•

'

1
„- ~

~.... . .
.,, \ I Z .D A O
_., OEOORAFSKl INsl'i'.FiJT '}t100SL0VEN$KE NAl>~Jf 11 ii: t\PJ"~J:".
' ·~ . • t " ! .

• t1. 9, 5~1 5
~
'' '
'
,;:t' .

•
 ,

..._
--=------
 Predgovor

Imaju6i u vidu oskudnost stručne literature iz oblasti

Matematičke kartografije na našem jeziKu,i nedovoljno poznava-
nje stranih jezika za Korišć~nje strane literature,izradio sam
ovaj udžbenik,uveren da će on moći dobro da posluži našjm mla-
dim stručnjacima u savladjivanju materije koja je njime obuhva-
ćena.
Kartografskih projekcija,pronadjenih od raznih autora,
ima mnogo.Obuhvatiti sve te projekcije bilo bi dosta teško,a i
nepotrebno,s obzirom da ima projekcija koje nemaju nikakvu pri-
menu i l i se pak primenjuju veoma retko.Zato sam se pri izradi
ovoga predmeta trudio da obuhvatim sve one grupe projekcija,či­
je je poznavanje neophodno potrebno da bi se pravilno shvatila
suština projektovanja Zemlje na ravan,pojam deformacija i teškc-
ce koje pri tome nastaju u vezi sa sfernim oblikom Zemlje.Obu -
hvaćene su i one projekcije koje se kod nas koriste ili se mo-
gu koristiti,kako pri izradi vojnih karata, tako i pri izradi
školskih i atlasnih karata.Sadržina p~edmeta indentična je i sa
gradivom koje se iz ove oblasti izučava na Geodetykom otseku
Gradjevinskog fakulteta.
\
Pri izradi predmeta trudio sam se da uz tekst unesem
što više crteža,uveren da je grafički prikaz očigledno i najbo-
lje sretstvo za shvatanje materije koja se izučava.
Pored teoretske obrade matemati~kog dela,za svaku pro-
jekciju objašnjen je način konstrukcije i izradjen primer nje-
nog sračunavanja,~to 6e olakšati shvatanje iste.
Gaus-Krigerova projekcija razra&}~na je isklju5ivo za
' "·~
potrebe kartografije.
Beograd, Pisac
1955 god.
 " AJ
S ADR Z
Predgovor
Glava I. UVOD
1. Predmet i zadatak matematičke kartografije •••••••. 1
2. Zemljin oblik .................................... 4
Glava II. GEOMETRISKI ELEMENTI ZEMLJINOG ELIPSOIDA
1. Geografske koordinate ··············~············· 7
2. Normalni preseci • • • • • • • • . • • • • . • • • • . . . . . . • • • • • • • • • 8
3. Poluprečnici krivina na elipsoidu ••..•.••.....••• 8
4. Geocentrična širina ••.•.•.•.•.•.•...•.•..•.•..•.• 10
5. Redukovana širina •.......•......••.•..••.•••••••• 11
6. rtačunanje dužine meridijanskog i paralelinog luka.11
1. Deo Zemljine površine koji se može smatrati kao
ravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Glava III. TEORIJA DEFORMACIJA
1. Opšti pojmovi ................................... . 17
i~ Glavni i delimični razmer ••••.•••.....•..•.•••••• 18'"
/J:\ Elipsa deformacija, glavni pravci deformacija i
\..._~,.) _/
razmeri duž glavv.nih prvavaca.••...•...••....•.•.•.•• 20/
·4} DeformaciJ'a duzina duz proJ.ZVOlJnog pravca ••.•••• 23 /
.„..

5. Deformacija uglova •••••••.....•...............••• 2 4 /

6. Deformacija površina •..............••..•.....••.•
„ 30'
Glava IV. KLASIFIKACIJA KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
.,~.~1 Opšti pojmovi •••...•.••..••.••••..••..••..••...•• 32/
@Klasifikacija projekcija prema karakteru defor-
..
mac1Ja •••••••••••ci••~····························
32 /
\

.3~ Klasifikacija projekcija po na3inu konstrukcije .

kartografske mreže •••..........................•• 35(
Glava V. KDNUSNE PROJEKCIJE
đ.Zttv/l. Opšti 'pojmovi ••••••....•••...••.•••••.....•..•.•• 42
2. Upravne konusne proj ek~i je. ~ ......• · · · · · · · • · · · · • • • 44
a~Prosta konusna proJekciJa .•....•........•.••• 45
1·
 b.Projekcija na sekucem konusu ••••••••••••••••• 54
c.Konformne konusne projekcije ••••••••••••••••• 5S
V
Glava VI. CILINDRICNE PROJEKCIJE
~1'1. Opšti pojmovi •••••••••.•.•••••••••••••••••••••••• 79
„-r<· ~Kvadratna projekcija •••••••.••••••••••••••••••••• 82
"'""v ~ Izocilindrična projekcija ••••••••••.••••.•••••••• 86
'1! f4)
,,__ ./ - Merkatoroira pFejekcija:
' ••.•.••....••••.•• „ „ . „ „ 90
5. Poprečne cilindrične projekcije ••••....•••••••••• 102 ~
a.Zoldnerove koordin2te i Kasini-Zoldnerova
proj ekcija ............ ,.......................... . 103
1

b.Gausova projekcija •..•••.•••••••.••••••••.••• 106

c.Gaus-Krigerova_E_rojekicja •••••••••.••.••••••• :J:..Q.§_
d.Univerzalna ~ojna koordinatna mreža /UTM/ •••• 119
Glava VII. PERSPEKTIVNE PROJEKCIJE
, ·1. Opš ti pojmovi •................ o • • • • • • • • • • • • • • • • • • ~,?::i,
2'. Ortografske projekcije ••....•.•...•••••.....•.•.• _12 5
~-,~- Stereografske projekcije •.•....•...•••...•......• 131
,!'(;#"'?•,: J
\p'.'4)' Centralne projekcije •••......•....•.•••••..•....• 138
~ .....
.-·fŠ. Spoljne projekcije •••.•...•..•...•.....•.•..•.•.. 143
Lairova projekcija •••••............•.........•.. 145
Glava VIII ZENITNE PROJEKCIJE
1. Opšti pojmovi ......... • ...... „ •••••• $ •••••••••• • 148
Postelova projekcija •••.••••...•...•...•.....•... 150
Lambertova projekcija •••...•.............•••.••.. 154
Glava IX. PSEUDOKONUSNA BONOVA PROJEKCIJA .•..........•.f ... 163
..,
Glava X. PSEUDOCILINDRICNE PROJEKCIJE
fi.
··,~
Sinusoidalna Sansonova projekcija •.............•. 174
-

~~ Molvajdova projekcija ••...•••.•.•.....•...•.•.•.• 179

Glava XI. PROIZVOLJNE PROJEKCIJE

1. Loptasta projekcija ••.•.....•..•..•.........•.••• 184
@,~_]:Qliedarska proj ekcij.a.. ••...•.•.•..•.•.••.•.....•• 185
1-«<-...,

:) /: Po likonusne projekcije ••••••.••••.••......•..•••• 190

\..:.:.~-··~
 (~JProsta /američka/ polikonusna projekcija ••••• 191
b.Medjuna~odna
---
karta i njena projekcija •••••••• 196
----.;:;;;,.-.... ..~-.------
Glava XII.IZBOR PROJEKCIJE ••••••••••••••••••••••••••••••••• 206
Osnovne formule i elementi Beselovog elipsoida ••• 209
Tablica I •................................... „ ••• 210
Tablica I I ••.....•.......•••...•.•......•..••.•.• 215
Tablica I I I ••......-.•.•..••••.•.....••.....•..... 219
Tablica IV ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 220

•
 1

Glava I
UVOD
l.Predmet i zadatak Matematičke kartografije
Poznato je da je krajnji cilj geodetskih radova izrada
tačne karte cele Zemlje ili izvesnog dela Zemljine površine.
Da bismo izradili tačnu kartu,potrebno je da se odredi
oblik i veličina Zemlje kao planeie-,da se stvori Ill._~j;He.Il1?-~!!č!ca os-:
nova za pre~artiranje većih delo~a Zemljine površine,da se
izvrši detaljan premer4 da se karta sastavi i iscrta,a zatim, da
.... - . - - - ·--· ~----"----·~· ··-·· ~„

se na osnovu izradjenog originala ,koji pretstavlja- unikat, izvrši

umnožavanje_ k~rte u potrebnom broju -p;imer·aka. ------·-·-·-
Odredj i vanj em oblika i veličine Zemlje i stvaranjem ma-
tematičke osnove za izvršenje premera bavi se Viša geodezija dok
je samo izvršenje premera na solidno pripremljenoj matematičkoj
osnovi zadatak Niže geodezije.
Sastavljanjem i izradom karata na osnovu izvršenog pre-
mera ili na osnovu već postojećih karata krupnijih razmera,izra-
dorn štamparskih formi /klišea,matrica/ i štampanjem karata bavi
se Kartografija. Deo kartografije,koji se bavi izučavanjem raz-
nih metoda za pretstavu Zemljine površine na ravni,pa bilo da se
ona smatra kao lopta ili elipsoid,zove se Matematička kartogra -
fija i to je predmet našeg proučavanja.
Najvernija pretstava Zemljine površine može se izvršiti
zbog njenog sfernog oblika samo na telu,koje je po svome obliku
najsli3nije matematičkom obliku Zemljine površine,a to je globus.
Ali na malom globusu može se pretstaviti površina Zem -
lje samo u opštim crtama,a veliki globusi su skupi,glomazni i ne-
podesni za prenos i upotrebu.Tako je za Medjunarodnu izložbu u
Parizu 1889 godine bio izradjen globus u razmeru 1:1 1 000.000.Ia-
ko ovaj razmer spada u red sitnih razmera,ipak je globus imao
prečnik oko 13 metara i bio težak oko 10.000 kgr.Na ovako ogrom-
nom globusu bili su pretstavljeni samo najkrupniji objekti,a za
razgledanje globusa bile su izradjene čak i spiralne galerije.
Ako bi trebalo da se izradi veći globus,koji bi omogu -
 2
11
:'1
11 6io detaljnij~ pretstavu Zemljine površine,na primer u razmeru
iI
I
i:
f
i:100.ooo,onda bi preanik takvog globusa iznosio oko 130 metara.
i
i· Iz ovoga se jasno vidi,da globusi mogu poslužiti samo
:j
za sticanje osnovnih pojmova o razmeštaju i veličini pojedinih
delova Sveta,tj.za izvodjenje nastave iz Geografije.
Detaljnija pretstava Zemljine površine,kako u cilju
proučavanja pojedinih teritorija,tako i i cilju rešavanja mno-
gih praktičnih zadataka,moguca je jedino na ravni,tj.na hartiji.
Kada bi Zemljina površina po svome obliku pripadala grupi povr-
šina ,koje se mogu razviti na ravan,kao što su cilindar i konus ,
onda bi pretstava Zemljine površine na ravni bila veoma jedno-
stavna.Kako pak Zemljina površina ima oblik obrtnog elipsoida,
to razvijanje takve- površine na ravan nije mogu6e,a da pri tome
ne nastupe cepanja ili nabiranja.Drugim rečima,nemogu6e je pret-
stavi ti Zemljinu površinu na ravan bez deformacija,tj.bez izme-
ne_~~Ž~_!la,uglova,9blik~ i površina ucrtanih objekata.Sve to kom-
plikuje kako izradu,tako i upotrebu karte.
Zato se pri izra~i karata pribegava specijalnim mate-
matičkim pretstavama,koje se zovu kartografske projekcije.Prime-
nom kartografskih projekcija p·~i izradi karata deformacije
se ne mogu izbeci ili otstraniti.Izborom najpovoljnije projekci-
je samo neke deformacije mogu se izbeci ili svesti na podnošlji-
vu veličinu i na taj način omogućiti izrada karte one tačnosti ,
koja zadovoljava praktične potrebe.
/fllod kartografskom proj ekcij_QE!_I>.Qd~~me'Y§:____se _~-~~ov~a­
konstruk.~ij a mreže meridi ana i ...?_~~~~~~-3:- _i~i---~~-~~~-j_~~gi~ ~ipJ­
ja ,koja nam služi za prenošenje tačaka sa površine elipsoida i-
li lopte n~--~~y~~~-~;k~-·$€'"i)6i'0"ž'aj t"Cl6~ka -~a z-~~ljin~~ elipsoidu,
-·-·---·-· .„

a isto tako i na ravni,odredjuje njihovim koordinatama,to je za-

datak svake kartografske projekcije da odredi tačan odnos izme-
dju koordinata jedne iste tačke na površini Zemljinog elipsoida
i na projekciji,odnosno karti.To će se p-ostici samo onda,ako nam
projekcija garantuje_j_ednoznačnost i neprekidnost,tj. ako jednoj
y ·~~.,,,, -----~~v"~"'-·--·,..~~------- .......,,,,..„,,,.,„,,,\'!"''41'~<~'0l·'" •.,,-'1'.'-~·;0••.'t':"v""''!.
V ..,._. ""· -- ....

tacki sa povrsine Zemljinog elipsoida i na projekciji odgovara

samo jedna tačka i ako je pretstavljena povr~ina na karti nepre-
 3

kidna.
Kartografskih projekcija ima mnogo vrsta i one se me-
djusobno razlikuju po tome,što je kod jednih deformacija povr-
šina mala ili jednaka nuli,a deformacija dužina i uglova velika,
a kod drugih deformacija uglova mala ili jednaka nuli,a deforma-
cija površina velika.Sem toga,svaka projekcija ima svoj raspo -
red deformacija,koji se razlikuje od rasporeda deformacija dru-
ge projekcije.Kako se karte rade za različite ciljeve,to se za
svaku pojedinu kartu odabi,ra ona projekcija ,koja najbolje odgo-
vara posta~ljenom zadatku.
Treba još napomenuti,da veličina deformacija igra ve -
liku ulogu pri izboru projekcije,ali ona nije odlučujuća.Tu do-
laze do izr~žaja i drugi uslovi:podesnost kartografske mreže za
iskorišćavanje karte,za nanošenje detalja,jednostavnost računa­
nja i konstrukcije kartografske mreže itd.
Iz svega ovoga jasno proizilazi,da pri pretstavi Zem-
ljine površine na ravan neminovna nastupaju deformacije.Zato se
pri izboru projekcije,a prema cilju karte,postavljaju sledeći
uslovi:
1 1/ da se sačuva sli~nost beskonačno malih figura,
r 2/ da se sačuva jednakost površina ucrtanih objekata i
J 3/ da se sačuva glavni razmer po izvesnim pravcima.
{,-Ne-p.ostoji nijedna projekcija koja bi istovremeno za-
dovoljila sve ove uslove.Postoje projekcije kod kojih je saču -
vana sličnost beskonačno malih figura.Postoje i projekcije kod
kojih je sačuvana jednakost površina,ali ne postoji nijedna pro-
jekcija,ni ti će ikada postojati,na kojoj ne bi postojala defor~
rnacija dužina.Očuvati jednakost dužina na projekciji moguće je
samo duž izvesnih pravaca:duž meridijana,duž dodirne paralele
ili sekućih paralela,duž ekvatora ili nekih drugih linija.
Prema tome,zadatak Matematičke kartografije u praksi
svodi se na izbor,ra~unanje i konstrukciju projekcije,koja će
najbolje odgovarati postavljenim uslovima,a zato je potrebno de-
taljno prou~avanj~ svih postoje6ih projekcija.
 4

2.Zemljin oblik
Poznato je da je stvarna ili fizička površina Zemlje A,
B,C,Sl.l,sastavljena iz bezbroj neravnina/uzvišenja i udubljenja
i sa geometriskog gledišta složena i nepravilna površina.Zato se
pri izučavanju Zemljinog oblika,fizička površina Zemlje zamenju-
je jednom pravilnom matematičkom površinom a,b,c,najbližom stvar-
noj površini.
B
Iz tih razloga,sve tačke, postav-
ljene na fizičkoj površini projek-
tuju se na usvojenu matematičku povr-
šinu/elipsoid ,loptu ili ravan/i njihov
položaj,odnosno položaj njihovih pro-
jekcija,odredjuje se na usvojenoj ma-
tematičkoj površini.Da li će se,u kon-
kretnom slučaju,Zemlja smatrati kao c-
o lipsoid ili lopta,pa čak jedan mali deo
Sl.l. i kao ravan,zavisi od tačnosti koja se
traži u vezi sa postavljenim zadatkom.
Kada je položaj tačaka odredjen na projekcionoj površi-
ni ili ravni i odredjene apsolutne visine/udaljenost tačaka od
projekcione površine/,onda je time odredjen i položaj tačaka na
fizičkoj površini Zemlje.

a/ Geoid
Kod tačnih geodetskih i kartografskih radova traži se
da teoretska površina,na koju se vrši projektovanje,bude što je
moguće bliža stvarnoj površini Zemlje.Pošto veći deo /oko 71% /
Zemljine površine čini vodena površina,to se za teoretsku površ}
nu Zemlje uzima srednja površina okeana i mora,koja se nalazi u
relativnoj ravnoteži,zamišljeno produžena i ispod kontinenata.To
je površina,koja je u svim svojim tačkama upravna na pravac sile
teže i zove se n i v o s k a p o v r š i n a.Telu,koje ova po-
vršina ograničava,nemački fizičar Listing još 1873 godine dao je
ime g e o i d.
Kada bi Zemlja zaista imala oblik obrtnog elipsoida,on-

\
lb-.i:
 5

da bi se ubrzanje sile teže,prouzrokovano gravitacionom i cen-

trifugalnom silom,povecavalo od ekvatora ka polovima strogo po
poznatom zakonu,tj.proporcionalno kvadratu sinusa širine .Me -
djutim,u praksi se pokazalo,da ubrzanja sile teže na raznim ta~.
I
kama odredjena gravimetriskim merenjima otstupaju od teoretskih.
To nam kazuje,da površina geoida zavisi od rasporeda masa kako
u unutrašnjosti Zemlje,tako i na njenoj površini i da je geoid
veoma komplikovano i nepravilno tele.Postoje dokazi da površina
geoida nije staln:;t,vec da se menja zbog izdizanja, spuštanja i
nabiranja Zemljine kore,privlačenja planina i mora itd.

b/ Obrtni elipsoid
Iz napred navedenih razloga proizilazi,da površina geo-
ida ne može poslužiti za računanje.Zato se uzima da Zemlja ima
oblik geometriskog tela,koje se debija obrtanjem elipse oko nje-
ne kra6e ose i zove se o b r t n i e 1 i p s o i d/sferoid/.
Taj elipsoid mora da zadovolji sledece uslove:
1/ zapremina obrtnog elipsoida mora biti jednaka za -
premini geoida,
2/ geometriski centar elipsoida mora se poklapati sa
centrom Zemljine teže,i
3/ mala osa elipsoida mora se poklapati sa obrtnom os-
om Zemlje.
Elipsoid,koji ispunjava sve ove uslove,najviše se pri-
bližava obliku geoida i zove se o p š t i
Z e m 1 j i n e-
1 i p s o i d,pa se njegove dimenzije smatraju kao dimenzije
Zemlje,a njegova površina kao matematička površina na koju se
vrši projektovanje tačaka sa fizičke površine Zemlje.

c/ Lopta

Pošto je spljoštenost Zemljinog elipsoida relativno

mala,to se pri rešavanju mnogih kartografskih,pa i geodetskih
zadataka,površina Zemljinog elipsoida zamenjuje površinom lop-
te, što zavisi od postavljenog zadatka i tražene tačnosti.Povr­
šina takve lopte mora biti jednaka površini elipsoida.
 6

d/ Ravan
U rano istorisko doba Zemlja je smatrana kao ravan.Mno-
go docnije oformilo se mišljenje da je lopta,zatim obrtni elip -
soid i naposletku da je geoid.I danas se,kada se radi o lokalnom
premeru nekog naselja,rudnog područja itd.koje pretstavlja nezna-
tan deo Zemljine površine,zanemaruje krivina i Zemlja uzima kao
ravan.
Glava II
GEOMETRISKI ELEMENTI ZEMLJINOG ELIPSOIDA
Neka Sl.2,pretstavlja Zenljin elipsoid,čija se mala osa
poklapa sa obrtnom osom Zemlje PP' .Krajnje tačke obrtne ose zovu
se p o 1 o v i i to:severni P i južni P'.
Ako zamislimo ravni položene kroz
p obrtnu osu,onda 6e preseci tih ravni sa
--~--a·--....-
1 površinom elipsoida biti elipse i zovu
'1
R----r---;----~U ib
I
se m e r i d i j a n i ili p o d n e v-
c i /PNP/.
Ako pak položimo ravni upravno na o-
brtnu osu,onda 6e preseci tih ravni sa
površinom elipsoida biti krugovi koji
P'
se zovu p a r a 1 e 1 e ili u p o
Sl.2. r e d n i c i /UNUf .Najveća paralela,č~
ja ravan prolazi kroz centar elipsoida O,zove se e k v a t o r
/ EE'/. Obrtna osa PP'= 2b zove se ma 1 a o s a,a EE'= 2a zo-
ve se v e 1 i k a o s a elipsoida.Veličina JU = a;b zove se
s p 1 j o š t e n o s t elipsoida.Kadgod se govori o dimenzija-
ma Zemljina~ elipsoida,misli se na veličinu velike poluose a,ma-
le poluose b i spljoštenosti JU·
Od svih do sada poznatih-elipsoida,odredjenih na osnovu
različitih gradusnih merenja,za nas su naročito važni Beselov e-
lipsoid od 1841 god.na kome se vrše sva geodet~ka i kartografska
računanja u našoj Zemlji,i Hajfordov elipsoid od 1910 codine,ko-
ji je na kongresu Geodetske i Geofizičke Unije,održanom 1924 go-
d ine u Madridu , u s.v o·j en za M e d j u n a r o d n i e 1 i p s o--
i d. Na Beselovom elipsoidu računaju;Austrija,Nemačka, Holandi -
 7

ja ,Norveška,Poljska,Švajcarska i FNR Jugoslavija,a na Hajfordo-

vom:Belgija,Bugarska,Finska,Rumunija i Italija,a od nedavno i G~
čka.Dimenzije ovih elipsoida iznete su u sledećem pregledu:

Autor Godina a b /U
Besel 1841 6 377 397 6 356 079 1:299,2
Hajford 1910 6 378 388 6 356 912 1:297,0
l.Geografske koordinate
Položaj tačaka na Zemljinom elipsoidu odredjuje se geo-
grafskim koordinata.ma:geografskom širinom i geografskom dužinom.
Geografskom širinom ~neke tačke T,Sl.3,naziva se uga~
koga obrazuje normala N povučena na površinu elipsoida u tački T,
sa ravni ekvatora,ili ugao koga zaklapa normala N tačke T sa ve-
likom osom eiipsoida.Geografska širina ~ računa se od ekvatora
na sever i jug,tj.od o0 do ~ 90°.
Geografskom dužinom A tačke T,
p
naziva se ugao koga zaklapa ravan poče~
nog meridijana sa ravni meridijana tač­
ke T.Geografska dužina A računa se od
"'+T_._~~~E početnog /nultog/ Griničkog meridijana
na istok i zapad,tj.od o0 do 180°.
Ako Zemlju smatramo kao loptu,
onda su meridijani veliki krugovi,a pa-
p
ralele su mali krugovi izuzev ekvatora,
Sl.3. koji je takodje veliki krug.
Za Medjunarodni početni meridijan još 1884 godine usvo-
jen je Grinički meridijan,koji prolazi kroz astronomsku opserva-
toriju u Griniču /Greenwich/,, predgradju Londona.
Do nedavno su za početni meridijan upotrebljavani još i
Pariz,Fero /na Kanarskim ostrvima/i Pulkovo kod Lenjingrada.Raz-
like geografskih dužina izmedju ovih meridijana iznose:
Grinič -Fero = - 17°39'46~05
Pariz -Grinič = + 2 20 13,95
Pulkovo -Grinič = + 30 19 38,55
Pošto se površine obrtnog elipsoida i geoida ne pokla -
2 .Matematička kartografija
 8

paju,to se i normale na površinu elipsoida u principu ne pokla-

paju sa vertikalama na površinu geoida.Iz tih razloga se širine
i dužine jedne iste tačke,postavljene na fizičkoj površini Zem-
lje ,a odredjene geodetskim i astronomskim posmatranjima,medju -
sobno razlikuju.Zato bi pod geografskim koordinatama trebalo ra-
zumeti koordinate odredjene astronomskim posmatranjima, a pod
geodetskim koordinatama,koordinate odredjene geodetskim posma -
tranjima.Medjutim,kod nas se odoma6ilo,da se pod geografskim k~
:·;
i
ordinatama ~ i A podrazumevaju koordinate odredjene geodetskim
posmatranjima.
2.Normalni preseci
Kroz normalu N ma koje tačke na površini elipsoida može
se položiti beskonačno mnogo ravni pod različitim azimutima i u
preseku svake od njih sa površinom elipsoida,obrazovaće se neka
kriva linija koja se zove n o r m a 1 n i p r e s e k.Od svih
preseka za nas su važna samo dva normalna preseka,koji su medju
__ p
---;;;....._~
sobno upravni.Kod jednog od njih kri -
vina je najveća,a kod drugog najmanja.
Ta dva preseka zovu se g 1 a v n i
n o r m a 1 n i p r e s e c i.Krivi -
ri c::o-~~~~~~-,"--:~~-Qlf'
i o nom glavnih normalnih preseka odredju-
j e se krivina površine elipsoida u za-
datoj tački.Presek,obrazovan s€Čenjem
površine elipsoida sa ravni PTE'P:koja
Sl.4. prolazi kroz obrtnu osu PP' ,Sl.4, zove
se p r e s e k po m e r i d i j a n u , a presek CTD,obrazo-
van presekom površine elipsoida sa ravni,koja prolazi kroz nor-
malu N tačke T i stoji upravno na ravan meridijana,zove se pre-
sek po p r v o m v e r t i k a 1 u •

3.Poluprečnici krivina na elipsoidu

Iz matematike je poznato da se krivina neke krive li-
nije odredjuje uporedjivanjem sa krivinom kruga i da je krivina
kruga obrnuto proporcionalna njegovom poluprečniku.Prema tome,
I~
ako je krug opisan polupre6nikom R,onda je njegova krivina l/R.

!,,
l
1

Iz ovoga proizilazi,da se za beskonačno mali elemenat

ma kakve krive linije,pa i za svaki normalni presek ma u kojoj
tački,može izabrati takav krug,koji do-
diruje dotičnu krivu u zadatoj tački T
u dve njoj beskonačno bliske tačke.Taj
krug Sl.5,zove se dodirni ili oskula -
torni krug.Njegov poluprečnik je polu-
prečnik krivine dotične krive u tački
T.Centar ovoga kruga nalazi se na nor-
s1.5. mali N tačke T.
a/Poluprečnici krivina glavnih normalnih preseka
Poluprečnik
krivine glavnog normalnog preseka po meri-
dijanu obeležavamo sa M,a poluprečnik krivine po prvom vertika-
lu sa N.Za svaku tačku na površini elipsoida oba ova polupreč­
nika mogu se sračunati po formulama poznatim iz Više geodezije:

••••••••••••• o 1/

.............. 2/

gde je a-velika poluosa

2 2
usvojenog Zemljinog elipsoida,e-njegov
a -b
ekscentricitet e = ---a!",a ~-geografska s1r1na tacke T.
o o 2 V• • V

Poluprečnik krivine po meridijanu je najmanji,a polu-

prečnik krivine po prvom vertikalu je najveći od svih normalnih

preseka položenih kroz normalu N tačke T.
Za tačku T,koja leži na ekvatoru,tj.za ~ = o0 ,bi6e:

To znači,da je poluprečnik krivine glavnog normalnog preseka po

prvom vertikalu jednak velikoj poluosi a elipsoida,pošto je za
? = O~presek po prvom vertikalu ustvari ekvator.
Za tačku na polu,tj.za ~ = 90°,bice:
i N- a
-v1-e 2
 10
'
,•

što znači,da su na polu poluprečnici krivina glavnih normalnih

preseka medjusobno jednaki,tj.svi normalni preseci na polu su
meridijani.To znači,da se sa pove6avanjem širine ~,povećava i
poluprečnik krivine po meridijanu.Najve6a njegova vrednost je
na polu,a najmanja na ekvatoru.
Ako Zemlju smatramo kao loptu poluprečnika R,onda su
svi normalni preseci veliki krugovi i njihovi poluprečnici kri-
vina jednaki poluprečniku R lopte.
b/Srednji poluprečnik krivine
Pri računanju kartografskih projekcija za karte sitnih
razmera Zemljin elipsoid se zamenjuje loptom.Za poluprečnik tak-
ve lopte uzima se poluprečnik lopte,koja ima površinu jednaku
površini elipsoida.Za Beselov elipsoid taj poluprečnik iznosi:
R = 6 370 290 m•••••••••••••••• 3/
Za Medjunarodni Hajfordov elipsoid je
R =6 371 228 m•••••••••••••••• 4/
Ali u mnogim slučajevima pri računanju.kartografskih
projekcija potrebno je da se zna poluprečnik srednje krivine i-
li srednji poluprečhik krivine u zadatoj tački T elipsoida. Taj
poluprečnik krivine obeležavamo sa Ro i on po Grunertovoj for -
muli iznosi: '
Ro = \(M:N .................. 5/
tj.srednji poluprečnik
krivine jednak je geometriskoj sredini iz
poluprečnika krivina glavnih normalnih preseka u zadatoj tački
T elipsoida.To znači,da se relativno mali deo površine Zemlji -
nog elipsoida može smatrati kao deo površine lopte poluprečnika
Ro u srednjoj tački toga dela površine na elipsoidu.
U praksi se poluprečnici krivina M,N i Ro ne računaju,
već se uzimaju iz Tablice I po argumentu ~·

4.Geocentrična širina
Ima i takvih projekcija koje se primenjuju u kartogra~
skim radovima,kod kojih se tačke sa elipsoida prvo projektuju
 11

na loptu,pa tek onda sa lopte na ravan.U ovakvim slučajevima i-

mamo posla sa tz.geocentričnom širinom ~,$1.6.To je ugao koga
p
zaklapa radius vektor r dotične tačke T sa
velikom osom elipse OE.Geocentrična širina
'
računa se kao i geografska od ekvatora na
sever u jug,tj.od o0 do ±90°
Geocentričnu širinu možemo sračunati
po jednačini:
tg ep =( l-e 2) • tg ep , ••••••••• 6/
P' a još jednostavnije je ako računamo razli-
ku
Sl.6. • ~ ••••.••• 7I
Maksimalna razlika izmedju geografske i geocentrične
širine je za ep = 45°i iznosi 11~5.Vidi Tablicu III.
5.Redukovana širina
Ako iz centra elipse O opišemo kružni luk poluprečni­
kom R = a i apscisu x tačke T produžimo do preseka sa kružnim
lukom,dobicemo tačku T' .Ugao koji zaklapa poluprečnik OT'= a sa
velikom poluosom OE elipse zove se redukovana širina tačke T i
p
obeležava se sa u,Sl.7.
I redukovana širina računa se od ek-
vatora na sever i jug,tj.od o0 do ±9o~Redu­
kovanu širinu u možemo sračunati po jedna-
čini:
tg u = ~. tg 2 ep ••••••• 8/
a još jednostavnije je ako računamo razli-
ku
( ep-u ) = 4e Q , Sin 2ep •••••••••• 9I
2
Sl.7.
Maksimalna razlika izmedju geografske i redukovane ši-
rine je za ep = 45°i iznosi 5~8.Vidi Tablicu IV.
6.Računanje dužine meridijanskog i paralelinog luka
Pri računanju kartografskih projekcija,često puta je
potrebno da se zna dužina meridjanskog luka od ekvatora do neke
 ?r1'I
'' ~

12

paralele ep,kao i dužina paralelinog luka izmedju dva meridijana.

Razmotrimo računanje dužine ovih lukova i to prvo na
lopti,a zatim na elipsoidu.
a/Na lopti
Neka nam Sl.8,pretstavlja loptu poluprečnika R,na ko-
joj je potrebno izračunati dužinu meridijanskog i ,paralelinog
luka,kada je zadana širina ep i dužina A tačke B.Posmatrajući do-
nju sliku možemo napisati proporciju:
AB : EN =r : R
I gde je r-poluprečnik paralele,EN-luk ekvatora kome odgovara u-
i gao 6A.Kako je iz pravouglog trougla BC'C
i'I:.i\
'I

1
,11
1
! r = R.• Cos ep
,:i
·i!
!
to je AB EN = R.Cos ep R

odakle je AB EN.R.Cos ep
= R
tj. p AB - EN.Cos ep ••• o ••••••••• (I •••••• 10/
Isto tako,ako luk ekvatora EN obele-
žimo sa So,onda možemo napisati propor-
ciju:
So : 2Rn = 6A":360 .60.60
odakle je
2R.n.t.A" ·n
So=360.60.60 R. 6 A 180.60.60
p Ako 180 .~ 0 • 60 obeležimo sa l/Q",gde
Sl.8. je Q" = 206 265-broj sekunada u jednom
radij~nu,dobićemo:
s o = 6A".
Q
R
li •••• o •••••••••••• 11/ .
Ako sada luk paralele AB obeležimo sa Sp i u jednačinu
10/ stavimo vrednost za EN = So iz jednačine ll/,dobi6emo:
Sp = 6A". R
Q" .Cos ep ••••••••••••••••• 12/
Primer:Sračunati
dužinu luka Sp paralele,čija je širi-
na~= 44°izmedju meridijana,čije su dužine A =12°i A =22°.
 13

6.t..." = 36 000"
lg 6.t..." = 4.556 3025
lg R = 6.804 1592
lg Cos ep = 9.856 9341
colg Q" = 4.685 5749
lg Sp = 5.902 9707
Sp = 799 780,36.m
Na isti način dobicemo da je dužina Sm meridijanskog lu-
ka EN: Sm = 6.p".R
Q 11 • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 13 /

Primer:sračunati dužinu Sm meridijanskog luka od ekvato-

ra do paralele,čija je širina ep= 44°.
6.cp"= 158 400"
lg 6cp"= 5.199 7552
lg R = 6.804 1592
colg Q"= 4.685 5749
lg Sm = 6.689 4893
Sm = 4 892 032,58.m
b/Na elipsoidu
Iako su na elipsoidu meridijani elipse,kod kqjih jedna-
kim uglovnim vrednostima odgovaraju različite dužine lukova/ u-
poredi lukove ni m/Sl.9,ipak se,kada se ne radi o velikoj tač­
nosti,relativno mali meridijanski luk na elipsoidu može smatra-
ti kao luk kruga poluprečnika Mo i tada se koristi poznata jed-
načina 13/ kada se u nju na mesto poluprečnika R lopte stavi pa-
I luprečnik krivine Mo po meridijanu u-
li
nI ~

I
I I
zet za srednju širinu ep„ , t j.
I
Sm = Mo.6cp" • • • • • • • • • • • 14/
I
I I
11
{!f M --
Q
1
/
~ :: .::ra_f__ Kada se traži tačnost ve6a od 1 cm,
11
~ onda se dužina meridijanskog luka Sm
mora računati po strogoj formuli:

f
'f

Sm = M.dcp
Sl.9.
o
 14

gde je M.dcp-dužina beskonačno malog meridijanskog luka,a granica

od 0°do ~ označava interval od ekvatora pa do paralele qi.
Pošto su paralele i na elipsoidu krugovi,to za računanje
i i paralelinog luka izmedju dva meridijana važi jednačina 12/., kada
se u njoj poluprečnik R lopte zameni sa poluprečnikom N krivine
po prvom vertikalu,pa je
biA.".N.Cos ep
Sp = Q" ••••••••••••••••• 15/
Veličine ~ 11 i ~" sračunate su i uzimaju se iz Tablice II
po argumentu ep.Ove veličine obeležene su simboličkim oznakama i
to: ..Q.
Mli =( 1] i ..Q."
y = (2) •
Prema tome,jednačine 14/ i 15/ dobijaju sada sledeci ob-
lik:
Sm --~
llJO •• „ • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 16'/

bit.."
Sp = 12)Cos qi •••••••••••••••••••• 17 I
Pri računanju paralelinog luka Sp veličina (2) uzima se
za širinu ep dotične paralele,dok se pri računanju dužine Sm me-
ridijanskog luka izmedju paralela ~ i ~ ,veličina (1) uzima za
srednju širinu ~ = P P~ 1
;

Primer:Sračunati dužinu paralelinog luka od 1°duž 44 pa-

ralele i dužinu meridijanskog luka izmedju 44 i 45 paralele. Ra-
čunanje izvršiti prvo na lopti poluprečnika R = 6 370 290.m,a za-
tim na Beselovom elipsoidu i uporediti sračunate dužine na lop-
ti i elipsoidu.
l.Računanje paralelinog luka
a/Na lopti b/Na elipsoidu
• bit.." .R ~t.."
Formula: Sp=m Cos ep
Formula.Sp= Q" Cos ep
lg bi'A."=3.556 3025 lg bi/\"=3.556 3025
lg R =6.804 1592 lg Cos ep =9.856 9341
lg Cos ep =9.856 9341 colg (2)=1.490 9188
colg Q"=4.685 5749 lg Sp =4.904 1554
lg Sp=4.902 9707 Sp =80 196,50.m
Sp=79 978,04.m
 15

2.Računanje meridijanskog luka

a/Na lopti b/Na elipsoidu
• !:.ep"• • !:.
Q" R
11
Formula.Sm= Formula. Sm = -l!f-o
lg 6q>"=3.556 3025 lg t:.q>"=3.556 3025
lg R =6.804 1592 colg(lk=l.489 4495
colg Q11 =4.685 5749 lg Sm=5.045 7520
lg Sm =5.046 0366 Sm=l11 109,72

I
Sm -111
- 182 ' 54 m•
Dužina luka 1° Dužina merid.luka
na 44 paraleli izmedju 44 i 45 par.
Na lopti 79 978,04 m. 111 182,54 m.
Na Bes.elip. 80 196,50 111 109,72
Razlika -218,46 + 72,82
U vezi ovoga primera postavlja se pitanje: da li pri
izradi karte razmera 1:1,000.000 Zemlju treba uzeti kao loptu
ili kao elipsoid!Poznato je,da je tačnost grafičkih radova 0,1
mm.i da ovome u razmeru i:1,ooo.ooo odgovara 100 m.u prirodi.Iz
ovoga proizilazi da se pri izradi karte i:1,ooo.ooo Zemlja mora
uzeti kao elipsoid,a ne kao lopta.

7.Deo Zemljine površine koji se može

smatrati kao ravan
Sa matematičke tačke gledišta ni najmanji deo Zemljine
površine ne bi se mogao uzeti za ravan.Ali,imajuci u vidu dozvo-
ljena otstupanja pri grafičkim konstrukcijama,kao i deformaciju
hartije,mi ipak izvestan deo Zemljine površine možemo smatrati
kao ravan,pa da nam greška,koju time činimo,bude manja od doz-
voljene grafičke tačnosti razmera.Pitanje je sada,koliki se deo
Zemljine površine u zavisnosti od razmera,može smatrati kao ra-
van?
Uzmimo da je Zemlja lopta poluprečnika R=6 370 km. i u
tački Z položimo dodirnu ravan P,Sl.10.Zatim,iz centra O povu -
cimo poluprečnike OA i OB i produžimo ih do preseka sa ravni P
u tačkama a i b.Jasno je,da će se luk ZB,pretstaviti na projek-
 16

ciji pravom Zb.Naš zadatak je da odredimo razliku izmedju luka

ZB i prave Zb.
Ako luk ZB obeležimo sa s,a raz-
a z liku ZB-Zb sa ~S,onda je:
~S = Zb-S • o •• o •••••• „ 16/
Iz pravouglog trougla ZOb imamo
da je
Zb = R.tg 6
S druge strane znamo da je
luk
Sl.10. s = R.6,pa ako ove vrednosti uvrsti-
mo u jednačinu 18/,dobi6emo da je
~S = R.tg(0-R.6)=R(tg 0-0)

Ako sada tg e razvijemo u red i zadržimo članove zak -

ljučno sa tre6im stepenom bi6e:
e3
~S= R3
Kako je e s
= R ,to je
s3 s3
~s = R3R3 = 3R2 odakle je

s3= ~S.3R 2 ili

s =V 3R 2 • /'I.S •..•.••......•.••••.• 19/

Ako u jednačinu 19/ mesto 6S postepeno uvrstimo brojne
vrednosti grafičke tačnosti za pojedine razmere,dobi6emo odgo -
vor na postavljeno pitanje.
Usvojimo li da je grafička tačnost 0,1 mm.onda grafička
tačnost razmera iznosi:
Za i: 25.000 oo•oeooo••••••••2,5 m.
Za i: 50.000 ••~00•••••••••••5
Za i:100.ooo .•.•••••••.•••. l ·O
Stavimo li ove vrednosti postepeno u jednačinu 19/,do-
bi6emo:
Za i: 25.000 da je s = 65 km.

.\
l 17

za i:so.ooo da je S = 85 km
za i:100.ooo da je s =105
Dakle,dobili smo granične vrednosti za pojedine razme-
re,koje pri kartografskim radovima ne smemo pre6i zamenjujući
površinu elipsoida ravnom površinom,ako želimo da nam tačnost
kartogr.afskih radova bude ve6a od greške koju time činimo.
Glava III
TEORIJA DEFORMACIJA
l.Opšti pojmovi
U početku predmeta rečeno je da se strogo uzev ni naj-
manj 1 deo Zemljine površine ne može razviti na ravan,a da pri
tome ne nastupe nabiranja ili cepanja i da je verna pretstava
Zemljine površine mogu6a jedino na globusu.Svaki drugi način
pretstavljanja Zemljine površine na ravni,a naročito kada su u
pitanju veći delovi,neminovno izaziva pojavu deformacija:~~~,
uglova i površina. 002 / t< :A
.... ""-'~"'"~- ...„"''"" ...... ,_.,.~„ .., ...... _ _ ,,,_..."' _ _

Da bismo pojavu deformacija na kartama lakše shvatili,

p zamislimo da su na globusu Sl.11,
koji nam pretstavlja Zemlju,sma -
.
nJenu .
u izvesnom . ""' .
razmeru,1zvucen1
meridijani i paralele i da su nam
na izvesnim mestima na globusu o-
pisani beskonačno mali krugovi.A-
ko površinu globusa izrežemo duž
meridijana na uzane isečke i te
p
isečke poredjamo jedan pored dru-
Sl.11. gog,videćemo da će se tako pore -
djani isečci· dodirivati samo duž ekvatora,a na svim ostalim mes-
tima oni će se razilaziti,i to sve više,ukoliko se više udalja-
vamo od ekvatora,Sl.12 .. Tako dobijena slika ne pretstavlja kar -
tu.Karta mora biti u vidu neprekidne površine,bez ikakvih ras -
cepa.Sečenjem globusa na isečke duž meridijana,mi smo po sredi-
ni isekli i beskonačno male krugove.Da bismo popunili nastale
praznine i stvorili neprekidnu sliku,potrebno je da se izvrši
 18

ravnomerno istezanje svakog isečka duž para-

lela i to u obe strane od srednjeg meridi-
jana isečka,koji ostaje nepromenjen.Krajevi
susednih isečaka moraju obrazovati jedan me-
ridijan, paralelan srednjem meridijanu,Sl.l~
Zbog izvršenog istezanja morao je nas-
tupi ti poreme6aj odnosa ucrtanih objekata,
tj.morale su nastupiti deformacije: dužina,
uglova i površina.Drugim rečima,mesto bes-
konačno malih krugova dobijene su ....~JJ,]J;!e~........
Iz ovoga proizilazi da ka~ta, kao geQ.mSl,]1.'..iJ~.'."'"
ka sliJC..§L...~.~vesnog dela Zemljine površine.. -,
"--·-~~··•••''•'"~""~"'' ..,„._,,_,,.,_.>_,.„""'.,.~"'""""""''-"'"""""'~ ·--· \•~.-.:_.,..,." '- _.. .,,.~o·v-~·-,,..,..-•·--·

izradjena na ravni,pretstavlja neravnomerno

đ-e-fo~i~~~~·--~iik~Z~~iji~~---;o;;·~·ine ,bez ob-
\:1
' Sl.12. zira na projekciju u kojoj je izradjena.
,J.d/ (~)Glavni i delimični razmer
Malo pre smo videli da su nastale de-
formacije različitih veličina na raznim mes-
tima jedne iste karte.Drugim rečima, karta
će na jednom mestu biti tačnija,a na drugom
manje tačna slika izvesnog dela Zemljine po-
vršine. To nam kazuje da je nemogu6~ na svi-
ma mestima karte zagarantovati jedan isti
razmer,razmer u kome je zamišljeno smanji -
vanje.To praktično znači,da ćemo na raznim
mestima jed:te iste karte imati različite
razmere.
Iz prednjeg ~bjašnj_enja izlazi da.- na
svakoj karti imamo dve vrste razmera:glavni
Sl.13. ili opšti razmer i delimični ili mestimični
razmer,za razliku od geodetskog plana,na kome imamo samo jedan
razmer.Promenljivost razmera čini glavni nedostatak geografskih
karata.
i1i
G 1 a v n i m ili opštim razmerom geografske karte naz~
I!): I
i.
11:.

