
pol azimtunog sistema (a i z ) .
Slika 7.13
Očigledno da je primena kosih projekcija najefikasni

ja za kartografisanje teritorija koji se prostiru poprečno,
tj. pretežno u pravcu nekog od velikih krugova lopte,isklju
čujući meridijanske krugove i ekvator, a postoji potreba za
očuvanjem površina.
7.3.3. POPREČNA EKVIVALENTNA CILINDRIČNA

PROJEKCIJA LOPTE
Ovo je poprečna izocilinđrična projekcija, tj. proje

kcija na cilindar koji Zemljinu loptu dodiruje duž srednjeg
meridijana teritorije kartografisanja. Slika ovog meridijana
uzima se za apscisnu osovinu (x), a slika ekvatora za ordina
tnu osovinu (y) pravouglih koordinata.
Jednačine projekcije dobićemo tako što ćemo odgo v a r a
juće koordinate poprečnog sistema uvrstiti u predhodne izra
ze, imajući, takodje, u vidu da je k = R :
350
1. X - R a
2. y - R sin h - R cos z
3. p - U U — 1
Ka 2
4. - seo h = ooseo z
ya
5. ~ cosh - sin z
, /ArO +-j)
8 . tg (43
OJ ,
- a
=
ili:
tg | = | (a-b) = | (Vd - vb ).
Sada đemo postupiti kao i sa poprečnim konformnim

projekcijama. Naime, polazeći od 7.35 i 7.28, jednačine za
x i y i odgovarajuće jednačine razmera dužina i deformaci
ju uglova izrazićemo kao funkcije geografskih koordinata
!> sin X
a I 2 2
Vi - cos 1> sin A
(7.36)
I 2 2
5. - Tll - aos 'f sin A
6. tg (4 5° + j) - a - ua
**1 = 1 (a~b) = I " vb K
Na osnovu slike 7.9 i izraza 7.35, imajući u vidu

preslikavanje relativno uskog meridijanskog pojasa (oko
± 300 k m ) , prednje jednačine se mogu izraziti pomoću pra v o
uglih sfernih koordinata a;g i y kako sledi:
351
1. x = R a = x
y y y
2, y = R sin h = R sin = R(~ - =
R R eR3
’ - 7?>
3. V - va U, - 1
4. u = seo h = sec -=- = 1 + j-

a R 2R
2 . (7.37)
ys ys
5. v- = sos h = cos = 1 - r
2 K 2R
ff. tg(4S° + f ) = V a = i + °
ati
ili:
tg j = \ (a-b) = \ (va - u3 ;
2 2
odnosno: 2
ys
P .
30* 80® 80* 30*
Slika 7.14
352
Poprečne ekvivalentne cilindrične projekcije mo g u se
primeniti za sitnorazmerne karte velikih oblasti, ili za
sređnjorazmerne karte manjih područja, koje se karakterišu
podužnim meridijanskim prostiranjem, kada je potrebna ekvi
valentnost površina.
Izgled kartografske mreže i kontura kontinenata za ka r
tu sveta u poprečnoj projekciji može se videti iz slike
7.14.
7.4. EKVIDISTANTNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE
7.4.1. PRAVA EKVIDISTANTNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA

ELIPSOIDA I LOPTE
Razvijeni oblik funkcije x=f( *) potražiđemo uz uslov

da se meridijani preslikavaju bez deformacija, odnosno đa
je m =ao n s t = l . Polazeći od ovako zadanog uslova ekvidistant
nost! i opštih jednačina 7.2, možemo pisati:
_d x _ = ^
Md*
odnosno:
đx - M d * ,
odakle je, nakon integrisanja:
'P
x = S' + K
gde j e :
'P v,
S0 - duzina meridijanskog luka od ekvatora do parale
le sa širinom * ;
K - konstantna integrisanja.
Ako se za ordinatnu osu uzme slika ekvatora, t j . x=0,
tada ćemo za * = 0 dobiti K = 0 , pa će biti:
x = sl
Sada možemo pisati opšte jednačine pravih ekvidistan

tnih cilindričnih projekcija elipsoida:

ll
1 . X
2. y - kX
3. m - 1
U
4. n
(7.38)
c
5. P - n - -k
-
ili
tg (45° + =
ako je n>l. <
Kao i ranije, konstanta k može biti:
k = cos ^ (za sekuci cilindar) i
k = a (za dodirni c i l i n d a r ) .
Za slučaj da se preslikava Zemljina lopta, bide:

dx-R di1, odnosno posle integrisanja: x=Rt +K. Kako je k on
stanta integracije K = 0 , to đe opšte jednačine pravih ekvi
distantnih cilindričnih projekcija lopte biti:
1. X = Ri
2. y = k X
3. m - 1
k
4. n
R oos't (7.39)
5. p - n
R oosi
„ u _ a-b n-1
6 - SVn 2 - ^ b = K U
ili
tg(45° + j) = 7 f = Vn.
354
ako je n > l .
Pri tome je:
k - R aost (sekući cilindar),
ili: k = R (tangirajući cilindar).
Za slučaj tangirajuđeg cilindra ćemo imati:
1 . x = R't
2. y = R\
3. m = 1
4. n = seat (7.40)
5. p =n - see*
ni
Kako se u praksi pri konstruisanju kartografske m r e

že po pravilu uzimaju jednaki intervali po t i X tj.A|P=AX,
to de kartografska mreža biti sastavljena od kvadrata sa
stranama Rk't=RA\, pa otuda naziv za ovu projekciju - k v a d
ratna cilindrična projekcija.
Kod sekuđeg cilindra, t j . kada je k=R aos't, , jednači

ne poprimaju oblik
1. x = Rt
2. y R X cos t.
3. m = 1
4. n = cost . seat (7.41)
Ir
5. p cos 'P. sect
odnosno
355
ako je n<lj
ili:
„ to _ n-1
7• 8vn 1 ~ ’
odnosno: (7.41)
tg (4 5° + jj = /n,
ako je n>l.
Ako, kao i u prethodnom slučaju, uzmemo da je At = A X ,

onda đe kartografska mreža imati oblik mreže pravougaonika
jednakih po veličini sa stranama respektivno i?At i R aostÂX
pa otuda za ovu projekciju naziv - pra.vouga.ona mreža.
90*
60*
30 *
0»
30 *
60 *
90*
120° 80 * 0* 60 * 120° 180*
Slika 7.15
K v ad ratn a cilindrična projekcija
(p rav a ekvidistantna p ro je k cija lo p te n a ta n g iraju ći cilindar)
N a slici 7.15 prikazana je kartografska mreža u kvad

ratnoj cilindričnoj projekciji za kartu sveta, sa shematski
prikazanim elipsama deformacija.
Slika 7.15, pak, prikazuje kartografsku mrežu u pra

voj ekvidistantnoj pravougaonoj cilindričnoj projekciji za
kartu sveta, sa odgovarajućim elipsama deformacija. Pri t o
me su za sekuđe paralele izabrane paralele širina t 30°
356
(pravougaonici kartografske mreže, zbog sitne razmere, nisu
jasno izraž e n i ) .
90*
60*
4?
£
i: a ;
3: Ss-,
30°
0*
-t*- 30°
4$ Z
30*
-al
90*
120* 60° 0* 60* 120* 180*
Slika 7.16
P rav o u g ao n a cilindrična projekcija
(p rav a ek v id istan tn a p ro je k cija lo p te n a sekući cilindar)
Kako vidimo, u projekciji na sekuđi cilindar raspored

kao i iznosi deformacija nešto su povoljniji, što se može
zaključiti i na osnovu tablice 7.7.4, u kojoj su, za tre t i
rane projekcije, navedene vrednosti razmera i deformacije
uglova.
Tablica 7.7.4
Kvadratna projekcija Pravougaona projekcija
n P W n V (0
0 1,0000 1, 0000 0° 00’ 0,8660 0, 8660 8° 14’
t 15° 1, 0352 1,0352 1° 59' 0, 8965 0, 8965 6° IS’
t 30° 1,1547 1,1547 8° 14’ 1,0000 1,0000 0° 00’
t 43° 1,4142 1, 4142 19° 45’ 1, 2247 1, 2247 11° 36’
t 60° 2,0000 2, 0000 38° 57’ 1, 7321 1,7321 31° 05’
t 75° 3, 8637 3, 8637 72° 09’ 3, 3480 3,3460 65° 20'
t 90° OO CO 180° 00' “ CO 180° 00’
357
7.4.2. KOSA EKVIDISTANTNA CILINDRIČNA
PROJEKCIJA LOPTE
Jednačine ovih projekcija dobićemo transformacijom iz

raza 7.39, u koje đemo sferne geografske koordinate zameniti
o d g ovarajućim azimutnim koordinatama h i a :
1. x = R h = R (90°-z)
2. y = k a
S. m = 1
4. n -
Rcosh Rsinz
P n Rao s h Rsinz (7.42)
ćo a-b _ n-1
s%n 2 ~ a+b n+1
ili :
f; =
tg (4 5° +. v _ n K
ako je: n>l
Pri čemu k može biti:
k = R cos h . - R sin z . (sekuđi c i l i n d a r ) ,

...
ili
i i
k = R (tangirajući cilin d a r ) .
Napomenimo da se sve ono što je napred rečeno za pra

v u projekciju lopte, na svoj način, odnosi na izraze 7.42.
7.4.3. POPREČNA EKVIDISTANTNA CILINDRIČNA PROJEKCIJA.

KASINI-SOLDNEROVA PROJEKCIJA
Ovo je poprečna cilindrična kvadratna projekcija, t j .

projekcija na cilindar, koji Zemljinu loptu dodiruje po sre
d n j e m meridijanu teritorije kartografisanja. Slika srednjeg
m eridijana usvaja se za apscisnu osovinu (a:) , a slika ekva
tora za ordinatnu osovinu (y) pravouglih koordinata.
U ovoj projekciji razmer na srednjem meridijanu mo -l,
kao i razmeri na svim vertikalima vz= l .
358
Jednačine projekcije dobićemo na osnovu izraza 1 A 2 ,
kada u njih uvrstimo odgovarajuće koordinate poprečnog azi
mutnog sistema, imajući, takodje, u vidu da je k - R .
Tako će jednačine Kasini-Soldnerove projekcije biti:
1. x = R a
2. y = R h - R (90°-z)
3. = i
4. u - sec h - aosec z
a (7.43)
5. p = ]ia = sec h = cosec z
6
ili
Kao i ranije, polazeći od izraza 7.43 i 7.28, dobiće

mo varijantu jednačina iste projekcije kojima se izražava
veza izmedju pravouglih koordinata x, y i geografskih sfer
nih k o o r d i n a t a :
1. x = R ave t g (tg*seei)
2. y = R ave sin (cos* sinX)-
3 . vi
z
1
4. U
a 2 . 2
fi -cos 9 sin X
(7.44
1
S. p = V
a
ili
Konačno, polazeći od jednačina 7.43 i slike 7.9, za

preslikavanje relativno uskog meridijanskog pojasa
(oko + 300 km) prednje jednačine izrazićemo pomoću pravou
glih sfernih koordinata x g i yg :
1. x - R a = x
s
Z. y = R h = y g
3. \i = 1
y y2
4. u = sec h = seo = 1 + -2— (7.45)
3 R 2R
2
i u —2
„ • ot _ a-b a
6 . svn --
2 a+b y +1 '
a
ili sa zadovoljavajućom tačnošću

2
yq
u"= p".
2R
0 tablici 7.7.5 navedene su vrednosti razmera i

p i odgovarajuće deformacije dužina, površina i uglova.
Tablica 7.7.5*
d e f o r m a c i j a
y »a P dužina površina uglova
na 1 km na 1 km^
0 km 1,00 000 1,00 000 0 am 0 mS 0° 00’

±30 1,00 001 1,00 001 1 1 0° 02’
±50 1.00 003 1.00 003 3 30 0°0 8’
±100 1.00 012 1, 00 012 l2 123 0° 2 5"
±200 1.00 049 1.00 049 49 492 1° 4 8’
±300 km 1.00 lil 1.00 lil lil crn 1107 m 2 3° 4 6’
Očigledno je da se razmeri i deformacija uglova n a

glo menjaju sa udaljavanjem od srednjeg meridijana.
Izgled mreže meridijana i paralela u Kasini-Soldne-
rovoj projekciji dat je na slici 7.17.
*) Videti [48], str. 124.
360
EKVATOR
EKVATOR
Slika 7.17
Kasini-Soldnerova projekcija imala je u prošlosti v e

liku primenu za izradu krupnorazmernih karata, kao i za či
sto geodetske potrebe (obrada i računanje koordinata tačaka
triangulacije i poligone mreže, izrada katastarskih planova
itd) .
Ovu projekciju prvi je primenio Kasini (C.F.Cassini,
1714-1784), za topografsku kar t u Francuske (Carte de Fran
ce) razmera 1:84 000. Karta je služila za vojne potrebe i
izdata je u periodu 1750-1793. godine, na čemu je posle Ka-
sinijeve smrti radio njegov sin Dominik. Kasnije je ovu pro
jekciju razradio Soldner za čisto geodetske potrebe u B av
arskoj, odakle je preneta u Austro-Ugarsku i primenjena za
izradu katastarskih planova (karata), razmera 1:2 880. U
Ugarskoj je korišćena sve do 1863. godine. (Prema nekim in
dikacijama u ovoj projekciji izvršeno je računanje koorđina-
361
ta tačaka tzv. Krimskog i Schockelberškog sistema i ura-
djeni planovi razmera 1;2 880 za delove SR Slovenije.).
7.5. PERSPEKTIVNE CILINDRIČNE PROJEKCIJE
Tačke sa površi Zemljine lopte projiciraju se na b o

čnu površ cilindra po zakonima linearne perspektive, nakon
čega se površ cilindra razvija u ravan. Za razliku od pe r
spektivnih azimutnih projekcija, u kojima u principu, po s
toji jedan centar zraka (tačka posmatranja) iz koga izlaze
zrake do pojedinih tačaka lopte, u perspektivnim cilindri
čnim projekcijama postoji beskonačno mnogo centara koji či
ne geometrijsko mesto tačaka u obliku kruga. Drugim rečima,
tačka posmatranja nije nepomična, ona se premešta tako da
se uvek nalazi u ravni meridijana koji se projicira (izuz
etak je kada se tačka posmatranja nalazi u centru l o p t e ) .
Cilindar može biti dodiran ili sekući, i to prav, kos ili
poprečan. Krug koji nastaje premeštanjem tačke posmatranja
nalazi se u ravni ekvatora (kod pravog cilin d r a ) , ili u
ravni uslovnog ekvatora (u slučaju kosog odnosno poprečnog
cilindra).
Slika 7.18
P ersp ek tiv n e cilindrične p ro jek cije
Uzećemo kao opšti slučaj , projekciju na kos sekući

cilindar (sl. 7.18). Tačka posmatranja S nalazi se van lo
pte na udaljenju D od njenog centra. Tačku T sa koorđina—
362
tama (a ,h) projektujemo pravolinijskim zrakom na bočnu p o
vrš cilindra i tako dobijamo tačku T’ , Iz slike neposredno
sledi: 2’J T* =x; TTe =R sin h; ST* = D+R sos STE =D+R cosh.
Pri tome je: h=90-z, gde je z - zenitno rastojanje tačke T,
dok se h^=90°-z^ odnosi na sekuđi mali krug - almukantarat.
Iz sličnosti trouglova ST’T’ i STE T možemo pisati:
T’ Ti STi
TT„ ST-
odnosno:
D+R sos h .
x %
R sin h D+R sos h
odakle je:
D+R sos h .
x = R sin h -----
D+R sos h
Uvedemo li oznake:
K = i C=K+ sos , biće konačno:
x = CR = CR ° 08Z
K+ sos h K.+ sin z
Računanje ordinata provodi se po formuli:
y = R sos h .a = R sin z .a
i %
Linearni razmeri duž vertikala i almukantarata odre-

dičemo na sledeći način:
0
_ _dx _ 1 sos h(K+ sos h) +sin h
Rdh R , ,2
(K+ sos h)
2 2
- q % 00s h+sos h+sin h
(K+ sos h)^
i , konačno:
_ „ 1+K sos h _ „ 1+K sin z
— o o - o
3 (K + s o s h ( K + s i n z ) ^
363
Isto tako:
R 003 h .
u = — -------- 7-^ = cos h - seo h = sin ž’• 0 0 seo z.
a R oos h T- i*
Sada možemo grupisati jednačine kosih perspektivnih

projekcija Zemljine lopte:
a) sekući cilindar duž almukantarata th .:

%
2 . x = CR irS in h . = CR soaz
K+cos h K+ sin z
2. y - ka
, _ „ 1+k oos h „ 1+K sin

3. v - C ---------- - C
Z (K+oos h ) S (K+ sin 2 ) 2
(7.46)
oos h .seo h - sin z .ooseo z
i. i
6. p - a b = y_
a-b
6. sin
a+b V+V„
z a
gde su: K = %
ti
C = K+ cos h . = K+ svn z .
k = R cos h . = R sin z .
^ %
h. = (90°-z .) = 9.-(90°-9 )
T, i, ^ •
(90°-h .) - 180°-( 9 + 9 .) .
v ° v
Simbolima 9. i X„ označene su koordinate tačke pola

(Q ) sistema azimutnih koordinata, dok je simbolom 9. ozna
čena geografska širina tačke J (v.sl. 7.17), u kojoj se se
ku sekući almukantarat i početni vertikal, koji se po
klapa sa srednjim meridijanom teritorije kartografisanja i
ima dužinu:
X . = 180°+ X„ .
%
364
b) cilindar tangira loptu duž velikog kruga:
1.x — CR J P A . - CR 008 2
K+ sos h K+ sin z
2. y = ka
„ 1+K sos h ,, 1+K sin z

3. p = K -----------g - K ----------- j-
(K+ cos h) (K+ sin z)
(7.47)
. u = seo
a
5. p - ab - v p
e z a
m _ a-b
Jin s
2 ~ a+b p+p ’
* su:
gde V
K ~ Dr
C - K + 1
k = R.
Izraze 7.46 i 7.47 lako transformišemo u oblik koji

odgovara pravim perspektivnim cilindričnim projekcijama na
sekući i tangirajući cilindar. U tu svrhu u ovim izrazima
umesto h i a treba uvrstiti ♦ i X , a umesto pz i Pa vred
nosti a i b .
Od izbora konstante K zavisiće oblik jednačine za x

(funkcije preslikavanja), čime se opredeljuju i vrste pe r
spektivnih cilindričnih projekcija. Ova konstanta, takodje,
bitno utiče na razmer linijskih elemenata (p^ odnosno m ) ,
razmer površina p, kao i deformaciju uglova m.
Ne ulazeći detaljnije u dalju teoriju ovih projekci

ja, izdvojićemo sledeće glavne grupe perspektivnih cilind
ričnih projekcija:
- ako se tačka posmatranja nalazi u centru lopte, t j .
D=0 odnosno k = 0 , dobija se grupa centralnih perspektivnih
cilindričnih p r o j e k c i j a . Pri tome je, kada su u pitanju
365
prave projekcije C=1 i k=R (slučaj tangirajućeg cilindra.
tzv. Vfatchova projekcija) i, dalje: C = a o s * i k=R cos*
(slučaj sekuđeg cili n d r a ) ;
- ako se tačka posmatranja nalazi na površi lopte
(D=R odnosno K=l) , dobija se grupa s t e r e o g r a f s k u 'j perspek
tivnih cilindričnih projekcija od kojih je projekcija na
uspravan, sekući cilindar {C=l+aos' i k = R cost^) pozna
ta kao projekcija Gola (Galla). U pravoj projekciji na d o
dirni cilindar je C=1 i k=R (tzv. Braunova p r o j e k c i j a );
- ako se tačka posmatranja nalazi van lopte,na kona

čnom rastojanju od njenog centra (R<D<°° odnosno l<k<°=)
nastaje grupa spoljnih perspektivnih cilindričnih projekci-
ja . U ovoj grupi ističu se kose projekcije, koj e je 1937.
godine razradio prof. Solovjev, za karte SSSR. U tzv. va-
rijantill,(v.sl. 7.20) su: K-1,3, koordinate pola azimut
nog sistema: = - 300 i A„ = -80°; dok valjak seče loptu
duž almukantarata koji prolazi kroz tačku sa koordinatama:
Y.- +70°, ili h .= t.-(90°-* ) = ±10° i \1=180° + \.= +100°
Na sličaj način definisani su i elementi varijante III;
- ako se tačka posmatranja nalazi u beskonačnosti
(D= o d n o s n o K =<°), dobija se Lambertova ekvivalentna(izo-
cilindrična) projekcija.
Jednačine koje se odnose na stereografsku perspekti

vnu Golovu projekciju daćemo bez izvodjenja:
1. x
2 . y = R cos <*>. X
, 2 \ 2
3.
3 . m - cos —j— sec
(7.48)
4 n cos'fr■sec'f
5. p = m n
366
Treba uočiti da je kod ove projekcije: = + 4 5°.
U tablici 7.7.6 date su vrednosti linearnih razmera
i površina, kao i deformacija uglova u Golovoj projekciji:
Tablica 7.7.6
m n P (0
0° 0, 8535 0, 7071 0, 8035 10° 46'

ti 5° 0, 8883 0, 7320 0,6356 9° 48'
±30° 0,9148 0, 8185 0, 7469 6° 31'
±45° 1,0000 1,0000 1,0000 0° 00'
±60° 1,1381 1,4142 1,6095 12° 25'
±75° 1, 3561 2, 7321 3, 7050 39° 20’
±90° 1, 7071 00 180° 00'
Uporedjujuđi vrednosti iz ove tablice sa odgovaraju

ć i m vrednostima kod drugih cilindričnih projekcija možemo
Slika 7.19
zaključiti da se u pogledu deformacija, perspektivna cilin

drična Golova projekcija nalazi izmedju odgovarajućih k o n
formnih i ekvidistantnih cilindričnih projekcija. U ovoj
367
projekciji, naime, deformacije površina manje su nego u
k onformnim cilindričnim projekcijama, a oblici i uglovi
manje se deformišu nego u ekviđistantnim projekcijama.
Ova projekcija podesna je za sitnorazmerne karte sve
ta, pri čemu se meridijani i paralele preslikavaju u vidu
pravih linija, kao i u drugim pravim cilindričnim pro j e k
cijama. Pri tome su deformacije uglova i površina veličine
približno istog reda.
Kartografska mreža, za kartu sveta, u Golovoj proje
kciji, prikazana je na slici 7.19. (v. [46], str.143).
k io *
Slika 7.20
Radi ilustracije, na slici 7.20 prikazana je kart o g

rafska mreža za područje SSSR, u projekciji Solovjeva - II
v a r i j a n t a . (v. [46], str.147).
7.6. ZAVRŠNA RAZMATRANJA
Najbitinije karakteristike pojeđnih grupa cilindrič

nih projekcija pomenute su u prethodnom izlaganju. Ovde de
biti reči samo o nek i m napomenama opšteg karaktera, koje
proizilaze iz uporedne analize glavnih predstavnika poje
dinih njihovih grupa.
Kartografsku mrežu u pravim cilindričnim projekcija
ma čine pravougaonici različite veličine, koja se menja
368
idući od jednog širinskog pojasa u drugi, dok je u okviru
jednog širinskog pojasa veličina pravougaonika ista. Izu
zetak su ekvidistantne projekcije lopte na tangirajući ci
lindar sa kartografskom mrežom sastavljenom od kvadrata,
odnosno projekcija na sekući cilindar, u kojoj kartograf
sku mrežu čine pravougaonici iste veličine.
U kosim cilindričnim projekcijama, kartografska mre
ža sastavljena od projekcija meridijana i paralela daje
utisak sferičnosti Zemlje, osobito ako je za pol azimutnih
koordinata izabrana tačka bliska geografskom polu. Smanji
vanjem geografske širine tačke izabrane za pol umanjuje se
efekat sferičnosti, pošto se zakrivljenost paralela pove
ćava, a njihovo prostiranje smanjuje.
Već smo istakli da se u pravim cilindričnim projekci
jama , geografski polovi, kao i sve paralele, preslikavaju
u vidu pravih linija, dužina, jednakih slici ekvatora*.
Slika 7.21
a) L am bertova ekvidistantna cilindrična p rojekcija;
b) E kvidistantna kv ad ratn a cilindrična p rojekcija;
c) M erk ato ro v a konform na cilindrična p ro jek cija
*)
S obzirom na tzv. odnos "taeka sa taekom" koji se vaspostavlja u
procesu preslikavanja (v.pogl. 2.4), ovo je tipičan izuzetak od pravi
la, koji se, takodje, javlja i u nekim pseudoeilinđrianim i pseudoko-
nusnim projekcijama.

Izuzetak su Merkatorova i Watchova projekcija, u kojima se
polovi ne mogu prikazati. U kos i m i poprečnim projekcijama
polovi se preslikavaju kao tačke (v.sl. 7.9, 7.11, 7.13,
7.14 i 7.17).
Na slici 7.21 prikazan je isečak kartografske mreže
za kartu sveta u tri glavne varijante pravih cilindričnih
projekcija, kojima se na svoj način ilustruju deformacije
odgovarajućih elemenata u pojedinim projekcijama (uočljive
su drastične deformacije površina u Merkatorovoj projekci
ji, na područjima znatno udaljenim od ekvatora).
— ~t
U
-ti
£/ . i
H
■č/~
“ (—
-t-/
/
- 2 -
2
onforrrna
Slika 7.22
G rafici ra z m e ra (m i p) i m a ksim alnih d efo rm acija uglova ( ta )
u cilindričnim p ro je k cijam a (na d o d irn i cilindar)
Za ove projekcije su na slici 7.22 prikazani grafik

oni razmera linijskih elemenata u pravcu meridijana (m) ,
zatim razmera površina (p) i maksimalne deformacije ugla
(co) .
Konstruisanje grafikona provedeno je na osnovu poda
taka sadržanih u tablicama 7.1, 7.3 i 7.4. Ako se ima u v i
du da je linijski razmer duž paralela (n) u svim tretiranim
projekcijama isti [n=seot ), i kako je, s druge strane, po
uslovu konformnih projekcija n = m , to se za odredjivanje n
370
može koristiti odgovarajući grafik m u konformnim projekci
jama. Prema tome, grafici prikazani na slici 7.22 mogu da
posluže za odredjivanje deformacija u bilo kojoj tački ci
lindričnih projekcija na dodirni cilindar.
Treba istaći da je deformacija površina na polovima,

os i m u ekvivalentnoj projekciji, beskonačno velika, a de
formacije u g l o v a ,isključujući konformne projekcije dostižu
iznos od 180°. Uočljivo je, takodje, da grafici ekvidistan
tnih projekcija zauzimaju uvek srednju poziciju, što na
svoj način opravdava naziv uobičajen za ekvidistantne pro
jekcije "projekcije srednjih deformacija".
Napomenimo još da je primena cilindričnih projekcija
veoma razgranata za karte svih vrsta (od opštegeografskih
do tematskih) i razmera (od krupnorazmernih do sitnorazmer
nih ) .
Bez obzira na velike deformacije, prave cilindrične
projekcije često se primenjuju za izradu karata cele Zem
lje ili velikih delova njene površi, jer obezbedjuju dobru
preglednost. Kose i poprečne konformne cilindrične pro j e k
cije Zemljine lopte veoma često služe za izradu aeronaviga-
cijskih i drugih navigacijskih karata, itd.
VIII P o g l a v l j e
A Z IM U T N E P R O JEK C IJE
8.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE
U ovim projekcijama matematički se preslikavaju ili

linearno projiciraju tačke Zemljinog elipsoida (ili lopte)
na ravan, koja zamišljeno tangira elipsoid (loptu) u iza b
ranoj tački, tzv. centralnoj tački projekcije, ili ih seče
po unapred zadanoj liniji.
Projekcije kod ko

jih se kartograf
ska mreža dobija po
zakonima linearne
perspektive (cent
ralnim projicira
njem iz jedne tač
ke na r a v a n - s l . 1)
čine specijalnu gru
pu azimutnih p ro
jekcija, tzv. p e r s
pektivne azimutne
projekcije,ili,kra
đe, perspektivne
projekcije. One se,
za razliku od osta
Slika 8.1
C en traln o p ro jiciran je n a rav an u p rav n u lih mogu dobiti i
ita osu p ro jiciran ja (v. [30], sl. 160)
grafičkim postupkom,
a ne samo anali t i č k i .
Azimutne projekcije imaju nekoliko zajedničkih os o
bina:
373
- svi veliki krugovi koji prolaze kroz centralnu t a č
ku projekcije preslikavaju se u vidu snopa pravih linija
koje polaze iz središne tačke, i to tako da azimut svake
linije iz centralne tačke prema bilo kojoj tački ostaje
nepromenjen (bez deformacija) u odnosu na azimut na Zemlji
noj lopti, što je i uslovilo naziv "azimutne";
- sve tačke na Zemljinoj lopti podjednako udaljene

od centralne tačke ostaju i u projekciji podjednako udalje
ne od centralne tačke; drugim rečima, svi "horizontski
krugovi", koji povezuju tačke na podjednakim uđaljenjima
od centralne tačke, ostaju i na karti krugovi;
- razmer linijskih elemenata može se očuvati u jed

noj tački ili duž jedne linije (paralele ili almukantara
ta) . U prvom slučaju posredi je tangirajuđa ravan projici
ranja, dok je u drugom slučaju u pitanju sekuđa ravan, Sa
udaljavanjem od ove tačke (ili linije) deformacije rastu
i dostižu iste iznose u tačkama podjednako udaljenim od
centralne tačke, odnosno od linije preseka (na jednu ili
drugu s t r a n u ) .
Slika 8.2
Shem atski p rik a z p o n a š a n ja d eform acija kod az im u tn ih projek cija:
l-'ta n g ira ju ć a ra v a n 2 - s e k u ć a ra v a n
(što veće deformacije-to tamnija površina)
374
Azimutne projekcije često se nazivaju zenitnim pro
jekcijama, što proizilazi iz značenja zenita, odnosno
zbog činjenice što se zenit, u stvari, poklapa sa central
nom tačkom. Na toj osnovi u literaturi se često srede i
naziv "horizontalne projekcije", očigledno u smislu izra
za "horizontske" (v.sliku u fusnoti)*.
Za sve azimutne projekcije (osim pravih) uobičajeno

je da se Zemlja aproksimira loptom. Kod pravih azimutnih
projekcija, zavisno od razmera karte, preslikava se Zemljin
elipsoid ili lopta odgovarajućeg poluprečnika R•
Prema geografskoj širini ( f>,) centralne tačke, za

koju se bira tačka u središtu teritorije kartografisanja,
azimutne projekcije mogu biti: USPRAVNE (PRAVE) ili POLAR
NE ako je ¥. =90°, KOSE (HORIZONTSKE) ako je 90°> t >0°
i POPREČNE (EKVATORSKE) ako je % =0°.
Po karakteru preslikavanja (deformacija) azimutne

projekcije se dele na konformne, ekvivalentne i projekci
je sa osobinama ekvidistantnost!.
Kod pravih azimutnih projekcija paralele se presli

kavaju u vidu koncentričnih krugova, čiji razmaci (veliči
ne radijusa p ) zavise od usvojenih principa preslikava
nja, odnosno od načina projiciranja tačaka Zemljine p o v r
šine na ravan. Meridijani u projekciji čine snop pravih
linija, koje izlaze iz centra paralela pod uglovima (s )
jednakim odgovarajućim razlikama geografskih dužina (v.sl,
8.3) .
Z (ZENIT) Na sliai levo, veliki krug predstavlja

nebeski svod, dok je malim krugom nazna
čena Zemljina lopta. Dijametralna prava
jedne tačke "T" na Zemljinoj lopti ima
dva prodora na nebeskom svodu. Prodor
iznad ravni horizonta tačke "T" naziva
se ZENIT, a prodor ispod horizonta NADIR.
Analogno obeležavanju polova na Zemlji,
za krajnje tačke dijametralno prave na
Zemljinoj lopti zadržavaju se nazivi
"zenit" i "nadir".
375
Oblik (izgled) koji kod pravih azimutnih projekcija
imaju meridijani i paralele, u kosim odnosno poprečnim pro
jekcijama imaju almukantarati (odgovaraju paralelama) i
vertikali (odgovaraju meridijanima).
Slika 8.3 Slika 8.4

P rav a e k v id istan tn a az im u tn a projekcija A mblem O U N -
( c e n tra ln a tačka sev ern i pol) P rav a e k v id istan tn a az im u tn a p ro jek cija
Kod kosih i poprečnih projekcija meridijani i parale

le prikazuju se kao krive linije, osim srednjeg meridija
na na koj e m se nalazi centralna tačka, koji je u projekci
ji prava linija. Kod poprečnih projekcija i ekvator je pra
va linija i čini drugu osu simetrije.
8.2. OPŠTE JEDNAČINE
Jednačine azimutnih projekcija u opštem obliku izra

žavaju se pravouglim i polarnim koordinatama u ravni kao
funkcije odgovarajućih sfernih koordinata - zenitnog rasto
janja i azimuta.
Na slici 8.5, koja odgovara slučaju kosih azimutnih
projekcija, jesu: Z3 - centralna tačka projekcije i isto
vremeno pol pravouglih koordinata (a:,y) i polarnih koordina
376
ta (p,a) i ZTZj - vertikal tačke T ; ATA^ - almukantarat
iste tačke, radijusa p=TB-AB~A B .
Slika 8.5
(za slučaj ta n g iraju će ravni p ro jiciran ja, ta čk e Z i Z ’ s e pok lap aju )
Položaj tačke T na lopti zadan je sfernim geograf

skim koordinatama (>P, A) i sfernim polarnim koordinatama:
azimutom "a" ~ ugao A ^ZT i zenitnim zastoj anj em "z" - ste-
penskom veličinom luka Z T = z , odnosno odgovarajućim central
nim uglom ZOT - "z".
Iz slike, očigledno, sledi:
P = f(z)
(8 . 1 )
S - a
i dalje:
377
x - p cos a *
(8.2)
y = p sin a
Kako su kod ovih projekcija meridijani i paralele

krive linije, za njihovo konstruisanje veoma je važno da
se raspolaže pravouglim kordinatama, odnosno brojčanim
vrednostima izraza 8.2.
Da bi se izrazi 8.1 i 8.2 mogli praktično koristiti,

potrebno je prethodno, na osnovu geografskih koordinata ,
A, pređi na odgovarajuće polarne koordinate a, z, što o m o
gućuju formule za vezu izmedju ova dva koordinatna sistema
na lopti, koje smo obradili u poglavlju 3.6.3:
sin z cos a - sin 'P cos 'P - sin 9. cos 9 cos A
/o 2 )
sin z sin a = sin A cos9 ’
cos z = sin 9o sin 'P + cos 9, cos 9 cos A
pri čemu su: 9o - geografska širina pola polarnih koordi

nata na sferi, a (9,A) - sferne geografske koordinate neke
tačke.
d.S
Da bismo opštu jednačinu za linearan razmer c =
mogli primeniti u konkretnom slučaju, razmotrićemo elemen
tarnu figuru AB CH na lopti koja nastaje diferencijalnim
pomeranjem tačke u pravcu vertikala i almukantarata i njoj
odgovarajuću figuru A ’B ’ C’D ’ u ravni projekcije (sl. 8.6).
Pošto je kod azimutnih 'projekcija, za razliku od konusnih, pol

polarnih koordinata postavljen u centralnoj taški i polarni ugao "a"
se menja od 0° do 360°, to đe apscise (x) biti ne samo pozitivne, već
i negativne. Va bi sve apscise bile pozitivne, obično se koordinatni
početak pravouglog sistema premešta ispod najjužnije paralele. U tom
slušaju primenjuje se jednačina:
x = q + p cos 6
gde je q - rastojanje izmedju pola polarnih i početka pravouglih koor
dinata .
378
Slika 8.6
Tako đe razmer duž vertikala biti:
_ A ’D ’ _ C’ B ’ _ dp
^z ~ AD ~ C'B ~ R dž
odnosno:
dp
(8.4)
z - R dž
i, slično, razmer u pravcu almukantarata:
_ D’C J _ p da
va DC R sin z da
ili :
(8.5)
a R sin z
Pošto vertikali i almukantarati imaju svojstvo glav

nih pravaca, jednačina za razmer površina đe izgledati:
, pđp
p = a b = pu “ -----------
2 a CZ ,
R svn z dž
odnosno:
p = 2 pđp---- (8,6)
R sin z dž
Prednjim jednačinama treba priključiti izraz za m a k
simalnu deformaciju uglova u njegovom opštem obliku (v.jed
nad. 4.64) .
Tada đe grupa opštih jednačina kosih i poprečnih azi
mutnih projekcija izgledati:
1, 6 - a
2. P = fiz)
3. x - p cos a
4 . y - p sin a
dp
5.
vz R dž
(8.7)
6. P__
pdp
7.
R sin z dž
aj a-b
8. Sin 7T - — PET
2 a+b viz +P a \i
a z
, / A rO ( " i
tg (45 + j) a n ^ ) .
U brojniku jednačine za sin j treba uvek od razmera

sa većom apsolutnom vrednošću odbijati razmer manji po ap
solutnoj vrednosti. Otuda i alternativne jednačine za ^ ,
jer, iako su posredi ekstremni iznosi razmera, u opštim
jednačinama njihova potpuna identifikacija nije moguća.
S obzirom na to da deformacije u kos i m i poprečnim
azimutnim projekcijama zavise isključivo od zenitnog ra s
tojanja, izokole će biti koncentrični krugovi, čiji se c en
tar poklapa sa centralnom tačkom projekcije.
Jednačine 8.7 mogu se lako transformisati u oblik k o
ji se odnosi na slučaj pravih azimutnih projekcija. U tu
svrhu treba izvršiti sledeće zamene: \=a i t = (90°-z)r što
očigledno sledi iz dosadašnjih izlaganja. Tako đe opšte
jednačine pravih azimutnih projekcija izgledati:
380
6 = X
2. P = f( V )
3. x = p cos X
4. y = p sinX
5. m
Rdf
(8 .8 )
P
e. n
R oos t
pdp
7. p = m n 2
R cos *P d
n-m j
n+m
tg (45° + j)
U daljem postupku potrebno je naći razvijene izraze

za p, što se postiže matematičkim putem, uz zadovoljava
nje odredjenih uslova preslikavanja, ili, pak, na osnovu
geometrijskih odnosa koji se formiraju u konkretnim sluča
jevima centralnog projiciranja (grupa perspektivnih pro
jekcija) .
Nije teško da se upoređjivanjem jednačina 8.7 i 8.8
sa odgovarajuđim izrazima kod konusnih projekcija, odnos
no analizom njihovih karakteristika, utvrdi da su azimut
ne projekcije, u stvari, specijalan vid konusnih projekci
ja, kada je u njima koeficijenat proporcionalnosti (fe)jed
nak jedinici.
Podsetimo na tok računanja azimutnih projekcija Zem
ljine lopte, koji, shematski uzimajuđi, izgleda:
- prelazi se sa površine Zemljinog elipsoida na lop
tu (transformacija elipsoidnih koordinata ♦ i X u odgova
rajuće sferne koordinate);
- prelazi se sa geografskih sfernih koordinata ( 'f ,
X) na sferne polarne koordinate (a,s);
- računaju se polarne koordinate projekcije (S,p) i
381
zatim pravougle (x,y) i
- računaju se razmeri i deformacija uglova.
PRIMEDBA:
Iz dosadašnjeg izlaganja uočljivo je da j e pristup izvodjenju
opštih jednačina azimutnih projekcija nešto drugačiji od onog koji smo
primenjivali kod ostalih vrsta projekcija. O v o s e o g l e d a u t o m e š t o s e

kao opšti s l u č a j uzima kosa azimutna projekcija lopte, dok smo ranije
uvek polazili od pravih projekcija elipsoida. Osnovni razlog ovome, o
čemu je već bilo reči, je što se u kartografskoj praksi najčešće pri

menjuju azimutne projekcije Zemljine lopte. Ako je, pak, potrebno da
se uzme u obzir elipsoidni oblik Zemlje, može se primeniti tzv. dvos
truka projekcija .(v.pogl. V), tj. najpre se preslika elipsoid na lop

tu, a zatim l o p t a u a r a van pomoću odgovarajuće azimutne projekcije.
Sada ćemo prikazati postupak izvodjenja opštih jednačina p ra
vih azimutnih projekcija elipsoida i to kada je u pitanju direktno pre

slikavanje elipsoida na ravan.
Za tu svrhu poslužiće n a m jednačine 8.1 i 8.2 u koje treba pret
hodno uvrstiti zamene X-a i V = ( 9 0 ° - z ) , što odgovara pravim projek

cijama.
Razmer u pravcu meridijana i paralela odredjuje se na osnovu

ovih jednačina i opštih jednačina 4.23 i 4.24, pa je potrebno da se
odrede fundamentalne veličine E i G.
Dakle,
odnosno
n . . ,,2f/ , ,2 2
G - ( - - (~P s^n ^ +(p cos - p .
Tako če biti:
m- «T= - -is.
M Md*
(8 .8 .1)
_ ------
Yl — j/čT p
—-------
N COS P N COS 'P
Pošto je mreža meridijana i paralela u projekciji ortogonalna,

tj. poklapa se sa glavnim pravcima, razmer površina dobićemo po jedna
čini :
382
p = ab = mn = - rr=z ~ j ■- (8.8.2)
c MNoos 'f a V
Jednačina za deformaciju uglova ostaje ista. Prema t o m e , r a s
p o l a ž e m o sa svim opštim jeđnačinama pravih azimutnih projekcija Z e m
l j i n o g elipsoida.
Nije teško utvrditi da se jednačine 8.8, koje se odnose na lop
tu, mogu dobiti jednostavnom transformacijom izraza 8.8.1 i 8.8.2,

uzimajući u obzir jednakost R=M=N.
8.3. KONFORMNE AZIMUTNE PROJEKCIJE
Razvijen oblik funkcije p =f(z) naći đemo zađovolja-

vajuđi uslove konformnog preslikavanja;
m = n - u - y = u
s a
Za kose i poprečne projekcije, prema 8 . 7 , b id e :
tM - = — £--- odnosno ^ = -M-

R as R s^n s p sins
Nakon integracije biće:
In p = In tg ^ + In C
odakle"je:
p = C tg ~ (8,9)
pri čemu je e- konstanta integracije.
Ovu konstantu ođrediđemo pomoću izraza za razmer u

pravcu almukantarata u koji uvrstimo 8.9, pa će biti:
c *9 I
R sin z R sinz
i , dalje:
C 2 s
W 2R Se ° 2 '•
Primenimo li dobijenu jednačinu tako da se odnosi na

centralnu tačku i tangirajuću ravan (z=0 i v=l)i biće:
383
C = 2R
odnosno, prema 8.9:
p = 2R tg f (8.10)
i, dalje:
p = sesS ^ (8.11)
Jednačinu za razmer površina dobićemo na osnovu o p

šteg izraza:
2
T? - a b - - V
odnosno:
p - seo^ j (8.12)
i, konačno, po uslovu projekcije:

u - 0 (8.13)
Jednačine pravouglih koordinata u naš e m slučaju je

su:
x = 2R tg 5
- sos a
(8.14)
y = 2R tg % sin a
... • j. s svn z ...