·'1.~il
. .. '
I
I
I
19

va se razmer u kome je zamišljeno smanjivanje i on se redovno is-

pisuje na svakoj karti.. Glavni razmer može bi ti očuvan samo
na nekim mestima karte i ta mesta zovu se linije ili tačke ~ez
d~·formacija.Dakl~v~i ra;;-~r, f~pisan na __karti i samo__ ~ sini\;01
2 pit~ g smanji vanj!}. · - · - -·-----···········
D e 1 i m i č n i m razmerom naziva se stvarni razmer
---
:r:~-- izve snom me s tu kart~_! Na svak~rug~El_ me s tu on ima ~-gu _yr~-
no st. Radi boljeg razumevanja uzmimo da nam globus,izradjen u „iz-
- .... _,._ _ _ _ „_„ _ _ _ _ _,._.....,,..............

vesnom razmeru,pretstavlja sliku Zemljine površine,a zatim,da je

po;ršin~ tog;--glob~-;;····P;·~·t·;t~~lje~;~·~-;--·;;:;:~i-/karti/u·-i;tom--raZ:
-·------_._._„_____ „_,,_..,..,,„„-....
„_~ __.,. . -,~·•*'M"'''"'~••'""" ..... '~"''~~_,„,._ ... ~„,,,...,.,„,..,..,_,„ _ _ _ _ _ _ _ _ „ _ _ _ _ _ _ _ _ __

meru.Prema 'tome, pod glavnim razmerom C podrazumeva se odnos du-

· - . I ------- _,_„,_ _ _ „„„ _ _ _ _ _ _ _ _ ._,.,...-,~~•••_,„ _ _ ··-'~'----

žine be~konačno ma.:.!og__].uka dso na ~lob:isu, prema ~~~žini d~----~-~~.?.~

luka na sferi,tj.
dso
C = dS
ili još bolje
C = lim ~~ 0 •••••••••••••••• 20/
dS-0
Medjutim,pod delimičnim razmerom c podrazumeva se odnos
dužine beskonačno malog luka ds na karti prema dužini istog luka
na sferi,tj.
ds
c = d.S • ••• • • • • • • • • • • • • • • • • • 21/
Ako na izvesnom mestu karte postoje deformacije,onda će
postojati i razlika izmedju glavnog i delimičnog razmera i,uko -
liko je ta razlika manja,utoliko je projekcija u kojoj je karta
izradjena,bolja.
I_z ovoga vidimo da je. deformacija d'-'žina na projekcij_i
izražena odnosom delimičnog rrir'~era prema glavnom razmeru,tj.
-----.;..~~~~~~--~~~--,,,,_-~--~_......--~----~~~~~~~~
·" · · '. ._ ds ·
6
·Ll'-"~.!:..-::; dS
= g j ~~o= ~=o •••••••••••••••• 22/

Taj odnos zove s{:~}--~- a z m e :i:-~- i obeležava

se sa f·Iz gornje jednačine izlazi još i to,da je delimični raz-
mer jednak proizvodu iz glavnog razmera C i modula p,tj.
c = p.c .................... 23/
,
fl :'.:
111:
~!
II
'
(.

20

~-~:_ustv~.:'..~~.. E.~El.„.!QJ~~-11..~R.fl:.~JL~.~~?-~~t~----~~-~!1?:.~--,r~-~ -
mer C,da bi se na dotičnom ..mestu karte dobio stvarni/delimični
_ ___,,___,_ _ _ _ _ _ ,_„,_
/
„.,...:.,,~.~~•••"""""'''......,.•-.,==--·-_.•~---·""'""'"'~--·' ""ne<~-'"'""•••,~.,,.__.,~,,.~~,~-.•~>.«•'>'""•"""'°•'>•'*~'"'•'"~ ,, ' '''•'• ' " '"- • ·~'-·

__ razmer c.
„~·------...__.__

Jasno je da delimični razmer c može biti jednak glavnom,

ve6i od njega i na kraju manji.Ako je c = C,onda je p = ~ = 1, a
to znači da su na tom mestu karte oba razmera medjusobno jednaka
i da na tom me s tu nema deformacija.Ako je c > C, onda je f = ~ >l,
što znači da je na tome mestu delimični razmer c,veci od glavnog
razmera C, i naposletku, ako je c < C, onda je JU = g <l, što opet
znači da je na tome mestu karte delimični razmer c manji od gla~
nog razmera O.Na primer:
1/ dužina neke linije na karti iznosi 125 mm.a dužina
te iste linije na globusu razmera 1:1,000.000 iznosi 100 mm.Pita
se koliki je delimični razmer na tome mestu?Prema jednačini 22
imamo:
f = g= i68
=l, 2 5 pa je C=JU.C=l, 25 1,006.000 =
= l:soo.ooo
2/ dužina neke linije na karti iznosi 100 mm.a dužina
te iste linije na globusu 1:1,000.000 iznosi 125 mm.Pita se kol~
ki je delimični razmer na tome mestu karte70pet prema jednačini
22/ imamo: 1
lOO o 8 j c o 8
f = QC = 125 = ' pa e C=f• = ' 1,000.000 =
= 1:1,250.000
3/ na karti izradjenoj u kvadratnoj pro- cilindričnoj
11
'! jekciji razmera 1:10,000.600\delimični razmer duž paralela je
c = Sec ~.Pita se koliki je delimični razmer na paraleli ~ = 45.o
U ovom slučaju je c = Sec 45°=1,41.Prema tome, na osnovu jednači­
ne 23 I imamo:
c = p.c =1,41 lO,oo~.ooo=1:7,071 140
/-"'i

. \}.Elipsa deformacija, glavni pravci i

i:
' '
[;{.!/...; razmer duž glavnih pravaca
Pretpostavimo da nam je na elipsoidu data tačka A i da
kroz nju prolazi meridijan AB i paralela AC.Neka na projekciji ,
tački A.-0dgovara tačka A' i neka kroz nju prolaze pravci A'B'i K C~

. : ,i

; ii
I
21
(
Y'
pravac meridijana i pravac paralele. Ako sada zamislimo da je iz "x:x ,:
tačke A opisan beskonačno mali krug· elipsoidu ·i na njemu da-"J ~· na
\ ta tačka M, onda 6e polo- .;:?
r·'
B žaj ove tačke na elipsoi-
du biti odredjen pravoug- n·~
. ~

lim koordinatama f i 1 , , , · r·v

"
~' -.
Sl.14.Neka tački M na pro-~... -\ n
\

jekciji odgovara tačka M~ / I)\

čiji je položaj odredjen C

kosouglim koordinatama x
c
i y, Sl .15. Ako u domenlli., „ '.\.
V1
~Sl.14 Sl.15. tačke A' označimo sam r~v·

~~ ~už meridijana,a sa n,razmer duž p~ralela,onda je

= l.n •.......•.• ~·4/,k
, .•. \ \ • :f'1
V ~ ~ "t·fni i y
ij
I O r
f7
·"' ~ . Jednačina beskonačno malog kruga na elipsoidu bfće:/.I"·-.;
V (I I
'I\,_ l\ V.
. \· • \v 2 2 2 -~
v\.7 . 1~,
/ \"'··
'/ / ~
f + 1 = r ·············~·.,...···25
,. ...(.''\: ,·
Iz j ednačine 24/ imamo da· je ,J ~' ~
' '

f( /. «._ .:.·y ,!-- ' \.

~ J.J~.J'. u f X i /, = X \'. -~~~~ C':
O~< ~
/"'?',,, 'I
AkO' ove vredn:s:i uvrstimo : jednačinu~~/:~~~,~:~o~
1'"
'! '..')
,.
I...{.; !, ' '
t
I ..._ '

,v , /
0..<l ~·
/J
<-....
'1 ~-
~
~22 + _x2
m n2
= r2 / · 111.
• ,.
'~· /
r{J; '-'n •.·
._,
·~
..rA
:;r '
.s..1
.. (\

\~ .. (~\ )1J'
·. I '. V' ~ ..2: \'.: ,I
((_ ..(.../ ~k·o c,~e strane ove j ednačine pode limo sa r, doiJ·i6emo:

~ )'J \/ 2 2
Z ("m~r)2 + (n:r)2 =1 •..... „. „ .26/

Iz analitičke
geometrije nam je poznato da je ovo jed···
načina elipse,čiji su spregnuti poludijametri A'N=m.r i A'E=n.~
Iz jednačine 26/ vidi se: f~

(~/ da 6e se svaki beskonačno mali krug opisa_11 na. el"ip-

soidu pojaviti na projekciji kao elipsa.Ta beskonačno mala elip-
" ' ·~~"c-~-• '"'" •• ---··--• •

sa na projekciji zove se e 1 i p s a d e f o r m a c i j a
ili Ti s s o t -o·v a i n d i k a t r i s a,
2/ da svakom paru medjusobno upravnih pre~nika besko-
 22
'ii!
,ii r

i'!' načno malog kruga na elipsoidu,na projekciji, odgovaraju dva

'I''

spregnuta dijametra elipse,

'
37·da kod svake elipse na projekciji postoji samo je-
dan par medjusobno upravnih dijametara i to su ose elipse. Dru-
gim rečima,kod svakog beskonačnd malog kruga na elipsoidu,post~
ji samo jedan par medjusobno upravnih prečnika,kojima na projek-
ciji odgovaraju ose elipse.Ti pravci zovu se __ J 1 a v n i pra~
ci deformacija i njima na projekciji odgovaraju ose ei.1.pa·e·:
·····-~·---·-·---~ „--
.„„.„„„--„„. „„„.„.-....,......_ ____ .• .,,.„„ ...• „„... „„„„ ... „„.„„.„,..„.„„ ..•... „ ••. „.„.„.„ ...........

..t'O Znata je;·talfodje ,da -inrcr elipse ne postoji nijedan di-

jametar koji bi bio duži od velike ose,a isto tako ne postoji
nijedan dijametar koji bi bio kraći od male ose elipse.Iz ovoga
samo po sebi izlazi da del~_I!l._:lgni razmeri duž_._ osa elipse pret- -------~-·-· ~·--·--··· ......._. '----· -· '·"-'·' ~-----"--.....,.-~,~== -.; _,...„~=•-'""" ~ • __,,,~„,~·~·,_,o-„=„....,,_,~>-·-,.,., - --.--, -· ,.,----•--·-· •' ' •·•·

stay_!_jaju najveći i najmanji razmer u zadatoj tački projekcije,

·._,.---·- ..........._,_„ __.. _. _____________ ______ "'••··-···-----·-
;;,~·------···----------·-;•'""""'' -·····-"-.,„, __ ,,_ -""·'' ··- -- .•.. ·- ----

tj. razmeri duz glavnih pravaca deformacija imaju ekstremne vred-

n~~!~·:··:t~~i:~~:6e.ii2-~~h~~b;1-_;~~~i~~~:::;~-a ··r·· ·10~ " .... - ' "···
Meridijani i paralele na elipsoidu javljaju se kao
-~· • ,, • , , • ,.-
1 ~,..„ .,-._.,- .,-.---""""" .--•"""'""""_,.„,~•••"'' "'"• •,••"""'"' ~·--,..~-~•-··-·~•~-•~v~,~~-·-•"' -~~ev,.,.„,,.~ ••• "''' „,, , , ., '"' __ ,

glavni pravci
.„,„--.-·
,_,„..
samo onda kada se oni i na projekciji
.. '" . '"'''" ...
,„., '""'' •... ~„·······
seku pod ,„' - ' - ' ..„ .. , , '

pravim \!&lim~..!- U. ''"•

svima . . .drugim
. . . _. _____
slučajevima.tili
.... . . bolje reći, kada
-····----····~·„~~·-~-«" ,„~,~~----~y........._~.--F-"''~ ...,--,~-·"'"'"""„ „---~--- -~.~ .„~,,M.,.<•"•••<'o•-••-•' ''"''"'' -- "'••• '

se ..._oni
"--~·____
na projekciji seku pod oštrim uglima,meridijani i para-
...,..„--~·-- ••·---.••••-„•- ,_, '•·~· "'-'~·......,---~.~~·---.--·;., .• "'~'~"-~••b••••"P'"'"'·"'"°'' ,„,n~~'""-"""""""'''''~"'m"''~"'~·~µw~o·•"'<'~•-·""'~• ~••><·•-....,•••-·~-'"'••~•·•·••~·~ ·' , ,_ ••-'">-'~ ''"-••--·-· , • ,_

lele na elipsoidu nisu glavni pravci deformacija.

„ ••.• „ o];j;§fil..:ti_~~iič'i~l.l. deform~cija u n~k-;j -tački prq_j_~~gJj e
·-··- „„

- ·-·-----·-·„--„·~--

z na_q_:l_ odz:_:_~-~!~---~-~ik~ i-~~~-~-j~-P~.1.~osa ~l_ipse.:--! . P.9.!~J~.!:~-~~~-~~-- ~.

b e ~~.?.~-~č z:!-~. -~?.:.:1..9.K_.~~_g~E~ .. .:.~_i :p s o i~ u L"Ll.!..9 d r~-~-~~ :l, ....':l°'~~;i,µi:i,čn.~ .....:r..~z -
~.:::: ____d ~~--~~~h ..J:!'.~.~~-~-~----~-~-f.g_~~?;_C_;i,,_j_a,_!_
Odnos velike poluose a indikatrise prema pol_~l'!.'.~_9!J:~_ku ,,-~=>----.,,-~«o o--·•o-r-o•- ···~ .„-~-,,.," • . . ...,. ____ _

'I
i
i:: __pesl_c_9E_~-~-~()___~'.:l:~~g___~E~~a.- . .?:~.„~.?:i:e_~~l.~u, da~e-· ma~~~El?t1=~.L.t:~.~~~E__<?ina\.
lili
!
duž
____
pr§:_yca najve6ih deformacija, a _ odnos
...„.__. .____
„.„·-··-~-··"~"-
male poluose
. . . . . __. . . _ _ - ... ...
b, indika-
~------~------------ _-.-~ ...,.,.==='""".............. ~==·"=""'--„-=·=---~

~E-~~-~ .„l?„E~-~a _:po~.:!.J?E~_?_:iiku r b_:~~-~~čn~--!!1.~-~o ~--~E~g8:.„!1.~---~~~~J>. S?~ ~~L.

dace ~:!:.1'.l:~-~~--lni razme;-~;~;a.už
;.,,--• ·-·„„~.-•' ....
pravca najmanjih deformacija, tj.
r••·-~-~---•~··---·••• ...
~~-----.~.„--··"'--',.._.,..,-.......,_..,,....,.~ .,.,=,;~.„ ... ,O=•"""'"""'"-~~~~ ...,_=•=='>-_,,--,..,..,.__,,..,___,,,_,..,.,==-,..,.,........,.-

/ a'\ ./ b \
\ Cma:x
, = -r i
l i ( Cmin
\ . "'
=- ) ~--'
'----·--·- '-- ./
Ako u ovim--·J"effna.činama poluprečnik r beskonačno
malog
kruga,koji je izražen u glavnom razmeru uzmem? za jedinicu,onda
cepoluose a i b indikatrise biti moduli duž glavnih pravaca de-
formacija.Na primer:na karti razmera 1:40,000.000 izradjenoj u
l 23

Izocilindričnoj projekciji na 60 paraleli je a=2,a b=0,5.Na os-

novu jednačine 23/ izlazi da su na 60 paraleli karte razmeri
duž glavnih pravaca:
cmn = 40 ,o~o.ooo·2=1:20,ooo.ooo
cmm = 40 , 0 ~ 0 • 000 ·0,5=1:80,000.000
Iz ovoga izlazi da je duž 60 paralele razmer u raznim
pravcima različit, i da se kreće u granicama od 1:20,000.000 do
l:so,000.000.
~ ~Deformacija dužina duž proizvoljnog pravca
a,Postavlja se pitanje,na koji će se način odrediti raz-
mer c,duž proizvoljnog pravca,kada su nam poznati samo razmeri
1
B
0 duž glavnih pravaca a i b1Ako
nam Sl.16,pretstavlja besko-
načno mali krug opisan iz tač­
k.e A na elipsoidu,a Sl.17 in-
dikatrisu,koja tome krugu od-
' govara na projekciji,i ako za
ose pravouglih koordinata uz-
Sl.16 Sl.17. memo glavne pravce def ormac~a
na elipsoidu i ose indikatrise na projekciji,onda će razmer c,
duž proizvoljno uzetog pravca A'M'na indikatrisi,kome na elip -
soidu odgovara pravac AM,biti:
. - A'M'
c =A M
Kako je položaj t~-8-ke M'na projekciji odredjen pravo-
uglim ..koordinatama x i y,a položaj odgovarajuće joj tačke M na
elipsoidu pravouglim koordinatama f i l,jasno je da će s obzi -
rom na postojeće deformacije biti:

X= f .a }
••••••••1'••·······27/
y = l.b
Ako ugao BAM,koji zaklapa pTavac AM sa glavnim pravcem
AB na elipsoidu,obeležimo sa u,a njemu odgovarajući ugao B'A'M'

3 Matematička kartografija
 24

na projekciji sa u'i uzmemo da je radius AM = r = l,a. radius A'M'

=c,onda je
x c.Cos u' =
y = c.Sin u'
f = Cos u
1 Sin u
Ako ove vrednosti uvrstimo u jednačin~ 27/,dobibemo:
c.Cos u'= a.Cos u •••.•••••••••• 28/ I !v
c.Sin u'= b.Sin u •.•.••••••.••. 29/
•
Ako sada jednačine 28/ i 29/ dignemo na kvadrat i sabe-
remo„imajući u vidu da je S1n2u'+Cos2u'= l,dobicemo da je

c 2 =a2.cos2u+b2oSin2u
ili
• • • • • • • • e • • • 30/
Prema tome,ako u nekoj tački projekcije znamo a i b kao
module razmera duž glavnih pravaca deformacija i ugao u,onda mo-
žemo sračunati razmer c, duž proizvoljnog prav·ca, uzetog iz dotič­
ne tačke.
PJ 5 .Deformacija uglova
\ (,\..()_..,
Od ranije nam je poznato đa kod svakog beskonačno malog
kruga na elipsoidu postoji samo jedan par medjusobno upravnih
prečnika,kojima na indikatrisi odgovaraju njene ose a i b. Prema
tome,na beskonačno malom krugu eli:psoida postoji samo jedan par
pravaca koji na projekciji neće promeniti medjusobni uglovni od-
nos,dok svakom drugom paru medjusobno upravnih pravaca na besko-
načno malom krugu elipsoida,na projekciji odgovara pa.r: spregnu -
tih dijametara,koji nisu medjusobno upravni.To znači,da na pro-
jekciji postoje .i deformacije uglova.Prema tome,da bismo saznali
u šta 6e se pretvoriti pravac AM sa elipsoida pri projektovanju
na ravan, treba znati odnos uglova u i u'.
Podelimo li jednačinu 29/ sa jednačinom 28/,dobicemo:
, b t gu
t gu..::a o •• 31/
• fj ••••• - & •• tt
 25

Za male vrednosti uglova u i u'povoljnije je ako se ra-

čuna razlika (u-u').
Ako levu i desnu stranu jednačine 31/oduzmemo od tg u
biće:
tg u - tg u'= tg u-~ a tg u
Isto tako,ako levoj i desnoj strani iste jednačine do-
damo tg u,biće:
tg u + tg u'= tg u + ! tg u
Sin i iz-
Ako u ov±m jednačinama umesto tangensa stavimo Cos
vr~imo sv6djenje na zajednički imenitelj dobi6emo:
Sin c u-u') a-b
Cos u.Cos u.'=a- tg u

Sin (u+u~ a+b

Cos u.Coa u'=-S:- tg u
Podelimo li prvu jednačinu drugom,dobi6emo:
•
Sin ( u-u'J -~-b
Sin (u+u') -a+b
odakle je
a-b Sin (~+u ') • • • „ • • • • • 32/
S in (u-u ') = a~b

Razlika(u-u) pretstavlja deformaciju pravca u pri pre -

nosu na projekciju i ona zavisi od zbira ( u+u ') • Iz jednačine 32/
vidi se,da ;te (u-u')= O,kada je (u+u')= O i da će (u-u') imati
maksimalnu vrednost kada je Sin (u+u')=l,a to 6e biti kada je
(u+u')=90° i tada jednačina 32/ debija sledeći oblik:
S. (. , ) a-b
1n 11-u =a+b
Veličina
(u-u') zove se maksimalna deformacija pravca i
obeležava se sa w,pa je
. w = -
Sin a-b
- ••••••10••@••··~"'···33/
a+b
Kako svak·i ugao obrazuju dva pravca,od kojih svaki
može biti izmenjen za veličinu w,to 6e maksimalna deformacija
ugla biti 2w.
Maksimalna deformacija ugla zavisi od r_E!.~li~~L. _"__Q_oluosa
,..-:;_.----~··~••-.,.,,,„.„„~„·-·•~•"'~"•-•-~'-·----·-·-w•---"·h--•--"'"'~-m_..,_---~---~----.---.-- '"'~·>--•-·--:----

a i b i_!!il.i.kat.rJ._~ i od položaja krakova u odnosu

--·--~.-._„, ....-.••-•••""'''~~-• ___,___ ,. ,.na
. . ___poluose a i
------0<••k--~··-n--~----_,.„ ~--=---·""~-"'-·~~-~---

b, t j. u od:.1osu na g"l13.vne pravce deformacija.Pri istoj vrednosti

 26

poluosa a i b ~~~]:.~~?::.~~ deforID.aC.~)..~...21,~!~ bić.~____ jJidan od

glavnih pravaca,odnosno jedna od osa elipse čini simetralu toga
ugla,Sl.18 i 19. Primer:odrediti ma~
simalnu deformaciju
ugla na karti,i$ra-
djenoj u Kvadratnoj .
'
cilindričnoj

ciji~za '=45°, gde

proje~
I
l
je m=l,000 i n=l,414 ~
Kako se kod ove pro-
Sl .18 Sl.19 jekcije meridijani
i paralele seku pod pravim uglima i na projekciji,to su meridi-
jani i paralele ujedno i "glavni pravci,pa je n=a i m=b, i tada
je:
n-m = 1,414-1,000=0,414
n+m = 1,414+1,000=2,414
lg (n-m) =9.61 700
colg (n+m) =9.61 726
lg Sin w =9.23 426
w = 9°52'30"
2w =19 45 00
Kada je potrebno da se odredi maksimalna deformacija
ugla u nekoj tački projekcije,kod koje se meridijani i paralele
ne seku pod pravim uglima, tj. kada nam nisu poznate veli-
čine a i b,vec su nam poznati razmeri m duž meridijana i n duž
paralela,a ugao e izmedju meridijana i paralela možemo izmeriti
na karti,radimo ovako:
Iz analitičke geometrije poznato nam je da su spregnu·-
ti dijametri m i n i poluose a i b indikatrise vezani Apoloni -
jevim jednačinama:
••••••••• „ •••••• 3 4/
koja glasi:zbir kvadrata nad poluosama,jednak je zbiru kvadrata
nad spregnutim dijamE~t . :::.r1 inrUkatrise, i

1:1. b = m. :n. Sin 0

 27

koja glasi:površina pravougaonika nad poluosama,jednaka je po-

vršini paralelograma nad spregnutim poludiametrima indikatrise.
Ako sada jednačinu 35/ pomnožimo sa 2 i saberemo je sa
jednačinom 34/,dobićemo:

a 2 +2ab+b 2= m2+n 2 +2mn.Sin Đ

Kako leva strana ove jednačine nije ništa drugo nego
2 .
(a+b) , to je
........... 36/
Ako pak jednačinu 35/ pomnožimo sa 2 i oduzmemo je od
jednačine 34/,dobićemo:
a 2 -2ab+b 2= m2+n 2-2mn.Sin 0
ili
(a-b) 2=m 2 +n 2 -2mn.Sin 6 ........... 37/
Iz jednačina 36/ i 37/ dobijamo da je

1 a+b

a-b
=Ym 2+n 2+2mn. Sin e
=Vm 2 +n 2 -~mn.Sin e
Kada znamo m,n i 0 lako ćemo sračunati a+b i a-b,a za-
........ 38/

••.•...• 39/

tim a i b i naposletku Sin w.

Ugao.p,koji nam odredjuje orijentaciju pravca najveće
deformacije na elipsoidu i ugao p' ,koji nam odredjuje orijenta-
ciju poluose a na projekciji, tj .uglove ,koji nam odredjuju ori-
jentaciju indikatrise,odredićemo na sledeci način: ako azimut
glavnoga pravca AB.na globusu,Sl.20,označimo sa ~,a njemu odgo-
varajući ugao N'A'B'

na indikatrisi sa ~;
onda na osnovu jed-
načine 30/,zameniv-
ši u njoj c,prvo sa
m,a zatim sa n i u-
gao u sa ~,imamo:
m 2 =a 2 Cos 2 ~+b 2 Sin 2 ~
Sl.20. n 2 =a 2 Sin 2 ~+b 2 Cos 2 ~
 28
., 2
Stavimo li sada da je Sin2 P=l-Cos '3 i Cos 2 f3=l-Sin 2 f3,do-
bićemo:
m 2 =a 2 (1-Sin 2 p)+b 2 Sin 2 ~=a 2 -(a 2 -b 2 )Sin 2 p
m2=a 2cos 2 p+b 2 (1-Cos 2 ro =b 2+(a 2-b 2)coa2 p

n 2 =a 2 (1-Cos 2 p)+b 2 Cos 2 P=a 2-Ca 2-b 2)coa p

2 1

'
n 2 =a2 Sin2 p+b 2 (1-s1n2 P)=b 2 +(a2 -b 2)s1n2 p j
• l
i
I
l

ili
A _ \ ~-(a-m) _ (n+b) (n-b) ;
tg I"' - \J Ii+bJ
(n-b l - ta+n) (a-nl • • • · • • • • • • • • • 40
Za odred.jivanje ugla p'koristimo poznatu jednačinu 31/:
tg u'= b tg u,u kojoj samo mesto u'i u treba staviti p'i p,pa 6e
a
biti:
tg p, = ~ tg p
a
Ako u ovu jednačinu mesto tg p stavimo njegovu vrednost
iz jednačine 40/,dobicemo:
tg P'=Q a2-m2 = b\ ~ ili
a m2-b2 a: V-;;.Q.
tg p, =:Q (a+ml (a-m) =B. ---'--.;.;;..(n_-..;;:;.b) • • . ••••• • • ·• 41/
a (m+bl (m-b) a (a-n)
Uglovi ~ i p'odredjuju nam orijentaciju glavnih pravaca,
odnosno osa indikatrise.
Primer:Na Banovoj projekciji sa srednjom paralelom q>=55°
za tačku q>=45°i A.=30°,dato je m=l,00143,n=l i 8=86°.sračunati ve-
ličine a,b,p,2w,p i p:
 29

lg m=0.000 6089 m2=1,002808 lg(a+b)2=0.602 3648

1.g n=0.000 0000 n2=1,000000 lg(a-b) 2=7.448 3971
lg Sin 6=9.999 3911 2mnSinĐ =2,000000 lg(a+b) =0.301 1824
lg p:0.000 0000 (a+b)2=4,002808 lg(a-b) =8.724 1986
p=l (a-b)2=0,002808
a+b =2,000702
a-b =0,052991 lg (a-b)=S.724 19B6
2a =2,o.53693 lg (a+b)=0.301 1824
2b =1,947711 lg Sin w=S.423 0162
a =1,026847 W= 10 31~
b =0,973856 2w= 3 02
a =l,026847 lg a =0.ol 150
m =1,001403 lg b =9.98 849
b =0,973856 lg(a-rm)=0.30 712
a+m =2,02~250 lg(a-m)=B.40 559
a-m =0,025444 lg(m+b)=0.29 562
m+b =1,975259 lg(m-b)=8.44 007
m-b =0,027547 lg(a+m)(a-m)=8.71 271
~ = 44° 15' lg(m+b)(m-b)=8.73 569
13'=·42 44 lg tg 2 ~ =9.97 702
lg tg ~ =9.98 851
lg ~ =9. 97. 690
lg tg ~'=9.96 550
Uzmimo u razmatranje još i slučaj kada je u tački A ,
Sl.21,povučen pravac AM pod azimutom a,kome na projekciji Sl.22,
odgovara pravac A'M~čiji je azimut a:sa crteža se vidi da je:

a=~+ u } •...••••••••••• 42/

B,
a
I
= 1- + u
I

Prema tome,ako je poznat azimut a nekog pravca na elipsoidu,mo-

žemo sračunati azimut a'njemu odgovaraju6eg pravca na projekci-
ji i obratno.Na taj način dobi6emo deformaciju dotičnog .azimuta.
Primer:Neka je u vezi gornjeg primera u tački A'na ka~
 30

ti izradjenoj u Bonovoj projekciji izmeren azimut na pravac A'M'

cx=l20° i neka su sračunati uglovi ~=44°15'i a~42°44' .Izračunati
istiniti azimut' ex njemu odgovarajućeg pravca AM na elipsoidu.
U=~
, ,.., '
-~
P. ' at g U'
t g U= b CI=~
A
+ U
a'=l20°00' lg ~=0.02 301 ~= 44° 15'
~'= 42 44 lg tg U:0.64 595 U= 77 54
u'= 77 16 lg tg U=0.66 896 CX=l22 09\<·· . ·
U=770 54'
N
N-- I
1
1

M'

I
Sl.21.
Ja.;r 6 .Deformacija površina
I
Sl.22.
l
I
\
Deformacijom površina naziva se r_i:~-~-~~a ~-~~~-~)11 J>?.-V.~~ine
beskonačno malog kruga na elipsoidu i površine njemu odgovara-
'~,,... '~'" -·~-·• M•·~·~-~---·,..-~""'•~ ~-"""-"'""'~ •• -•·~· ·~·•··-•Th'c••
> • ~~·---·~--~_,_,„,, '"' •• „--·-•--•• " "W••·~~'"•"~~'"'""-"·~~~~ , , , "' „ "" , " - "'r

j 11-~ ~-~.J~.~-·~~.~-~.~.~-~.~--!!~-J~E.~ j ~-~-2..!_;i_~_..:_~~~g_ j_ ~' d.fi j ~. P.2YE~~!1.~ . --~-~~ga

~_<::) __ :::_ ~-~~0___ Eg!_!Š_~Il:~.„-~-=h.~.E_~~„~-~--~=--?:„!E~.It_!.l.F~m~---~-?-~~····'-::azmerom p pOVJ?-
šina naziva se odnos površine elipse i površine beskonačno ma-
„„ >, > '•' <> '"'~'' '"" ''"' ""'''"'~'->• "~•N "'''-'~•-~V~•~'"·~ >•>~·-CM.~----··"'~" -·~"''''"·-.„.~,.~,_..,_ - ,„~-•>• ·--~·-···~

log kruga na -~~~)2.~--~~~-~-Ltj.

P a.b.n
p = Po= ro2 n

Ako poluprečnik
ro beskonačno malog kruga na elipsoidu
uzmemo za jedinicu,onda je
p = a.b
Na osnovu druge Apolonijeve jedna~ine imamo da je
p=m.n.Sin 8
 31

Prema tome razmer površina biće:

p=a.b=m.n.Sin 6 ••.•.••.••••.• 43/

Pregled formula i način računanja.Uzmimo u razmatra -
nje opšti slučaj,kada se meridijani i paralele na projekciji se
ku pod oštrim uglom.Iz računanja projekcije poznat nam je raz-
mer m duž meridijana i razmer n duž paralele i ugao e izmedju
meridijana i paralele na projekciji /karti/.Potrebno je da se
s računa:
1/ razmeri a i b,tj.poluose indikatrise.Računanje se
vrši po jednačinama 38/ i 39/:

2/ razmer p površina.Računanje se vrši po jednačini43/

p=a.b=m.n.Sin e
3/ maksimalna deformacija ugla 2w.Računanje se vrsi
.., .
po jednačini 33/: s·1na-b
w=- -
a+b
4/ orijentacija beskonačno malog kruga , t j . ugao ~ iz-
medju meridijana i onog glavnog pravca na elipsoidu,kome odgo-
vara poluosa a indikatrise na projekciji.Računanje se vrši po
jednoj od jednačina 40/:
(a+m) (a-m) (n+b) (n-b)
tg a = (m+b) (m-b) = (a+n) (a-n}

5/ orijentacija indikatrise,tj.ugao ~'izmedju meri-

dijana i pravca velike poluose a indikatrise.Računanje se vrši
po jednoj od jednačina 41/:
, b b (a+ml (a-m) _b_y(n+b) !n-b) 1.
tg ~ = -a tg ~=-
a Cm+b) (m-b) -a (a+n) (a-n}
6/ razmer po nekom zadatom pravcu.Računanje se vrši
po jednačini 30/:
\j
c = a 2 .Cos 2u+b 2 .Sin
. 2u

Izokole.Izokole su krive linije,koje vezuju tačke

istih /jednakih/ deformacija.
 32

Glava IV
wtla.. ~LASIFIKACIJA
l
KARTOGRAFSKIH PROJEKCIJA
~Opšti pojmovi
Sa željom da se Zemljina površina ili pojedini njeni de-
lovi pretstave što vernije na ravni obradjen je veliki broj pro~
jekcija.Izučavati napose svaku od njih oduzelo bi mnogo vremena,
tim pre,što su mnoge od tih projekcija srodne i imaju dosta z~­
jedničkih osobina.Mnoge se od njih razlikuju po tome,što se kod
jednih projektovanje zamišlja na pomoćnoj površini/konusu,cilin-
dru ili poliedru/,a kod drugih direktno na ravan.Zbog toga dola-
zi do razlike u načinu konstrukcije i obliku kartografske mreže,
a i u rasporedu i veličini deformacija.
Poznat.o je da kartografska mreža služi_ --~~-~;L. ma-teitJ.at:tčk_f;l.
osnova za nanošenje sadržaja karte.a naročito pri izradi karata
na osnovu postoje6eg kartografskog materijala /raznih karata i
planova/.Tačnost nanošenja sadržaja na kartografsku mrežu u za-
visnosti je u prvom redu od vrste,rasporeda i veličine deforma-
cija.
yeličina deformacija zavisi od veličine i oblika obuhva-
ćene teritorije,njenog protezanja i geografskog položaja,a karak-
ter /vrsta i raspored/ deformacija od projekcije.Zato se karto-
grafske projekcije prema zajedničkim osobinama klasificiraju na
srodne grupe,bilo po karakteru deformacija,bilo po načinu kon-
strukcije kartografske mreže.
r})tJ_ 1Y,/c1asifikacija projekcija prema karakteru ~formaciji'____ _
Prema karakteru deformacija kartografske prcjekcije dele
se na: -tQnfrQ.r;m~~yiy,si1~.ll.~RE'.., isproizvoljne._\
0!!-
KOnformne. / ort9morfne/ proj ekcfj e':'Kod _ _Qyih ..1LI'9 j~}t:ci~ a
sačuvana je sličnost beskonačno malih figu:i::-J.a.~~o zn§:.9.t •.<J..~„„„.b~~ se„
,__._ --·-~-~-----~--·~--··~·•"'-<•""'~•·•W.•A••-„"·•'• -.-•••• >•• - ••• ,~,_.;' ''°" .,• ..-•-"'' '' ;,, ·- ----~~·- " .............

~esk,?E:.~9~9__,I.T:!§:J-1 ..Jc:ri;ig9y·~--i"-.P.~.-E3..?.:r.1-.!„nJ:~„„.T_l:!r!...~J...P.1 ..me.stiJtl~„ . _.'"Z.e.m_+,jj.})..Q_g~- e-

1 ip~~~-~~--~-- -~~ ____ J>_~Q_j_§_ l}g_~j- t,_ pg_j§.~!_:!.tt„.~-~.?. -~!'.~_g_Q_~:!: __~_C::!lO__ „.~~z:L i č :Lt _~ h po-
v r šina. Iz toga izlazi da se kod ovi_l1__ p::.~-~-:-~~~)__f3.: __ ~::~~~~~-risa pret-
vara u krug, t j ·~-=b.
 33

Iz geometrije nam je poznato da kod sličnih figura od-

govarajući uglovi moraju biti medjusobµo jednaki.Prema tome,ako
iz centra A beskonačno malog kruga na elipsoidu i centra A'nje-
mu odgovarajućeg beskonačno malog kruga na projekc·iji povučemo
pravce AM i A'M'Sl.23,koji prema pravcima AB i A'B', zaklapaju
jednake uglove onda ·1 dužine 1
B'
povučenin pravaca AM i A'M'mo-
raju biti proporcionalne, tj.
A'B' A'M'
AB= AM=·····

To znači da su razmeri
Sl.23. kod konformnih projekcija u
svim pravcima povučenim iz jedne tačke_ medj~gR~O ~!!aki, t~
razmer u datoj tacki ne zavisi od pravca.Razmer će, se menjati
·--~ ... ··~--- · · · - -..... „ _ _ _ _ __

~amo__pr_~- promeni pol<?Žaja tačke.

Kod ovih projekcija je-··--·
2w=0 i p=a 2=b·2 •... 44/ =·.
Uslov.~li~nosti beskonačno malih figura dozvoljava nam
da pri sastavljanju karata koristimo fotografiju i pantograf, a
na praksi /na gotovoj karti/ da tačno merimo uglove.Zato se sve
karte _krupnih razmera rade u . .____
___.,..,...~----..__-.„„...._~-~,_
konformnim
-........_ . proj_ekqJJ,a.ma.,.,,'.I~ačnost me-
. . . . . , ,_.......
,..._,,,....,..,,-·,;·-"H·-~„,,

r--:rei-n_J.,...,a-- o t s toj an ja na njima je ogranicena na domene ,koji su uslov-

~,.,..~.-
----
ljenl projekcijom.
~Ekvivalentne /homalografske/ projekcije~~yih
projekcija sačuvan je uslov jetinakosti površina._~_c:>_. znači ,CIS.:-:~_će
se krugovi jednakog poluprečnika /bez obzira na veličinu/ opi-
---· ---·~----~---··---~---~~~

sani na raznim mestima elipsoida,na proje.kciji pojaviti kao e-

-lip~e jednaki~na.Iz ovoga izlazi,da se kod ~vih~p~~jek-
, - - - . ._ _ _ _ _ _ ~-·----~- --=---°-...„~=-;<-. -·-· ~----~~----~-~-.,_.,.....,._.,..,.._.........,.--=----

ci ja razmer menja: ne· samo pri prelazu sa tačke na tačku,već i u

----·-~-----~---" ~ ~ --------
raznim pravcima na jednoj istoj tački.
--·-~auslov :r~·a.·ri~~;-tt-p~;ršinanema nikakvog uticaja ve-
ličina teritorije, a. to nam daje mogu6no st, da na karti izradj e-
no j u ekvivalentnoj projelCciji izmerimo planimetrom površinu ne
samo cele države,već i čitavih kontinenata.Ovde je dakle,
 34

p = a.b = 1 ................. 45/

odakle je b=~·
Iz gornje jednačine izlazi,da je razmer površina kode~
vivalentnih projekcija ne samo postojan već i jednak proizvodu
delimičnih razmera.Iz iste jednačine izlazi još i to,da je kod
ovih projekcija najveći razmer ma u kojoj ta~ki tpliko puta veći
o-d ~i;;:;nog razm~;a ,k;iiko-~-j-~- -~-~j-~~~-j-i--;~~mer ~ -i~t~j'·~-·t-~Čki ~;~ji
--=---_.;=...-___:,___________ „ ___________ „„„.„~.„-·-""""'""'''"' „ . „ ... „ „ .• „„.„..... - .„ .. „.„ .. "

od glavnog razmera.
Iz jednačine 45/se,takodje,vidi da je nemoguće istovre-
meno zadovoljiti i uslov konformnosti,tj.da je i a=b,jer u tom
slučaju bi morale biti a=b=c=l,tj.razmer bi morao biti jednak na
svim tačkama i po svim pravcima,kao na planu,što je pri pretsta-
vi površine lopte i elipsoida na ravni nemoguće.
Dakle,kod ekvivalentnih projekcija razmer površina je
~alan i jednak kvadratu glavnog razmera.Na primer:na karti raz-
me~a i:s,000.000,1 mm=5 km,što znači,da je p=5 2 =25 km 2 .tj.jednom
?
milimetru na ovoj karti odgovara 25 km~ u prirodi.
U ekvivalentnim projekcijama obično se rade karte sit -
nih razmer~.
@!roizvoljne projekcije_~9Y~~ imenom n~~.!Y_~j_~---~E:) . --~_ye
<?._~ t al2:__~:~ ~-~~?-~_j_~_.}_~_Q5t.J~g__j_:l:_~„„E:„~..j_~---~-~~~~-~~---~~--- ~-~J_Qv . -~gnfg :rmno.§„ti ,
ni
. uslov ekvivalentnosti.One .. se obično odlikuju jednostavnošću
----·.-------·-~~~···-~-„-~ „.~„ •• .,_, ,_>~„ ... -„,... -~><-''""~~--·---.H~"-e""e"" ·~~~·· ""--·~-'°'"-'-'"'-"" ,,_ '''" '' ~~···~><•·•--~- - ''''°~' """•~•-"'""-""'"

svo e konstrukci e.
Kod ovih projekcija naročitu pažnju zaslužuju tzv.ekvi- ~~-:-~-'"_;,,_.

distantne ·proj akcije ,kod kojih je razmer po jednom glavnom prav-

- - ---·------„-----·---- „„„„..... „„„ „ .. „.„„„. ... „„. • „

cu u sva~_Q_j_ tački projekcije , jednak g:l:1:i:Y.n..Qm.„„„r„si..~m.~:r}J_,_j;j • a = „1, i"li ....

b „-=--i~·------ ·-·---··--·---.„.-..
.„.• „„••„ „. --·------·„··„ .. „.„•.„„.„„„„ .. ....... „_. „ ;:-· . • „. " ........

Kod ekvidistantnih projekcija razmer površina je p = a,

ili p = b,a deformacija uglova:
1-b a-1
. w = --
Sin w = l+b ili S1n a+l
Ekvidistantne projekcije čine dakle sredinu izmedju kon-
formnih i ekvivalentnih projekcija.Kod njih je deformacija povr-
šina manja nego kod konformnih,a deformacija figura manja nego
 35

kod ekvivalentnih projekcija.

Odnos razmera kod konformnih, ekvidistantnih i ekviva-
lentnih projekcija pokazan je i u sledecem pregledu:
Konf ormne Ekvidistantne Ekvivalentne
Razmer dužina b =a b =1 b = a1
..,
Razmer povrs. p = a2 p = a p =1
Simbolički prikazane deformacije kod ovih projekcija vide
se na Sl.24.

E9 EB
EB EB
-Ef7 -©-
Konf ormne Ekvivalentne Ekvidistantne
- - - Linija b.ez deformacija
Sl.24.

#@asifikacija projekcija prema načinu konstrukcije

~---==--·

~fi.,;Prema načinu konstrukcije kartografske mreže projekci-

je se dele na:konusne /kupaste/,cilindrične /valjkaste/,perspe~
"l'i"PWMll#'F:NWttil ~- r illll"
tivne,zenitne,poliedarske i uslovne projekcije.
f'"" ~K~~sn~})l;;~-j~kc'ij e. f{'8đ' k"~~~sn:ih - f'6I;icci ja proj ektova-
1
p 1

nj e površine Zemljinog elipsoida ili lopte vrši se na površinu

konusa,Sl.25,koji se zatim u mislima razreže duž jedne izvodni-
ce i razvije na ravan,Sl.26.Konus može dodirivati elipsoid ili
loptu po jednoj izabranoj paraleli,Sl.25,ili se6i površinu elip-
soida ili lopte po dvema izabranim paralelama,Sl.27.U prvom slu-
čaju imamo projekciju na dodirnom konusu,a u drugom slučaju na
sekućem konusu.Za dodirnu paralelu uzima se srednja paralela ob-
uhvaćene teritorije,a za sekućef paralele uzimaju se one parale-

--- ----------
r
36

Sl.26.
le,koje'od krajnjih paralela obuhvaćene
teritorije otstoje za 1/4 razlike njiho-
vih širina.
S obzirom na položaj ose konusa
prema Zemljinoj obrtnoj osi,konusne pro-
jekcije mogu biti:~~~~ Sl.25,kod ko-
jih se osa konusa poklapa sa obrtnom o-
som Zemlje,~oprečne Sl.28,kod kojih osa
konusa leži u ravni ekvatora i_koseiSl.
---s.
29,kod kojih osa konusa zaklapa oštar
ugao sa obrtnom osom Zemlje.
Sl.27 Konusne
projekcije mo-
gu još biti:
konform.Ile,ekvi-
·---- -·--
V.:§:1.~n~;i.-~ . :i, _p;ro-
i z v o i._~_ne. Kada
su otstojanja
izmed,~u parale-

la kod up:r?-yne
projekcije jed-
Sl.28. Sl.29. naka onim na
 37

elipsoidu
"" -
smanjenim u------·
glavnom----
,--M~·--·-~·--·-----
razmeru,onda. . imamo ekvidistantnu
....--.. .-----·-~--~- ---·---·-···----~-- ,.....~<-o>>•~~----

konusnu projekc~y.
c• •'"'"·~•••'••·~~-•-"'"'",_.., .... , . _ . _ , . . . ._ _

,
Od svih konusnih projekcija najveću primenu imaju up- ~

{ravne konusne proj.ekcij~.Kod nji}+ su meridijani prave linije ,

koje se zra.kasto razilaze iz temena konusa pod jednakim uglima,
proporcionalnim uslovljenoj razlici geografskih dužirta,a para-
lele su luci koncentričnih krugova sa centrom u tački iz koje
se razilaze meridijani.
U grupu konusnih projekcija spadaju i tzv.polikonusne
projekcije.Kod njih se površina Zemlje projektuje ne na jedan,
već na mnogo konusa, tako da je svaka paralela,dodirna paralela
jednoga konusa.
Kod polikonusnih projekcija samo srednji meridijan je
prava linija,a svi ostali meridijani
su krive linije simetrične prema sre~
njem meridijanu.Paralele su luci eks-
centričnih krugova,či~i centri leže na
produženju srednjeg meridijana,a ekva-
tor je takodje prava linija.
U praksi naročitu primenu ima
tzv. prosta ili američka p·olikonusna
...._---- ';,

projekcija,Sl.30.Kod ove projekcije sa-

čuvan je razmer,kako duž srednjeg me-
ridijana, tako i duž svih paralela.
Q.~ilindrične projekcije.Kod c~
Sl.30. lindričnih projekcija površina Zemlji-
nog elipsoida ili lopte projektuje se na površinu cilindra, Sl.
31.Zatim se cilindar u mislima razreže duž jedne vodilje i raz-
vije na ravan,Sl.32. 1

Cilindar može dodirivati loptu po ekvatoru,Sl.31, ili

je seći po dvema paralelama simetričnim prema ekvatoru, Sl.33 •
Cilindrične projekcije mogu biti:upravne-kada se osa ~

cilindra poklapa sa obrtnom osom Zemlje,Sl.31,poprečne-kada osa

cilindra leži u ravni ekvatora,Sl.34, i kose-kada osa cilindra
zaklapa oštar ugao sa obrtnom osom Zemlje,Sl.35.
 38

.,,.,,,.-i- .... ,
/, _____ ,I___ _',
' I I
I----·--~~
,f I
I
-,..
r- - - - r - -- - -1 '
,....... _
-- .... --I
•
l
'
----1-----
,
'....,
"-r--
-~
I

_,I __
.,,.'
,'

l,
-- I -.......,
I

i
I

Sl.31. Sl.32 Sl.33. I

Cilindrične projekcije mogu još biti:konformne,ekviva-
-
lentne i proizvoljne.Ako su otstojanja izmedju paralela kod up-
- l
- p

P'

Sl.34. Sl.35.
ravne cilindrične projekcije jednaka onim na površini lopte,sma-
njenim u glavnom razmeru,onda imamo ekvidistantnu cilindričnu

projekciju.
Cilindrične projekcije imaju veoma veliku primenu u pra-
ksi i služe za izradu geografskih,pomorskih i vazduhoplovnih ka-
rata,a u poslednje vreme i za izradu karata najkrupnijih razmera.
Ci:} P~rspektivne Eroj~kcije.Kod ovih projekcija Zemlja
se obično uzima kao lopta poluprečnika R.Projektovanje se vrši
po zakonima liniske perspektive i to neposredno na ravan.U ovom
slučaju zamišlja se da je Zemlja providna i da se projektovanje
vrši iz jedne proizvoljno izabrane tačke posmatranja Q na projek-
 39

cionu ravan P,Sl.36, i to tačno po pravilima nacrtne geometrije.

Tačka posmatranja Q nalazi se na jednom prečniku lopte ili na
njegovom produženju.Projekcioni zrak,
koji spaja tačku posmatranja Q i cen-
. tar Zemlje Ci stoji upravno na pro-
jekcionu ravan,zove se glavni proje~
cioni zrak.
U z~visnosti od udalj~~Qsti
-·
tačke posmatranja Q od centra C lop-
..
„.~-·~·--"~·· ~„~„~-~---·--„a-·„~·----·-··"~,,.,„ .-~··••M"~>><-'""'~'"r,•~~ -···-""•••O'••••••.-< ,_,_

te,. ....p~r.~_pektivne projekcije se dele

-~~----"'~·~----··---~=·---~~-----..,...,.....------~" „,-~„~-····--~~„ ···~„·-··~ '~''""

na:
l/Ortografsks~kada se ta~!~ po-
sm.a tranj a Q nalazi na beskonačno~ u-
··-·--···-··-·„....,.,,.--....__- - . _ _ _ _ _ _ _ o.·=~_..,_ .• ~··~· ..... ·----···""'" .•

daljenju od centra lopt~ C,tj.kada je D =c:.o i. p_:t_Qj_~k1;_Q.Yanj_e se

"?:rši_p_a,ral~l!lim zracima.
(, . -· ~;;ij;;;=k~da se tačka posmatranja Q nalazi izvan lop-
~.L~!_i ~onačnom otstojanju od nje, tj .kada je D> R,
. 3/ St;~eograf~ke-kada se tačka posmatranja Q nalazi
--·- . -·-na
površini Zemljine lopte, tj .kadaj e D = R, i
. ·-· 4/ Centralne-kada se tačka posmatranja ~kl~pa sa cen-
trom Zemljine lopte,tj.kada je D = O.
---- - . „_.,.,...,.~--=----
Položaj glavnog projekcionog zraka,odnosno tačke Zo,u
kojoj se on seče sa površinom Zemljine lopte,odredjuje se geo-
grafskim koordinatama cp0 i A.o.
U zavisnosti od cp0 ,perspektivne projekcije mogu bit~
·~

., a/Upravne /polarne/ Sl. 36 ,kada jecj~ =90~)tj .kada je pro-

j ekciona ~van upravna na obrtnu osu Zemlje ,-„. · ·
(j/Poprečne /ekva~ij8:_~:1e/ Sl. 37 ,kada je ~~:~)tj. kada
je projekciona ravan upravna rta ravan ekvatora,pa bilo da ona
dod.iruj e ekvator u izabranoj tački, ili da ga "'e, i ~
. '
/~}Kose O~%<=
'

/horizonatne/
\„./ ·~--:.....-----
Sl. 38 ,kada j 90° ,)j .kada je
proj ekciona ravan paralelna sa revni horizonta neke tačke na Zem-
ljinoj lopti ili se poklapa sa tom ravni.
Perspektivne projekcije najčešće se primenjuju za iz-

4 Mate~natička kartografija
 40

radu sitnorazmernih karata velikih delova Zemljine površine /kon-

tinenata i hemisfera/,kao i za izradu astronomskih karata,a Ste-
reografska pored toga još i za džavni premer.

31.37. Sl~38.

G!.zeni:tne projekcije.I kod ovih projekcija Zemlja se u-

zima kao lopta odredjenog poluprečnika R.Projektovanje se vrši
direktno na projekcionu ravan P,Sl.39,koja dodiruje površinu Ze~
ljine lopte u izabranoj tački Zo.One su slične perspektivnim pro-
jekcijama s tom razlikom,što se kod zenitnih projekcija tačka p~
smatranja za vreme projektovanja može premeštati po liniji, koja
se projektuje upravno na proje~
cionu ravan P.To znači,da 6e
sve tačke,koje su na površini
Zemljine lopte na jednakom ot-
stojanju z od dodirne tačke Zo
na projekcionoj ravni,biti na
I
I podj~dnakom rastojanju Q od
I
I
I
srednje tačke projekcije,tj.kod
I
I
n;jih je
Sl.39. Q =f (z)
Kod zenitnjh projekcija projekciona ravan obi5no dodiru-
jP površinu Zemljine lopte u jednoj izabranoj ta~ki,dok kod per~
spektivnih projekcija,projekciona ravan može zauzimati razli~it~
 41

položaje u odnosu na centar lopte c.

Zenitne projekcije mogu biti:u.E.!avne /polarne/,popreč-

-
ne /ekvatorijalne/ i kose fhorizonatne/.One mogu biti još: kon-
-
--
formne,ekvivalent~e i proizvoljne.

· ~~edarske projekcije.Kod ovih projekci_ja zamišlja

se da su na površini Zemljinog elipsoida izvučeni meridijani i
paralele,koji medjusobno obrazuju sferoidalne trapeze.Ako sada
t~ trapeze projektujemo na ravni, koje
prolaze kroz temena svakog pojedinog tr~
peza,dobi6emo poliedar upisan u elipsoid,
Sl.40.Sferoidalni trapezi mogu se projek-
tovati i·na ravni koje ih dodiruju u sred-
njim t"ačkama i.tada se debija opisani po-
liedar.Prema tome,kod ..
poliedarskih .. projek-
O ~·~·~·---··,„.~ ~-..~>~w'-•N'"-~-------· -"""--'M''" ,oc.~

ci ja projektovanje se Y:EffiJ____ :p...§_____ !l~L.j~.Q.nu,

v-~"6 ~-a.··w10.go··:ra:;·~1-:uk-;11ko su a1menz1 je
' '.„_.._.M~~.~-<'-~' -~"~~-·~""' "'"~~--~-·--

Sl.40. trapez a manje~utolikb je broj ravni ve6i

i poliedar se sve više približava elipsoidu.
Projekci~feroidalnih trapeza su pravoliniski ravno-
.,...~~.,,----·-„-----·- „ •• _„ _ _ _ _ _, _ - - -

kraki tra~.- -Strane -·

ovih trapeza su ... ispravl eni l·uci paral~);._§:..i.§.
.,~.„,.~----·...-.-~----- -~---··„··--~~~„·· ·-~·-· -~ ·--~

k!_~_?.-~_,!_§Rr~vli~11i -~l~c_!_ ~~ridi j ana. Svaki I!D.YOliniski trapez čini

-jedan zaseban list karte.

U poliedarskoj projekciji rade se karte krupnih razmera
··"·
zaključno· sa razmerom i:200.ooo.
(_}; Uslovne p;~je~-~~.Sve kartografske projekcije, koje
se po način-U-konstrukcije kartografske mreže ne mogu svrstati ni
u jednu od napred navedenih grupa,zovu se uslovne projekcije.Kod
njih se konstrukcija kartografske mre~e vrši na razne načine u
vezi sa postavljenim uslovima,i svaka od njih je donekle speci -
fična.
 42

Glava V

vp . KONUSNE PROJEKCIJE

. ---~.Opšti pojmovi
Ranije je rečeno da se kod konusnih projekcija površi-
na Zemljinog el.ipsoida ili lopte projektuje na konus ,koji se za-
tim u mislima raseca duž jedne izvodnice i razvija na ravan, i
da se prema položaju ose konusa u odnosu na obrtnu osu Zemlje
konusne projekci\je dele na:..,.-upravne ,poprečne i kose •
Kod upravnih konusnih projekcija projektovanje se v~ši
na konus,čija se osa poklapa sa obrtnom osom Zemlje,Sl.25.Karto-
grafsku mrežu obrazuju meridijani i paralele.Meridijani su pra-
ve linije ~oje se zrakaste razilaze iz temena konusa pod ugli-
ma 6 ,proporcionalnim uslovljenoj razlici geografskih dužina A~~,-
-.~~~·.

a paralele su luci koncentričnih krugova,opisanih iz temena ko-

nusa Q,koje je pol polarnog koordinatnog sistema,Sl.26.
Ako za polarnu osu uzmemo srednji meridijan obuhvaće­
ne teritorije,onda će jednačine za upravne konusne projekcije,
izražene u opštem obliku biti:
6 = !:::.f...,a
Q = f (ep)
gde je 6-polarni ugao,Q-radius vektor,odnosno poluprečnik para-
lele,a a = const.
Kakav će biti odredjeni obli~ gornje funkcije zavisi
od postavljenog uslova,tj.da li projekcija treba da bude kon-
formna,ekvivalentna ili proizvoljna,odnosno ekvidistantna.
Kod ovih projekcija meridijani i paralele se i na pro-
jekciji seku pod pravim uglima,što znači da se meridijani i pa-
ralele poklapaju sa glavnim pravcima deformacija,i da razmeri m
duž meridijana i n duž paralela imaju ekstremne vrednosti.
Ugao o,pod kojim se meridijani razilaze na projekciji,
zove se zbližavanje ili konvergencija meridijana.
Deformacije zavise jedino od geografske širine ep.
Upravne konusne projekcije imaju široku primenu u kar-
 43

tografskim radovima i one se primenjuju za teritorije koje su

istegnute duž paralela a nalaze se na srednjim širinama.
Kod poprečnih i kosih konusnih projekcija Zemlja se
obično uzima kao lopta odredjenog poluprečnika R.
Kod poprečnih projekcija projektovanje se vrši na ko-
nus, čija se osa nalazi u ravni ekvatora 1 Sl.28,a kod kosih na ko-
nus,čija osa zaklapa oštar ugao sa obrtnom osom Zemlje,Sl.29.
Kartografsku mrežu kod poprečnih i kosih projekcija
obrazuju vertikali i almukantarati.Vertikali su prave linije ko-
je se na projekciji razilaze iz jedne tačke pod uglima,propor -
cionalnim razlici azimuta,a almukantarati su luci koncentričnih
krugova,opisanih iz tačke iz koje se razilaze ~ertikali.Meridi­
jani i paralele su krive linije izuzev srednjeg meridijana obu-
hvaćene teritorije,koji je prava linija i čini osu simetrije za
ostale meridijane.
Ako za pol polarnog koordinatnog sistema uzmemo tačku
iz koje se razilaze vertikali,a za polarnu osu pravoliniski me-
ridijan.tj.srednji meridijan obuhva6ene teritorije,onda ce jed-
načine u opštem obliku biti:

6 = a.a
ff
;..-
Q =f(z)
•'\.. ...~.
gde je o-polarni ugao,a=const. Q-radius vektor,odnosno polupreč­
nik almukantarata,a a i z sferne koordinate.Koordinate a i z su
funkcije geografskih koordinata A i ~ i kada se zna veza izme-
dju jednih i drugih,onda se na projekciji mogu naći preseci me-
ridijana i paralela i na taj n2Čin konstruisati mreža meridija-
na i paralela.
Glavni pravci deformacija poklapaju se sa vertikalima
i almukantarima,što znači da razmeri m duž vertikala i n duž ak
mukantarata imaju ekstremne vrednosti.
Deformacije kod ovih projekci,ja zavise jedino od ze-"
nitnog rastojanja z.
Poprečne i kose kon1A.sne projekcije ,primenjuju se .za
teritorije koje se protežu u pravcu sever-jug,odnosno u pravcu
 44

zakošenom u odnosu na pravac paralela.

Ove projekcije imaju veoma retku primenu u kartograf-
skim radovima i o njima neće više biti govora.

,~ 2.Upravne konusne projekcije

Kao što smo iz prednjeg izlaganja videli,kod ovih pro-
jekcija opšte jednačine glase:
o = t::..r...a
Q = f (cp)
gde su o-polarni ugao ili zbližavanje /konvergencija/ meridija-
na i računa se Dd srednjeg meridijana obuhvaćene teritorije,a Q
radius vektor,odnosno poluprečnik paraleJe.
Da bismo lakše shvatili ugao 6,koji nam pretstavlja kon-
vergenciju meridijana na projekciji,uzmimo da nam konus dodiru-
je površinu Zemljine lopte po paraleli.AB
širine % i da su nam na Zemljinoj'lopti
izvučenj meridijani PEP'i PBP'pod uglom
AOB = t::..A.,Sl.41.Ravni ovih meridijana u
preseku sa ravni dodirne paralele AB, ob-
razovaće prave AO i BO,koje su ustvari
poluprečnici dodirne paralele na lopti,a
u preseku sa površinom konusa obrazovaće
prave AQ i BQ,koje su poluprečnici dodi:t?-
ne paralele na projekciji.Ako konus raz-
P' režemo duž jedne izvodnice i razvijemo u
Sl.41. ravan,luk AB dodirne paralele ostace kao
luk kruga i na projekciji,a ugao t::..A.,koji odgovara ovome luku ,
pretvorice se u ugao o.Zavisnost izmedju uglova !::..A. i 6 može se
odrediti na osnovu poznatog pravila iz geometrije:uglovi, koji
leže nad jednakim lucima obrnuto su proporcionalni njihovim po-
luprečnicima. Prema tome,možemo napisati proporciju:

6 : 6.A. = ro : Qo ••••••••••••••• 46/

Pošto su uglovi AQO i ACE jednaki,kao uglovi sa medju-

 45

sobno upravnim kracima, to je iz pravouglog trougla AOQ

ro = Qo • Sin %

Zamenom ove vrednosti za ro u jednačini 46/ imamo:

6 : 6A = Qo • Sin ql0 : Qo
odakle je
J:. " --
U A\
Ll I\ • Si' n T~
(()o • • o • e • • • • • • o • o
•• •
11 7/
~- I

Ovo je starodrevna projekcija,pronadjena još u - -

I I veku
_„, __ ,,,,,,.,, ..„.-„.·„.„„.„.„
•..„.„„„.„_,„„.-

od strane čuvenog naučnika toga doba 'I)'tole_Jp_~j_§„!_~9pstruiše se na

d6lJ.Irn.om.. ko-nusu i primenjuj e se prve~·;t·;~-~9 ~-~2i~..§-_g.~~~i-~raz-
c····v-·H·· -··--------•'"•-·-·-··---~ • -·----- -----
me rnih karata i to za teritorije,koje se protežu više po dužini, .
tJ. u pravcu zapa;a~ Bit. "'-;:e11xi!1Iefat0fi;i;,TJi!:?f~?;~ir~i,),
··· tfg„~o---~-bližavanja meridijana dobija se po poz:rfa'.l6f Jed-
načini:

6 = 6A.. Sin %
gde je qi0-geograf'ska širina dodirne paralele, a 6\-uslovl j e:na raz-
lika geografskih duiina izmedju susednih meridijana.
D~ bismo mogli da konstrui~emo kartografsku mre~u, po-
trebno je da sračunamo poluprečnike paralela na projekciji i to
prvo poluprečnik Q0 dodirne paralele 90 ,a zatim poluprečnike os-
talih paralela.
Q Poluprečnik ~ dodirne paralele

na projekciji debija se na sledeći na-

čin:Neka nam krug PEP'E,Sl.42,pretstav-
lja Zemljinu loptu polupre5nika R, koju
dodiruje konus po paraleli AB.Polupreč­
nik dodirne paralele odredi6emo iz pra-
vouglog trougla CAQ
Q0 = R • c t g ep„ • • • • • • • • • • 48/
Da bismo Q0 dobili u santimetrima
p•
Sl.42. i razmeru karte,treba gornju jednačinu
podeliti sa Mo,gde je Mo prirodni razmer,tj.prirodna vrednost 1
 46

cm.u razmeru karte,pa 6e biti:

no--·
~
R. ctg %
Mo
.... ...............
49/

Na ovaj način dobili smo sve vrednosti za konstrukciju

svih meridijana QS,QS, ,QS, ••• 1 dodirne paralele AB,Sl.43.
Q Za konstrukciju ostalih paralela,
potrebno je da se sračunaju poluprečnici
Q, , Q2 , Q, i Q, .Pošto je ovo ekvidistantna
projekcija,to je potrebno,da se na sever i
jug od dodirne paralele nanesu rastojanja
ćQ,jednaka ispravljenim licima meridijana.

Ispravljeni luk meridijana AQ,izražen u

razmeru karte,dobija se po jednačini
_ Acp".R
AQ - Q".Mo •.....•.••. 50/
Sl.43.
Prema tome,poluprečniciostalih paralela dobice se,ako
se na poluprečnik Q0 dodirne paralele postepeno doda veličina AQ,
za paralele južno od dodirne paralele i postepeno oduzme od po-
luprečnika Q0 dodirne paralele za paralele severno od dodirne pa-
ralele.Na pr.:

Ako projekciju treba da sračunamo na elipsoidu,onda se

poluprečnik Q0 dodirne paralele računa po jednačini:

Qo
No
= Mo ctg Cf6 • •••• • • • • • • •• • • • 51I

gde je No-poluprečnik krivine po prvom vertikalu,odnosno dužina

normale na dodirnoj paraleli.
U ovom slučaju dužine 6Q ispravljenih lukova meridija-
na izmedju dveju uzastopnih paralela računaju se po jednačini :

AQ = (1t:;o •.• „ • • • . • • • . • • • • • 52/

Veličina[l) 0
uzima se iz gotovih tablica za srednju ši-
rinu izmedju dveju uzastopnih paralela.
 47

Deformacije.Izvedimo sada jednačine za računanje raz -

mera m duž meridijana i razmera n duž paralela.Pretpostavimo da
se tačka Mo,Sl.44,čiji je pololaj na Zemljinoj lopti odredjen
geografskom dužinom A i polarnim rastojanjem 6,pomerila duž me-
ridijana za beskonačno malu veličinu,_d,Đ opisavši luk MoMĆ= R.de
i došla u tačku M6,čije su sada koordinate A i 6+d6.Neka tački
Mo,na projekciji odgovara tačka M,čiji je položaj odredjen ko -
ordinatama Q i o.Zbog pomeranja tačke Mo na lopti morala se i
'
tačka M na projekciji pomeriti u M' ,čije su sada koordinate o i

p Q+dQ,a MM'= dQ.

Ako uzmemo da nam je R polu-
prečnik Zemljine lopte,onda 6e raz-
mer m duž meridijana bi ti: „
MM' d
m ~MoM6=~ •••· ..•••• 53/
Pošto su kod ove projekcije
po meridijanima naneti ispravljeni
luci jednaki onima na lopti, to je
Lopta Projekcija razmer m po svim meridijanima jed-
Sl.44. nak jedinici,t. m = 1.
Ako pak uzmemo da se tačka Mo na lopti pomerila za bes-
konačno malu veličinu dA duž paralele i došla u tačku M8, čije
su sada koordinate A+dA i e,opisavši luk MoMo = r.dA,gde je r =
R.Sin 0,tako da je luk MoM8 = R.Sin 9.dA,onda 6e se i tačka M
koja ovoj odgovara na projekciji,pomeriti duž paralele za bes -
konačno malu veličinu do i doći u M",čije će koordinate biti Q
i 6+do,opisavši luk MM" = Q.d6.Prema tome,razmer n duž paralela
biće:
_ MM"_ Q.do
n ~oMB -R.Sin e.df... ••••.•.•••••• 5 4/
Stavimo li u ovu jeđnačinu da je 8 = 90°-~ ,onda 6e ta
jednačina dobiti slede6i oblik:

n = R.Cos
Q.do
qi.dA
 48
1
Ako na osnovu poznate jednačine 47/ 0"=.6X .S.in cp0 staV:imo
da je g~ = Sin cp0 ,onda će definitivna jednačina za računanje
razmera n du~ paralela biti:
Q.Sin <Fo
n = R·. /
Co s ep • • • • • • • • • • • • • • • ' • • 55

Kod ove projekcije meridijani i paralele seku se pod

pravim uglima, pa je m=b=l i n=a, što znači d.a razmeri m duž meri-
dijana i n duž paralela imaju ekstremne vrednosti.
Razmer p površina oice:
Q.Sin <po /
p=n= R.Cos ep •••••••••••••••••••5 5a

Ako Zemlju uzmemo kao elipsoid,onda u jednačine 55/i55ey'

mesto poluprečnika R lopte treba staviti poluprečnik N krivine
po prvom vertikalu i onda je
n = Q.Sin
N.Cos ~ ••••••••••••••••••• 55b/
a
P
= Q.Sin ~ • ••• • •••••• • ••••• • • 5 5c/
N.Cos
-~, Kao što se vidi, ovo nije ni konformna ni ekvivalentna
projekcija.Ona je ekvidistantna.Deformacije zavise jedino od š~
rine.Duž jedne paralele deformacije su medjusobno jednake, što
znači,da se izokole poklapaju sa paralelama.
---, Primer: Sračunati prostu konusnu projekciju za kartu Ev-
ropskog dela Sovjetskog Saveza,koji se proteže izmedju ~ =40° i
~n=80°.Dodirna paralela ima širinu~ =60°.Računanje izvršiti na
lopti poluprečnika R=6 370 290 m.za kartu razmera 1:20,000.000
i to na svakih 10° po širini i dužini.
I.Računanje 6 2 .Računanje Q0
Formula: 6" = 6A. 11 • Sin % Formula: Q0=R.c~~ %,M=200000
6~ =36. 000 11
1

lg R =6.80 416
lg 6X'=4. 55 630 lg ctg % =9.76 144
lg Sin %=9.93 753 colg Mo=4.69 897
lg 6"=4.49 383 1 g Q0 =1 • 2 6 4 57
6 =31176 "=8 o 3 9 , 3 6 li - Q0 =18,39 cm.
 49

3 • Računanj.e LiQ
• LiW'' .R
-~~~rmula.6Q = Q .MQ
lg R=6.80 416
lg Liq>!!4.5$ 630 Tablica poluprečnika Q na projek.
colg Q"=4.68 557
colg Mo=4.69 897 (f) 40° 50° 60° 10° 80°
lg 6Q=0.74 500 Q= 29151 23,95 18,39 12,83 7,27
6Q=5,56 cm.
-··-·-·----
4.Računanj e razmera n po pdralelama
Formula"n-Q.Sin Po
• R.Cos <p
<p 40° 50° 60° 10° 80°
lg Q 1.46 997 1.37 931 1.26 457 1.10 823 .0.86 153
lg Sin q& 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753
colg R 8.49 687 8.49 687 8.49 687 8.49 687 8.49 687
colg Cos ep 0.11 575 0.19 193 0.30 103 0.46 595 0.76 033
lg n 0.02 012 o.oo 564 o.oo 000 o.oo 858 0.05 626
n= 1,047 1,013 1,000 1,020 1,138

S.Računanje maksimalne deformacije ugla

a-b
Formula: Sin w= ~b n-m =
a+ n+m
<p 40° 50° 60° 10° 80°
n-m 0,047 0,013 o,ooo 0,020 0,138
n+m 2,047 2,013 2,020 2,138
lg ( n-m) 8.67 210 8.11 394 8.30 103 9.13 988
colg (n+m) 9.68 888 9.69 616 9.69 465 9.66 999
lg Sin w 8.36 098 7.81 010 7.99 568 8.80 987
W= 1° 19' 00 22' 00 00' 00 34' 30 42'
2w= 2 38 o 44 1 08 7 24
 50

Izvod sračunatih elemenata

ep Q m n p=n2 2w
80c 7,27 1 1,138 1,138 70 24'
70 12,83 1 1,020 1,020 1 08
60 18,39 1 1,000 1,000 o 00
50 23,95 1 1,013 1,013 o 44
40 29,51 l 1,047 1,047 2 38

U gornjoj tablici izneti su svi elementi koji karakte -

rišu ovu projekciju.Iz tablice se vidi da razmer po paralelama
raste sa udaljavanjem od dodirne paralele CJ>ona sever i jug, i to
brže na sever,nego na jug.Deformacija uglova raste na isti način.
Na Sl.45, šematički su pretstavljene
indikatrise.Sa slike se vidi da je in-
dikatrisa na dodirnoj paraleli krug, a
na svim drugim paralelama indikatrisa
je elipsa,čija je duža osa u pravcu pa-
ralele ,a kra6a u pravcu meridijana. E-
lipse su najistegnutije na 80 paralel~
na kojoj je i razmer n najve6i.
Za karte krupnijih razmera ne-
Sl. 45. moguće je konstruisati projekciju na
osnovu polarnih koordinata 6 i Q zbog ograničenih dimenzija har-
tije i dužine pružnog šestara.U tom slučaju računaju se pravoug-
le koordinate x i y za svaku tačku u kojoj se seku meridijani i
paralele,pa se kartografska mreža konstruiše na koordinatografu.
Računanje pravouglih koordinata vrši se na sl.ede6i na-
čin:Neka nam na Sl.46,pravac OX pretstavlja X-osu koja se pokla-
pa sa srednjim meridijanom obuhvaćene teritorije,a Y-osu, pravac
OY povučen u preseku srednjeg meridijana i najjužnije paralele ~1
OAB-luk paralele ~ poluprečnika Qs ,a prave QA'i QB'meridijane ko-
ji se razilaze pod uglima 6 i 26,onda 6e tačka A biti odredjena
pravouglim koordinatama x i y.
Ordinata Ya tačke A,dobija se neposredno iz pravouglog
trougla AMQ:
 51

.-XQ
I I
I/
li
~
Ya = Q5 •Sin O •••••• 56/
Apscisa Xo tačke A biće:

,1 Xa = Qs -QM • • • • • • • • • 57/
I I Iz istog trougla je QM=Qs .Cos o.
I I
I
I I Ako ovu vrednost za QM uvrstimo u
1ft. jednačinu 57/ dobicemo:
I I
I
I
J Xa =Qa -Q5. Cos o =Qs ( 1-Cos o)
Pošto su uglovi o mali,a promene
kosinusa malih uglova neznatne,to
će biti bolje ako u ovu jednačinu
stavimo da je (1-Cos 6) =2Sin 2 ~,
Sl.46. pa ćemo dobiti:
Xa= 2Q Sin
5
2
• t ................
58/
Po ovim jednačinama,i na isti način,dobice se i koordi-
nate tačke B,ako se umesto ugla 6 stavi ugao 26.
Koordinate tačke D dobi6e se na osnovu jednačina:
YrJ= Q, .Sin 26
Xd=2Qs .Sin 2 6
Pošto je kartografska mreža simetrična u odnosu na sred-
nj i meridijan,računa se samo jedna polovina mreže,a druga polo-
vina se konstruiše sa istim podacima,pošto se prethodno pramene
predznaci ispred sračunatih ordinata y.
Primer:Na osnovu podataka,sračunatih u prethodnom pri -
meru,sračunati pravougle koordinate x i y za konstrukciju karto-

grafske mreže za teritoriju Evropskog dela Sovjetskog Saveza,ko-

ja se proteže izmedju 40°i so 0 po širini i 20°1 60°po dužini.Ra-
čunanje izvršiti na svakih 10°po širini i dužini.U ovom slučaju
0 V Q
srednji meridijan ima duzinu Ao= 40 ,a dodirna paralela je i=60.
 52
y

Sema za računanje pravouglih koordinata

Formula: x = Qs-Q•Cos 6, y = Q.Sin 6

A. = 50° 60°
ep & 8°39' 36" 17°19 12'
9 x cm= 11,33 11,95
.fo 1 Q;= 29,51 29,51
6 Q.Cos 6= 18,18 17,56
60c 5 Q.Cos o. 1.25 959 1.24 442
3 Cos o. 9.99 502 9.97 985
2 Q• 1.26 457 1.26 457
4 Sin o. 9.17 774 9.47 379
cp
}.. = 50° 60° 7 Q.Sin 6. 0.44 231 0.73 836
6 c: 8°39' 36# 17°19'12" 8 y cm= 2,77 5,48
9 x cm= 22,32 22,57 9 x cm= 5,83 6,65
l Qi 29,51 29,51 1 Qr 29, 51· 29,51
6 Q.Cos &= 7,19 6,94 6 Q.Cos o= 23,68 22,86
soc 5 Q.Cos & 0.85 655 0.84 138 50 5 Q.Cos o 1.37 433 1.35 916
3 Cos o 9.99 502 9.97 985 3 Cos o 9.99 502 9.97 985
2 Q. 0.86 153 0.86 153 2 Q· ~.37 931 1.37 931
4 Sin o. 9.17 774 9,47 379 4 Sin 6. 9.17 774 9.47 379
7 Q.Sin 6. 0.03 927 0.33 532 7 Q.Sin &. 0.55 705 0.85 310
8 y cm= 1,09 2,16 8 y cm= 3,61 7,13
9 x cm= 16,86 17,26 9 x cm= . o, 34 1,34
1 Q; 29,51 29,51 1 Qs= 29,51 29,51
6 Q.Cos 6= 12,65 12,25 6 Q.Cos O= 29,17 28,17
70 5 Q.Cos 6. 1.10 325 1.08 808 40 5 Q.Cos 6. 1.46 499 1.44 982
3 Cos o. 9.99 502 9.97 985 3 Cos 6. 9.99 502 9.97 985
2 Q. l.10 823 1.10 823 2 Q· 1. 46 997 1.46 997
4 Sin o. 9.17 774 9.47 379 4 Sin 6. 9.17 774 9.47 379
8 y cm= 1,93 3,82 8 y cm= 4,44 8,79

Napomena:brojevi od 1 do 9 označavaju red računanja.

Po ovim podacima konstruisana projekcija nalazi se na sledeco j str„
 53
10 o 10 20 30 40 50 60 70 80 90

30 40 50
 54
,;)'
1~~Projekcija na seku6em konusu
Iz razmatranja proste konusne projekcije videli smo
da je kod dodirnog konusa razmer jednak jedinici samo duž dodir-
ne paralele,~to je sasvim jasno,kada se zna da se površina do-
dirnog konusa poklapa sa površinom Zemljine lopte,odnosno sa po-
vršinom Zemljinog elipsoida samo duž dodirne paralele MN,Sl.47,
Q

p.

Sl.47.
i da sa udaljavanjem u obe strane od dodirne paralele, razmeri
rastu.Tako na primer,projektovanjem na dodirni konus krajnjih
paralela AoBo i CoDo obuhva6ene teritorije dobi6e se projekcije
paralela AB i CD,koje su duže od odgovarajućih paralela na lop-
ti.
Kod projekcije na seku6em konusu razmer je jednak je -
dinici duž seku6ih paralela AB i CD,pošto se u ovom slučaju po-
vršina konusa poklapa sa površinom lopte,odnosno površinom elip-
soida,duž dveju paralela.Na krajnjim paralelama obuhva6ene te-
ritorije razmeri će i u ovom slučaju biti veći od glavnog raz-
mera,ali 6e zato razlike izmedju razmera na krajnjim paralelama
i glavnog razmera na seku6im paralelama biti manje, nego kod
dodirnog konusa,Sl.48.Razmer duž srednje paralele biće manji od
glavnog razmera,pošto je projekcija M6N6 ove paralele manja od
njene stvarne dužine MoNo.Jednom reči ,kotl projekcije na seku-
 55

ćem konusu deformacije će biti manje,odnosno u granicama dozvo-

ljenih deformacija na sekucem konusu može se obuhvatiti veća
teritorija u pravcu sever-jug.
' .
I kod ove projeKcije meridijani su prave linije koje
se zrakaste razilaze iz temena konusa pod jednakim uglima o,pro-
porcionalnim uslovijenoj razlici geografskih dužina 6A,a parale-
le su luci koncentričnih krugova sa centrom u temenu konusa.~ '
'
Za sekuce paralele AB i CD uzimaju se paralele, koje od
j
krajnji~ paralela obuhvaćene teritorije otstoje za 1/4 njihove 1
razlike širina.Na primer:krajnje paralele neke teritorije su ~ = ~
40° i <pn =80°, sekuce paralele biće cp 1 =50°i cp2 =70°
Za konstrukciju ove projekcije potrebno je da se sraču­
naju polarne koordinate o i Q,tj.ugao o zbližavanja meridijana i
poluprečnici sekucih paralela,a zatim i ostalih.
I
Ugao & računa se po ranije izvedenoj jednačini:
6"=6X'. Sin %
1
jer,time,što je kod sekuceg konusa teme Q pomereno u Q' duž ose
konusa OQ,Sl.49,izvodnica KQ samo se pa-
ralelno pomerila i došla u položaj DQ',
ugao <f>onije se,izmenio.Ovde se cp0 debija
kao aritmetička sredina iz širina ~ i ~
sekucih paralela,tj. % = p, P2 • 2
Za računanje poluprečnika Q pa-
ralela na projekciji,potrebno je prvo
da se sračunaju poluprečnici Q, i Q2 se-
kucih paralela.
Iz pravouglog trougla AO.Q,Sl.50,
imamo da je
Sl.49.

a iz pravouglog trougla AO, O je

Kada ovu vrednost za r, stavimo u jednačinu 59/,dobice-

I!lO:

5 Matematička kartografij_a
 56
Q, = R.Cos rp1 .cosec 'Po ••••••••••• 60/
Na isti način iz pravouglih trouglova C0 2 Q i C0 2 0,dobi-
ja se da je
Q2 = R.Cos cp2 .cosec % ••••••••••• 61/
Poluprečnike paralela izvan sekućih paralela dobicemo
po jednačinama:
R.ilcp" . R • .6p"
Q =Q1 - Q"- J_ Q =Q2 + Q"-

gde je .6~-uslovljena razlika geografskih

širina.
Poluprečnici onih paralela,koje se
nalaze izmedju sekucih paralela,računaju
se po jednačini:

Q=Q 1 + ~(2R.Sin ~) ••.•••... 62/

gde-je 2R.Sin~ dužina tetive izmedju se-
kućih paralela,n-broj intervala izmedju
sekucih paralela,a ilrp= ~ ~ P •
2

Sl.50. Primer:Sračunati projekciju na seku-

6em konusu za kartu Evropskog dela Sovjetskog Saveza,koji se pr~
te~e izmedju 40 i 80 paralele.Računanje izvršiti na lopti polu-
prečnika R=6 370 ?.90 m. u razmeru 1:20,000.000 i to na svakih io 0
po širini.

1. Hačunanje sekucih paralela cp 1 i cp 2

cr, =so 0 - ~ ( so 0 -40°)= 10°

cp2 = 40°. -~ (80° -40°)= 50°

2.Računanje ugla 6
Formula:6'=6~' .Sin •o
m

6A'= 600'
lg 6.t..' =2. 77 815
lg Sin cp0 =9.93 753
lg 6'=2.71 568
6'=520'=8°40'
 57

3.Računanje poluprečnika Q sekucih paralela

Formula: Q = R.Cos ~ .cosec <po
0
lg R =6.80 416 lg R =6.80 416
lg Cos 70°=9.53 405 lg Cos 50°=9.80 807
o
lg Cosec 60 =0.06 247 lg Cosec 60°=0.06 247
colg Mo =4.69 897 ~olg Mo =4.69 897
lg Q1 =1.09 965 lg Q2 =l.37 367
Q1 =12,58 cm. Q2 =23,64 cm.
4.Računanje AQ 5.Računanje tetive AC
Formula: AQ = ~;~b, Formula: 2R ·Sin ~
AC = Mo 2
lg t:.cp'=2.77 815 lg 2 =0.30 103
lg R =6.80 416 lg R =6.80 416
colg Q'=6.46 373 lg Sin 10°=9.23 967
colg Mo =4.69 897 colg Mo =4.69 897
lg 6.Q =0.74 501 lg AC =1.04 383
6.Q =5,56 cm. AC =11,06 cm.
.., .., 'k a
6 • Ta bl.1ca sracuna t•h
1 po 1 uprecni Q
ep 40° 50° 60° 10° 80°
Q 29,20 23,64 18,11 12,58 7,02

?.Računanje razmera n po paralelama

Formula:n s·in Po
Q.
R.Cos ep
ep 40° 50° 60° 10° 80°
lg Q 1.46 538 1.37 367 1.25 792 1.09 965 0.84 634
lg Sin % 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753
colg R 8.49 687 8.49 687 8.49 687 8. 49 687 8.49 687
lg Sec (j) 0.11 575 0.19 193 0.30 103 0.46 595 0.76 033
lg n 0.01 553 0.00 000 9.99 335 o.oo 000 0.04 107
n= 1,036 1,000 0,985 1,000 1,099

I
'I

58

S.Računanje maksimalne deformacije ugla 2w

a-b n-m
Formula: Sin w =a+b =n+m
ep 40° 50° 60° 10° 80°
n-m 0,036 o,ooo 0,010 o,ooo 0,099
n+m 2,036 1,960 2,099
lg (n-m) 8.55 630 8.00 000 8.99 564
colg(n+m) 9.69 122 9.70 774 9.67 799
lg Sin w 10 01' 00 18' 20 42'
2w 2 .02 o 36 5 24
Izvod sračlinatih elemenata
q> Q m n p 2w
80° 7,02 1,000 1,099 1,099 50 24•
70 12,58 1,000 1,000 1,000 o 00
60 18,11 0,995 0,985, 0,971 o 52
50 23,64 1,000 1,000 1,000 o 00
40 29,20 1,000 1,036 l,036 2 02

Ako je za k9nstrukciju projekcije potrebno da se sraču­

naju pravougle koordinate x i y,onda se one ra.Eunaj~ na ieti na-
čin kao kod projekcije na dodirnom konusu.

c.Konformne konusne proJekcije

Teoriju konformnih konusnih projekcija obradio je Lam-
bert još 1772 godine.Gaus je iznova izveo njene osobine posta-
vivši sebi za zadatak:"prestaviti jednu površinu na drugoj, pod
uslovom 4a se sačuva slično·st beskonačno malih figura"i ove ra-
dove je publikova.o 1825 godine.
Iz teorije o Prostoj konusnoj projekciji poznato je da
su sve paralele na njoj istegnute /deformisane/ ,izuzev dodirne
paraleie,pa u vezi sa tim i razmeri duž njih uve6ani.Prema tome,
da bi se zadovoljio uslov konformno'sti ,potrebno je da se u istom
odnosu.istegnu i meridijani.U tom slučaju uglovi u svakoj tački
projekcije biće jednaki odgovaraju6im uglovima na lopti, odnosno
~na elipsoidu,ali zato razmeri duž meridijana ne~e više biti jed-
 59

naki jedinici.
Uzmimo da je Zemlja elipsoid Sl.51 i da su PAP'i PBP~
meridijani povučeni pod beskonačno malim uglom dA,AB- paralela
poluprečnika r,povučena prema ekvatoru EE'pod beskonačno malom
širinom dcp.Prema tome, beskonačno mali luk meridijana BBo =d0 i
beskonačno mali luk paralele AB = dS bi6e

d8 = M.dcp
•••.••••••••-••• 6 3/
dS = N.Cos cp.dA.
Neka beskonačno
~ Q malom sferoidalnom tra-
p
pezu ABEB~na projekci-
„//
/

/
/ji Sl.52,odgovara tra-
/

/~ pez u ravni abeb' ,čije

/

~ su strane ds i dQ, gde

je
ds = Q.dć
ili
ds = Q.dA..Sin %
Sl.51. Sl.52. ili
ds = Q.dA..o: • •...•••••••••.•••• 6 4/
Da bi projekcija bila konformna,strane trapeza ABEB'i
abeb'moraju biti proporcionalne,tj.mora biti:
ds : dS = dQ : dS
odakle je ds.de
dQ = dS
Ako u ovu jednačinu uvrstimo odgovaraju6e vrednosti
za ds,dĐ i dS,dobi6emo:
dQ _ a.Q.M.d~
- N.Cos ep

Podelimo li obe strane ove jednačine sa Q,dobi6emo:

 60

Ako u ovoj jednačini,mesto poluprečnika krivina glavnih

preseka Mi N stavimo njihove vrednosti iz jednačina 1/ i 2/,do-
bićemo:
dQ _J l-e2.L dcp ·;
Q = a·(l-e 2 s1n2cp) • Cos <p • • • • • • • • • • .65 ·
Da bismo dobili Q,integrirajmo ovu jednačinu,pa 6e biti

f~ -
Q - -
aJ--1.1-e2) -· d~
l-e 2 Sin2cp) Cos ep
Znak (-) stavljen je zbog toga,što sa rasćenjem širine,
Q opada.Ako u brojitelju stavimo da je l-e2= l-e2<s1n2cp+Cos2~ =
=l-e 2 Sin2cp-e2Cos2cp,onda gornji integral pišemo:

ln Q =- J d~ J e Cos2~
a Coš <p +cxe l-e2SID?rpdcp

Stavimo li da je e Sin ep = Sin ~,biće:

ln Q =- a.ln tg (45°+~)+aeln tg(45~i)+C

lli
ln Q =- a(ln tg{45°+~)-ln tge(45°+3)~1n c ... 66/
gde je O-integraciona konstanta,koja u ovom slučaju pretstavlja
poluprečnik ekvatora na projekciji,e-ekscentricitet elipsoida,~­
funkcija širine.
Jednačinu 66/ možemo i ovako napisati

obeležimo sa U,dobićemo:

ln Q =- a.ln U + ln C
ili još bolje
ln Q = ln C-a.ln U
ili c
ln Q = l nUa-
i naposletku
 61

Q = cua. ................... 67I

Razmer n po svim pravcima u datoj tački dobicemo, ako

uporedimo beokonačno malu dužinu ds paralele na projekciji i od
govarajucu beskonačno malu dužinu dS paralele u prirodi,tj.
ds
n = dS

Kako je ds = Q.dA.a, a dS = N.Cos cp.dA,to je

n = N.Cos
Q.a.
ep

pa ako u ovu jednačinu umesto Q,stavimo njegovu vrednost iz jed-

načine 67/,a mesto N,njegovu vrednost iz jednačine r = N.Cos ep,
tj. N =co~ ep ,dobicemo definitivan izraz

n - ~.c ................... 68/

U .r
Prema tome,za računanje projekcije važne su sledece
tri jednačine:

=-
c 6 9/
Q
ua. •••••• o •••••••••••••

a.. c
n = Ua .r .................... 70/

6 = ex. !JI\ •••••••••••••••••••• 71/

UgornJim jednačinama imamo dve konstante: a. i C.Odre-

djivanje ovih konstanti vrši se prema specijalnim uslovima,koji
su različiti za svaki pojedini slučaj.
Gaus je obradio 5 slučajeva:
.I Slučaj:Sračunati projekciju na dodirnom konusus pod
uslovom da razmer na na dodirnoj paraleli % bude jednak jedin~
ci i.najmanji.
Kod ove projekcije ugao zbližavanja meridijana računa
se po poznatoj jednačini:
6 = !::i.A. Sin % = /::i.A. a
 62

gde je Sin %·
O:=

Na taj način odredjena je prva konstanta a.