Kako ue: tg j = j-— ■■ g , bide:
x = 2S aos a
l+OOS Z
OD stn z szn a
y — oil
^
-
1+cos z
što omogućava primenu jednačina 8,3, odnosno u stanju smo

da pravougle koordinate direktno izrazimo pomoću odgovara
jućih geografskih sferenih koordinata:
384
sin t oos t -oos't aint^ cos \
l+(sint sint, +ooa t aoe», oos\)
(8.15)
_ gs ___________ eos* sin A___________
l+(sint sint^+oost cost oos \)
Prema tome, grupisane jednačine kosih konformnih
azimutnih projekcija izgledaju:
1. S = a
2. p = 2B tg |
sinVcosV - a o s ^ 8 “i n V oos\
3. x - 2R 2 + (sinV sin'P +COSV cos$b cos \)
' * s%n\
•
/i ___________ ( 8 . 1 6 )
[ y —
. cosv
“ l + 7 s r n t~ š T n t~ ^ o o T ^ t~ o o š ~ t čTosU
5 . Wj g - Ma
-
- M - S e C
2 ^
—
4 2
p = sec ~y
Kod poprečnih (ekvatorskih) projekcija ^=0°, pa đe

jednačine pravouglih koordinata POPREČNIH KONFORMNIH azi
mutnih projekcija izgledati:
x = 2R sin*
1 + C O S t COSl j g
oos 'f sin A

u - 2R ■=—---- r-
a 2+cost cosl
Na sličan način, za prave konformne azimutne projek

cije ('f, =9 0°) jednačine 8.15 poprimaju oblik:
oos't 008 X
X = - 2 R ---- =-------- ;-----------
1 +srnt
R oos't. srni
• , (8.18)
1+ srn 'f
Iz jednačine 8.16 zaključujemo da đe razmaci izmedju

almukantarata (kod pravih projekcija - izmedju paralela)

rasti idući od centralne tačke prema periferiji, proporci
onalno tg j. Najveća vrednost radijusa je za 3=180° (anti
podna tačka) i iznosi =. Kod kosih i poprečnih konformnih
azimutnih projekcija, meridijani i paralele se preslikava
ju u vidu krugova (sl, 8.7) koji se seku pod pravim uglovi
ma , pošto je projekcija konformna, dok su u pravim projek
cijama paralele koncentrični krugovi, a meridijani prave
9 0 “ - 9'
Slika 8.7
K onform na (stereografska) azim u tn a projekcija
1.-p ra v a ; 2 .-k o sa; 3 .-p o p re č n a
linije koje se zrakasto razilaze iz središta p a r a l e l a .Elip

se deformacija su krugovi sa radijusima čije veličine ra s
tu idući od centra projekcije prema periferiji, što se, ta
kodje, može zaključiti i na osnovu donje tablice (v.tabl.
8.1), u kojoj su navedene vrednosti (deformacija), za k o n
formnu azimutnu projekciju.
Treba uočiti da smo proizvoljnu konstantu integraci

je (C) odredili za slučaj kada projekciona ravan dodiruje
l o p t u . Ako se, pak, uzme sekuća r a v a n , onda će razmer na
malom standardnom krugu (almukantaratu), čije je zenitno
rastojanje z^, biti jednak jedinici:
386
Tablica 8,1
3 U P u
0° 1,000 1, 000 0°
15° 1,017 1, 035 0°
30° 1,072 1,149 0°
45° 1,172 1, 373 0°
80° 1, 333 1,778 0°
7 5° 1, 589 2, 524 0°
90° 2, 000 4, 000 0°
c 2 Zk _ 7
Vje 2fl Sea 2 ~
2 zk
Tako da đe biti: C = 2R cos -g~
2 zk
Obeležimo li sa k=cos —g— t dobija se:
zk
p = 2R k t g (8.19)
_ v 2 zk (8.20)
u - k sec — g—
Razmer linijskih elemenata za centralnu tačku, gde

je s=0°, prema 8.20 postaje y=fc.
Kod pravih konformnih azimutnih projekcija, jednači

ne radijusa paralela u projekciji (p) i razmera linijskih
elemenata imaju oblik:
p - 2R tg (4S° - 1) (8.21)
y - s ec2 (4S°- (8.22)
što odgovara tangirajućoj ravni. Dok jednačine 8.19 i 8.20

za slučaj sekuđe ravni projiciranja izgledaju:
387
%
f>= 2R k tg (45° - J-J = 2R eos(45°- -~)tg(45°- ~) (8.23)
ji= k see^(45°- jj) - o o s ( 4 5 ° ) sea^ (45° - . (8.24)
U njima je ^ - širina standardne paralele, duž koje

je razmer linijskih elemenata jednak jedinici, odnosno ši
rina paralele po kojoj ravan projiciranja seče Zemljinu lop
tu.
Nije teško utvrditi da konformne azimutne projekcije
u potpunosti odgovaraju grupi stereografskih perspektivnih
projekcija (v.pogl. 8.6.2) ,pa se najčešće nazivaju stereograf
skim projekcijama, dakle: konformne azimutne ili stereograf
ske (perspektivne) azimutne projekcije.
PRIMEDBA :
Jednačine pravih konformnih azimutnih projekcija elipsoida iz-

vešćemo polazeći od jednačina 8.8.1 i uslova konformnog preslikavanja,
tj.:
do _ p 1
Md* N oos't
odakle je:
d p _ _ Md*
p Neos*
odnosno:
f Md*
In p — In C = -
N oos*
gde je C konstanta integracije.
Rešenje integrala već nam Je poznato (v.poglavlje
3.7.1) pa možemo pisati:
In P - In C - In U
odnosno:
pri cemu je tg(4£o + p
U = --------- — i sinv = e sin * .

tge (45° + \)
S obzirom da je preslikavanje konformno, može se pisati:
]i = o - m = n = — — -— T- - -=— ^ t. (8*24,1)
N cos f N oos 'fU
388
Konstantu C odredićemo uz uslov đa je na paraleli sa zadanom ši
rinom razmer n jednak jedinici. (Reč je o standardnoj paraleli i se-
kućoj ravni projekcije) . Dakle:
\ * k ° o s l k Uk 1
odakle je:
C - eosV^ U-j^ - (8.24,2)
Sada možemo pisati jednačine za p,m i p Jcod pravih konformnih

azimutnih projekcija elipsoida:
Nk cos9k Uk rk Uk
p _ _ -- —
rk Uk
m = ^ ~ (8.24.3)
2 2 ,Fk Uk.2
P = m = n = (— — ) '
Ostale jednačine iz ove grupe već su nam poznate pa ih nećemo na

voditi .
Kada se preslikava lopta biće e-o, odnosno y=o, pa otuda:
U = tg(45° + p,
a jednačina radijusa paralela:
P = 7T= — — - 0 tg(45° - p .
tg (45° + p
Konstantu C dobićemo na osnovu jednačine (8.24.2), tj:
^k 2 . \
'P, R aosP, 2Rsin(45° - -r~)aos (45 - - r - )
C = R cos*. tg(4S°+---- ------- =— ^ ---------- 2--- ž—
k 2 . % %
tg(45 — -~) sin (45° - -f-)
i definitivno:
C - 2R COS2 (45° - ~ ) .
389
Ako ravan projekcije tangira Zemljinu loptu u polu onda je
90° odnosno;
C = 2R.
Prema tome, pri preslikavanju lopte jednačina za radijus para

lela u projekciji poprima oblik:
p = 2R tg (45° - j) ■
Linearan razmer dobićemo na osnovu jednačine 8,24.1 u koju se

za C3 U i N uvrštavaju vrednosti koje se odnose na loptu i tangira-
juću ravan projekcije. Tako će biti:
C 2R sin(45°- p
N cos* U sin(45° - j)cos(45°~ j) cos(45°- p
odakle je konačno:
2 0 ip
m = n = sec (45 - ~).
Dakle, i ovim putem, smo dobili jednačine 8.21 i 8.22. Jednači

na za razmer površina biće, očito:
4
p - sec (45° - -g) .
Dobijene jednačine u potpunosti odgovaraju jeđnačinama pravih

stereografskih projekcija (v.jedn.8.62), što još jednom potvrdjuje
zaključak da su stereografske perspektivne projekcije i konformne
azimutne projekcije jedna ista grupa projekcija.
8.4 EKVIVALENTNA AZIMUTNA PROJEKCIJA (LAMBERTOVA)
Uslovom preslikavanja mora se obezbediti jednakost:
P ~ y 2 va ~ 1 (8.25)
odnosno, na osnovu izraza 8.7, za kose azimutne projekcije

biće:
dp P _ 4
R dž ~R sin i'
390
i, dalje:
p
pđp = R sin z dž
Nakon integrisanja dobijamo;
2 „
= C - R aos z
Konstanta C odredjuje se iz uslova da je u centralnoj

tački 3=0° i p=0, dakle:
2
C = R , odnosno
2 „-2,, , . _2 . 2 z
p = 2 R ( 1 - G O S z) = 4R svn -j-
tako da đe, konačno, jednačina radijusa almukantarata u La m

bertovoj projekciji izgledati:
p - 2R sin f (8.26)
Zamenom 8.26 u odgovarajuću jednačinu iz 8.7 dobija se

jednačina razmera po almukantaratu:
2R sin-j
va ~ R sin z ~ R sin z = Seo ~2 (8.27)
Dalje đe, prema 8.25 biti:
“z = T ~ = GOS- T (8‘2 8 >
Nije teško utvrditi da je va >vz odnosno da je a i

P2= i . Tada đe jednačina najveđe deformacije uglova biti:
tg(45°+ f) = = seo ~]r (8.29)
Na taj način grupisane jednačine kose ekvivalentne azi

mutne projekcije (Lamberta) mogu se pisati:
391
6 - a
2. p= 2R sin j
3. x = 2R sin ^ cos a
4. y= 2R sin ^ sin a
(8.30)
7■ p - 1
8. tg(4S°+ ^j) = sec
Kao i u prethodnom slučaju, izrazi 8.30 se jednostav

no m zamenom mogu transformisati na oblik koji odgovara PR A
V I M AZIMUTNIM EKVIVALENTNIM projekcijama:
1.5- A
2. p - 2R sin(45°- j)
3. x - 2R sin(4 5°- j) cos\
4. y = 2R sin (4 5°- p sin\ (8.31)
5. - cos(4S°- j)
6. y - sec (4 5°- -x)

CL 6
7. p - 1
8. tg(46°+ j) = sec(45°- .
Za projekciju sa sekuđom ravni, tj. kada je linearni

razmer na almukantaratu (kod pravih projekcija na paraleli)
392
zenitnog rastojanje z^ jednak jedinici; razmer površina je
konstantan ali nije ravan jedinici. Odredjivanje jednačina
radijusa i razmera izvršiđemo sledećim postupkom:
đ P p , „
irrz r -jttz = aon8t = K
i, dalje, nakon integrisanja:
2 2
J— - C - R K oos z, gde je đ-konstanta integrisanja,
Obeležimo li znakom novu konstantu C^=2 C biće:
p 2 = f f - 2R2 K o o s z .
2
Neka je C^= 2R Ko, pri čemu je o bilo kakva k o n
stanta. Tada đe biti:
p2 - 2ff2 K (o-oos z).
Postavimo li uslov da je za z-0 i radijus p=0, dob i

ja se o=l, pa možemo pisati:
p2 = 2 i?2 K (l-oos z) = 4 R ^ K sin^ jp odnosno:
p - 2R/K sin - (8.32)
Konstantu K ođređiđemo uz uslov da je na zadanom al

mukantaratu (z^) razmer , tj.:
3 Ir
p^ 2R s i n — — /K 2ss,n - - il
R sin R sin z^ sin z.
odakle se dobija:
z,
/K = k = oos (8.33)
Tako đe biti:
p = 2R k sin | (8.34)
393
. vz - k se o | (8,35)
va = k cos | (8.36)
Razmer u centralnoj tački jednak.je ređukcionom fak

toru k, odnosno za z-0 : u3~Ua = k; takodje proizvod razmera
9
daje konstantu Ki viz va =k =K.
Na osnovu jednačina 8.30 i 8.31 zaključujemo da đe

se razmaci izmedju almukantarata odnosno paralela smanjiva
ti iduđi od centra prema periferiji proporcionalno sin ^
kod kosih i poprečnih, odnosno sa sin (45°- jjkod pravih
azimutnih projekcija. Prednji zaključak evidentan je iz pri
kaza kartografske mreže sl.8.8, odnosno na osnovu podataka
sadržanih u tablici 8.2.
Slika 8.8
E kvivalentna az im u tn a p ro jek cija
l.-p ra v a ; 2 .-k o sa; 3 .-p o p re č n a
Takodje je očigledno da su poluose elipse deformacija

obrnuto proporcionalne, dok se spljoštenost elipse povećava
sa udaljenošću od centralne tačke u kojoj prelazi u krug,
jer je ovde
394
Ekvivalentne azimutne projekcije nose naziv Lamberto-
ve, po imenu poznatog nemačkog matematičara, fizičara i as
tronoma J.H.Lamberta, koji ih je prvi predložio.
U savremenim uslovima poprečna ekvivalentna azimutna
projekcija koristi se za sastavljanje velikog broja škol
skih karata Zemljinih polulopti, a kosa projekcija za izradu
atlasnih (udžbeničkih) karata kontinenata: Azije, Australi
je, Severne i Južne Amerike.
Ove projekcije najpodesnije su za prikaz teritorija
ovalnog oblika, kada se žele izbeći deformacije površina.
Tablica 8.2.
(kosa ekvivalentna Lambertova projekcija)
p va vz.
z crn P to
(n) (m)
0° 0, 000 1, 000 1, 000 1 0°00’

15° IS,632 1, 009 0, 991 1 0° 59’
30° 32,979 1,035 0, 966 1 3° 58’
45° 48, 752 1, 082 0,924 1 9° 04’
60° 63,711 1,155 0,866 1 16°26’
7 5° 7 7, 570 1,250 0, 793 1 26° 17’
90° 90,101 1,414 0, 707 1 38° 57’
8.5 EKVIDISTANTNA AZIMUTNA PROJEKCIJA (POSTELOVA)
Jednakost dužina kod kosih projekcija obezbedjuje se

duž vertikala (kod pravih - duž m e r i d i j a n a ) . Prema tome,
može se p i s a t i :
y - const - 1
2
odnosno:
- 1 i odakle je nakon integrisanja:
p = R z + C
U centralnoj tački projekcije z-0 i p=0, pa đe kons

tanta integracije biti C = 0 , tako da je:
395
P = i? 3 (8,37)
odnosno:
R Z Z /n ^ n \
Vi
a
- -5------- •---------
R sin z
- « - i ---------
svn z
(8.38)
i, dalje:
fi— (8.39)
Maksimalna deformacija uglova računa se po formuli:
1 Ll "" U U —U
ui _ a-b _ z a a z , /Q i «av
SW 2 - ^ F - — * flll:— J (8-40)
z a z a
Grupisane jednačine KOSE EKVIDISTANTNE AZIMUTNE PRO

JEKCIJE (POSTELA) izgledaju:
1 . S- a
2. p- R z
2. x= R z cos a
4 . y= R z sin a
5 - v z = 1
6. y ^ -- (8.41)
a svn z
7.
y -y u -y
o w z a ,., . a z ,
8 . svn = - ^ (lil: 7— ) .
2 V +V u +y
s a ^z a
Jednačine 8.41 mogu se uobičajenim p ostupkom transfor

misati U grupu PRAVIH EKVIDISTANTNIH AZIMUTNIH PROJEKCIJA
(POSTELA):
1. 6 = X
2. p = R (90°- * ) = R (f ~ )
2.x- R( j - 'f) cos A (8.42)
4. y = R (-| - *) sin\
5. m - 1
396
6. n =
0 0 8 f
sin( j - * )
( f ~ '>
7. p =
0 0 8 >P
(8.42)
tu _ a-b a-1 n-1
a+b a+1 n+1
ili
tg (45 + j) = ia = in.
U projekcijama na sekuđu ravan, kod kojih je razmer

linijskih elemenata duž odredjenog almukantarata (z^) jed
nak jedinici, razmer u pravcu vertikala je konstantan, ali
je manji od jedinice:
8'ln z k , (8.43)
p - ------ - k
zk
tako da đe biti:
p = k B ,z (8 .44)
8%n 3 , 3
K = k -- (8.45)
Na slici 8.9 dat je shematski prikaz kartografske m r e

že u p r a v o j , kosoj i poprečnoj ekvidistantnoj azimutnoj pro
jekciji. Isto tako, u tablici 8.3 su navedeni podaci na os
novu kojih se može izvesti zaključak o ponašanju deformaci
ja u razmatranoj projekciji.
Deformacije zavise samo od zenitnog rastojanja, odn o

sno od geografske širine, pa izokole imaju obik koncentrič-
397
nih krugova koji se poklapaju sa almukantaratima, odnosno
paralelama.
Slika 8.9
E k vidistantna az im u tn a projekcija
1. p rav a; 2 ,-k o sa ; 3 .-p o p re č n a
Tablica 8.7 Elipse deformacija imaju

konstantnu poluos duž ve r
z vz va P bi
(90-9>) (m) (n) tikala (meridijana), dok
0° im druga poluos, duž al

1 1,000 1,000 0° 00’
mukantarata (paralela),
s° 1 1,001 1, 001 0° 04’
raste sa udaljavanjem od
10° 1 1,005 1, 005 0° 17’
centralne tačke, u kojoj
15° 1 1, 012 1, 012 0° 38’
elipsa prelazi u krug.
30° 1 1, 047 1, 047 2° 38’
60° 1 1, 209 1, 209 10°52’
Kao i ostale azimutne pr o
90° 1 1,571 1, 571 25°39’
jekcije i ova je najpode-
snija za prikazivanje
teritorija ovalnog oblika. Primenjuje se za izradu pretež
no sitnorazmernih karata, kao i za krupnorazmerne karte m a
njih teritorija.
Razmaci izmedju paralela kod pravih projekcija su

konstantni (m=l),što za kose i poprečne projekcije važi za
almukantarate (p2=1) i za razmake izmedju paralela, ali
duž srednjeg meridijana.
398
Ova se projekcija koristi za izradu specijalnih k a
rata, kada se želi da se u odredjenoj tački karte očuvaju
azimuti i rastojanja od te tačke do bilo koje druge tačke
(na primer, vazduhoplovne ili seizmičke karte sa aerodro
mima ili seizmičkim stanicama u c e n t r u ) . Postelova projek
cija, takodje, se koristi i za sastavljanje karata zvez-
danog neba i rešavanje nekih zadataka sferne astronomije
grafičkim načinom, a zbog jednostavnosti konstruisanja
kartografske mreže i za prikaz Zemljinih polulopti.
Naziv joj potiče od imena pronalazača - francuskog
profesora Postela.
8.6. PERSPEKTIVNE AZIMUTNE PROJEKCIJE
Kod ovih projekcija razvijeni oblik jednačina za p

odredjuje se na osnovu geometrijskih konstrukcija i od n o
sa u sklopu centralnog projiciranja.
Uzmimo (sl. 8.10) loptu radijusa R i ravan projici
ranja K tako da tangira loptu u tački Z . Kroz centar lop
te C povučemo prečnik upravno na ravan projiciranja (glav
ni p r e č n i k ) , na čijem produženju, a na konačnom rastoja
nju od centra, neka se nalazi tač
ka posmatranja (oko) 0. (OZ -
glavna z r a k a ) . Udaljenje tačke p o
smatranja od ravni projiciranja
obeležimo znakom L , tj. 0Z=L, a
do centra lopte znakom D , odnosno
0C=D .
Pravolinijskom zrakom iz tačke o

projicirađemo tačku A na ravan K,
tako dobijamo tačku A* . Očigled
o
no da je prema usvojenim oznakama
Slika 8.10 Z^-’^p, a ugao ZCA-z .
S h em atsk i prik a z n asta n k a
p ersp ek tiv n e projekcije Zavisno od položaja tačke posmat
ranja prema centru Zemljine lopte,
odnosno od njenog rastojanja od centra, razlikujemo;
399
- CENTRALNE (GNOMONSKE) perspektivne projekcije -
tačka posmatranja u centru lopte (D= 0 );

- STEREOGRAFSKE projekcije - tačka posmatranja na
površini lopte (D=R) ;
- SPOLJNE projekcije - tačka posmatranja van lopte
na konačnom rastojanju od njenog centra (i?<Z7<<*>) i
- ORTOGRAFSKE projekcije - tačka posmatranja na bes
konačnom udaljenju (Đ=~).
Prema svojstvima preslikavanja, sve perspektivne

projekcije, osim stereografskih koje su konformne, spada
ju u grupu projekcija sa svojstvima ekvidis t a n t n o s t i .
Na osnovu sličnosti trouglova ZA’O i BAO možemo p i

sati :
ZA’ Z0_
BA BO
Kako je iz trougla C B A : BA-R sin z i CB=R aos z, to

đe biti:
P _ D+R _ L
R sin z D+R cos z D+R aos z
o d a k le je :
_ (D+R)R sin z _ L R sin z i* *r\

D+R aos z D+R aos z
Ako uvedemo oznaku k- — onda se zamenom u 8.46 đobi-

R
ja jednačina:
_ R(k + 1 ) sin z
p k+aos z
koja se može smatrati opštim rešenjem za radijus almukanta

rata kod perspektivnih projekcija.
Jednačine pravouglih koordinata đe prema 8,2 i 8.46
izgledati:
400
_ L R sin z cos a
X = p <208 a = r— —-------------
D+R aos z
(8.47)
I R sin z sin a
y = p sin a =---- =— ----------
& M D+R aos z
i, dalje, s obzirom na 8.3:
LR(sinP aos -sin cosPaos X)

x =------------------------------------
D+RisinP, s i n P + a o s 'P„ cos f cos\)
(8.48)
_ ___________ L R sin \ cos P__________
9 ~ D+R (sin * sinP+cos /t> aos zl
(D+R
i dalje:
- dp _ D(D cos z+R) (8.49)

vz R dž ,nj_D
(D+R cos z)i2
Na sličan način razvićemo i jednačinu razmera u prav

cu almukantarata:
(8.50)
Jednačina za razmer površina biće:
2
L (D cos z+R) (8.51)
^ ~ Vz Va ~ rnj-o
(D+R cos z)i®
Veza izmedju ugla a na lopti i odgovarajućeg ugla

A u projekciji (v.sl. 8.6) izražava se jednačinom:
. , p dž ,
& = 'Šin z~d p t9 “
odnosno:

, , _ D+R cos z ,
(8.52)
& R+D oos z 3 a
Razmer linijskih elemenata u zadanoj tački, duž l i

nije koja sa vertikalom obrazuje ugao a (sl. 8.6), ođredi-
đemo polazeći od opšte jednačine:
dS
% " IF
u kojoj su:
d S 2 = d x 2+ dy2
ds2 - (R sin z d a ) 2+(R dž ) 2.
Diferencijali dx i dy dobijaju se na osnovu 8.47:
L R cos a(D cos z + R) dž L R sin z sin a da

dx -
D+R cos z
(D+R cos z) ‘
j L R sin a(D c o s z + R)dz L R sin z cos a da

dy = -------------------s------ +
D+R cos z
(D+R cos z)
Tako da je:
, _ 2
„ t 2 n2
L R (D cos z+R) dž
iD12, 2
L R sin z da
r2 „ 2 . 2 ,2
dS - ---------------- j---- — + -------------- ;r-
(D+R cos z) ' (D+R cos z) ‘
Lr 2 Rn 2 dž
J 2
,D cos z + R .2 da ,2
D+R cos z
(D+R cos z ) ‘
Kako je iz elementarnog trougla A D C , na lopti, tga =
s^w 2 — -to đe izrazi d s 2 i d s 2 poprimiti izgled:

R dž
,„2 L2 R 2 dž2 ,D cos z+R. , , 2 1

dS - ------------- ; (D+R
„— b— cos
- , _— z + tg a \
(D+R cos z ) ‘
odnosno:
2
,2 2 , 2 ,, , , 2 , Rn 2 dž
J
ds = R dž (1+tg a)
2
cos a
402
pa đe konačno biti:
L ■D cos z+R (8.53)

Pa (D+R cos z) 1/ D+R aos z
Sada možemo grupisati OPŠTE JEDNAČINE KOSIH PERSPEK

TIVNIH projekcija:
1. S= a
_L R sin z
' p~D+R cos z
_ IR sin 2 aos a
3. x = p aos a- p— z--------- =
D+R aos z
' LR (sin'f cos -sin 9 cos'foos X)

D+R (sin sinV+cos cos V aos\)
L R sin z sin a
4. y - p sin a
D+R cos z
L R sin\aos 'P
D+R (sinf^ sin'f+aos \ cos v> cos X)
(8.54)
L(D cos z+R)
2 ~
(D+R cos z)
L{ D [sin sinf+cos v>0 oos'faos A ]+R }
- L^ (D aos z+R)
2 a (D+R cos z)^
2
L {D [sin\ sinf+cosf, cos'faos\]+R}
403
uR+D cos z l2 2 ^ . 2
9. U — — =;------ OOS a+STJl a
a D+R oos z i (jrrs------- )
D+R cos z
(8.54)
D+R oos 3 D+R[sin\ sinV+co8% 008VC0 S*.]

10. tg A — - ----- tgo. — ------ ----- -
t----------------
R+D oos z R+D [sin^ sinV+oos'f# cos'Pcos ]
PRIMEDBA:
U stvari jednačine 8.54 odgovaraju slučaju spoljnih perspekti
vnih projekcija. U njima se pojavljuju dva parametra L i D. Prvi parame
tar (L) utiče samo na razmer,
dok od parametra D zavisi vrsta
projekcije.
Ako za D usvojimo napred navede

ne karakteristične vrednosti do
bićemo sve vrste perspektivnih
projekcija. Otuda i izraz "opšte"
u nazivu za jednačine 8.54.
Na slici levo, prikazani su svi

slučajevi azimutnih perspektiv
nih projekcija lopte: 1.- kada
je D=0f 2.- kada je D-R; 3.- ka
da je R<D<co i 4.- kada je
Setimo se, takodje, da projekciona ravan može tangirati, odno
sno seći loptu ili se nalaziti na nekom konačnom udaljenju od nje.
8.6.1. CENTRALNE (GNOMONSKE) PERSPEKTIVNE PROJEKCIJE
Kod ovih projekcija, po uslovu, tačka posmatranja le

ži u središtu lopte, tj. D=0 i L - R . Polazeđi od toga i na o s
novu 8.54 dobija se grupa jednačina KOSIH CENTRALNIH perspek
tivnih projekcija:
1. 6 - a
2. p = R tg 3 (8<55)
R(sin:i cos \ -sin t.cos tao sl)
3 . x = — ------:--------------- —
(sinV. sm'f+cos'P. cosfcos\)
404
R sink gost
(sint. sint+cost. ooatoosk)
2
5. y, seo z = a
6. y sec s - b
a
3
7. p = seo z (8.55)
9. y = seo z
a
10. tg A - oos z tg a .
Izgled vertikala i almukantarata u ovi m projekcijama

odgovaraće izgledu meridijana i paralela kod pravih cent-
ralnih projekcija, pri čemu je: a-\, 3 - 9 0 ° - 'P i ^,=90°.
Ako se ovo ima u vidu, onda se na osnovu 8.55 mogu pisati
jednačine PRAVIH (POLARNIH) CENTRALNIH perspektivnih pr o
jekcija :
1. 5= X = a
2. p= R t g (90°- t ) = R ctgt
3. x = -R otgt oosk
4. y - R otgt sink
2 o 2
5. y = m - seo (90 - t ) = ooseo 'P
3 .Db)
6. = n -- seo(9 0 ° - t ) - oosect
7. p - seo^ (90°- t ) = coseo^t
to 2 r0 tf,
8. sin j - tg (45 - j)
seo (90°- 'P )
1 0 . tg A - c o s (90° ~ t )tga = sint t g a .
405
Jednačine POPREČNIH (EKVATORSKIH) CENTRALNIH perspek
tivnih projekcija dobijaju se na osnovu izraza 8.55,
uvrštenjem vrednosti ^,=0 .
1 . S= a
2 . p= R tg z
3. x = R tgv seo X
4. y - R tgX
2
5 . u 3ee z
(8.57)
6. p = sec z
a
7. p = sec z.
n . oj . 2 z
8. svn j - tg j
2 , . 2
9. v = sec a J
/s ee 2 z cos a +svn a
vsee
10. tg A = cos z tga .
Izgled mreže meridijana i paralela k od centralnih

projekcija dat je na slici 8 . H , a za kosu centralnu pro-
jekciju još i na slici 8.12, Kako vidimo, razmaci izmedju
almukantarata (paralela) rastu od centralne tačke prema
periferiji znatno brže nego kod ostalih azimutnih projek
cija, jer su proporcionalni tg z. Elips-e deformacija i s
tegnute su u pravcu vertikala, pošto je .
Prednji zaključak može se izvesti i na osnovu odgo

varajućih tablica razmera i deformacija (za primer se u
*) Konstruisanje kartografske mreže na ovoj stici kao i na slikama 8.14,

8.17 i 8.18 izvršeno je grafičkim postupkom u razmera 1:100,000. 000(v.[37]1.
Za prikaz u knjizi, originalni crteži umanjeni su fotografski na naznače
ni razmer.
406
t a b lic i 8 .4 navode podaci k o ji se odnose na kose p e rs p e k
tiv n e p r o je k c ije ).
S lika 8.11
C e n tra ln a (gnom onska) p ro je k cija
l.-p ra v a ; 2 .-k o sa ; 3 ,-p o p re č n a
Tablica 8.4
z P
»z P di
0° 0 1,000 1,000 1,000 0° 00’

15° 0,2S79 1,072 1,036 1, 110 1° 59’
30° 0,3774 1,333 1,136 1,340 8° 14’
43° 1,0000 2,000 1,414 2,828 19° 4 3’
60° 1, 7320 4, 000 2, 000 8, 000 38°57’
73° 3,7320 14,928 3, 864 57,676 72° 09’
90° CO CD CO CO 180° 0 0’
Centralne perspektivne projekcije imaju sledeću za

jedničku osobinu: pošto ravni svih velikih krugova lopte
prolaze kroz tačku posmatranja (centar lop t e ) , luk bilo
k o g velikog kruga - ortodroma - biće prikazan kao prava
linija.
407
Slika 8.12
K osa c e n tra ln a p e rsp e k tiv n a p rojekcija:
Grafička obrada data je u razmera R—2:125,000.000
za tačku M ('f—60° ; X-90° ) kao središta karte.
408
Ovo svojstvo projekcije koristi se za prenošenje
ortodrome na karte sastavljene u bilo kojoj drugoj projek
ciji, a posebno u Merkatorovoj pravoj konformnoj cilin
dričnoj projekciji. U tu svrhu, najpre se na list karte
urađjene u centralnoj projekciji spajaju dve zadane tač
ke pravom linijom (ortodromom), a zatim se odredjuju geo
grafske koordinate presečnih tačaka ortodrome sa meridija
nima i paralelama i, na osnovu njih, ove se tačke, odno
sno ortodroma, prenosi na drugu kartu.
Svi meridijani i ekvator, kao veliki krugovi, prika
zuju se u ovim projekcijama u vidu pravih linija. Pri
tome se, kod pravih i kosih projekcija, meridijani seku u
jednoj tački, koja je projekcija geografskog pola. Ekva
tor i srednji meridijan (meridijan centralne tačke) se, u
svim projekcijama, seku pod ugl o m od 90°.
Paralele se, načelno, preslikavaju kao krive linije.
Za ilustraciju odrediđemo jednačine meridijana i paralela
kod pravih i poprečnih projekcija.
U tu svrhu jednačinu za y iz 8.56 podeliđemo sa jed
načinom za x, tako da nastaje:
J L = -tg\ (8.58)
Ovo je jednačina meridijana koja, matematički, odgo

vara jednačini pravca.
Kvadriranjem i zbrajanjem jednačina za x i y dobija

se izraz:
x^+y^ = (R etgv (8.59)
koji predstavlja jednačinu paralela i to je krug sa cent

rom u koordinatnom početku i poluprečnikom: R atgf .
Kod poprečnih centralnih projekcija jednačina za y
u grupi 8.57 predstavlja jednačinu meridijana, jer se u
njoj ne pojavljuje 'P . Kako vidimo, i ovde su meridijani
prave linije paralelne sa osom i, na udaljenosti od nje
za veličinu: R tg
Da bismo dobili jednačinu paralela, iz jednačina za
409
x i y treba eliminisati koordinatu A :
, R tgf
COS A - a U -
sin x = -v oos x - m. R *9* = y

R R x x
Kvadriranjem i zbrajanjem gornjih jednačina dobija

se:
„2, 2 2, 2
R tg 'f , y tg f _ ,
2 2 ~
i , konačno:
(T T ^ )2 ~ (P S = 1 (8'60)
Izraz 8.60 predstavlja jednačinu paralela i to su

hiperbole sa osima: R tgf i i?.
Sličnim postupkom kod kosih projekcija dobija se iz
raz :
y ctg\ + x sinf„ = R cosf, (8.61)
koji predstavlja jednačine meridijana, odnosno pravaca k o

ji zavise od koordinate X ; a za paralele izraz:
2 2 2 2 2 2
(sin ^ -cos ctg f )x -(2 R sin% aosf; cosea f,)x+y =
2 2 2 2
= R (sin 'f, ctg f-cos )
iz koga zaključujemo da su paralele krive linije drugog

stepena, koje, u zavisnosti od f , mogu biti elipse, hi
perbole i p a r a b o l e * .
8.6.2. STEREOGRAFSKE (KONFORMNE) PERSPEKTIVNE

PROJEKCIJE
Kod ovih projekcija tačka posmatranja nalazi se na

površini lopte, tj. D = R . Ravan projiciranja obično prola
zi kroz centar lopte, t j . L=D-R , osim kada se neka od
s t e r e o g r a f s k a projekcija primenjuje za svrhe državnog pre-
*)
Detaljnije o ovome videti u (51] .
410
mera, kada ravan tangira Zemljinu loptu u središnoj ta č
ki područja kartiranja, tako da je D=R i L=D+R -2R.
Ove projekcije pronašao je još grčki astronom Hi
parh,a njihove glavne osobine izveo i objasnio Ptolemej.
Polazeći od uslova D-R i L=2 R, jednačinu za radi

jus almukantarata (8.46) možemo pisati:
odnosno:
p = 2R tg-j- (8.61)
tj. dobili smo izraz identičan sa izrazom 8.10 kod kosih

konformnih azimutnih projekcija, na osnovu koga su u d a
ljem postupku razvijeni ostali izrazi ovih projekcija. U
pitanju su, dakle, iste projekcije kako je to već istak
nuto u završnom pasusu poglavlja 8.3: KOSE KONFORMNE (STE
REOGRAFSKE) azimutne projekcije.
Stereografske projekcije imaju značajnu zajedničku

osobinu: bilo koji veliki ili mali krug na Zemljinoj l o p
ti preslikava se, takodje, kao krug*. Ovo svojstvo može
se dokazati geometrijskim postupkom, a i analitički**, Ova
njihova osobina koristi se za grafičko rešavanje zadataka
sferne astronomije, kristalografi je, itd.
S obzirom na konstatovanu identičnost sa konformnim
azimutnim projekcijama, sve ono što je rečeno o ovima
(pogl.8.3)odnosi se na stereografske projekcije. (Izgled
meridijana i paralela i ponašanje deformacija mogu se u o
čiti na osnovu sl. 8.7 i tabl. 8.1 istog poglavlja.).
Pošto je kod pravih azimutnih projekcija ■c0 =90°, a=
=\ i z=90°- f , to đe, prema jednačinama 8.16 i imajući u
*j ]
Izuzetak su slike meridvjana u pravim stereografskim projekcijama,
odnosno slike almukantarata u kosim stereografskim projekcijama, ko
je su u oba slučaja prave linije.
**)
Videti: M.D .Solovjov, "Kartografske projekcije", Moksva, 1946,
str. 121.
411
vidu jednačine 8.18, 8.21 i 8.22, grupisane jednačine PR A
VIH STEREOGRAFSKU! projekcija izgledati:
1. s = \
2. p 2R t g (45°- j)
oos <fsin\
4. y 1+ s i n f
(8.62)
5. m - n seo (45 - -pi
2 4 , co f,
6. p - m = seo (45 ~ j)
7. u = 0
2 , .co 'f ,
8 Ua seo (45 - j)
9. A — e t.
Podelimo li jednačinu za y sa jednačinom za x, nas

taje :
'L = - t g \ 1 odnosno y = -xtg \ ,
iz čega zaključujemo da su meridijani prave linije koje se

seku u koordinatnom početku pod uglovima jednakim razlici
geografskih dužina.
Kvađriranjem i zbrajanjem jednačina za x i y dobija

se:
Kako je:
to đe biti
x Z+y 2 = [2 R t g ( 4 5 ° -
što predstavlja jednačinu kruga. Prema tome, paralele su

koncentrični krugovi sa centrom u preseku meridijana.
412
Jednačine POPREČNIH STEREOGRAFSKIH projekcija dobiće
mo na osnovu 8.16 i 8.17, imajući u vidu da je u ovi m p ro
jekcijama 'P. =0 , tj.:
1. 6 - a
2. p - 2Rtg -j-
sin 'P
3. x = 2R
1+oosf cos X
oosfsin X
!. y - 2R
1 + C O S 'P cos X
(8.63)
c 2 z
~ V2 = u = S e e J
a p = seo ^ -
6. 3g
7. u = 0
o
8. va = seo 2 j
z
9. A = a .
Jednačine meridijana dobićemo eliminacijom koordinate

f iz jednačina za cc i y. 0 tu svrhu rešimo jednačinu za y
po 'P , t j . :
y
oosf
2RsinX- y 0 0 8 X
što treba uvrstiti u jednačinu za x:
______2R sinf_____
, y cos X
2RsinX-y cos X
odakle je:
. , x sinX
s^nf =
2RsinX-y cos X
Kvadri'ranjem i zbrajanjem jednačina za sinf i oosf

nastaje:
2.2. u2
x s-Ln X 9 j
2 2
(2RsinX- ycosX) (2 R s i n X - y o o s X )
odakle je:
2 , 2 2 2 2 2 2
x sin X+y - 4R sin \-4Ry sinXoosX+y cos X
413
Ovu jednačinu pođeliđemo sa s i n 2 \r pa de biti:
x 2+ y 2+4Ry ctgX = 4 R 2
2 2
Dodavanjem elana 4R etg \ levoj i desnoj strani gor
nje jednačine dobija se:
x 2+(y+2Rctg\)2 - (2RcosecX)2,
što predstavlja jednačinu kruga. Meridijani su, dakle,
krugovi poluprečnika v-2Rcossc\, dok su i m koordinate cen
tra zadane izrazima: p=0 i q- -2Rctg\.
Jednačinu paralele dobićemo eliminacijom koordinate X
iz jednačina za r i y. Rešavanjem jednačine za x po cosX
dobija se:
, 2Rsin t - x
ao sa -
xcost
što đemo uvrstiti u jednačinu za y.
_ 2RsinXcost
1+eos9 (M § i n ± z X)
x cost
odakle je:
. , y sint
sin* - — ------ .
x cost
Kvađriranjem i zbrajanjem jednačina sa sinX i cosx

dobija se:
^y s i n t ^2 + 2R sin t -x ,2 _ ^
x cost x cost
odakle je:
2 2 2 - 2 2 2 2
y sin $ +4R sin 9 - 4Rx sinv +x - x cos »P
^ o
Nakon sto ovu jednačinu podelimo sa sin t i sredimo
je, nastaje:
(x-2R cosect)2 + y 2 - (2R ctgt)2,
Kako vidimo paralele su krugovi radijusa r-2Rctg t i

koordinatama centra: p=2Rcosect i q-0 .
Na sličan način, polazeći od odgovarajućih jednačina
iz grupe 8.16, odredjuju se jednačine meridijana i parale
la kod kosih stereografskih projekcija.
414
Meridijani su krugovi sa jednačinama:
2 2 2
(x+2Rtg ips j +(y+2R secfo ctgX) = ( 2Rsecfa cosec x)
i centrima zadanim koordinatama: p = -2R tgf0 i
q= -2Rseaf^ctg X , dok su poluprečnici krugova:
r=2Rsec t.eoseai.
Paralele su, takodje, krugovi zadani jednačinama:
, 2R oosf ,2 2 (2Rcosf)^
(x---- :— ---- :1 Y> ID ) +u - ----
s%nf.
f l 1 .M <J) J+ sinf
. (3 3 . ■ .l2
(svn\ + s%nf)
Koordinate centra su :
2R cosf.
P sin f + siirP
„ , , . , * „ ., 2R cos
q = 0, dok im je polupreenik v ~
sinf. + sinf
Već je istaknuto da se kartografska mreža azimutnih

projekcija najšeće dobija na osnovu pravouglih koordinata
i uz korišćenje koordinatografa, osobito pri izradi krup-
norazmernih karata. Medjutim, u nekim slučajevima, kada
su u pitanju sitnorazmerne karte i kada kartografska m r e
ža ima jednostavan oblik, za njeno konstruisanje koriste
se grafički postupci uz minimalna računanja.
Tako se mreža meridijana i paralela u pravoj stereo

grafskoj projekciji može
lako dobiti grafičkim ko n
strukcijskim postupkom.
U tu svrhu treba najpre
opisati krug radijusa 2R,
gde je R - radijus Zemlji
ne lopte smanjen u glavnom
razmeru (v.sl. 8.13) i
kroz centar kruga povući
upravne đijametre AB i CD.
Centar kruga (P) u stvari
je projekcija geografskog
Slika8.13 pola. Nakon toga pristupa
415
se podeli obima kruga na jednake delove zavisno od gusti
ne paralela (30° - na sl.), označavajući podeone tačke
simbolima a, b, ... Spojnice ovih tačaka sa centrom kruga
P predstavljaju projekcije meridijana. Sada se na đijame-
tru AB odredjuju tačke preseka sa pravama koje prolaze
kroz D i podeone tačke a, b,... Dobijeni odsečci PA ’ ,
PB’ , ... su ra d i jusi paralela. Ako se žele konstruisati
ostale paralele, tada na produžetku dijametra AB treba o d
rediti tačke preseka koje sa nj i m obrazuju prave povučene
iz D kroz podeone tačke na donjem kvadrantu, tj. na luku
BD (na sl. 8.13, prikazana je samo jedna od tih tačaka).
Slika 8.14 prikazuje kartografsku mrežu u kosoj ste
reografskoj projekciji, dobijenu grafičkim postupkom.
8.6.3. SPOLJNE PERSPEKTIVNE PROJEKCIJE
Jednačine kosih spoljnih perspektivnih projekcija iz

vedene su u uvodnom delu ovog poglavlja, kao opšte jednači
ne za sve perspektivne projekcije - izrazi 8.54. Kod njih
se tačka posmatranja nalazi van Zemljine lopte, ali na k o
načnom rastojanju od centra, tj.
Na osnovu ovih izraza nij e teško doći do odgovaraju
ćih opštih jednačina za POPREČNE i PRAVE spoljne perspektiv
ne projekcije. U prvom slučaju u izraze 8,54 treba da se
uvrsti vrednost f. =0 (odnosno sin*, =0 i cost, =1) .
U pravim projekcijama f. =90° (odnosno sint, -1 i
cost, =0) . Isto tako je: $= \ i p-f( t ).
Postupak transformacije sasvim je evidentan pa nema

potrebe đa se navode krajnje formule, koje su u odnosu na
jednačine 8.54 znatno jednostavnije.
Po karakteru deformacija sve spoljne projekcije pri
padaju grupi projekcija sa svojstvima ekvidistantnosti.
Međjusobno se razlikuju prema udaljenosti (D) tačke posma
tranja od centra lopte. Podesan izbor D može dovesti do p o
voljnijeg rasporeda deformacija na teritoriji koja se kar-
tografiše, a takodje se porast deformacija može, donekle,
regulisati u željenom smislu.
416
Slika 8.14
P rikaz kartografske m reže u kosoj stereografskoj projekciji
dobijen grafičkim putem
Središna tačka karte M (9'“ 540 ; X*-900 ). Sve linije
mreže (osim srednjeg meridijana) su krugovi. Razmer: R—1:130;000.000

Počev od sredine XVII veka ovim problemom bavio se
niz naučnika (La Hire, James, Clarke, Haramer i dr.).
U projekciji Laira (La Hire) D se odredjuje iz uslo
va da je radijus p za zenitno rastojanje 3=45° (kod pra
vih projekcija 'f=45°) jednak polovini radijusa Zemljine
lopte, t j . p- j , pri čemu ravan projiciranja prolazi kroz
centar lopte, tj. L = D . Na osnovu 8.46 bide za Lairovu pr o
jekciju: D - 1 , 7 0 7 1 R . Ponašanje deformacija u ovoj projekci
ji može se videti iz tablice 8.5.
Tablica 8.5
f P a b P u
0° 0 1, 000 1, 000 1, 000 0°0

15° 0, 262 1, 013 1, 004 1,016 0° 31’
30° 0, 526 1,0 52 1,013 1,066 2° 09'
45° 0,79 3 1,121 1,025 1,149 5° 08’
60° 1,062 1, 227 1, 030 1, 263 9° 59’
75° 1, 330 1, 337 1,010 1, 391 17°42’
90° 1, 586 1, 586 0,929 1,473 30° 1 7’
Uporedjivanjem tablice 8.5 sa sličnim tablicama kod

ostalih projekcija zapazićemo đa se razmeri u ovoj projek
ciji menjaju nešto sporije. Lairova projekcija nije ni
konformna ni ekvivalentna, ved pripada grupi tzv. projek
cija sa srednjim deformacijama, pa se zbog svojih dobrih
osobina često primenjuje kao polarna projekcija severne
ili južne polulopte Zemlje.
U projekciji Džemsa (James) rastojanje D odredjuje

se pod uslovom da se omogući preslikavanje 2/3 Zemljine
lopte uz što je moguće manje deformacije. Iz provedenih
£
istraživanja proizilazi da je D= -^R uz maksimalan iznos
zenitnog rastojanja z=113°30*. Za slučaj tangirajuće ra v
ni projiciranja biće: L- ~ R . Na osnovu ovih veličina i
jednačine 8.46 dobija se radijus p, a zatim i ostale jeđ-
418
načine ove projekcije. Način projiciranja vidi se na sli
ci 8.15: sve tačke
koje se nalaze na
luku AZB, i to tako
da je ugao ACB - 2z=
=227° preslikaće se
na ravan izmedju ta
čaka A J i . Tačka
posmatranja o udalje
na je od lopte za
veličinu 0M= |-R. (U
ovoj projekciji m o
že se, na primer,
slika 8.15 preslikati cela Zem
ljina lopta osim A u
stralije) .
Britanski naučnik Klark (Clarke) predložio je da se

D odredjuje iz uslova da suma kvadrata razlika izmedju
glavnog razmera i razmera u glavnim pravcima (a i b) , za
celu kartografisanu teritoriju bude minimalna. Ovaj uslov
izražava se dvojnim integralom, t j .:
z„ .2-“
2 2
l(a-1) +{b-l) ] sinz dž da = min
Ovaj integral, što se vidi iz njegovih granica, odno

si se na celu površinu loptinog isečka (segmenta) đefini-
sanu sa 3 pri čemu integral po u granicama od 0 do
2 tt daje konstantan množitelj 2 t i , pa je za rešenje zadatka
potrebno odrediti najmanju vrednost integrala:
[(a-1 )^ + (b-1) ^] sin z dž
Klark je dao praktično rešenje ovog integrala uz us

lov minimuma i pri tom d o b i o :
za za=90° :D=1,485R i L=2,031R
i za s o =113° 30* : D=1, 367R i L =1> 682R.
419
Dobra svojstva Klarkove projekcije najbolje se uoča
vaju iz sledeće tablice:
Tablica 8.6
z a b P as
I slučaj: D= 1 3465R i L= 2 9 0Z1R

0° 0, 824 0, 824 0,679 0°00’
zo° 0, 871 0, 848 0, 739 1° 33’
60° 1, 0Z4 0, 911 0,942 7° I33
90° 1,386 0, 946 1,312 21°45’
II slučaj: 0— 1, 367R i L=1,662R
0° 0, 702 0, 702 0, 493 0°00’

Z0° 0, 744 0, 728 0, 542 1° 1 7’
60° 0, 890 0, 80Z 0, 715 5° 56’
90° 1, 216 0, 889 1,081 17°50’
Pored izloženih rešenja jednačina za spoljne projek

cije postoje i oblici do kojih su došli naučnici (Tisso,
Hammer, itd.) koje nećemo navoditi.
8.6.4. ORTOGRAFSKE PERSPEKTIVNE PROJEKCIJE
Kod ovih projekcija tačka posmatranja nalazi se u bes

konačnosti, tj. L-D= “ , a projiciranje se vrši pomoću sno
pa paralelenih, pravolinijskih zraka upravnih na ravan pro
jiciranja. Granična veličina z=90° , tj. najveća površina za
hvaćena prikazom, odgovara Zemljinoj polulopti.
U kosim poprečnim ortografskim projekcijama očuvavaju

se dužine u pravcu almukantarata (kod pravih projekcija duž
p aralela), pa se ponekad nazivaju ekviđistantnim projekci
jama .
Polazeći od uslova projiciranja i na osnovu izraza
8.54, opšte jednačine KOSIH ORTOGRAFSKIH PERSPEKTIVNIH pr o
jekcija biće:
420
1. 5 = a
(1 + n)R siriZ
„ (D+R)Rsinz D „ .
2. a = — D+R
K ftth------
oosz ------
, , Rn------ - Rsinz
1+ jj cos z
3.x- Rsinz oosa = R (sint cos t, -sint, oos't oos X)
4. y - Rsinz šina = Roos't sin X
S. u = oos z
z
(8.64)
6. m = 1
a
7. p - V-z Va = oos z
o a) _ oi-b _ 1 -oos z , 2 z
8. sin -rr = — -j- = -=r------- - ta — t-
2 a+b 1+oos z y 2
V 2 2 . 2
S. u - o = Voos z oos a + s m a
a a
10. tg A = eo ^ g tg’a = sec z tga .
Da bismo mogli pristupiti odredjivanju jednačina me

ridijana i paralela, potrebno je najpre iz jednačina za
x 1 y sistema 8.64 pronaći odgovarajuće vrednosti f i X:
y sint,otg X+x
sint
R oost,
cost y
R smX (8.65)
sm\ ■V
R oost
R sint oos t,-x
cos X
R sint, cost
Ako prve dve jednačine kvadriramo i zbrojimo, nasta

će izraz :
y sint, otg\+x
(--- 5 )Z + (■„ .)2 = 1 (8 .6 6 )
R oost R smX
421
koji predstavlja jednačinu meridijana, odnosno krivu lini
ju drugog stepena. Da bismo utvrdili o kojoj krivoj je
reč, ovu jednačinu moramo svesti na oblik koji se može u-
porediti sa opštim oblikom jednačina drugog stepena:
2 2
Ax +2B xy+Cy +2Dx+2Ey+F = 0
Na osnovu 8.66 bide:
2 . 2 . . 2 2 2 2 2 2 2
x sin X+2sin%sinXcosXxy+(cos ^+s i n >P0 cos X)y— R aos 'P, sin X - 0
Uporedjenjem gornjih jednačina zaključujemo da su

koeficijenti D i E u jednačini meridijana jednaki nuli,
dok su ostali koeficijenti:
• 2.X
A = szn
B - sint, sinXaos X
2 2 2 (8.67)
C = aos + sin % aos X
2 2 2
F = -R aos t,sin X.
Na taj način pisana u opšt e m obliku ista jednačina

izgleda:
A x 2 + 2B xy+ C y 2+F = 0 (8.67.1)
Ovo je jednačina krive drugog stepena čiji se centar

poklapa sa početkom koordinata, ali joj se ose simetrije
ne podudaraju sa koordinatnim osama.
p
Sada je potrebno naći diskriminantu AC-B na osnovu
čijeg predznaka se odredjuje vrsta krive linije*.
U našem slučaju: A C - B S= c o s \ s in2 X >0 , tj. izraz
8.66 predstavlja elipsu i samo za x=0> kada je x =0i meri
dijan je prava linija.
Poluose meridijanske elipse i ugao y , koji ose elip
se zaklapaju sa koordinatnim osama, odrediđemo ako pret
*) 2
Ako je diskriminanta: AC-B >0 jednačina predstavlja elipsu.
Ako je, pak, diskriminanta: AC-B <0 jednačina je hiperbola,
2
i, konačno, za: AC-B =0 jednačina je parabola.
422
hodno njenu jednačinu napišemo u obliku koji se odnosi na
njene ose simetrije (odnosno na koordinatni sistem xj i
y postavljen u pravcu osa elipse) :
2 9 ( 8 . 68 )
a i x ! + c A + f i = 0
S obzirom na to da je posredi rotacija novog koordi

natnog sistema (x^y^) u odnosu na glavni sistem {x,y) za
ugao y, odnos izmedju koordinata x,y i Xj,y^ bide defini
san jeđnačinama:
x = xjCOsl - yjSiny
y - XjsinY + y ^cosY
Vrednosti za x i y uvrstičemo u jednačinu 8.67.1,

za koju smo konstatovali da predstavlja opštu jednačinu
drugog stepena, odnosno krivu liniju sa centrom u koordi-
natnom početku (x,y). Pošto se izvrše potrebna kvadrira-
nja i množenja i izraz sredi, dobija se:
2 2 2 2
(kaos 1 + 2Bsin~1 oosy+Csin Y)Xj -(2Asinycosy+2Bsin Y-
2 2 2 2
-2Csin'1cosY-2Bcos Y) x y ^ + (As in y-2Bsinyaosy+Ccos Y )y^ +F=0
Ova đe jednačina poprimiti oblik jednačine 8.68 ako

ie:
2 2
= Aoos y+2BsinYcosy+Csin Y
Cj - A„ s •
m 2 y-2Bs%nycosy+Ccos
■ „ 2 Y (8,69)
Fj = F
a ugao y treba da bude odredjen tako da koeficijenat uz

x 1y. bude jednak nuli, odnosno:
2 2
-Asin.2 Y+2B (cos Y -sin Y)+Csin2Y = 0,
na osnovu čega je:
tg21 = (8.70)
Kada u gornju jednačinu uvrstimo značenje koeficijen

ta prema 8.67, dobićemo nakon sređjivanja izraz:
423
tg2y = _ J !sin^ i n X o o s X (8<71)
aos X -sin X sin >P0
Ovaj izraz može se na osnovu odgovarajućih formula

trigonometrije transformisati u izraze:
sin X
sin y -
Vcos2X + s i n îp sin^ X
aos X
oosy = ■ _ - ■■■■: (8,72)
Vaos X+sin^\ sin X
tgy = s i n \ tg X
od kojih poslednji i služi za odredjivanje ugla rotacije

(nagiba) osi elipse.
Kad prva dva izraza iz 8.72 uvrstimo u 8.69, dobiće
mo sledeće vrednosti koeficijenata:
2 2
- cos ^ sin X
ci = 1
koje treba uvrstiti u jednačinu 8.68, čime se dobija:

2. . 2, 2 2 /n . , ,2
aos ^ sin Xx^ + y^ = (Raos% s m X )
odnosno jednačina:
r2 li2
X1 . yl „ (8.73)
9 9
R (Raos\ sinX)
koja predstavlja jednačinu meridijanske elipse u koordina-

tnom sistemu (osama simetrije) x i y koji sa osama glav
nog koordinatnog sistema zaklapa ugao y .
Da bismo dobili jednačinu paralela, izvršićemo kvađ-

riranje i zbrajanje zadnjih dveju jednačina iz 8,65, pa će
biti :
,x+Raos'f. sinv,2 . y2 ,Q -7,11

( Rein* co s, > r 2o o s 2, - 1 ■'
što predstavlja elipsu sa osama: Raost i Rsint, aosf .
424
Centri ovih elipsi leže na osi x na udaljenostima
R 0039, sin9 od početka pravouglih koordinata projekcije,
sa velikim osama postavljenim upravno na liniju meridijana
središne tačke (polarne osi kosog s i s t e m a ) .
Izgled kartografske mreže prikazan je na slici 8.16.
Slika 8.16
O rto g rafsk a p ro je k cija
L -p ra v a ; 2 -k o s a ; 3 - p o p r e č n a
Kako vidimo, kod kosih i poprečnih ortografskih proje

kcija kartografska mreža stvara utisak prostora-sferičnosti.
Na slikama 8.17 i 8.18 prikazana je kartografska mreža

jedne odnosno obe Zemljine polulopte, u ortografskoj projek
ciji .
Izraze 8.64 možemo jednostavnim postupkom (zamenom

9,-0°) transformisati u jednačine POPREČNIH (EKVATORSKIH)
ORTOGRAFSKIH projekcija:
1. & = a
2. o= R sinz {Q75)
3. x - R sin.9
4. y- R oos9 sin\
425
S lika 8.17
Izgled m eridijana i p a ra le la u o rto g ra fsk o j p e rsp ek tiv n o j p rojek ciji:
Prikazana je jedna polulopta u R—l:125.000.000. Središna tačka M (9—54° ; X—90° )
426
Slika 8.18
Izgled m erid ijan a i p a ra le la u o rtografskoj p ersp ek tiv n o j projekciji
Prikazane su obe polulopte u R—1:125.000.000. Središna tačka M ( f —54° ; X“ 90° )
427
5. y cosz
z
6. U - 1
a
7. p = Vz
(8.75)
8
9 e y/co s 2
a
10. igA= secz tga.
Analogno prethodnom slučaju, za jednačinu meridijana

u projekciji dobijamo izraz:
koji predstavlja jednačinu elipse sa poluosama R i R sin\,

koja se odnosi na početak pravouglih koordinata (meridijan
sa X=0° prikazuje se kao prava l i n i j a ) .
Jednačinu paralele dobićemo sličnim postupkom:
x - Rsint (8.77)
što je, u stvari, jednačina za x u grupi 8.75 iz koje zak

ljučujemo da su paralele prave linije, paralelne sa osom y
koordinatnog sistema.
Razmeri i deformacija uglova kao i u prethodnom s lu
čaju zavise isključivo od jedne koordinate - zenitnog r as
tojanja z - pa su izokole krugovi sa zajedničkim centrom u
polu polarnih koordinata.
Projekcija pripada grupi ekvidistantnih projekcija
(yz =l). Izgled kartografske mreže i način ponašanja def o r
macija mogu se uočiti iz slike 8.14,odnosno na osnovu tab
lice 8.7.
Kako vidimo,kod ovih projekcija postoje znatne def o r
macije, što je razlog njihovoj ograničenoj primeni.
Jednačine PRAVIH (POLARNIH) ORTOGRAFSKIH projekcija

dobićemo na osnovu 8.64, imajući u vidu da je u njima \=90°,
&~a=\. i z- (90° - f ) , tj.:
428
Tablica 8.7
z »a P 0)
0° 1,000 1 1,000 0°00y

15° 0, 966 1 0, 966 1°59*
30° 0, 866 1 0,866 8° I43
45° 0, 707 1 0, 707 19°4SJ
60° 0, 500 1 0, 500 38°57’
75° 0, 259 1 0, 259 7 2° 09y
90° 0 1 0 180°00*
2.6 = X
2. p = Rcosf
3, x = -Rcos 'f cos\
4 . y = R c o s 'P sin\
5. = m = sin't
(8.78)
6. u - n = 1
a
7. p = sin-P
tgS (45°-
u - e -= vs%n
vsir 2 f- a o s a+sin a
a a
10. tgA - coseaf tga .
Izgled mreže meridijana i paralela vidi se na slici

8.14. Da su meridijani prave linije, a paralele koncentri
čni krugovi, dokazuje se kao i u prethodnim slučajevima na
osnovu jednačina za a; i y, sada iz sistema 8.78.
Jednačinu meridijana dobijamo deobom ovih jednačina,
tj.:
JL.= _ R°oe?8in\ - — tg\ (8 .79 )

x RaosP ćosa a
a njihovim kvadriranjem i zbrajanjem nastaje jednačina p a

ralela:
429
2 2 2 9 9
x +y = (Raos't aosX) + (Raoa'O sin\) ~ (Raos'i) (8.80)
0 prvom slučaju, tj. za meridijane, dobili smo jed

načinu pravaca koji se seku u koordinatnom početku pravo
uglih koordinata (projekcija geografskog pola), dok su pa
ralele koncentrični krugovi sa centrom u istoj ovoj tački.
Kartografska mreža u ovoj projekciji može se dobiti

i jednostavnim grafič
ki m konstruisanjem. U
tu svrhu treba iscrta
ti krug radijusa R (po
luprečnik Zemljine lo p
te uzet u razmeru k a r
te) i izdeliti njegov
obim na jednake delove
prema gustini paralela
(30° - na sl. 8.19) .
Spojnice tačaka podele
a, b,.. sa centrom kru-
Slika 8.19 ga P, projekcije su
meridijana. Sada treba
izdvojiti dva medjusobno upravna meridijana, odnosno đija-
metra AB i CD. Podeone tačke a, b ,. .projiciramo ortogonal
ne na dijametar AB tako da se dobiju tačke a ’ ,b’ . Do
bijeni odsečci Pa J , P b J ,... itd. bide r a d i jusi paralela u
projekciji .
8.7. UPOREDNE KARAKTERISTIKE I PRIMENA AZIMUTNIH PROJEKCIJA
Ako se ima u vidu oblik izokola, koje se prikazuju u

vidu koncentričnih krugova sa centrom u središnjoj tački
projekcije, ove se projekcije mogu preporučiti za karto-
grafisanje teritorija ovalnog oblika. Pri tome, prave p r o
jekcije treba primenjivati ako se geografski pol nalazi u
središtu oblasti koja se prikazuje; poprečne - ako se sr e
dište nalazi na ekvatoru ili blizu njega (sa odstupanjem
430
do 5°) , a kose - kada središna tačka leži izmedju pola i
ekvatora,
U različitim azimutnim projekcijama zahvat dela Zem
ljine lopte koji se može prikazati nije isti. Tako se u
ekvidistantnoj i ekvivalentnoj projekciji može prikazati
cela Zemljina površina, tj . zmaa.=l80°, u stereografskoj
projekciji 3max je nešto manje od 180°, dok je u ortograf-
skim projekcijama zmax=90°r tj. ne može se proširiti na
teritorije veće od Zemljine polulopte.
Slika 8.20
E lipsa d eform acija kod az im u tn ih projekcija:
1 -c e n tra ln a ; 2 -ste re o g ra fsk a (konform na); 3 -e k v id is ta n tn a ; 4 -ek v iv alen tn a
5 -o rto g ra fs k a (v. [22] str. 118)
Osim razlika u vezi sa karakterom deformacija i ob

likom mreže, opisanih u prethodnim poglavljima, azimutne
projekcije imaju i posebne karakteristike. Na primer, krug
proizvoljnog radijusa preslikava se kao krug samo u stere
ografskim projekcijama; rastojanja ostaju bez deformaci
ja od centralne tačke u bilo kom pravcu u Postelovoj p r o
jekciji; utisak sferičnosti Zemljine površine daju orto-
grafske projekcije;ortodroma se kao prava linija prikazu
je u centralnoj projekciji, itd.
431
Zakonitost promena deformacija u raznim azimutnim
projekcijama uočava se na osnovu promene oblika i dimen
zija elipsi deformacija (sl, 8.20), U pet sektora iscrta
ne su paralele sa razmacima koji odgovaraju centralnoj,
stereografskoj (konformnoj), ekvidistantnoj, ekvivalent
noj i ortografskoj projekciji. Paralele su iscrtane na
30°. Za ekvidistantnu, ekvivalentnu i ortografsku projek
ciju prikazane su krajnje paralele almukantarati, ođređje-
ni najvećom (graničnom) veličinom zenitnog rastojanja,
Za centralnu i stereografsku projekciju prikazene krajnje
paralele nisu granične, s obzirom na mogući zahvat terito
rije kartografisanja, već su uzete proizvoljno, pošto
razmaci izmedju paralela rastu veoma brzo.
Elipse deformacija date su na paraleli 60° i na ek

vatoru; u centralnoj projekciji umesto ekvatora elipsa je
data na paraleli sa f=15°. Njihove dimenzije i odnosi osa
očigledno pokazuju kako se krug, koji se nalazi u central
noj tački, menja zavisno od projekcije i širine paralela,
O centralnoj projekciji dobija se znatno istegnut

prikaz (slika) u pravcu meridijana, u konformnoj (stereo
grafskoj) projekciji prikaz se jednako menja i u pravcu
meridijana i paralele-elipsa prelazi u krug, pri čemu se
veličine njegovih radijusa povećavaju porastom zenitnog
rastojanja. U ostale tri projekcije, elipse se izdužuju u
pravcu paralela, ali su odnosi dimenzija figura u pravcu
meridijana i paralela različiti: kod ekvidistantne pro j e k
cije one su manje spljoštene, kod ortografskih - na gra
nici (evatoru) elipsa deformacija prelazi u odsečak prave.
Elipse deformacija, prikazane na slici 8.20, takodje

odgovaraju i poprečnim i kos i m projekcijama, no u tom slu
čaju paralele prikazane na slici 8.20 treba smatrati almu-
kantaratima, a meridijane - vertikalama.
Detaljni podaci o deformacijama u navedenim projekci

jama dati su u tablici 8.8, (v.[22], str. 120 ).
432
Tablica 8.8
Naziv Jednačine radi
0
0
ro
0
CTi
z
0
0°
. ,.J
projekcije jusa paralela
1
i
1
1
1 1,333 4,000
v*
u 7 1,155 2,000
Centralna a p-Rtgz
V 1 1, 540 8, 000
ui 0° 8° I43 3 8° 57’ 180°
1 1, 07 2 1,333 2, 000
Konformna 1 1,07 2 1, 333 2, 000

ya p-2Rtg f-
(stereorg.) 1 1, 149 1, 778 4, 000
P
UJ 0° 0° 0° 0°
y 1 1 1 1
Ekvidistan 7 1,047
ua 1, 209 1, 571
tna P-Rz
(Postelova) P 1 1,047 1,029 1,571
u 0° 2° 39’ 10°52’ 25°40’
1 0, 966 0, 866 0, 707

Ekvivalentna 1 1, 035 1, 155 1, 414
p=2Rsin i
(Lamberova) 2
P 1 1 1 1
LU 0° 3° 58’ 16°26’ 38° 57’
1 0, 866 0, 500 0, 000

1 1 1 1
Ortografska p=Rsinz
P 1 0, 866 0, 500 0, 000
Ui 0° 8° 14’ 38°57’ 180°
U tablici 8.8 razmeri linijskih elemenata i površi

na, a takodje i najveća deformacija uglova,dati su za kar
te i polulopte za vrednosti "2 " na svakih 30°; sem toga,
navedene su jednačine radijusa paralela. Tablica pokazuje
da su u ekvidistantnoj (Postelovoj) projekciji deformaci
je umerenije po veličini i da dostižu "srednje" iznose.
Na osnovu podataka ove tablice konstruisani su dijagrami
razmera površine i najvećih deformacija uglova (sl. 8.21)
koji daju mogućnost da se izvede zaključak o deformacija
ma u raznim tačkama. Na primer, ako se želi pronaći iznos

najveće deformacije ugla u bilo kojoj tački projekcije,
onda se nakon što se grafički, t j . po karti, odredi zenit
no rastojanje zadane tačke (rastojanje od centralne tačke
p rojekcije do ove tačke odredjuje se u stepenima luka v e
likog kruga njegovim postavljanjem - polaganjem duž s r e d
nj e g meridijana) na osnovu dijagrama očita se iznos defor
mac i j e ugla za zadano zenitno rastojanje, Tako đe se za
3=50°, iz desnog grafikona dobiti da je u ekvidistantnoj
azimutnoj projekciji w » 7 ? 5 , a u ekvivalentnoj w=;ll°5.
Slika 8.21
D ijagram i ra z m e ra p o v ršin a i najvećih d eform acija uglova
u azim utnim projekcijam a
Ovi dijagrami mogu se iskoristiti za konstruisanje

izokola za "p" i "u" pri raznim veličinama prikazanih t e
ritorija. Tako, za kartu proizvoljnog kontinenta,uradje-
nu u ekvivalentnoj Lambertovoj projekciji, dovoljno je,
usvojivši ođredjenu skalu promena a> (na primer 0? 5?10°,
15°, itd.), očitati na horizontalnoj skali iznose z ko
ji odgovaraju ovim vrednostima; zatim veličine z izrazi
ti u santimetrima u razmeru karte, koristeći se za to
odsečcima srednjeg meridijana, i sa ti m rađijusima k o n
struisati izokole (krugove).
434
IX P o g l a v l j e
P O LIK O N U SN E PROJEKCIJE. P R O JEKC IJA M K S 1:1,000.000
Pri razmatranju prostih konusnih projekcija na d o

dirnom konusu konstatovali smo da se sa udaljavanjem od
dodirne paralele,razmeri koji se odnose na pojedine pa r a
lele neprekidno menjaju (povećavaju). Ako se teritorij
proteže po širini, onda đe se na krajnjim paralelama line
arni razmer znatno razlikovati od glavnog razmera. Iz
istih razloga nastala je zamisao da se sve paralele karte
učine dodirnim, tj. da se projiciranje vrši ne na jedan
konus, već na više konusa.
Slika 91
Otuda i naziv za ove projekcije: VIŠEKONUSNE ili P O

LIKONUSNE projekcije. Površina Zemljinog elipsoida ili lop-
435
te projektuje se na više konusa, tako da je srednja para
lela svakog preslikanog pojasa, u stvari, dodirna paralela
jednog od konusa (v.sl. 9.1).
Nastanak polikonusnih projekcija i prateće deforma

cije mogu se sagledati iz shematskog prikaza datog na sli
ci 9.2.
Slika 9.2
Ako izrežemo pojaseve koje gradi polikonusna projekcija i ispravimo (razvijemo) ih u ravan, oni će se dodirivati
(biti povezani samo uz jedan-srednji-meridijan. Svaka paralela izdeljena je verno (tačno),dok se meridijani iscrta-
vaju povezujući tačke na paralelama blago zakrivljenom krivom linijom okrenutom udubljenom stranom prema
srednjem meridijanu.
Kod pravih polikonusnih projekcija ekvator i srednji

meridijan obuhvaćene teritorije jesu prave linije. Svi os
tali meridijani su krive linije simetrične prema srednjem
meridijanu, a paralele su lukovi ekscentričnih krugova,
436
simetrični u odnosu na ekvator.
Centri kružnih lukova - paralela - nalaze se na pro
jekciji srednjeg meridijana, tačnije, na produžetku sred
njeg meridijana.
Polikonusne projekcije mogu se konstruisati na osno

vu polarnih koordinata u ravni (pi S) , kada je reč o
kartama sitnih razmera, i na osnovu pravouglih koordinata
(x,y), sračunatih za sve tačke u kojima se seku meridija
ni i paralele, kada je reč o kartama krupnih razmera. Na
slici 9.3 prikazan je po
x stupak grafičkog konstru
i s a n a kartografske mreže
jedne od polikonusnih pro
jekcija. Na osi apscise,
koja se poklapa sa sred
njim (pravolinijskim) me
ridijanom, nanošenjem v e
ličina "q" dobijaju se t a
čke s'2 , S', S 3 »--- -cen
tri kružnih lukova para
lela. Iz ovih centara na
osnovu odgovarajućih radi
jusa p2 , p2 , ps , ... kon
Slika 9.3
struišu se paralele. Za
konstruisanje meridijana,
na osnovu uglova <5, na odgovarajućim paralelama, iznalaze
se položaji tačaka , a^, a^,...; , b2, b a , a ,
a . . . Nakon toga se blago zakrivljenom linijom spajaju
tačke koje odgovaraju jednom, zatim drugom meridijanu, itd.
Jasno je, pri tome, da su razmaci tačaka na istoj
paraleli podjednaki. Isto tako, ako je u pitanju polikonu-
sna projekcija elipsoida, paralele neće deliti srednji m e
ridijan na jednake delove, kao što je to slučaj kod poli
konusnih projekcija lopte.
Polazeći od opštih jednačina kartografskih projekci
ja u polarnim koordinatama i prema onome što smo do sada
437
rekli o polikonusnim projekcijama, odnosno o p r eslikava
nju meridijana i paralela u ovim projekcijama, možemo p i
sati grupu OPŠTIH JEDNAČINA POLIKONUSNIH PROJEKCIJA:
1. x = q-paosS
2. y = psinS
3. p - f1 ( f )
4. 6 = f 2 ('fJ \)
5. q - f g ( f )
e i n &^| + p||-
= ----- ^ dp
oos5cfr ~
36 (aOS&39 “
7- p - p3 i m -
3_S
„„„,dq
O O S 0"T—
dp
TV
_ E-
~ p a£>s*c _— đ '— f d ' f , ..
. - aos*e
1 0 , t g ^ = \ J m 2+ n Z
_~JV
Sistem 9.1 predstavlja najopštiji oblik jednačina

polikonusnih projekcija na osnovu kojeg se r azradjuju p o
jedine njihove vrste (grupe). S tim u vezi, za svaku k o n
kretnu grupu zadaju se odgovarajući uslovi preslikavanja
i time, u stvari, definiše oblik funkcije za p odnosno 6,
tako da možemo razlikovati: konformne, ekvivalentne ili
uslovne polikonusne projekcije.
Jedna od najznačajnijih i najčešće primenjivanih je

prosta američka polikonusne projekcija, koju ćemo r a z m o t
riti u sledećem poglavlju.
Poseban slučaj polikonusnih projekcija čine tzv.
kružne projekcije sa meridijanima u vidu lukova ekscen
tričnih krugova .
438
9.2. PROSTA (AMERIČKA) POLIKONUSNA PROJEKCIJA
Ovu projekciju po prvi put je razradio i predložio

1820. godine profesor Ferđynanđ Hassler, organizator i p r
vi direktor službe obalskog premera SAD (US Coast S u r v e y ) .
Kasnije je teoriju iste projekcija definitivno obradio p o
znati američki geodeta O.O.Adams i objavio 1920. godine u
specijalnoj publikaciji službe obalskog geodetskog premera
SAD ("The general Theory of Policonic Projections", US
Coast and Geodetic Survey, Special Publications N° 57).
Dugi niz godina korišćena je u SAD kao osnova za iz

radu vojnih topografskih karata i računanje pravouglih k o
ordinata trigonometrijskih tačaka, pa otuda naziv "američ
ka".
U stvari, to je uslovna projekcija kod koje je ra z
mer duž srednjeg meridijana i duž svih paralela jednak je
dinici, tj. na ovim linijama nema deformacija dužina. Dak
le:
m. - 1 i n = 1
Blagodareći tome, čak i

za veđa područja, izoko
180 _______ 100 le razmera površina i
maksimalnih deformacija
uglova imaju oblik b l a
go zakrivljenih linija,
koje se protežu pribli
žno paralelno srednjem
meridijanu (v.sl, 9.4).
Srednji meridijan je
prava linija, a parale
120 100
le su lukovi ekscentri
čnih krugova upravni na
Slika 9.4 srednji meridijan. Po l u
Izokole razm era površina i najvećih deforma cija prečnici paralela u pro-
uglova u prostoj polikonusnoj projekciji za k irtu
severne Amerike jekciji jednaki su izvo-
439
dnicaraa dodirnih konusa i računaju se po formuli: p=Notg9
- za elipsoid i p=Retgf — za loptu.
Kako je n=l i s obzirom na jednačine 9.1, bide:
r 3X
odnosno:
96 - — d\
P
odakle je, nakon integrisanja:
. _ Naas'f , , . „ ,Q
s -azij* = { ]
Centar (proizvoljne) tangirajuće paralele zadane ši
rinom 'K odredjuje se veličinom . Prema slici 9.3 i
pošto je razmer na srednjem meridijanu jednak jedinici,
jednačina za izgledaće:
q £ - 50 -f-N^ctg (9.3)
gde su:
«P.
S'i- - duzina meridijanskog luka od ekvatora
do paralele sa širinom <it ,
SlGtg 'f. - radijus paralele u projekciji.
(U ovom slučaju osa y poklapa se sa slikom ekvatora).
Na osnovu 9.1, 9.2 i '9.3 izrazi za koordinate x i

y postaju:
ip
x = Sa + Netg'f [1-aos ( \sin9 )]
(9.4)
y = Netg'f sin (\sinf).
Za izvodjenje ostalih jednačina (tgre, m, n i p) m o

raju se, iz odgovarajućih izraza, sračunati izvodi:
£ __ d f N g ^ __ _ M _Not g 2
(9.5)
dq đ(Mđ't +Notgf) ... 2
a? = d V " ~ = ~Natg f
440
_35_ = d(\sint)
3P + M + N c tg P
^sin'f - sinS _ 6-sinS