Za odredjivanje druge konstante C koristicemo se jedna-
činom 70/.Poznato je da je razmer no na dodirnoj paraleli jednak
jedinici.Prema tome je:
no= a.a.. C = Si~ %•C = l,
Uo • ro Uo. ro
pa je a.
Sin % • C=Uo • r 9 ,
odakle je a
C = Uo. ro /
Sin <"Po • • •. • • • • •• • •. • • • • • • 74

Poluprečnici paralela na projekciji odredjuju se na os-

novu opBte jednačine 69/
c
Q = ua
pošto su sada konstante a i C poznate.
Poluprečnik dodirne paralele na projekciji može biti o~
redjen na osnovu poznate nam jednačine
Q0 = R. ctg <f>o

a za elipsoid,kada u gornju jednačinu umesto R stavimo No,

Q0 = No. ctg %
Prema tome,poluprečnik dodirne paralele možemo odrediti
na osnovu dveju jednačina:
Q0 = -
c = No. ctg %
ug.
odakle je
C = No. ctg % • Uoa
Pri računanju projekcije veličina U,koja zavisi od šir~
ne ~i usvojenog elipsoida,ne računa se,ve6 se uzima iz Tablice
I po argumentu ~·
Primer:Sračunati konformnu konusnu projekciju na dodir-
nom konusu za kartu Evropskog dela Sovjetskog Saveza,koji se pro-
teže izmedju 40 i 80 paralele.Računanje izvršiti na Beselovom e-
lipsoidu za razmer i:20,ooo.ooo i to na svakih io 0 .0vde je i=6~
 63

l.Računanje konstante ex
lg ex = lg Sin % = 9. 93 753
2.Računanje konstante C
lg C:ex .lg Uo+ lg r 0 - lg CX= ex.lg Uo+ lg No+ lg ctg %
za ex. lg Uo =Z
lg ex =9.93 753
lg lg Uo =9. 75 545
lg z =0.69 298
z =0.49 315
lg No=6.80 574 z =0.49 315
lg Cos cit, =9.69 897 lg No=6.80 574
colg ex =0.06 247 lg ctg % =9. 76 144
lg c =7.06 033 lg c =7.06 033
3.Računanje poluprečnika Q paralela
Formula: Q aC ; lg Q=lg C-a.lg U+colg Mo
U .Mo

ep 40° 50° 60° 10° so 0

lg a: 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9. 93 7.53
lg lg u 9.51 780 9.64 019 9.75 545 9.87 561 0.02 333
lg z 9.45 533 9.57 772 9.69 298 9.81 314 9.96 086
Z= 0.28 532 0.37 820 0.49 315 o ._65 034 0.91 382
lg c 7.06 033 7.06 033 7.06 033 1.06 033 7.06 033
lg Q=lg C-z 6.77 501 6.68 213 6.56 718 6.40 999 6.14 651
colg Mo 4.69 897 4.69 897 4.69 897 4.69 897 4.69 897
lg Q 1.47 398 1.38 110 1.26 615 1.10 896 0.84 548
Q= 29,78 24,05 18,46 12,85 7,01

6
4.Računanje
Formula:6=6A.Sin %
lg !::.A =1.00 000
lg Sin % =9.93 753
lg 6 =0.93 753
6 =8°39'36 11
 64

5.Računanje razmera n
Formula: n _cxcx.c
U .r
a/Računanje poluprečnika
paralela r =N.Cos ep
ep 40° 50° 60° 70° 80°
lg N 6.80 524 6.80 550 6.80 573 6.80 593 6.80 605
lg Cos ep 9.88 425 8.80 807 9.69 897 9.53 405 9.23 967
lg r 6.68 949 6.61 357 6.50 470 6.33 998 6.04 572
b/Računanje razmera n
ep 40° 50° 60° 70° 80°
lg ex 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753
lg c 7.06 033 7.06 033 1.06 033 7.06 033 7.06 033
dop z 9.71 468 9.62 180 9.50 685 9.34 966 9.08 618
colg r 3.31 051 3.38 643 3.49 530 3.66 002 3.95 428
lg n 0.02 305 o.oo 609 o.• 00 001 o.oo 754 0.03 832
n= 1,055 1,014 1,000 1,018 1,092

Izvod sračunatih elemenata

0
qi Q n p=n.::.. 2w 6
80° 7,01 1,092 1,192 00 oo' 8°39'36
70 .12 ,85 1,018 1,036
GO 18,46 1,000 1,000
50 24,05 1,014 1,028
40 29,78 1,055 1,113
'
II Slučaj.Sračunati projekciju na dodirnom konusu, pod
uslovom da razmeri nn i ns na krajnjim paralelama budu medjusob-
no jednaki,a razmer no na dodirnoj paraleli da bude jednak jedi-
nici i najmanji.
Ako su krajnje paralele ~ i ~ ,a razmeri du! njih
ns= nn,onda je prema jednačini 70/:
ex • C
nn=. ex
Un. rn
tj.
 65

a .c a. C
-a-= a
Us • rs Un • rn
što znači,da je:

Ako ovu jednačinu logaritmujemo,dobićemo:

a.lg Us+ lg IS =CX.lg Un+ lg rn

odakle je
a.lg Un-cx.lg Us: lg IS - lg rn
ili
cx.(lg Un - lg Us)=lg rs - lg rn
odakle je
- lg rs- lg rn 75/
a - lg Un- lg Us •••···•••••••••••
gde su rs i rn poluprečnici krajnjih paralela na elipsoidu i oni
se računaju po jednačinama:

.,..
... 5
= Ns.Cos
Mo
m
Xs r - Nn.Cos Tn
" - Mo
I

Pošto je ovde reč o projekciji na dodirnom konusu,to je

a= Sin cp0 ••••••••••••••••••••• 76/
Jednačina 76/služi za odredjivanje širine % dodirne pa-
ralele.
Poluprečnici Q na projekciji i razmeri n,računaju se po
poznatim jednačinama 69/ i 70/.
Konstanta C odredjuje se po jednačini 74/.
Prim~r: Sračunati konformnu konusnu projekciju na dodir-
nom konusu za kartu Evropskog dela Sovjetskog Saveza,koji se pro-
teže izmedju 40 i 80 paralele .Računanje izv1·ši ti na Beselovom e-
lipsoidu za razmer 1:20,000.000 i to na svakih 10°po širini.

l.Računanje konstante a

Formula:cx lg rs - lg rn
lg Un- lg Us
 66

a/Računanje lg . rs -lg rn b/Računanje lg Un-lgUs

<p 40° 80° lg Un =1.05 519
lg N 6.80 524 6.80 605 lg Us =0.32 946
lg Cos <p 9.88 425 9.23 967 lg Un-lg Us =0.72 573
colg Mo 4.69 897 4.69 897 o/Računanje a
lg r 1.38 846 0.74 469 lg(lg rs-lg rn) =9.80 873
lg rs -lg rn 0.64 377 lg(lg Un-lg Us) =9.86 078
lg ex =9.94 795
2.Računanje širine 'Po dodirne paralele
Formula: a: = Sin %
lg a=lg Sin % =9.94 795
q>0 =62°30'

konstante C
3.Računanje
Formula: lg C=a.. lg Uo + lg ro -lg a:~ a.. lg Uo = z
a/Računanje ro = No. Cos CfJo b/Hačunanjelg C
<p 62°30' lg lg Uo = 9.78 447
lg No 6.80 579 lg a. = 9.94 795
lg Cos % 9.66 441 lg z = 9.73 242
colg Mo 4.69 897 z = o.'54 003
lg ro 1.16 917 lg ro = 1.16 917
colg a: = 0.05 205
--=-----
lg c = 1. 76 125
4.Računanje poluprečnika Q
Fo rmu 1 a.• Q C •,
=Ua ia·
~-. O
~ 1 g C-g.. 1 ~ U.

a/Računanje z=a:Glg U
ep 40° 50° 60° 62°30' 70° 80°
lg a: 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795
lg lg u 9.51 781 9.64 019 9.75 544 9.78 447 9.87 561 0.02 333
lg z 9.46 576 9.58 814 9.70 339 9.73 242 9.82 356 9.97 128
Z= 0.29 225 0.38 738 0.50 ,.,12 0.54 003 0.66 613 0.93 600
 67

bI Računan e o : lg o = lg C-z
ep 40° 50° 60° 62°30~ 10° so 0
lg c 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125
z 0.29 225 0.38 738 0.50 512 0.54 003 0.66 613 0.93 600
lg Q 1.46 900 1.37 387 1.25 613 1.22 122 1.09 512 0.82 525
Q 29,44 23,65 18,04 16,64 12,45 6,69

s.Računanje razmera n
Formula:n=a
a
.c
U .r

a /R a č unan;te r = N• Cos ep
ep 50° 60° 10° Primedba
lg N 6.80 550 6.80 573 6.80 593 Poluprečnici ostalih
lg Cos ep 9.80 807 paralela sračunati su
9.69 897 9.53 405 ranije.
colg Me 4.69 897 4.69 897 4.69 897
lg r 1.31 254 1. 20 367' 1.03 897
b/Racunan;ie razmera n
V

q> 40° 50° 60° 62<;30' 10° 80°

lg c 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125 1.76 125
lg CI 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.• 94 795
dop z 9.70 775 9.61 265 9.49 488 9.45 997 9.33 387 9.06 400
colg r 8.61 154 8.68 746 8.79 633 8.83 083 8.96 105 9.25 531
lg n 0.02 849 o.oo 928 o.oo 041 o.oo 000 0.00 412 0.02 851
n= 1,068 1,022 1,001 ltOOO 1,009 1,068

6.Računanje ugla &

Formula! & =~A.a
lg ll"A =1.00 000
lg CI =9.94 795
lg & =0.94 795
& :8°52'12"
 68

Izvod sračunatih elemenata

ep Q n p=n~ 2w ' o
80° 6,69 1,068 1,140 ou 00' 80 52' 12"
70 12,45 1,009 1,018
62 30 16,64 1,000 1,000
60 18,04 1,001 1,002
50 23,6'5 1,022 1,044
40 29,44 1,068 1,140

III Slučaj.Sračunati projekciju na sekucem konusu,pod

uslovom da razmeri ns i nn na krajnjim paralelama ~ i ~ budu
medjusobno jednaki i da je razmer no na zadatoj sekucoj para -
leli % jednak jedinici.U ovom slučaju zadata je samo jedna se-
ku6a paralela % •
Prvi deo ovoga uslova istovetan je sa prvim delom I I
slučaja,pa prema tome,konstantu a odredjujemo po jednačini 75/.
Druga konstanta C odredjuje se iz jednačine za razme~
a •C
n = a:
U .r
Pošto je razmer no na zadatoj sekucoj paraleli jednak
jedi'nici,tj
no= a a. c =l
Uo.r
to je
a
o:. c = .U o. I'o
odakle je a
C = Uo.a ro •• o o 77 /
••••••••••••••••

Ugao zbližavanja meridijana o odredjuje se po jedna -

čini:

Kod ovog slučaja razmer no= 1 na zadatoj sekućoj pa-

raleli nije istovremeno i najmanJi.
Poluprečnici paralela Q na projekciji i razmeri n do-
bijaju se n~ osnovu vec poznatih jednačina 69/ i 70/.
 69

Primer:Sračunati
projekciju na sekucem konusu za kartu
Evropskog dela Sovjetskog Saveza koji se proteže izmedju 40i 80
paralele,kada je zadata samo jedna sekuća paralela% =50°.Raču­
nanje izvršiti na Beselovom elipsoidu u razmeru 1:20,000.000 i
to na svakih 10° po širini.

l.Računanje konstante a
Formula:a= lg rs-,lg rn
lg Un-lgUs
a /R acunan.1e
„ 1.f!. rs - 1.f!. r,, b/Računanje lg Un-lg Us
r:p 40° 80° lg Un = 1.05 519
lg N 6.80 524 6.80 605 lg Us = 0.32 946
lg Cos ep 9.88 425 9.23 967 lg Un -lg Us = 0.72 573
colg Mo 4.69 897 4.69 897
lg r 1.38 846 0.74 469 c.Računanje članova

lg rs .-lg rn 0.64 377 l~(lg rs-lg ~) = 9.80 873

lg(lg Un-lg Us) = 9.86 078
lg a = 9.94 795
2.Računanje konstante C
a
pormula: C= ro ~U 0 tj. lg C:a. lg u +lg ro -lg CI; a.lg Uo=Z

a/Računanje ro No. Mo
Cos Po b/Računanje lg c
lg No=6.80 550 lg Uo =9. 64 019
lg Cos % =9 .80 807 lg ex =9.94 795
colg Mo=4.69 897 lg z =9.58 814
lg ro =l: 31 264 z =0.38 738
lg ro =l. 31 254
colg a =0.05 205
lg c =1.75 197

3/Računanje širine ~ sa najmanjim razmerom

Sin ep =a
ep =62° 30'
 70.

4.Računanje poluprečnika Q

Formula: Q = ~ , ; lg
=lg C-~U
Q
u z
a/Računanje z=cx.lg U
rp 40° 50° 60° 62°30' 10° 80°
lg ex 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795
lg lg u 9.51 781 9.64 019 9.75 544 9.78 447 9.87 561 0.02 333
lg z 9. 46 576 9.58 814 9.70 339 9.73 242 9.82 356 9.97 128
Z= 0.29 225 0.38 738 0.50 511 0.54 003 0.66 613 0.93 600

b/Računanje Q • lg Q =lg C-z

cp 40° 50° 60° 62°30' 10° 80°
lg c 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197
z 0.29 225 0.38 738 0.50 511 0.54 003 0.66 613 0.93 600
11$ Q 1.45 972 1.36 459 1.24 686 1.21 194 1.08 584 0.81 597
Q= 28,82 23,15 17,65 16,29 12,19 6,55

S.Računanje razmera n
Formula! n= cx.C
ucx.r
a/Računanje r = N.~~s P
<p 60° 62°30' 10°
lg N 6.80 573 6.80 579 6.80 593
lg Cos <p 9.69 897 9.66 441 9.53 405
colg Mo 4.69 897 4.69 897 ·4.69 897
lg r 1.20 367 1.16 917 1.03 895

b/Računanje razmera n
ep 40° 50° 60° 62°30' 10° so 0
lg c 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197 1.75 197
lg a 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.94 ~95 9.94 795
dop z 9.70 775 9.61 262 9.49 489 9.45 997 9.33 387 9.06 400
colg r 8.61 154 8.68 746 8.79 633 8.83 083 8.96 105 9.25 53°1
lg n 0.01 921 o.oo 000 9.99 114 9.99 072 9.99 484 0.01 923
n= 1,045 1,000 0,980 0,979 0,988 1,045
 71

6 . Računanje o.
Formula: o=!JA.a

lg !J"-=1.00 000
lg CI=9.94 795
lg 6=0.94 795
6=8°52'12"

Izvod sračunatih elemenata

ep Q n p=n2 2w 6
0
so 6,55 1,045 1,092 o 0
00' 8°52'12"
70 12,19 0,988 0,976
62 30 16,29 0,979 0,958
60 17,65 0,980 0,960
50 23,15 1,000 1,000
40 28,82 1,045 1,092

IV Slučaj.Sračunati projekciju na sekučem konusu, pod

uslovom da su razmeri n, i n 2 na sekućim paralelama ~ 1 i ~2 jed-
naki jedinici.
Prema jednačini 70/ i postavljenom uslovu biće:
a:. c
n, =n 2 =---
a =
U, .r 1
odakle je
ex -- lg r, - . 1K...l:.2
- lg U2 - lg U,
Isto tako,na osnovu jedna~ine 70/ i postavljenog us-
lova možemo napisati:
_a_.c_ = 1
a
U, • r1
odakle je
a.C
i na kraju
c= e o o • • • • • • • • e e • • • • • • • 78/

6 Matematička kartografija
 72

Kao kontrola rač~nanja služi nam jednačina izvedena

na i.sti ·način

Poluprečnici paralel~ razmeri n na projekciji r~

Q i
čunaju se iz opštih jednačina 69/ i 70/.
Primer: Sračunati projekciju na seku6em konusu za kar-
tu Evropskog dela Sovjetskog Saveza koji se proteže izmedju 40
i-BO paraLele,pod uslovom da su razm,ri n, i n 2 na seku6im ·pa-
raleiama ep I =50° i ep2 =70°jednaki jedi~ici.Računanje iz.vršiti na
I
. •, .... •• . . o
Beselovom: e1ipsoidu u razmeru 1:20, 000. 000 i to na. svakih 10 po
širini.
l.Računanje konstante a

Formula: a-~~ r, -lg r 2

..... 0 lT2 -lg U,

a /R acunan;ie
v··
1 g r, - 1 g r2 b/Računanje lg U2-lg U,
ep 50° 70° lg U2 - 0.75 095
lg N 6.80 550 6.80 593 lg u, = 0.4'3 671
lg Cos ep 9.80 807 9.53 405 lg U2 -lg U, = 0.31 424
colg Mo 4.69. 897 4.69 897 c/Računanje ex
lg r 1.31 254 1.03 895 lg(lg r, -lg r2) = 9.4'3 710
lg r1 -lg r2 0.27 359
lg (lg u2 -1"'
.o U,) = 9.49 726

lg a = 9.93 984

2.Računanje konstante C
a a
Formula: C= U1a• r, -- Ua2 • r 2
lg lg Uj=9.64 019 lg lg U2 =9.87 561
lg (l =9.93 9~4 lg a =9.93 984
lg z =9:58 ~ lg z =9.81 545
z =~.38 022
1

z, =0.65 381
lg r,=l.31 254/ lg r2=1.03 895
colg a =0.06 016 colg a =0.06 016
lg c =l.75 292 lg c =1.75 292

I_
 73

3.Ra~unanje poluprečnika Q

Fo-rmula: Q = Ca: ; lg Q =lg C-~

u z
a/Računanje z = a.l~ U

ep 40° 50° 60° 10° 80°

lg ex 9.93 984 9.93 984 9.93 984 9.93 984 9.93 984
lg lg u 9.51 781 9.64 019 9.75 544 9.87 561 0.02 333
lg z 9.45 765 9.58 003 9.69 528 9.81 545 9.96· 317
z 0.28 685 Q.38 022 0.49 577 0.65 381 0.91 870

o/Računanje Q • lg Q=lg C-z

ep 40° 50° 60° 70° so 0
lg c 1.75 292 1.75 292 1.75 292 1.75 292 1.75 292
z 0.28 685 0.38 022 0.49 577 0.65 381 0.91 870
lg Q 1.46 607 1.37 270 1.25 715 1.09 911 0.83 422
Q= 29,25 23,59 18,08 12,56 . 6 .83

4.Računanje razmera n
Formula: n= a.C
a
u.r
a/Računanje r

ep 40° 60° 80° Primedba

lg N 6.80 524 6.80 573 6.80 605 Poluprečnici ostalih
lg Cos ep 9.88 425 9.69 897 9.23 967 paralela sračunati
colg Mo 4.69 897 4.69 897 4.69 897 su ranije.
lg r 1.38 846 1.20 367 0.74 469

b/R acunanJe razmera n

V

ep 40° 50° 60° 70° 80°

lg c 1.75 292 1.75 292 1.75 292 1.75 292 1.75 292
lg a 9.93 984 9.93 984 9.93 984 9.93 984 9.93 984
dop z 1.71 315 9.61 978 9.50 423 9.34 619 9.08 130
colg r 8.61 154 8.68 746 8.79 633 8.96 105 9.25 531
lg n 0.01 745 o.oo 000 9.99 332 o.oo 000 0.02 937
n= 1.041 1.000 0.985 1.000 1.070
 74

5.Računanje 6
Formula: O= ~A.a

lg 6"A =1.00 000

lg a =9.93 984
lg 6 =0.93 984
6 =8°42'22"

Izvod sračunatih elemenata

qi Q n p=n2 2w 6
0
80° 6,83 1,070 1,145· o 00' 80 24'22"
70 12,56 1,000 1,000
60 18,08 0,985 0,970
50 23,59 1,000 1,000
40 29,25 1,041 1,084

V Slučaj.Sračunati
projekciju na seku6em konusu pod u&
lovom da su razmeri ns i nn na krajnjim paralelama cps. i <pn medju-
spbno jednaki i da su najveća otstupanja razmera od jedinice,ka-
ko u jednu,tako i u drugu stranu jednaka.U ovom slučaju nije za-
data nijedna sekuća paralela.
Po~to prvi deo uslova odgovara drugom slučaju, to se
konstanta a debija po jednačini:
,.., - 1 g rs -1 g r n
"' - lg Un-lg Us
Najmanji razmer no biče na paraleli sa širinom ~ ,koja
se računa po jednačini
Sin Cfb =a
Sada su nam poznate paralele sa najvećim i najmanjim
razmerom.Naime,najve6i razmer ns= nn bi6e na krajnjim paralelama,
a najmanji na paraleli ~ •
Ako sa e označimo najve6e otstupanje razmera od jedi -
nice,onda će prema postavljenom uslovu biti:
 75

Na osnovu postavlJenog uslova i jednačine 70/ biće:

a.C a.c
a (l
Us. rs Un. rn
a
a:. c
no=---
Ug. ro
Prema tome je
n _ a.C 1+6 a no= a.c =1-6
s - a a:
Us.rs Uo. ro

Ako ove dve jednačine saberemo,dobi6emo:

a:. c + a.C = 2
(l
Us. rs u3 .ro
ili
a• C• a
u3. ro +u~ „ r5 =2
a
Us.rs Uo.ro
odakle je
c = 2 • u~ r• s •u3 •ro • . . . . • . . • . • • • 7 9I
a. • ( u~ •rs +u% •ro}
Za kontrolu računanja služi nam isto takva jednačina

c = 2 • u~ . r u~ • ro
n •

a (ufL rn + ug. ro)

Računanje poluprečnika Q paralela i razmera n na pro -
jekciji vrši se po poznatim jednačinama 69/ i 70/.
Primer:sračunati projekciju na sekucem konusu za kar-
tu Evropskog dela Sovjetskog Saveza koji se proteže izmedju 40 i
80 paralele,pod uslovom da su razmeri ns i nnna krajnjim parale-
lama crs i <f n medjusobno jednaki i da je najveće otstupanj e razme-
ra od jedinice,kako u jednu, tako .i u drugu stranu,jednako.Raču -
nanje izvršiti u razmeru i:20,ooo.ooo i na Beselovom elipsoidu i
to na svakih 10° po širini.

l.Računanje konstante a

Formula: !g_ rs - lg rn = ex
lg Un-lg Us
 76

a/Računanje lg IS -lg rn b/Računanjelg Un-lg Us

q> 40° 80° lg Un=l.05 519
lg N 6.80 524 6.80 605 lg Us=0.32 946
lg Cos <p 9.88 425 9.23 967 lg Un-lg Us=0.72 573
colg Mo 4.69 897 4.69 897 c/Računanje o:
lg r 1.38 846 0.74 469 lg ( lg rs -lg rn) =9. 80 873
lg rs -lg rn 0.64 377 lg (lg Un-lg U~=9.86 078
lg a =9.94 795
2.Računanje paralele 'Po
C1=Sin <p0

lg CI=lg Sin ~ =9.94 795

C(0 =63°30'

3.Računanje konstante C

Formula: C= 2.U~.rs·~~·ro 2.U~.rn .U~.ro

Us.rs+Uo.ro Un.rn +Uo.ro
a/Računanje lg r.s , lg r n i lg r.o . Formula· r =N.Cos
Mo.9
~() 40° 80° 62°30'
lg N 6.80 524 6.80 605 6.80 579
Cos ep 9.88 425 9.23 967 9.66 441
colg Mo 4.69 897 4.69 897 4.69 897
lg r 1.38 846 0.74 469 1.16 917
b/Računan.ie Z= a.19." U
ep 40v 80 62v30'
lg a 9.94 795 9.94 795 9.94 795
lg lg u .g. 51 781 0.02 333 9.78 447
lg z 9.46 576 9.97 128 9.73 242
z 0.29 225 0.93 600 0.54 003
c/Računanj e članova lg (U~. rs +Ug. r 0 ) i lg (U~. rn +Ug. ro)
lg r~=l.38 846 lg rn:0.74 469
Zs=0.29 225 Zn=0.93 600
a a
lg(US.IS)=l.68 071 lg(Un.r0=l.68 069
a
trn. rs =4 7, 941 Un.rn=47,939
a::
 77

1 g ro =l • 16 91 7 {U~. rn +Ug. ro) =99, 130

Zo =0. 54 003 lg (U~. rn +Ug. r4 =l. 99 621
lg u~.ro=l.70 920
a
Uo.ro =51,191
ug.rs +u~.ro =99 ,132
lg (U~. rs +Ug. ro) =l. 99 622
d/Računanje konstante C
lg 2 =0.30 103 lg 2=0.30
103
Zs=0.29 225 Zn=0.93
600
lg rs=l.38 846 lg rn=0.74
469
Zo =0. 54 003 Zo =0. 54
003
lg ro=l.16 917 lg ro =1.16
917
colg a =0.05 205 colg a =0.05
205
ex a
colg (Us. rs +Uo. rJ =8. 00 378 colg(U~.rn+Ug.~=8.00 379
lg c =1.74 677 lg c =1.74 676

4.Računanje poluprečnika Q

Formula: Q =U~ ; lg Q=lg C-~~~ U

a Računanje z =cx.lg U
<jl 50° 60° 10°
lg (]. 9.94 795 9.94 795 9.94 795
lg lg u 9.64 019 9.75 544 9.87 561
lg z 9.58 814 9.70 339 9.82 356
z 0.38 738 0.50 511 0.66 613

b.Računanje Q; lg Q=lg C-z

ep 40° 50° 60° 62°30' 10° i80°
lg c 1.74 677 1.74 677 1.74 677 l'~ 7 4 677 1.74 677 1.74 677
z 0.29 225 0.38 738 0.50 511 0.54 003 0.66 613 0.93 600
lg Q 1.45 452 1. 35 939' 1.24 166 1.20 674 1.08 064 0.81 077
Q= 28,48 -22,, 88 17,44 16,10 12,04 6,47

5 .Računanje n
 78

a.C
Fo rrnuJ a: n= a
U.r
a/Računan,i e r = N• Cos (p
Mo
ep 50° 60° 70°
lg N 6.80 550 6.80 573 6.80 593
lg Cos ep 9.80 807 9.69 897 9.53 405
colg Mo 4.69 897 4.69 897 4.69 897
lg r 1.31 254 1.20 367 1.03 895

b/Računanje razmera n
ep ·100
'r- 50° 60° 62 30° 70° 80°
lg c 1.74 677 1. ]4 677 1.74 677 1. 7 4 6,77 1.74 677 1.74 677
lg a 9.94 795 9.94 795 9.94 795 9.95 795 9.94 795 9.94 795
dop z 9.70 775 9.61 262 9.49 489 9.45 997 9.33 387 9.06 400
colg r 8.61 154 8.68 746 8.79 633 8.83 083 8.96 105 9.25 531
lg n 0.01 401 9.99 480 9'. 98 594 9.98 552 9. 9.8 964 0.01 403
n= 1.033 0,988 0,968 0,967 0.976 1.033

6/Računanje 6
Po rmula: 6 =6f... a
lg tJA. =1.00 000
1g a =9.94- 795
lg 6 =0.94 795
6 =8°52'12 11
Izvod sra~unatih elemenata
ep Q n 2w o
6,47 1,033 1,067 a0
00' s 0
52'12 11

62 30 16_,10 01967 0,935

6-0-~--17-. , 4 4 o g 63 t-·-o-g--3-7 __,_____.__.________.
t---t---_c___---'--+------!______--t----···'-,_._ _,_________ - - - - - i
50 ?L
t--_____,i---_'-
0 nA
_.L::.'...:.: I , j
~ _
() Q8P) }_-::.„L
, __ -
9-76__,___ _ ___,,_
t1 ~µ AS - 1 0~~ · l 067
_ _L_I____.__ • ..::...;„'_L.~~---1---1.~::~---l-".::_,.t_)---'-----1---------'

Da bismo rnc\:;:1:L da u_poredimo svih pet napred :Lzlože -

nih sluč2 j eva i. izved c ,1,, prcj r:t'h s'tvo j eJnog nad drugim, sačinj en
 79

je pregled delimičnih razmera za svih pet slučajeva sračunatih

za kartu Evropskog dela Sovjetskog Saveza,koji se proteže izme-
dju 40 i 80 paralele.

I II III IV V

'f'o =600 <p0 -:-::62 o 30 , ero = 500 cp=70°

CD: t) 0
ep m = n m=n m= n m =n m = n
so 0 1,092 1,068 1,045 1,070 1,033
70 1,018 1,009 0,988 1,000 0,976
62 30 ·- 1,000 0,779 - 0,967
6D 1,000 1,001 0,980 0,985 0,968
50 1,014 1,022 1,000 1,000 0,988
40 1,055 1,068 1,045 1,041 1,033

Iz ove tablice se vidi da. je u I slučaju otstupanje

delimičnih razmera od jedinice najve6e, tj. n-1 = 0.092 ,pa pre-·
ma tome,I slučaj je i najnepovoljniji.On se može primeniti sa-
mo za uzane teritorije koje se protežu u pravcu:zapad - istok.
Drugi slučaj je nešto povoljniji.
U poslednja tri slučaja,tj.na sekucem konusu,najma -
nja vrednost delimtčnog razmera manja je od jedinice.Delovi
projekcije izvan sekucih paralela imaju delimične razmere veće
od jedinice,dok deo projekcije ograničen seku6im paralelama i-
ma ra.zmer manji od jedinice.
Peti slučaj je najpovoljniji u pogledu veličtne i ras-
poreda deformacija na celoj površini karte pa se zato najviše
i primenjuje.

Glava VI
()~(k;r1INDRIČNE PROJEKCI.~:r~ ...
L. \f 1. Opšti pojmovi

Kod cilindričnihprojekcija zamišlja se da se Zemlji-

na povr~ina projektuje na povr~inu cilindra,koji je navu3en
na Zemljinu loptu ili elipsoid,a zatim cilindar u mislima raz-
reže dt1ž jedne vod.ilje i razvije u ravan.
 80

Zavisno od položaja ose navučenog cilindra prema obrt-

noj Zemljinoj osi cilindrične projekcije mogu biti:upravne, po-
prečne i kose.
Kod upravnih projekcija osa cilindra poklapa se sa
obrtnom Zemljinom osom,što znači,da cilindar dodiruje Zemljinu
loptu po ekvatoru i. tada je q> = 90°. U ovom slučaju meridijani su
0

prave i medjusobno paralelne linije na otstojanju koje je pro -

porcionalno uslovljenoj razlici geografskih dužina llA,a parale-
le SU& takodje prave i medjusobno paralelene linije,upravne na
meridijane,Sl.53. ..
Ako kod ovih projekcija za k~ordinatni sistem uzmemo
srednji meridijan
X obuhvaćene terito-
rije kao X-osu, a
ekvator kao Y-os~
onda će opšte je~
--->X-+----41--
y načine.biti:

X = f(<p)
y = llA.a
gde je a=const. a
6.A-uslovljena ra~
lika geografskih
dužina.
Sl.53. Kakav će odre-
djeni oblik imati gornje jednačine zavisi od postavljenog us-
lova, tj .da li pretstava Zemljine površine treba da bude konfor-
mna,ekvivalentna ili proizvoljnai
Kod oYih projekcija deformacije zavise jedino od geo -
grafske širine o/.Pošt6 se i na projekciji meridijani i paralele
seku pod pravim uglima,to se glavni pravci deformacija poklapa-
ju sa meridijanima i paralelama,pa razmeri m duž meridijana i n
duž paralela imaju ekstremne vrednosti.
Kod poprečnih projekcija osa cilindra leži u ravni ek-
vatora, tj. upravna je na Zemljinu obrtnu osu,a cilindar dodiruje
 81

Zemljinu loptu ili elipsoid duž srednjeg meridijana obuhvaćene

teritorije i tada je~ =0°.
Ovde je projektovanje mreže meridijana i paralela dos-
ta komplikovano.Zato se kod ovih projekcija za kartografsku mre-
žu uzimaju preseci duž vertikala položeni upravno na srednji me-
ridijan i preseci položeni paralelno sa srednjim meridijanom.
Prema tome,preseci duž vertikala pojavice se na projekciji kao
prave i medjusobno paralelne linije upravne na srednji meridi -
jan,na medjusobnom rastojanju jednakom ispravljenim lucima sred-
pjeg meridijana,a preseci paralelni srednjem meridijanu,kao pra-
ve i medjusobno paralelne linije upravne na vertikale,na rasto-
janjima ulovljenim dotičnom projekcijom,Sl.54.
X

.: •p
p
b c

a d

y
o

P'

Sl.54.
U ovom slučaju jednačine u opštem obliku glase:
X= f(~)

y = f(n)
gde su sferne pravougle koordinate.
~ i ~

Glavni pravci deformacija poklapaju se sa vertikali-

ma i pravcima paralelnim srednjem meridijanu.To znači,da raz-
meri m duž preseka paralelnih srednjem meridijanu i n duž ver-
tikala imaju ekstremne vrednosti.
Meridijani su krive linije simetrične u odnosu na
srednji meridij~n,a paralele su krive linije simetrične u odno-
sn na Pk!rn±or koii
•..J \,.!'\. „- V -
••'-""
ie prava liniJV·a.Pornocu kartog_rafske mreže me-
....., ..L.l.. ' ~ .., - .,,.. ... U - .i.. -
 82

ridijane i paralele sada nije teško konstruisati.

Upravne i poprečne cilindrične projekcije imaju veo-
ma široku primenu u kartografskim radovima i o njima 6e docnije
biti više govora.
V'
~/· Kod kosih projekciija osa navučenog,ćilindra zaklapa
l

oštar ugao sa Zemljinom obr~nom osom, tako da· cilindar dodiruje

1
Zemljinu loptu po velikom k ugu ,koji pro):azi kroz izabranu tač­
ku. Ovde je o0 c:::: CJ>o<: 90° Sl.5 •
Kartografsku mr. kod ovih projekcija čine vertika-
li i almukantarati.Vertika i se j~vljaju kao prave i medjusobno
paralelne linije na medjusobnom
rastojanju proporcionalnom razlici
njihovih azimutq,a almukantarati
kao prave i medjusobno paralelne
linije,upravne na vertikale.
Glavni pravci deformacija
poklapaju se sa vertikalima i almu-
kantarima, što znači,da razmeri m
Sl.55. duž vertikala i n duž almukantara-
ta imaju ekstremne vrednosti.
U ovom slučaju jednačfane u opštem obliku glase:
X ::: f(Z)

y = a. a
gde su z i a sferne koordinate.Ove projekcije primenjuju se ve-
oma retko ,pa zato o nji,Jrla neće više bi ti govora.
Cilindrični projekcije mogu se smatrati kao specija-
/
lan slučaj konusni):( projekcija ,kada se teme konusa nalazi u bes-
/
V ./

konacnosti.
;j~J:::??Kvadratna
„.
projekcija
Ovo je jedna od najstarijih i najprostijih projekci-
ja uop~te~pa je zato neki autori nazivaju pr6stom cilindričnom
projekcijom.Nju je predložio Henrih Moreplovac još 1438 godine.
Ovde se projektovanje vr~i na upravni cilindar,koji dodiruje
 83

Zemljinu loptu po ekvatoru EE~Sl.56.Kod nje su meridijani prave

linije upravne na ekvator,a paralele prave linije paralelne sa
ekvatorom,na otstojanju D od ekvatora jednakom ispravljenim lu-
cima meridijana.Rastojanja izmedju meridijana jednaka su isprav-
ljenim lucima ekvatora,koji odgovaraju uslovljenim razlikama ge-
ografskih dužina 6~.Prema tome,meridijani i paralele obrazuju
mrežu kvadrata,Sl.
, ,-- --------- -- .... ' X 57.
L , - - - - -- _._ - - - - - '
N I --
' - ....... kar- Računanje
,.. ~tografske mreže ov-
..... !-'
i03
N
"'2 -de se svodi na ra-

E' e
Jo, y
~unanj e rastojanja
D od ekvatora pa
do zadate paralele
ep.
Deformacije. Poš-
K
to su meridijani na
M
projekciji jednaki
Sl.56. Sl.57. ipravljenim lucima
meridijana na Zemljinoj lopti,to je razmer m duž meridijana je~
nak jedinici,tj. m = 1.
Pošto su na projekciji sve paralele jednake ekvatoru,
to je razmer n duž paralela jednak jedinici samo duž ekvatora,a
na svim ostalim paralelama razmer n je ve6i od jedinice onoliko
puta,koliko je puta luk ekvatora ve6i od odgovaraju6eg luka do-
tične paralele.
Prema tome,ako sa R označimo poluprečnik Zemljine lop-
te,smanjen u glavnom razmeru,onda će ispravljeni luk neke para-
lele na projekciji biti:
. Sp = 2.R.n
Dužina luka iste paralele na lopti biće:

Sl = 2.R.n.Cos qi

Ako uporedimo ove dve veli~ine,dobi6emo jednačinu za

razmer n duž paralela:
 84

tj.
n =co; q>-Sec ep ••••••••••••••• 81/

Pošto je~~, to je razmer p površina

e=v~·
Maksimalna deformacija pravca računa se po formuli:

Sin w = ~
n:+;m.
Kako se meridijani i paralele i na projekciji seku pod
pravim uglima,to su razmeri m duž meridijana i n duž paralela
jednaki razmerima duž glavnih pravaca deformacija,što znači, da
razmeri m i n imaju ekstremne vrednosti.
Primer:sračunati kvadratnu cilindričnu projekciju za
kartu razmera i:40,ooo.ooo.Računanje izvršiti na lopti polu -
prečnika R = 6 370 290 m. i to na svakih 15°po dužini i širini.
I.Računanje D
, • R.cp"
Formula. D-Q".Mo
R
a/Računanje konstante C= Q".Mo
lg R =6.80 ,416
colg Q"=4.68 557
colg Mo=4.39 794
lg c =5.88 767
b/Ra~unanje D=C.cp"
ep 15° 30° 45° 60° 75° 90°
ep li 54000 108000 162000 216000 270000 324000
lg c 5.88 767 5.88 767 5.88 767 5.88 767 5.88 767 5.88 767
lg ep" 4.73 239 5.03 342 5.20 952 5.33 445 5,43 136 5.51 055
lg D 0.62 006 0.92 109 1.09 719 1.22 212 1.31 903 1.39 822
D= 4,17 8,34 12,51 16,68 20,85 25,02
\.
 85

2/Računanje razmera. n po paralelama

Formula: n=Sec ~

ep 15° 30° 45° 60° 75° 90°

Sec <p 0.01 506 0.06 247 0.15 051 0.30 103 0.58 700
n= 1,03? 1,155 1,414 2,000 3,864 00'

3/Računanje maksimalne deformacije ugla 2w

a-b n-m
Formula: Sin w= a+b =n+m

ep 15-0 30° 45°. 60° 75° 90°

n-m 0,035 0,155 0,414 1,000 2,864
n+m 2,035 2,155 2·' 414 3,000 . 4 ,864
lg(n-m) 8.54 407 9.19 033 9.61 700 o.oo 000 0.45 697
colg( n+m) 9.69 144 9.66 655 9.61 726 9.52 288 9.31 301
J:g Sin w 8.23 551 8.85 688 9.23 426 9.52 288 9.76 998
w= 00 59' 40 07' 90 52' 19°28' 36°04'
2w= 1 58 8 14 19 44 38 56 72 08 180° 00'
Izvod sračunatih elemenata
<p D n m· p=n 2w
90° 25,02 00 1,000 00 180° 00'
75 20,85 3,864 1,000 3,864 72 08
60 16,68 2,000 1,000 2,000 3-8 56
45 12,51 1,414 1,000 1,414 19 44
30 8,34 1,155 1,000 1,155 8 14
15 4,17 1,035 1,000 1,035 1 58
o 0,00 1.000 1,000 1.000 o 00
Iz tablice se vidi da kvadratna cilindrična projekc~
ja nije ni konformna ni ekvivalentna.Ona je ekvidistantna.Besko-
načno mali krugovi sa lopte pojaviče SB na projekciji kao kru-
govi jednakih površina samo duž ekvatora,a na svim ostalim pa-
ralelama kao elipse istegnute duž paralela.Razmer na polovima
je beskonačno veliki,radi čega polovi ne mogu biti ni pretstav-
ljeni ,pošto bi se pol koji je tačka pretvorio u liniju jednaku
 86

ekvatoru.Izokole su prave linije·i poklapaju se sa paralelama.O-

va projekcija može se primeniti samo za teritorije oko ekvatora,
koje se protežu u pravcu:zapad-istok.
I
/;/ (})rzocilindrična projekcija
f 4J:\(...,.
Kod ove projekeije .Zemlja se smatra kao lopta odredjenog
poluprečnika R.Projektovanje se vrši na upravni cilindar koji do-
diruje Zemljinu loptu po ekvatoru.
Ako površinu navučenog cilindra isečemo zamišljenim rav-
nima duž meridijana i paralela,a zatim cilindar rasečemo duž je~
ne vodilje i razvijemo na ravan,dobi6emo Lambertovu izocilindri~
nu projekciju Sl.58.

p L N
a ----;- -- A
B ,..,
-,,.. -- A'

~
B'

c -------- - -c --
03 C'
o~ "'"
'--'
/\~
h }01
E : I Eo
---.,-..-
~ .... E'
o
I'-- ~ Se "~

pr
JI -
--------
K

Sl.58.
Izocilindrična projekcija konstruiše se na sledeći način:
ako poluprečnikom lopte R,smanjenim u glavnom razmeru, opišemo
krug PEP'Eo,koji nam pretsta~lja osnovni meridijan i njegovu des-
nu polovinu izdelimo na izvestan broj podeoka jednakih uslovlj;;::
noj razlici širina,dobićemo tačke a,b,c,e,d,f i g.Produžimo li
sada ekvator EEo za veličinu EoE~2Rn i iz tačaka a,b,c,e,d,f i g
povučemo linije paralelne ekvatoru,dobicemo paralele.Ako,pak,duž
prave EoE'nanesemo podeoke jednake ispravljenim lucima ekvatora
i iz dobivenih tačaka podignemo upravne,dobicemo meridijane.Dak-
le ,meridijani i paralele su prave i medjusobno upravne linije,ko-
je obrazuju mrežu pravougaonika.
Iz geometrije :nam je poznato,da je površina loptinog po-
 . 87

jasa izmedju dveju paralela /pojas Ec'Eoc/,čija je visina h,je~

naka
P = 2Rn.h
a površina pravougaonika EoE'C'C
p =EoE' • EoC

Sa slike se vidi da je EoE'= 2Rn,a EoC = 'h,pa ako ove

vrednosti uvrstimo u gornju jednačinu,onda će površina pravouga-
onika biti:
p = 2Rn.h
tj.jednaka povr.šini loptinog pojasa.Ovaj zaključak važi i za os-
tale pojaseve i odgovarajuće im pravougaonike.
Da bismo mogli da kažemo da je izocilindrična projek -
cija ekvivalentna,potrebno je da se dokaže da je površina celo-
kupne kartografske mreže KMNL jednaka površini lopte.Iz geomet-
rije takodje,znamo,da je površina lopte
2
P = 4R n
a površina pravougaonika KMNL
p = KM.KL
Kako je KM =EoE'= 2Rn, a KL = 2R,izlazi da je površina
pravougaonika KMNL jednaka:
p = 2Rn.2R = 4R 2n
tj.površina kartografske mre~e jednaka je površini lopte, što
znači, da je ova projekcija ekvivalentna na celo~ svojoj površi-
ni.
Za konstrukciju projekcije,potrebno je da se znaju ras-
tojanja D od ekvatora do odgovaraju6ih paralela,tj.Th = EoC,~=
EoB i D3 = EoA i ona se računaju po jedna~ini
\ D = R. Sin ep
i rastojanja izmedju meridijana,koja se računaju po poznatoj
jednačini:

Se = RQ".
• t::.f.... u
Mo

1 Matematička kartografija
 88

Za karte krupnijih razmera bolje ·je da se sračunaju pra-

vougle koordinate x i y po jednačinam~:
x = R. Sin ep

y =R • 6). . "
Q"
pod uslovom da X-osu obrazuje srednji meridijan,a Y-osu ekvator.
Deformacije.Razmeri n duž para..leia isti su kao i kod
kvadratne projekcije i računaju se po jednačini:
n = Sec ep
Razmeri m duž meridijana kod ove projekcije ·nece biti
jednaki jedinici kao kod kvadratne projekcije.Oni su jednaki re-
cipročnoj vrednosti n,tj. m=~,pa je
1 1
m = n -sec cp=Cos ep '
jer samo na taj način razmer p površina može biti jednak jedini-
ci,tj.
p = m.n = -n1 n =l
Maksimalna deformacija pravca računa se po jednačini:

s·~.n a-b n-m

w = a+b = n+m

Primer:sračunati projekciju za kartu raz-

iz0cilindričnu
mera 1:40 ,000.000 u grani.cam.a od q>=40° do q>=90° .Računanje izvrši-
ti na lopti polupre~nik~ R=6 370 290 m. i to na svakih 15° po d~
žini i širini.
1 • Ra č unanJe Mo ~
. D = R.Sin

a/Računanje konstante C = ~o
lg R =6.80 416
colg Mo=4.39 794
lg c =1.20 210
 89

b/Računanje D = C.Sin ep
ep 15° 30° 45° 60° 75° 90°
lg c 1.20 210 1.20 210 1.20 210 1.20 210 1.20 210 1.20 210
lg Sin ep 9.41 300 9.69. 897 9.84 949 9.93 753 9.98 494 o.oo 000
lg D 0.61 510 0.90 107 1.05 159 1.13 963 1.18 704 1.20 210
D:i 4,12 7,96 11,26 13,79 15,38 15,93

2.Računanje razmera m i n
Formula: n = Sec cp,m=Cos ep

cp 15° 30° 45° 60° 75°

lg Sec ep 0.01 506 0.06 247 0.15 051 0.30 103 0.58 700
n= 1,035 1,155 1,414 2,000 3,864
lg Cos ep 9.98 494 9.93 753 9.84 949 9.69 897 9.41 300
m= 0,966 0,866 0,707 0,500 0,259

3.Računanje deformacije ugla 2w

!

n-m
F ormula.• S in w =n+m

ep 15° 30° 45° 60° 75°

n-m= 0,069 0,289 0,707 1,500 3,605
n+m= 2,000 2,021 2,121 2,500 4,123
lg (n-m) B.83 885 9.46 090 9.84 942 0.17 609 0.55 666
colg (n+m) 9.69 875 9.69 443 9.67 345 9.60 206 9.38 479
lg Sin w 8.53 760 9.15 533 9.52 287 9.77 815 9.94 145
W= 10 59' 80 13' 19° 28' 36° 52' 60° 55'
2w= 3 58 16 26 38 56 73 44 121 50
4.Računanje rastojanja Se
R.~A.11
Formula: Se= Q" .Mo
lg R =6.80 416
lg t.1"'=4.73 239
colg Q"=4.68 557
colg Mo=4.39 794
lg Se=0.62 006
Se= 4,17 cm. I
 90

Izvod sračunatih elemenata

ep D n m p 2w
90° 15,93 00 o,ooo 1 180° 00'
75 15,38 3,864 0,259 1 121 50
60 13,79 2,000 0,500 1 73 44
45 11,26 1,414 0,707 1 38 56
30 7,96 1,155 0,866 1 16 26
15 4,12 1,035 0,966 1 3 58

Iz tablice se vidi da su deformacije uglova jako veli-

ke i da naglo rastu ka polovima.Očuvana je jednakost površina,a-
li su zato figure jako deformisane.
Kod ove projekcije beskonačno mali krugovi,opisani na
površini Zemljine lopte,pojavice se kao krugovi samo duž ekvato-
ra,a na svima ostalim paralelama kao elipse jednakih površina,is-
tegnute duž paralela.Meridijani i paralele poklapaju se sa glav-
nim pravcima deformacija„što znači,da razmeri m duž meridijana i
n duž paralela.imaju ekstremne vrednosti.
Ova projekcija prim~njuje se obično za izradu karata
Sveta na kojima se prikazuje flora i fauna,raspored ljudskih ra-
sa1gustina naseljenosti itd.
r
H r.l
~.,

/'.i,,tkMerkatorova p~jekcija

Da bi postigao konforrnnost,čuveni
holandski kartograf'
Merkator /Ge:rhard Kremer/ predložio je 1569 godine da se i meri-
dijani istegnu u istom odnosu kao što su istegnute paralele kod
kvadratne cilindrične projekcije.Na taj način on je dobio konfo~
mnu projekciju,kod koje su razmeri na svakoj ta~ki jednaki u sv~
ma pravcima,tj m = n i 2w = O.
Za konstrukciju ma koje paralele u ovoj projekciji tr~
ba da se zna duž:Lna D meridijanskog otsečka od ekvatora do dot:tč„
ne paralele ep.
Neka na Sl.59,pretstavlja:AoBo-beskonačno mali luk me-
ridijana na globusu, smanjenom u glavnom razmeru,dx-odgovarajuci
otsečak na kvadratnoj cilindričnoj projekciji,a dD-odgovarajući
 '{
91

otsečak na Merkatorovoj projekciji,dobiven mnd~enjem dx sa Sec ~

tj.
dx
dD = dx.Sec ep Cos ep

p
B, H,
Bo----oH dD
dx
A C

E F

Globus Kvadratna Merkatorova

Sl.59.
Du~im1 celog meridijanskog otsečka D od ekvatora do za-

date paralele cp,dobicemo ako integrišemo gornju funkciju u gra-

nicam~ od O do q:>,tj. o/

D = f C~~
o
ep
Kako je dx kod kvadratne cilindrične projekclje jednako
ispravljenom luku dX na globusu,tj. dx = dX = R.dcp,to je
ep 'f

D = JR~ Cos
dp
ep
Rj·--~
Cos ep • • • • • • • • • • • • • •
83/'

l,T
~eo d redJen1
-• • 1n,e~ra
• t· 1
o
~
JC~-
" • ova o napisa t 1.• •
os ep
o
mozemo i k •

f~JL. - J-___Q._p_o--
• Cos qJ - Sin ( 90
- J2Sin.__
(45o +~)·Cos ( 450 +~)
+q:>) -
d_.__p- -

Ako brojitelj i imenitelj ovog integrala podelimo sa

2
Cos (45° + biće:

Kako Jf:?
 92

JCos~}+~ = dtg (45° +!J

to je

J cd~
os ep
=
r dtg (45° +~)
· 2 =ln tg(4?+~2 )+ c
2 tg (45° +~)
Ako ovu vrednost stavimo u jednačinu 83/;dobicemo da je