, ,, ^ M. 2„. M , 2„ ^ , . 2 5
cos 6-11+ jtg Pj P + 2sin -j
9 9
- c o s & N c t g p + M + N c tg p , , „A f . 2 . 2„ 5 ,
m = ------------------------ “ r:------------------------- 2 — s e c e = ( 1 + 2 - c t g <t s ^ n y -?;) s e c e
M N 2
_ „ . „ -oos&Nctg^ + M+Nctg^ , 2N , 2. .25

p = psinp --------- 2— ---------2— = 1+ -rrC-tg P s%n -r
Mr M 2
2 2
, a 1 Im +n -2p
tgj = ^ - 1 -------- P
pa ce grupisane jednačine proste (američke) polikonusne

projekcije izgledati:
a) za elipsoid:
1 . 6 = Xsin P
2. p = Nctg<f
3. x = + Nctgf [1-oos(\sint)]
4. y = NctgV sin(\sinP )
(9.6)
^ _ (6-sin&) „ _ n„o .
5- tg* Tj c p— T 1 9 - 9 0 +e
(jtg P + 2sin j)
8. p - (l + 2 ^ c t g \ s i n 9
7. n= 1
8. m - (l + 2jjCtg%si n 2^) sece
I 2 2
o + „<■> - 1 Im +n -Sv
9 ■ ®~2 ~ 2 V P-----
441
b) za loptu : M = N = R
1. S - Xsinf
2. p= Ratgf
3. x = Rf + Ratg'f[1 -cos (\sin f ) ]
4. x = Rctgt sin (\sinf)
(S - s in S ) . „ „ „ o . (9.7)
5. tgz = ----- 1-------- ; 0 = 90 +e •
sec 'f - cos&
6. p = (l+2ctg% s i n 2 j)
7. n~ 1
2 26
8. m = (l + 2otg 'f sin -gjseee
, - _ 1 lm2+ n 2-2p
9■ * 0 2 - 2 ^ "
Sledeće tablice jesu tablice razmera m i deformaci

je uglova a, koje se pojavljuju pri preslikavanju Zemlji
ne p o l u l o p t e .
Tablica 9.1 (vrednosti razmera m)
\ X
0° ±1S° ±30° ±45° ±60° ±7 5° ±90°
f Ns
±90° 1 .000 1 .000 1 .000 1 .000 1 .000 1 .000 1.000
75° 1 .000 1. 002 1.009 1 .020 1 .034 1 .OSO 1 .068
60° 1.000 1.009 1 .034 1 .074 1.129 1.195 1 .270
4 5° 1 .000 1. 017 1.068 1 .151 1 .264 1. 404 1. 571
30° 1 .000 1.026 1.102 1 .229 1 .404 1 .626 1 .894
±15° 1 .000 1.032 1.128 1 .287 1. 509 1 .794 2.141
0° 1.000 1 .034 1.137 1 .308 1 .548 1 .857 2.234
Iznosi e, po pravilu, bliski su nuli. Zbog toga su

razmeri m i p u jednoj istoj tački praktično jednaki.
Drugim rečima, tablica razmera površina (p) bila bi goto
vo identična sa tablicom 9.1, pa nema potrebe da je navo
dimo, (v. [46], str. 256).
442
Tablica 9.2 (maksimalne deformacije uglova m)
\ a 0° tis0 ±30° ±45° ±60° ±75° ±90°
±90° 00°00* 00° 00’ 00°00’ 00°00’ 00°00’ 00°00’ 00°00’

75° 00°00’ 00°08’ 00°31’ 01°09’ 02°01’ 03° 04’ 04°18’
60° 00° o o ’ 00° 29’ 01°55’ 04°l2’ 07°13’ 10°50’ 14°51’
45° oo°oo’ 00°68’ 03°46’ 08°09’ 13°43’ 20°03’ 26°52’
30° 00°00* 01° 27’ 05°36’ 11°52’ 19°33’ 28°01’ 36° 4 3’
±15° 00°00’ 01°48’ 06° 53’ 14°26’ 23°29’ 33°09’ 42° 49’
0° 00° 00’ 01° SS’ 0 7 ° 2 1 ’ 15°20’ 24°51’ 34°54’ 44°51’
Na osnovu tablica nije teško zaključiti da je ova

projekcija najpodesnija za kartografisanje teritorija k o
je se protežu u pravcu meridijana. Na velikim uđaljenjima
istočno i zapadno od srednjeg meridijana deformacije d o s
tižu znatne iznose. Na primer, u tački sa *=0° i a= 90°,
deformacija dužina i površina u pravcu meridijana d o s t i

že +123,4%, deformacija uglova 44°51', dok je istovremeno
u tački iste širine, ali znatno bližoj srednjem m eridija
nu (A=15°), najveća deformacija dužina i površina duž m e
ridijana +3,4%, a deformacija uglova 1°56'.
Prosta američka polikonusna projekcija, očigledno,

nije ni konformna ni ekvivalentna, ali se može smatrati
da na uskom prostoru oko srednjeg meridijana praktično
zadovoljava i jedna i drugi uslov.
Može se koristiti za sastavljanje sitnorazmernih ka

rata velikih teritorija, ili pak, za izradu krupnorazmer-
nih karata malih teritorija.
U ovo m d rugom slučaju reč je o višelisnim kartama,
pa se teritorij kar tografisanja može izdeliti na uske me-
ridijanske zone (pojase) i za svaki od njih usvojiti pose
ban sistem pravouglih koordinata, sa pravolinijskom p r o
jekcijom srednjeg meridijana kao apscisnom osom. (Za sl u
čaj da se primenjuju meriđijanske zone širine 6°,deforma
cija dužina i površina u tačkama preseka kranjeg m e r i d i
jana (A=±3°) sa ekvatorom iznosiđe oko +1,37%, a đeforma-
443
čija ugla oko 4/7. Iste deformacije,za tačke preseka kraj
njih meridijana sa paralelom širine >P=i450 , iznosiče,
r e s p e k t i v n o : +0,69% i 2'1).
U savremenim uslovima, ova se projekcija najčešće
koristi za sitnorazmerne karte velikih područja, na p r i
mer za jednolisnu kartu Severne ili Južne Amerike, itd.
Iz slike 9.5 može se uočiti izgled kartografske mreže u
ovoj projekciji, za kartu sveta.
Slika 9.5
M Teža m e rid ijan a i p a ra le la u prostoj (am eričkoj)
p o lik o n u sn o j projekciji za kartu sv eta (sa k o n tu ra m a k o n tin en ata)
9.2.1. UPROŠĆENE (MODIFIKOVANE) JEDNAČINE
a) slučaj kada je J ž ±6°

Ak o je u pitanju kartografisanje relativno malih te
ritorija, koje se oko srednjeg meridijana prostiru u gra
nicama ±6° geografske dužine, mogu se primeniti jednostav
nije , približne jednačine za "male dužine" (prvi put p u
blikovane 1935. godine u brošuri profesora N .A .Urmajeva:
"Projekcija karte 1:1.000.000 i 1.500.000").
444
Smatrajući da je X u jednačinama za a: i y grupe 9.6
i 9.7 mala veličina prvog reda, izvršiđemo razvijanje u
Tejlorov red cos(X sin* ) i s i n (X s i n t ), pri čemu đemo za
držati članove zaključno sa petom potencijom (redom), pa
đe biti :
2 2 4 4
■ „ )
cos(Xszn'f i -- , 1----
A sin
s----p + , A cos f
24
sin(Xsin'P j - AsinP - .
o 1 ZU
Nakon zamene u 9.6, dobija se:
2 4 3
_ , P1X . N X sin 'P aos't ,
X - Sa + g SIHP cosP - ------ 5-3--- -— + . .
2 24 (9.8)
,,, „ NX3 . 2 NX5 . 4
y - N X c o s P --— sin Pcospt Y20s1'n ^ cos^ + --
b) Slučaj kada je A ^ ±3°
Ako jeA^±3°, članovi sa x4 i A5mogu se zanemariti,

pa đe biti:
_ NX 2
x - S„ + — g— s m 'P ćo sv
. „
3 (9.9)
NX 2
y - NXcos<P g— sin <P cos'p
Na sličaj način, zadržavajući isti nivo tačnosti,

obradiđemo i ostale jednačine sistema 9.7:
, ,. 5 A sin 'P ,
... _ 6“ 6 6--------------------- 6------- A. , 2
tge ----------------------- 7,— - - ------------7 ----------- = — smfcos f
1-1+tg 'P tg f
odnosno:
A3 2
tg e = — g-sin't cos 'P (9.10)
Ako e izrazimo u sekundama, a a u stepenima, biće:
X0 ^sin'P a o s % (9.11)
6pO3
i, konačno, s obzirom na to da je: — 2— - = 0"183:
6 p ° 3
e" - -0 "183X°3sinP cos^P (9.12)
445
Za X =3°/ veličina e" je manja od 3 ” , na osnovu č e
ga zaključujemo da se u d a t o m slučaju meridijani i pa r a
lele seku, praktično, pod pravim uglom.
Jednačina razmera u pravcu meridijana bide:
(9.13)
ako se X izrazi u s t e p e n i m a :
m =_ 1 +. ---1 5- X°
,n2 oos 2.
f
2p°A
odnosno, pošto je:
5 = 0, 0 0 0 1 5 2 3
2p°2
bide:
m - 1+ 0,000 1 5 2 3 \ ° 2c o s 2* . (9.14)
Pošto je mreža meridijana i paralela praktično orto

gonalna i s obzirom na uslov projekcije n = l , može se sa
dovoljnom tačnošću uzeti da je: m=a i b=n=lr gde su a -
najveći i b- najmanji iznos razmera linijskih elemenata.
Na ovoj osnovi, a prema poznatoj formuli, deformacije u g
lova de biti:
odakle je, s obzi r o m na 9.13:
Dalje de u u minutima i sa A izraženom u stepeni

ma biti :
odnosno, pošto je: — 2— - - o ’, 5 2 4 bide k o n a č n o :

2 p°2
a’ = 0’
, 5 2 4 \ ° 2c o s 2V (9.16)
446
Ako grupišemo približne formule/ dobija se:
9 ^
x = S0 +— 75— c o s V
y - N \oosy - cosV
e" - -0^183 \°3sin^ a o s ^
m 1+0, 000 1523 \02c o s 2* (9.17)

n - I
p = m
j O’
, 524 \°2c o s 2'f.
to
Uporedjenjem jednačina za m i y iz 9.17 sa odgova

rajućim jeđnačinama Gaus-Krigerove projekcije (v.pogl.XIX)
doći đemo do još jednog značajnog zaključka.
Neka su
GK 1 GK y
približne vrednosti pravouglih
koordinata u Gaus-Krigerovoj projekciji. Tada se, prema
12.7, može pisati:
,2
Ksint aos'f
X GK = X+ —
^ GK = XNoos,f + (1-tg f )
Kako je značenje X u ovim izrazima isto što i znače
nje S* u jeđnačinama 9.17, odnosno x= S„ (v.sl.9.6), zak
ljučujemo da je x =xn v , tj.
GK
izmedju apscisa nema raz l i
ke. Razlika ordinata iznosi:
x 3n 3
y-y GK - g cos <f>
Brojnik i imenik desne st r a

ne gornje jednačine pomnoži-
1,2 -
cemo sa —9 - i,
i pa ce
- biti:
r
3N 3 3„ A
y - y GK
5- cos t
6N
Ako za u polikonusnoj projekciji uzmemo kao prvo
približenje samo prvi član odgovarajuće jednačine,onda se
za razliku y-y,GK dobija:
y~y,’GK 6NS S
6R‘ *
447
iz čega zaključujemo da su razlike ordinata veoma male,
odnosno u celini : da postoji velika podudarnost vrednosti
pravouglih koordinata jedne i druge projekcije. Izmedju
ostalog, ovo omogućuje da se kartografska mreža za prostu
polikonusnu projekciju može konstruisati i na osnovu k o
ordinata u Gaus-Krigerovoj proje k c i j i .
PRIMEDBA:
Već smo napomenuli da je prosta polikonusna projekcija svoje

vremeno imala veliku primenu u SAD. U ovoj projekciji sračunavani su
i konstruisani okviri krupnorazmernih topografskih karata, itd. Pri
tome su za tačke geodetske osnove, spočetka, računate samo geograf
ske koordinate, nepodesne za primenu u inženjeri jskim i drugim tehni
čkim radovima.
Vremenom je zbog nastalih potreba započeto sa računanjem pra

vouglih koordinata, pa je na području SAD poniklo više lokalnih, me
djusobno nepovezanih pravouglih koordinatnih sistema, često različi
te tačnosti.
Od 1936. godine se za matematičku osnovu premera koriste dve
kartografske projekcije:
- Lambertova konformna konusna projekcija sa dve standardne
paralele - preporučena za primenu u državama SAD koje imaju pretežno
prostiranje duž paralela, i
- Merkatorova poprečna cilindrična projekcija merdijanskih
pojasa (zona), sa dva glavna almukantarata na području svakog pojasa,
na rastojanju ne manjem od 250 km. Ova projekcija preporučena je za
primenu u državama koje se prostiru pretežno u pravcu sever-jug.
Medjutim, i pored lokalnih sistema pojednih država, na vojnim

topografskim kartama nanosi se mreža pravouglih koordinata u prostoj
polikonusnoj projekciji. Teritorija SAD, pri tome, izdeljena je na 7
meridijanskih zona širine 9° svaka (v. \l3~\, str. 91: NGrid zones for
Progressive militarg maps of the United States"), sa preklopom izme
dju susednih zona širokim 1°.
Apscisnu (x) os svakog sistema čini projekcija srednjeg meri
dijana, a ordinatna (y) os je tangenta na paralelu širine ~ + 40°30'
u početnoj tački sistema, tj. u tački preseka iste paralele i sred-
448
nj eg meridijana. Da bi se izbeglo manipulisanje negativnim vrednostima,
za koordinate početne tačke sistema usvajaju se vrednosti:
x=l,000.000 jarči i y=2,000.000 jardi. Pravouglu koordinatnu mrežu
čine kvadrati sa stranama od 1.000 jardi. Što se tiče deformacija,
njih ilustruju sledeći podaci: u tačkama preseka krajnjih meridijana
zona (X= 4,5°) sa paralelom širine 'P= +30°, deformacija dužina kao
i površina iznosi oko 2,3%, dok je maksimalna deformacija uglova eu -
=7,9'.
Od 1948. godine u SAD se za geodetske i kartografske potrebe
koristi poprečna Merkatorova projekcija - "Transverse Mercator pro-
jection”. Ovo je modifikovana Gaus-Krigerova projekcija (v. pogl.
XII) sa meridijanskim zonama širine 6°, koje se poklapaju sa kolo
nama iz podele Medjunarodne karte sveta: 1:1,000.000 (v. 9.3).
Pravougla koordinatna mreža u ovoj projekciji, tzv. UTM sis
tem (Univerzal Transverse Mercator System), obavezno je prisutna
na svim vojnim topografskim kartama, dok su karte namenjene civil
nim potrebama bez ovih mreža. Šta više, na kartama koje izdaje voj
na kartografska služba mogu se istovremeno naći tri mreže pravoug
lih koordinata, i to: mreža lokalnog sistema (crna boja), mreža u
polikonusnoj projekciji (braon boja), kao i mreža u UTM sistemu(cr-
vena boja).
9.3. PROJEKCIJA MEĐUNARODNE KARTE SVETA 1:1,000.000
Godine 1891, na V m e d junarođnom kongresu geografa u

Bernu, prihvaćen je predlog austrijskog geografa i profe
sora Bečkog univerziteta Albrehta Penka o izradi medjuna-
rodne karte sveta (MKS) u razmeri 1:1,000.000.
Potreba za ovom kartom dugo se osećala, ali ipak je
od prihvatanja predloga do izrade prvih listova karte m o
ralo da prodje dosta vremena u toku koga je održan niz
m e d junarodnih savetovanja i kongresa na kojima su usagla-
šavana mišljenja i utvrdjena pravila izrade, sa ciljem da
se kod ove višelisne karte obezbede: jedinstven sadržaj,
uslovni znaci i jedinstvena podela na listove,ista projek
cija i nomenklatura.
Izmedju održanih konferencija najznačajnije su me-

djunarođna konferencija održana u Londonu 1909. godine*,
u Parizu 1913.** i Bonu 1962. godine***.
Kako nas, u prvom redu, interesuje projekcija k a r
te, navešćemo stavove i odredbe koji se odnose na matema
tičku osnovu karte:
3. Veličina listova:
a) Svaki list karte zahvata površinu od 4° po ši
rini i 6° po dužini (L'ondon, 1909) .
b) Na širinama većim od 60° mogu se spajati zaje
dno po dva lista i više listova, tako da dobijeni listo
vi imaju po dužini 12°, 18°, itd. (London, 1909) .
4. Okvir, nomenklatura i naziv listova

a) Listovi moraju biti ograničeni meridijanima,
koji su medjusobno udaljeni za 6° (računajući od Grinič-'
kog meridijana), i paralelama, koje su medjusobno udaljene
4°, računajući od ekvatora (London, 1909).
b) Četvorostepene zone ograničene paralelama,

Obeležavaju se slovima latiničke abecede, od A do V,počev
od ekvatora u obe strane do 88° š i r i n e .
Kružno područje sa centrom u polovima, ograni
čeno 88° paralelom, obeležava se slovom Z .
Kolone širine od 6° po dužini računaju se od
1 do 60, idući od zapada na istok, počev od meridijana
dijametralno postavljenog u odnosu na Grinički meridijan
(London, 1909).
c) Za severnu poluloptu ispred slova koje oz n a

čava zonu stavlja se na svakom listu slovo N, na primer:
*) . . . .
Ovoj konferenciji prisustvovali su predstavnici sledećih zemalja:
V.Britanije, Nemaeke, Francuske, Austro-Ugarske, Italije, Rusije, SAD
i Španije.
**)
Na ovoj konferenciji učestvovale su S4 zemlje, međju njima i dele
gati ondašnje Srbije.
UN Technical Conference on the International Map of the World on

the Millienth Scale, Bonn, 1962,
450
N K - l2. Za južnu poluloptu umesto N stavlja se S (Pariz,
1913)* .
5. Stepenska (kartografska) mreža

a) Meridijani i paralele prikazuju se za svaki
stepen (London, 1909).
6. Projekcija
a) Projekcija medjunarodne karte mora odgovarati
sledećih zahtevima:
1/ meridijani se moraju prikazati kao prave
linije;
2/ paralele treba da predstavljaju delove k r u
žnih lukova (London, 1909).
b) Kako u razmeru o kome je reč sve projekcije
mogu odgovoriti napred navedenim zahtevima i postaju, prak
tično, jednako vredne, dok istovremeno deformacija papira
dovodi do neizbežnih izobličenja (deformacija), to je tra
žiti konformnu ili ekvivalentnu projekciju sasvim nekoris
no. Prema tome, treba samo izabrati projekciju koja bi b i
la što jednostavnija za konstruisanje i omogućavala bi spa
janje listova medjusobno duž sva četiri okvira.
Modifikovana polikonusna projekcija sa pravim
meridijanima u potpunosti zadovoljava dva poslednja zahte
va (London, 1909.).
Odredbe Londonske i Pariške konferencije u pogledu
projekcije dopunjene su na Tehničkoj konferenciji OUN za
MKS u Bonu 1962. godine.
U rezoluciji donetoj na ovoj konferenciji preporu
čuje se da se primeni Lambertova konformna konusna projek
cija sa dve standardne paralele u svim slučajevima k a
da se prilikom primene modifikovane polikonusne projekci
je naizlazi na teškoće bilo koje prirode, širine standard
nih paralela duž kojih je razmer jednak jedinici unapred
su poznate i odgovaraju širinskim pojasima od 4°, napred
opisane podele listova MKS.
*)
List Beograda po ovoj nomenklaturi izgleda: NL-S4, Beograd,
451
Primena Lambertove projekcije pređvidja se u pojasu
izmedju 84° severne širine i 80° južne širine. Za listove
karata polarnih regiona, t j . severnije od 84° i južnije
od 80°, predvidja se korišđenje polarne stereografske pro
jekcije.
Treba podsetiti na to da se i Medjunarodna vazd u h o

plovna karta (MVK), sa sličnom podelom na listove,izradju-
je u Lambertovoj konusnoj i polarnoj stereografskoj p r o
jekciji, čime je znatno doprineto efikasnijem korišćenju
ovih dvaju veoma značajnih kartografskih proizvoda medju-
narodnog karaktera.
Konačno, treba istaći da je na Bonskoj konferenciji

zauzet elastičniji stav u pogledu podele na listove, odn o
sno otvorena je mogućnost da se spajaju dva lista, ili
više listova istog širinskog pojasa, a i drugačijih proši
rivanja listova po dužini, ako je to potrebno radi pot p u
nog obuhvatanja odgovarajućih teritorija.
Pri računanju projekcije koristi se elipsoid slede

ćih p a r a m e t a r a :
a = 6 278, 24; b - 6 356, 56 i a = 1 :294,2
koji su bliski parametrima Klarkovog elipsoida iz 1880.

godine.
Nije teško, s obzirom na razmer karte, utvrditi da
razlike elemenata za konstruisanje kartografske m reže,sra
čunatih na osnovu navedenih parametara i parametara elip
soida Besela, Krasovskog i dr. predstavljaju red zanemar-
ljivih veličina, ako se ima u vidu grafička tačnost k o n
struisan ja .
Konstruisanje kartografske mreže olakšava upotreba

specijalnih tablica priredjenih u sklopu m e d junarodnih
tehničkih specifikacija za izradu MKS. Tablice su sračuna
te prema navedenim parametrima i kao što sledi iz rani
jeg izlaganja,praktično zadovoljavaju sve do sada korišće
ne elemente Zemljinog elipsoida.
452
9.3.1. FORMULE PROJEKCIJE MKS
Projekcija izabrana za MKS nastaje izvesnom modifika

cijom proste američke polikonusne projekcije, što se lako
uočava iz ovih njenih osobina:
- krajnje paralele svakog lista su lukovi ekscentri
čnih krugova sa centrima na produženju srednjeg meridija
na. Poluprečnici ovih paralela računaju se po formuli: p =
- Nctg-v •
- razmeri duž krajnjih paralela jednaki su jedinici,
odnosno glavnom razmeru, što znači da na krajnjim paralela
ma nema deformacija dužina;
- svi meridijani preslikavaju se kao prave linije;
- srednji meridijan na projekciji krađi je od njego

ve stvarne dužine (na elipsoidu) za malu veličinu a s . Dva
meridijana, na udaljenju od ±2° po dužini od srednjeg m e
ridijana projekcije, prikazuju se bez deformacija, t j . r a z
meri na njima jednaki su jedinici (m=l)*;
- kartografska mreža računa se za svaki 1° po dužini
i širini.
Za računanje pravouglih koordinata presečnih tačaka

kartografske mreže služe izrazi:
x = Nctgv [l-cos(k si n V )1
(9.18)
y = Nctgv sin(ksinf)
dakle, odgovarajuće formule proste američke polikonusne

projekcije. (U jednačini za z, sasvim logično iščezao je
član S* ).
Umesto izraza 9.18 u praksi se koriste odgovarajuće

uprošćene jednačine "za male dužine":
* ) . . . .
Modifikacija proste polikonsne američke projekcije očigledno nasta
je pri računanju dužine srednjeg meridijana, odnosno uslovijavanjem
da je razmer na meridijanima ± 2° od srednjeg meridijana jednak jedi
nici (Kod američke polikonusne projekcije razmer duž srednjeg meridi
jana je mQ = 1).
453
X2 A2
X -g— rsinf = -g- N sinf cosp
(9.19)
X2 2 X2 2
y = Xr ( l — sin < P J - X N aosf (1—
6
5- sin f
o
) ,
u kojima su sadržani samo članovi koji obezbedjuju tačnost

dovoljnu za potrebe praktične kartografije.
Ostale formule projekcije izgledaju:
m = 1+0,000 lS23(X°2-4°)aos2f
o
m m •= 1-0 j
J 000 6092 oos 9
n * = ns = 1
a *0 o (9-20)
n = 1 - 0,0001523 ( )
m 2
p = 1 + 0,0001523 (X°2- 4°) aosSf
p = 1+0,0001523 [(\°2-4°)eos2 fm - (^~)2]

t'm J L m 2
u’ s = o ’, 5 2 ( X° 2-4°) oos 2f
,, = u’
= O’
, 52 i(\°2 -4° )aos2\ + — ,
gde su indeksima N i S označene odgovarajuće vrednosti ra

zmera i deformacija uglova na severnoj i južnoj paraleli
(okviru) lista karte, a indeksom "m" - analogne vrednosti
za srednji meridijan i srednju paralelu lista. Pri tome je:
<P = , a Af = * - . (Treba uočiti da je razmer površina
777 2
na krajnjim paralelama označen slovom p bez indeksa) .
9.3.2. KONSTRUISANJE KARTOGRAFSKE MREŽE
Konstruisanje mreže meridijana i paralela na svakom

pojedinom listu MKS provodi se na osnovu pravouglih k o o r
dinata karakterističnih (presečnih) tačaka i to samo za
severnu i južnu paralelu. Računanje se provodi po formula
m a 9.18, odnosno 9.19.
Postoje, u stvari, dva pravougla koordinatna siste
ma sa zajedničkom apscisnom osom - projekcijom srednjeg
meridijana lista karte - koja predstavlja osnovnu liniju
454
za konstruisanje i osu simetrije lista. Koordinatni po č e
tak jednog i drugog sistema nalazi se u tački preseka sever
ne, odnosno južne paralele lista sa srednjim meridijanom
lista (tačke 0, i 0„ na slici 9.7). Kroz ove tačke provode
i zS
se upravne linije koje služe kao arđinatne ose za severnu

i južnu paralelu (koordinatni s i s t e m ) .
Kako je leva strana lista simetrična s obzirom na

srednji meridijan, dovoljno je za svaku od paralela sraču
nati niz tačaka na jednoj strani (a^, b a • odnosno
Aj, b e2 , ...). Za tačke na desnoj strani lista uzimaju
se ordinate odgovarajućih tačaka leve strane sa obrnutim
predznakom i nepromenjenim iznosima apscisa.
Slika 9.7
Da bi se koordinate izrazile u jednom - zajedničkom

sistemu i ako se za njegov početak uzme tačka preseka juž
ne paralele sa srednjim meridijanom (O^), neophodno je
poznavati dužinu srednjeg meridijana u projekciji H (tzv.
visinu lista karte) i za ovaj iznos uvećati apscise tača
ka severne p a r a l e l e ,
Računanje veličine H provodi se po formuli:
H = S-AS (9 ,21)
gde su:
S - prava dužina (na elipsoidu) luka meridijana od
455
4° u kilometrima*,
AS = 0,2366oos2*m - iznos skraćivanja raeriđijans-
kog luka.
Treba istaći da su sve veličine iz formule 9.21 una

pred sračunate i pripremljene za korišćenje u posebnim ta
blicama u okviru m e d junarodnih tehničkih specifikacija za
izradu MKS (v.tabl. 3).
štaviše, specifikacije sadrže i tablice sa unapred

sračunatim iznosima koordinata presečenih tačaka paralela
i meridijana (v. prilog, tabl. 4).
Prema tome, raspolaže se svim podacima neophodnim
za konstruisanje kartografske mreže i okvira pojedinih li
stova MKS. Nakon što se pomoću koordinata nanesu nizovi
tačaka b 2, o ^ . . . i a &, b 2, e • • • vrši se medjusobno
spajanje blago zakrivljenim linijama najpre tačaka a b
a zatim tačaka a 2, b 2, a 2, ••• čime se dobijaju pri
kazi krajnjih paralela (južna i severna). Spajanjem pra
vi m linijama tačaka a2 i a 2 ; b i b i i , itd...,
dobijaju se odgovarajući meridijani.
Ostale paralele konstruišu se u praksi na taj način

što se najpre svaki od meridijana podeli na četiri jedna
ka dela i nakon toga dobijene susedne tačke istih širina
medjusobno povežu blago zakrivljenim linijama.
0 prošlosti su u vezi sa konstruisanjem paralela po

stojala razmimoilaženja izmedju pojednih stručnjaka. Nai
me, za konstruisanje paralela nije dovoljno znati samo du
žine radijusa p=Natgq , već bi se morao znati položaj nji
hovih centara na srednjem meridijanu, odnosno neophodno je
*)
Formula za računanje duzina meridijanskog luka od 4° sa taenošau
koga zadovoljava kartografske potrebe i na osnovu parametra za Besel
ov elipsoid, prema 3.86 izgleda:
S = 444 482,48 -2230,58 aos2^m + 4,66 oos4fm ,
'P + 'P
pri čemu je srednja širina luka: •f’
m= ” 5.
456
poznavati ta č k e na svakom od m e r id ija n a k ro z k o je prolaze
paralele.
Tako su Ditc i Adams (Deetz Ch.H. i Adams O.S. "Ele
mente of map projection", 1934) svojevremeno predložili da
se srednji i krajnji meridijani izdele na jednake delove i
kroz dobijene tačke povuku kružni lukovi. No, nije teško
utvrditi da u tom slučaju rađijusi paralela na karti neđe
biti jednaki iznosima pređvidjenim formulom p=Nctgt •
Hinks je predložio da se podele svi meridijani na

jednake delove i kroz dobijene tačke povuku blago zakriv
ljene linije, koje nisu krugovi.
Ispitivanja poljskog kartografa Lomnickog pokazala
su da razlike izmedju tih lukova i kružnih lukova predsta
vljaju toliko male veličine (0,01 mm) da ne dolaze uopšte
u obzir pri praktičnoj primeni.
Najracionalnijim načinom povlačenja paralela treba

smatrati njihovo povlačenje kroz tačke koje na jednake de
love dele meridijane postavljene na obe strane od srednjeg
meridijana na udaljenosti od 2°.
U granicama lista karte najveće deformacije karakte

rišu sledeći brojčani pokazatelji; na listu koji se osla
nja na ekvator m (^=3o ^=1,008 n m ($-2°) = u tački
preseka krajnjeg meridijana sa srednjom paralelom u>o =5';
dalje se na listovima sa srazmerno rastućim širinama defor
macije smanjuju i na paraleli sa f =60° dostižu: m (^-go)=
-1,0002
J i um =3' .
Glavni nedostatak projekcije usvojene za MKS je što

ona spada u grupu tzv. višegranih projekcija kod kojih se
jednoznačnost i neprekinutost funkcija;
x = ( 'f , X)
y = f 2( * ,* )
obezbedjuje samo u okviru pojednih listova karte.
Svaki list karte, naime, ima svoj koordinatni sis-
457
tera,a posledica prednjeg je da se pri slaganju listova za
jedno, javljaju rascepi u pravcu meridijana ili paralela.
Tako, na primer, ako se četiri lista karte spoje duž
paralela nastaje rascep na meridijanskim pravcima (v.sl.
9.8.a) i slično, pri njihovom spajanju duž meridijana nas
taje rascep u pravcu paralela (v.sl. 9.8.b).
Slika 9.8
R ascepi p ri sp aja n ju četiri lista k arte:
a) d u ž m eridijana, b) duž p aralele
Najveći iznos ugaonog rascepa jednak je sfernom eks

cesu sferoidnog trepeza, a dobija se po formuli prof. V.V.
Kavrajskog;
j p ’ o o
e - Âf AA e o s ' i ’m (9.22)
P°
Kako je kod MKS: ai>0 =4° i a a 0=6°, a — fil =1.048, to

.n2
đe biti:
z - 25’
J 15eos'fm (9.23)
Odgovarajuća jednačina za linearni rascep biće:
e = (0, 325cosym )om (9.24)
Iz prednjih formula lako se utvrdjuje da ugaoni ras

cep ne prelazi iznos od 25*,15, a linijski 0,325 cm.
Na kraju ćemo navesti tablicu u kojoj su sadržane
vrednosti dužina lukova srednjeg meridijana od 4° širine,
sa odgovarajućim skraćivanjem za MKS (v.tabl. 3). Isto ta
4 58
ko, u tablici 4 sadržane su koordinate x iy preseka kraj
njih paralela i meridijana za listove karte. Obe tablice
sračunate su za područje ograničeno paralelama geografskih
širina ±84° i odnose se na Klarkov elipsoid.
Tablice su preuzete iz specifikacija: "UN Technical

Conference on the International Map of the World od the
Millionth Scale", Vol. 2 Bonn, 1962. godina.
Tablica 3.
DUŽINE LUKOVA SREDNJEG MERIDIJANA ZA MEDJUNARODNU KASTU SVETA (MKS)
1 : 1 , 0 00 .0 0 0
Duzine skraćenih
Geografske širine Duzine meridijan- Iznosi lukova srednjih me
krajnjih paralela skih lukova od 4° skraćivanja ridijana u projek
ciji. Milimetri u
(od i>s do (S u km) (AS u km)
razmeri 1:1.000.000
(B)
Od 0° do 4° 442,270 0,270 442,000
4 - 8 442,314 0, 268 442,046
8 - l2 442,401 0, 263 442,138
IS - 16 442,529 v.. 0,254 442,275
ie - 20 442,695 0, 245 442,450
20 - 24 442,897 0,233 442,664
24 - 28 443,131 0,219 442,912
28 - 32 443,392 0, 203 443,189
32 - 36 443,676 0,187 443,489
36 - 40 443,976 0,169 443,807
40 - 44 444,287 0,150 444,137
44 - 48 444,603 0,131 444,472
48 - 52 444,918 0,112 444,806
52 - 56 445,225 0,093 445,132
56 - 60 445,520 0,076 445,444
60 - 64 445, 795 0, 240 445,555
64 - 68 446,046 0,181 445,866
68 - 72 446,267 0,128 446,139
72 - 76 446,455 0,083 446,371
76 - 80 446,604 0,191 446,413
od 80 - 84 446, 713 0, 087 446,627
459
Tablica 4.
KOORDINATE PRESEKA KRAJNJIH PARALELA I MERIDIJANA ZA (MKS) 1:1,000.000
Geografska ši Razlike duzina od srednjeg meridijana

Koordinate
rina krajnjih
u mm 1° 2° 3°
paralela
1 2 3 4 5
0° y 111,321 222,642 333,964

X 0, 000 0, 000 0,000
4° y 111,050 222,105 333,155
X 0, 068 0, 270 0, 608
8° V 110,244 220,490 330, 733
X 0,134 0, 536 1,205
12° y 108,904 217,807 326,708
X 0,198 0, 790 1,778
18° y IO?,036 214,070 321,098
X 0,257 1,030, 2,317
20° y 104,648 209,294 313,931
X 0, 312 1,249 2,811
24° y 101, 753 203,301 305, 240
X 0, 361 1,445 3,250
28° y 98,363 196, 720 295,063
X 0, 403 1,612 3, 627
3 2° y 94,495 189,980 283,450
X 0,437 1, 748 3,933
36° y 90,165 130,320 270,457
X 0, 462 1, 850 4,162
40° y 85,395 170,779 256,142
X 0,479 1,916 4, 311
42° y 80, 207 160,403 210,575
X 0, 486 1,945 4,37 5
48° y 74,626 149, 240 223,829
X 0, 484 1,936 4,355
5 2° y 68, 679 139,345 205,985
X 0,47 2 1,889 4,250
66° y 62,394 124, 774 187,128
X 0,451 1,806 4,062
460
1 2 3 4 5
so0 V 55,801 111,589 167,351

X 0,422 1,687 3 , 79 5
2° 4° 6°
60° y 111,589 223,075 334,358
X 1, 687 6 , 7 46 15,172
64° y 97,853 195,609 293,173
X 1, 535 6,139 13,807
68° y 83,633 167,179 2 5 0 , 549
X 1, 353 5,413 12,173
72° y 69,000 137,924 2 0 6 , 6 95
X 1, 145 4, 580 1 0 , 301
76° y 54,025 107,967 161,826
X 0, 915 3, 659 8, 229
4° 8° 12°
76° y 107,987 215,479 321,983

X 3, 6 5 9 14,619 3 2 , 829
80° y 77,518 154,669 231,089
X 2, 666 10,651 23, 917
84° y 4 6 , 66 4 93,104 139,095
X 1 , 62 1 6,47 5 14,539
461
X P o g l a v l j e
P SEU D O K O N U SN E PRO JEKC IJE
Glavne osobine ovih projekcija već smo upoznali u

poglavlju o klasifikaciji kartografskih projekcija.
Slike paralela u pseoudokonusnim projekcijama su lu

kovi koncentričnih krugova, čiji centar leži na projekciji
srednjeg meridijana. Od svih meridijana jedino se srednji
meridijan preslikava kao prava linija. Slike ostalih meri
dijana su krive linije simetrične u odnosu na srednji me
ridijan.
Pri izvodjenju jednačina pseudokonusnih projekcija,

kao i kod običnih konusnih projekcija, primenjuju se po
larne i pravougle koordinate u ravni.
Tako če mreža meridijana i paralela u pravim projek

cijama biti zadana jeđnačinama:
x = q-pcos&
y = p s f n S
odnosno: , „
(1 0 .1 )
P = P ( f )
q - aonst.
Imajući ovo u vidu kao i ostale jednačine kartograf

skih projekcija u polarnim koordinatama (v.jedn. i.ll),
grupa opštih jednačina pseudokonusnih projekcija obrnutog
elipsoida izgleđađe:
463
Jednačine 10.2 uobičajenim postupkom, lako se trans
formišu u oblik koji važi za Zemlju kao loptu.
Prema karakteru deformacija, pseudokonusne projekci
je se đele na ekvivalentne i proizvoljne.
One ne mogu biti konformne, pošto bi u tom slučaju
meridijani morali biti prave linije koje sa paralelama za
klapaju prave uglove, a to su prave konusne projekcije.
Mreža meridijana i paralela nije ortogonalna, tj. ne
poklapa se sa mrežom glavnih pravaca. Izuzetak od ovog je
srednji meridijan.
Razmaci izmedju projekcija meridijana zavise od geo
grafske širine i dužine i mogu se uvećavati ili smanjivati
sa udaljavanjem od srednjeg meridijana, ali su u ekvivalen
tnim projekcijama uvek proporcionalni razlikama dužina.
Razmaci izmedju paralela zavise isključivo od geografskih
širina
Na slici 10.1, kao ilustracija, prikazana je karto
grafska mreža u jednoj od pravih pseudokonusnih projekci
ja za kartu Evrope,
Slika 10.1
K arta E vrope u jednoj od p seu d o k o n u sn ih pro jek cija
(dve varijante zahvaćenog područja, v. [47], sl. 27).
Kose i poprečne pseudokonusne projekcije nisu našle

praktičnu primenu.
10.2. EKVIVALENTNE PSEUDOKONUSNE PROJEKCIJE
10.2.1. OPŠTE JEDNAČINE
Iz uslova projekcije i jednačina 10.2 sledi:

P d e 36
Mr d f 3 A
odakle je:
36
3 A

pri čemu je f('f) izvesna funkcija širine ♦ . Pošto je os-
ni (srednji) meridijan projekcije prava linija za koju je
A=0 i S=0, to đe konstanta integrisanja biti : / ('P) - 0 , pa
se može pisati:
S = --- — A
PAo _
d'f
Tako đe grupa opštih j ednačina pravih ekvivalentnih

pseudokonusnih projekcija biti:
u 6 = _ J£_ A
d9
2. P = f(~?)
Z. q - const
4. x = q-Poos&
5. y = psinS
36
3<P
6* t 3 £ = PđT
I? (10.3)
„ đ p s e c e
7- m = ~
M
dp
đt
P = 1
10. tffj - | J m 2+ n 2-2
11. a = j ( A + B ), b = | (A-B)
A = i/m2+ n Z+2 3 B = /,m 8 + n 2 - 2 .
Polazeđi od jednačina 10.3 za svaku konkretnu vari

jantu projekcije razradjuje se, prema zadanim uslovima
preslikavanja, eksplicitan oblik funkcije p = f(v).
10.2.2. BONEOVA (BONNE) PROJEKCIJA
Godine 1752. francuski inženjer-hidrograf Bonne Ri-

gobert (1727-1795) predložio je za kartu Francuske davno
466
poznatu projekciju, koju je koristio još Merkator, a ko j a
spada u grupu pseudokonusnih projekcija. Ov a se p r o j e k c i j a
u prošlom veku Primenjivala za izradu k r u p n o r a z m e r n i h to
pografskih karata u nizu zemalja (Francuska, Rusija, Rumu
nija, i t d .) .
To je ekvivalentna pseudokonusne proje k c i j a (p=const=

-1) kod koje je i razmer linijskih elemenata u p r a v c u pa
ralela jednak jedinici. Prema tome, može se pisati:
n = 1 = — -3—
ap
37
odnosno:
dp = -Mdf
odakle se, nakon integrisanja leve i desne str a n e u g r a n i

cama, respektivno, od po do p i od 'f. do 'f , dobija:
P = p. +(S*° -S?) (10.4)
(A
gde su: S/ - duzina meridijanskog luka od ekvat o r a d o p a
ralele sa unapred zadanom širinom 'f, i radijusom u proje
kciji p„ ; dok je S? - dužina meridi janskog luka od e k v a t o
ra do paralele proizvoljne širine >? . Širina b i r a se
prema praktičnim potrebama. Najčešće, to je širina s r e d n j e
paralele teritorije kartografisanja. Pri tome se t a č k a p r e
seka ove paralele i srednjeg meridijana b i r a za početak
pravouglih koordinata i to tako d a je proje k c i j a srednjeg
meridijana osa x, a tangenta na sliku izabrane (srednje)
paralele os y sistema.
Polarni ugao 6 dobija se iz odgov a r a j u ć e jednačine

sistema 10.3, imajući u v i d u da je -4y - tj.:
6 = — \ (10.5)
P
Da bismo izveli jednačinu za ugao e, p o t r e b n o je,

najpre, sračunati izvod , na osnovu 10.5, tj.:
467
(-M psinv + Mr)^ U . . r .
- j ( s w * - j)X
Sada đe biti:
— i ««
M / • .*
- p \ — (sT.n*
1 \1
ČI?
i , konačno:
tg'E = A (sin* - — ) . ( 10 . 6)
S obzi r o m na to da je j i r - ik, jednačina razmere u

pravcu meridijana đe biti:
m = sece. (10.7)
Za srednji meridijan, tj. kada je A -0, prema 10.6

bide i e=0, tako da se za razmer na srednjem meridijanu
dobija m^-1. Prema tome, u Boneovoj projekciji srednji me
ridijan se preslikava bez deformacija.
Maksimalna deformacija ugla dobija se na osnovu od-

govarajuđe jednačine sistema 10.3, tj.:
. (ii _ 1 / 2 2 „ 1, (10.8)
gT ~ ~2 ~ ~2tgz '
Radijus (po) izabrane paralele u projekciji (v.jed

načinu 10.4) odredjuje se uz uslov da je deformacija uglo
va na ovoj paraleli jednaka nuli. Prema 10.6 ovo đe biti
V
ako je e-0, ili tge = 0, odnosno ako je s i n % — k ~ =0 , odak-
le se dobija da je po =N, c t g \ , Jednačina 10.4 sada popri
ma izgled:
p = c t g % + (S,° -S*). (10.9)
Jednačine ekstremnih linijskih razmera {a,b)odredju-

ju se na osnovu opštih izraza (4.40) i vrednosti m, n i
e. Tako đe grupisane j e d n a č i n e B o n e o v e p r o j e k c i j e biti:
468
i. 5 =
2. P = p. (A' - S. )
3. Po ;- N0 ctg*?.
4. X = q-poos5
5. y = p sin &
0. tg e = \(ainf - *)
P
7. m - seo e (1 0 . 10)
S. n = 1
S. P = 1
10.
, 0) 1 / 2 2
= -j- vm +n --2 = ^ 3 e
l l . a = j ( A + B ), b
4 = J m Z+n Z+2 = /4+tg2 e
B = -Jm2+n 2-2 = ±tge.
Jednačine 10.10 odnose se na preslikavanje površi

elipsoida. Odgovarajuće jednačine za loptu biće:
, . _ Roos'f ,
1. <5 - p----1
2. p - po +R ('P.- 'P)
3. p„ - Rctg'ii.
4. x - q-pcoa&
5. y = p sini
(1 0 . 11 )
*
6. j. e-
tg _,X(/s i •
n *.----
Roost
p— ;.
7. m - seee
8. n = 1
9. p = 1
10. tgj -
469
ll. a = \(A+B), b - | (A-B)
A = + e, B = ttg e.
Kako razmeri zavise od geografske širine i dužine,

izokole ne mogu biti prave linije. U Boneovoj projekciji
izokole su hiperbole definisane u napred opisanom sistemu
pravouglih koordinata.
Na paraleli sa širinom 'f, glavni pravci poklapaju
se sa meridijanima i paralelom, pri čemu su razmeri =
= = 1 , a deformacije uglova 10,^ = o.
Takvo svojstvo ima i srednji meridijan, u čijim tač

kama se glavni pravci poklapaju sa m e ridijanom i paralela
ma, dok su razmeri =n^ =1, a deformacija uglova =o.
Kako je e mala veličina, može se prema izrazu 10.8

pisati: 2tgra = tg e , odnosno oj- e . Drug i m rečima, iznosi
maksimalnih deformacija uglova mogu se računati na osnovu
jednačine za igs.
0 tablicama 10.1 i 10.2 navedene su vrednosti razme-

I
re m i maksimalne deformacije uglova w, u Boneovoj projek
ciji za geografsko područje izmedju ekvatora i paralele
širine +80° i longitudinalnog udaljenja 60° istočno i za
padno od srednjeg meridijana.
Tablica 10.1 (razmer m)
'V x
* \ 0° 10° 20° 30° 40° 50° 60°
0° 1,0000 1,0048 1,0189 1,0421 1,0737 1,1131 1,1593

10° 1,0000 1,0029 1,0118 1,0259 1,0456 1,0705 1,1000
20° 1,0000 1,0015 1, 0059 1,0133 1,0235 1,0364 1,0521
30° 1,0000 1,0005 1,0021 1,0048 1,0084 1,0131 1,0189
40° 1,0000 1,0001 1,0002 1,0005 1,0009 1,0014 1,0021
50° 1,0000 1,0001 1,0002 1,0005 1,0009 1,0014 1,0021
60° 1,0000 1,0005 1,0022 1,0049 1,0086 1,0135 1,0193
70° 1,0000 1,0017 1,0067 1,0151 1,0266 1,0414 1,0590
80° 1,0000 1,0044 1,0175 1,0390 1,0684 1,1049 1,1481
470
Tablica 10.2 (maksimalna deformacija uglova o j)
\ l
0° 10° 20° 30° 40° 50° 60°
'P
0° 0°00’ 5° 36’ 11°10’ 16° 41 ’ 22°07’ 27° 2 8 ’ 32°41’
10° 0° 00’ 4° 22’ 8° 44’ 13°04’ 17°22’ 21°37’ 25° 49 ’
20° 0°00’ 3° 07’ 6° 14’ 9° 21’ 12° 26’ 15° 31 ’ 13° 34’
30° 0°00’ 1° 52’ 3° 44’ 5° 35 ’ 7° 27’ 9° 18 ’ 11° 09’
40° 0° 00’ 0° 37’ 1° 14’ 1°S1’ 2° 28’ 3° 05’ 3° 42’
50° 0° 0 0 ’ 0° 37’ 1° 14’ 1° Sl ’ 2° 28’ 3° 05 ’ 3° 42 ’
so 0 0° 00’ 1°S3’ 3° 46 ’ S°3 9 ’ 7° 3 2’ 9° 25’ 11°17’
70° 0° 0 0 ’ 3° 20’ 6° 39’ 9° 58’ 13°15’ 16°32’ 19°47’
80° 0° 0 0 ’ 5° 23’ 10°44’ 16°03’ 21°18’ 26°27’ 31°30’
Treba uočiti da je za standardnu liniju (liniju nul

tih deformacija) u razmatranom slučaju izabrana paralela
širine 'P0 =45°. izokole uglova za isto područje i odgova-
rajuđa mreža meridijana i paralela, prikazane su na slici
1 0 .2 .
Ved smo pomenuli da je Bo-
neova projekcija u prošlo
sti često primenjivana pri
izradi karata krupnog i sred
njeg razmera. Tako je u
periodu 1818-1878, godine
u njoj izradjena topograf
ska karta Francuske, razme
ra 1:80.000 (ukupno 274
lista). Pri tome je za stan
dardnu paralelu izabrana
paralela geografske širine
'P = 50°, dok je kao srednji
Slika 10.2
meridijan korišćen pariski
Izgled izokola uglova
meridijan.
Ista projekcija korišćena je za topografsku kartu ev

ropskog dela ondašnje Rusije u razmeru 1:126.000, pri čemu
je za srednji meridijan korišćen pulkovski meridijan, a za
standardnu paralelu paralela širine <f=5 5°.
U ovoj projekciji, bečki VGI izdao je od 1882. do
1918. godine 54 lista pregledne karte srednje Evrope, r az
mera 1:750.000. U njoj je, takodje, uradjena karta tada
šnje Nemačke u razmeru 1:500.000.
Danas se Boneova projekcija ne koristi za karte krup
nih i srednjih razmera, ali se vrlo često, u inostranim
atlasima, mogu nađi brojne sitnorazmerne karte kontinena
ta (Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike), pa i celog
sveta. (Izgled kartografske mreže za sitnorazmernu kartu
sveta, sa konturama kontinenata u Boneovoj projekciji
prikazan je na slici 10.3).
Slika 10.3
K artografska m re ža s a k o n tu ra m a k o n tin e n a ta
u B oneovoj p ro jek ciji (v. [23], sl. 58).
Istini za volju,treba istađi da je princip konstruk

cije kartografske mreže za ovu projekciju prvi razradio
francuski geograf Guillaume le Testu još 1566. godine.
Kasnije je projekcija korišđena pri izradi nekih karata
za Merkatorov atlas karata iz 1595. godine. Mnogo godina
iza toga (1752) R.Bone je ovu projekciju koristio za kar
tu Francuske, a zatim su je prihvatili francuski karto
grafi Dđlisle i J.B.Bourguignon d'Anville.
472
XX P o g l a v l j e
PSEUDO CILINDRIČN E PRO JEKC IJE
U ovim projekcijama paralele se preslikavaju u vidu

pravih paralelnih Inija, a meridijani kao krive linije s i
metrične u odnosu na srednji (osni) meridijan, koji je pra
va linija upravna na paralele.
Prema tome, razlika izmedju pravih cilindričnih i

pseudocilindričnih projekcija je samo u obliku meričijans-
kih linija na karti. Ako se uzme da se u pseudocilinđrič-
nim projekcij a m a , u specijalnom slučaju, svi meridijani m o
gu preslikati kao prave linije upravne na paralele,proizi
lazi da cilindrične projekcije predstavljaju poseban slu
čaj pseudocilindričnih projekcija.
11.1. OPŠTE JEDNAČINE PSEUDOCILINDRIČNIH PROJEKCIJA
Ako se srednji meridijan na karti usvoji za osu x, a

slika ekvatora za osu y, onda se shodno pomenutim k ara k t e
ristikama, dobijaju sledeće jednačine pseudocilindričnih
pr o j e k c i j a :
x O)
1 (11.1)
y = /gTf, x ;
pri čemu se X računa od srednjeg meridijana.
Polazeći od izraza 11.1 i jednačina 4.12 i 4.14:
E = fM / . F = M M + UL UL
af af ' af ax a* a x
c — ,ay , u _ a s a.v a y dx
ax aa' * s t s a " s* a
473
mo g u se izvesti ostale jednačine za ovu grupu projekcija.
Tako če biti:
_3£
F 3*
(11.2)
= ~ h = ~ -JE
d*
3 er je:
IE - n ■ 3x _ dx
3A u 1 “ df ‘
Isto tako:
/e _ J ( % F)2+ (i$-
odnosno, kako je prema 11.2: - -|ž£. = ^jEtg z , bide :
Ldx ,2 ,dx ,2 2
f d J 1 +(-3J > *3 E
ili
dx
m - —— sec e . (11.3)
M
Dalje de biti:
r- EM. hL
*G _ 9X 9X
(11.4)
~ ~ Neos* ~ N 3ea'
f
3x_ EM. đx 3y
r, - J L - 3>f 3* - d* 9A (11.5)
^ M n ' MN cos* MN
i, konačno, prema 4.64:

2 2 2 2
. (a) _ fm +n -2mnoose _ m +n - 2p
s ^n 2 ~ \ 2 2 ~ \— 2 2 ~
V m +n +2mnaosz H m +n +2p
( 11. 6)
-l v , ^ s* ^ ~ r. i
u _ Im +n -žmncosz _ 1_ m +n -2p
tg? mneosz 2 y p
Sada možemo grupisati opšte jednačine pseudocilindri-

čnih projekcija:
474
1. X f^t)
2. y f 2 (f, x;
UL
St
3. tge
dx
čTT
dx
d*
4. m -n-see e
11.7)
S. n
dx ćn/_
6. p
ili
Pseudocilindrične projekcije se, najčešđe, primenju

ju za sitnorazmerne karte, pa prednje formule treba trans
formisati u oblik koji odgovara preslikavanju Zemljine lop
te. Ova transformacija provodi se uobičajenom zamenom M=
= N - R , tako da bi u konkretnom slučaju izvesne promene pr e
trpeli samo izrazi za m, n i p - Ako se, pak, u jeđnačina
ma za loptu geografske koordinate ♦, X zamene odgovara
jućim azimutnim koordinatama z, odnosno h 1 a dobijaju
se jednačine kosih pseudocilindričnih projekcija. Pošto su
posredi jednostavne operacije, nećemo se njima baviti.
Po karakteru deformacija pseudocilindrične projekci

je mogu biti ekvivalentne ili uslovne (proizvoljne j.Konfor-
mne pseudocilindrične projekcije ne postoje, jer bi m o
rale imati ortogonalnu mrežu meridijana i paralela, što u
slučaju kada su paralele prave linije iziskuje da se i m e
ridijani preslikaju u vidu pravih paralelnih linija, tako
da se dobijaju prave konformne cilindrične projekcije
(Merkatorova projekcija).
475
Formule 11.7 omogućavaju da se razviju različiti spe
cijalni oblici pseudocilindričnih projekcija.
U praksi se od pseudocilindričnih projekcija široko
primenjuju ekvivalentne pseudocilindrične projekcije, pa
ćemo se detaljnije zadržati na njima.
11.2. EKVIVALENTNE PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJE
11.2.1. OPŠTE JEDNAČINE
Ove jednačine ćemo dobiti zadovoljavajući uslov ekvi

valentnosti :
p - aonst. = k = 1
ili, prema 11.5 i 11.7:
dx
_ _ _ 2 T 3X _ _ 2 (11.8)
Mr
i dalje:
Mv
~c&
odakle će, nakon integrisanja, biti:
y = J z t ^ +F(*>
d'i
gde je F('t) - konstanta integrisanja, predstavljena u v i

du proizvoljne funkcije geografske širine f.
Na srednjem meridijanu je \=o i y = 0 , pa je i F(t) -
= 0 , tako da je:
(11.9)
3?
Pošto je prema 11.8: -|^ = jednačina za razmer u

pravcu paralela poprima o b l i k : cTF
_ 3y sed _ Mr seof M ...

n = -^r--- = — ;-- =- = — 3— (11.10)
3X N dx N dx
476
dx
odakle je, d a l j e : , čijim se uvrštavanjem u 11.3
dobija:
m 1seaz. (11.11)
n
Imajući u vidu da je mn=seoe, odnosno mncoat=l , od

govarajuća jednačina za deformaciju ugla (v.jedn. 11.6),
sada đe biti:
im _ i rž~ 2 ~ z (H.12)
■w = -r ym +n -2 .
tg 2 2
Prema tome, grupisane opšte jednačine ekvivalentnih

pseudocilindričnih projekcija izgledaju:
1 . x - f(t)
Mr
dx
dv .
lil
tgE = ~ lh[
dv d x
. sece- (Ft
4. m = - jj— = — sec e
(11.13)
M
5. n = -j—
dx
"3T
6. p = 1
7 . tgj = j / n2+ n 2-2
a = j(A+B); b = j (A-B)
= Jmm 2+
+nn 2+2,
+2, B = vm
Jm2 +n -2.
Za preslikavanje lopte radijusa R, oblik jednačina

ostaje isti, samo što u jeđnačinama 2, 4 i 5, umesto M i
N, treba uvrstiti R.
Nije teško, analizom jednačina, zaključiti da će u
ovi m projekcijama razmeri, odnosno deformacije zavisiti
od obe geografske koordinate (t,\) tačaka.
477
Nadalje derao razmotriti najkarakterističnije projek
cije iz ove grupe.
11.2.2. SANSONOVA SINUSOIDNA PROJEKCIJA
Ovu projekciju predložio je francuski geograf Niko-

las Sanson (1600-1667). Neki je pogrešno nazivaju Flemstiđo-
vom, jer ju je astronom Flemstiđ prvi primenio za izradu
svoje zvezdane karte.
To je ekvivalentna pseudocilindrična projekcija u k o
joj je razmer na srednjem meridijanu jednak jedinici: —
=1.
dx
Kako je prema 11.13 m = seo£ i pošto je na sređ-
M
nj e m meridijanu e= o , to de biti:
dx
* — - 1
odnosno:
dx = Md* (11.14)

'P
x = S' + K
N ije teško utvrditi da je konstanta integrisanja K=

=0, pa đe biti:
x = S* (11.15)
pri cemu je - duzina meridijanskog luka izmedju ekvato

ra i paralele sa širinom f .
Prema 11.14 je: - M, tako da đe jednačina za y

poprimiti izgled:
Mr
y ~ dx A ~ rX (11.16)
df
Isto tako je:
n = - 1
478
što znači da je ova projekcija ekvidistantna duž paralela.
I dalje:
6 SC C /1 i i”7\
m - ----- ■= seee. (11.17)
n
*3L
9IP
Izraz t g z = — preurediđemo na način: = M, is-
d*
to takO/prema 11.16:
đ,Y*
jer je = -Msint , tako da de biti:
( 1 1 . 18 )
tg e = X sin 'P
Na osnovu prednjih izraza bide:

, w _ 1 / 2 7
tg'j - j V sea £~i =
ili, konačno:
“ \ X s ^nf . (11.19)
Tako de grupisane formule Sansonove sinusoidne pro

jekcije biti:
a) preslikava se
1. X =
ll
bo
r i
3 . tge = Xsint
(ll.20)
4 . m - sec e
£. n = 1
6. p = 1
1,
7. tg!§ - jtffe - -
b) preslikava se
1, X = Rt
to
ll
XRcost (1 1 .21 )
3 . tg e = X sint
479
4. m - sece
5. rt = 1
( 1 1 . 21 )
6. p = 1
7. tgf - jtgz - j \sinf
Jednačine 1. i 2. grupe 11.21, priredjene za nepo

sredna računanja, izgledaju:
„ - R^° A
1 - RhX° coaV
P°M „ P°M o
pri čemu predstavlja imenitelj razmera karte, a i

AX° su odgovarajući razmaci linija kartografske mreže.
Ako rešenje prve jednačine: £ uvrstimo u drugu
/?
iz iste grupe, dobićemo za meridijan sledeću jednačinu:
y = R\eos(jj) = R\ain(90°- j) (11.22)
koja predstavlja kosinusoidu, odnosno sinusoidu (pomaknutu

za j) sa amplitudom RX. Prema tome, u Sansonovoj projekci
ji meridijani su sinusoide simetrično rasporedjene prema
osi x, pa otuda i naziv za ovu projekciju "sinusoidna".
Što se tiče paralela, prema prvoj jednačini sistema

11.21 nije teško utvrditi da su to prave linije paralelne
sa osom y, jer je x=R$ , konstantno za tačke jednakih ge
ografskih širina.
U ovoj projekciji glavni pravci se ne poklapaju sa
meridijanima i paralelama. Deformacije zavise od geograf
skih koordinata tačaka, što smo već utvrdili i što pokazu
ju i donje tablice za m (tabl. ll.l) i deformaciju uglova ui
(tabl. l l .2) , koje se odnose na celu l o p t u .iv. [46],tabl. 26 i 27).
Iz podataka sadržanih u tablicama može se zaključi

ti da je Sansonova projekcija projekcija sitnorazmernih
karata; ona je najpodesnija za prikazivanje ekvatorskih
teritorija.
U njoj se polovi prikazuju kao tačke. Srednji m e r i
480
dijan, ekvator i sve paralele preslikavaju se bez deforma
cija. Sa udaljavanjem od ekvatora i srednjeg meridijana

nastaje dosta brz porast deformacija uglova (v.tabl. 11.2)
koje su samo u uskom pojasu oko ovih linija bliske nuli.
Tablica ll.l (vrednosti razmera m )
0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±150° ±180°

*
±90° 1, 000 1,129 1, 448 1,86 2 2, 321 2, 803 3, 297
±7 5° 1,000 1,121 1, 422 1, 817 2, 257 2, 719 3,19 5
±60° 1, 000 1, 098 1, 350 1, 688 2, 071 2,478 2, 899
±45° 1, 000 1,066 1, 244 1, 495 1, 787 2,104 2,436
±30° 1,000 1,034 1,129 1,272 1,448 1,647 1,862
±15° ■1,000 1, 009 1,036 1,079 1,137 1, 208 1, 289
o
1+
1, 000 1, 000 1,000 1,000 1,000 1,000 1, 000

O
Tablica 11.2 (deformacije uglova io)
V i
'f N. 0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±150° ±180°
±90° 0°003 29°213 55°16’ 76°183 9 2 ° 383 105°153 115°02 3

±7 5° 0°003 28°233 53°39J 74°223 9 0 ° 393 103°193 113°I33
±60° 0°00 3 25°333 48°473 6 8°273 84°25’ 97°103 107°22’
±4 5° 0°00 3 20°593 40°383 58°053 73°023 8 5°353 96°003
±30° 0°003 14°553 29°213 4 2 ° 533 55°163 66°253 76°183
±15° 0°00 3 7°453 1 S°263 2 2° 593 30° 203 37° 263 44°153
± 0° 0°00 3 0° OO3 0°003 0°003 0°00 3 0°00 3 0°00 3
Na krajevima područja ograničenog meridijanima udaljenim

za ±30° od srednjeg meridijana i paralelama širine ±30°,
deformacije uglova su manje od 15°. Slično ponašanje ima
ju i deformacije linijskih elemenata u pravcu meridijana,
koje na krajevima istog područja ne prelaze iznose od
3,4%.
Radi ilustracije na slici 11.1 prikazana je karto

grafska mreža za kartu sveta u Sansonovoj projekciji, dok
su na slici 11.2, uz mrežu, prikazane konture kontinenta,

kao i lin ije iz o k o la n a jv e d ih d e f o r m a c ija u g lo v a .
90
Slika 11.1
Izgled m reže m eridijana i p aralela za k artu sv eta
u S ansonovoj projekciji
90
90
Slika 11.2
Pseudocilindrična S an so n o v a pro jek cija sa izokolam a
najvećih deform acija uglova (v. [22], sl. 87).
Uočljivo je da su izokole krive linije sa ispupčenim

stranama okrenutim prema središtu mreže? simetrične u od
nosu na ekvator i srednji meridijan.
Nije teško utvrditi da je u pogledu rasporeda defor
482
macija, ova projekcija najpodesnija za kartografisanje A f
ričkog kontinenta.
11.2.3. MOLVAJDOVA (MOLLWEIDE) ELIPTIČNA PROJEKCIJA
Nemački matematičar Molvajđ (1774-1825) predložio je

1805. godine ekvivalentnu pseudocilindričnu projekciju sle
dećih karakteristika:
- sve paralele preslikavaju se kao prave linije m e
djusobno paralelne;
- svi meridijani, o s i m srednjeg meridijana i meridi
jana udaljenih od ovog za +JJ- , preslikavaju se kao elipse;
- srednji meridijan preslikava se kao prava linija
upravna na paralele;
- meridijani sa geografskom dužinom ±— od srednjeg
meridijana preslikavaju se kao krug radijusa p, i to tako
da je površina ovog kruga jednaka površini Zemljine polu
lopte .
Krug poluprečnika p (v.sl. 11.3) predstavlja

prikaz polulopte. Njegov uspravan dijametar P^P^ predstav
lja srednji meridijan, a položeni dijametar EQ deo je e k
vatora. Ostali deo - druga polulopta - prikazuje se na d e
lovima velike elipse do meridijana PÔ^Pg i udaljenih
od srednjeg meridijana za ±j.
O
Kako je površina Zemljine polulopte jednaka 2Rîr,
gde je R radijus Zemljine lopte, biće prema uslovu projek
cije: p2tt - 2 R Sir i odavde p= r /F.
Položaj tačke B , čije su koordinate ('P, A=+90°),

koja se nalazi na meridijanu udaljenom za 90° od srednjeg
meridijana, može se izraziti koordinatama x i y u ravni,
uvodjenjem pomoćnog ugla g.
Tako će biti:
x„ = psing
D
y B = pc osg
Nije teško utvrditi da će ža jedan isti ugao g sve

apscise x biti jednake, pa se jednačina za x kod Molvajđ-
483
ove projekcije može izraziti na način:
x - psing - r /F s i n g (11.23)
Ova je jednačina u punom skladu sa opštim jednačinama

pseudocilindričnih projekcija u kojima je x=fj ('f), tj.
funkcija isključvo geografske širine.
x
Slika 113
Jednačinu kojom se definiše veza izmedju 'P i g od-

rediđemo polazeći od uslova da je projekcija ekvivalentna,
odnosno da mora očuvati jednakost površina kako u celini,
tako i po delovima.
U tom smislu postavićemo uslov da se pojas Zemljine
lopte, ograničen ekvatorom i nekom p aralelom širine 'P ,
preslikava bez deformacije površina.
Na ovoj osnovi, a prema prednjoj slici, površina fi
gure EABQ, koju čine trougao AOB i dva medjusobno jednaka
kr užna sektora BOQ=AOE treba da bude jednaka polovini povr
šine odgovarajućeg loptinog pojasa (izmedju ekvatora i
paralele sa širinom f ), što se moše izraziti jednačinom:
hA0B+2B0Q = R^sin^ ir
Površina trougla AOB b i ć e :
aAOB = J ABh
Pošto je j AB=pcosg i h=psing=xg , biće:
484
i dalje, s obzirom na to da je sinBcosB = jsin 2 6:
1 2
AAOB = j-sin2Bp
Površina sektora BOQ je:

1 1 2
BOQ P = g-pBp - jp 6.
Iz geometrije je poznato da je površina loptinog p o

jasa jednaka proizvodu obima velikog kruga lopte i visine
loptinog pojasa, tj,: P=2 ttR H , gde su: r - poluprečnik Zem
ljine lopte i S-visina loptinog pojasa.
Kako je H=Rsin't , pri čemu je 'f širina paralele
koja je granična za pojas, bide površina polovine loptinog
2
pojasa: R sinfir . Tako se moze pisati:
1 2 12 2
-gSinžBp +2tj-p 8= R sin'Vir
Zamenimo li p=R/2~, bide:
sin2&RS + 28R2 = R 2sin'fu
i , konačno:
2B+si«2B = ti einV (11.24)
Jednačina 11.24 daje vezu izmedju ugla 6 na karti

i širine f na lopti. Pomođu nje se, kada je data širina
f , metodom postepenog približavanja može odrediti 6,
Treba napomenuti da za funkciju B postoje specijal

ne tablice, koje olakšavaju i ubrzavaju računanja. Jedna
takva tablica, koja se niže navodi (v.tabl. 11.3) sadrži
vrednosti g koje odgovaraju geografskim širinama za sva
kih 5°. (v.[46], tabl. 35).
Ordinate y zavise i od x, pa đemo razvijeni oblik
jednačine za računanje ordinata potražiti na osnovu odgo
varajućeg izraza iz grupe 11.13,
Ako, naime, jednačinu za y napišemo u obliku koji
odgovara slučaju preslikavanja Zemljine lopte, bide:
485
(ll .25)
Tablica 11.3 (vrednosti ugla 6)
<p 8 'P B
90° 90° 00* 00 " 45° 36°18* 08"

85° 78°03’46" 40° 32°04*17 "
80° 70°58* 42" 35° 27°55’05"
75° 84°57* 58 " 30° 23°49* 36 "
70° 59°31’ 54 " 25° 19°47*10 "
65° 54°28* 17" 20° 15°47*03"
60° 49°40*31 " 15° 1 1 ° 48*45 "
55° 45°04* 34 " 10° 07°Sl*49 "
50° 40°37* 45 " 5° 0 3 ° 55* 41 "
4 5° 36°18*08 " 0° 00°00*00 "
Iznos potražiđemo iz izraza 11.23:
jj± = R / 2 e o s ^ (11.26)
r i 9.
a iz izraza 11.24:
dg _ iraos 'P (11.27)

d* 4 c o s ZB
Tada de 11.26 poprimiti oblik;
dx _ v RcosP
(11.28)
2/žaosB
i, konačno:
R 2cos'P . 2 /2
y = a „ a ° S Z .X
= — \R0 0 s g.
" irRoos P ir (11.29)
/2eosg
Da bismo mogli preračunati ostale jednačine iz gru

pe 11.13, tj. izraze tgz, m, n i tg^, moramo na osnovu
486
11.29 odrediti ||- :
dy 2/2R\ . „ đe
TT-
3>P --------s'
tt t'n s-rS‘
a^
odnosno, nakon što uvrstimo 11.27,
du 2 /F R X . „ UCOS'P
i r = --------------- r
4aos e
i , konačno:
3y _ R/2Xsin âos'f
3f " : 2~ • •-ju i
2oos e
Tako đe grupisane jednačine Molvajdove ekvivalentne

eliptične pseudocilindrične projekcije izgledati:
1 . x = R/2sin8
2/2R,
2. y = — — Acosg
3. 2 8+sin2 6 - k sin'f
4. tge - (11>31)
r TTCOS 9 secz
b, m —
2 /2cos&
2 / T oos 3
6. n ~
ITCOS
7. p = 1
o j.u _ i / 2, š :
8. tg-g = -g Vm +n -2 .
Jednačinu meridijana odrediđemo na osnovu izraza 1.

i 2. iz grupe 11.31, iz kojih eliminacijom tražimo funkci
ju Ft,x,y,X). Tako đe biti:
sinB x
- --- ;• / nt
■>/■>o f
oosB — _ y___
=
fl/ŠT 2/2AA
Kvadriranjem i zbrajanjem ovih izraza dobija se:
x2 + y2 _ t (11.32)
(R/2)S (2/2RX j 2
487
Izraz 11,32 pokazuje da su meridijani elipse sa jed
n om konstantnom poluosom {a=R/Š) i drugom promenljivom o-
som,koja zavisi od geografske dužine (A) tačaka, tj.: b =
_ 2R ^2 A
7T '
Za X= j =90° jednačina poprima oblik: x ^ + y S=2 R 2 ,

što znači da meridijan prelazi u krug, a za A=0°, meridi
jan se preslikava kao prava linija.
Jednačine paralela su pravci definisani prvim izra
zom grupe ll .31 : x=Rtr2sin&, jer je S=f(f).
U Molvajđovoj projekciji glavni pravci se ne poklapa
ju sa meridijanima i paralelama, tj. razmeri m i n ne p o
primaju ekstremne iznose.
Kao i kod drugih pseudocilindričnih projekcija,- raz

mer po meridijanu i deformacije uglova zavise od geograf
ske dužine i širine, dok, u isto vreme, razmer po paraleli
zavisi samo od širine. Radi ilustracije ponašanja deforma
cija, niže se navode tablice razmera m i n i tablica de
formacije uglova (v.tabl. 11.4 i 11.5),
Tablica 11,4 (vrednosti razmera m in)
\. A 0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±150° ±180°

n
'PN. m
±89° 3, 665 0,273 1, 305 2, 568 3, 840 5, 133 6, 389 7, 698
±75° 1,472 0,679 0,835 1,184 1, 605 2,0 56 2, 518 2,986
±60° 1,165 0, 858 0,922 1, 091 1,326 1,598 1, 891 2, 196
±45° 1, 026 0,975 1, 003 1, 085 1, 209 1, 364 1, 577 1, 732
±30° 0,9 51 1, 052 1,063 1,096 1,150 1,220 1, 306 1,403
±15° 0,912 1, 096 1, 099 1,107 1,120 1,138 1,161 1,188
± 0° 0,900 1,111 1,111 1,111 1,111 1,111 1,111 1,111
Tablice pokazuju da se Molvajđova projekcija može

primenjivati za karte sitnih razmera.
Ova projekcija sreće se u mnogim atlasima, gde se

primenjuje za izradu karata teritorija znatne veličine i
cele površine Zemlje.
488
Tablica 11.5 (vrednosti deformacije uglova oj)
A
'f 0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±130° ±180°
±90° 180°00’ 180°00’ 180°'OO’ 180°00’ 180°00’ 180°00’ 180°00’

±75° 43°14’ 49° SO’ 64°07’ 79°16’ 92°42’ 103°48’ ll 2°51’
±60° 17° 27’ 25° 41’ 40°39’ 65° 42’ 70° 48’ 81°10’ 9 f 02’
±45° 2° 56’ 13°SS’ 27°00’ 39°29’ 51°04’ 63°38’ 71°14’
±30° 5°46’ 10°33’ 18°30’ 26°44’ 34°49’ 42°38’ 50°04’
+ 50° 10°30’ 11°22’ 13°38’ 16°43’ 20°l2’ 23°56’ 27°42’
± 0° 12°01’ 12° 01’ 12°01’ 12° 01’ 12°01’ 12°01’ 12°01’
Na slici 11.4 prikazana je kartografska mreža u Mol-

vajdovoj projekciji za kartu sveta, sa konturama kontine
nata i izokolama maksimalnih deformacija uglova.
Slika 11.4
M olvajdova p ro je k cija
Vrednosti linija jednakih maksimalnih deformacija uglova su 10° i 40°
(v. [45], sl. 5.11)
Konačno, treba naglasiti da se pored pravih primenju

ju i kose Molvajdove projekcije. Jednačine ovih projekcija
dobijaju se po napred opisanom postupku, tj. uvodjenjem azi
mutnih koordinata h ia umesto geografskih 'f il u je-
dnačinama 11.31,
489
11.2.4. EKERTOVA (ECKERTOVA) PROJEKCIJA
Ovo je ekvivalentna pseudocilinđrična, takodje sinu-

soidna, projekcija, a njene formule prvi je razradio i
objavio 1906. godine nemački kartograf M.Ekert.
Cilj mu je bio da, zadržavajući pravolinijski oblik
paralela kao u Sansonovoj projekciji, odredi projekciju u
kojoj đe deformacije uglova koje zaklapaju meridijani i
paralele biti znatno manje. U tu svrhu postavio je slede
će uslove preslikavanja:
- projekcije meridijana treba da budu sinusoide si

metrične u odnosu na pravolinijski srednji (osni) meri d i
jan;
- Zemljini polovi preslikavaju se u odsečke pravih
linija jednake polovini projekcije ekvatora;
- odsečak prave koji predstavlja sliku srednjeg m e

ridijana takodje je jednak polovini projekcije ekvatora.
Prema tome, na slici 11.5
koja predstavlja shemu E-
kertove p r o j e k c i j e ,figura
N j N 2S j S 2 je kvadrat čije
su gornja i donja strana,
respektivno, slike Sever
nog i južnog pola i jednake
su polovini slike ekvatora
N 1N 2 S 1S 2 = IB 1E 2-
Simetrale kvadrata poklapa
ju se sa srednjim meridi
janom i ekvatorom i predstavljaju ose x i y pravouglog
koordinatnog sistema.Nad bočnim stranama kvadrata konstru
isane su sinusoide N ^ E 2E 2S 2 sa amP l i tuđo m jednakom
polovini strane kvadrata. To su slike krajnjih meri d i j a
na, udaljenih za ±180° od srednjeg meridijana. Površina
cele figure jednaka je površini Zemljine lopte. Paralele
su prave paralelne sa ekvatorom, a figure ograničene nj i
ma i delovima krajnjih meridijana, jednake su površinama
490
odgovarajućih pojasa na lopti.
Parametarske jednačine paralela (pravaca) i meridija
na (sinusoida) u Ekertovoj projekciji, u opštem obliku,
izgledaju:
x - Cip
(11.33)
y - (Aaosp+B) A
gde su A, B i C - konstantni koeficijenti koji se odredju

ju na osnovu zadanih uslova preslikavanja, dok je ip izve
sna funkcija geografske širine f , i to tako da je za 'P =
=0 iiP =0 , odnosno za t = j i ip= j .
Da bismo dobili eksplicitan oblik jednačina 11.33,

moramo odrediti konstante A, B i C i funkciju (ugao;^ =■
=f( 'P ). U tu svrhu iskoristiđemo jednačinu za y sistema
11.33 i odgovarajuću opštu jednačinu iz grupe 11.13, pišu
ći je u obliku koji se odnosi na loptu. Tako đe bitu:
(AcosP+B) A
Kad se
c u
ti prethodni
c u l i k u m izraz
- l i i i a . l, uvrsti
u v i . « ? i- j ~ izvod
-u 4/ v ~
c l 'P ' ~ c l^ i i-2-
vrši izvesno sredjivanje, on poprima izgled:
C (A a o s p + B )dp - flêos'Pđ'P
Odakle se, nakon integrisanja, dobija;
2
C (AsinP + Bip) = R sin^ (11.34)
Nadalje treba izabrati dve tačke na površi lopte i

odrediti njihove pravougle koordinate (x,y) . Neka su to
tačke Eg i Ng. Koordinate tačke Eg na lopti su; 'P-0 i x-
— tt. Njen položaj u projekciji izražava se koordinatama;
'E
ĆO - 0
■2
y*g = U a o s ^ + B) AE2 - (A+B) TT
dok đe pravougle koordinate tačke Ng ( 'P= jr \=n ) biti:
N,
‘2
491
y„2 M a o e * , + B) xSg - Bir
S obzirom na napred opisane uslove projekcije, bide,

takodje:
% Xn2 2 y=2
tako da se može pisati:
i,B = j C = j(A+B)
odakle je:
A = B = jC (11.35)
Kada se u 11.34 uvrsti vrednost f - , dobija se

jednačina:
C(A+B~) = R 2
iz koje, imajuđi u vidu 11.35, proizilazi:
C - i A = B =
/Tt+Z /ir+2
Dobijene vrednosti koeficijenata A , B i C treba

uvrstiti u 11.33, tako da jednačine pravouglih koordinata
poprimaju sledeći, konačan oblik:
2R ,
x = ■■■ ip
'ir+2
„„ 2 ip (11.36)
2Rcos j
y = — 3=r—
/ir+2
Veličina rp=f( f ) odredjuje se na osnovu jednačine