D = R.ln tg (45°+~) ) ~
' . ._,;.;/

Za računanje meridijanskih otseč&ka D desetičnim loga -

ritmima treba gornju jednačinu podeliti sa M,gde je M~~~li-~
modul Brigovih logari tama, pa će bit~,,; ·"·
R .....· · .o i>'· .
~~~~~,,,:;,·············84/
~,,./ • ...,_,....,............_l'!lil~„ •••, , . _, ', -~~:>,' :', ,/~•-0<

Ako Zemlju smatramo kao elipsoid,onda beskonačno mala

figura A,B,C, D,na Merkatorovoj projekciji mora biti slična besko~
načno maloj figuri AoBoCoDo na elipsoidu,tj.mora biti zadovoljen
uslov da je m = n, odnosno
A1B1 A1Cr /
AoBo = AoCo •·•·····•··•••••• 8 5
U ovom slučaju je A1C1=E 1F = EoFo,odakle je A1C1= 1 a.d~,
AoCo = r.d~ = N.Cos cp.dcp ,AoBo=dX=Mdcp i A,B, =dD.Stavimo li ove
vrednosti u jednačinu 85/,bice:
dD a.d~
Mdcp=N.Cos ep dcp
odakle je M
dD =a N• Cos ep dcp •......•....••• 86/

Ako -sada u ovu jednačinu mesto M i N uvrstimo njihove

/
vrednosti iz jednačina 1/ i 2/,bice:
2
dD =
a
(&s~YtlsL_
a
=a (l-e2) • dcp
, Cos ep (l-e2Sin ep) CG s ep
(l-e2 Sin2 ep)~
Ako u brojitelju stavimo da je l-e2=1-e2(Sin2cp+Cos2~=
(l-e2s1n2cp)-e2cos2cp ,biće:
 93

ili
dD =a dp -ae eCos ep d~
Cos ep l-e2Sin2~
Ako ovu funkciju integrišemo ,biće:

D = aJ dp -aeJ e Cos ~ dcp

Cos ep l-e2Sin2 cp
Stavimo li da je e Sin ep· = Sin ~,onda je 1-e 2 Sin . 2 ep =
l-Sin 2 <J> = Cos 2 cf>. Ako sada funkciju e .Sin ep = Sin <f> diferenciramo,
biće:
e Cos cp.d~ =Cos ~.d<f>

Ako ove vrednosti uvrstimo u jedna.činu za D,dobicemo:

D = aJCos
dq>
ep
-aeJCos_ <P. dcj>
Cos 2 cp
= a d~
J Cos cp-ae Cosf
d<P <j>

Kako J. e JCosdcp <p-ln tg (45° +~) , a dcj> ( o ~

Cos <f>=ln tg 45 +2h to je

D = a·ln tg ~5°+~)- ae·ln tg (45°+~)+ C

Pošto je razlika logaritama jednaka logaritmu količnika,
:to je
tg (45°+ ~)
D = a·ln + C
t"ge(45° + ~ .
Ako u ovu jednačinu stavimo da je
tg (45°+~
C:O
tge (45o +~)
i
=U
dobićemo da je
D = a.ln U
ili
D =·a
M·lg u ...... •„• •• ! • • • • • • • • 87/

gde je:M-modul Brigovih logaritruna, i a-velika poluosa elipsoida.

 94

Za Beselov elipsoid je a=6 377 397,155 m.pa če izražene

u razmeru biti:
D _ 6 377 397,152. ~
- 0,434 294? Mo
Ako sada ovu jednačinu logaritmujemo,bi6e:
lg D =(7.166 8591)+ lg lg U+ colg Mo •••••••••• 88/
Ovo je definitivna jednačina za računanje meridijanskih
otsečaka na Beselovo~ elipsoidu.
Veličina lg lg U uzima se iz Taolice I po argumentu ep
Rastojanje Se izmedju susednih meridijana duž ekvatoTa
R ~A."
dobija se po poznatoj formuli Se = Q~.Mo kada se u nju mesto po-
luprečnika lopte R stavi velika poluosa elipsoida a

Se = ~~~~o •••••••••••••••••••••• 89/

Deformacije.Da bismo dobili čemu je jednak razmer m=n,

treba beekona~no malu dužinu ds paralele na projekciji uporediti
sa odgovaraju6om beskona5no malom dužinom dS luka paralele na e-
lipsoidu,pa 6e biti:
ds
m=n = d.s
Kako je ds = aa6A,pošto su sve paralele na projekciji
jednake ekvatoru,a dS = N.Cos cp.6A.,to je
m =n =N
o
CaOS m ••••••••••••••••• 90/
T

Ako,pak,Zemlju smatramo kao loptu,onda je N =a= R,pa

je
m R
= n = R.Cos 1
ep= Coscp=Sec ep ••••••• 91
I

Primer:sračunati Merkatorovu projekciju na dodirnom ci-

lindru za teritoriju koja se proteže izmedju ekvatora i 75 para-
lele.Računanje izvršiti za razmer 1:40,000.000 na Beselovom eli~
soidu,i to na svakih 15°.
l.Računanje D
J!'ormula: lg D =[7„.16 686)-+ lg lg +colg Mo
 • 1 C'-.J

I
'0\
i\
!-/ I
!\ o o
95

ep 15° 30° 45° 60° 75°

[7 .16 686 J 7.16 686 7.16 686 7.16 686 7.16 686 7.16 686
~--

lg lg u 9.05 793 9.37 495 9.58 061 9o75 544 9.94 338
colg Mo 4.39 794 4.39 794 4.39 794 4.39 794 4.39 794
lg D 0.62 273 0.93 975 1.14 541 1.32 024 1.50 816
D= 4,20 8,70 13.98 20,90 32,22
. a !1.A."
2.Računanje Se-Q~.Mo

ćX' = 54000"
lg a =6.80 464
lg ll"A" =4.73 239
colg Q" =4.68 557
colg Mo =4-39 794
lg Se =0.62 054
Se = 4,17 cm.
a
3.Računanje razmera m=n = N.Cos ep

q) 1'30 30° 4c;O 60° 7r::.,O

lg a 6.80 464 6.80 464 6.80 464 6.80 464 6080 464
colg N 3.19 526 3.19 499 3.19 463 3.19 427 3.19 400
colg Cos ep 0.01 506 0.06 247 0.15 051 0.30 103 0.58 700
lg m 0.01 496 0.06 210 0.14 978 0.29 994 0.58 564
m= 1,035 1.154 1.412 1.995 3.852

Izvod sračunatih elemenata

2
ep D m=n p=m 2w
90° .
00, QO 00 00 00'
75 ,32,22 3,852 14,838
60 f 20, 90 1,995 3,980
___
45
....._ I ' 13,98 1,412 1,994
~
,__ 30_ _ '\
-4--- 8 ' 70 1,154 1,332
.,
15 \ 4 .2.0 ~; 035. 1,071
1
,O \ o I 1.000 1,00~
"---/
Iz pregleda se vidi da kod Merkatorove projekcije raz -
 96

meri m naglo rastu sa udaljavanjem od ekvatora,a razmeri površi-

na još više.Tako na 60 paraleli ucrtani objekti na karti biće
skoro četiri puta veći od onih u prirodi,a na 75 paraleli skoro
'
15 puta.Otuda i dolazi da je na karti,izradjenoj u Merkatorovoj
projekciji,Grenland jednak Africi i ako je on u prirodi 15 put'a
manji od Afrike.
Da bi se smanjile deformacije,umesto dodirnog cilindra,
uzima se sekuci cilindar,koji seče Zemljin elipsoid po dvema pa-
ralelama,simetričnim u odnosu na ekvator.Na seku6im paralelama
razmeri će biti jednaki jedinici,izvan njih razmeri će biti veći,
a unutar sekucih paralela manji od jedinice.
Rastojanje So duž sekuće paralele ~ izmedju susednih me-
ridijana ,izraženo u santimetrima i u razmeru karte,odredjuje se
po formuli:
C' ilA.".Cos Po •............. 92/
uO = (2)o.Mo

Otstojanje D od ekvatora do paralele 9,izraženo,takodj~

u razmeru karte,računa ~e po formuli:
11
.Cos gp
'--O• 1
D = 0 ) M M ·lg U „ ... „ ..• „ .. 93/
.l'.O

gde je:M-modul Brigovih logaritama,a Mo-prirodni razmer.Kako je

g"
hl.konstantna veličina,tj. lg
li
i=
~.676 6408) ,to jednačina 93/do-
bija slede6i logaritamski oblik:
lg D = (5. 676 6408) +lg Cos 9 +lg lg U+colg (2)o+colg Mo •• 94/
0

Pošto su na seku6em cilindru sve paralele jednake seku-

6im paralelama,to je razmer
~
No.Cos mo /
r.i=n= N (' • • ••••••.•• • •• • • .95
.vOS T

Primer:Sračunati
Merkatorovu projekciju na cilindru ko-
ji seče Zemljin elipsoid po paralelama ! ~o 0 .Računanje izvr5iti
u razmeru 1:40,000.000 na Beselovom elipsoidu i to na svakih 15?
I.Računanje D
Formula: lg D= (?. 67 664) +lg Cos Po +colg [2)a+colg Mo.+lg lg U
c
 97

a/Računanje kons tan t·e C

~li .
lg M =5.67 664
lg Cos ~ =9.88 425
colg [2k=l.49 082
colg Mo=4.39 794
lg c =1.44-4365
b/Računanje D ~ lg C+lg lg U
ep 15° 30° 45° 60° 75° 90°
lg c 1.44 965 1.44 965 1.44 965 1.44 965 1.44 965 1.44 965
lg lg u 9.05 793 9.37 495 9.58 061 9.75 544 9.94 338
lg D 0.50 758 0.82 460 1.03 026 1.20 509 1.39 303
D= 3.22 6.68 10.72 16.04 24.72
So
2.Računanje
• . !J.A.".Cos <Po
Formula. So= (2 )0 .Mo
lg !J.A."=4.73 239
lg Cos % =9.88 425
colg~~ =1.49 082
colg Mo =4.39 794
lg So =0.50 540
So = 3,20 cm.
3.Računanje razmera m=n
Formula: m=n= N.C~~ q> ; r 0 =No.Cos Cf1o

ep 00 15° 30° 40° 45° 60° 75°

lg No 6.80 524
lg Cos % 9.88 425
lg ro 6.68 949 6.68 949 6.68 949 6.68949 6.68949 6.68949 6.68949
colg N 3.19 536 3.19 526 3.19 499 3.19476 3.19464 3.19427 3.19400
colg Cos ep 0.00 000 O.OJ. 506 0.06 247
... 0.11575 0.15051 0.30103 o. 58700
lg n= 9.99 485 9.89 981 9.94 695 0.00000 0.03464 0.18479 0.47049
n= 0,767 0,794 0,885 1,000 1,083 2,954 0,767
 98 .. ,

Izvod sra5unatih elemenata

2
ep J) m=n p=n 2w
:!:90° 00 OQ 00 o0 00'
75 24,72 2,954 8,726
60 16,04 1,530 2,341
45 10,72 1,083 1,173
,
\ 40 - 1,000 1,000
30 6,68 0,885 0,783
15 3,22 0,794 0,630
o o 0,767 0,588
Ako uporedimo ove elemente sa onim za dodirni cilindar,
videčemo da su de~ormacije na seku6em cilindru mnogo manje. :Dok
je povr~ina ucrtanog objekta na 75 paraleli kod dodirnog cilin -
dra 15 puta ve6a od onog u prirodi,dotle je kod seku6eg cilindra
veća svega 9 puta.
Sem konformnosti i jednostavne konstrukcije Merkatorova
projekcija odlikuje se jo~ jednom veoma važnom osobinom: na n!oj
se kri.:va linija. ,lrnja, na pgvr~~pi elipsoida seče
~ ····--~„
meridijane
•«··-·----·-··-
pod----
"·-·-,~-"'"''*·----··--~"'"•. _,,_.„_, __ ,____ ~ .. -.„-"'--~-·---·-

j edniirJ. ist~m _:t:lgl.()_!Il,_javlja .ka_o J~1-'ava ~i.rJ.i~.a i_ zove. se 1 o k s o -

d r o m a.
Ova osobina Merkatorove projekcije veoma je važna za po-
morce, jer,ako na karti,izradjenoj u Merkatorovoj projekciji spo-
jimo pravom ·iinijom pol.azn°-- pristanište sa prista.niš~tem·----u:----k~j_e
brod treba da doplovi, onda 6e :ugao ,koga ta I?I'l:J,.i[§, --~§cklfl:P.§:. ___§a ma
kojim meridijanom, biti azimut /kurs/ pod kojim brod treba da plo-
--·' - .. ~,~· . ~--~ ,,

vi rl,a _p_y,_qt.ri:L. B:tod ,koji plovi po loksodromi ,plovi ustvari po_~!'-~

voj liniji.
Ustvari,loksodroma je na površini Zemljinog elipsoida
spiralna kriva linija koja beskona3no puta obilazi elipsoid.Po -
šavši od neke ta~ke na ekvatoru pod uglom < 90° ona te~i polu,a-
li ga nikada ne dostiže.Izuzetak je samo kada se loksodroma po-
klapa sa ekvatorom i.li meridijanom.Pošto je Merkatorova projek -
cija konformna i na njoj su meridijani prave i medjusobno para ·-
lelne linije,to samo prava linija može seći paralelne prave pod
 99

istim uglom.Izgled loksodrome ,

pretstavljene na polarnoj pro -
jekciji,pokazuje Sl.60.
Rdjava strana loksodrorne
'------------- --·--·-·-------~--------- ----- -~---~"'--·--~~'~"
je----·-·_,,,
što ona ______ istovremeno ______ -- ----
_,,~-----~----·-,-- ,..,.,.
nije
~---
i
-~--------- "··-~· ·~- ~-- ·-- ·--·-~

na:_j~r~će___~~!?janj_~.__!la -~~j)~-~- .i
e1J:P~.9..i9J,!.Najkra8e
otstojanje
izmedju dveju ta~aka na lopti je
luk velikog kruga i zove se o ~
~-~-~~~-~~a ___e_lJI'soid~
g e o d ~~-~s---~-~-·--~·-·i n_.~ . j
a.·
Tako na primer:put od Rta
Dobre Nade /Afrika/ do Melberna
Sl.60. / Aus.trali ja/ po loksodromi iz-
nosi 6.020 morskih milja,a po ortodromi 5.450 milja.Odavde se v~
di da je put po ortodromi kraci za 570 milja ili 1.050 km.Lokso-
dro.ma i ortodroma poklapaju se samo duž ekvatora i meridijana.Na
karti,izradjenoj u Merkatorovoj projekciji, ortodroma je kriva l~
nija i duža je od loksodrome iako je na površini Zemljins lopte
ona kraca od loksodrome.
Kako se na velikim turama mora voditi računa o utrošku
goriva,maziva i vremena, to se na pomorskim kartama povlači orto-
droma i razbija na izvestan broj manjih loksodroma /od pristaniš-
ta do pristaništa/ po kojima brod plovi,i na taj način skraćuje
put.
Za rnesta,koja leže severno od ekvatora,ortodroma je ok -
renuta ispupčenjem naviše,Sl.61,a za mesta,koja leže juino od e~
vatora,ispupčenje je okrenuto naniže.Za dva mesta,koja se nalaze
sa jedne i druge strane ekvatora;ortodroma preseca ekvator i ima
krivinu u obliku slova s.
Pomorci ra~unaju otstojanja u morskim miljama.Pod miljom
se razume otstojanje koje odgovara luku ekvatora od jedne minut~
Kako pun krug ima 21600 minuta,a njegov obim iznosi:
2R.1t = 21600'
 100

to je
R- 2 ~~00'=3437~747
~ ~ ri ~ ~c
Na elipsoidu polu -
70 {
\. L/
I\
j
~
"'I ~
~
<!
~
c ~ir
-...
J)
k' ~
~
~
~ prečnik ekvatora je
velika poluosa a,pa
~t? \; Ll1- •

"" <• rf_ j je

Crto ~ro1 r.-- ~
o9 ·r ~ ~
\I./ li i.-- V-
a= 3437~747 •• 9~
50

~ './'
,_, ~ iM L, IKSt dro ma
i'.~
'\
~p ~ !)-
<. ., Ako sada u jednači­
40
..,v ~.I ~

~~ nu
I~ ~"
~
~ ,... 1-7 \ a
30
. i."- I
1
D =M lg U
2
/ ~ -· --.. ~ M _L,,........•
~V i,
/
-„ 1 ... - - - - !-=->-,~-
~"'"
VI
r\" li..
,*Q
mcsto a stavimo go~
-, ../ ~ So\. ~ nju vrednost,a mes-
30 20 10 o 10 20 30 40 60 60 70 80 90 HlO 110 120 130 140 160
to modula M njegovu
vrednost,dobicemo:
Sl.61. D=7915,705.~g U.. 9~
izražena u morskim miljama .
.,Z,a__.dal.eke -le.tove ,ii~ročit_o noću, vazduhoplovstvo se tako.-
dj e služi kartama,izradjenim u Merkatorovoj projekciji,ali s~j~_g;-
t~ tako služi i karta~a,~zradjen:i.I!l.. ~„d:r:~gim projekcijama.Na raz-
- .„, ··'-'~·-~„, ·'

nim projekcijama loksodroma se javlja u raznim oblicima.

·Merkatoro-
.... 80

~ lo" ~
\
va projekcija pri- I~
menjuje se za izra- hr'
J~
"-
_i ~ ~~
' ~i
,_.
I) !)~ b„
~
"'I:
w-
<
~
~ ~ pa.
~
hr'
.J ~ ~ t I!
r .

du pomorskih :i.va~­ 80

~ 1.1 ~~ .. ~.........
... .„ ...._,V '\... L;?e ~

L" ,.,.
' I l ... .._ ..•
··
duhoplovnih karata, Jo.''

za izradu karte Sve- r't.. ,-._ .:„ "'/

";r
.~ h.
--
.'?-
„ - -~ „
20
::·:- .. ~ i.-:: h ··. \,..
t'-. i:j· 1
-~ ~ ~·q .. :
„ :::

ta, časOVf!~h zona itd ...·-:.„. I\

') } 1:x·
'
[)- ~- ..
„

--·
u
-=~

Sl.62,pri-
„
I V \LI .. l ~ IV

kazuje kartu Sveta,

t.
.? .
~ . . 6'":
40
. V

izradjenu u Merkato- . . ~
60

rovoj projekciji.
1&0 160 140 120 100 80 60 40 20 o 20 40 60 80 100 120 140 160 180 160

s1.• 62.
 Konstrukcija ortodrome.Za rastojanja veća od 1000 km.
na karti izradjenoj u Merkatorovoj projekciji mora se konstrui-
sati ortodroma.Konstrukcij·a ortodrome vrši se na osnovu geograf-
skih koordinata zadatih tačaka A i B i što većeg broja medjupro-
stornih tačaka a,b,c •.•
Uzmimo da nam na Sl.62a,luk AB pretstavlja luk velikog
kruga izmedju krajnjih tačaka A i a i b dve medjuprostorne
tačke.Pre svega,potrebno
je da se sračunaju uglovi
I :c
1 e- A i B izmedju meridijana
101
l~ i luka velikog kruga u z&
I
da tim tačkama A i B. Ovi ug-
H
lovi računaju se na osno-
Sl.62a. vu Neperovih analogija:
'A. Cosy~
B+A
t g2 = c t g - - - - -
A
2 Sin~A
SinPe - cpA
. t 2A.
= c g2 Cos-ep+
0 P.A
2
Posle toga,računaju se geografske koordinate cpH i AH
tačke H,koja pretstavlja teme luka AB velikog kruga u kojoj ovaj
luk ima najveću širinu.Računanje se vrši po formulama:

Cos cpH = Cos qJA • Sin A

c tg A.H = Sin cpA • tg A
izvedenih iz pravouglog sfernog trougla AHP u kome je poznata
hipotenuza AP = 90°- ~i ugao A.
Neka tačke a i b pretstavljaju medjuprostorne tačke ko-
je leže na luku AB,a čije se dužine postupno povećavaju, recimo
za lOQ.Širin~ ~ i ~ovih tačaka računaju se po formulama:
tg <fla= tg cpH .Cos(AH- 10°)
tg cpb = tg cpH • Cos (AH - 20°)
Na osnovu sada poznatih dužina i širina,tačke a i b n~
 102

nose se na kartu i kroz njih izvlači kriva linija AB,koja pret-

stavlja traženu ortodromu.
Kursevi K8 i Kbu tačkama a i b računaju se po formulama
Cos Ka= Sin cpH • Sin (AH - 10°)
Cos Kb= Sin cpH .Sin(AH- 20°)
Sva ova računari.ja vrš.e se logaritmima sa četiri decima-
le, s obzirom da se Zemlja smatra kao lopta i da ve6a tačnost n~
je ni potrebna.
-~;;~oprečne cilindri~ne projekcije
,.• /t.-\. e.
K-Od svih dosada proučenih cilindričnihprojekcija, vi-
deli smo da se koordinatna mreža sa~toji iz mreže meridijana i
paralela i da se položaj tačaka odredjuje geografskim koordina-
tama ep i A.Drugim rečima,geografske koordinate smatraju se os-
novnim koordinatama,kako u geodeziji,tako i u kartografiji.Ali,
geografske koordinate i po±ed svojih dobrih osobina, što čine
jedinstven koordinatni s~stem za celu Zemlju,i što su veoma po-
desne za kartografske :r;adove na većem prostranstvu,imaju i svo-
jih nedostataka.One s_u· nepodesne za izvodjenje mnogih praktič -
nih zadataka;kako ra,di komplikovanosti njihovog računanja, tako
i radi konstruktiv4{h radnji u vezi sa izradom i iskorišćava
}

njem planova i karata krupnih razmera.Iz tih razloga, potrebno

je da se usvoji neki sistem drugih koordinata,jeđnostavnijih za
računanje i nanošenje tačaka,kao i za rešavanje praktičnih geo-
detskih i kartcimetriskih zadataka.
Sve napred pobrojane uslove ispunjava pravougli koord~
natni sistem,koji ima široku primenu,a naročito u Nižoj geodez~
ji.Nedostatak pravouglog sistema sastoji se u tome,što on zane-
maruje Zemljinu krivinu i zbližavanje meridijana,i što se može
pr~meniti samo na prostranstvo veoma ograničene površine. Zato
se nameće pitanje,da li je moguce na neki način otkloniti ove
nedostatke i omogućiti široku primenu za državni premer ovog
najjednostavnijeg koordinatnog sistema7Re~enjem ovoga problema
bavili su se Zoldner,Gaus,Kriger,kao i mnogi drugi.
 103

a.Zoldnerove koordinate i Kasini-Zoldnerova projekcija

Po ugledu na upravne cilindrične projekcije došlo se na
ideju da se površina Zemlje projektuje na poprečni cilindar koji
dodiruje Zemlju po srednjem meridijanu PP~ i da se,mesto meridi-
jana i paralela,uamu prvi vertikali AB,CD,EF •.. i ravni MN,M'N' ..
paralelne srednjem meridijanu Sl.63,i iskoriste sferne pravougle
koordinate.
Neka na Sl.64 budu:P i P'Zemljini polovi,EE'njen ekva -
tor,a POP'srednji meridijan obuhvaćene teritorije od koga ćemo

P'

Sl.63. Sl.64,
računati du~ine ~.Položaj tačke T na površini Zemljine lopte bi-
će odredjen njenim koordinatama ~ i ~.Ako kroz tačku T povučemo
luk AT velikog kruga upravno na srednji meridijan POP' ,čiji je
sada pol u t~čki E' ,onda položaj tačke T na lopti može biti odre-
djen i na drugi način,tj.sfernim pravouglim koordinatama:sfernom
apscisom ~ = OA i sfernom ordinatom ~ = TA.Sferne pravougle kno~
dinate Zoldner je prvi primenio 1809 godine pri obradi geodet-
skih radova i razradi9 njihovu teoriju pa su zato i nazv~te Zol~
· nerovim koordinatama.
Za koordinatni početak sfernih pravouglih koordinata
uzima se tačka O,koja se nalazi u presek~ srednjeg meridijana i
ekvatora.
Zadatak se sastoji u tome,da se nreža linija,parale~ -
nih srednjem meridijanu i prvih vertikala,projektuje na ravan.To

8 Matematička kartografija
 104

znači;naci vezu izmedju sfernih pravouglih koordinata ~ i ri i

geografskih koordinata 9 i A,s jedne strane, i ravnih pravoug -
lih koordinata X i y i sfernih pravouglih koordinata ~ i l'J, S
druge strane.Ta veza u opštem obliku izražena je funkcijama:
č;, = F,(cp,A) n = F;( ep, A.) .......... 98/
X = f,( ~) y = f2( 11) .......... 99/
Budu li nam poznate funkcije 98/ i 99/,onda je lako
na mre!u poprečnih cilindričnih projekcija naneti mrežu meridi-
jarta i paralela i obratno.
Iz pravouglog sfernog trougla PAT na osnovu poznatog
IJeperovog· pravila možemo napisati jednačine,koje nam pretstav -
ljaju vezu izmedju sfernih pravouglih koordinata ~ i 11 i geo-
grafskih koordinata ep i ~:
Sin 11 = Cos ep.Sin A
•• 100"
cte t = ctg cp.Cos A ili tg t = tg cp~Sec A

Položaj tačke T na poprečnoj cilindričnoj projekciji

bi6e odredjen ravnim pravouglim koordinatama:
X = ~ i Y =n ••••••••••• 101/

ako su luci velikih krugova ~ i n izraženi u liniskoj meri. Ako

su pak,~ i n izraženi u uglovnoj meri /radijanima/,onda je:
x=R. ~=R· ~: y=R. n=R· ~= .......... 102/
Razmer duž ordinata je n=l,a raz~er po presecima p&
ralelhim sredn~em meridijanu / po apscisama/ bi6e kao i kod
kvadratne cilindrične projekcije
m = Sec ri •••••••e•••••••••l03/

Ako u ovu jednačinu usesto 11 stavi::.10 i' što proiziJa-

zi iz druge jednačine 102/,bi6e:

m = Sec ri = Sec -f . „ •..••••••.•• 104/

Pošto je i
mala veličina, to Sec~ ~ožemo razviti u
red-L.zadržati se samo na članovima drugog stcpena,pa 6e biti:
 105

2
m =1 +~ ••.•••••••••••••..105/
2R 2
2
Veličina Y pretstav1ja nam deformaciju dužina duž ap-
s ci sa.
2R2
Ova projekcija,na kojoj su pravougle koordinate x i y
u ravni jednake sfernim pravouglim ili Zoldnerovim koordinatama,
često se zove Kasini-Zoldnerova projekcija iako ju je Cezar Ka- /
sini /1714-1784/ daleko,'pre Zoldnera prime.nio za izradu karte
Francuske 1:86.400.
X Kod ove projekcije kartografsku
mrežu čine preseci,parale1ni srednjem m~
ridijanu,i prvi vertikali,i oni na pro-
.
jekciji obrazuju mrežu kvadrata Sl.65,na
o Y isti način kao Što meridijani i paralele

obrazuju mrežu kvadrata kod upravne kva~

ratne cilindrične projekcije.Zbog toga,~
vu projekciju neki nazivaju kvadratnom
Sl.65. poprečnom cilindričnom projekcijom.
Iz jednačine 105/ vidi se da delimični razmeri m duž a~
scisa zavise od dužine ordinata y i da rastu sa kvadratom ordir-
na~a.Prema tome,ako nam je zadata grafička tačnost razmera, onda
možemo odrediti maksimalnu dužinu ordinate y,koju ne smemo preći
ako želimo da o-čuvamo zadatu tačnost.
Primer:Odrediti dužinu ordinate da bi se zagarantovala
tačnost lO.~OO .Na osnovu jednačine 105/ imamo;
y2_ 1 d kl . 2 2R2 t• \/ 2R2 90
2R2-10.ooo ,o a e Je y =10.000 J· Y=V10.ooo=

kilometara,što znači,da bi se zagarantovala tačnost 10 .~ 00 ,ordi~

nata y ne srne biti veća od 90 km istočno i zapadno od srednjeg
meridijana.
Kasini-Zoldnerova projekcija je ekvidistantna projekck
ja.Beskonačno mali krugovi,opisani na površini Zemljine.lopte ,
pojaviće se na projekciji kao elipse istegnute duž
 106

udaljavanjem na zapad i istok od srednjeg meridijana elipse su

sve istegnutije.
Za državni premer i izradu karata krupnih razmera mora
se uzeti u obzir spljoštenost elipsoida.To je moguće postići na
dva načina:
1/ umesto sfernih pravouglih koordinata na lopti,raču­
nati sferoidalne pravougle koordinate,gde je sfero~dalna ordin&
ta ustvari dužina geodetske linije,koja spaja zadatu tačku T sa
srednjim meridijanom i stoji upravno na njega,a sferoidalna ap-
scisa-luk srednjeg meridijana od ekvatora do podnožja ordinate.
2/ proj ektova ti konformno površinu· Zeml j inog elipsoida
prvo na loptu,a zatim sa lopte na ravan.Ovaj način sastoji se u
. tome,što se deo Zemljinog elipsoida,najviše 4° po dužini i. šir~
ni,zamenjuje površinom lopte,čiji je poluprečnik Ro jednak polu-
prečniku srednje krivine elipsoida u srednjoj tački obuhvaćene
teritorije,tj.
Ro =-VMo .No

Površina takve lopte poklapa se sa površinom elipsoida

po paraleli,čija je širina~ =P·;
~~gde su~ i~ širine kraj -
njih paralela obuhvaćene teritorije.Prema tome,paralela cp0 eli_p-
soida prestaviće se na lopti bez deformacija,što zn~či,da je
razmer na njoj jednak jedinici.Sa udaljavanjem od nje na sever
i jug deformacije će postojati,ali one su toliko male,da prak -
tično nemaju nikakvog uticaja.Ako na takvoj lopti sada sračuna­
mo sferne pravougle koordinate i izrazimo ih na ravni u popreč­
noj cilindričnoj projekciji,dobićemo Zoldnerovu ekvidistantnu
projekciju.

b.Gausova projekcija
Kod Merkatorove projekcije,Sl.66,razmer duž ekvatora
jednak je jedinici,a razmeri duž meridijana i paralela u blizi-
,i ekvatora se neznatno pove6avaju sa udaljavanjem od ekvatora.
to znači, da meridijani i paralele u blizini ekvatbr2 obra zuju
pravougaonike veoma bliske kvadratima.Iz ovoga izlazi da su me-
 107'

ridijanski otsečci u blizini ekvatora sko-

ro jednaki odgovarajućim lucima meridijana
na Zemljinoj lopti,tj.

X=~ lg te(45°+1-)
m=n = Sec ep

pa je zato Merkatorova projekcija podesna

za pretstavu delova Zemljine površine oko
ekvatora.
Na osnovu ovoga Gaus je došao na
Sl.66. ·ideju da Merkatorovu projekciju okrene za
90°,i na taj način pretstavi izvestan pojas Zemljine površine,i-
stegnut duž srednjeg meridijana.Zato Amerikanci ovu projekciju i
nazivaju poprečnom M~rkatorovom.a ne Gausovom projekcijom.
Pravougle koordinate x i y mogu se dobiti neposredno iz
geografskih koordinata ako se u jednačinama:

X =~ i y = ~ lg t g ( 4 5 O+ ~) = ~lg
umesto ~i n stave vrednosti iz jednačina 100/,u kojima figuri-
šu samo geografske koordinate,imajući u vidu da je

tg~So+ ~)= (l+Sin ~)%

1-Sin n
pa će biti:
ctg x = ctg cp.Cos ~
........... 1o6/1
r _ R.1. (l+Cos ep.Sin ~)
J - M 2 1 g 1-Cos ep.Sin 1.

Konfornmost se može postići i na osnovu ZoJ_'d:r1erovih ko-

ordinata, ako pr-ethorno Zoldnerove orđinate istegnerno u istom od-
nosu,kao ~to su istegnute apscise,odnosno ako Zoldnerove ordina-
2
te pomnožimo sa (l+ Y ) .Radi toga usmi:::o u razmatranje beskonač-
2
- . e 1 emena t·
no rna11 6B ~
u„yz ,7 l. ....c_,nerove
Lio ' t ,pa ce
or,l1n2·,e
;i • ' b i. t i...

v2
dvG
J,
= dycz (l+~)
2R2 =
 108

Da bismo dobili dužinu cele ordinate od srednjeg meridi-

jana do zadate tačke,potrebno je da se gornja jednačina integrira
u granicama od O do ~,tj.

Y, = l/(dy+Ji d~ =y + Yz3 =Yz(l + yf)

G j\ z 2R2 z z 6R2 6R2

Na taj način nove ordinate biće istegnute u istom odnosu kao i

apscise i projekcija će se pretvoriti u konformnu.Prema tome, od-
nos izmedju Zoldnerovih i Gausovih koordinata izražavaju sledeće
jednačine:

2 e. O e O •• e 0 CI e e e CI CI .107/
"r = Yz(l
"G
+-2'.L)
6R2

Na Sl.67 prikazana je Istočna

poiulopta u Gausovoj pro -
p jekciji na kojoj je
za srednji meridijan
uzet 70 meridijan is~
du~ine,a za polove p~
prečnog sistema uzete

su tačke na ekv~toru
koje imaju dužinu A=
20°w i A=l60°0,i one
se ne mogu pretstavi-
ti na karti.
I kod ove projek-
cije zanemarena je
Sl.67. spljoštenost Zemlje •
Zato je Gaus pri ravnanju nemačke triangulacije predložio da se
Zemljin elipsoid prvo konformno projektuje na loptu,a zatim po-
sretstvom lopte na ravan.
~-------;-)
~a projekcij~

Pregledajući naučnu zaostavštinu posle smrti znamenitog

Gausa u cilju sredjivanja i objavljivanja nedovršenih radova,pro-
 109

fesor Kriger polazi od Gausove opšte teorije konformnosti:"pret-

staviti jednu površinu na drugoj,pod uslovom da se sačuva slič -
nost beskonačno malih figura".I,umesto da trigonometriske funkc~
je razvija u redove,Kriger pronalazi nove jednačine za neposre -
dan prelaz sa površine Zemljinog elipsoida na ravan bez ikakvog
posretstva pomo6ne sfere /lopte/,i u tome potpuno uspeva.Zato je
Gausova projekcija 1912 godine dobila naziv:Gaus-Krigerova pro -
jekcija,a koordinate,pravougle Gaus-Krigerove koordinate.
Osnovne odlike ove projekc1je su:
1/ razmer ·duž srednjeg /dodirnog/ meridijana jednak je
jedinici i ne zavisi od širine,
2/ projekcija .je konformna,
3/ na njoj se može pretstaviti čitava zona širine 3° od
pola do pola sa veoma malim deformacijama,
4/ svaka zona projektuje se na zaseban dodirni cilindar,
koji dodiruje površinu Zemljinog elip.soida duž srednjeg meridi -
jana zone,
5/ svaka zona ima svoj koordinatni sistem koga obrazuje
srednji meridijan kao X-osa i ekvator kao Y-osa.To znači,da se
koordinatni početak svake zone nalazi na ekvatoru u preseku ekv~
tora i srednjeg meridijana dotične zone.Prema tome,apscise se r~
čunaju od ekvatora i to na sever sa znakom (~ ,a na jug sa zna -
kom (-) ,a ordinate od srednjeg meridijana i to na istok sa zna -
kom(~ ,a na zapad sa znakorr.(-).
Gaus-Krigerove jednačine za direktno sračunavanje prav~
I

uglih koordinata x ~ y,kada su nam poznate geografske koordinate

ep i A.,glase:

2. lg y=lg(l".Sin ep) +-r+-6v

3. lg (x-X) =lg( ~Q ~) -~+~-~v .•...•. 108/
4. x= (x-X) +X ,gde je X=Xo+~X

5. m=n , 6. p=m2 i 7. 2w=0

 110

gde je:
~ i A-geografske koordinate tačke T na elipsoidu,
Ao -geografska dužina srednjeg meridijana zone,
1 -razlika geografskih dužina tačke T i srednjeg me-
ridijana (A-A~=l,
xi
y-ravne pravougle koordinate tačke T,
x i y-ravne pravougle koordinate pomnožene linearnim
modulom mo= ~-0,000U ,tj. X=~.mo ,y=J.mo 7
X -dužina meridijanskog luka od ekvatora do paralele
čija je širina ~'
y -geodetska konvergencija meridijana,
Q" -vreunost radijana u sekundama,
1
lg Q" =4.685 5749
1
lg 2Q" =4.384 5449
7
o =l0 2M·l" 2 = (5.230 783 J .1 112
6 Q"

=2o.Cos 2 ~ =(0.301 030).cr.Cos 2 ~

e' 2 2 ?
V =2 .~.Cos ~=(7.5263).~.Cos-~

X Osim pravouglih koordinata x i y,

kod Gaus-Krigerove projekcije obavezno se
računa i zbližavanje meridijana y.To je
ugao izmedju meridijana tačke T i prave
paralelne srednjem meridijanu,Sl.68.
y

Sirina zona.Kako je ova projekcija

usvojena za naš državni premer s tim da
deformacije ne smeju biti ve6e od 0.0001,
nastaje pitanje kolika može biti maksima~
na veličina ordinate u jednu i drugu stra-
Sl.68. nu od srednjeg meridijana,odnosno od X-o-
se ili,drugim rečima,kolika može biti maksimalna širina zone.
Ovde mogu nastupiti dva slučaja:
1/ kada cilindar dodiruje elipsoid po srednjem merid~
 111

janu.U ovom slučaju razmer mo duž srednjeg /dodirnog/ meridijana

/duž X-ose/ jednak je jedinici,a na krajevima zone m=l+0.0001.
Za ovaj slučaj širina zona na raznim geografskim širinama izno-
si, kao što je u tablici naznačeno:

~ 30° 40° 50° 60°

1 1o 46' 20 07' 20 31' 30 14'

2/ kada cilindar seče elipsoid simetrično u odriosu na

srednji meridjan zone.U ovom slučaju razmer moduž srednjeg mer~
dijana zone je mo= 1-0.0001.Udaljavanjem od srednjeg meridijana
razmer raste,postaje jednak jedinici,i na krajevima zone biće
m = l+0.0001.Za ovaj slučaj širina zona biće:

~ 30° 40° 50° 60°

1 20 38' 20 59' 30 34' 40 35'
Ako uporedimo iznete vrednosti za ova dva slučaja, vi-
decemo da dr~ave koje se nalaze severno od 40 paralele u sluča­
ju sekuceg cilindra mogu imati zone čak i šire od 3°,pod uslo-
vom da na krajevima zone razmer m ne predje dozvoljenu veli-
činu od l+0.0001.Na osnovu ovoga,a s obzirom da se teritorija
FNR Jugoslavije proteže uglavnom izmedju 41 i 47 paralele, kod
y

nas je usvojeno da se projektovanje vrši na sekuci cilindar.Si-

rina zona kod nas iznosi 3°,tj.po i 0 30'istočno i zapadno od
srednjeg meridijana zone.Sovjetski Savez i SAD za vojne potrebe
imaju zone širine 6°i one se poklapaju sa kolonama listova Me-
d junarodne karte i:1,ooo.ooo.
Da bi se kod ordinata izbegao znak(-) ,koordinatni po-
četak ima vrednost ordinate 500.000 metara.Prema tome,sve tačke,
koje leže istočno od srednjeg meridijana imaju ordinate ve6e od
500.000.Naprimer: y=508 453,68,što znači,da se tačka T nalazi
istočno od srednjeg meridijana za 8.453,68 m.Sve tačke,koje le-
že zapadno od srednjeg meri.dijana imaju ordinate manje od 500.
000 m.Naprimer: y=492 496,32,što znači,da se ova tačka nalazi
zapadno od srednjeg meridijana zone za 7.503,68 m.
 112

Kako pojedine tačke mogu imati potpuno iste vrednosti ,

a nalaziti se u raznim zonama,da bi se znai6 kojoj zoni pripada
jedna tačka,ispred vrednosti ordinata stavlja se broj 5,6 ili 7,
koji označava broj zone.Ovi brojevi nemaju nikakve veze sa vred-
nostima ordinata,a dobijeni su deljenjem brojeva 15,18 i 21 sa 3,
gde su 15,18 i 21 geografske dužine srednjih meridjana.Uzmimo ka-
o primer dve tačke: T1 i T 2 ,čije su pravougle koordinate:
Y1 =5 536 482,73
TI
X1= 4 970 245,24
~ =6 536 482,73
X2 = 4 970 245,24
Iako su pravougle koordinate ovih tačaka potpuno jedna-
ke, ipak se jasno vidi da tačka T,pripada 5 zoni,a tačka T2 6 zoni.
Sl.69,pretstavlja Gaus-Krigerove zone kojima je o-
buhva6ena teritorija FNRJ.Radi
X
bolje preglednosti zone su uvel~
čane u pravcu:zapad-istok.Izrec-
kane linije označavaju pravoug-
lu Gaus-Krigerovu mrežu,a pune ,
y mrežu meridijana i paralela. Kao
,Or-t-t--t--t---t-+-t-+-1--+-+--+-+--+-+-4---1-~-

Š to se vidi,meridijani su krive
linije,simetrične u odnosu na
srednji meridijan zone,a parale-
le su takodje krive linije,sime-
trične u odnosu na ekvator.

Radi lakšeg rešavanja za-

Sl. 69. dataka u praksi, na savremenim
kartama razmera 1:25.000, i:50.ooo, 1:100.000,1:200.000 i 1:300.
000,nanosi se i pravougla kordinatna mreža.Razmak izmedju lin~
ja koordinatne mreže odgovara izvesnom broju celih kilometara
što zavisi od razmera karte.Iz tih razloga neki ovu mrežu naziva-
ju kilometarskom mrežom.
Sa Sl.70,vidi se, da je pravougla koordinatna mreža zak~
šena u odnosu na geografsku mrežu.Iz toga izlazi da će na poje-
 113

dinim listovima karte pravougla mreža biti različito orijentisa-

na u odnosu na okvir karte,koji obrazuju meridijani i paralele
Ustaljeno je da se pravac

r
I
190 30•
I 2-l'W X-ose zove Gaus-Krigerov sever,za

L
II I
I I 1 I I
1 I
,\ J
iJ '
razliku od pravca geografskog se-
vera. Ova dva pravca poklapaju se
L I samo duž srednjeg meridijana zone.
L
I
U svakom drugom slučaju oni se ra-
j I\ zilaze. To dolazi otuda,što je pra-
n I I ll
I I
I I
\ vougla Gaus-Krigerova mreža ori -
' jentisana u odnosu na srednji me-
Sl. 70.. ridijan svake zone .Kako' se ovi me
ridijani približavaju /konvergiraju/ idući ka polovima, to se i
otstupanje Gaus-Krigerovog se-
15 16 17 18· 19 20 21 22 2a 47
47
I 'I vera od pravog /geografskog/se-
.,, ....... r\},
I
I

46
t
.~./"

I I\.
. I
1
I
I
I
46
vera zove z b 1 i ž a v a
~.

I \ /"'1 I
'·'\, ,...·r· "'"'·....... n j e m e r i d i j a n a,,ili
I i. ..
I
45
\„ I
I
I
-·- I
I
I
I I '
45 meridijanska konvergencija.;ra
I I ' I
I I 't." ·....P. vac Gaus-Krigerove mreže i me-
44 '< ' I
\ ., I
I
I ~. M ridijanske konvergencije na
{
I
I I

43
-r .... I
,·, 43 kartama s jedne, i druge strane
I
I
I
' "·, I
I ~f graničnih meridijana prikazan
I ..... '-.. ~ ...._ (1
11
I. 42 je na ffi.70.Iz tih razloga na
Raspored ' 'I
1\,11
I (
/ I 1,
I
kartama rasporedjenim s jedne
Gaus-Krigerovih I I ;
\ ' ; 41 i druge strane duž graničnog
i,.,.__. -·I
I
zona FNRJ I
I '· I meridijana nanose se mreže je~
ne i druee zone.
Sl.71. Raspored naših zona
prikazuje Sl.71.
Obrazac za računanje pravouglih Gaus-Krigerovih koordina-
ta x i y,zajeclno sa sračunatim primerom,pokazan je na sledećoj
strani.
 114

Obrazac Br.29.
Koordinatni sistem Br.5 Mreža I reda
Naziv tačke:JERUZALEMC
Formule:
1. lg y = lg(%n1" .Cos cp)+'t-o+v-rel."4 4. X = (x -X)+ X
2. lg y = lg (1 11 • Sin cp)+i;+6v gde je
3. lg(x-X)= lg(~QX)-~+g-~v X = Xo + ~

1. ep = 46°28, 36 •;1658
2 A. = 16 11 33,0661
3 AO= 15 00 00,0000
4 p„ -A.o) =l = +l 11 33,0661
5 l"= + 4293 1;0661

6 lg l" 30632 7675,7 '

9 lg Cos ep 9.837 9981,3
13 lg N: Q" 1.490 9816,7
27 - o = x686,4 >+
28 + 't = 297,4
29 + v. = 0,5
17 -~1114 = o,o "
35 lg y 4.961 7458,0
40 y = + 91 568,437

7 lg l" 3.632 7675,7

12 lg Sin ep 9.860 3946,3
"t"
30 + 't = 297,4
31 +6v = 3,0
36 lg y 3.493 1922,4
-
41 y = oo 51 , 5 3 •; o9 2
 115

K 1:2Q" 4.384 5449

37 lg y 4.961 7458,0
38 lg y 3.493 1922,4 > +
32 + a/2 = 156,8
33 - -r/2 = x851,3
34 -5/2v = x8,8
39 lg (x - x) 2.839 4836,3
42 (x - X)= 691,009
14 Xo= 5 147 435,413 „ +
23 ~X = l 116,600
43 X = 5 149 243,022

15 02= x7
16 lg l" 1.489 5999 +
18 lg ~ep" 1.558 2981 .
19 lg ~x 3.047 8977
K lg 107M:6Q"2 5.23 078 +
8 lg 1 11 2 7.26 554
'
20, 2L lg a 2.49 632 =313,6
K lg 2 0.30 103 )' +
10 lg Cos 2 cp 9.67 600 '
21,25 lg '! 2. 4.7 335 =297,4
lg ;·2-:-2--
>--· !---
e
K 7.5263 +
11 lg Cos 2 f_JJ 9.7660
22,26 lg \) 9.6756 = 0,5

Objašnjenja:
za računanje
ravnih pravouglih koordinata iz geograf-
skih po'jednačinama Krigera.
Računanje se vrši po obrascu br.29,
1 i 2 - date·vrednosti za ep i A,
3- -geografska dužina srednjeg meridijana zone,
4 -dobija se oduzimanjem 3 od 2,
5 -vrednost iz 4 pretvorena u sekunde,
 116

6 - logaritam vrednosti iz 5,
7 - prepisana vrednost iz 6,
8 - vrednost iz 6 pomnožena sa 2,
13 - uzima se iz tablice IV za širinu ep 'Za stepene ,
minute i sekunde /za sekunde pomoću PP/,
14 - dužina meridijanskog luka za stepene i minute da-
te širine.Uzima se iz tablice IV pod X /str.9-24/,
15 - interpolaciona popravka.Uzima se iz tablice IV ,
str.26,po argumentu di ~ep" za širinu cp,i ona je uvek negativna.
Izražena je u jedinicama 7 mesta logaritama,a upisuje se dekad-
na dopuna,
16 - dužina meridijanskog luka od 1 sekunde.Uzima se
iz tablice IV za stepene i minute date širine ep,
17 - uzima se iz donje tablice po argumentu ep i 1

~ 1°20' 1°30' 1°40' 1°50' 2°0' ~ l 0 20' 1°30' 1°40' 1°50' 2°0'
40° o.o o.o 0.1 0.1 0.1 45° o.o 0.1 0.1 0.1 0.2
41 o.o o.o 0.1 0.1 0.1 46 o.o 0.1 0.1 0.1 0.2
42 o.o o.o 0.1 0.1 0.1 47 o.o 0.1 0.1 0.1 0.2
43 o.o o.o 0.1 0.1 0.2 48 o.o 0.1 0.1 0.1 0.2
44 o.o 0.1 0.1 0.1 0.2 49 o.o 0.1 0.1 0.1 0.2
u jedinicama 7 mesta logaritma,
19 - zbir 15,16 i 18,
20 - zbir 8 i konstante,
21 zbir 20,konstante i 10,
22 zbir 21,konstante i 11,
23 - numerus iz 19,
24 - numerus iz 20,
25 - numerus iz 21,
26 - numerus iz 22,
27 deka dna dopuna iz 24,
28 - vrednost iz 25
29 vrednost iz 26,
30 - vrednost iz 25,
31 -šestostruka vredncst iz 26,
 117

32 polovina vrednosti iz 24,

33 dekadna dopuna polovine vrednosti iz 25,
34 - dekadna dopuna 5/2 vrednosti iz 26,
35 - zbir 6,9,13,27,28,29 i 17,
36 - zbir 7,12,30 i 31,
37 - prepisane iz 35,
38 - prepisane iz 36,
39 zbir konstante,37,38,32,33 i 34,
40 - numerus iz 35,
41 - numerus iz 36,
42 - numerus iz 39,
43 zbir iz 42,14 i 23.
Napomena: l/Pri računanju koriste se:Tablice
za računanje Gaus-Krigerove projekcije,izdanje GIJNA i logari -
tamske tablice i to:
a/ za računanje dužine meridijanskog luka X sa 7 mesta,
b/ za računanje ordinate y,kada je 1<:30'sa 7 mesta,i-
nače sa 8 mesta,
c/ za računanje(x-X) ,kada je 1<1° sa 6 mes-ca,inače sa
7 mesta,
d/ za računanje y,kada je lc::::l 0 30'sa 7 mesta,inače sa
8 mesta,
e/ za ostale vrednosti sa onoliko mesta,kao što je u
primertJ,
2/ po ovom obrascu računaju se Gaus-Krigerove ravne
koordinate za tačke I,II i III reda,
3/ vrednosti za y i y imaju isti znak kao i 1. Znak
je pozitivan kada se tačka nalazi istočno od srednjeg meridija-
na.
4/ radi kont~ole računanje se vrši nezavisno u dve
ruke,ili se na osnovu sračunatih Gaus-Krigerovih koordinata x i
y,računaju geografske koordinate ~ i ~ po obrascu 29a.

Skra6eni obrazac
Kada se ne traži tačnost ve6a od 1 metra,kao što je
 118

slučaj kod kartografskih radova počev s~ razmerom i:10.ooo,raču­

nanje se vrši po slede6em obrascu:
Tačka
Jeruzalemc Teme na trapeza
A "R
1 ep = 4 6 u 28 , 3 6 ': 1 7 46u 20' 46u 20'
2 /. . = 16 11 33,07 18 30 19 00
3 f....o:.: 15 00 00,00 18 00 18 00
4 f....-f....o=l = +l 11 33,07 o 30 1 00
5 J.11= + 4293 1:01 + 1800" + 3600"
6. lg l" 3.63 277 3.25 527 3.55 630
8 lg Cos ep 9.83 800 + 9.83 914 9.83 914
10 lg N:Q" 1.49 098 1.49 098 1.49 098
11 lg y 4.96 175 4.58 539 4.88 642
12 y= 91 570,00 38 493,6A 76 988,00
13 y-:104= - q- ,16 - 3,85 - 7,70
14 y.mo= 91 560,84 38 489,7S 76 980,30
15 K = 5500 000,00 6500 ooo,oc 6500 000,00
16 K+ymo =::.y= 5591 560,84 6538 489,7S 6576 980,30
7 lg l" 3.63 277 -'-
3.25 527 3.55 630
9 lg Sin ep 9.86 039 9.85 936 9.85 936
17 lg y 3.49 316 3.11 463 3.41 566
18 lg y.y 8.45 491 ..j.. 7.70 002 8.30 208
K lg l/2Q" 4.38 454 4.38 454 4.38 454
19 lg (x-x) 2.83 945 2.08 456 2.68 662
20 (x-X) = · · - f--
690,95 121, 4S !r-85 '99
25 !1X = 1 116,62 - -
21
• Xo= 5147 435,41 5132 615,85 5132 615,85
26 X ::: 5149 242,98 5132 737,34 5133 lol,84
27 -·104
x.--· :::: - 514,92 - 513,27 - 513,31
28 X,IDQ=X = 5148 728,06 5132 224,07 5132 588,53
22 lg t.cp" 1.55 830)
23 lg !11" -- 1.48 960f----
+
>--------~--- --- ---~~---

24 lg 6X 3.04 790
---·-'------------!....
 119

d.Univerzalna vojna koordinatna mreža /UTM/

Univerzalnom kartografskom mrežom /Universal Transverse
Mercator Grid/ ili skraćeno UTM,Amerikanci nazivaju jedinstven
koordinatni sistem u poprečnoj Merkatorovoj,odrtosno Gausovojpro-
jekciji.Ovim sistemom obuhvaćena je cela Zemljina površina,izu-
zev polarnih oblasti,i na taj način omogu6ena je primena jedin-
stvenih koordinata na jednom širokom prostoru.Time je izbegnuto
preračunavanje koordinata na granicama raznih sistema,Ato je v~
oma važno za potrebe artiljerije.
Poznato je da je položaj svake tačke na Zemljinom elip-
soidu odredjen geografskim koordinatama ~ i A iz kojih se raču~
skim putem može doći do rastojanja izmedju tačaka i azimut~, sa
jedne na drugu tačku.Ali sa VOJnog pa i praktičnog gledišta uop-
šte ,geografske koordinate su nepraktične iz više razloga.Zataje
i uveden pravougli koordinatni sistem u kome se sračunavanja vr-
še mnogo brže i na jednostavniji način.
Sem toga,p~avougla koordinatna mreža,pa bilo da ona
pretstavlja mrežu meridijana i paralela na ravni ili nekih dru-
gih linija,kao što je slučaj kod ove projekcije,mora biti zasn~
vana na konformnoj pretstavi,što znači,da mora biti zagaranto -
vana sličnost figura,a time i jednakost uglova,na izvesnom ogra-
ničenom prostoru.
Pored ovih osnovnih uslova koordinatna mreža treba da
zadovolji i sledeće uslove:
1/ da ima što je moguće manje zona,odnosno koordinatnih
sistema,
2/ da omogućava korišćenje jedinstvenih tablica za pre-
računavanje geografskih koordinata u pravougle i obratno,

3/ da širina zona bude toliko velika,da uglovne razlike

izmedju pravca meridijana i pravca koordinatne mreže ne prelaze
veličiuu 4 - 5°,i
4/ da garantuje jednoznačnost u odredjivanju položaja
tačaka.
Svir:', ovirr. u slovir:;.a n~~j bolje odgovara M:erkatorova /Gauso-
va/ poprečna cilindričnn proje~cija.

9 Matematička kartografija
 120

Pitanje vojne koordinatne mreže kod raznih država bilo

je različito rešeno.Tako kod Francuza bila je usvojena konformna
Lambertova projekcija sa 3 zone,kod Nemaca i nas Gaus-Krigerova
projekcija sa zonama od 3°,kod Rusa ista projekcija sa zonama od
6°,a kod Amerikanaca polikonusna projekcija sa 7 zona od po 9°.
Gorka iskustva zbog raznolikosti u usvojenim proj~kcij&
ma i širinama zona naterala su Velike sile da posle II Svetskog
rata preduzmu kartografske radove svet.skog značaja,izražene u je-
dinstvenoj koordinatnoj mreži za čitavu Zemljinu kuglu.
Iz tih razloga Amerikanci su još 1947 godine odbacili
polikonusnu projekciju i za čitavu Sev. Ameriku usvojili popre~
nu Merkatorovu projekciju,koju su ubrzo pr6š:i'rii..in;-6i tav s;eti
time ·olakšali se·b{ vodjeff1je budućeg rata bilo u kome delu Sveta.
Ovu projekciju usvojile su i sve države-članice Atlan -
skog pakta,Pan-američki Institut za geografiju,države Komohvel-
ta,pa čak,nju preporučuje i Medjunarodna Geodetska i Geofizička
Unija.
Kratak opis UTM mreže
1/ Cela Zemljina površina podeljena je na 60 zona širi-
ne 6° počev od Griniča.Svaka zona ima svoj koordinatni sistem sa
preklapanjem od 40 km,
2/ U svakoj zoni ordinate y su obeležene sa "istok':a ap-
scise x sa ''sever",što znači,da se odmeranja vrše prema istoku i
severu,
,; za sve apscise na Severnoj polulopti ekvator imavre~
n.ost O metara, a za apscise na jug, ekvator ima vrednost 10, 000.000
oe~ara,čime su izbegnute negativne vrednosti apscisa.Srednji me-

rtdijan svake zone ima vrednost 500.000 metara "istok" i na taj

način su izbegnute negativne vrcdnosti ordinata,
4/ razmer moduž srednjeg meridijana zone iznosi 0,9996.
Udaljavanjem od srednjeg meridijana razmer se povećava,
5/ zbog nagle konvergencije meridijana ova mreža je o-
graničena na prostor do 80 paralele.Polarne zone čine pqsebne je
dinice i one se rade u univerzalnoj polarnoj ste!eografskoj pro-
jekciji /Universal Polar Stereographic Grid/ ili skraćeno UPS.
 121

6/ zbog povećane širine zona deformacije su kod UTM mre-

že mnogo veće nego kod naše Gaus-Krigerove mreže.Tako naprimer:
na širinama većim od 45°,deformacija dužina iznosi 1/2.500,dok
na malim geografskim širinama deformacije su veće i na ekvatoru
-na krajevima zona,one dostižu l/l.000 deo dužine.

Glava VII
PERSPEKTIVNE
,. PROJEKCIJE
N
'
tit:<_
@opšti pojmovi
Kada je bilo govora o klasifikaciji kartografskih pro-
jekcija prema načinu konstrukcije kartografske mreže,iznete su
glavne osobine perspektivnih projekcija.Kako se ove projekcije
uglavnom primenjuju za izradu kar~ta sitnih razmera,to se Zem-
lja smatra kao lopta poluprečnika R=6 370 290 ~.
Da bismo shvatili suštinu perspektivnih projekcija,uz-
mimo da nam Sl.72 pretstavlja
Zemlju smanjenu u glavnom raz-
meru ,gde je:Q-tačka posmatra -
nja,Zo-ti;:tčka na lopti kroz ko-

ju prolazi glavni projekcioni

zrak QZo,tj.srednja tačka obu-
hvaćene teritorije,0-projekci-
ja tačke Zo /centar projekcije
i koordinatni početak/,~0 geo-
grafska širina tačke Zo,T- za-
data tačka na površini lopte,
L t-projekcija tačke T na projek-
cionoj ravni P,~ i A-geograf -
ske koordinate zadate tačke T,
z-zenitno rastojanje tačke T
od srednje tačke Zo,A-azimut
o tačke T na površini Zemljine
lopte ,D-udaljenje tačke p•osma-
Sl.72. tranja Q od centra Zemlje C i
Q
 122

L-udaljenje projekcione ravni P od tačke posmatranja Q.

Projekciona ravan P kod perspektivnih projekcija dodi-
ruje loptu utački Zo ili prolazi kroz centar lopte.Na našem cr-
težu ona je uzeta izvan lopte samo zato da bi crtež bio jasnijL
Kod perspektivnih projekcija svi veliki krugovi na po-
vršini lopte,čije ravni prolaze kroz normalu tačke Zo, javljaju
'
se na projekciji kao prave linije,koje se u centru projekcije O
seku pod istim uglima pod kojima se seku i u ta,iSki Zo na površ~
ni lopte,što zn~či,da je a= A.Prema tome,ako projekciju merid~
jana PZoE'P'uzmemo kao X-osu na projekcionoj ravni,a projekciju
prvog vertikala u tački Zo kao Y-osu,onda će tačka T,čiji je p0-
ložaj na površini lopte odredjen geografskim koordinatama ~ i A,
na projekciji biti odredjena polarnim koordinatama 6 i Q·
Sa slike se vidi da je
6 = a
Da bismo odredili i drugu polarnu koordinatu Q,spusti-
mo upravnu TK iz tačke rr na glavni projckcioni zrak QZo ,koja je
ustvari poluprečnik almukantarata AB tačke T.Na taj način dobi-
li smo dva slična pravougla trougla:Qot i QKT,u kojima su para-
lelne strane Ot i KT,a prav ugao kod O i K.Iz ova dva trougla
možemo napisati proporciju:
Ot : KT = QO : QK
odakle je
Ot = K6KQO .....•....•.•••••. 109/

Kako je Ot = Q , KT = R.Sinz ,QO = 1 i QK = D + CK =

/

D+R.Cosz ,to 6e druga polarna koordinata Ot = Q posle zamene o-

v:ih vrednosti u jednačinu 109/ bi ti:

Q
L.R.Sinzz . • ............•.. llO/
= D+I{.Cos
gde Q za izabranu vrstu perspektivne projekcije zavisi jedino
od zenitnol rastojanja z,tj.od udaljenosti tačke T od centralne
tar3ke Zo.
Za konstrukciju projekcije po tačkama potrebno je za
 123

izvestan broj tačaka sračunati pravougle koordinate x i y. Iz

.pravouglog trougla Ott' ,imamo da je
x = Q.Cos
.............. • 111/
y = Q.Sin
Ako sada u ove jednačine stavimo vrednost za veličinu
Q,iz jednačine 110/,dobićemo da je:

X = L.R.Sinz.Cos
D+R.Cosz
•.• .' •••.•• 112/
L.R.Sinz .Sin
y = D + R. Cos z
Kako su sferne polarne koordinate z i a tačke T na
lopti funkcije geografskih koordinata ep i ;\,to posmatraju6i po-
larni trougao PZoT možemo napisati:
Cos z = Sin ero Sin ep + Cos Y'1o Cos ep Cos 1"
Sin z Cos a = Cos cp0 Sin cp - Sin cp0 Cos ep Cos ;\
Sin z Sin a = Cos ep Sin ;\
Ako ove vrednosti uvrstimo u jednačinu 112/,dobicemo
definitivne vrednosti za x i y izražene samo geografskim koord~
na tama:
x = L.H (Cos % Sin s0 - Sin jb Cos ep Cos 1")
D+R (Sin 90 Sin ~0 + Cos 90 Cos q) Cos
... 113/
;\)l
L.R.Cos ep Sin ;\
Y = D+R (Sin cp0 Sin cp + Cos 'Po Cos ~') Cos ;\)
„
Jednačineza računanje razmera a i b duž glavnih pra-
vaca deformacija dobi6emo ako podjemo od opštih jcdnačina za
raćunanje razmera kod konusnih projekcija:

~
a = R.dz i

Diferenciranjem jednačine 110/,koja glasi:

Q = L.R.Sin z
D+R.Cos z
 124

. uobi jamo :
~ L.R.Cos z (D+R.Cos z)+L.R.Sin z.R.Sin z
dz = (D+R.Cos z)2
L.R.D.Cos z + L.R 2 Cos2z + L.R 2 Sin 2 z
= (D+R. Cos z) 2
L.R.D.Cos z + L.R2(Cos2z + Sin2z)
= (D+R.Cos z)2
i na kraju
Q.Q_ _ L.R(D.Cos z + R)
dz - (D+R.Cos z) 2
A.ko ovu vrednost stavimo u gornju jednačinu za a,dobi-
ćemo:
L D.Cos z + R) /
a = D+ R • Co s z ) 2- • • • • · • · • • • • • • • •l l 4

Ako,pak,vrednost za Q iz jednačine 110/ uvrstimo u je~

načinu za b = R.S~n z ,dobićemo da je
L
b = D+R.Cos z •• o • o o • ••• o ••• • ·115/

Jednačinu
za razmer površina dobicemo ako u jednačinu
p = a.b stavimo vrednosti za a i b iz jednačina 114/ i 115/ , pa
6e biti: L2 (D.Cos z + fil
p = a.b = \D+ R • Co s z) 3 116/ ••••• o •••••

i naposletku
Sin w =a - ~ •••••••••••••••••• 117/
a +
Prema tome jednačine:

1. 6 = a:

2.
/L.R.Sin z
Q = D+R.Cos z
3. x = L.R(Cos % Sin ep - Sin Cfb Co s ep Cos A.)
D+R (Sin % Sin ep " Cos ep Cos 1'.)
+ Cos 't'o
L.R.Cos ep Sin ~
4. y = D+R (Sin % Sin cp + Cos % Cos ep Cos /\.) •. 118/
_ L(D.Cos z +_fil
5• a - (D+IL Cos z)2
L
6. b = (D+ R. Co s z)
L2 (D.Cos z + R)
7. P =(D+R.Cos z)3-
8. a - b
Sin·w =a+ b
 125

čine opštu matematičku teoriju perspektivnih projekcija i u nji-

ma se D uvek izražava poluprečnikom lopte R.Haprimer:D = R. D =
1,707 R, itd.
Kod perspektivnih projekcija izokole su krugovi i po -
klapaju se sa al~ukantarima.
U zavisnosti od veličine D perspektivne projekcije se
dele na:ortoerafske,stereografske,centralne i spoljne. '

;V,"~)ortografske projeKcije
clo.,,
Kod ovih projekcija tačka posmatranja Q nalazi se u
beskonačnosti i svi projekcioni zraci su medjusobno paralelni ,a

projekciona ravan položena je kroz centar Zemljine lopte c.

Ako u opšte jednačine 118/ za perspektivne projekcije
stav1mo da je L = D,podelimo brojitelj i imenitelj sa D imaju6i
u vidu da je D =oo,dobićemo osnovne jednačine za ortosrafske pro-
jekcije:
1. o = ex
R.Sin z =R.Sin z
2. Q = D.H.Sin z
D+R.Cos z =
l~ Cos z

3. X = R(Cos cp0 Sin qi - ,Sin cp0 Cos tp Cos /\)

4 y = R.Cos ep Sin /\ ... 119/

~ R.Sin z
5 • aL = R.Sin z = R. Sin ·z = 1
~ = Cos z
6. b = R.dz
7. p = a.b = Cos z
2.Sin2 ~

8. Sin w = a-b 1-Cos z 2

a+b = 1+9os z = 2 z = tr.2 ~
2
2.Cos 2
Jednačine5 i 6 za razmere a i b duž glavnih pravaca
deformacija mogu se izvesti i na osnovu crteža Sl.73.Ako besko
načno mali elemenat A~ luka velikog kruga PZoTP'projektujemo
na projekcionu ravan,onda 6e razmer b duž velikog kruga biti:
at AK ,
b = -r-T
.'"\,
=,-T
.h
= Cos z
 126

Isto tako,ako beskonačno mali ele-

menat CT malog kruga,projektujemo na ra-
van,onda 6e razmer duž malog kruga biti:
ct
a = CT =1
Iz prednjih jednačina vidi se, da
veličina deformacija kod ovih projekcija
zavisi jedino od zenitnog rastojanja z ,
tj.od udaljenosti tačaka od centralne
Sl.73. tačke Zo. U centru projekcije, gde je z =O~
sva tri razmera jednaka su jedinici,što zna5i da u centru proje~
cije nema nikakvih deformacija.Udaljavanjem od centra projekcije
razmer b se smanjuje dok se na kraju projekcije,gde je z=90°, ne
pretvori u nulu.Iz ovo~a izlazi da se kod ortografskih pro~ckci­
ja beskonačno mali krugovi javljaju na projekciji kao krugovi
jednakih površina samo u centru projekcije,na ostalim mestina ka-
o elipse različitih površina,a na krajevima projekcije kao crti-
ce.
Na osnovu ovoga proizilazi,da se izvestan pojas sfe~ne
površine na kraju projekcije ne može ni pretstaviti.U ovim p?o -
jekcijama mogu se pretstaviti bez osetnih deformacija delovi Ze~
ljine površine samo na izvesnom otstojanju od centralne tačke Z~
Zato je primena ovih projekcija veoma ograničena.One se obično

pri~enjuju za izradu karata sitnih razoera,a naročito za izr~u

astrono~ske karte Ueseca.

S obzirom da je razmer duž jednog glavnog pravca jednik

jedinici,ovo su ekvidistantne projekcije i kod njih su izokole
krugovi sa centroo u centru projekcije.
Prema položaju projekcione ravni u odnosu na Zemljinu
obrtnu osu ortografske projekcije se dele na:upravne /polarne/ ,
poprečne /ekvatorijalne/ i kose /horizonatne/
1

a/ Upravna projekcija.Za 9o = 90°,tačka Zo poklapa se sa

polom,a projekciona ravan sa ekvatorom.
Ako u op~te jednačine 119/ za ortoGrafske projekcijest~
vimo da je 'Po= 90° ,a = 6.A. i z = 90°--cp,dobice:;r.o jeclnačine za up-
 127

ravnu projekciju:
1. 6 = !::i.A.
2. Q = R. Sin (90° - ep) = R.Cos ep

3. X = - R.dos cp.Cos A.

4. y = R.Cos ep.Sin A.
..•....• 120/
5. m = b = Cos (90°- ep) = Sin ep •
6. n =a =1
7. p = a.b = m.n = Cos (90°- cp) = Sin ep
o
8. Sin w = tg2(90 2 P) = tg2( 450_ t)

Kod ove p~~~e~cije Sl.74,meridijani su prave linije,ko-

je se zrakasta razilaze iz centra projekcije pod uglom 6~, jed~
nakom uslovljenQj razlici geografskih dužina 6A..Paralele
....... .....
su kofr ~---„ ,~~·-'"'~----~-->o>~•,,,...--, ,.-,„.„N„.,..,.,_,~„.~,···~~.'>„,„~,__,...,_

cen_trični krugovi i;?a_c.entr.o.m_...u... polu-~

Ovo se može dokazati i matematičkim
putem.Ako jednačinu 4.podelimo jed-
načinom 3.dobi6emo jednačinu meridi -
jana:
~ =- tg A. •...•..•••• 121/
Ako,pak,jednačine 3. i 4. podigne-
mo na kvadrat i saberemo,dobicemo je~
načinu paralela:

x 2 + y 2 =(R.Cos ep ) 2 •••••• 122 I

Sl.74.

Jednačina 121/ je jednačina prave,a jednačina 122/ jed-

načina kruga.
I.zokole su krugovi
- . ··--·-.--!..
--_, . ..
sa centrom u polu,tj.poklapaju
. •. „.-.......•....
se
sa paralelama.
Za konstrukciju kartografske mreže za karte jako sit -
nih razmera,umesto da sračunavamo poluprečnike paralela po jed-
načini Q = R.Cos cp,poluprečnici paralela mogu se dobiti grafič­
kim putem.Ako polupre3nikom R izraienim u glavnom razmeru opi -
 128

šemo četvrtinu kruga i izdelimo je na odgovaraju6i broj jedna-

so kin--~~a prema u~!<?_!!_j_E?_!'.:~_j_ r~_2-_~~-C!.~~-~~-?.graf-
skifi'\Š~E~_n.;;i___~ ~z svakog podeoka spustimo up-
ravnu na pravu PO.Dobiveni otsečci bi6e polu-
pr€Čnici paralela,Sl.75.Kao što se i sa slike
vidi,rastojanja izmedju paralela smanjuju se
udaljavanjem od pola P.
o
Ova projekcija primenjuje se obično za
Sl.75. izradu karata polarnih predela.Kolika 6e se
površina obuhvatiti zavisi od raz~era karte i tražene tačnosti.
b/ Poprečna projekcij~.Kod ove projekcije,Sl.76,projek-
ciona ravan poklapa se sa onim meridijanom,čija je ravan uprav-
na na glavni projekcioni zrak QZo.Srednja tačka Zo nalazi se na
ekvatoru,pa je qi0 = o0 •
Ako u opšte jednačine 119/ za ortografske projekcije
o , . ...
stavimo ~o = O ,dobicemo jednačine za poprecnu projekciju:
.

1. 6 = ex

2. Q = B..Sin z
3. X = R.Sin ep

4. y = R.Cos ep.Sin A.
••.....•.••• 12 3/
5. a = 1

6. b = Cos z
7. p = a.b = Cos z
8. Sin w = t 2 z g 2
Jednačine 3. i 4. mogu se i ovako napisati:

~ = Sin ep i R.Sln t.. = Cos ep

Ako ove dve jednačine podignemo na kvadrat i saberemo ,

dobicemo jednačinu meridijana:
2 2
.(~) + (R.Sln A J= l • o • li • „ • • • • • • • • • • • • • 12 4/
 129

Jednačina paralela je ustvari jednačina 3. koja glasi:

p
x = R.Sin ~ •.•..•..•••••••••• 125/

Kao što se iz ovih jednačina vidi,

meridijani su elipse čije su velike
poluose a medjusobno jednake i jedna-
ke poluprečniku lopte R,a male polu -
ose b 2 R.Sin A.Meridijan tačke Zo je
prava linija,pošto je za A = o0 i b=O.
Meridijan,koji j'e od tačke Zo udaljen
-·"··--···---~

~?-.. ~....::=_-22._, javlja se .:1:.~---·;pF('.)j~_~g-~_j_i ka_Q_

kr~g poluprečnika b
'•"
=
R, i čini _gsnov __ _
-'•""'°'"'"'"~~·-----_,_,,·O•k-·-·

Sl.76 !?:~--~-~!u~_ po pr~-~-~e projekcije i sa njim

se po~_±.§2-~__EE.,<2._j_~kci_~na _ravan. Ras toj anj a izmedju meridijana sma -
-~j-{;j·~ se udaljavanjem od srednjeg meridijana čija je dužina A=O~
Paralele su prave linije paralelne sa Y-osom.Rastoja-
nja izmedju paralela smanjuju se udaljavanjem od ekvatora na se-
ver i jug i ona se računaju po jednačini x = R.Sin ~·
p
Za karte jako sitnih razmera ova
se projekcija može i grafički konstr~
isati na sledeći način:poluprečnikom
R Zemljine lopte,smanjenim u glavnom
razmeru,opiše se osnovni krug projek-
cije EPE'P:sl.77,a ispod njega polu -
krug EPE' sa centrom na produženju PP:
Zatim se osnovni krug prema uslovlje-
noj razlici širina izdeli na odgovar~
P'l
I
I
ju6~ broj jednakih podeoka.Spajanjem

odgovarajućih krajnjih tač2ka parale-

la dobice se paralele u vid~ pravih
linija.Za konstrukciju meridijana,pr-
vo se na donjem polukrugu konstruiše
polovina upravne ortografske projekc~
Sl.77. je.Zatim se paralelnim zracima projek-
tuju presečneta~ke meridijana i paralela sa upravne projekdije i
 130

na taj način dobiju tačke.na

paralelama gornjeg crteža.Spajanjem
odgovarajućih tačaka na paral~lama pomoću krivog lenjira dobiće
se meridijani u vidu elipsa.
Razmeri i deformacije uglova kod ove projekcije zavi-
se jedino od zenitnog rastojanja z.Izokole su krugovi sa cen -
trom u polu pop~ečnog sistema.
c/ Kosa projekcij~.Kod ove projekcije je O~ cpc:::90° i
za nju u potpunosti važe osnovne jednačine 119/,izvedene za op-
šti slučaj.Meridijani su elipse čije su velike poluose jednake
poluprečniku R lopte,a male b = R.Cos ~Sin A različite su duž~
ne i zavise od geografske dužine A.Paralele su takodje elipse
sa poluosama:a = R.Sin ~ Cos ~ i b = R.Cos ep i njihovi centri
leže na X-osi,Sl.78.
Konstrukcija ove projekcije dosta je komplikovana i
nju je najb6lje vr5iti na osnovu sračunatih pravouglih koordin~
ta x.i y.No,za karte jako sitnih razmera,ona se može i grafički
konstruisati.U tom cilju,poluprečnikom R Zemljine lopte,smanje-
III I

II
Sl.78. Sl.78a.
nim u glavnom razme:ru,opišu se krugovi I i III i polukrug II,Sl~
?Sa.Zatim se na krug I nanesu podeoci jednaki uslovljenoj raz -
lici geografskih širina i kroz odgovarajuće tačke izvuku parale-
le u vidu pravih linija.Projektovanjem krajnjih tačaka paralela
sa kruga I na prečnik kruga III,koji nam pretstavlja srednji me-
ridijan obuhvaćene teritorije dobi6e se tačke kroz koje moraju
 131

prolaziti paralele na projekciji.Projektovanjem tačaka 0,30 i 6~

dobi6e se tačke 0,30 i 60 na projekciji kroz koje prolaze velike
ose elipsa-budućih paralela.Ako se nad ovim osama konstruišu e-
lipse na jedan od poznatih geometriskih načina,dobice se parale-
le na projekciji.Sečenjem paralela paralelnim zracima iz odgova-
rajućih tačaka crteža II,koji nam pretstavlja upravnu ortograf -
sku projekciju,dobi6e se tačke na paralelama kroz koje moraju
prolaziti meridijani.Spajanjem odgovarajućih tačaka pomoću kri -
vog lenjira .dobi6e se meridijahi u vidu elipsa.Sl.78a,pretstav -
o
lja slučaj kada izabrana tačka Zo ima širinu ~ = 30 .

;V,'(i:ktereografska projekcija
("{a_.

K.o?:__ ~_yi~__.P!C?j~kcija tačlc?, pOS1Ilatranja Q nalazi se na .po-

Zeml ine. l()_p~e ,a proj ek~iona ra~ap p:rol.?c.:i::t ~r()z centar lop-
te, Sl. 79.
Ako u opšte jednačine 118/ za perspektivne projekcije
stavimo da je L = D = R,dobi6emo osnovne jednačine za stereograf
ske projekcije.Tako naprimer,ako u jednačini Q = D+R.~os izvr-
9
šimo ovu zamenu,dobi6emo:
2Sin ~ Cos ~
R.Sin z = R·---'-'---~ z
Q = l+Cos z = R. tg 2
2Cos2 ~
2
R. Sin z diferenciramo biće:
Ako jednačinu Q = l+Cos z

Q_Q _ R. Cos z (l+Cos z) +R. Sin z.Sin z R • COS ~ )

z+ R .vOS-Z+r-,oulD
D c· 2Z
dz - (l+Cos z) = (l+Cos Z)"-

dQ_ R (l+Cos z) R
dz = (l+Cos z)2 = l+Cos z

.
Uvrs t imo i·i ovu vre d nos,t za Q_Q . l
dz u JeQnac1nu
" • ,
d--
-- cl d
Ko
Q ' b.
z' ao i-
ćemo jednačinu za ra~unanje razmera a,du~ jednog glavnog pravca:

.R - 1 ___ l __ = 1 Sec2 z
R(l+Cos zfl+Cos z= 2 Cos2~
2
2 2

Ako,pak,u jednačinu b = _R.Sjn

_Jl___
z
stavimo vrednost za
 132

R.Sin z
Q = l+Cos z
dobi6emo jednačinu za računanje razmera b,duž drugog glavnog
pravca: R.Sin z
b l+Cos z R. Sin z 1 1 Sec2~
= R. Sin z =R. Sin z (l+Cos zf 2008 2~ = 2 2
2
Ka~~--1?-~-.!~!azi d:~p_iveni za a i b je,dp.a:i{i, to su ste:reo -
grafske projekcije konformne.
-··,~~---...-- ..... ,.,.,.,„„~_..__~,-·--~.'-.~---~-.........,...„_"'"'""'~...............,~-~,.,.,.... •. „,_,"'•'<~•'""~' '"'.....,.,.._....,..-.

Prema tome,osnovne :iednačine za stereografske projekci-

je glase:
1. o = a
2.

3. X
R(Cos Cfb Sin p Sin cpo Co s p Cos /\)
= l+ (Sin ep Sin ep+ Cos ep Cos ep Cos /\) -
0 0

R.Cos p Sin A
4. y =
l+(Sin cp0 Sin ep + Cos Cflo co·s ep Cos /\) ••• 126/
1 2z
„ 5. a=b= 2 sec 2

6. p = a 2 = -Sec
1 4z
-
4 2
7. 2w =O
Iz jednačina:5,6 i 7 vidi se da su ovo konformne projek-
\ cije,jedine iz grupe perspektivnih projekcija.Kod njih se kao
krugovi·j_~yljaju ne samo beskonačno mali krugovi,već i svi d:rugi
krugovi bez obzira na veličinu.
o
90 •
U centru projekcije,gde je z=O,
razmer a=~,a udaljavanjem od centra
projekcije razmer se povećava, dok na
kraju projekcije,gde je z=90°,razmer a
ne dostigne jedinicu.To znači da je de-
limjni razmer u centru projekcije dva
puta manji od glavnog razmera,a na kr&
ju projekcije jednak je glavnom razme-
ru. Q
S obzirom na položaj projekci- Sl.79.
 133

one ravni u odnosu na Zemljinu obrtnu osu i ove projekcije mogu

biti:upravne,poprečne i kose.
a/ Upravna projekcij~.!.!-9<1-.9_!e :p:r-gj~J:i;.9tje ta~kCi_ po~~~ -
tranja __ 9___n~~-~:Zi _!:\~ -~ __j ea.:riom. ()_ci po_lova_, a proj ekciona ravCin po1cla~
pa se s~ r~Y.~.!--~~.YE11;9ra.Centar projekcije je projekcij_a _pol:~_:p.
•. • . . ·- -- .„,_. __ , - ·~ --·~---~--~·--·~----- ·--··---·-···--·- -----~-··-"··-·-··-· -·--·--.- . ---

Me ri d i~ani su prave linije koje se zrakaste razilaze iz centra

projekcije· po·a·u.~iiina jedn~kim uslovljeriojra,zlici geografskih
dužini=LltA, a P.Ei:r~lele su k011centrič!lt."k:r~.ggy:t __ ~a centro_m u po:l:_u,
Sl.80.
Ako u osnovne jednačine 126/ za stereografske projek -
~ =
. . s t avimo
ciJe . 90° ,a = n"I. 1• z = 90° - ~, d o b.icemo , . d nacine
Je .., . za
upravnu projekciju:
1. 6 = A.

2. Q = R. tg (45° - ~)
'
3. x =
R.Cos p.Cos A. ·-
- 1 + Sin ~

4. y = R.Cos p.Sin A.
1 + Sin ep .
• ...•.••.• 121I
1 2 o rn2z 1
5. m=n= 2 sec 2 = 2 sec \45 - t)
2 1 4z 1 4. o m.
6. p=m = sec 2 = 4 sec\45 -
4 t)
7. 2w =O
. (\
Ako jednačinu 4.podellmo jednačinom 3. dobićemo jed-
načinu meridijana:
LX -- tg A. ••••••••••••e•••••••••••l28/

Ako pak,jednačine 3. i 4. podignemo na kvadrat i sabe-

remtj,dobićemo jednačinu paralela:
2 2
x + y = R.tg(45°- f) 2 •.....•••••..•.• 129/
Iz ovih jednačina,kao i sa Sl.80,vidi se da su meridi-
jani prave linije koje se zrakasta razilaze iz projekcije pola
P,pod uglima jednakim uslovljenoj razlici geografskih dužina ~A.,
a paralele su koncentrični krugpvi sa centrom u projekciji pol~
; I ~
! I ~ " \

1'!/11(y:r
,·_r....· l/(,,l/
[, /
I .. '-'

j
 134

Poluprečnici paralela računaju se· po jednačini:

Q = R. tg (45° - f)
Rastojanja izmedju susednih paralela povc6av_aju se uda-
ljavanjem od pola.Ekvator je osno.vni krug projekcije.
Pri konstrukciji projekcije
• 90

za karte sitnih.razmera poluprečnici

paralela mogu se dobiti i grafičkim
putem na sledeci način:ako polupreč­
nikom R smanjenim u glavnom razmeru,
M
opišemo osnovni krug projekcije,per~
feriju toga kruga podelimo prema us-
lovljenoj razlici širina /recimo na
svakih 15°/ i dobijene podeoke- spo -
jimo satačkom Q,onda će Pa,Pb,Pc,Pd,
~ i Pe piti traženi poluprečnici odgo-
~ Sl.80.
\ ~arajucih aralela,Sl.80.
, (\ / (, ·. b/ Poprečna projekcija.Kod ove projekcije tačka posma-
\.J"" tra\r)._ja Q azi se na ekvatoru,a projekciona ravan poklapa se
sa onim meridijanom,čija je ravan upravna na glavni projekcioni
zrak QZo.
Ako u osnovne jednačine 126/ za stereografske projekci
je stavimo % = o ,dobi6emo sledeće jednačine za poprečnu projek
0

"\........
ci ju:
1. o = a.
z
2. Q = H.te
2
H.Sin ~
3. X = l+Cos qi.Cos 'A
g). Sin 'A
4. y = R.Cos l+Cos ep. Cos 'A •• 131/
o ••••••••••

5. a=b = -13
2
ec 2Z-
2
2 1., 4z
6. p=a = -:Sec -
4 2
7• 2w = o

...
 135

Kod ove projekcije meri,dijani i paralele su l.uci eks-

--- -····· .----

centričnih krugova,izuzev srednjeg meridijana i ekvatora

-----------
-··-·

... ·-· ····------------

,

su prave i medjusobno upravne linije i obrazuj-µ ose pravouglog

··<-•• -···---- ··---------

koji
'·-··-·----····--,~-"·~ _"„·

kordinatnog sistema.
Rastojanja izmedju meridijana na projekciji povećavaju
se udaljavanjem od srednjeg meridijana na istok i zapad,a rasto-
janja izmedju paralela povećavaju se udaljavanjem od ekvatora
na sever i jug,Sl.81.
Ovu projekciju možemo konstruisati i grafičkim putem
(
'~a sledeći način: ako
.,
iz \ \,„
fX ta~e O opišemo krug polu-
b'I \ \
preČ'hikom R, smanjenim u
I
~- ' \ glavno~ razmeru,i iz jed-
I \ .... \ 'V

\ I \ nag pol~ povucemo pravce

I \
\
\

n~ \ pod uglima jednakim u s lov-

\ IP \
\ ljenoj razlici geografskih
dužina ~A do preseka sa Y-
osom, dobićemo centre c 1 ,c 2
Ca meridijanskih lukova i
njihove poluprečnike ,c, P' ,
c2P~c 3 P~ .. Paralele se kon-
E' y
struišu na taj način, što
se njihove krajnje t~čltj
projektuju na X~osu iz tač­
ke E'i tačka,koja se nala-
·- zi na polovini rastojanja
izmedju projekcija kraj-
p' njih tačaka paralele biće
Sl.81. centar iz koga treba opisa-
ti luk odgovarajuće paralele.Naprimer:projekcije krajnjih tačaka
paralele AB na X-osi su tačke a i b,a centar n,iz koga treba opi
sati luk paralele AB,nalazi se na polovini rastojanja,ab.
0
c/ Kosa ;.erojekcij,a.Kod ove projekcije je o <cp<90° i
-
za nju u potpunosti važe opšte jednačine stereografskih projek
 136

cija.Meridijani i paralele su krugovi na osnovu poznatog svojst-

va stereografskih projekcija,da se svi krugovi sa Zemljine povr-
šine javljaju kao krugovi na projekciji
Samo meridijan tačke Zo,čija je dužina
~~= o0 ,pojavi6e se na projekciji kao
prava linija.Svi ostali meridijani su
krive linije simetrične u odnosu na pra-
voliniski meridijan,Sl.82.
Za karte sitnih razmera kosu ste-
reografsku projekciju možemo konstruisa-
ti i grafičkim putem,bez ikakvih računa­
nja.
Sl.82. Uzmimo,da je potrebno da se kon-
struiše projekcija za teritoriju,čija je centralna tačka Zo sa
širinom~= 45°.Postupak je slede6i:
1/ ia listu hartije opiše se krug poluprečnikom R,smanje-
nim u glavnom razmeru i na njemu povuče obrtna osa PP' .Zatim, sa-
. glasno uslovljenoj razlici geografskih širina ,periferiju kruga
&~imo na odgovarajući broj podeoka.Tako dobivene tačke pretstav-
ljaju krajnje tačke paralela.Posle toga,a prema zadatoj širini %
treba obeležiti tačke Zo /srednja tačka obuhva6ene teritorije/ i
Q /tačka posmatranja/,kroz koje mora prolaziti glavni projekcio-
ni zrak QZo,Sl.83,
2/ Kroz tačku Zo povlači se tangenta TT' ,koja pretstavlja
pravac projekcione ravni,~rg.-lelno sa njom i na izvesnom rasto-
janju prava MM' ,koja označava pravac meridijana izabrane tačke
Zo
' 3/ Iz tačke posmatranja Q,na pravu MM' ,pravoliniskim zra-
cima projektuju se krajnje tačke paralela,tačka Zo,koja je cen -
tar projekcije i polovi P i P~
4/ Polovljenjem rastojanja izmedju krajnjih tačaka pojed~
nih paralela na liniji MM'dobice se tačke /centri/ iz kojih tre-
ba opisati krugove paralela na projekciji.Ti krugovi moraju pro-
laziti kroz projekcije krajnjih tačaka odgovaraju6ih paralela.
5/ Kako luci krugova,koji pretstavljaju meridijane na pro-
 137

T M da jekciji,mora~u

prolaze kroz oba

pola,to će se cen-
tri tih krugova
nalaziti na pra-
voj AB,koja je po-
\ vučena upravno na
\
\
tangentu TT'u tač­
I'
I ki ,koja pretstav-
I
I

I
I
lja projekciju juž-
I
I
I

I
I ,I ne para1ele,čija
I

,,
~

je širina ~=-45°,
6/Centre, iz ko-
jih treba opisati
meridijane,dobice-
mo ako u tački P~
koja ~e projekci-
ja poia P'na pra-
voj MM' ,konstrui-
šemo uglove jedna-
ke uslovljenoj raz-
lici geografskih
T' M' dužina.Preseci po-
Sl.83. vučenih zrakova
sa pravom AB biće traženi centri iz kojih treba opisati luke me-
ridijana provodeći ih kroz oba pola P i P'.
Stereografske projekcije primenjuju se za izradu karata
sitnih razmera,astronomskih karata,kao i karata krupnih razmera
za male teritorije približno kružnog oblika.
Pri izradi karata krupnih razmera uzima se da projekci-
ona ravan dodiruje površinu Zemljine lopte u srednjoj tački obu-
hvaćene teritorije.U tom slučaju je D = R,a L = 2R,pa je razmer
u centru projekcije jednak jedinici.Tako je za državni premer Ma-
djarske usvojena kosa stereografska projekcija sa Budimpeštom ka-
o koordinatnim početkom.
 138
1

i
J/V
(4) Centralne projekcije
V' di)..
Kod ove vrste perspektivnih projekcija tačka posmatra-
nja Q poklapa se sa centrom Zemljine lopte,a projekciona ravan
dodiruje površinu Zemljine lopte u tački Za.Prema tome,kod ovih
projekcija je D = O,a L = R.
Ako ove vrednosti stavimo u opšte jednačine perspekti~
nih projekcija 118,dobicemo osnovne jednačine za centralne pro-
jekcije:
1. 6 = a
2. Q = R.tg z
3. X = R(Cos CA, Sin ~ -
Sin Clb Co s ~ Cos f-)
Sin cp0 Sin ep + Cos ep0 Cos ep Cos 'A
R.Cos ~.Sin "A
4. y = Sin
c.p0 Sin ep + Cos % Cos ep Cos 'A
R 1 ••••• 132/
-~
5. a -R.dz R.Cos2z= Cos2Z= Sec z
2

6 • b -R.Sin
_ Q R.tg z _ Sin z -s
z R.Sin z-Sin z.Cos z- ec z
• 3
7. p = a.b = Sec z
a-b Sec z - Sec2z _ 1-Cos z -t 2z
8 · S in w =a+b =sec z + Sec2z - l+Cos z - g 2
Za z = o0 ,tj.u centru projekcije,sva tri razmera jed -
naka su jedinici,što znači da je delimični razmer u centru pro-
jekcije jednak glavnom razmeru.Uqaljavanjem od centra projekci- __,/
je deformacije naglo rastu, tako da su na kraju projekcije, kada
je z = 90°,sva tri razmera beskonačno velika.Iz ovoga izlazi da
se u ovim projekcijama ne može _pretstavi ti ce1a Zeml,jina polu -
lopta.Pošto se kod upravnih projekcija meridijani i paralele s~
ku pod pravim uelom,to su razmeri duž meridijana i paralela je~
naki razmeri'ma duž glavnih pravaca deformacija i imaju ekstrem-
ne vrednosti.
Centralne projekcije imaju slede ću osobinu :..KOO--n-j-i-h--se-----
luci velikih krug2Y.9:.,Jc_99 najkraća rastajanja izmedju dve ju ta -
'--caial1a·p·Q-;rii~i-·-·4emljine 'J.;pte
1
-javljaju kao prave lin:.Lje, koje
 139

se zovu ortodrome.Ovu osobinu nema nijedna druga projekcija.Baš ~~ ....... ,,-.,.,~„,,.~

~--e0s01>'±n'Er"'C'ehtralne projekcije imaju veliku primenu u m~

-.....„~
,.,.......... „,.,,„,„_,„,~"'"·'·'·-·