11.34 i koeficijenata A, B i C, tj.:
sinip+ip - (11.37)
Prednja jednačina omogućuje da se, metodom postepe

nih približavanja, na osnovu zadanih 9 sračunaju vre d n o
sti 
svakih 10°.
90° 90° 00’00" Da bi se izvela jednačina za računa
80° 87°48’ 15" nje ugla e , prema trećoj jednači
70° 81°42’ 54" ni iz grupe 11.13 potrebno je pret
60° 72°49’ 19"
hodno sračunati izvode:
50° 82°10’ 03"
ML SV dj> dx
40° 50°28’52"
3f aip d't 3?
30° 38°l2’ 31 "
20° 2 5° 3 8’ 41 " Kako je, prema 11.33, = jed
d'f ~
10° 12° 50’ 33" načina za e poprima o b l i k :
0° 0°00’ 00 " đ]L
dj)
tg C ’
Prema drugoj jednačini grupe 11.36 biće:
M = 2R X đ(o o e 2\ ) _ _ ^
6ip -sini) ■
ftr+2 ' ¥+2
Ako se ima u vidu ovo i vrednost za Ci onda đe kona

čno biti:
tg e - jAsinii . (11.38)
Razmer u pravcu paralele odredjuje se na osnovu od

govarajuće jednačine iz grupe 11.13, koja za slučaj pres
likavanja lopte ima sledeći oblik:
R
” ~ dx ‘
Č[W
Već smo utvrdili da je 4^- = C 4^ - 4^. Izvod 4^-
<rf đf jzrrr,
'Tt+2 d<t d'f
odredjuje se na osnovu 11.34, tj.:

7T'f"2
cosi>di)+d\\> = ~ 2 ~ eos'Vd't1
odakle je:
i , konačno;
d\\) _ (it+ 2) cosV
2* *o o q 2 ^~
4
493
Kad ovo uvrstimo u izraz za ^ i zatim dobijeni r e
zultat u jednačinu za n, ova đe nakon sredjivanja def i n i
tivno poprimiti oblik:
” = a0s S * ' d l - 39'
Jednačina razmera u pravcu meridijana dobija se na

osnovu izraza 11.39 i odgovarajuće jednačine iz grupe 11.13
tj . :
cos t sec jjSee t . (11.40)
Sada se mogu grupisati jednačine Ekertove sinusoidne

projekcije:
i
_ SR ,
1 . x = -----ip
A+2
2Rcost-
2. y = X
A+2
ti+ 2 .
5. si-nifi+ifi = — — ST-nV
4 . tge = j\sin<p
(11.41)
/ tt + 2 2 ib
—2 cos f sec js
„ 2 2 \b
6 . n — — ■■— sec 9 cos -5-
/ k +2
7. p = 1
8 . tg ^ = Jm ^-t-n^- 2 .
Na kraju navodimo tablice razmera i deformacije u g

lova u Ekertovoj projekciji za slučaj kada se preslikava
Zemljina lopta (v.tabl. 11.7 i 11.8).
Treba uočiti da je razmer linijskih elemenata n na

paralelama širine >P= ±49°16' jednak jedinici. Isto tako,
u tačkama preseka ovih paralela i srednjeg meridijana n e
ma deformacije uglova, tj. ai-0, što se može zaključti iz
slike 11.6, koja prikazuje kartografsku mrežu Zemljine lop
494
te u Ekertovoj projekciji, sa izokolama deformacije ug
lova .
Tablica 11.7 (vrednosti razmera m i n )
X * 0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±150° ±180°

n
m
±9 0° 0, 000 0, 000 0, 000 0, 000 0, 000 0, 000 0, 000
±7 5° 1, 847 0,541 0, 580 0, 611 0,688 0, 7 83 0, 890 1,006
±60° 1, 142 0,87 5 0, 902 0,979 1,094 1, 238 1,402 1, 579
±45° 0, 969 1,032 1, 057 1, 126 1, 234 1, 370 1, 5 27 1, 700
±30° 0, 909 1,100 1,114 1, 156 1, 223 1, 310 1, 415 1, 533
±15° 0, 888 1,127 1, 131 1, 143 1,164 1,192 1, 227 1, 269
0° 0, 882 1,134 1,134 1,134 1,134 1, 134 1,134 1,134
Tablica 11.8 (vrednosti deformacija uglova u)

"X *
0° ±30° ±60° ±90° ±120° ±150° 11800
Xv
±90° 180°00’ 180°00’ 180°00’ 180°00’ 180° 00’ 180°00’ 180°00’
±80° 14° 49 ’ 19°18’ 28°06’ 38°54’ 49°04’ 58° 46 ’ 63° 39’
±30° 10° 52’ 14°4 8’ 22° 49’ 31° 41 40°26’ 48°59’ 56° 57’
0° 14°21’ 14°21’ 14° 21’ 14°21’ 14°21’ 14°21’ 14°21’
Slika 11.6
(v. [46]. s tr. 222)
Ekertova projekcija, po svojim karakteristikama,na

lazi se negde izmedju Sansonove projekcije i Lambertove
izocilindrične projekcije. U prošlosti često je primenji-
vana za sitnorazmerne karte sveta, kako atlasnih, tako i
zidnih.
PRIMEDBA:
Napominjemo,na kraju, đa je 1906. godine Ekert za svoje projek
cije predložio šest rešenja, polazeći od istih opštih postavki. .Ra
zlikuju se međjusobno po obliku meridijana. Tako su u varijanti 1 1 2
meridijani prave linije izlomljene na ekvatoru (trapezaste projekcije)
u varijanti 3 i 4 meridijani se preslikavaju kao elipse (eliptične
projekcije), dok su u 5. i 6. varijanti sinusoide (sinusne projekcije)
Svih šest rešenja obezbedjuju ekvivalentnu sliku Zemljine lopte, uzi
majući površinu u celini. Ipak, samo se za tri rešenja može reći da
predstavljaju ekvivalentne projekcije u pravom smislu, tj. da obezbe
djuju jednakost površina i po delovima (uzimajući ih po širinskim po-
jasevima, izmedju odgovarajućih paralela i sl.). Kod ovih projekcija
se, naime, prilikom odredjivanja razmaka izmedju paralela uzima u ob
zir uslov ekvivalentnosti. (Videti [25], [24] i dr.).
496
XII P o g l a v l j e
GAUS-KRIGEROVA PROJEKCIJA
12.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE
Ovo je poprečna cilindrična projekcija, kod koje

se preslikavaju uske meriđijanske zone elipsoida na r a
van, uz zadovoljavanje sledećih uslova:
- projekcija mora biti konformna,

- srednji meridijan mora se preslikati kao prava
linija,koja se usvaja za apscisnu osu (m) pravouglog k o
ordinatnog sistema u ravni,
- razmer linijskih elemenata na srednjem meridija

nu treba da bude konstantan i jednak jedinici.
S obzirom na poslednji uslov, obično se kaže da

cilindar tangira Zemljin elipsoid duž srednjeg meridi
jana. Ekvator se, takodje, preslikava kao prava linija
upravna na srednji meridijan i predstavlja ordinatnu osu
(y) pravouglih koordinata.
Ostali meridijani se preslikavaju kao krive linije

simetrične u odnosu na srednji meridijan, dok su slike
paralela takodje krive linije simetrične prema ekvatoru.
S obzirom na istouglost preslikavanja, kartografska m r e
ža je ortogonalna.
Pod pretpostavkom da je spljoštenost elipsoida je

dnaka nuli, ova projekcija prelazi u poprečnu konformnu
cilindričnu projekciju Zemljine lopte, tzv. Lambert-Gau-
sovu projekciju, koju smo obradili u poglavlju 7.2.3.

Projekcija se naziva Gaus-Krigerovom, jer je njenu
osnovnu teoriju razvio Gaus*, a radne formule izveo Kri
ger * *.
Zanimljivo je da Gaus nije publikovao svoju metodu

direktnog preslikavanja elipsoida na ravan, koja je prvi
pu t iskorišćena za obradu rezultata Hanoverske triangula
cije u periodu 1820-1830. godine. Teoriju preslikavanja
Gaus je najpre prikazao svojim slušaocima više geodezije
u Getingenu, koji su kao oficiri radili na poslovima tri
angulacije grada Hanovera, a njegov asistent Goldšmit ta
da zapisuje njene konačne formule. Ove formule takodje se
pominju u Gausovim pismima poznatom geodeti tog vremena
Šumaheru, koji ih i objavljuje 1825_. godine u svom astro
noms k o m časopisu. " '
Kasnije je obradu Gausovih formula za preslikavanje

elipsoida na ravan nastavio tadašnji kapetan, zatim gene
ral i višegodišnji šef pruskog državnog premera dr Oskar
Šrajber. U njegovom delu "Theorie der Projections methode
der hannoverschen Landesvermessung", Hannover 1866. godi
ne, daje se prvo i potpuno izvodjenje formula koje se n a
zivaju Gaus-Šrajberovim. Ovako razradjena projekcija kor i
šćena je u Pruskoj za osnovu premera i pri tom je uočeno
da su na velikim udaljenjima od srednjeg meridijana ods t u
panja znatna i iznad granica dozvoljenih pri izradi topo
grafskih karata i sl.
Nakon Gausove smrti, naučno društvo iz Getingena p o

verilo je profesoru dr L.Krigeru da pregleda njegovu zao-
stavštinu,u cilju završne obrade i objavljivanja. Na osno
vu postojećih rukopisa, Kriger je temeljito obradio m e t o
du preslikavanja i svoje radove publikovao 1912. godine
*)
Carl Friedrich Gauss (1777-181o), poznati nemački naučnik i profesor
univerziteta u Getingenu, direktor mesne astronomske opservatorije.
Poznat po svojim delima iz oblasti matematike, astronomije, geodezije
i fizike, koja se i danas smatraju fundamentalnim radovima u ovim ob
lastima nauke.
kit\
Louis Krilger (1857-1923), nemački profesor, geodeta.
498
pod naslovom "Konformne Abbilđung des Erdellipsoids in
der Ebene", Potsdam 1912. godine. U ovo m radu izvedene su
nove formule za direktno preslikavanje elipsoida na ravan,
bez posredstva lopte, kao i jednačine za preračunavanje
koordinata iz jedne meridijanske zone u drugu.
U sledećem delu "Formeln žur konformen Abbilđung

der Erdellipsoids in der Ebene", koje je 1919. godine iz
dao u Berlinu Pruski ured za državni p r e m e r , Kriger je dao
zbirku formula iste projekcije, priredjenu za praktičnu
up o t r e b u .
S obzirom na doprinos L.Krigera, koji je razvio i
produbio izvornu Gausovu teoriju direktnog preslikavanja
elipsoida na ravan, projekcija dobija naziv Gaus-Krigero-
va. Na taj način Gausovo delo, za koje on nije dospeo d a
ti sva potrebna objašnjenja i izvode formula, zaokruženo
je u celini i potom našlo široku primenu u geodetskoj prak
si, za potrebe premera većih delova Zemljine površine,
odnosno za izradu odgovarajućih krupnorazmernih karata i
planova i obradu i sračunavanje trigonometrijskih mreža.
Ako se ima u vidu da projekcija omogućava izradu ta č

nih opštegeografskih (topografskih) karata i sračunavanje
koordinata trigonometrijskih i drugih tačaka u pravouglom
koordinatnom sistemu u ravni, onda je jasan značaj koji
ona ima za izrazito vojne potrebe. Ove potrebe ispoljile
su se, naime, još u toku I svetskog rata, pa su ondašnja
Nemačka i Austro-Ugarska donele odluku da se za tačke tri
gonometrijskih mreža računaju Gaus-Krigerove pravougle k o
ordinate u okviru meridijanskih zona širine 3°, što zbog
raspada Austro-Ugarske nije sprovedeno do kraja.
Može se reći da je Austrija prva država koja je u s

vojila Gaus-Krigerovu projekciju (1917. godine), uzimaju
ći za srednje meridijane zona meridijane čija je geograf
ska dužina 28°, 31° i 34°, računajući od Fera.
Nakon Austrije, ovu projekciju za svoju zemlju uv e
la je definitivno i Nemačka na konferencijama održanim u
Berlinu 1922. i Kaselu 1923. godine.
499
Ova projekcija se od 1924. godine koristi i u našoj
zemlji kao osnova državnog premera. Za razmatranje pro b l e
ma vezanih za izbor projekcije bila je angažovana posebna
komisija sastavljena od predstavnika Vojnogeografskog insti
tuta i Generalne direkcije katastra.
Dobra svojstva Gaus-Krigerove projekcije učinila su

da se ona danas primenjuje gotovo u svim zemljama sveta za
geodetsko-kartografske radove.
Ova se projekcija od 1928. godine koristi u SSSR-u
za geodetske potrebe i izradu topografskih karata zaklju
čno sa razmerom 1:500.000. Pri tome se za karte razmera
1:10.000 i sitnijih primenjuju meriđijanske zone širine 6°,
a za karte razmera 1:5.000 i krupnijih zone od 3°.
Od 1952. godine, radi unifikacije geodetskih radova
u svim socijalističkim zemljama istočne Evrope, koristi se
Gaus-Krigerova projekcija sa 6° meridijanskim zonama, koje
odgovaraju podeli u okviru Medjunarođne karte sveta (MKS)
razmera 1:1.000.000. U svojstvu referenc površi koristi se
elipsoid Krasovskog orijentisan na osnovu podataka za t ač
k u Pulkovo i stranu Pulkov o - B u g r i .
U nizu zapadno-evropskih zemalja primenjuje se d o n e
kle modifikovana Gaus-Krigerova projekcija sa šestostepe-
nim zonama. Modifikacija se odnosi na razmer linijskih ele
menata na srednjem meridijanu, koji nije jednak jedinici,
već iznosi 0,9996. Ovakva projekcija u Italiji nosi naziv
projekcija Gaus-Boaga.
Od 1948. godine modifikovana Gaus-Krigerova projekci
ja sa meridijanskim zonama širine 6° i linijskim razmerom
na srednjem meridijanu od 0,9996 primenjuje se i u SAD.
Već smo pomenuli (v.pogl. IX) da je ova projekcija p o z n a
ta kao univerzalna poprečna Merkatorova projekcija, tzv.
UTM projekcija (Universal Transverse Mercator Proje c t i o n ) .
Istu projekciju usvojile su i sve države članice A t
lantskog pakta i drugih vojnih paktova na zapadu; države
Komonvelta i dr. Njena primena posebno je značajna za i z
radu vojnih karata.
500
12.2. IZVOĐENJE OSNOVNIH JEDNAČINA {PRAVI ZADATAK)
Zadatak je, kao i u prethodnim slučajevima, da se

polazeđi od navedenih uslova i opštih jednačina 4.1:
cc - f 1 ( >p, x)
y = f2 ( * ,
razviju eksplicitni oblici formula za računanje pravouglih

koordinata (x,y) tačaka u projekciji, na osnovu geografskih
koordinata (9,1) korespođentnih tačaka na površi obrt
nog elipsoida.
Na slici 12.1 OE je ekvator elipsoida, a po srednji
(osni) meridijan teritorije kartografisanja. Položaj tačke
T1 na elipsoidu zadan je geografskim koordinatama ( ♦ , \ ).
Slika 12.1
Na beskonačno malom udaljenju od tačke , u proizvoljnom

pravcu, nalazi se tačka T sa kordinatama ( * +dv i \+d\ ),
pri čemu je ds elemenat geodetske linije koji povezuje
i T . Slike ekvatora (0 y ) i srednjeg meridijana (Oa:) usva
jaju se za ose pravouglog koordinatnog sistema u ravni, u
kome su preslikane tačke zadane koordinatama T^(x,y) i t's
(x + d x , y+dy) •, dok je dS slika elementa geodetske linije.
501
Pravougli trougao smatrađemo elementarnom figurom
na površi elipsoida. Tada đe, prema slici 1 2 .1, i prethod
n i m izlaganjima b i t i : đ s = /(Mđ9 ) 2+(Neosd l ) 21 i slično t o
me, u ravni p r o j e k c i j e :dS= A d x ) 2+(dy)2
Prema tome đe razmer linijskih elemenata u tački t
biti :
AdxZ+dy&
V(Mđ9 ) 2 + (Ncos'fd\)2
_______ A x 2+ dy2_______
tos* V(. M d \ ..)2 + d \ 2

Ncos'f
Ako obeležimo;
Md'f _ , (12.1)
Neosf q
onda đe biti:
v/d x 2+đy2
Neosf Adq2+d^
2 dx +dyć
N 2a o 8 2'f (dq^+d\2)
Ved smo utvrdili (v.jedn. 3.70) da veličina:

/ <P
Md'f _ 1 „ .,1-esinf . l i
Neos'P q 2 1+esinf 2 J'
kao tzv. izometrička (konformna) širina, zavisi samo od

geografske širine, pa se dq i đX mogu smatrati diferenci
jalnim razlikama nezavisno promenljivih (q i x). Imajuđi
ovo u vidu, jednačinu za linearni razmer možemo pisati na
način:
502
2 1 (đx+idy)(dx-idy)
c
2 (dq+id\)(dq~id\)
(1 2 .2 )
1 d (x+iy)d(x-dy)
d(q+i\)d(q-ix)
gde j e : i = /-T.
Jednačina 12.2 odnosi se na bilo koji zakon preslika

vanja. Da bi preslikavanje bilo konformno, a mora biti
jednako u svim pravcima oko zadane tačke, tj . treba da za
visi samo od položaja (koordinata) tačke, a ne i od azimu
ta p r a v c a .
Stoga, oblik funkcije kojom se odredjuje veza iz m e
dju koordinata x, y i >P , A mora biti takav da razmer o
odnosno od 'iX ili jer je tgA-
Drugim rečima, u rezultatu deljenja izraza 12.2 ne

smeju biti diferencijalne veličine dx, d y , df i đ\r od
kojih zavisi azimut linijskog elementa. Ovo đe biti u s l u
čaju kada su (x+i y ) i (x - i y ) odgovarajuće funkcije od
( q+i A) i (q-i A) , t j . :
x+iy = f(q+iX) i x-iy - g(q-i\)

(12.3)
ili
x+iy = f ( q — L\) i x-iy = g(q+iX)
gde su / i g odgovarajuće analitičke funkcije promenljivih

q, A. Ako se, na primer, uzme uslov izražen prvim dvema jed
načinama, onda će biti:
dx+idy - f'(q+i\)(dq+id\)
dx-idy = g' (q-i\)(dq-id\)

tako da se zamenom u jednačinu za razmer dobija:
„2 _ /' (q+i\) g' (q-i X)

„2 2.
N aos 'P
Odatle je očito da je a funkcija samo od q i A > a
nikako i od azimuta pravca, što znači da je postavljeni
503
uslov zadovoljen.
Prema tome, jednačine 12.3 mogu se primeniti za izvo-
d je n je funkcije kojom se pri konformnom preslikavanju defi
n iš e veza izmedju koordinata ( ,x ) i (x , y ).
Nije teško utvrditi* da je u ovom slučaju dovoljna
samo jedna od jednačina 12.3, na primer:
x+iy = f(q+i\) (12.4)
kojom se definiše bilo koje konformno preslikavanje površi

obrtnog elipsoida na ravan. Da bismo dobili jednačine Gaus-
-Krigerove projekcije, oblik funkcije f treba odrediti v o
deći računa o napred navedenim uslovima, naime:
- pošto se srednji meridijan mora preslikati u pravu
liniju, koja se usvaja za apscisnu osu x, u jednačini 12
za X =0, mora biti y=0,
- apscise tačaka na srednjem meridijanu moraju biti
jednake dužinama odgovarajućih delova meridijana, jer se
srednji meridijan preslikava bez deformacija. Otuda će pr e
ma jednačini 12.4 za \=0 i y=0 biti:
- r*
x - f(<l) = X = Ja Md*
Računanje geografske koordinate \ u Gaus-Krigerovoj
projekciji provodi se od srednjeg meridijana kao početnog.
Ako ove dužine obeležimo znakom I(v.sl, 12.1) i ako usvo
jimo da širina meridijanskih zona ne bude veća od 6°, ili
1^3°, onda funkciju f(q+i\) možemo razviti u Tejlorov red,
pa će biti:
(*+iy) = f(q)+i l ^ +i ^ l ^ +^ M h R l +
aq 2 đq2 6 dq3
„ (il)4 đ 4f(q) , (il)5 d 5f(q) ^

24 ,4 120 , 5
dq dg
, (il)6 đ 6f(q) .
720 , 6 + ••••
aq
t» '•'a. je:
Posto • *— f~T v '%=— -1>
^=v~l3 n v ‘3- • %’4 - +13
,- ^.5 ,. ♦6=
= -1, kao i f(q) -X, prednja jednačina poprima oblik:
^Videti [Sl], str. 174
504
/ •. - _ I2 d^JC . l3 d 3X . I4 đ 4X .
^ ^ ^ “ 2 dq2 ~ V 8 dq3 24 dq 4
. Z5d SX ___lf_ đ f j _
V 120 j 5 7 20 , 6 ' ‘‘'
dq dq
Izdvojimo posebno realne članove i posebno imaginar

ne, pa đe biti:
- r i — I a * ll l l u l ll- +
X 2 ,2 24 , 4 ~ 720 , 6 ''’
dq aq aq
(12.5)
_ i l Ia +j 1 I a
y dq 6 , 3 120 , 5
Ov i m jednačinama izražava se zakon preslikavanja t a

čaka elipsoida na ravan u Gaus-Krigerovoj projekciji. Za
njihov definitivan oblik moraju se odrediti izvodi dnJ_
j n
dq
Očigledno, što je veđa udaljenost I od srednjeg m e

ridijana, to u jednačinama 12.5 treba uzeti veđi broj čla
nova. Ved smo napomenuli da se u geodetskoj praksi za najve
ću širinu meridijanskih zona uzima 6°, što znači da Udalje
nje tačaka od srednjeg meridijana ne prelazi 3° tj. I 4=, 3°* .
Ako je u pitanju tačnost koju treba obezbediti u ra-

đn x
cunanjima za potrebe triangulacije, izvodi “ ^ moraju se
sračunati do šestog reda i uvrstiti u jednačine za x i y
i z grupe 12.5.
Pošto je u pitanju složena funkcija, pojedine izvode
sračunađemo po f o r m u l a m a :
*)
Sovjetski naučnik V .V.Kavrajski predlagao je đa se Gaus-Krigerova
projekcija koristi na širim oblastima, kao, na primer, za evropski deo
SSSR-a. U tu svrhu razradio je specijalne■tablice u odnosu na elipsoid
Krasovskog. (Vidi V .Kavrajski,j "Tablica Gaus-Krigerove projekcije, za
široke oblasti i njihova primena za računanje konformnih projekcija
opšteg tipa, prilagodjenih za državni premer", Radovi ONI IGAiK, sv.
18,1937). Isto tako: Izoronova N.A., Pavlov A.A. "Tablica Gausovih ko
ordinata za široke oblasti", Naučni 'zapisi Lenjingradskog univerzite
ta, N° 228, serija geografskih nauka, sv. l2, Kartografija, 1958. god.
505
đx __ dx d*
đq d'f dq
d 2X _ _đ_ (dX_)d±
^ 2 d'f dq dq
d 3I _ d ,d 2X ,d* ...
t t - ~ s r (i r }d j %td-
S obzirom na to da je diferencijalni meridijanski

Md*
luk dX=Mdf i kako je dq= (v.jeđn.12.1), za prvi
Neos *
i zvod dob i j a m o :
dX _ ..NeoSV
— = M — r-, = Neos*
dq M
Sada će drugi izvod biti:
2—
d X _ r d ... „ ,i Neos* ,, . . N e o s'f _ „ .
— 2 i dž*~ ^ = -Msvn* jj— = -Nsvn*eos*
dq
Dalje đemo za treći izvod dobiti:
T = \_— ~rr(-®sin* oosV)] -

^ 3 L d'f J M
r d(-Neos*) . . d . .i Neos*
=L d * ~ ~ svnf ~ Noos't d T s%n* J M =
= (M s v n 2* -Neos 2* =
M
9
2 N 2
- Nsin f cos * — tt— eos * =
M
- -Neos2* ( ^ ~ — ~ n ^ ) = -Neos2* fS - tg2*).

003 *
Kako je:
i 2 . 2„ , 2 2 2, 2
ssls:
_ 1-e svn * 1 —e +e cos 'f e 2

— s — ~ -----r ~ 2 ---- = 1+ — 2 aos f =
1-e 1-e 1-e
(12.5.1)
2 2
= 1+ e J cos 'f
506
i ako uvedemo oznake:
*** = * (12.6)
eJ aos 'P - n
dobićemo k o n a č n o :
d 3X _ „ 3. .2 2.
=-= -Neos v (1-t + n )•
dq
Sličnim postupkom računaju se i ostali izvodi, pa

đemo navesti njihove definitivne formule:
4—
^ 5 - Nsin'
P eo s 3P (5 -t2+9 r\2+4 )
dq
^ - i - = Neos5* (S+14r\2-18tZ-58i\Zt 2+t4 )

dq5
-N a o s S* s i n 'P (Sl +270 r\2-S8t 2+t4 -330tS t\2 ) ,

dq b
sa napomenom da su u jednačinama za peti i šesti izvod od-

2
bačeni članovi za n sa viš i m potencijama od n , čime se,
uz pretpostavku da je Z^3°, za pravougle koordinate obez-
bedjuje tačnost uvek veđa od 1 mm.
Nakon što dobijene izvode uvrstimo u 12.5, dobićemo

definitivne Gausove jednačine za računanje pravouglih k o
ordinata x i y, kad su zadane geografske koordinate 'P
i X na elipsoidu.
— t2 t4 3 2 P 4
x = X + — g-Nsin't aos* + - ^ N s i n * aos 'P (5-t + 9 n + 4 n ) +
+ ^yjgNsin* a os5* (Sl-S 8 t 2 +t4)

3 (12.7)
y = INc o s f + -^r-Neos3* (l + r\2 -t 2) +
+ -jjgNaos5* (5-18t2+t4+14r\2-58r]2t 2) ,
odnosno:
507
Dužina meridijanskog luka X računa se po formuli
3.80 koju smo izveli u III poglavlju (v.pogl. 3.8), Nav e
dene jednačine obezbedjuju dobijanje koordinata x i y sa
tačnošću do 0,001 m, pod uslovom da razlika dužina u o d n o
su na srednji meridijan ne prelazi 3°30'.
Ako uvedemo oznake:
A, = —N c o s 'P
1 P
S
A0 = 5-si-nf oosf
z 0 z
2p
A - - ^ e o s 3» (1 + p - t 2)
6p (12.9)
3 N p P 4
A. = -sinf cos 'P (S-t +9 n +4 rt )
24 pq
A - — šCos5f (5-18t2+ t 4 + 14T\2-58r\2t 2)

b 120 p
A. c o s Sf (61-58t2+t4 ),
6 7 20p6
Izrazi 12.8 poprimiđe izgled:
= x +a 0 i 8+a j 4 +a A s /
I 2 4 6 ; (12.10)
i y = A ji+A^1 +A^ 1 .
0 praktičnim računanjima vrednosti koeficijenta Aj,

Aj,,..., Ag preuzimaju se po argumentu 'P iz specijalnih
tablica, što znatno ubrzava računanje koje se, još u n e
davnoj prošlosti, najčešće provodilo pomoću običnih račun
skih mašina. U savremenim uslovima i pri masovnijim po s
lovima, računanje se obično provodi uz primenu elektron
skih računara (ER) , pa je upotreba tablica postala suvišna.
S tim u vezi treba istaći da su se formule 12.10, odnosno
3.80 pokazale kao prikladne za računanje na velikim elek
tronskim računarima (kompjuterima)*.
To se, medjutim, ne može reći za džepne i manje sto

ne računare koji imaju ograničenu memoriju i zahtevaju for
mule sa što manje računskih operacija. Naime, treba uoči
ti da su prednje kao i ostale formule Gaus-Krigerove pro
jekcije dobijene razvijanjem u red. Time je omogućena prime
na specijalnih tablica,a proces računanja i pored znatnog
broja pojedinačnih računskih operacija znatno je olakšan,
pogotovo ako se imaju i vidu "klasična" računska sredstva,
Za što efikasniju primenu elektronskih računara, pak,

pogodnije su formule u kojima nije primenjeno razvijanje u
red - tzv. formule "zatvorenog tipa", Na razradi ovih for
mula za Gaus-Krigerovu projekciju, uključujući i pokušaje
iznalaženja i drugačijih rešenja, intenzivno se radi p o s
lednjih godina**.
Konačno, napomenimo, da se u udžbenicima matematičke

kartografije i specijalnim publikacijama o Gaus-Krigerovoj
projekciji redovno obradjuju oblici jednačina 12.7 pri-
redjeni za logaritamsko računanje.
*) •
Primer takvog računanja sa odgovarajućim dijagramom toka v popisom
oznaka za pisanje programa u FORTRAN-u i samim programom, dat je u
knjizi: B.Borčić "Gaus-Kriigerova projekcija meridijanskih zona”, Zag
reb, 1976. god., str. 201.
** )
- Hirvonen R.A: "Computation of triangulations on the ellipsoid by
aid of the closed formulas", Buli. geodes. N° . 43, 1957.
- Baetsle' P.L: "Nouvelles formules pour representations oylindriqu-
es conformes transverses de l'ellipsoide (Gauss-Kruger, U.T.M.
eta.)", Bolletino di geodesia e scienze affini, N.4, 1979.
509
12.3. RAČUNANJE GEOGRAFSKIH KOORDINATA <P I X IZ PRAVOUGLIH
KOORDINATA X I Y (OBRNUTI ZADATAK)
Za ovu đemo projekciju, što nismo učinili i kod dru

gih, prikazati tzv. obrnuti zadatak, tj. izvodjenje formu
la za računanje koordinata tačaka na elipsoidu kada su poz
nate njihove pravougle koordinate u projekciji.
Ovaj zadatak đemo rešavati primenom izometričnih k o

ordinata na elipsoidu (q, I) t odnosno koristeđi se svojstvi
ma izometričke širine (q) , pa đe odgovarajuđe opšte jed
načine biti:
q = F (x,y)
( 1 2 . 11)
I - F 2 (x,y).
Pošto prva od jednačina daje izometričku širinu, na

kon što se dobije eksplicitan izraz, bide potrebno da se
on prevede u odgovaraj uđi oblik za geografsku širinu 'f .
Ved smo utvrdili da izmedju izometričnih koordinata
{q i I) neke tačke na elipsoidu i pravouglih koordinata u
ravni, za slučaj konformnog preslikavanja, postoji sleđe-
đa zavisnost:
q+il = f(x+iy). ( 1 2 . 12)
Isto tako, ako je u pitanju Gaus-Krigerova projekci

ja, bide za y=0 i 1-0 i dalje, s obzirom na to da je na
srednjem meridijanu razmer o=l bide i x-X (v.sl. 12.2) .
Na osnovu ovoga i zato što je izometrička širina,

isključivo funkcija geografske širine, možemo pisati:
ql = ” f(x) ~ f ( I ) ■ (12.13)
Ovo stoga jer se x=X odnosi na paralelu sa širinom

i odgovarajuđim q (v.sl. 12.2), pa o tome treba v o d i
ti računa u daljem izvodjenju jednačina. Inače, širina
se odredjuje lako pomoću tablica za dužine lukova m e
ridijana, po argumentu x.
510
S obzirom na to da širina meridijanskih zona ne pr e
lazi 6°, tj. 3°, funkciju f(x+iy) možemo razviti u Tej-
lorov red, tj . :
, df(x) , (iy)2 d 2f(x) , (iy)3 d 3f(x) .

q+il - f ( x ) + v y ^ r - + - ^ 2 -Mg- + — f -J-g- *
ax dx
+ (iy)4 d 4f(x) + (iy)3 d Sf(x) + (i y)6 d 6f(x) +
24 120 720 dx
dx dx^
Slika 12.2
Imajuđi u vidu 12.13, kao i vrednosti za i u poten

cijama od 1 do 6, prednja jednačina poprima izgled:
a+il - a + i u d ž ) - JLfšll) - i U 3 (đ3c{) + J L - ( £ ± ) +

? U " ql 2 dj3 1 6 'dj3 2 4 đ^4 1
5 j5 6 j6
+ (± J L ) - _JL (Šl-1 ) +
1 2 0 dj S Jl 720 dj 6 1
Izdvojimo li posebno realne, a posebno imaginarne

članove, biće:
511
2 ,2 4 ,4 6 ,6
a = a - -M- ( { L l ) + JL (Ž - đ ) - ^ ( i_ l\ +
« ~ ql 2 ( đ i 2>l 2 4 { d l 4 h n V ( d I e ]l '
(12.14)
I - u (d <l i _ + J L _ r đS<?) _
’ ‘n > ’ (i f A ' ■■■
Potrebne izvode sračunađemo, analogno ranijem, na

osnovu opštih izraza:
dq dq df
dX d'f dX
2
d q d (dq j d'f
di2 d<f d i dX
đ Sq _ d ,d2q .df - . ,
— zi - T I — ’ ftđ.
dX6 a d x ‘1 dx
Kako je = — — -— , kao i i i - za prvi izvod,

d'f Noosf dj M
dobijamo:
dg _ M_
dY Noosf M Noosf
di
Isto tako:
2
d q _ _đ , 1 , 1_ _ Msinf 1 _ tgf _ t
,y2 df Noosf' M 2„ „ 2 . M ~ ..2 „ „2
dX N oos >P N cosf N oosf
Ostali izvodi dobijaju se analognim postupkom, pa
đemo navesti konačne jednačine:
(l-2t2^ 2 )
dx N oosf
d 4q _ t ,r 2 2
-■_ > - — 2---- 15 + ot +n )
dX ti oosf
= r— “-- (5+28t2 + 24t4 + 6n2+ 8 n2t 2)

dX N oosf
^ 4 = — F~^- (Sl + 180t2+120t4 ) .

dX N oosf
(Treba uočiti da su u izvodima četvrtog i petod reda odba-

v v 4 2
ceni d a n o v i sa n , a u izvodu šestog reda izrazi sa n .) .
512
Dobijene izvode treba uvrstiti u jednačine 12.14,
pišuđi ih, kao što smo napred utvrdili, tako da se odnose
na geografsku širinu V .
Tako dobijamo:
2
t 7+ -JL
4
t1 ( s + s t ^1 + n1fj' +
2N'j cos 2 4N* cos V
u6 2 4
-2---- t .(61+180t* + 120t )
7 2 0 cos^ 1 1 1 (12.15)
* -- - - - n 3 v \ + +
1 1 6Nj cos fj
u'1 2 4 •> 9 2
+ Ji (S + 28t +24t + 6rf +-Sn“ t ).
120Nj cos Vj 1 1 1 1
Izrazima 12.15 zadatak je, principijelno uzimajući,

rešen u celini. Druga od jednačina omogućava sračunavanje
geografskih dužina, na osnovu zadanih pravouglih koordina
ta a; i y u projekciji. S druge strane, pošto je odredje-
na izometrička širina q, može se reći da je odredjena ge
ografska širina 'P . Naime, pošto je izometrička širina
funkcija samo geografske širine, onda mora postojati i obr
nuta zavisnost, tj. možemo pisati: q=f(<p), odnosno 'P =
Razlike širina Aq=q~q ^ i A'? = 'P - f relativno su m a

le .
Na toj osnovi i s obzirom da je Aq=f(Al
t ) i Af =
= f 1 (Aq); jedna od razlika može se izraziti Tejlorovim re
dom sa potencijama druge razlike i obratno. Tako će biti:
’ ■ *1 = (q~q l)+ I (^ 2 }1 I ^ l (q-«l - - d 2 -16)
Imajući u vidu izraz 12,1, možemo pisati:

2 2
_ Neos V _ 1-e sin 9 /1L ,2 2. .
"X7 w— ------ 7,— cosV - (1+e aos f )cosy={l+T\ )oosV .
dq M l - e

Dalje đe biti:
d Sf d A 'f ,d f _ d . 2 ,, d*
J^2 JT (dš}dj - 1 * (°0a* +n aoefJ
— T-sinf — s i n f c o s ^ f i -4-^- —
dq
- -sin^ eost (1 + 3 x\ ) (1 + rf) -
= - tcos2 'f (1+4 r?+3 -ef).
Sličnim postupkom dobija se za tređi izvod:
d 3'P _ 3,. ,2,

= = -cos ♦ (2-t j.
dq
,g v '
Dobijene izvode K , kao i razlike {q-q^) sa od g o
varajućom potencijom, treba uvrstiti u jednačinu 12.16 i
potom izraz srediti. Ovako dobijen izraz za » , sa već
navedenim izrazom za I, predstavlja definitivno rešenje
obrnutog zadatka, pa ćemo ih grupisati:
T , - -- = -V— t (S+3t2 + n* - 9 n2 t 2 )-
2M1N J 2 4 M 1 i i i l
^--- t (61+90t2 + 4 S t 4 )
720M1N S
1 1 (12.17)
7 - N C OyS 'f _ y (T+2+2 + )+

l^COS 'tj e N A3 cos ^ '1+ j +T\jl
i i
+ ---- \------- (S+28t2 + 2 4 t 4 + S 2. + 8 n2 t 2 ).

120N° cos 'f l i l i
Treba napomenuti da su u jednačini za f isključeni

članovi sa y 6 i vaših potencija. Odgovarajući izrazi za
računanje t , J u stepenskim jedinicima biće:
514
2 4
* = *1i ~ -m2 ^
iNi !r ptl+ S e V s+s*f + 4
1 24M j N 1 ~ 94 t i )~
6 2 đ
y - p*,(02+90*,
2 +4St, )
720M
(12.18)
3
P = y- p (2+2*? + rČ) +
N^cos' P, K „„3 „ K 2 "2
2 2 Sffj cos 'Pj
y p
M (5+28t2 + 2
[»rou.j 4t2 + U
Oil,. ||. + S n?
6 nf 'l *?j.
l
1 20Nj COS*
Navedene jednačine omogućuju računanje koordinata 'P

i 2 sa tačnošću od 0"0001, uz uslov da najveće Udaljenje
od srednjeg meridijana ne prelazi 3°30'.
Obeležimo sa:
rt - P
1 N ooe^
^ A
2 2M1N 1 1
S, = --- (2+2*? + r,?;

13 6S 3 oos* 1 1 (12.19)
B, = ^ t (S+3t2 + n? -Šri? *^2

24M1N 6
1 1 1 1 1
(3+281 2. + 24t* + 0n? + 8n? t?)