....... ,„.„,,~.
,,,. ''"'""''·""·'''''"'""'.(•. •' ., """""'"; ··.·•·· ~ ~·'""

replovstvu i vazduhoplovstvu,:kao i pri izradi karata zvezdanog

· neb~<:·~·„"" ~, ··
Ako na karti,izradj~noj u centralnoj projekciji,povu -
čemo pravu liniju izmedju dve ju t.ačaka, onda se ta linija / orto-
droma/ prostim očitavanjem geografskih koordinata izvesnog bro-
ja tačaka može preneti i na svaku drugu kartu,izradjenu ma u ko-
joj projekciji.
U zavisnosti od položaja projekcione ravni u odnosu ~~
.•
Z em1 Jinu o b r t nu osu i. ove prOJe
. k ciJe
. . mogu b. .~<>- ~Ytt/f/,J-J~
· 1 t•i.upravne,poprecne
w.t4~ .
i kose. Pđt~
a/ Upravna projekcija.Kod ove projekcije projekciona
ravan dodiruje Zemljinu loptu u jednom od polova,Sl.84.Prema to-
~~--r----~~.,.-~~----· me pol je centralna tačka projek-
cije.
Ako u osnovne jednačine
132/ za centralne projekcije sta-
vimo da je Cflo= 90°,a = n\ i z =
90°- ~,dobi6emo sledece jednači-
ne:

Sl.84.
1. 6 = t:.A.
2. Q = R.tg(90°- ep) = R.ctg <p

3. X = - R.ctg <f>.• Cos A

4. y = R. ćtg ep.Sin A
..... 133/
5 „ m=a :::: Sec2(90°- ep) = Cosec 2 qi
6. n=b ::: Sec(90°- ep)= Cosec ep
7. p =m.n = Cosec3cp
8. Sin w = tg2(45°-~)
Ako jednačinu 4. podelimo jednačinom 3,dobicemo jed-
 140

načinu meridijana:
.X=
X
- tg A •••·••••••••••••••134/
Ako pak,jednačine 3. i 4. podignemo na kvadrat i sabe-
remo,dobi6emo jednačinu paralela:
2 2 2
x + y =(R.ctg cp) •••••••••••••• 135/
Iz jednačine
134/ vidi se da su meridijani prave lini-
je koje se iz pola razilaze pod uglima ~A,jednakim uslovljenoj
razlici geografskih dužina,a iz
jednačine 135/,da su paralele
koncentrični krugovi sa centrom
u tački pola P,Sl.85.
Rastojanja izmedju para-
lela naglo se povećavaju udalja-
vanjem od pola.
Poluprečnici Q paralela
mogu se sračunati po f.0rmu11:
Q = R.c,tg ep ••••••• 136/
I
I
ili grafički konstruisati na o-
I
I
vaj način:ako poluprečnikom R,
z d1 T
smanjenim u glavnom razmeru, o-
I I
I I
I I /
pišemo četvrtinu kruga i podel~
I I / ,,.
mo na odgovarajući broj podeoka,
Q ~--
/ --
/I „Q,-,,."
,,//.... .-
jednakih uslovljenoj razlici ~ep
Sl.85. geografskih širina,pa te podeo-
ke spoJimo poluprečnicima sa centrom Q i produžimo ih do prese-
ka sa tangentom ZoT.Dobivene dužine Zoa,Zob,Zoc ••• biće traženi
po1uprečpf°'i paralela.
~/ Poprečna projekcija.Kod ove projekcije tačka posma-
'tranja Q je takodje u centru,a projekciona ravan dodiruje povr-
šinu Zemljine lopte u izabranoj tački Zo na ekvatoru,koja je i
centar projekcije.
Ako u osnovne jednačine 132/ za centralne projekcije
stavimo da je % = o 0 ,dobićemo jednačine za popre~nu projekciju:
 141

1. 6 = a

J.7-vf~ \
,(
2. Q = R.tg z
\
;Y7
'
3. X = R.tg cp.Sec A. 1~1/[J
I
~_.,-/',,....
4. y = R.tg A.
5. .............. . 131I
a = Sec2z
6. b = Sec z
7. p=a.b= Sec3z
8. Sin w = tg2~

Jednačina meridijana je
. y = R. tg z ••• „ ••••••••••••••••••••• 138/
Ako jednačinu 3. rešimo po Cos A. = _R.tg P i ovo stav~
X
mo u jednačinu 4,dobicemo
Sin A. = - y.tg ep
X

Ako ove dve jednačine dignemo na kvadrat i saberemo,do-

bicemo jednačinu paralela:
x2
(R.tg cp)2 - R2
x2 = 1 ••• „ •••••••••••••• 13 9/

Iz ovih jednačina vidi se da su meridijani prave lini-

45
r je, paralelne sa X-osom i na otstojanju
R.tg A. od X-os..e,a paralele hiperbole,sime- '
trične u odnosu na ekvator,Sl.86.Velike
poluose hiperbola poklapaju se sa sred
30
njim meridijanom projekcije,različ1te su
15
.
o 15 30 45 Y veličine za svaku paralelu i mogu se sra-
čunati po formuli

a= R.tg ep •••••••••••••• 140/

Male poluose poklapaju se sa ekvato ~

rom,medjusobno su jednake i jednake su po-
luprečniku R Zemljine lopte.
Sl.86. Za cp0 = o0 je apscisa x =· O, što znači,
 142

da je projekcija ekvatora prava linija,koja pretstavlja Y-osu.

Rastojanja izmedju meridijana povećavaju se udaljava-
njem od srednjeg meridijana n~istok i zapad,a rastojanja izme -
dju paralela povećavaju se udaljavanjem od ekvatora na sever i
jug.
Za karte sitnih razmera ova projekcija može se i gra-
fički konstruisati bez ikakvih
računanja.Postupak je slede6i:
K
1/ Na listu hartije prvo se
o opiše polukrug poluprečnika R,
c smanjeIJ.og u glavnom razmeru i u
B tački O povuče. tangenta TT~ Sl.87.
10

Zatim se na polukrug nanesu po-

F E
deoci ·prema uslovljenoj razlici
10
geografs~ih dužina.Tako dobive-

ne tačke spoje se sa centrom P

i produže do preseka sa tangen-
tom TT' ,
2/ Iz dobivenih tačaka na
tangenti TT'podignu se upravne,
koje obrazuju meridijane na pro-
jekciji,
3/ Za konstrukciju paralela
treba konstruisati dijagram na
jednoj strani opisanog polukru-
ga.Dijagram se konstruiše na'
~

taj način,što se poluprečnik PE

'.
Sl.87. i još nekoliko poluprečnika pro-
duže,a zatim na produženi poluprečnik PE nanesu dužine zrakova
/od p do preseka sa tangentom TT'/ i u dobivenim tačkama podig-
nu upravne na produženi poluprečnik PE,
Dobivene intervale EA,EB,~C,ED i EK,zatim FG,FH,FI •••
naneti duž odgovarajućih meridijana počev od linije koja pret -
stavlja ekvator na projekciji.Tako dobivene tačke A,B,C,D i G,H,
I,J ••. pretstavljaju preseke meridijana i paralela na projekciji.
 143

Spajanjem nanetih tačaka pomoću.krivog lenjira dobijaju se para-

lele.
c/ Kosa projekcija.Kod ove projekcije je Oc::: epe:::: 90°, t,j.
projekciona ravan dodiruje Zemljinu loptu u izabranoj tački Zo,
koja se nalazi negde izmedju ekvatora i pola.
Za ovu projekciju,kao za opšti slučaj,važe opšte jedn~
čine 132/ izvedene za centralne p-rojekcije.
·Kosu projekciju jed~og dela Zemljine polulopte i iz-
gled geografske mreže prikazuje Sl.88.
Kao što se i sa slike vidi,me-
ridijani su prave linije koje se zra -
kasto razilaze iz projekcije pola pod
jednakim uglima,proporcionalnim razli-
ci geografskih dužina 6A.
Paralele,čije su širine veće
od širine 'Po tačke Zo,su elipse,a para-
lele,čije su širine manje od širine ~
tačke Zo,su hiperbole.Samo paralela
tačke Zo je parabola.
Ekvator i meridijani su prave
linije,na osnovu poznate osobine cen-
Sl.88. tralnih projekcija da su svi veliki
krugovi na projekciji prave linije.
Centralne projekcije neki autori nazivaju gnomonskim
projekcijama.

f""'
1
5. Spoljne projekcije

Iz razmatranja pojedinih grupa perspektivnih projekc~

ja videli smo da,kod ekstremnih slučajeva za D =oo kod ortogra~
skih projekcija i D = O kod centralnih projekcija,razmeri imaju
ekstremne vrednosti.Naime,kod ortografskih projekcija razmeri se
kreću u granicama od 1 do O, a kod centralnih u granicama od 1 do
oo.Iz ovoga jasno izlazi da vrednost razmera zavisi od veličine
D,tj.od toga,gde se nalazi tačka posmatranja Q.Prema tome,uzme-
 144

mo li da se tačka posmatranja Q nalazi negde izmedju beskonačno­

sti i centra lopte,dobi6emo povoljnije vrednosti razmera.To nam
potvrdjuje i slučaj kod stereografskih projekcija,kod kojih je
D = R,a razmeri se kreću u granicama od 1/2 do 1.
Zbog ovoga spoljne projekcije obrazuju posebnu grupu
perspektivnih projekcija i kod njih se tačka posmatranja Q nala
zi izvan površine Zemljine lopte,ali na konačnom otstojanju,ta-
ko da je R< D oo •
Iz ovih razloga spoljne projekcije imaju dosta široku
primenu u kartografiji za izradu karata raznih razmera.Sem toga,
ovim projekcijama može se obuhvatiti deo Zemljine površine veći
od jedne polulopte.Koliki 6e se deo Zemljine površine obuhvati-
ti,zavisi od veličine D.Ukoliko je D manje,utoliko će obuhvaće­
na površina biti ve6a.
Uzmimo,da nam na Sl.89,M-pretstavlja krajnju tačku te-
ritorije,koja se može projektovati na projekcionu ravan ZoK. Za
odredjeno D granični ugao z možemo od-
K
rediti iz pravouglog trougla QMC:
Cos (1B0°- ~= - Cos ~
Za R = 7370 km. i D = 1,707 R,bice:
-Cos Zo= 1 , 7076370
x 6370 =n 9.76 777,

pa je Zo= 144° 08'=(90°+ 54° 081.

Projekciona ravan kod ovih proje~
cija obično dodiruje površinu Zemljine
Sl.89. lopte u izabranoj tački Zo.
Jednačinu za računanje poluprečnika paralela dobicemo
na sledeci način:na osnovu sličnosti trouglova PtQ i KTQ,Sl.90,
možemo napisati pro•porciju:

Q : R.Sin z =(D + R): (D + R.Cos z)

odakle je
(D+R) R. Sin z • • • • • • • • • • • • • • • o .141/
Q =
D+R.Cos z
Jednačine za računanje razmera duž glavnih pravaca de-
 145

.-.--T--=::=-.--.-- formacija dobi6emo ako u opšte za jednačine

računanje razmera a i b perspektivnih projek-
cija stavimo da je L = D + R;
a _ (D+R) (R+D_. Cos .!.)
- (D+R. Cos Z) 2
D+R
b = D+ R. Co s z •• 0
• • • • • • • 14 2
I
__ CD'i-R)2 (R+D.Cos z)
P = a.b
(D+R. Cos z) 3
I ove projekcije mogu biti:upravne,po-
prečne i kose.Zapravo,one pretstavljaju najppštiji slučaj per-
spektivnih projekcija i za njih u potpunosti važe opšte jedna -
čine perspektivnih projekcija.
S obzirom na rtačin odredjivanja otstojanja D,spoljnih
projekcija ima više vrsta:Lairova,Klarkova,Tissot-ova itd.
Od svih ovih projekcija najjednostavnija je Lairova /La Hire/ ,
pa ćemo se samo na njoj i zadržati. ·"'' ,.,,

~;~:jekcija
,,,,,,.,,
Kod ove projekcije projekciona ravan prolazi kroz cen-
tar Zemljine lopte;tako da je L = D.Mesto tačke posmatranja Q,
odredjuje se na slede6i način:ako tačku T na
površini Zemljine lopte,čije je zenitno ra-
stojanje z = 45°,spojimo sa tačkom t,koja po-
lovi poluprečnik lopte R,pa taj zrak prođu -
žimo do preseka sa glavnim projekcionim zra-
kom ZoC,dobicemo tačku Q.Spustimo li iz tač­
ke T upravnu TK na glavni projekcioni zrak
ZoQ,onda na osnovu sličnosti trouglova KTQ i
CtQ,Sl.91,možemo napisati slede6u proporciju:

Sl.91. KT : ~ = (D + cK): D
Kako je iz pravouglog trougla CKT, KT=R. Sin z , a CK =
R.Cos z , to gornja proporcija glasi:
 146

R.Sin z: ~ =(D+R.Cos z): D

Stavimo li u ovu proporciju da je D = R+d,a Sin 45° =
Cos 45°= ~ ,~obićemo:
R2_V2.°! ~ =(R + d + R2_V2):(R+d)
odakle je R
d =1./2= 0,707 R .............. . 143/

Kod ove projekcije je D = R + d,pa ako mesto d uvrsti-

mo njegovu vrednost iz 143/,dobićemo:

D =R + -R = R (1 \ c1 )= 1 , 7 O7 R ••••••••••• 14 4I
V2 v2

Do ovoga možemo doći i na drugi način.Ako u opštu jed-

načinu perspektivnih projekcija za
L.R.Sinz
Q = D+R.Cos z

stavimo da je L = D,dobićemo:
D.R.Cos z
Q = D+R. Cos z ••••••••••e••••l44a/

Kako je kod ove projekcije z = 45°,a Q =~,biće:

R D.R.Sin 45°
2 = D+R. Cos 450
Ako u ovu jednačinu mesto Sin 45°=Cos 45° stavimo ""f
i rešimo je,dobićemo da je
D::R+ _!!_
. V2
Za R = 6370 km biće D = 10.873,6 km.
S obzirom na položaj projekcione ravni prema Zemljinoj
obrtnoj osi,Lairova proje~cij..a može takodje biti:upravna,popreč­
na i kosa.Najviše se primenjuje upravna Lairova projekcija i to
za izradu karata polarnih predela.Kod nje su meridijani prave
linije,koje se zrakaste razilaze iz pola /centra projekcije/pod
uglima,jednakim uslovljenoj razlici geografskih dužina 6~,a pa-
ralele su koncentrični krugovi sa centrom u polu.Inače to je
 147

~roizvoljna projekcija,kod koje se konture manje deformišu nego

kod drugih perspektivnih projekcija.
Primer:sračunati polarnu Lairovu projekciju za kartu
Arktika u razmeru 1:40,000.000.Računanje izvršiti na lopti polu-
prečnika R = 6 370 290 m·i to za svakih 15° po dužini i širini.
U ovom slučaju izraženo u razmeru karte bi6e:
R = 15,928 cm
D =1,707 R = 27,185 cm
Unose6i ove vrednosti za R i D u jednačinu 144a/i stav-
ljaju6i postupno vrednosti za z = 15°,30°,45° ••• ,dobicemo slede-
6e vrednosti za poluprečnike paralela:

z 15° 30° 45° 60° 75° 90°·

Q = 4,17 8,38 12,63 16,92 21.18 25,26
Kod upravne Le.irove projekcije razmeri m,duž meridija-
na i n,duž paralela jednaki su razmerima a i b,duž glavnih pra-
vaca deformacija,tj.
D
n =a =D+R.
--- --
Cos z
D (R+D. Cos z)
m =b - (D+R. Cos z)2
Izvod sračunatih podataka
z Q m n p 2w
00 o,oo 1,000 1,000 1,000 00 00'
15 4,17 1,004 1,013 1,016 o 31
30 8,38 1,013 1,052 1,066 2 09
45 12,63 1,025 1,121 1,149 5 08
60 16,92 1,030 1,227 1,263 59
~·--- -9
75 2: '18 1,010 l,~37 1 )_391 17 42
90 25.26 0,929 1.586 1.473 30 17
Iz tablice se ~idi da je Lairova projekcija proizvoljna.
Dokle će se ići pri izradi karte polarnih predela u o-
voj projekciji zavisi od tačnosti koja se traži.Tako,ako stane-
 148

mo na gledište,da deformacije ne smeju preći veličinu od 0,05,

onda izlazi da se može obuhvatiti teritorija udaljena od pola
samo 30°,odnosno od pola do 60 paralele.

Glava VIII

r.
ZENITNE PROJEKCIJE
@opšti pojmovi
Opšte osobine zenitnih projekcija iznete su u odeljku o
klasifikaciji kartografskih projekcija.Ovde će biti iznete sa -
mo karakteristične osobine ovih projekcija:
1/ kod njih se projektovanje tačaka sa površine Zemlji-
ne lopte vrši neposredno na ravan,koja dodiruje loptu u izabra-
noj tački Zo,
2/ svi luci velikih krugova,koj·i prolaze kroz dodirnu
tačku Zo,na projekcionoj ravni javljaju se kao prave linije i
seku se u centru projekcije pod uglima jednakim onim na lopti,i
3/ svi mali krugovi,opisani iz dodirne tačke Zo na povr-
šini lopte,na projekciji se javljaju kao koncentrični krugovi,
opisani iz centra projekcije.
Zbog ovih osobina zenitne projekcije su srodne perspek-
tivnim projekcijama,pa ih ne-
ki autori nazivaju jednim i -
menom:azimutalne projekcije.
Razlika izmedju perspektivnih
i zenitnih projekcija je s~
mo
u načinu projektovanja.Dok
se kod perspektivnih projekc~
ja vrši perspektivno projekto-
vanje iz jedne izabrane tačke
Q,dotle se kod zenitnih pro -
jekcija projektovanje vrši
pod uslovom da je

Q = f(z) •••.• 145/

 149

tj.svakoj tački T,koja od dodirne tačke Zo leži na zenitnom ra-

stojanju z,na projekciji odgovara tačka t,koja je od centralne
tačke Zo udaljena za vel~činu Q,Sl.92.U zavisnosti od oblika
prednje funkcije,postoje razne vrste zenitnih projekcija.
I ove projekcije mogu biti:upravne,poprečne i kose,što
zavisi od položaja tačke Zo prema obrtnoj Zemljinoj osi.
Oblik funkcije Q = f(z) ,zavisi jedino od postavljenog
uslova,tj.da li pretstava Zemljine površine treba da bude kon -
formna,ekvivalentna ili proizvoljna,odnosno ekvidistantna.Odav-
de izlazi,da i zenitne projekcije mogu biti:konformne,ekvivalen-
tne i proizvoljne.
Ako meridijan dodirne tačke Zo uzmemo za X-osu,a prvi
vertikal za Y-osu pravouglog koordinatnog sistema,onda će polo-
X žaj tačke T na projekciji biti odredjen pra-
vouglim koordinatama x i y.Iz pravouglog tro-
ugla ZoKT,Sl.93,bice:

x = Q. Co. s ex }
••..•••••••• 146b"
y = Q.Sin ex
Zo gde je:Q=f (z) ,a ex-azimut.
Sl.93. Kao što se iz ovih jednačina vidi, za
odredjivanje položaja potrebnog broja tačaka na projekciji po-
trebno je da se znaju polarne koordinate z i ex odgovarajućih ta-
čaka na lopti.
,r
Položaj tačke na Zemljinoj lopti odredjen je geograf -
skim koordinatama ~ i A.Za odredjivanje polar-
nih koordinata z i ex uzmimo u pomoć kosougli
J
sferni trougao ZoPT,Sl.94,iz koga možemo nap~
sati:
Cos z =
Sin cp0 Sin ep + Cos ep0 Cos ep Cos A.
.•. 147/
~0 Sin a = Cos ep Sin A.Cosec z
Ako na osnovu ovih jednačina sračunamo po-
Zo larne koordinate za izvestan broj tačaka,a na
Sl.94. osnovu polarnih,pravougle koordinate x i y po
 150

jednačinama 146/,onda možemo konstruisati projekciju.

Prema tome,opšte jednačine za računanje zenitnih projek-
cija glase:
1. 6 = ex
2. Q = f (z)
3. X = Q.Cos a
4. y = Q.Sin a
'
~
5. a = - R.dz ............... . 148/
Q
6. b = R.Sin z
7. p=a.b
a-b
8.Sin w =·a+b
U daljem izlaganju zadrža6emo se samo na Postelovoj ~
Lambertovoj projekciji.

J.,~ /V" ,· '2)Postelova projekcija

Proj ektovanj e tačaka na proj ekcionu ravan, k<:>~- _oire P:J:'<:) -
jekcije,zasniva se na principu da svakom zenitnom rastojanju z ,
Sl.95,na projekcionoj ravni odgovara rastoja-
!. ~·'R·~ Zl:g nje Q,koje· je jednako ispravljenom luku z~
,....---
. . Kako zenitno rastojanje z pretstavlja
luk velikog kruga Čiji je poluprečnik R,to će
R
liniska vrednost toga ispravljenog luka biti
R.z,pa će osnovna jednačina Q=f (z) kod Poste-
love projekcije biti:
c
0
R. z
Sl.95. Q = Qo ............... 149/
Prema tome,za računanje Postelove projekcije važe slede
će jednačine:
1. O=CX
R. z 0
2. Q =7 .\,·
 151

3. x = Q.Cos a J
4. y = Q.Sin a

6\ 5. <-a--·= l -.
............ . 150/
(. 6 • b = Si~ z z
1 • P =a.b= _S_i_n~z

8. Sin w = aa - b
+ b
Kod upravne Postelove projekcije,zenitnom rastojanju z
ma koje tačke,odgovara polarna daljina(90°- ep) ,a azimutu a geo -
grafska dužina A.Prema tome,polarne koordinate ma koje tačke do-
bijaju se neposredno iz geografskih koordinata ep i A :
z = (90 o - ep) a = f..
pa je o
R. (90 - ;b·Cos X
X = Qo •
o
} ••••.•. 151/

U
y =
R. (90 - ;~·Sin f..

• .._
Qo •

ovom slučaju meridijani su prave linije „, "-1

_!oj.§ se zraka-
-
'"''"„..,,._,_„.M,,_,,,._,_ _ _ _ _ ..., - - _ ,__

sto razilaze iz centra projekcije pod uglima jednakim razlici ge-

~
r
ogra~f'sliii:i~~d_~~jna
t - ,__
l\~,a paralele su koncentrični .krugovi sa
-----·---····
cen-
trom u polu P.
Kod ove pr?J~-~~~}e meridijani i P8-:r.~~~~-:--~~~:i1-. -~~----po_d
pravim uglima~pa su razmeri m duž meridijana i n duž paralela
jednaki razmerima a i b duž glavni~ pravaca deformacija i imaju
.. -
ekstremne vrednosti.
Kako se kod ove projekcije svi luci velikih krugova,ko-
ji prolaze kroz centralnu tačku Zo projekcije /u ovom slučaju me-
ridijani/ ,na projekciji javljaju kao prave,jednake ispravljenim
lucima meridij~na,to je razmer duž meridijana m = 1.
Razmer n duž paralela bi6e:
ab
n = AB
Pošto je na projekciji luk paralele ab = a.q,a na lopti

11 Matematička kartografija
 152

AB ='"a.R.Sinz ,Sl.96,-to 6e biti:

n a.Q
= --=--=-i>---
a. R. Sin z
Kako je Q = R.z,to je
= a.R.z z ;
n a.R.Sin z =Sin z ······•· 152
U centru projekcije,gde je z = o 0 ,sva
tri razmera su jednaka jedinici~Na kraju
projekcije,gde je z = 90°,bi6e m = l,a n=
Sl.96.
1t
2 1,57. =
Prema tome,ovo je ekvidistantna projekcija i koristi se
prvenstveno ___ za.-··Izrađu·--·ka-rata' si tni:tl-··:r~~~e-ra·,;;--:p-oci~~n;;--3~---i- z~--iz
--~-,„~.,,·"""''"''···~ ··'"~·~--„~----„·~···""""'~".:""''""""_...__..,_~----·-'"·~ ~·-""'"'""~-=~"'~·~--··'•''"'':''.·""':""".'7-""':"."""""''~'""":~':""~'------
··-
rad u_ ae...ro vi ionih karata......... ·.... · --
. . . . -.
=:··~--··---~------.-, - ~-

Prime r: sračunat i Postelovu polarnu projekciju za kartu

Arktika i:20,ooo.ooo.obuhvatiti teritoriju izmedju pola i 60 pa-
ralele.Računanje izvršiti na lopti poluprečnika 6 370 290 m.i to
na svakih io 0 •
l.Računanje poluprečnika paralela
0
Formula: Q = R.( 09o - p)
Q • Mo

60°
q> 10° 80°
lg R 6.80 416 6.80 416 6.80 416
lg (90-cp) 1.47 712 1.30 103 1.00 000
colg Qo 8.24 188 8.24 188 8.24 188
colg Mo 4.69 897 4.69 897 4.69 897
lg Q 1.22 213 1.04 604 0.74 501

2.Računanje pravouglih koordinata

Formule:

x - Q.Cos 'A. y = Q.Sin 'A

 \.

153

ep >... 00
10° 20° 30° 40°
X = 5,56 5,47 5,22 4,81 4,26
lg X J.74 501 0.73 836 0.71 800 0.68 254 0.62 926
lg Cos A J.00 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9.88 425
lg Q J.74 501 0.74 501 0.74 501 0.74 501 0.74 501
80° lg Sin "A 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
y = o,oo 0,96 1,90 2,78 3,57
90° 80° 10° 60° 50°
X = o,oo 0,96 1,90 2,78 3,57
y = 5,56 5,47 5,22 4,81 4,26
X =11,12 10,95 10,45 9,63 8,52
lg X 1.04 604 1.03 939 1.01 903 0.98 357 0.93 029
lg Cos A o.oo· ooo 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9.88 425
lg Q l:'.04. 604 1.04 604 1.04 604 1.04 604 1.04 604
70 lg Sin "A 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
lg y 0.28 571 0.58 009 0.74 501 0.85 411
y = o,oo 1,93 3,80 5,56 7,15
90° 80° 10° 60° 50°
X = o,oo 1,93 3,80 5,56 7,15
y =11,12 10,95 10,45 9,63 8,52 .
X =16,68
16,42 15,67 14,44 12,77
lg X 1.22 213 1.21 548 1.19 512 1.15 956 1.10 638
lg Cos /\ o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9.88 425
lg Q 1.22 213 1.22 213 1.22 213 1.22 213 1.22 213
60 lg Sin A 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
lg y 0.46 180 0.75 618 0.92 100 1.03 020
y = o,oo 2,90 5,70 8,34 10,72
90° 80° 10° 60° 50°
X = o,oo 2,90 5,70 8,34 10,72
y : 16,68 16,42 15,67 14,44 12,77

Na osnovu ovih podataka ,sračunatih za sve tačke u ko-

jima se seku meridijani i paralele jednog kvadranta,pristupa se
 154

konstrukciji projekq,tje na ko- 180

/ -
ordinatografu, Sl .,9'7. Sa istim
podacima konstr;tliše se projek-
/

cija i za os7~1a tri kvadranta

samo se mora voditi računa o
promeni predznaka za sračunate
koordinate. I
~+--+--+--+--+--a90

Sl.97 Sl.98.
Izgled Postelove upravne /polarne/ projekcije za prede-
le oko Severnog pola prikazuje Sl.98.

) "'1( (5',")Jambertova pr<?jekcija

"""""'
....,...,
Francuski geometar Lambert predložio je projekciju)kod
··- -
~.--. ·- --····
.. ···-··'-·····----~--·-~··---·--··~----- .

koje je povr~ina loptinog segmenta jednaka povr~ini kruga čiji

je poluprečnik Q jednak teti vi luka ZoT, Sl. 99 ,j:;j. _

2
Q n = 2Rn.H
Kako je H = R - CK,a iz pravouglog trougla TKC imamo da
je CK = R.Cos z,to je H = R-R.Cos z.Ako ovu vrednost stavimo u
gornju jednačinu mesto H,bice:
2
q n = 2Rn (R - R. Cos z)

Ako R izvučemo pred zagradu,onda je

Q2 n = 2R 2 n(l - Cos z)
Stavimo li da je (1-Cos z) = 2s ..;n2~
.. 2 '
bi' c' e •
•
2
Q 'Jt = 4R 2 n.Sin2~ •••.......••••.••• 153/
 (

odakle je
l_2R.Sin ~ • • • • "'„. •·• • • • • • • • •
J
154/

tt'----

c ,
' c ;'

Sl.99. 31.100.
Iz ovoga izlazi da je poluprečnik Q kruga,čija je povr-
šina jednaka površini odgovarajućeg loptinog segmenta TAZo,jed -
nak tetivi luka ZoT kome odgovara zenitno rastojanje z.Drugim re-
čima,luci velikih krugova,koji prolaze kroz tačku Zo na lopti,po-
javiće se na projekciji kao prave,čije su dužine jednake njiho -
vim tetivama.To znači,da će se svaka tačka T,koja se od dodirne_
tačke Zo nalazi na zenitnom rastojanju z,pojaviti na projekciji
na rastojanju Q,koje je jednako dužini tetive,Sl.100.
Iz ·jednačine 153/ vidi se da je Lambertova projekcija
ekvivalentna,tj"kod nje je razmer površina p = a.b = 1. ~
Delimi~ni razmer a duž malog kruga TB,Sl.101,bi6e jed -
nak odnosu beskonačno malog luka tb na pro-
jekciji i dužine njemu odgovarajućeg luka
TB na lopti,tj.
Q •a z
Q.a.Cos 2
Ako u ovu jednacinu uvrstimo vrednost
za Q iz jednačine 154/,dobićemo da je
c a.2R.Sin ~ 1 z /
a = - - - - - - - - - =--z=Sec 2 .. 155
Sl.101. a.2R.Sin ~ Cos ~ Cos 2
Pošto je ovo ekvivalentna projekcija, to razmer b duž ve-
likog kruga TZo mora biti:
.·:.

156

1 = 1
b - a .......... . 156/
Sec A
2
U centru projekcije,gde je z =O o ,sva tri razmera jed-
naka su jedinici,a na kraju projekcije za celu poluloptu,gde je
z = 90 o , je b = 0,707,a a =1,414.
U zavisnosti od položaja dodirne tačke zo·~a površini
Zemljine lopte i Lambertova projekcija može biti:upravna,popreč-
na i kosa.
. .
o . o
Kod upravne Lambertove projekcije je q> = 90 ,a Z =90-<p
0

i tada jednačine 148/ dobijaju sledeci oblik:

1. ex = A.
2. Q = 2R. Sin (45°- ~)
3. X = Q.Cos A.
4. y = Q.Sin A.
••..••••. 157I
5. m = Cos (45°- ~)
6. n = Sec (45°- !)
1. p = m.n = l

8. Sin w =~ ~ :
Kao što se sa Sl.102,vidi,kod ove projek-
cije meridijani su prave linije ,koj~ se zra--
kasto razilaze iz centralne tačke projekci-
je pod uglima,jednakim uslovljenoj razlici
geografskih dužina ~A.,a paralele su koncen-
trični krugovi sa centrom u centru projekc~
je.Poluprečnici paralela zavise jedino od
geografske širine ~,i računaju se po jedna-
čini 157/ pod 2.
U sledećoj tablici izneti su elementi
•
sračunati za upravnu Lambertovu projekciju.

Sl.102. Tablica nam jasno prikazuje veličinu defor-

macija duž meridijana i paralela,kao i deformaciju uglova.
 157

Tablica sračunatih elemenata

z m n p=m.n 2w
00 1,000 1,000 1 00 00'
15 0,991 1,009 1 o 59
30 0,966 1,035 1 3 58
45 0,924 1,082 1 9 04
60 0,866 1,155 1 16 26
75 0,793 1,260 1 26 17
90 0,707 . 1, 414 1 38 57

Kod poprečne i kose Lambertove projekcije,koje se ina-

če u praksi najviše i primenjuju,osnovne jednačine glase:
1. 6 = a
2. Q = 2R.Sin ~
3. X = Q.Cos a
4. y = Q.Sin a
z .............. . 158/
5. a = Sec -2
6. b = Cos -z
2
7. p =a.b=l
a
8. Sin w = a + bb -
Kod ovih projekcija meridijani i paralele su krive li-
nije .Delimični razmeri a i b i deformacija uglova zavise jedino
od zenitnog rastojanja z,koje je funkcija geografskih koordina-
ta ~ i A,a izokole su koncentrični krugovi i poklapaju se sa a~
mukantarima.
Primer:Sračunati kosu Lambertovu projekciju za kartu

Evrope u razmeru 1:25,000.000.0buhvatiti teritoriju izmedju ~ =

30° i ~ = 70° i A = 30°w i A = 70°0.srednja tačka /dodirna/ ima
koordinate~= 50° i Ao= 20°.Računanje izvršiti na lopti polu -
prečnika R = 6 370 290 m. i to za svakih 10° po Širini i dužini.
 158

Pregled geografskih koordinata

70°
20° 30° 40

l.Računanje sfernih polarnih koordinata z i a

Formule: Cos z =Sin <po Sin gi+Cos % Cos p Pos A.,
v
C, C2
Sin a = Cos ~ Sin A. Cosec z

ep A. 00 io 0 20° 30° 40°

lg Cos % Cos ep 9.74 560 9.74 560 9.74 560 9.74 560
lg Cos A. o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753
lg C2 9.74 560 9.73 895 9.71 859 9.68 313
C2 = 0,55 667 0,54 821 0,52 311 0,48 209
C, = 0,38 302 0,38 302 0,38 302 0,38 302
C,+ C2 = 0,93 969 0,93 123 0,90 613 0,86 511
30° lg Cos z 9.97 300 9.96 906 9.95 719 9.93 707
z = 20° oo· oo· 21° 22' 14'' 25° 01' 3Cf 30° 06' 17"
lg Cos ct> 9.93 753 9.93 753 9.93 753 9.93 753
lg Sin A. - 9.23 967 9.53 405 9.69 897
lg Cosec z 0.43 843 0.37 363 0.29 966
lg Sin a 9.60 563 9.84 521 9.93 616
<l = 0° oo' oo'' 24° 22' 28' 44° 26' 28~ 59° 41' l'"('
lg Cos cp0 Cos ep 9.69 232 9.69 232 9.69 232 9.69 232
lg Cos A. o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753
lg C2 9.69 232 9.68 567 9.66 53.1 9.62 985
02 = 0,49 240 0,48 492 0,46 271 0,42 643
C, = 0.49 240 0•49 240 0.49 240 0_4q 240
C, + C2 = 0,98 480 0,97 732 0,95 511 0,91 883
40 lg Cos z 9.99 335 9.99 004 9.98 005 9.96 323
17°14' ocf' 23°15 lđ
1

z = 10° oo· oo" 12° 13' 26

lg Cos ep 9.88 425 9.88 425 9. 88 4_25 9.88 425
lg Sin A. - 9.23 967 9.53 405 9.69 897
lg Cosec z 0.67 427 0.52 832 0.40 363
lg Sin a 9.79 819 9.94 662 9.98 685
ex = 0° oo' oo'' 38° 55' 3f 62° 10 17'' 75° 5s' 20
1
 159

qJ A. 00 10° 20° 30° 40°

lg Cos 'Po Cos ep 9.61 614 9.61 614 9.61 614 9.61 614 9.61 614
lg Cos A. o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9e88 425
lg c 2 9.61 614 9.60 949 9.58 913 9.55 367 9.50 039
C2= 0,41 318 0,40 690 0,38 826 0,35 782 0,31 651
C, = o, 58 681 0,58 681 0,58 681 0,58 681 0,58 6"81
c, + C2 = 0,99 999 0,99 371 0,97 507 0,94 463 0,90 332
50° lg Cos z o.oo 000 9.99 726 9.98 903 9.97 526 9.95 584
z = 0° oo' oo· 6° 26' oo" 12° 49' 20
11

19°09' 24" 25° 24' 10"

lg Cos ep 9.80 807 9.80 807 9.80 807 9.80 807 9.80 807
lg Sin A. - 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
lg Cosec z 0.95 060 0.65 379 0.48 393 0.36 757
lg Sin a 9.99 834 9.99 591 9.99 097 9.98 371
a 0° oo' oo" 85° oo' oo" 82° 09' oo'' 78° 21 20h 74° 24' 20 9

lg Cos % Cos ep 9.50 704 9.50 704 9.50 704 9.50 704 9.50 704
lg Cos A. o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9.88 425
lg C2 9.50 704 9.50 039 9.48 003 9.44 457 9.39 129
C2 = 0,32 140 0,31 651 0,30 201 0,27 834 0,24 620
C, = 0,66 340 0,66 340 o,66 340 0,66 340 0,66 340
C, + C2= 0,98 480 0,97 991 0,96 541 0,94 174 0,90 960
60 lg Cos z 9.99 335 9.99 118 9.98 471 9.97 393 9.95 885
z. = 10° oo' oo' 11° 30' 30' 15° 07' oo" 19° 39' lf 24° 33' oo''
lg Cos ep 9.69 897 9.69 897 9.69 897 9.69 897 9.69 897
lg Sin /\. - 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
lg Cosec z 0.70 003 0.58 372 0.47 323 0.38 144.
lg Sin a 9.63 867 9.81 674 9.87 117 9.88 848
a = 0° oo' oo" 25° 47' 48'' 40° 58' 36'' 48° oo' 50' 50° 40' 22 11

lg Cos % Cos q> 9.34 212 9.34 212 9.34 212 9.34 212 9.34 212
lg Cos A. o.oo 000 9.99 335 9.97 299 9.93 753 9.88 425
lg C2 9.34 212 9.35 547 9.31 511 9.27 965 9.22 637
C2 = o,2i 985 0,21 650 0,20 659 0,19 039 0,16 841
C, = 0,71 935 0,71 985 0,71 985 0,71 985 0,71 985
C,+ c, = 0,93 970 0,93 635 0,92 644 0,91 024 0,88 826
70 lg Cos z 9.97 299 9.97 144 9.96 682 9.95 916 9.94 853
z = 20° 00' OQ 20° 33' 12' 22° 06 48''
1
2 4° 27' 40~ 21° 20' so"
 160

q> A. 00 10° 20° 30° 40°

lg Cos q> 9.53 405 9.53 405 9.53 405 9.53 405 9.53 405
lg Sin A. - 9.23 967 9.53 405 9.69 897 9.80 807
lg Cosec z 0.45 527 0.42 430 0.38 292 0.33 783
lg Sin a 9.22 899 9.49 240 9.61 594 9.67 995
a= 0° oo' od 9° 45' 17'' 18° 06' 14 24° 23' 34' 28° 35' 32

2.Računanje polupreč.Q i pravouglih koordinata

2R.Sin 2z
Formula: Q = Mo X = Q.Cos a y = Q.Sin a
' '
ep A. 00 10° 20° 30° 40°
lg 2 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103
lg R 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416
lg Sin z/2 9.23 967 9.26 814 9.33 577 9.41 448
colg Mo 4.60 206 4.60 206 4.60 206 4.60 206
lg Q 0.94 692 0.97 539 1.04 302 1.12 173
301.; X= 8,85 8,61 7,88 6,71
lg Q.Cos a 0.94 692 0.93 484 0.89 670 0.82 477
lg Cos ex 9.95 945 9.85 368 9.70 304
lg Q 0.97 539 1.04 302 1.12 175
,
lg Sin ex 9.61 563 9.84 521 9.93 616
lg Q.Sin ex 0.59 102 0.88 823 1.05 789
Y= o,oo 3,90 7,73 11,43
lg 2 0.30 1Q3 0.30 103 0.30 103 0.30 103
lg R 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416
l,g Sin z/2 8.94 030 9.02 718 9.17 558 9.30 434
colg Me 4.60 206 4.60 206 4.60 206 4.60 206
lg Q 0.64 755 0.73 443 0.88 283 1.01 159
40 X= 4,44 4,22 3,56 2,49
lg Q.Cos ex 0.64 755 0.62 487 0.55 200 0.39 611
lg Cos a 9.89 044 9.66 917 9.38 452
lg Q 0.73 443 0.88 283 1.01 159
lg Sin a 9.79 819 9.94 662 9.98 685
lg Q.Sin a 0.53 262 0.82 945 0.99 844
Y= o.oo 3,41 6,75 9,96
 161

ep 'A 00 10° 20° 30° 40°

lg 2 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103
lg R 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416
lg Sin z/2 8.74 906 9.04 790 9.22 144 9.34 217
colg Mo 4.60 206 4.60 206 4.60 206 4.60 206
lg Q 0.45 631 0.75 515 0.92 839 1.04 942
50~ X: o,oo o ,2~ 0,78 1,71 3.01
lg Q.Cos a 9.39 661 9.89 054 0.23 339 Oe47 889
lg Cos a 8.94 030 9.13 539 9.30 500 9.42 947
lg Q 0.45 631 0.75 515 0.92 839 1.04 942
lg Sin a 9.99 834 9.99 591 9.99 097 9.98 371
lg Q.Sin a 0.45 465 0.75 106 0.91 936 1.03 313
y= 0,00 2,85 5,64 8,31 10,79
lg 2 0.30'103 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103
lg R 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416 6.80 416
lg Sin z/2 8.94 030 9.00 113 9.11 904 9.23 216 9.32 757
colg Me 4.60 206 4.60 206 4.60 206 4.60 206 4.60 206
lg Q 0.64 755 0.10 838 0.82 629 0.93 941 1.03 482
60 X= 4,44 4,60 5,06 5,82 6,87
lg Q.Cos a o.64 755 0.66 279 0.70 422 0.76 480 0.83 674
lg Cos a o.oo 000 9.95 441 9.87 793 9.82 539 9.80 192
lg Q 0.64 755 0.10 838 0.82 629 0.93 941 1.03 482
lg Sin a 9.63 867 9.81 674 9.87 117 9.88 848
lg Q.Sin a 0.34 705 o.64 303 0.81 058 0.92 330
Y= o.oo 2,22 4,40 6,47 8,38
Izvod sračunatih elemenata
ep 00 10° 20° 30° 40°
X 8,85 8,61 7,88 6,71
30° y o,oo 3,90 7,73 11,43
X 4.' 44 4,42 3,56 2,49
40 o 'u\.
''') 3,41
y _ ... M . . . . . . . „
6,75 9,96
X o,oo 0,25 0,78 1,71 3,01
50 y o,oo 2,85 5,64 8,31 10,79
X 4,44 4,60 5,06 5,82 6,87
60 o_. oo
y 2.22 4140 6.47 8,38
 162

,_
o

.
r--1\~~~~__;~:--~~~-;:::--=~~~~~+-~~~~~~~~~č!_~~~ §.
ri
if1

o
L()
 163

Pošto je Lambertova projekcija strogo simetrična u od-

nosu na srednji meridijan,to napred sračunati elementi važe i za
zapadnu polovinu projekcije ako se prethodno vrednostima za y
pramene predznaci.
Po napred sračunatim pravouglim koordinatama konstrui-
sana je na .koordinatografu kosa Lambertova projekcija za kartu
Evrope,Sl.103,koja se nalazi na prethodnoj strani.
Lambertova projekcija ima veliku primenu za izradu sit-
norazmernih karata i to:upravna za izradu karata polarnih prede-
la,poprečna za izradu karata za teritorije oko ekvatora kao i za
izradu karata Zapadne i Istočne polulopte,,1 kosa,za izradu kara-
ta za teritorije,koje se protežu na srednjim širinama.Ona se mo-
že primeniti i za izradu karata srednjih i krupnih razmexa za ma-
nje teritorije.

Ova projekcija spada u grupu tzv.pseudokonusnih projek-

cija.Dobila je ime po francuskom inženjeru-hidrografu Rigobertu
Bonu,koji ju je 1752 godine predložio za izradu karte Francuske.
Nekada je mnogo primenjivana /Francuska,Rusija,Belgija,Holandija,
Nemačka/ ne samo za izradu karata sitnih razmera, vec ,i za izradu
karata krupnih razmera.Tako je u ovoj projekciji izradjena fran-
cuska vojno-topografska karta,razmera 1:80.000 u 269 listova,za-
tim vojno-topografska karta Evropske Rusije,razmera 1:126.000 u
725 listova.Banova projekcija se i danas mnogo primenjuje za iz-
radu atlasnih i zidnih Školskih karata Evrope,Azije,Severne Ame-
rike,Indije itd.Izgled ove projekcije za veći deo Zemljine povr-
šine prikazuje Sl.104.
Karakteristične osobine Banove projekcije su:
1/ srednji meridijan PZo obuhva6ene teritorije je pra-
va linija i od njega se računaju geografske dužine ~,
2/ paralele su luci koncentričnih krugova,čiji se cen-
tar nalazi u C na produženju srednjeg meridijana,
3/ dužine paralelinih lukova izmedju uzastopnih meri -
 164

dijana medjusobno su
jednake,
4/ srednja parale-
la cp0 obuhvaćene teri to-
ri je je ujedno i dodi~
na paralela,
5/ poluprečnik do-
dirne paralele računa
se po formuli:
No
Q0 ~o• ctg cp0 •• 159/

koja je od ranije
poznata iz grupe konus-
Sl.104. nih projekcija na do -
dirnom konusu.
6/ rastojanja AQ izmedju susednih paralela duž sred
njeg meridijana jednaka su odgovarajućim rastojanjima na površ~
ni Zemljinog elipsoida,smanjenog u glavnom razmeru karte. Prema
tome,poluprečnici ostalih paralela računaju se po formuli:

Q =Q
0 :: AQ • • • • • • • • • • • • • • • • • • 16 O/

gde je: AQ-dužina meridijanskih lukova izmedju susednih parale-

la duž srednjeg meridijana,i računa se takodje po poznatoj ~or­
muli:
Acp"
AQ = [l)o .Mo ................... . 161/
Znak(B u jednačini 160/ uzima se pri računanju poluprečnika pa-
ralela južno od dodirne paralele,a znak (-) pri računanju polu-
prečnika paralela severno od dodirne paralele,
7/ samo srednji meridijan je prava linija,a svi ostali
meridijani su krive linije simetrične u odnosu na srednji meri-