" 2 20 N 2 cos,, — 1 — 1 ■ 2
3 - p *, (62+90*2 + 4St4 ).
6 720M U S l i l
Sada će izrazi 12.17 i 12.18 poprimiti izgled:
I 'P - 'Pj-B2y 2 +B 4y 4 -Bsy 6
I : (12.20)
I 1 = B 1y~B zy +B sy ■
Jednačine 12.20 omogućuju brže računaje, što je o č i

gledno ako se ima u vidu da se za vrednosti 12,19 mogu u-
napred pripremiti odgovara juče tablice. Napomenimo da sve
515
što je napred navedeno u vezi sa računajem po jeđnačinama
12.8 i 12.11 važi, na svoj način, i za razmatrani slučaj.
Ved smo napomenuli da se geografska širina v sra-
čunava pomoću odgovarajućih tablica po argumentu x • Osim
ovog načina i kada se koriste elektronski računari, za o d
redjivanje f može se veoma efikasno primeniti postupak
postepenih približavanja, koji se temelji na korišćenju
formule 3.80 za računanje dužine meridijanskog luka x-
12.4. KONVERGENCIJA (ZBLIŽAVANJE) MERIDIJANA
Pod konvergencijom meridijana Y u projekciji podra

zumevamo ugao koji, u zadanoj tački, zaklapaju tangenta
na meridijan i prava paralelna sa osom x . Vrednost ovog
x ugla merena u pravcu kazaljke na
časovniku, od meridijana do prave
paralelne sa osom x , smatra se po
zitivnom. Na taj način, za tačke
smeštene istočno od srednjeg mer i
dijana, ugao Y je pozitivan, a za
tačke zapadno od ovog meridijana
ugao konvergencije je negativan(sl.
12.3).
V eza m eriđijanske konvergencije i geodetskog az im u ta

(direkcionog ugla, nagiba) u G a u s-K rig e ro v o j projekciji
Zn; ćenje konvergencije meridijana je u tome što nam

omogućuje da na osnovu azimuta (a) neke linije (s) na
elipsoidu odredimo tzv.geodetski (Gausov)direkcioni ugao
ili nagib (9), iste linije h projekciji (S ) i obrnuto.
516
Direkcioni ugao se,kako vidimo na slici 12.4, meri počev
od prave linije paralelne sa osom x, do tangente na pro
jekciju geodetske linije (S). Iz slike 12.4 neposredno
sledi:
a = 0+ y
ili
- a~y
odnosno:
Y = a-e
što znači da konvergencija meridijana predstavlja razliku

izmedju ova dva ugla,
12,4.1. RAČUNANJE KONVERGENCIJE MERIDIJANA U

RAVNI NA OSNOVU GEOGRAFSKIH KOORDINATA *i I
Na slici 12.5 r' je slika elipsoiđne tačke y ( ?,A),

zadana u projekciji parom pravouglih koordinata, dok su f
i l, konformne slike me r i
dijana i paralele iste tač
ke .
U istoj tački postavimo up

ravne prave linije paralel
ne sa koordinatnim osama
sistema (x,y) , zatim, na
paraleli 'f izaberemo tač
ku t' beskonačno blisku
zadanoj tački y '.
S obzirom na to da je mreža
meridijana i paralela zadr
žala svoju ortogonalnost i u projekciji, ugao u tački t^
izmedju elementa ^ 2^2 P arale le i prave paralelne sa osom
y jednak je uglu yy.• Na toj osnovi možemo pisati:
dx
tgy =
Zadnja jednačina odnosi se na paralelu tačke t ’

k o j u je širina konstanta. Ako imamo ovo u vidu, kao i
517
to da smo u našem slučaju za obeležavanje geografskih du
žina uveli oznaku I, onda đe zbog složenosti funkcije na
osnovu opštih jednačina biti;
dx = -|y di , odnosno dy = ^j-dl.
Sada jednačina 12.21 poprima izgled:
dX
tg y = (12.22)
JI
Potrebne parcijalne izvode odrediđemo iz jednačina

12.7, tako da đe biti:
^ 3 2 2 4
= iNsinf c o s 'P + -^-Ns-inf cos f (5-t +9 n +4 n ) +
+ rr^Ns-inf e o s S<t (Sl-58t2+t^)

(12.23)
3v Z^ 3 2 2
= Noosf + — Neos 'f (1-t + n ) +
+ ~Y^Ncos^f (S-l 8t^ + t^ + 14 r\ -58 ).
Iz ovih đemo izraza u daljem izvodjenju isključti

članove reda Z^n^ (drugi član prve jednačine) i takodje
4 2
članove sa Z ri (u drugoj jednačini) , ne dovodeđi u pita
nje zahtevanu tačnost.
Levu i desnu stranu gornjih izraza podeliđemo sa
N e o s 'P , pa đe biti:
3r 1 7 o 2 2
= Isinf +-g-sint cos 'f (5-t +9ri ) +
3Z Noos'f
+ -j-^s i n t oos^f (6l-S8t^+t4)

2 (12.24)
3y 1 = l+^-oos^f (l-tS + T)2) +
V U Noosf
4
1 4 2 4
+ ~24aoa * (S-18t + t ) .
518
Za drugu jednačinu 12.24 primenićemo obrazac za raz-
—1 2 3
vijanje u red izraza: (l+x) -l-x+x ~x + ... i pomoću
No os 'P
njega odrediti recipročnu funkciju ------ . Ako pri tome
2 4 ^
isključimo članove reda n \ , što neće poremetiti potreb
nu tačnost računanja, biće:
1,1 = 1- — c o s 2* (l-t2+ ? ) + ^ c o s 4* (5-18t2+t4 ) +
4
+ -j- aos4'P (l-2t2+t4) - (12.25)
= 1 — j- c o s 2* (1 ~t2+ r?) + -j^cos4* (l+6t2+5t4).
Sada, prema 12.22 treba pomnožiti izraz 12.25 sa p r

vo m od jednačina 12.24. Nakon sredjivanja dobija se slede
ća jednačina za y :
7^ n 2 2 1? 4 2 4
tgy - Isin* + -j- sin* cos * (1+t +3t\ )+-jjsin* cos * (2+4t +2t ) (12.26)
(Pri tom su, kao i u prethdnom slučaju, isključeni članovi

koji ne utiču na zahtevanu tačnost.).
Sada ćemo primeniti red za oro tgy , jer će iznosi y,

zbog male širine zona u Gaus-Krigerovoj projekciji, biti
mali, tj. uvek ispod 3°.
y = ty - jtgZy+jtg5y - ...
Na osnovu 12.26 i pošto odbacimo članove koji ne u t i

ču na usvojenu tačnost računanja y , dobijamo:
tg1y = 1?sir? * + (? sir?* cos2* (1+t2) -
- I2sin* cos2V t2+1^sin* cos4* (t2+t4) (12.27)
, 5 . , 5 . 5 , 5 . B 4 n A
tg y - u svn y - I S W * cos * t .
Konačno, jednačina za računanje ugla zbližavanja m e

ridijana u zadanoj tački ( * ,X ) poprima izgled:
519
73 o 2 4 2
Y - I S'Cn'P + - y sin <P cos *P (1 + 3 n j-f -jjsin $ cos $ (2-t )
ili (12.28)
7, " 3 0 2
y" = l ,,S’
Crt^ + ^si-n^ cos 'f (1 + 3 n j ■+
7 rr^
*P
i"5 • . 4. ,2,
+ jstn * cos f (2-t 2
2 5 p"
Ovi izrazi omogućuju računanje konvergencije meridi-

o f
jana sa tačnošću ne manjom od 0/001 za 2^3 30 .
Uvedemo li o z n a k e :
G. = sin 'f
2
„ _ sin f cos f, , ,, 2 .
Oo ------- 5- (2 + 3r| )
3 p
4
„
_ sin 'f cos 'f ,„ . 2 ,
0
--------- 2- >>
25 p "
onda đe jednačina 12.28 porimiti sledeđi oblik:
y" = G 1 l"+G2 l"3+ G sl«S (12.30)
Jednačina 12.30 omogućuje primenu računskih mašina,

pri čemu se veličine Gg ipreuzimaju iz odgovara
jućih tablica za argumenat 'f .
12.4.2. RAČUNANJE KONVERGENCIJE MERIDIJANA U RAVNI

NA OSNOVU PRAVOUGLIH KOORDINATA X i 2/
Neka je jednačina slike meridijana u ravni zadana

izrazom:
I = l(x,y) =e o n s t . (12.31)
Diferenciranjem gornjeg izraza dobija se:
di = dx+ 4r~dy - 0,
3x 3y a ‘
odakle je:
i l
du _ _ 3x (12.32)
ax ~ 3l_
3V
520
S druge strane, nije teško dokazati da je, takodje:
t g y = - % (12.33)*
tako da se može pisati:
= ♦ - § - (12'34)
Sada đemo primeniti Koši-Rimanove diferencijalne jed

načine, odnosno izraze 4.80, koji glase:
3a _ _ r 3y
n M ^ (12.35)
3y _ r_ dx_
~dl ~ M ..
U ove đemo izraze uvrstiti koordinatu q , (v . 1 2 .1 ),pa đe Koši-

Rimanove jednačine poprimiti oblik:
3a ■1 ■
- IK Vll -di
r— a 23.
di 3q 3a 3y (12.36)
dy 3a di 23.
i li
~dl 3q dy 3a
Na osnovu 12.36 možemo 12.34 pisati na sledeđi način:
dq
KM_ = 3q 1 (12,37)
tg y
di 3y di
dy 3y
*)
Iz matematike je poznato da se ugao a, koji tangenta na krivu (u na
šem slučaju - na meridijan) zaklapa sa pozitivnim pravcem y ose dobija
po formuli: tga= (Videti geo
metrijsko značenje prvog izvoda
funkcije). Kako je u razmatranom
slučaju 0.-30°+ Tj to će biti:
l_ 1
tgy- ctgj tga
_ dy_
i konačno: tgy ■ dx
521
Izvode 4^- i 4^“ dobićemo iz 12.15, tako da đe-biti:
°y 3u
-jf - 2 y t2 - — j3L t (5+6t\ + n | ; +

^ NjCOs^ SN 2 cos ^
^ i, ( 6 1 + 1 8 0 ^ + 120tt )
š 2
120N^cos'i
1 2 o n (12.38)
li = — L _ — —I (i+ 2 t 2 + n 2; +
3i/ N 1cosf1 2N3 a o s ^
4
U- (S + 28t2. + 2 4 t 4.).
2 4 N 3 oost 1 1
Da bismo izraze 12.38 pojednostavili, pcimnožiđemo

levu i desnu stranu sa NôosVj :
-n ^ o s *! rf|; \ )+
t . ( 6 1 + 1 8 0 t ? + 120t4 )
120n61 1 ' ‘ (12.39)
7 2
S ,o o s % (^ ) = 1 ^ - ( l + 2 t 2 + r\2
-) +
i i sy l l
-
sn2
4
+ -- (S + 28t ? + 2 4 t 4 ).
24N4 1
Za drugu od jednačina 12.39 primeniđemo obrazac za

**7 P 1
razvijanje u red izraza (l-x) - l + x + x + x + . . . i što đe nam
omogućiti da dobijemo recipročnu vrednost funkcije:
= 1+ — e - (f l
i J.0+
+ 2 t 2“ j+n:;
.n2 :
+
ni a o a ^ r |i ; “ 2* / 1 '"r (12>40)
* — ^— (l+4t2 +i 2n2 +24n? tf j
pri čemu smo isključili članove reda-H— n .

Ei
Ako prema 12.37 pomnožimo odgovarajuće izraze i pri
tome isključimo članove koji ne utiču na utvrdjenu tačnost
računanja, dobićemo sledeću jednačinu za y :
3 5
tgy = ^ t + t (-i+^ + 2 *) (i+2 +3t2 (12.41)
“l 3N" 1 1 1 1SN" 1 1 1 1
Ovaj đemo izraz, analognim postupkom kao i za 12.27,

primenom reda za are tgy , transformisati u oblike:
3 5
Y = 4 - t J l + t -
2, -TU -2n!',) + — ^ t . ( l + S t 2+3t4 ),
N1 1 3N" 1 1 1 1 15S5X 1 1 1
odnosno: (12.42)
3 5
y" = / p " i 7— ^-5-P "tJl+t2
; - J - 2 r Č ) + - 9— p"t,(2-i-St2-i-3th.
1 3tl" 1 1 1 1 ISU" 1 1 1
Uvedemo li o z n a k e :
9i =-£*1
g2 = ~ 3 tl(1+tl - nr 2T'i) (12.43)

3N^
n" 9 4
g, = - S-rt(2+5t‘
: + 3t;),
6 15S“ 1 1 1
onda se računanje konvergencije meridijana može provoditi

po jednačini
3.-,, 5 (12.44)
y" - g " y -g •" y +g£ y ,
koja omogućuje i upotrebu računskih mašina.

Veličine g^, i g preuzimaju se po argumentu f
iz unapred pripremljenih tablica.
Treba naglasiti da, kao i u prethodnim slučajevima,

za računanje y postoje i odgovarajuće logaritamske jedna
čine .
523
12.5. RAZMER LINEARNIH ELEMENATA (c) I POVRŠINA (p)
12.5.1. RAČUNANJE RAZMERA (e) 1 (p) NA OSNOVU

GEOGRAFSKIH KOORDINATA f i I
Jednačina linearnog razmera, u našem slučaju, ima ofa-

lik:
2 +dy0
o
(Mdf )^+(Ncos 'f dl)^
Dalja izvođjenja đemo pojednostaviti ako u razmatra

nje uzmemo razmer linearnih elemenata u pravcu paralele,
jer je zbog konformnosti preslikavanja o=m-n. Ved smo u-
tvrdili da su paralele krive linije odredjene izrazom: f =
=oonst, odakle je df = o . Imajući ovo u vidu, kao i složenost
funkcija za i i j, može se, takodje, pisati:
& = ff- di i dy = di,
Sada đe jednačina linearnog razmera poprimiti oblik:
(12.45)
Neos f
Parcijalne izvode (^S-) i (-M-) ved smo odredili izra-

9i£ 3
9 id
zima 12.23.
Ako izvršimo njihovo kvadriranje i pri tome odbacimo
članove sa I6 i veličine sa n2 i t4 u članu sa dobija
mo :
,3 x ,2 ,2 2 . 2 2 I „2 . 2 „ .. V2.
(■jp' = I N svn 'f oos * + N svn f oos f (S-t )
Zbrajanjem gornjih izraza dobijamo:
524
^3T^+^ f “ N 2a o s 29 + l2N 2o o s 2 9 [sin2 >P +eos2 «p Ci-t^+n^j] +
+ -k^f!2 cos® 9 \_4 --- -- - (5- t 2 ) + (8-24t2 )\ .

cos 'P
Izraze u uglastim zagradama srediđemo na sledeći način:
r . 2 „ 2. ,, ,2, 2 , 1 . 2 , 2„ 2 s i n 2 '?
+
[sin 'P +cos 'P (2-t + n ) J = sin 'P +aos 'P -aos >p g—
aos 9
+ c o s 2p n2 - a o s 2 ? (1 + / )
[■iHILJ- (5-t2)+(8-24t2)] = 2 0t2-41 2+ 8— 241 2 = 4(2-t2-t4),

aos 'P
Sada đe suma kvadrata parcijalnih izvoda biti:
(W J 2+Hip’ 2 = N 2o c s 2>p +l 2m 2o o s 4>f (l + n2) + ^ - N 2a o s 69 (2-t2)
2 2
Gornju jednačinu podeliđemo sa N cos t i tako dobi-
2 2 2
ti razmer površina, jer je u našem slučaju P=c =m -n , na-
4
p = l+l2a o s 2 9 (1 + / ) + / - cos4 9 (2-t2) (12.46)
ili
2 4
p - l+^-? co s 2 9 (1+ r\2) + — ^—. o o s 4 'P (2-t2) (12,47)
P2 3p4
U ovim jednačinama razmer površina dat je u vidu funk

cije geografskih koordinata. Da bismo dobili odgovaraju
će izraze za linearni razmer, potrebno je izvršiti njihovo
korenovanje. U tu svrhu primenićemo obrazac za razvijanje
1/2
funkcije ( 1 + x) u red potencija:
8x
fi p
Ako pri tome odbacimo članove sa I i veličine sa n
4
i I , dobićemo:
l2 2 2 l4 4 2 (12 .48)
e = l + -j-oos 'P (1+ ri )+ ~24 aos * (S-4t )
525
odnosno:
2 4
o = l+ — (l+r\2 ) + — — -jOos4 f (S-4t2) (12.49)
2p 24p 4
Neka je:
aos^ (1+n2) = c,
(12.50)
co s ^ (S-4t2 ) = C 0 .
24 4 2■
Iznosi za i dati su u tablicama za argumente

♦ , što olakšava sračunavanje razmera a io formuli:
c = l+C^+C^. (12.51)
Kako vidimo, linearni razmer u ovoj projekciji veđi

je od jedinice, iz čega zaključujemo da se u Gaus-Krigero-
voj projekciji linearne veličine(dužine)prikazuju većim
od originalnih vrednosti (na površi e l i p s o i d a ) .
A nalizom jednačina 12.46 i 12.49 zaključujemo da raz
m eri površina i linearnih elemenata zavise od koordinata
f i I. Pri tome se vrednosti ovih razmera brže menjaju
sa promenom geografske dužine l, jer se cost menja spori
je, i u znatno užim granicama (0 do 1).
Najveća vrednost razmera p ic biće u prosečnim
tačkama ekvatora sa krajnjim meridijanima zone. Duž istog
m eridijana (7=const), razmeri se, idući prema polovima,
smanjuju do vrednosti jednake jedinici. (Na srednjem mer i
dijanu, tj. za 1 = 0 iznosi razmera, shodno uslovu pro j e k
cije, jednaki su jednici.).
12.5.2. RAČUNANJE RAZMERA (c) i (p) NA OSNOVU

PRAVOUGLIH KOORDINATA ac i y
Do traženog izraza za p i n doći đemo polazeći od

o đ
jednačine 12.48, u kojoj cemo I il zameniti njihovim
vrednostima izraženim na osnovu pravouglih koordinata. U
tu svrhu dovoljno je da se zadržimo na prva dva člana jed
načine za y iz grupe 12.7, tj.:
526
l^ 3 P P
y = INoosf + -g- Neos f (1 + v, -t ) (12.52)
Prvo približenje za I dobićemo na osnovu prvog čla

na gornje jednačine;
i = y
Neos 'f
odakle j e :
__ JL3
N Se o s 2f
Sračunatu vrednost ls uvrstimo u jednačinu 12.52 i
potom je rešimo po I. Dobijena vrednost:
3
i - y y / 1+
Noosf .„3 „ n
SN oosf
može se smatrati drugim približenjem za I.
p A
Sada đemo odrediti vrednosti I i l , isključujući,
2 4
pri tome, članove sa ^ u izrazu za y :
*2 = s A i --------- / V < !- * * >

N oos 1> ZN cos <P
^ - v4
4 4 '
N cos f
p A
Kada dobijene vrednosti l i l uvrstimo u 12.48,
nakon izvesnog sredjivanja, dobićemo izraz:
,2 O 4
c = i+ i n + i ] )+ y
2N 24N
Na osnovu 12.51 i 12.6 možemo pisati:
2+n2 = l + e Z a o s 2 f = |
i dalje: ?
N2
Ne remeteći potrebnu tačnost zamenićemo N u trećem članu
izraza,srednjim radijusom zakrivljenosti R=VMN=f(f), tako
da će definitivan izraz za o biti:
2 4
0 = 1+ - J L + -^— 2 . (12.53)
2R 24R
Ako kvađriramo izraz 12.53 i zadržimo se na članovi
ma koji obezbedjuju isti nivo tačnosti, kao i u prethodnom
slučaju, dobićemo sledeću jednačinu razmera površina:
527
f> 2 4
p = c^ = l + ^ (12.54)
R SR
Za praktična računanja možemo se zadovoljiti tačnoš

ću koju obezbeđjuju prva dva člana desnih strana jednačina,*
tj . :
2
c = l+^-2
2R (12.55)
2
P -- l + ^
Vrednost R zavisi od geografske širine tačke za koju

se računaju razmeri c i p . Medjutim, zbog relativno malog
protezanja po širini, koje ima naša zemlja, može se pri ra
čunanju razmera uzeti srednji radijus zakrivljenosti r ^-
-/M’ , koji odgovara srednjoj paraleli širine v =44° 07r.

Vrednosti Rc sračunata po elementima Beselovog elipsoida
iznosi: Ra =6376, 62 krn, tako da jednačine 12.55 poprimaju
sledeći oblik, veoma podesan za računanje:
e - 1+0,000 000 01228y2

(12,56)
p = 1+0,000 000 02459y
pri čemu se ordinate "y" uzimaju u kilometrima.

Iz jednačina za razmer lako prelazimo na odgovaraju
će jednačine za odredjivanje iznosa deformacija. Tako se
na osnovu 12.13 dobija sledeća jednačina linearne deforma
cije u Gaus-Krigerovoj projekciji:
dc = J — 2 + “ S r + ••• (12-57)
e 2i? 24R
ili sa tačnošću dovoljnom za praktične ciljeve:
2
d = - L (12.58)
C 2R
*) —7
Iznns trećeg Slana jednačine 12.53 je veličina ređa 10 , a tre
ćeg Slana jednačine 12.54 veličina reda 10 s tim što su u oba sluča
ja posredi veličine koje članovi dostižu na krajevima šestostepenih
meridijanskih zona.
528
Treba istađi da seiznosi deformacija sračunati po
poslednjoj formuli redovno daju u tzv, geodetskim tablica
ma, priredjenim za potrebe radova na premeru odgovaraju
će teritorije.
Sličnim postupkom, polazeći od jednačina 12.49, b i
će :
2 4
d - - ^ e o s ^ (l + r\2) + -j-ocos4* (5-4t2) (12.59)
u 2p2 24 p4
odnosno:
2
d = — co s 2* (1 + p2). (12.60)
° 2p
i Sada ćemo izvršiti grupisanje odgovarajućih formula

Gaus-Krigerove projekcije, na način kako smo to dosad či
nili:
7 ^ $ 2 2 4
1. x = X+ -g- Nsi-n * cos 'f + -j^Nsin <Pcos ^ (S-t +9n )+
S 2 4
+ ^ggNsin* cos * (61-58t +t )
$
2. y - INcos * + -^-Hcos^* (l+r\2-t2)+
I'* ^ 0 4 0 9 2
+ -t-fcos0* (5-18t +t +14r\ -58r\ t )
1AU ( 12. 61)
7^ 2
9 V* 4 2
3. y - Isin* +-j- sin* cos * (1+3t\ )+—j-č-sin * c o s * (2-t )
2 4
4. c = 1+-rp— cos2* (1+ t\2)+ -j j 'cos4* (S-4t2)
4
5. p - c2 - l+l2cos2* ( l + p ) + \ c o s 4* (2-t2)
6. oi - 0.
Napomenimo, takodje, da se pri računanju podataka

za potrebe praktične kartografije, ne remeteci neophodnu
tačnost, mogu iz formula za x i y odbaciti članovi sa
t 5 . 76
I il.

12.6. ODREĐIVANJE VELIČINE PODRUČJA PRESLIKAVANJA
Širina zone, odnosno veličina područja istočno i za

padno od srednjeg meridijana, koje se može prikazati u jed
nom koorđinatnom sistemu (jednoj ravni preslikavanja) za
visi od tačnosti koju zahtevamo od projekcije.
Pošto je projekcija konformna, u pitanju je tačnost
linearnih elemenata, odnosno tačnost površina, kao dir e k
tno zavisna od tačnosti ovih elemenata.
Već smo utvrdili da razmeri, odnosno deformacije l i

nearnih elemenata u Gaus-Krigero v o j projekciji, zavise od
položaja tačke i da naglo rastu što se više udaljavamo od
srednjeg meridijana, odnosno od ose "x" pravouglih k o o r d i
nata. U stvari, kako to sledi iz jednačina 12.57 i 12.59,
linearne deformacije su pozitivne i rastu veoma brzo sa p o
rastom geografskih dužina (I), odnosno ordinata (y) , dok
je, u poredjenju sa tim, uticaj promena geografske širine
( 'P ) veoma mali.
Na taj način se problem odredjivanja širina zona pre

slikavanja svodi na računanje veličine I (ili y) za odre
djene geografske širine, polazeći od unapred zadane grani
čne vrednosti linearnih deformacija {da )m a x , koj u treba
obezbediti.
Ako se ima u vidu primena Gaus-Krigerove projekcije

za potrebe premera (izrada planova i karata krupnih razme
ra, kao i odredjivanje i sračunavanje potrebne numeričke
osnove premera), onda tačnost projekcije, u najmanju ruku,
mora biti na nivou zahteva koje postavljaju radovi ove v r
ste .
Uzmemo li da se tačnost trigonometrijske mreže IV
reda, izražena relativnom greškom strane, nalazi u gra n i
cama 1:8.000 do 1:12.000 i da se merenje dužina u poligon-
skoj mreži obavlja sa tačnošću koju karakteriše relativ
na greška od 1:3.000, onda bi zahtevana tačnost projekci
je trebalo da bude najmanje 1:10.000, ili 1 d m na 1 km
dužine.
530
Na ovaj način se, n a i m e ,obezbedjuje zahtevana tač
nost premera jer su greške zbog projekcije trostruko
manje od grešaka masovnih merenja u radovima na premeru,
što znači da se deformacije dužina, osim u izuzetnim slu
čajevima, mogu zanemariti.
Polazeći od ovoga, iznos maksimalne linearne defor
macije bio bi: i'd ) - 0,0001 , pa đemo, primenom formule
o max
12.60, sračunati širinu zone, na čijim se krajevima javlja
ju ovakvi iznosi deformacija:
2
0,0001 = (l + r\2J c o s 2f
2p
odakle je:
I" = P " VO, 0 0 0 2 i (12.62)

^l + r)2oos'f
Na osnovu gornje formule, zadajuđi željene širine

( 'P ) , možemo sračunati koordinatu l (geografsku dužinu u
odnosu na srednji meridijan) tačaka, u kojima đe linearna
deformacija biti 0,0001, ili 1 dm na km. Pri tome je, po
uslovu projekcije, linearna deformacija na srednjem m e r i
dijanu jednaka nuli, ili, što je isto, razmer linijskih
elemenata na srednjem meridijanu jednak je jedinici.
U donjoj tablici navedene su vrednosti za "i" sraču

nate po prednjoj formuli, za širine ( 'P ) karakteristične
s obzirom na geografski položaj naše zemlje:
Tablica 12.1
'P 30° 40° 50° 600 70°
I, 0°S6’
,0 1°03\6 i°is\s 1° 37’
,1 2° 22’
,1
Kako vidimo, širine meridijanskih zona, za našu z em

lju ( ■P=40°, do 'P =50°) , sračunate na ovaj način, bile bi
u granicama od 2°07' do 2°3f\ Kako je longitudinalno pros-
tiranje Jugoslavije približno 10°, za njeno preslikavanje
u ravan bilo bi potrebno postaviti 4 do 5 koordinatnih sis
531
tema ili zona preslikavanja,
Povećanje širina meridijanskih zona, odnosno smanje
nje njihovog broja za jednu istu teritoriju, a da, pri tom,
tačnost preslikavanja ostane ista, može se ostvariti uvo-
đjenjem negativnih deformacija (odnosno smanjivanjem r a z
mera) .
Uzmimo, naime, da je linearna deformacija na srednjem
meridijanu negativna i da iznosi -0,0001, te da se na
krajevima područja preslikavanja zadovoljavamo opet sa d e
formacijom od +0,0001. Tada đemo koordinatu "l" tražiti za
područje preslikavanja izmedju linearnih deformacija od
-0,0001 do +0,0002, pa đe biti:
2
0,0002.= zfl + n2)cos2<? ,
2p
odnosno:
I” = — °>0 2 9 n
_ _ (12.63)
Vl + r\2cost
Na osnovu ove formule možemo sračunati širinu zone

preslikavanja, odnosno geografsku dužinu (j) tačaka na g r a
ničnoj liniji zone u kojima linijska deformacija dostiže
iznos od +0,0001, dok je, u isto vreme, iznos linijske d e
formacije na srednjem meridijanu jednak -0,0001.
Vrednosti za "I", sračunate po gornjoj formuli, d a

te su u sledećoj tablici:
Tablica 12.2
30° 40° 50° 60° 70°
1 1° 19’
,2 1°22\6 1°46\8 2° 17’
,3 3°20’
,9
Kako vidimo, sve zemlje koje se nalaze severnije od

paralele sa širinom 'C=40° mogu koristiti meriđijanske zo
ne od 3°, odnosno l°30' istočno i zapadno od srednjeg m e
ridijana, a da pri tome iznosi linearnih deformacija ne
premašuju graničnu vrednost deformacije (đ ) 0,0001■
c max
532
Na ovoj osnovi, prilikom primene Gaus-Krigerove pro
jekcije za našu zemlju,usvojena je širina zona od 3°, tj.
cela državna teritorija obuhvaćena je trima koordinatnim
sistemima, o čemu đe kasnije biti više reči.
Ako uporedimo iznose za "I" u prednjim tablicama,
ili, što je isto, jednačine 12.62 i 12.63, zaključiđemo
da udaljenosti od srednjeg meridijana (širine zona), za
slučaj kada je na njemu linearna deformacija 0 ili -0,0001
stoje u odnosu 1 : /2.
Slika 12.6
Povećanje područja preslikavanja, koje se postiže

uvodjenjem negativnih linijskih deformacija, tj. uz isti
iznos njihovih apsolutnih vrednosti na srednjem meridijanu
i krajevima zone, vidi se iz slike 12.6, na kojoj su prika
zane obe krive deformacija. Kako vidimo, u prvom slučaju.
533
tj. kada postoje samo pozitivne deformacije (+1 cm na 1 km)
možemo se od srednjem meridijana udaljiti za 90 km.Uvođje-
njem negativnih deformacija područje preslikavanja se uz
istu apsolutnu vrednost deformacija (+1 d m na 1 km) poveća
lo sa -fi i iznosi 90/2=126,9 km.
Krive deformacija takodje pokazuju da su u prvom slu

čaju dužine (na pr. strane triangulacije) u Gaus-Krigero-
voj projekciji uvek veee nego na elipsoidu, što je osnovna
karakteristika ove projekcije, o čemu smo govorili i u p o
glavlju 12.5. (Jvođjenjem negativnih deformacija ovo svojst
vo projekcije donekle je i z m e n j e n o . Naime, dužine čije su
srednje ordinate manje od 90 km uvek su u projekciji nešto
kraće nego na elipsoidu, dok su dužine sa ordinatama sređi-
šnih tačaka već i m od 90 km, u projekciji duže nego na elip
soidu . (Treba uočiti da je ovde u pitanju uslovna vrednost
linijske deformacije na 1 k m dužine, sračunata na osnovu
ordinate središne tačke dužine.).
12.7. REDUKCIJA KOORDINATA
Jednačine 12.8, po kojima se vrši računanje pravoug

lih koordinata u Gaus-Krigerovoj projekciji, izveli smo
polazeći od uslova da je na srednjem meridijanu linearna
deformacija jednaka nuli, odnosno da je razmer e na ovom
meridijanu jednak jedinici.
Za isti s l u č a j , dužinu luka srednjeg meridijana obe-

ležili smo sa:
x - X = f (q ) = J
Pogledamo li izraze 12.5 iz kojih su nastale jednači

ne 12.8, zapazićemo da se x pojavljuje u svakom pojedi
nom članu ovi h jednačina .
Uvođjenjem negativnih linearnih deformacija donekle
smo modifikovati uslove koje je Gaus postavio za svoju pr o
jekciju. Naime, na srednjem meridijanu, razmer je sada
manji za 0,0001 od jedinice i iznosi oto = 0,9999, što znači
da je za primenu proširenih zona, neophodno vrednosti k o
534
ordinata, sračunate prema 12.8, odnosno 12.10, pomnožiti
k o nstantnim faktorom m „ ■
Faktor mo nazivamo linearni modul, a operaciju m n o
ženja redukcijom koordinata, jer se u rezultatu dobijaju
umanjene (reduiovane) vrednosti koordinata.
Redukovane koordinate koriste se gotovo u svim raču

nanjima niže geodezije i praktične kartografije. Iz pra k
tičnih razloga,zbog njihove masovne primene, obeležavamo
ih znacima x i y , dok se za koordinate sračunata po jeđ
načinama 12.8 i 12.10, tzv. neredukovane koordinate, u v o
di novi način obeležavanja x i y , pa o tome treba v o d i
ti r a č u n a .
Na osnovu izloženog možemo pisati sledeće jednačine
— ~ Z2 I2 3 2 2 4
x - X+ ^Nsinf c o s 1P + Nsinf oos 'f (S-t +9 n +4 n ) +
2 p 2 4 p2
+ ^ —pNsinf c o s 3f (Bl-58t2+t4 )
720p6 (12.64)
3
y = — Noosf + - K , N o o s 3f (l + r\8- t 2) +
P £ “
op
1 Neos '’f (5-18t2+ t4 + 14 n 2-58n2 tZ)

120 pS
i, dalje:
x - m ax - 11-0,0001)x - 0,9999x
(12.65)
V m „j/ — (l~0,0001)y = 0,9999y
i obrnuto:
= x(l-0, 0001)~1 = x+0,0001x +

0, 9999
+ 0,000 000 01x = x(l,00010001)
(12.66)
V = y(l-0,0001)~1 = y+0,0001y +
0,9999
+ 0, 0 0 0 0 0 0 0 1 y - y (1, 0 0010001 )
12.8. DRŽAVNI PRAVOUGLI KOORDINATNI SISTEM
Za teritoriju Jugoslavije,nakon njenog nastanka,pos-

tojalo je nekoliko koordinatnih sistema i projekcija, na-
sledjenih iz prošlosti,pa se pojavila potreba da se za c e
lu zemlju uvede jedinstvena projekcija. Stručna komisija,
koju smo pomenuli u uvodnom poglavlju,nakon što je deta l j
no proučila dobre i slabe strane projekcija uzetih u o b
zir za izbor (Gaus-Krigerova, Gaus-Šrajberova, sterograf-
ska i kosa konformna cilindrična projekcija), predložila je
da se za državni premer naše zemlje prihvati Gaus-Krigero-
va projekcija meridijanskih zona.
Odluka o usvajanju ove projekcije doneta je marta
1924. godine, tako da je naša zemlja medju prvima u Evropi
ovu projekciju usvojila za premer državne teritorije.
Pored ostalog, ova se projekcija smatrala najpovolj
ni j i m rešenjem, jer je pružala mogućnost da se jednostav
n im računskim operacijama, odnosno na osnovu prostih formu
la za računanje,dobiju pravougle koordinate u ravni n e p o
sredno iz koordinata na elipsoidu i obratno. Projekcija
se, dalje, odlikuje jednoobraznošđu koordinatnih sistema,
m a l i m konvergencijama meridijana i relativno malim def o r
macijama linijskih i površinskih elemenata. U poredjenju
sa ostalim razmatranim projekcijama, uz istu deformaciju
linijskih elemenata,ne zahteva veći broj koordinatnih sis
tema , i t d .
Dosadašnje iskustvo iz primene ove projekcije u d r
žavnom premeru naše zemlje pokazalo je punu opravdanost
izbora.
Kako je longitudinalno prostiranje Jugoslavije oko
10° i s obzirom na zahtev da linearne deformacije ne pr e
laze ±0,0001, širina zona preslikavanja je 3*^ odnosno
1,5° istočno i zapadno od srednjeg meridijana.
Preslikavanje naše zemlje vrši se, dakle,na tri pro
jekcione ravni i u okviru tri pravougla koordinatna si s
tema, za čije se apscisne osovine uzete projekcije meridi
jana sa geografskim dužinama 15°, 18° i 21° istočno od
536
Griniča. Ordinatne ose predstavlja projekcija ekvatora,
tako da se koordinatni početak svakog od sistema nalazi
na preseku projekcije ekvatora i projekcije odgovarajućeg
srednjeg meridijana.
Svaka zona ima svoj broj, koji se dobija deobom ge
ografske dužine srednjeg meridijana sa 3. Prema tome,bro
jevi meridijanskih zona (koordinatnih sistema) su 5, 6 i
7. Granični meridijani izmedju zona imaju geografsku duži
nu: 16°30', odnosno 19°30' (v.sl. 12.7).
Apscise "x“ tačaka računamo od projekcije ekvatora

(osovine y) prema severu, one su uvek pozitivne, tako da
se po veličini apscise može približno procenjivati polo
žaj tačke na Zemljinoj površi.
Tačke zapadno od srednjeg meridijana imaju negativ
ne vrednosti o r d i n a t a .Medjutim, da bi se izbegle negativ-
537
ne vrednosti ordinata, svim ordinatama dodaje se,po p r e d
logu nemačkog geodete Baumgarta, 500 000 metara, što zna
či da apscisna osa ima vrednost y=500 000 m.
Prema tome, sve tačke istočno od srednjeg meridijana
imaju ordinate veće od 500 000, dok su ordinate svih tača
ka zapadno od srednjeg meridijana manje od 500 000, ali
uvek pozitivne.
Isto tako, đ a bi se obezbedila jednoznačnost koordi
nata, ispred iznosa ordinate svake tačke stavlja se broj
koordinatnog sistema.
Neka su, na primer, koordinate neke tačke:
x = 4 546 321, 24 m
y - 6 470 342,16 m
Zaključujemo, pre svega, da se tačka nalazi u 6. zoni, sa
srednjim meridi j a n o m geografske dužine 18°. Pošto je vre d
nost ordinate manja od 500 000, tačka se nalazi zapadno od
m e r i d i j a n a (ima, u stvari, negativnu ordinatu) na udaljeno
sti 29 657,84 m, jer je 500000-29657,84= 470 342, 16.Ordina
ta x predstavlja stvarno Udaljenje tačke od projekcije ek
vatora, odnosno od ose y.
Prikazaćemo sada, na jednom primeru,postupak ređuko-
vanja koordinata.
Neka smo na osnovu geografskih koordinata 'P i 1 ,

odnosno I, zadane tačke, po formulama 12.8, odnosno 12.65,
sračunali njene pravougle koordinate:
x = 4 lil 224,472 m
y = + 172 434,352 m
Ove koordinate treba smanjiti za 0,0001 njihovog iz

nosa, pa đe prema 12.64 biti:
©i c "i 1 1 « a ° 1
x = 4 lil 224,472 y - + 172 434,352
L
-411,122 - 17, 243
4 110 813,350 m + 172 417,109 m
Ako se ova tačka nalazi u 7. koordinatnom sistemu,

onda đe njene redukovane koordinate biti:
538
x - 4 110 813 , 3 5 0 m
y = 7 872 417,109 m.
Ako imamo zadatak da na osnovu ređukovanih koord i n a

ta (x,y) sračunamo geografske koordinate ( 'f ,X) iste t a č
ke, onda najpre treba sračunati neredukovane koordinate i
sa njima pristupiti računan-ju geografskih koordinata. U
tu svrhu primeniđemo analogan, obrnut postupak, prema l2.
66, pošto se najpre iz ordinate izostavi cifra koja o z n a
čava broj koordinatnog sistema i odbije konstanta 500000.
Na taj način, s obzirom na 12.66, može se pisati:
x = 4 110 813,350 m y - + 172 417,109 m

+ 411,081 + 17,2417
+ ' 0, 041 + 0,0017
4 lil 224,472 m +172 434, 352 m
Prema tome, neredukovane koordinate tačke su:
x = 4 lil 224,472 m
y = + 172 434, 352 m
(U praksi se često umesto izraza "redukovane", odnosno

"neredukovane" koordinate koriste izrazi "modulirane",
odnosno "nemođulirane" koordinate.
Napomenimo još da se u vezi sa primenom Gaus-Krige-

rove projekcije za obradu i računanje triangulacije i d r u
ge geodetske zadatke, razradjuju i drugi problemi teorij
skog i primenjenog karaktera,kao što su "redukcije d u ž i
na i pravaca", "transformacija koordinata iz jednog Ga-
us-Krigerovog sistema u drugi", ifd. Ovi se zadaci deta l j
no obradjuju u udžbenicima geodezije, pa se na njima n e
ćemo zadržavati.
539
P R I L O G
Radi efik a sn ije g korišćenja udžbenika i da bi se olakšalo iz v r

šenje zadataka u vezi obrade i sračunavanja kartografskih p ro jek ci
ja , u prilogu su date ta b lic e I i I I , u kojima su sadržani podaci
najneophodniji za ova i sličn a računanja imajući u vidu primenu sa
vremenih računskih sredstava.
Računanje ta b lic a provedeno je u Inženjersko-računskom centru
Gradjevinskog fa k u lte ta u Beogradu, na osnovu programa koje je sas
tavio d ip l.in ž . Ivan Nestorov, a siste n t za predmet Matematička kar
to g ra fija .
Tablice su sračunate polazeći od parametara Beselovog e lip soid a
koji se navode zajedno sa formulama za pojedine elemente ta b lic a .
a) Elementi Zemljinog elip soida po Besel u (1841.):
a = 6 377 397,155 m Ig a - 6,804 6434 637

b - 6 356 078,963 m tg b = 6,803 1892 839
a = 11? - = 6 398 786,849 Ig c = 6,806 0976 435

Vl-e2
a 1:299,1528 = Ig a. = 7,524 1069 093 - IO

a = 0,003 3427 732
2 2
e2= a = 0,006 6743 722 IgeZ= 7,824 4104 237 - 10
a
9 —h
e>= a = 0,006 7192 188 Ig e2= 7,827 3187 833 - IO
b‘
l-e2= 0,993 3256 278 Ig (1-e2) = 9,997 0916 404 - 10
1+e2- 1,006 7192 188 Ig (1+e2) = 0,002 9083 596
'l-e = 0,996 6572 269
Ig (^Jl+e2) = 0,001 4541 798
541
b) Ta bl i ca I s a d r ž i :
Radij us kri vi ne meridijanskog preseka
-
M = a (l-e?)
------
2 2
(1-e sin tj
Radijus k riv in e preseka po prvom v e rtik a lu
2 g T/2
(1-e sin t)
Srednji rad iju s krivin e
' 2
n = V mn = ai/I_e
2 .2
1-e sin <f>
Radijus k riv in e paralele
T = N cos 'f .
c) T ablica I I sadrži:
Dužine meridijanskog luka
rt p
X= a(1~e--!■---- đv.
I (l-e2sin2t)3/2
V e ličin u U
i . ___
tg (45°+~)
2
U =
tge (4S°+~)
Ig V ,
V e ličin u p
p - N ctg 9 = ----------- — ctg <P .

r-, 2sin
(1-e • 2n
Iv.
542
T A B L I ĆA I
<p M N R r
(O r) (m) (m) (m) (m)
0 00 6334832. 6377397. 6356079. 6377397.
30 6334837. 6377399. 6356082. 6377156.
6334851. 6377404, 6356092. 6376432.

o
o
30 6334875. 6377412. 6356108. 6375226.
2 00 6334909, 6377423. 6356131. 6373538.
30 6334953. 6377438. 6356160. 6371368.
6335006. 6377455. 6356195. 6368715.

o
o
30 6335068, 6377476. 6356237. 6365581.
4 00 6335141. 6377501. 6356285♦ 6361965.
30 6335222. 6377528. 6356340. 6357868.
5 00 6335314. 6377559. 6356401 , 6353290.
30 6335415. 6377593. 6356469. 6348232.

o
C
6335525. 6377630. 6356543. 6342692.
30 6335645. 6377670, 6356623. 6336673.
7 00 6335774, 6377713, 6356709. 6330175.
30 6335913, 6377760. 6356802. 6323197.
8 00 6336061. 6377809, 6356901. 6315741.
30 6336218. 6377862. 6357006. 6307807.
9 00 6336384. 6377918. 6357117. 6299395.
30 6336560. 6377977. 6357235. 6290507.
10 00 6336745. 6378039. 6357358. 6281142.
30 6336939, 6378104. 6357488. 6271302.
ll 00 6337142. 6378172, 6357624. 6260987.
30 6337354. 6378243. 6357766. 6250198.
l2 00 6337575. 6378317. 6357913. 6238936.
30 6337804. 6378394, 6358067. 6227201.
543
V M N R r
(O ,) (mi (m) (m) (m)
13 00 6338043. 6378474. 6358226. 6214995.
30 6338290. 6378557. 6358392. 6202317.
14 00 6338546. 6378643. 6358563. 6189170,
30 63388.10. 6378732, 6358740. 6175554.
15 00 6339083. 6378823. 6358922. 6161470.
30 6339364. 6378913. 6359110. 6146919.
16 00 6339654. 6379015. 6359304. 6131903.
30 6339951. 6379.115. 6359503. 6116421.
17 00 6340257. 6379217. 6359707. 6100476.
30 6340571. 6379322, 6359917. 6084068.
18 00 6340893. 6379430. 6360133. 6067199.
30 6341223. 6379541. 6360353. 6049870.
19 00 6341560. 6379654. 6360579. 6032082.
30 6341905. 6379770. 6360810. 6013836.
20 00 6342258. 6379888. 6361045. 5995134.
30 6342618. 6380009. 6361286. 5975977.
21 00 6342986. 6380132. 6361532. 5956367.
30 6343361. 6380258. 6361782. 5936304.
22 00 6343742. 6380386. 6362038. 5915791.
30 6344131. 6380516. 6362298. 5894828.
23 00 6344527. 6380649. 6362562. 5873418.
30 6344930. 6380784. 6362831. 5851562.
24 00 6345339. 6380921. 6363105. 5829261.
30 6345754, 6381060. 6363383. 5806518.
25 00 6346176. 6381202. 6363665. 5783333.
30 6346605. 6381345. 6363951. 5759708,
544
<p M N R r
(O ,) (m) (m) (m) (m)
26 00 6347039. 6381491 . 6364242. 5735646,
30 6347480. 6381639. 6364536« 5711148.
27 00 6347926. 6381788. 6364835. 5686215.

30 6343378. 6381940. 6365137. 5660850.
28 00 6348836. 6382093. 6365443. 5635054.
30 6349299. 6382248. 6365753. 5608829.
29 00 6349768. 6382405. 6366066. 5582177.
30 6350242. 6382564. 6366382. 5555101,
30 00 6350721, 6382724. 6366702. 5527602.
30 6351204. 6382887, 6367026. 5499681.
31 00 6351693. 6383050. 6367352. 5471342.
30 6352186. 6383215. 6367682. 5442586.
32 00 6352684. 6383382. 6368014. 5413415.
30 6353185. 6383550, 6368350. 5383832,
33 00 6353692. 6383720, 6368688. 5353838.
30 6354202. 6383890, 6369029. 5323436.
34 00 6354716. 6384063, 6369372. 5292628.
30 6355233. 6384236. 6369718. 5261416.
35 00 6355754, 6384410. 6370066. 5229803.
30 6356279. 6384586. 6370417. 5197791.
36 00 6356807, 6384763. 6370770. 5165382.
30 6357338. 6384941. 6371124. 5132578.
37 00 6357872. 6385119. 6371481. 5099383.
30 6358408. 6385299. 6371839. 5065798.
38 00 6358948, 6385479. 6372200. 5031826.
30 6359489. 6385661. 6372561. 4997470.

'P Af N R r
(O ,) (m) Im) (m) (m)
39 00 6360033. 6385843. 6372925. 4962732.
30 6360579, 6386025. 6373290. 4927614.
40 00 6361127, 6386209. 6373656♦ 4892120.
30 6361677, 6386393. 6374023. 4856251.

-fc»
o
o
6362228. 638657/, 6374391 . 4820011.
30 6362781. 6386762. 6374760. 4783402.
42 00 6363335. 6386948. ' 6375130. 4746427.
30 6363890, 6387133. 6375501 . 4709089.
43 00 6364446, 6387319, 637587.2, 4671390,
30 6365002. 6387505. 6376244. 4633333.
44 00 6365560. 6387692, 6376616. 4594921.
30 6366113. 6387879. 6376989. 4556157,
45 00 6366676. 6388065, 6377361. 4517044,
30 6367234. 6388252. 6377734. 4477585.
46 00 6367792. 6388438. 6378107. 4437782.
30 6368350. 6388625, 6378479, 4397639.
47 00 6368907. 6388811. 6378851. 4357159.
30 6369464. 6388997, 6379223. 4316344.
48 00 6370020. 6389183, 6379594. 4275198.
30 6370575, 6389369, 6379965, 4233724.
49 00 6371129. 6.389554, 6380335. 4191925.
30 6371681 . 6389739, 6380704. 4149803.
50 00 6372232. 6389923. 6381072. 4107363.
30 6372782. 6390107. 6381438. 4064608.
5.1 00 6373330. 6390290. 6381804. 4021540.
30 6373876. 6390472. 6382169. 3978163.
546
<p M N R r
(O ,) (m) (m) (m) (m)
52 00 6374419. 6390654. 6382532. 3934479.
30 6374961. 6390835. 6382893. 3890494.
53 00 6375500. 6391015, 6383253, 3846209.
30 6376036. 6391194. 63836.11. 3801628.
54 00 6376570. 6391373, 6383967. 3756755.
30 6377100. 6391550. 6384321. 37U592.
55 00 6377628. 6391726. 6384673. 3666143.
30 6378152. 6391901. 6385023. 3620413.
56 00 6378673. 6392075. 6385371. 3574403,
30 6379190. 6392248, 6385716. 3528118.
57 00 6379704, 6392420. 6386059. 3481561.
30 6380214. 6392590. 6386399. 3434736.
58 00 6380719. 6392759. 6386736. 3387646.
30 6381220. 6392926. 6387071. 3340295.
59 00 6381717. 6393092. 6387402. 3292686.
30 6382210. 6393256. 6387731. 3244823.
60 00 6382698, 6393419, 6388056. 3196710.
30 6383180. 6393580. 6388378. 3148350.
61 00 6383658. 6393740. 6388697. 3099747.
30 6384131, 6393898. 6389013. 3050904.
62 00 6384599. 6394054. 6389325. 3001827.
30 6385061. 6394208. 6389633. 2952517.
63 00 6385517. 6394361. 6389938. 2902979.
30 6385968. 6394511. 6390238. 2853217.
64 00 6386413. 6394660, 6390535. 2803234.
30 6386852. 6394806. 6390828. 2753035.
547
4> M N R r
(O ,) (m) Im) (m) (m)
65 00 6387285. 6394951. 6391117, 2702623.
30 6387712. 6395093. 6391402, 2652002,
66 00 6388132. 6395233. 6391682. 2601176.
30 6388546. 6395371. 6391958, 2550148.
67 00 6388953. 6395507. 6392230. 2498924.
30 6389354. 6395641. 6392497, 2447506,
68 00 6389747. 6395772. 6392759. 2395893.
30 6390134, 6395901. 6393017. 2344106.
6? 00 6390513. 6396028. 6393270, 2292131.
30 6390885. 6396152. 6393518, 2239980.
70 00 6391250. 6396274. 6393761. 2187654.
30 6391607, 6396393. 6394000, 2135160.
71 00 6391957, 6396509. 6394233. 2032500.
30 6392299, 6396624. 6394461, 2029678.
72 00 6392633. 6396735, 6394684, 1976700.
30 6392960, 6396844. 6394901. 1923568.
73 00 6393278, 6396950. 6395114. 1870287.
30 6393588. 6397053. 6395321. 1816861.
74 00 6393890, 6397154. 6395522. 1763295.
30 6394184. 6397252. 6395718. 1709591.
75 00 6394469. 6397347, 6395908. 1655755.
30 6394746. 6397440. 6396093, 1601791.
76 00 6395014, 6397529, 6396272. 1547702.
30 6395274. 6397616. 6396445, 1493494.
77 00 6395525, 6397699. 6396612. 1439169.
30 6395767. 6397780. 6396773. 1384733.
548
M N R r
(O ,) (m) (m) (m) (m)
78 00 6396000. 6397858. 6396929. 1330189.
30 6396224. 6397933. 6397078. 1275543.
79 00 6396440. 6398004. 6397222. 1220797.
30 6396646. 6398073. 6397359. 1165956.
80 00 6396843. 6398139. 6397491. 1111025.
30 6397030. 6398201. 6397616. 1056008.
81 00 6397209. 6398261. 6397735. 1000909.
30 6397378. 6398317. 6397848. 945732.
82 00 6397538. 6398371. 6397954. 890481.
30 6397688. 6398421. 6398054. 835161.
83 00 6397829. 6398468. 6398148. 779777.
30 6397960. 6398511. 6398236. 724332.
84 00 6398082. 6398552. 6398317. 668831.
30 6398194. 6398589. 6398392. 613278.
85 00 6398297. 6398624. 6398460. 557677.
30 6398390. 6398655. 6398522. 502033.
86 00 6398473. 6398682. 6398578. 446350.
30 6398546. 6398707. 6398627. 390632.
87 00 6398610. 6398728. 6398669. 334884.
30 6398664. 6398746. 6398705. 279109.
88 00 6398708. 6398761. 6398734. 223314.
30 6398743. 6398772. 6398757. 167500,
89 00 6398767. 6398780. 6398774. 111674.
30 6398782. 6398785. 6398784. 55839.
90 00 6398787. 6398787. 6398787. 0 .
549
TABLICA II
>p X p
(O >) U Ig U
(m) (m)
0 00 0, 1.0000000 0.0000000 00
30 55282, 1.0087062 0.0037647 730777517.
1 00 110564 , 1.0174889 0.0075297 365361210.
30 165846, 1.0263494 0.0112952 243543529.
2 00 221128. 1.0352891 0.0150617 182625503.
30 276411. 1.0443096 0.0188292 146067337.
3 00 331694. 1.0534121 0.0225983 121689099.
30 336978, 1.0625982 0.0263691 104270819.
4 00 442262, 1.0718695 0.03014.19 91202509.
30 497547, 1.0812275 0.0339171 81034179.
5 00 552832. 1.0906739 0.0376949 72895831.
30 608119, 1.1002101 0.0414756 66233832.
6 00 663406. 1.1098379 0.0452596 60679093.
30 718695. 1.1195591 0.0490470 55976090.
7 00 773984. 1.1293753 0.0528383 51942306.
30 829275. 1.1392885 0.0566337 48443895.
8 00 884567. 1.1493003 0.0604335 45380472.
30 939860. 1.1594127 0.0642381 42675272.
9 00 995155. 1.1696277 0.0680476 40268590.
30 1050451. 1.1799471 0.0718625 38113288.
10 00 1105748. 1.1903731 0.075683.1 36171657.
30 1161048. 1.2009076 0.0795096 34413170.
ll 00 1216349. 1.2115529 0.0833424 32812851.
30 1271652. 1.2223112 0.0871818 31350067.
l2 00 1326957. 1.2331845 0.0910281 30007624.
30 1382263. 1.2441754 0.0948816 28771078.
55 0
<p X U Ig U p
(O ,) (m) (m)
13 00 1437572. 1.2552860 0.0987427 27628208.
30 1492883. 1,2665188 0.1026116 26568603.
14 00 1548196. 1.2778763 0.1064888 25583340.
30 1603512, 1.2893611 0,1103746 24664726.
15 00 .1658829, 1.3009757 0.1142692 23806093.
30 1714150. 1.3127229 0.1181730 23001634.
16 00 1769472. 1.3246053 0.1220865 22246268.
30 1824797. 1.3366258 0.1260098 21535530,
1? 00 1880125. 1.3487373 0.1299435 20865479.
30 1935456. 1.3610929 0.1338878 20232626.
18 00 1990789. 1.3735455 0.1378430 19633868.
30 2046125, 1.3861483 0.1418097 19066438.
19 00 2101464. 1.3989045 0.1457881 18527861.
30 2156806. 1.4118175 0.1497786 18015915.
20 00 2212152. 1.4248907 0.1537816 17528599.
30 2267500. 1.4381277 0.1577974 17064109.
21 00 2322351, 1.4515320 0,1618266 16620813.
30 2378206. 1.4651074 0.1658694 16197228.
22 00 2433564. 1,4788577 0,1699264 15792009.
30 2488925. 1.4927868 0.1739978 15403929.
23 00 2544290. 1.5068989 0.1780841 15031867,
30 2599658. 1.5211981 0.1821858 14674798.
24 00 2655030. 1.5356888 0.1863032 14331783.
30 2710405. 1.5503754 0.1904369 14001959.
25 00 2765784. 1.5652624 0.1945872 13684531.
30 2821167. 1.5803547 0,1987546 13378769.
551
<p X U Ig U p
(o ,) (ra) (ut)
26 00 2876553. 1.5956570 0.2029396 13083995.
30 293 1 943. 1.6111745 0.2071426 12799587.
27 00 2987338. 1.6269122 0.2113641 12524965.
30 3042736. 1.6428756 0.2156047 12259592.
28 00 3098138. 1.6590702 0.2198648 12002971.
30 3153544. 1.6755016 0.2241449 11754639.
29 00 3208954. 1.6921758 0.2284455 11514164.
30 3264368. 1.7090989 0.2327672 11281144.
30 00 3319787. 1.7262771 0.2371105 11055203.
30 3375209. 1.7437169 0.2414760 10835991.
31 00 3430636. 1.7614250 0.2458642 10623179.
30 3486067. 1.7794084 0.2502756 10416461,
32 00 3541503. 1.7976744 0.2547110 10215547.
30 3596942. 1.8162302 0.2591709 10020167.
33 00 3652387. 1.8350836 0.2636558 9830066.
30 3707835, 1.8542425 0.2681665 9645006,
34 00 3763288. 1.8737153 0.2727036 9464762.
30 3818746. 1.8935104 0.2772677 9289121.
35 00 3874208, 1.9136368 0.2818595 9117883.
30 3929675. 1.9341035 0,2864797 8950860.
36 00 3985146. 1.9549202 0.2911290 8787872.
30 4040622. 1.9760966 0.2958082 8628752.
37 00 4096103, 1.9976431 0.3005179 8473340.
30 4151588. 2.0195702 0.3052590 8321484.
38 00 4207078. 2.0418890 0.3100321 8173041.
30 4262572. 2.0646110 0.3148382 8027876.
552
>p X p
U Ig U
(O >) ( m) ( m)
39 00 4318072, 2.0877482 0.3196781 7885859.
30 4373576. 2.1113128 0.3245526 7746868.
40 00 4429085, 2.1353178 0.3294625 7610787,
30 4484598. 2.1597766 0.3344088 7477505.
41 00 4540117, 2,1347032 0,3393924 7346917.
30 4595640, 2.2101120 0.3444143 7218921.
42 00 4651168, 2.2360183 0,3494754 7093424.
30 4706701. 2,2624378 0.3545766 6970333.
43 00 4762239. 2,2393869 0.3597192 6849561.
30 4817782. 2,3168827 0.3649041 6731026.
44 00 4873330. 2.3449433 0.3701323 6614649.
30 4928882. 2.3735871 0.3754052 6500352.
45 00 4984439. 2.4028339 0.3807238 6388065.
30 5040001, 2.4327039 0.3860893 6277718.
46 00 5095568♦ 2.4632184 0.3915029 6169243.
30 5151140. 2.4943998 0.3969661 6062579.
47 00 5206717. 2.5262714 0.4024800 5957663.
30 5262299, 2,5588576 0,4080461 585443S.
48 00 5317885. 2.5921839 0.4136658 5752847,
30 5373477. 2,6262773 0.4193406 5652836.
49 00 5429073. 2.6611657 0.4250719 5554355,
30 5484674. 2.6968788 0.4308614 5457353.
50 00 5540280. 2.7334475 0.4367107 5361782.
30 5595890. 2.7709044 0.4426215 5267598.
51 00 5651506. 2.8092837 0.4485956 5174755.
30 5707126. 2.8486213 0.4546347 5083211.
553
) (m) Ig U (m)
52 00 5762751. 2.8889553 0.4607408 4992926.
30 5818380. 2.9303255 0,4669159 4903860,
53 00 5874015. 2.9727739 0.4731619 4815975.
30 5929654. 3.0163451 0.4794810 4729235.
54 00 5985298. 3.0610857 0.4858755 4643604.
30 6040946. 3.1070453 0.4923476 4559048.
55 00 6096599. 3.1542762 0.4988997 4475535.
30 6152257. 3.2028337 0.5055344 4393032.
56 00 6207919. 3,2527764 0.5122542 4311509,
30 6263585. 3.3041664 0.5190619 4230937.
57 00 6319257. 3,3570695 0.5259603 4151286,
30 6374932. 3.4115558 0.5329525 4072529.
58 00 6430612. 3,4676993 0.5400414 3994639.
30 6486297. 3.5255791 0.5472305 3917590,
59 00 6541986. 3,5852793 0.5545230 3841357.
30 6597679. 3.6463895 0,5619226 3765916.
60 00 6653376. 3.7105052 0.5694330 3691242.
30 6709078. 3.7762285 0.5770583 3617314.
61 00 6764784. 3.8441685 0.5848024 3544108.
30 6820494. 3.9144418 0.5926698 3471603.
62 00 6876208. 3.9871735 0.6006651 3399779.
30 6931926. 4,0624979 0,6087932 3328614.
63 00 6987648. 4.1405590 0.6170590 3258089.
30 7043374. 4.2215117 0.6254680 3188186,
64 00 7099104. 4.3055231 0.6340259 3118884.
30 7154838. 4.3927729 0.6427388 3050166.
554
<p X p
U Ig U (m)
(a ') (m)
65 00 7210576. 4.4834557 0,6516129 2982014.
30 7266317. 4.5777817 0 *6606551 2914412.

66 00 7322062. 4 ,6 75 9 78 5 0.6698725 2847341.
30 7377811, 4.7782935 0.6792728 2780787.
67 00 7433564. 4.8849951 0.6838641 2714732.
30 7489319. 4.9963760 0.6986551 2649161.
68 00 7545079. 5.1127552 0.7086550 2584060.
30 7600842. 5.2344815 0,7183737 2519412.
6? 00 7656608, 5.3619369 0.7293217 2455205.
30 7712377, 5.4955406 0.7400104 2391423.
70 00 7768150. 5.6357540 0.7509520 2328053.
30 7823925. 5.7830853 0.7671596 2265081.
71 00 7879704. 5.9380968 0.7736473 2202495.
30 7935486. 6.1014111 0.7854303 2140280.
72 00 7991271. 6,2737202 0,7975251 2073425,
30 8047058. 6.4557951 0.8099497 2016917,
73 00 8102849. 6.6484977 0.8227235 1955744,
30 8158642. 6.8527941 0.8358677 1894894.
74 00 8214438, 7.0697713 0,8494054 1834354.
30 8270237. 7.3006566 0.8633619 1774115,
75 00 8326038. 7.5468408 0.8777652 1714164.
30 8381841. 7.8099067 0.8926458 1654490.
76 00 8437647, 8.0916629 0.9080378 1595083.
30 8493455. 8.3941B65 0.9239786 1535932.
77 00 8549266. 8.7198735 0.9405102 1477025.
30 8605078. 9.0715038 0,9576793 1418354.
555
<p X p
<O ') U Ig U (m)
Im)
78 00 8660893, 9,4523202 0.9755384 1359907,
30 8716709, 9.8661297 0.9941468 1301674.
79 00 8772523, 10.3174315 1.0135716 1243646,
30 8828348. 10.8115817 1,0338892 1185813.
80 00 8884170. l l .3550076 1.0551874 1123164.
30 8939994. l l .9554896 1,0775674 1070692,
81 00 8995820. 12.6225371 1.1011467 1013385.
30 9051647. 13.3678971 1.1260631 956235.
82 00 9107475. .14,2062532 ' 1.1524796 899232,
30 9163305, 15.1562047 1,1805905 842368.
83 00 9219.136. 16.2416651 1,2106306 785633.
30 9274968. 17,4939055 1.2428868 729018,
84 00 9330801. 18.9546212 1.2777151 672515.
30 9386635. 20.6806691 1.3155646 616114.
85 00 9442471. 22.7516488 1.3570129 559807.
30 9498307. 25,2825378 1,4028207 503585.
86 00 9554143. 28,4458022 1.4540182 447439.
30 9609981. 32.5124599 1.5120498 391362.
87 00 9665819. 37.9342078 1.5790310 335343.
30 9721658. 45.5241000 1.6582414 279375.
88 00 9777497, 56.9082448 1.7551752 223450.
30 9833336, 75,8808951 1.8801324 167558.
89 00 9889176. 113.8248090 2.0562369 111691.
30 9945016. 227.6537777 2.3572749 55841.
90 00 10000856. co l l .2892369 0.
556
L I T E R A T U R A
[1] Borčić, В. KARTOGRAFIJA, t e h n .e n c i k l . , LZ, Za g r e b , 1979.
и Borčić, В. MATEMATIČKA KARTOGRAFIJA (Kartografske projek

cije) , Zag r e b , 1955.
[3] Borčić, В . GAUSS - KR Ü G E R O V A P R O J E K C I J A M E R I D I J A N S K I H ZONA,

Zagreb,1976.
м Borčić, В . GA U S S - K R Ü G E R O V A P R O J E K C I J A (Te o r i j a i p r i m e n a
u državnom premeru), V G I , Beograd, 1 9 5 5 .
[5] Богинский, В .1 СПОСОБ ИЗЫСКАНИЯ ПРОИЗВОЛЬНЫХ ПРОЕКЦИИ МЕЛКО

М А С Ш Т А Б Н Ы Х КАРТ, Г У Г и К , М о с к в а , 1 9 フ 2.
[6] Бочаров, М.К. МАТЕМАТИКО-СТАТИСТИЧЕСКИЕ МЕТОДЫ В КАРТОГРАФИИ,

Николаев, С.А " Г е о д е з и з д а т ", М о с к в а , 1957.
м Buder, 1 I 2 RA Ž A J N E M O G U Ć N O S T I O P Š T I H G E O G R A F S K I H K A R A T A
I NJIHOVO KORIŠĆENJE ZA N A U Č N A I S T R A Ž I V A N J A I
PRAKTIČNU DELATNOST S POSEBNIM OSVRTOM NA T O P O
G R A F S K E KARTE, d i s e r t a c i j a , Z a g r e b , 1 9 フ 8*
м Buder, I. GAUSS- KRÜGEROVA PROJEKCIJA I NJENA PRIMENA,skr.

VGI, Beograd, 1 9 6 4 .
й Бугаевский, Н О НЕКОТОРЫХ ОСНОВАХ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ И ИЗЫСКАНИЯ

Иванов, Г, К А Р Т О Г Р А Ф И Ч Е С К И Х П Р О Е К Ц И И , Т р у д ы Ц Н Ш Г А и К , вып.
189,1971.
[io] Chamberlin, W T H E R O U N D E R D O N F L A T PAP E R , Washington, 1950 .
[п] СINGER, N.J. KU R S V I Š E G E O D E Z I J E I M A T E M A T I Č K E K A R T O G R A F I J E ,

( p r e v . s rus.), B e o g r a d , 1 9 3 0 .
[l2] Cuenin, Р.R. CARTOGFAPHIE GENERALE, P a r i s , 1 9 フ 2.
[13] Deetz, Ch.H. ELEMENTS OF MAP PROJECTION, US Coa s t and Geo-

Adams, 0•S • d a t i c S u r v e y , S p e c .P u b l . № 68, W a s h i n g t o n
М Čubraniđ, N. V IŠA GEODEZIJA, I dio, Zagreb, 1954.
м Fiala, F. M A T HEMATISCHE K A R T O G R A F H I E , Berlin, 1957.
[16] Frančula, N. DI E V O R T E I L H A F T E S T E N A B B I L D U N G E N IN D E R A T L A S -
KARTOGRAPHIE, d i s e r t a c i j a , B o n n , 1 9 7 1 .
[17] Frančula, N. DVOSTRUKA KOSA KONFORMNA CILINDRIČNA PROJEKCI

JA, Z a g r e b , 1 9 7 2 .
м Frančula, N. KOMPJUTERSKI PROGRAMI ZA RAČUNANJE U GAUSS -

- KRUGEROVOJ PROJEKCIJI, Z b o r n i k GF, sv. 23,
Z a g r e b , 1980.
[19] Гараевская, С . К А Р Т О Г Р А Ф И Я , Москва, 1955 .
[20] Гинзбург, Г.А. ПОСОБИЕ ПО И З М Е Р Е Н И Я М Н А МЕЛКОМАСШТАБНЫХ К А Р

Т А Х , Т р у д ы Ц Н И И Г А и К , в ы п . 1 1 9 , 1 9 58 .
[21] Г и н з б у р г , Г.А. АТЛАС Д ЛЯ ВЫБОРА КАРТОГРАФИЧЕСКИХ ПРОЕКЦИИ ,
Салманова, Т.Д Москва,1957.
[22] Г и н з б у р г , Г.А. ПОСОБИЕ ПО МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КАРТОГРАФИИ, Труды
Салманова f Т.Д Ц Н И И Г А и К , вып. 160, 1964.
[23] Г р а у р , A.B. МАТЕМАТИЧЕСКАЯ КАРТОГРАФИЯ, Ленинград, 1964.
[24] Hake, G . KARTOGRAPHIE I, I I , B erlin , 1975.
[25] Homorodi, L . FELSOGEODEZIA, Budapest, 1966.
[26] Hoschek, J. MATEMATISCHE GRUNDLAGEN DER KARTOGRAPHIE,

heim, 1969.
557
Hristov, W. V O R S C H L A G ZU EINER V E R B E S S U N G DER GEODÄTISCHEN
R E F E R E N Z S Y S T E M 1967 , A c c . B u l g . s c . , S o f i j a , 1 9 7 1
Христов, В. ОБЩАЯ ТЕОРИЯ ПРИМЕНЕННЫХ В ГЕОДЕЗИИ КООРДИНАТ
София,1959.
Христов, В . МА Т Е М А Т И Ч Е С К А Я ГЕОДЕЗИЯ, София, 1964.
Imhof, Е . K A R T O G R A P H I S C H E G E L A N D E D A R S T E L L U N G , B e r l i n , 1965
Imhof, E- G E L Ä N D E UND KARTE, Zürich, 1968.
Jovanović, V. OSNOVNA GEOD E T S K A M R E Ž A SFRJ I PITA N J A NJENE
N O V E O B R A D E , d i s e r t a c i j a , Z a g r e b , 1971.
Jordan-Eggert- HANDBUCH DER VERMESSUNGSKUNDE, Stuttgart, 19S9
-Kneissl
Mainwaring, J. AN INTRODUCTION TO THE STUDY OF MAP PROJECTION

L o n d o n , 1942.
Merkel# H. GRUNDZÜGE DER KARTENPROJECTIONSLEHRE,
M ü n c h e n , 19 56 .
Мещеряков, Г.A. ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КАРТОГРА
Ф И И , М о с к в а , 1968.
Parezanović, D. K A R T O G R A F S K E P R O J E K C I J E (Neki p o s t u p c i konstru
kci j e k a r t o grafske m r e ž e ) , dipl.rad,
B e o g r a d , 1976.
П а в л о в , A.A. ПРАКТИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ ПО МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КАРТО
ГРАФИИ , Л е н инград, 1 9 6 6 .
Peterca, M. V A Z D U H O P L O V N E KARTE. PRILOG ISTRAŽIVANJIMA U
CILJU IZVRŠENJA MEDJUNARODNIH OBAVEZA JUGOSLA
VIJE, d i s e r t a c i j a , Z a g r e b , 1 9 7 5 .
Pe t e r c a , M. KARTOGRAFIJA, VGI, B e o g r a d , 1974 .
R a d o ševi đ/ N.
Milisavlj e v i d , ;
R a c e t i n , F..
П о г о р е л о в , A.B. Л Е К Ц И И ПО Д И Ф Е Р Е Н Ц И А Л Ь Н О Й Г Е О М Е Т Р И И ,
Харков,1967.
Raisz, E. GENERAL CARTOGRAPHY, London, 1948.
Rais z , E. P R I N C I P L E S O F C A R T O G R A P H Y , New York, 1962.
Richardus• P . MAP PROJECTIONS, Amsterdam, 1974.

A d l e r г R.H.
Robinson, A.H. ELEMENTS OF CARTOGRAPHY, N e w York, 1953.
Rozycki J. KARTOGRAFIJA MATEMATICZNA, W a r s z a w a , 1973.
Салищев, К.А. ОСНОВИ КАРТОВЕДЕНИЯ II, Москва, 1962.

С а л и щ е в , К.А. К А Р Т О В Е Д Е Н И Е , Москва, 1976.
Strasser, G. ELLIPS O I D I S C H E P A R A M E T E R D E R ERDFIGUR,
D e u t s c h e g e o d ä t i s c h e K o m m i s ., S e r i j a A, № 19,
M ü n c h e n , 1957.
Svečnlkov, N. VIŠA GEODEZIJA I, B e o g r a d , 1953.
С о л о в ь е в , М.Д. КАРТОГРАФИЧЕСКИЕ ПРОЕКЦИИ, Москва, 1946.
Соловьев, М.Д. ПРАКТИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ ПО МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КАРТО
Г Р А Ф И И , М о с к в а , 1952.
Terziđ, М . J. VIŠA GEODEZIJA (Kartografija), Beograd, 1 9 3 5 .
T i s s o t , А. M E M O I R E S U R L A R E P R E S E N T A T ION DES S U R FACES ET

L E S P R O J E C T I O N S D ß S C A R T E S G E O G R A P H I Q U E S , Ga u -
t h i e r - V i l l a r s , P a r i s , 1881.
У р м а е в f H.A. МАТЕМАТИЧЕСКАЯ КАРТОГРАФИЯ, Москва, 1941.
Урмаев, Н.А. И С Л Е Д О В А Н Й Я ПО М А Т Е М А Т И Ч Е С К О Й К А Р Т О ГРАФИИ,
Труды ЦКИИГАиК,вып. 9 8 , 1 9 5 3 .
N У р м а е в , H.A. ТЕОРИЯ ГОМОГРАФИЧЕСКОГО ПРЕОБРАЗОВАНИЯ И ЕЕ
ПРИМЕНЕНИЕ К МАТЕМАТИЧЕСКОЙ КАРТОГРАФИИ И
С О С Т А В Л Е Н И Ю К А Р Т , Т р у д ы Ц Н И И Г А и К ,в ы п .113 , 1 9 5 6 .
[58] Šobi đ , D. MATEMATIČKA KARTOGRAFIJA, VGI, Beograd, 1955.
[59] W i h e l m y , H. K A R T O G R A P H I E IN S T I C H W O R T E N , I К A R T E N P RO J E C T I -
ON, K i e l , 1975.
Živkoviđ, A. V I Š A GEODEZIJA, Beograd, 1972.
[61] Закатов, П.С. КУРС ВИС Ш Е Й ГЕОДЕЗИИ, Москва, 1964.
559
Prof. dr VELIBOR JOVANOVIĆ, dipl. inž.
MATEMATIČKA KARTOGRAF U A
Recenzent
Prof. dr. MIODRAG JOVANOVIĆ, dipl. ini.
Jezički redaktor
LJILJANA SIMIĆ, profesor
Tehnički urednik
VITOMIR PETROVIĆ, graf. inž.
Korektor
DANIJEL DUJMOVIĆ, dipl. inž.
Korice
ILIJA KRTINIĆ, dizajner
Štampa: VOJNOGEOGRAFSKI INSTITUT - Beograd, Mije Kovačevića 5

Matematicka Kartografija, Jovanovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Matematicka Kartografija, Jovanovic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematicka Kartografija, Jovanovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pro! dr Velibor Jovanović, dipl.inž.

dr Velibor Jovanović: M A T E M A T I Č K A K A R TOGRAFIJA

U uvodnom delu knjige izložena je opšta teorija preslikavanja površi;

Tiraž 800 primeraka Cena 700 din.

OPŠTA POOELA KARTOGRAFIJE, PREDMET

1.1. UOPŠTE .......................................................................

ELEMENTI DIFERENCIJALNE GEOMETRIJE. OSNOVI

2.1. OPŠTE KOORDINATE NA KRIVOJ POVRŠI .................................... 25.

3.1. UOPŠTE 0 OBLIKU I VELIČINI ZEMLJE. POJAMGEOIDA ............ 71

3.6. KOORDINATNI SISTEMI NA LOPTI. PARAMETARSKE

3.7. FUNDAMENTALNE GAUSSOVE VELIČINE ZA ELIPSOID I LOPTU.

3.8. RAČUNANJE DUZINE LUKA MERIDIJANA I PARALELE,

3.9. KARAKTERISTIČNE L IN IJE NA ELIPSOIDU I LOPTI ............. 123

3.10. ELIPSOID, LOPTA I RAVAN KAO MEDJUSOBNO APROKSIMI-

3.11. SISTEMI KOORDINATA U RAVNI ................................................... 134

7.2.2. Kosa konformna c ilin d r ič n a projekcija

AZIMUTNE PROJEKCIJE ............................. 373

8.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE ........ 373

CILINDRIČNE PROJEKCIJE ............................... 315

OPŠTA TEORIJA CILINDRIČNIH PROJEKCIJA ........................ 315

POLIKONUSNE PROJEKCIJE. PROJEKCIJA MKS 1:1,000.000.. 435

9.1. OPŠTE JEDNAČINE ................................................................ 435

PSEUDOKONUSNE PROJEKCIJE .......................... 463

10.1. OPŠTE JEDNAČINE ............................................................... 463

PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJE ...................... 473

11.1. OPŠTE JEDNAČINE PSEUDOCILINDRIČNE PROJEKCIJA ........ 473

12.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE ...................................................... 497

PRILOG ............................................................................. 541

Ovaj udžbenik nastao je na osnovu mojih višegodišnjih predavanja

Oktobra 1982.god. Autor

OPŠTA PODELA KARTOGRAFIJE, PR ED M ET

Dinamičan đruštveno-politički, tehnički i opšti p r i v ­

1.2. PODELA KARTOGRAFIJE

Skup naučnih disciplina koje se bave izučavanjem ge o ­

Poseban deo matematičke kartografije je kartometrija,

U matematičkoj kartografiji ponekad se izdvaja tzv.

Praktična kartografija - izučava probleme vezane za

U okviru praktične kartografije posebnu celinu čini

Tematska kartografija - izučava principe izrade t e m a ­

Metak,artograf i ja - razmatra opšte izražajne m o g u ć n o s ­

Karta nije prosta slika Zemljine površine, već preds­

Preslikane tačke geodetske osnove i presečne tačke ko ­

1.4 KRATAK PREGLED RAZVOJA MATEMATIČKE KARTOGRAFIJE

Razvoj matematičke kartografije,čiji se glavni deo o d ­

Prvu etapu u razvoju kartografije karakteriše izrada tzv. "kartogra­

Veliki osvajački ratovi u toku XIX v: posebno su mnogo

E L E M EN T I DIFERENCIJALNE G EO M ETRIJE. O SN OVI

2.1. OPŠTE KOORDINATE NA KRIVOJ POVRŠI

Pretpostavimo da je zadana neka, matematički odredjena

koja je u skladu sa definicijom po kojoj je površ g e o m e t ­

koji predstavljaju tzv. parametarske jednačine površi u

3x 3y _ 3y_ 3x_, 3 y_ 3z_ _ 3z_ 3y_^ 3 z_ 3x_ _ 3x^ 3z _

ne smeju za proizvoljan par vrednosti u, v, sve tri istov­

2.2. LINIJSKI ELEMENAT POVRŠI. FUNDAMENTALNE

Na slici 2.2 prikazan je diferencijalni paralelogram

A (uiv) i C(u+du, v+dv) r odnosno pravolinijskim koordina­

Totalni diferencijali funkcije 2.3 biće, s obzirom

Ako parcijalne izvode, radi jednostavnijeg pisanja,

onda se na osnovu 2.4 i 2.3 dobija:

Dinamičan đruštveno-politički, tehnički i opšti p r i v

Skup naučnih disciplina koje se bave izučavanjem ge o

Tematska kartografija - izučava principe izrade t e m a

Metak,artograf i ja - razmatra opšte izražajne m o g u ć n o s

Karta nije prosta slika Zemljine površine, već preds

Preslikane tačke geodetske osnove i presečne tačke ko

Razvoj matematičke kartografije,čiji se glavni deo o d

Prvu etapu u razvoju kartografije karakteriše izrada tzv. "kartogra

koja je u skladu sa definicijom po kojoj je površ g e o m e t

ne smeju za proizvoljan par vrednosti u, v, sve tri istov

A (uiv) i C(u+du, v+dv) r odnosno pravolinijskim koordina

koja je u skladu sa definicijom po kojoj je površ geo m e t

ne smeju za proizvoljan par vrednosti u, v , sve tri istov

A (u, v) i C(itA-du> v+dv) , odnosno pravolinijskim koordina

jedan ortogonalan neizometrički sistem, tj. f=0, a za funda

Jednačine linijskih elemenata duž parametarskih k r i

Dobijena ortogonalna parametarska mreža naziva se izo

Izmedju dve matematički definisane površi mogu p o s t o

Zamenimo li y i K iz jednačina 2.28 u 2.27, dobijaju se iz

koji se nazivaju o p š t i m f u n k c i j a m a transformacije ili p r e s

Ako Gausove fundamentalne veličine za originalnu po

Jednačina 2.35 naziva se fundamentalna matrica trans

je tzv. Jakobijeva determinanta U,V s obzirom na u, v. Us

U teoriji preslikavanja površi i matematičkoj k a r t o

Gde su: ds - diferencijalni linijski elemenat krive na or i

odnosno, kada se po napred opisanom postupku izvrši odgova