dijan,
8/ meridijani i paralele obrazuju mrežu trapeza, čije
su visine i paralelne strane jednake odgovarajućim visinama i
stranama trapeza na površini Zemljinog elipsoida,što znači da
 165

je Bonova projekcija ekvivalentna,tj.kod nje je sačuvan u s lov

da je
p =a • b =1
Da bismo videli čemu je jednaka druga polarna koordina-
ta/ ugao zbližavanja meridijana/ 6, neka na Sl.105,bude:CPZ
-srednji meridijan koji je ujedno i X-osa,'Po -dodirna paralela,~
-paralela zadate tačke T,Q-poluprečnik paralele ~,FT-meridijan
tačke T,6-ugao zbližavanja
meridijana za paralelu q>.
Za Y-osu obično se uz~
ma upravna,podignuta na
srednji meridijan u tački
Zo,ili upravna,podignuta
na srednji meridijan u pr~
seku sa najjužnijom p~ra -
le lom.
....
,.......,-+~
Y
-=-~~~~~-J..•
Sa slike se vidi da je
ii = Q.6
S druge strane,na osnovu
jednačine 17/ dužina luka
paralele,izražena u razme-
o
ru karte je:

Sl.105.
pa je
t:; A."
Q• 6 =(2 ) • Mo • Co s q>
odakle je
6 ,= 6~".Cos p.Sin 1
Q. (2) • Mo
••••••••••• 162/

Prema tome,ako je potrebno da se konstruiše Bonova pro-

jekcija za kartu sitnog razmera,dovoljno je da se povuče sred -
nji meridijan PZo,a zatim iz proizvoljno uzete tačke C sa sra -
čunatim poluprečnicima Q opišu luci paralela.Za konstrukciju m&
ridijana,potrebno je da se za sve tačke,u kojima se meridijani
seku sa dotičnom paralelom,sračunaju tetive k na osnovu jednač~
j

166

ne
. k = 2Q. Sin ~
i sa njima preseku već konstruisane paralele~Kako su kod ove pro-
jekcije luci paralela izmedju susednih meridijana,a tako isto i
njihove tetive za jednu istu paralelu,na·osnovu napred iznetih
osobina projekcije,medjusobno jednaki,bolje je da se za svaku pa-
ralelu sračuna samo jedna tetiva k izmedju srednjeg meridijana i
krajnje tačke dotične paralele i podeli na odgovarajubi broj je~
nakih intervala.Ako se posle toga odgovaraju6e tačke na svima pa-
ralelama spoje krivim lenjirom,dobi6e se krive linije,koje pret-
stavljaju meridijane na projekciji.
Za konstrukciju projekcije za karte krupnih razmera,ne-
ophodno je potrebno da se za svaku presečnu tačku meridijana i
paralela sračunaju pravougle koordinate x i y.
Sa slike 105,vidi se da je
X= Q5 - KC
Ako mesto KC stavimo njegovu vrednost KC = Q.Cos 6,biće:

X= Q5 -Q.COs O
................. . 163/
y = Q• Sin o
Za konstrukciju projekcije na koo~dinatografu treba da
se koordinatni početak premesti u jugoistočne teme karte.U tome
slučaju,sračunate pravougle koordinate x i y svih tačaka moraju
se svesti na novi početak.
Deformacije.Kako je kod Banove projekcije/razmer jednak
i
I
jedinici duž srednjeg meridijana i svih paralela,a/ projekcija ek-
r
vivalentna,to će beskonačno mali krugovi,opisani 4a
raznim mest~
ma Zemljinog~elipsoida,biti na projekciji krugovi/i to jednakih
l
površina samo duž srednjeg meridijana i dodirne ~aralele.Na svim
i

ostalim mestima,krugovi će se pojaviti kao elips~ jednakih povr-

šina,Sl.106.
Da bismo videli čemu je jednak razmer m duž meridijana
i maksimalna deformacija ugla 2w,označimo sa e ugao izmedju mer~
dijana i paralele u tački T projekcije,a sa E =(6 - 90°) deforma-
 167

ciju ugla izmedju meridijana i paralele i pustimo,da se širina ep

promeni za beskonačno malu veličinu dcp.Zbog ovoga će se tačka T
pomeriti u T' .Ako sada paralelu cp+dcp presečemo poluprečnikom CT,
dobi6emo tačku T".Iz beskonačno malog pravouglog trougla T'TT"i-
mamo da je
TT'
m = TT"= Sec E = Cosec 6 ••••••• 164/
Za n = l,na osnovu jednačine p = m.n.Sin e,bice:
= si!
6 .1.sin e = 1
p
Maksimalna deformacija ugla 2w dobija se po poznatoj
formuli: a - b
tg w = ---,==
2-v;:::b
Kako je kod ove projekcije a.b = l,to gornja jednačina
dobija sledeci oblik:
tg w =~(a - b)= ~(a - !) ...... 165/
ili na osnovu opšte jednačine za ekvivalentne projekcije

2tg w
ako u nju stavimo da je n = 1 im= Sec E,bi6e:

2tg w ='Vcos f--1.2--l

E
l-Cos2E _ tg
Cos2E - E

tj •.
1
tg W = 2tg E ................ . 166/
Ugao E može se odrediti iz jednačine:
6~
tg E = Qo (Sin ep - ~) •••••••••••••• 167/

gde je r = N.~~s P .Uvrstimo li ovu vrednost u gornju jednačinu,

dobićemo da je
tg E = ~'t
Qo (Sin
N
ep - Q Cos ep) •••• 8 .". .168/
Kao što se iz ove jednačine vidi,ugao E može biti jed-
nak O,kada je ili ~A = O, ili Sin ep - N.C~s P_ O.Prvi uslov: da
je ~A = O,može nastupiti samo za srednji meridijan,a drugi us-
lov može nastupiti samo u slučaju kada je ep= ~,i tada imamo:
Sl,·n' m
To -
No.Cos Po_ O
No • c t g ero -

12 Matematička kartografija
 168

tj.ugao E jednak je nuli samo za tačke koje leže duž srednjeg me-
ridijana i dodirne paralele.
Primer:sračunati Bonovu projekciju za kartu Evrope u
razmeru 1:35,000.000.0buhvatiti teritoriju izmedju 30 i 70 para-
lele i 30 W i 70 O meridijana.Dodirna paralela~= 50°,srednji
meridijan Ao= 20°0.Računanje izvršiti na Beselovom elipsoidu i
to za svakih 10° po širini i dužini.
l.Računanje poluprečnika Qo 2.Računanje l:::.Q

Formula: Q0 _- No.ctg
Mo
% Formula: tise"
[l]o. Mo
llQ=
lg No =6.80 550 lg !:::.ep"= 4.55 630
lg ctg iflo =9.92 381 colg (l)o = 1.49 023
colg Mo =4.45 593 colg Mo = 4.45 593
lg Qo =1.18 524 lg l:::.Q = 0.50 246
Qo = 15,32 cm llQ = 3,18 crn
Tablica sračunatih poluprečnika Q

ep 30° 40° 50° 60° 10°

Q 21,68 18,50 15,32 12,14 8,96

4.Računanje zbližavanja meridijana 6

Formula: 6'= !:::.A."Cos ep.Sin l'
Q. (2) • Mo

ep 30° 40° 50° 6a° 1cP

lg !:::.A. li 4.55 630 4.55 630 4.55 630 4.55 630 4.55 630
lg Cos ep 9.93 753 9.88 425 9.80 807 9.69 897 9.53 405
lg Sin l' 3.53 627 3.53 627 3.53 627 3.53 627 3.53 627
colg Q 8.66 394 8.73 283 8.81 476 8.91 571 9~04 769
colg [2) 1049 058 1.49 082 1.49 107 1.49 131 1.49 150
colg Mo 4.45 593 4.45 593 4.45 593 4.45 593 4.45 593
lg 6' 2.64 055 2.65 640 2.66 240 2.65 449 2.62 174
----
0;. 437' 453' 460' 451' 418'
6= 7°17' 7°33'- 7°40' 7°31' 6°58'
 169

5/Računanje pravouglih koordinata x i y

Formula: x = Qs- Q.Cos & , y = Q.Sin &
q A'A 10° 20° 30° 40° 50°
X= 0,18 0,70 1,56 2,74 4,23
Qs= 21,68 21,68 21,68 21,68 21,68
Q.Cos 6= 21,50 20,98 20,12 18,94 17,45
3C" lg Q.Cos 6 1.33 254 1.32 187 1.30 368 1.27 732 1.24 171
lg Cos & 9.99 648 9.98 581 9.96 762 9.94 126 9.90 565
lg Q 1.33 606 1.33 606 1.33 606 1.33 606 1.33 606
lg Sin o 9.10 394 9.40 055 9.57 075 9.68 739 9.77 353
lg Q.Sin & 0.43 910 0.73 661 0.90 681 1.02 345 1.10 959
y= 2,75 5,45 8,07 10,55 12,87
X= 3,34 3,82 4,61 5,69 7,05
·-
Qs= 21,68 21,68 21,68 21,68 21,68
Q.Cos Ć= 18,34 17,86 17,07 15,99 14,63
40 lg Q.Cos 6 1.26 339 1.25 191 1.23 231 1.20 382 1.16 518
lg Cos 6 9.99 622 9.98 474 9.96 514 9.93 665 9.89 801
lg Q 1.26 717 1.26 717 1.26 717 1.26 717 1.26 717
lg Sin 6 9oll 857 9.41 582 9.58 557 9.70 159 9.78 691
lg Q.Sin 6 0.38 574 0.68 299 0.85 274 0~96 876 1.05 408
y; 2,43 4,82 7,12 9,31 11,33
X= 6,50 6,91 7,58
- 9,66
8' 50
Qs= 21,68 21,68 21,68 21,68 21,68
-·
Q.Cos 6:::. 15,18 14,7'7 14,10 13,18 12,02
·-
·-
5C lg Q~Cos o 1~18 136 1.16 952 1.14 92911.11 983 1.07 981
- ·-
lg Cos Q 9~99610 9.98 426 9.96 403 9.93 457 9.89 455
lg Q 1.18 526 1.18 526 1.18 526 1.18 526 lel8 526
lg Sin 6 9@12 519 9.42 232 9.59 188 ....9.70 761 9.79 256
-
lg Q.Sin 6 0~31 045 0.60 758 0.77 714 -0.89 287 0.97 782
- ·- ·
Y= 2,04 4,05 5:99 7,81 9,50
ff----- ---
 170

ep 6.A. 10° 20° 30° 40° 50°

X= 9,64 9,96 10,47 11,17 12,06
Qs = . 21,68 21,68 21,68 21,68 21,68
Q.Cos 6= 12,04 11,72 11,21 10,51 9,62
60~ lg Q.Cos 6= 1.08 047 1.06 910 1.04 968 1.02 146 0.98 320
lg Cos & 9.99 625 9.98 488 9.96 546 9.93 724 9.89 898
lg Q 1.08 422 1.08 422 1.08 422 1.08 422 1.08 422
lg Sin 6 9.11 666 9.41 394 9.58 375 9.69 984 9.78 527
lg Q.Sin & 0.20 088 0.49 816 0.66 797 0.78 406 0.86 949
Y= 1,59 3,15 4,66 6,08 •7 ,40
X= 12,79 12,98 13,31 13,73 14,32
Qs = 21,68 21,68 21,68 21,68 21,68
Q.Cos 6= 8,89 8,70 8,37 7,95 7,36
70 lg Q.Cos & 0.94 909 0.93 934 0.92 275 0.90 044 0.86 656
lg Cos 6 9.99 678 9.98 703 9.97 044 9.94 813 9.91 425
lg Q 0.95 231 0.95 231 0.95 231 0.95 231 0.95 231
lg Sin 6 9.08 383 9.38 164 9.55 235 9.66 368 9.75 678
lg Q.Sin 6 0.03 61~ 0.33 395 0.50 466 0.61 599 0.10 909
Y= 1,09 2,16 3,20 4,13 5,12

Pregled sračunatih koordinata x i y

ep 6.A 10° 20° 30° 40° 50° 00

X 0,18 0,10 1,56 2,74 4,23 o,oo
30° 2,75 8,07 12,87 o,oo
y 5,45 10,55
X 3,34 3,82 4,61 5,69 7,05 3,18
40 2,43 4,82 7,12 11,33 o,oo
y 9,31
X 6,50 6,91 7,58 8,50 9,66 6,36
50 2,04 9, ;.o o,oo
y 4,05 5,99 7,81
X 9,64 9,96 10,47 11,17 12,06 9,54
60
y 1,59 3,15 4,66 6,08 7,40 o,oo
X 12,79 12,98 13,31 13,73 14,32 12,72
70 y 1,09 2,16 3,20 4,13 5,12 o,oo
 171

6/ Računanje ugla E

Formula: tg E=~f (sin ep ~ ~)

a/ Računanje člana C= Sin ep - ~ ,gde je r= N.Cos
Mo
ep

<p 30° 40° 50° 60° 10°

lg N 6.80 501 6.80 524 6.80 550 6.80 573 6.80 t593
lg Cos ep 9.93 753 9.88 425 9.80 807 9.69 897 9.53 405
colg Mo 4.45 593 4.45 593 4.45 593 4.45 593 4.45 593
colg Q 8.66 394 8.73 293 8.81 476 8.91 571 9.04 769
lg r/Q 9.86 241 9.87 825 9·. 88 426 9.87 634 9.84 360
Sin ep= 0,50000 . 0,64279 0,76603 0,86602 0,93970
r/Q= . o' 7284 7 0,75553 0,76605 0,75222 0,69759
C= --0,22847 -0,11274 0,00000 0,11380 0,24111
b/ Računanje ugla E
• fj),o
Formula. tg e: = Qo c

ep llf.... 10° 20° 30° 40° 50°

lg c 9.35 883n 9.35 883n 9.35 883n 9.35 883n 9.35 883n
lg llf.... 1.00 000 1.30 103 1.47 712 1.60 206 1.69 897
)00 colg Q 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188
lg tg E 8.60 07ln 8.90 174n 9.07 783n 9.20 277n 9.29 968n
E= - 2°11;0 - 4°33~5 - 6°49',3 - 9°03',8 -11°16~5
lg c 9.05 208n 9.05 208n 9.05 208n 9.05 208n 9.05 208n
lg 6/.... 1.00 000 1.30 103 1.47 712 1.60 206 1.69 897
40 colg Q 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188
lg tg E 8.29 396n 8.59 499n 8.77 108n 8.89 602n 8.99 293n
E= - 1°07~6 - 2~15~2 - 3°22~7 - 4°30~0 - 5°37~1
lg c 9.05 614 9.05 614 9.05 614 9.05 614 9.05 614
lg 61'. 1.00 000 1.30 103 1.47 712 1.60 206 1.69 897
60 colg Q 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188
lg tg E 8.29 802 8.59 905 8.77 514 8.90 008 8.99 699
E= ,
1°08'2 2°16',5 3°24~6 4°32;5 5°40;3

Primedba:Na 50 paraleli je E = o0 •
 172

lg c 9„38 222 9.38 222 9.38 222 9.38 222 9.38 222
-·
lg 6A. 1.00 000 l.'.30 103 1.47 712 1.60 206 1.69 897
10° colg Q 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188 8.24 188
lg tg e: 8.62 410 8.92 513 9.10 122 9.22 616 9.32 307
E= "2°24 ~ 6 4°48~6 1°11~6 9°33~3 11°52~9
7/Računanje razmera m
Kao što se iz prednjeg pregleda vidi,najve6a vrednost
ugla e: je na meridijanu koji je udaljen od srednjeg meričiijana
za 6!..=50°,tj.na. krajnjem meridijanu,čija je dužina 'A=70°.Pošto
razmer zavisi od veličine ugla e:,to znači da 6e delimični raz-
meri biti najveći na tačkama u kojima se seku krajnji meridi -
jani i krajnje paralele .• Da bismo ovo potvrdili, sračunajmo raz-
mere m po formuli m = Sec e: za tačke u kojima se 70 meridijan
seče sa 30,40,50,60, i 70 paralelom:

30° 40° 50° 60° 10°

lg Sec e: o.oo 846 o.oo 209 o.oo 000 0.00 213 o.oo 941
m= 1,01967 1,00482 1,00000 1,00491 1,02190

S/Računanje
razmera a i b
Razmeri duž glavnih pravaca deformacija na 70 rneridi·-
janu računaju se po formulama 38/ i 39/ koje se zbog mon„Sin e
=a.b=l pretvaraju u sledece:
-..!? 2
i a-b = Vm~+n -2
ep 30° „ 40° 50° 60° 10°
m2= 1,03973 _h90967 1,00000 1,00986 1,04~29
n~= 1,00000 1,00000 1,00000 1,00000 1,00000
2 = 2,00000 2,00~90 2,~0000 2,00000 ~,00000
(a+b) ~= 4,03973 4,00967 4,00000 4,00986 4,04429
-- ~·----

lg(a+b)L 0.60635 0.60311 0.60206 0.60313 0.60684

-- - - - - -
lg(a+b) 0.30317 0.30155 0.30103 0.30156 0.30342
a+b = 2,00986 2,00241 2)00000 2 '0_0245 2,01105
 173

2
a-b 0.03973 0,00967 0,00000 0,00986 0,04429
2
lg(a-b) 8.59912 7.98543 - 7.99388 8.64631
lg (a-b) 9.29956 8.99271 8.99694 9.32315
a-b = 0,19932 0,09833 0,09930 0,21045
a = 1,10459 1,05037 1,00000 1,05087 1,11075
b = 0,90527 0,95204 1,00000 0,95157 0,90030
Tablica sračunatih elemenata
za 70 meridijan
q> Q n m a b 2w=e:
70u 8,96 1 1,02190 1,11075 0,90030 11° 52~9
60 12,14 1 1,00491 1,05087 0,95157 5 40,3
50 15,32 1 1,00000 1,00000 1,00000 o oo,o
40 18,50 1 1,00482 1,05037 0,95204 -
5 37,1
30 21,68 1 1,01967 1,10459 0,90527 -11 16,5

Iz ove tablice se vidi da je ugao e: jednak maksimalnoj

deformaciji ugla 2w,čija je najveća vrednost u tačkama koje su
najviše udaljene od centralne tačke
projekcije.
Ako tačke sa jednakim uglovnim
vrednostima e: spojimo krivim linijam~
onda 6e te krive linije /~zokole/ ob-
razovati figuru,sličnu kvadratu sa u-
dubljenim stranama,čije su dijagonale
upravljene u pravcu srednjeg meridi -
jana i dodirne paralele,Sl.106.
Sl.107,prikazuje Bonovu projek -
ClJU za kartu Evrope,konstruisanu na
koordinatografu po sračunatim pravoug-
lim koordinatama x i y.
Sl.106.
 174

Sl.107.

Glava X

PSEUDOCILINDRIĆNE PROJEKCIJE
f"\ '
J1.Sinusoidalna Sansonova projekcija
Francuski geograf Sanson / 1600-1667 / predlo~io je
ekvivalentnu projekciju,koju neki pogrešno nazivaju Flemstido -
voTI,zato što ju je astronom Flemstid prvi prirnenio za izradu
 I , I \
\. i'I \\ I \
·\~) \
\, l . ,\. „....\..\ -- . j
\J
175

svoje zvezdane karte.

90

gg

Sl.108.
Ova projekclja konstruiše se na sledeci način:
1/ duž prave,koja pretstavlja srednji meridijan obuhva-
ćene teritorije, Sl .108, nanesu se _t!~l9_Y.i.~Jadnaki .il?J>J:'?cYJj_~nJ_m_ lu-
cima meridijana izmedju uzastopnih paralela sračunati po pozna-
toj formuli:
X' = R. tlcp ·······~··········169/
i kroz dobije~e tačke povuku prave,upravno na srednji meridijan.
Te prave pretstavljaju paralele na projekciji,
2/ za konstrukciju meridijana,duž svih paralela u jed-
nu i drugu_ stranu od srednjeg meridijana nanesu se __O}Eiečci, jed-
naki,_ ispravl~im lucima odgova:raj}l6ih paralel_§:__ izmedju uzastop-
nih meridijana,sračunati po formuli:
y = R.nA.
.Cos ep •••••.•••••••••• 170/
11

Spajanjem odgovarajućih tačaka na paralelama koje se nalaze duž

istog meridijana,dobice se krive linije koje pretstavljaju mer~
dijane.
Iz jedna~in~ 170/ vidi se,da su meridijani na projekc~
ji zapravo kosinusoide ili sinusoide pomerene za f .
DeformacijeJz napred izloženog jasno je da su razmeri
n duž paralela jednaki glavnom razmeru,tj. n = 1.
 176

Za odredjivanje razmera m duž meridijana treba upored~

ti beskonačno mali elemeriat AD meridijana na projekciji,Sl.109 ,
sa odgovarajućim beskonačno malim ele -
X
mentom AoDo meridijana na globusu,tj.
AD
m =AoDo
Kako je AD = dx.Sec E, a AoDo = Rdcp,
to je
dx.Sec E
m= Rdq>
Iz jednačine 169/ imamo da je dx=Rdcp,
pa kada ovo uvrstimo u gornju jednačinu
Sl.109. biće: Rdce
m = Rdep.Sec E = Sec E ••••••• 171/
gde je E =(0-900 ),a 8-ugao izmedju meridijana i paralele na pro-
~ -·-·-.„„.
jekciji.
Ugao E odredjuje se na sledeći način:iz malog pravoug-
log trougla AED,imamo da je
tg E = 1x
Kako se difere~ciranjem funkcije 170/ dobija da je
dy =- R.~A.Sin ep dep
a diferenciranjem funkcije 169/ da je
dx = Rdq:i
to je
tg E =- R.~AR~~~ P dp = - ~A.Sin ep •• 172/

Razmer p površina na osnovu jednačine~p = m.n.Sin e za

e= 90°+ E, n=l i m=Sec E Co; E ,biće:

p =co! E.l.Cos E =1 •........•....•• 173/

Iz ove jednačine se vidi,da je Sansonova projekcija z~
ista ekvivalentna,što se moglo zaključiti i na osnovu konstrukc~
je,pošto su na projekciju naneti ispravljeni luci meridijana i
paralela,što znači,da su paralelne strane i visine trapeza na
projekciji,jednake odgovarajućim stranama i visinama trapeza na
 177

globusu.
Kako su delimični razmeri kod ove projeknije jednaki je-
dinici samo duž paralela i srednjeg meridijana,a na svim ostalim
meridijanima delimični razmer m je veći od jedinice,pošto je
Sec E uvek veći od jedinice, to će se beskonačno .In.~l,i„„kr1~govi, opi-
sani na __!"azniIJLJil..eJ3.:tima globusa, po javili kao krl.!govi samo duž

--
--~r~_Q!!~-~_!~jana,a na svim ostalim mestima kao elipse jednakih
površina.
Za odredjivanje maksimalne deformacije pravaca i uglova
služi poznata formula:
tg w - - -a-b
-2
--
v;;;;
Stavimo li u imenitelj da je b = ! , biće:
tg w a-b
= -2- .................•. 174I
Na osnovu ranije izvedene jednačine 39/ imamo da je

a-b = \Jm 2 + n 2 -2m.n.Sin e

Ako ovde stavimo da je m = Sec E ' n=l i Sin Đ=Sin (90° +E)
biće:
a-b =·vsec 2 E + 1 - 2Sec E. Cos E
Kako je Sec 2 E = l+tg 2 E,to je

a-b =Vl+tg 2 E+l- 2gos E =V2+tg 2E-2

OS E
=~ tg E

Ako sada ovu vrednost za a-b= ! tg E,stavimo u jednači­

nu 174/,dobićemo:
tg W = -12 tg E
Kako je na osnovu jednačine 172/ tg E = - AA.Sin cp,to~

tg w =~~~A.Sin ep ••••••••••••• 175/

Definitivne jednačine za računanje Sansonove projekcije

glase:
1. X - _10_cL_
q 0 .Mo
R. 6/1.o C
2. y - -o-Mo"·
Q • os ep
 178

3. tg e: = 0D.">f
Q
•
.S1n q>

4. m = Sec E
5. n =l • • • • 176/
6. p =1
0
l AA 1 tg e:
tg w = 2 Q
•
1. 0 • Sin <p =2
Pri ra~unanju ove projekcij~
za kartu Afrike u razmeru 1'

1:10,000.000 za svakih 10° po širini i dužini,za srednji merid~

'
jan Aa= 20° i R = 6 370 290 m.dobijene su sledece vrednosti za/
tge:,mi·w:
Vrednosti
za tg

~~ 00 10° 20° 30° 40°

:t: 00 o,ooo 000 o,ooo 000 o,ooo 000 o,ooo 000 o,ooo 000
10 o,ooo 000 0,030 307 0,060 614 0,090 921 0,121 228
20 o,ooo 000 0,059 694 0,119 388 0,179 082 0,238 776
30 0,000 000 0,087 266 0,174 532 0,261 798 0,349 064
40 0.000 000 0,112 188 0,224 376 0,336 564 0,448 752

Vrednosti
za m = Sec ep
"--ep~ 00 10° 20° 30° 40°
:t 00 1,0000 1., 0000 1,0000 1,0000 1,0000
10 1,0000 1,0005 1,0018 1,0041 1,0056
20 1,0000 1,0018 1,0071 1,0159 1,0281
30 1,0000 1,0038 1,0151 1,0337 1,0592
40 1,0000 1,0063 1,0249 1,0551 1,0961
Vrednosti w
1
o w -- -?" tg c
za tCJ'
:;::, 00 00 O' oo O'O
, 00 O'O oo O'O oo O'O
10 o o o 52,1 1
'
44,1 2
'
36,2 3 28,1
'
20 o o ,' 1 42,6 3 25,0 5 07,0 6 48,5
30 o o2' t 2 29,9 4 59,2 7 27,5 9 54,0
·-
 179

Sansonova „._„,
projekcija primenjuie-·. . se za izradu .. karte Sve-
~ ---·~--~---~~-·""-"·--·~·"--·-··--·„--·---- „ .•. ··--··-·-„··-··---.--~.„ ··-~·~~-·-

ta, a naročito ~ Afrik_g_,_zatim Australije i Južne Amerike, s

- ·ooiirom·~,;-joj deformacije oko ekvatora male .Ona ima . mnogo
sličnosti sa Bonovom projekcij~m pa se može smatrati kao speci-
jalan slučaj Bonove projekcije kada se opšti centar paralela na-
lazi u beskonačnosti.

vlrlJ/"~Molvajdova projekcija
Nemački matematičarMolvajde predložio je 1805 godine
ekvivalentnu projekciju,kod koje su srednji meridijan i parale-
le prave linije,a svi ostali meridijani elipse,izuzev meridija-
na koji je od srednjeg udaljen u jednu i drugu s~ranu za 90°,kq-
ji se javlja u vidu kruga.
Ova projekcija zasniva se na principu:da je površina
kruga Sl.110, jednaka polovini površine ZemJ_j~~JE1>!.~„ tj.
2 -~
r _:1t = 2R2. n
'
Rešenjem ove jednačine debija se,da je poluprečnik to-
ga kruga:
r = R'\/2
gde je R-poluprečnik Zemljine lopte smanjen u glavnom razmeru.
p
Neka EE'bude lik ekvatora,a tet~
va ABrparalelna ekvatoru,lik paralele.Po-
ložaj paralele na krugu /karti/ odredjen
Et--~~~11'-......_~......,.E' je uglom cp:Da bi se na projekciji sačuva­
la jednakost površina,kako u celini,tako
i na odelitim pojasevima,ograničenim pa-
ralelama , potrebno j_ e da površina poj asa
EABE'bude jednaka polovini površine poja-
Sl.110. sa izmedju ekvatora i paralele q> na Zem-
ljinoj lopti ,a to će biti ako je
6AOB + 2 sektora BOE'=~ površine pojasa od ~=
O do ep. ••o••••••••••••••••••••••••••o•••••"•••••••••••l77/

Kako je površina 6AOB = ~AB.h,gde je ~AB = r.Cos ~~ a

h = r.Sin ep' ,to Je površina
 180

A AOB = r 2 .Sin cp:cos ep' •••••••••••• 178/

.., , l -, l , l 2 ,
Povrsina sektora BOE = 2.BE .r =2 r.cp .r = 2 r .ep •
Površina dva sektora biće:
BOE'=r2 .cp' ••••.•••••••••••••• 179/
Iz geometrije je poznato,da je površina loptinog po-
jasa jednaka obimu velikog kruga pomnoženom visinom H pojasa,
tj.
P = 2Rn.H
Kako je visina loptinog pojasa izmedju ekvatora i para-
lele cp,jednaka:
H = R.Sin ep

to će polovina površine loptinog pojasa biti:

~.2Rn.RSin ep= R2n.Sin ep •••••.•• 180/
Ako sada vrednosti iz jednačina 178/,179/ i 180/ stavi-
mo u jednačinu 177/,bi6e:
,
r 2 .Sin cp~Cos ep'+ r 2 • ep = R2n.Sin ep
Zamenimo li ovde r 2 sa 2R 2 biće:
'
2R2 sin ep:cos ep'+ 2R 2 cp'= R2 n.Sin ep
ili 2Sin ep:cos ep'+ 2ep'= nSin cp
ili Sin 2cp'+ 2cp'~ nSin cp ••••••••••• 181/
Ova jednačina objašnjava zavisnost izmedju ugla ~, na
karti i širine ep na lopti.
U sledećoj tablici iznete su vrednosti uglo~a ep'
,
00 00 oo,o 25° 19° 47~1 50° 40° 37~4 75° 64° 57~6
5 3 55,4 30 23 49,4 55 45 04,3 80 70 58,4
10 7 51,5 35 27 55,0 60 49 40,3 85 78 03,5
15 11 lf8,4 40 32 04,2 65 54 28,2 90 90 oo,o
20 15 47.0 45 36 18.1 70 59 31.5
Ova projekcija ko,nstruiše se na taj način, što se nacrta
krug poluprečni:k'a r = R V2, smanjenog u glavnom razmeru karte
--„~.........,,..„"•--~-·,~-'-
i
,..-.-~ ,._.__ ~.~·' .. ,,_,'! •""-"'' >M,:~••·'" <~·· .., '•·• .„•,. ""''"' ,,~.,..,.. c
 181

i povuku dva uzajamno upravna prečnika PP'i EE~zatim se duž preč­

nika PP'nanesu delovi,jednaki r.Sin cp'i kroz dobijene tačke izvu-
ku tetive,paralelno prečniku EE:Sve ove tetive,koje su inače pa-
ralele na projekciji ,treba podeliti na jednake podeoke i kroz
odgovaraj.uce tačke povući krive linije /elipse/ koje nam pret-
stavljaju ,meridijane na projekciji,Sl.111.
JI

Ako produžimo ekvator i paralele u jednu i drugu stranu

od srednjeg meridijana za još jednu veličinu izvan osnovnog kru-
ga ,na njih nanesemo odgovaraju6i broj podeoka i kroz dobijene
tačke na isti način izvučemo elipse,onda će na spoljašnjoj elip-
si,čije su ose u odnosu 1:2,biti pretstavljena čitava Zemljina
lopta.
Ako projekcija ne može da se konstruiše grafički,onda
se računaju pravougle koordinate x i y po jednačinama:
x = r. Sin ep'= R \/2 .Sin ep'
A A •••• 182/
y - r.Cos ep~~ = 2R Vz . n.Cos ep'
2
Deformacije.Kod ove projekcije,kao i kod Bonove i San -
sonove,meridijani i paralele na projekciji ne seku se pod pravim
uglovima,ve6 zaklapaju ugao e =(90°+ tj.
Ugao E računa se po jednačini:
tg E = 1t21\ tg ep" •••••••••••••• 183/
 182

koja se izvodi na osnovu istog rezonovanja kao i kod Sansonove

projekcije.
Uporedj~vanjem beskonačno malog elementa AD meridi -
janskog luka na projekciji,Sl.112,sa njemu odgovarajućim besko-
načno malim elementom AoDo meridijan
X
skog luka na globusu,dobićemo jednačinu
za računanje razmera m duž meridijana:

-6---~__.ip;.jiit..........~--cp+d~
m = A~o ••••••••••••• 184/
-+---__,~...,..____,,..,_~q>
Iz malog pravouglog trougla DEA imamo
da je dx = AD.Cos e:;odakle je
AD = dx.Sec e:
o y i
AoDo = Rdcp
Sl.1·12. Uvrstimo li ove vrednosti u jednačinu
184/,dobicemo:
m=
Sec e: dx
R • dq> • • • • • • • • • • • • • • .185
I

Diferenciranjem funkcije 182/ ,dobi jamo da je

dx = Rv-2 .Cos cp~dcp' •..•••••. 186/
a diferenciranjem funkcije 181/,dobijamo:
2Cos 2cp'd~'+ 2dcp'= n.Cos ep dcp
odakle je .a. '·
n.Cos ep d
(Cos 2cp'+ ~· ep
ep =2
ili , n. Cos ~ d
d ep = 4 Cos 2 cp' • ep

Stavimo li ovu vrednost u jednačinu 186/,biće:

1t. Co s ep
dx = R "'r;:;-
v~ • 4 Cos ~,.dcp

Ako ovu vrednost uvrstimo u jednačinu 185/,bice:

m = _ _,n=•..-c....;;.·o....;;s~cp-
2 V2 .Cos ep' •••••••••• 187I •
Jednačina za računanje razmera n duž paralela biće:

n =A~o •••••••••••••••••• 188/

 183

Kako je AB = dy ,a AoBo = R.Cos ~.dA,to je

„
n dy
= R.Cos ~.dX
Diferenciranjem funkcije 182/ za y ,dobi jamo da je
dy = R\12 .;A ,Cos ep'

Uvrstimo li ovo u gornju jednačinu za n,dobićemo:

n = 2 ~c~; 0 ; p' •••••••.••..••• 189/

Iz jednačine 187/ JJdi se da raz~~~~už m~ridl_jana
zavisi od šir~.ne_i dužine ,pošto je ugao E funkcija dužine t...,a iz
·-jed~ačine 189/ ,da-;~-;~e~ ~ duž para_!el_~_ zav_~~i._.§1_~~9- .. .<?-~ ~~r~.:g~__se_.
Da je ova projekcija ekvivalentna možemo dokazati na
taj način,što ako u jednačinu p = m.n.Sin 8 uvrstimo dobijene
vrednosti za m i n iz jednačina 187/ i 189/ i mesto Sin e stavi-
mo Sin(9o 0 + E)= Cos E,dobi6emo na kraju:
p = Sec E • Cos E =1
Za odredjivanje maksimalne deformacije pravaca i uglo-
va služi nam od ranije poznata jednačina:
a-b
tg w =2-y ab
koja se kod ekvivalentnih projekcija pretvara u
a-b
tg w = -2-
Kako je
a-b =Vm 2 + n 2 -2mnSin e =Vm 2 + 2
n -2
pošto je p=m.n.Sin e = l,to je

tg w = ~Vm 2 + 2
n -2 ••••••••• „ .... 190/

Molvajdova projekcija primenjuje se veoma često za iz-

radu karte Sveta,a može se primeniti i za izradu karata pojedi -
nih kontinenata.

13 Matematička kartografija
 184

-
Glav.a-<XI
./.,.9~~~.f'-

PR~-OLJNE PROJEKCIJE
~Loptasta projekcija
Ovu projekciju,koja se konstruiše posebno za svaku po-
luloptu ,predložio je Talijan Nikolozi / Nicolosi 1750-1823/.Je~
nostavna je za konstrukciju i kod nje su i meridijani i parale-
le luci krugova.Srednji meridijan 'i ekvator su prave i medjusob-
no upravne linije.
Loptasta ili globularna projekcija konstruiše se na
taj način,što se poluprečnikom R Zemljine lopte,smanjenim u
glavnom razmeru,opiše osnovni krug PEP'E'i na njemu izvuku uza-
jamno upravni prečnici EE'i PP:zatim se sva četiri kvadranta i
---"::;:::;iill•Pr-~ poluprečnika izdele na odgovaraju6i
broj jednakih delova prema uslovlje-
noj razlici geografskih širina i du-
žina. Posle toga,pristupa se izvlače­
nju kružnih lukova koji moraju pro-
Et--t-t-f-+--~o+-+--+--+--+L~E' lazi ti kroz 3 zadate tačke :meridi -
jani kroz oba pola i odgovaraju6u
tačku na ekvatoru,a paralele, kroz
odgovaraju6e tačke osnovnog kruga
i tačku na srednjem meridijanu.
Razumljivo je da se centri me-
ridijanskih lukova moraju nalaziti
Sl.113. na pravoj EE:koja pretstavlja ekva-
tor,ili na njenom produženju,a centri paralela na obrtnoj osi
PP:ili na njenom produženju.Ti centri,iz kojih treba opisati me-
ridijane,odnosno paralele,dobijaju se u preseku simetrala odgo-
varaju6ih tetiva i prave EE:odnosno PP'
Ova projekcija se primenjuje za izradu karata Plani-
globa. Inače za nju ne postoji nikakva matematička teorija.
 ·~
!'

185

~/1/g;,i~edarska projekcija
'
Karakteristične osobine ove projekcije iznete su u o -
deljku:Klasifikacija kartografskih projekcija.Predložio ju je
Dr.Albreht Penk,profesor Bečkog univerziteta,za izradu karte ce-
le Zemlje,a pre Penka predlagao ju je nemački geodeta Mifling ,
pa je zato neki nazivaju Miflingovom projekcijom.
Kod nje se zamišlja da se svaki pojedini trapez, koji
pretstavlja zaseban list karte,projektuje na posebnu ravan,koja
prolazi kroz temena sferoidalnog trapeza,ili ga dodiruje u nje-
govoj srednjoj tački.Prema tome,projekcije sferoidalnih trapeza
bi6e ravnokraki trapezi u ravni,čije su strane a i b,ispravlje-
ni luci paralela,a kraci c,ispravljeni luci meridijana.
Sve naše predratne karte radjene su u Poliedarskoj pro-
jekciji sa dimenzijama trapeza:
Za kartu i:25.ooo 7~5 x 7~5
za kartu i:so.ooo 15 x 15
Za kartu i:100.ooo 30 x 30
Za kartu 1:200.000 60 X 60

Time što su odredjene strane trapeza i izražene razli-

kama geografskih dužina i širina za svaki pojedini razmer,pozna-
te su nam geografske koordinate ~ i A za svako teme trapeza.
Pri računanju strana trapeza a,b i c,treba utvrdjene
razlike 6~ i 6A pretvoriti u linisku meruoPrema tome,na osnovu
poznatih jednačina 16/ i 17/ za računanje dužine meridijanskih
i paralelinih lukova,bice:

a = 6A."
f2),. Cos cp 1

b = 6A."
[2)2
• Cos cp2 •••••• o •• „ •••••• • 191,I

c = 0i...'
(11
gde se veličine (1) i (2) uzimaju iz Tablice II po argumentu q>,i
to fl) za srednju širinu ~ = ~ 2 ,a [2) za odgovarajuće širi-
ne ~ 1 i ~ 2
Da bismo strane a,b i c dobili u santimetrima,tj.u raz-
 186

meru karte,treba napred navedene jednačine podeliti sa Mo,gde je

Mo-prirodna vrednost jednog santimetra u razmeru karte.Prema to-
me jednačine 191/ dobijaju slede6i oblik:
t::.t... 11 .Cos p,
a = ~2), .Mo
!:::.f...".Cos 'P2
b =
(2)2 .Mo
.............. . 192/

c - !:::.m"
.:i:. •
- fl)o .Mo
Kao kontrola pri konstrukciji trapeza služi dijagonala
d.Jednačfna za računanje dijagonale d debija se na slede6i način:
ako iz temena C i D,Sl.114,spustimo
upravne na stranu a,onda iz pravoug-
log trougla AKD na osnovu Pitagori-
ne teoreme možemo napisati da je
2
d = h 2 + (a-m) 2
a K
m ecp, Kako je iz pravouglog trougla BKD
X.2
h2= c 2 - m2
Sl.113. to 6e gornja jednačina biti:
d2= c 2- m2+ a 2 -2 am + m2
tj.

Ako u ovu jednačinu stavimo da je m = 21 (a-b) ,biće:

2 2 2 1
d = c +a - 2a. 2 (a-b)
odakle je 2 2 2 2
d =c + a - a + ab
i na kraju 2
d= c 2 + ab
ili
d=~ • • • • • • • • • • „ ••••••• • 193/

Primer:Sra~unati strane trapeza a,b i c i dijagonalu

d,kada su zadate geografske koordinate ~ = 44°00~ ~ = 44°20' ,
1

n , -- 1 E-'_i o oo' -i l .-. o ~·(I , t . za razrner 1 .. 1 00.000

1
.~acunanJe izvrsi i
):„ V • •
?~ ~0 )0
V •

na Deselovom elip~ 'r'.

l4.. !I

Ourl r:·
V \..L...,.
e '
V'i -.,,.. •
 187

ilcp'= 20' ili ilcp"= 1200"

ilA' = 30' ili LlA 11 = 1800"·
~ = 44° 10' i Mo = 1000 m.
l.Računanje strana trapeza_
a = ilA"Cos p, b _ 6A" .Cos cp2
[2), .Mo - !2L .Mo
lg !:i.A" 3.25 527 lg LlA 3.25 527
11
lg Licp' 3.07 918
lg Cos ep, 9.85 693 lg Cos cp 2 9.85 448 colg [l)o 1.48 942
colg [2). 1.49 092 colg(2L 1.49 093 colg Mo 1.00 000
colg Mo 7.00 000 colg Mo 7.00 000 lg c 1.56 860
lg a 1.60 312 lg b 1.60 068 C= 37,034
a= 40.105 b= 39,873
2.Računanje dijagonale d
lg ab = 3.20 380
E = 0.26 900
lg c2 = 3.13 720
lg ab-lg c 2 = 0.06 660
lg d 2 = 3.47 280
lg d = 1.73 640
d = 54,500 cm.
Pri računanju dijagonale.d koriš6eni su tzv.Gausovi lo-
garitmi zbira. •
Ovo je proizvoljna projekcija,ali s obzirom na to, što
je njena primena ograničena zaključno sa kartom 1:200.000,takoda
je površina Zemljinog elipsoida koju obuhvata jedan list karte
/najviše i 0 po dužini i širini/ neznatna u odnosu na površinu ce-
le Zemlje,može se smatrati da je ona istovremeno i konformna 1
ekvivalentna.Laka je za računanje i konstrukciju,kao i za nanoše-
nje trigonometriskih tačaka.Zato nije nikakvo čudo,što je ona do
poslednjeg rata bila usvojena za izradu vojnih karata krupnih
razmera ne samo kod nas,već i kod mnogih drugih država.
Jedini joj je nedostatak,što se ve6i broj listova ne mo-
že spojiti u jednu celinu,a da pri tome ne na.stupe klinasti ras-
cepi,pa bilo da se listovi spajaju duž meridijana ili duž parale-
 188

la.Tako,ako spajanje vršimo duž paralela,pojaviće se rascepi duž

meridijana Sl.114,a ako spajanje vršimo duž meridijana,pojaviće
se rascepi duž paralela,Sl.115.

Sl.114. Sl.115.
Ali,imajući u vidu da se karta krupnog razmera posmatra
izbliza /sa daljine 30-50 cm/,nema ni potrebe da se veliki broj
"listova spaja u jednu celinu.Četiri,pa čak i devet listova, mogu
se uvek spojiti u jednu celinu,pa da rascepi budu neprimetni,po-
gotovu kada se ima u vidu deformacija hartije do koje neizbežno
dolazi zbog pramene temperature i vlažnosti,kako pri štampanju
tako i pri čuvanju otštampanih karata.
Računanje liniskih koordinata.Položaj svake trigonometr~
ske tačke na sračunatom i konstruisanom trapezu odredjen je pre-
sekom njenog meridijana i njene paralele.
Da bismo naneli položaj neke trigonometriske ta~ke T,po-
trebno je da sračunamo liniske koordinate x,x, ,x' ,x~ ,y i y, ,Sl.
116.
Ako su nam date geografslfo koordinate /..., , /.. 2 , ep, i ep2 , tako
da je 6.t..." = A2 - A., i 6.cp" = cp2 - ep, , i geografske koordinate A1 i cp 1
b
tačke T, i sračunate strane trapeza a, b i c, ff=====:::i11==~~
x' t x,
onda na osnovu slike možemo napisati slede- 1
I
će proporcije: " ________,!i:_ ___ fr
X • a =(f...
1 - 11.,) : 61'." :
X • a = ( A2 - Arj: 61'. 11 l y

X: b =(A "-J: 61'. 11

1 - a l
X : b =(A2- A1r: 6A." X T'

Sl.116.
 189

Y : C =('Pr - ep,) : 6. ep lt
Y1 : C =(cp2 - 'Pr): 6.cp"
odakle je
X =6. aAli
(\ \,' li
'"r - '" Y

X, : /j.A lt
a {\ /\2
\ -
\T\ 11
I\ 1

X
, =t,.f..."
b ( /\.r
\ -
'1)
I\.
u
............ ·• .194/
, b (\
x, =6.A." /\.2 -
\r)ll
{\.

y =t,.~" ('P1 - ep,)"

'.[
c "I I

Y1 =6,q>" ( m
T2 - mr)"
T' iii f,I

Na ovaj način dobili smo jednačine za računanje tzv.

Ili
"
liniskih koordinata.Liniske koordinate x,x'i y potrebne su za
nanošenje tačke T ,a koordinate x, ,x~ i y, potrebne su radi kon -
trole da se pri računanju liniskih koordinata ili pri nanošenju
tačke T nije potkrala kakva greškae
Ako je računanje tačno izvršeno,onda mora biti:

x'+
+ X,=

X~= b
a) ••••••••••• o ••• • 19 5/
y + y, =c
Primer:date su geografske koordinate temena trapeza:
~ = 44° 00' 00~0 A.,= is 0 oo' oo•:o
cp2= 44 20 oo,o "-2= 18 30 oo,o
zatim geografske koordinate tačke T :
epT = 44° 15' 24~6
i naposletku strane trapeza,sračunate u razmeru i:100.ooo ·
a = 40,10 cm lg a = 1.60 312
b = 39,87 lg b :::: 1.60 068
c = 37,03 lg c = 1.56 860
potrebno je da se sračunaju liniske koordinate tačke T.
 190

l.Obrazovanje razlika
,
6cp"= 1200"0 6"A"= 1800 1:0
(<pT - ep) "= 924,6
I
( "Ar - "A,) 11 = 1306,4
{~2 - ~} "= 27524 ( "A 2 - "Ar) " = 493,6
Kontrola: 1200,0 1800,0
2.Računanje liniskih koordinata
C (epT
Y :6cp" -
rn,)"
T

lg a 1.60 312 lg b 1.60 068 lg c 1.56 860

lg(AT- A,)" 3.11 608- lg(Ar- "A,) u 3.11 608 1g(q>T-cpJ11 2.96 595
colg 6"A 6.74 473 colg 6"A 6.74 473 colg 6cp 6.92 082
,
lg X 1.46 393 lg X 1.46 149 lg y 1.45 537
X = 29,10 x'= 28,94 y= 28,53
lg a 1.60 312 lg b 1.60 068 lg c 1.56 860
lg("A2- "'1)" 2.69 338 l&A2- AT)ll 2.69 338 lg(cp2- Cf'r) 11 2.43 996
colg 6"A" 6.74 473 colg 6"A" 6.74 473 colg 6cpl 6.92 082
lg x, 1.04 123 lg x: ,
1.03 879 lg y, 0.92 938
X,= 11,00 x-,- 10,93 - 8,50
-y.-

Kontrola:
,
X = 29,10 X = 28,94
,
y = 28,53
x,= 11,00 x, = 10,93 Y, = 8,50
X+X,= 40,10 x' +x~ = 39,87 y+y, = 37,03
a = 40,10 b = 39,87 c = 37,03
, I ,,--;_°)
pl().) (/ ij)Polikonusne projekcije
Polikonusnim projekcijama nazivaju se projekcije,kod ko-
jih se projektovanje površine Zemljine lopte ili elipsoida vrši
na više konusa,tako da je svaka paralela,ustvari,dodirna parale-
la jednog konusa,Sl.117.
Kod ovih projekcija ekvator i srednji meridijan obuhva-
ćene teritorije su prave linije.Svi ostali meridijani su krive
linije,simetrične prema srednjem meridijanu,a paralele su luci
ekscentričnih krugova i simetrične su prema ekvatoru.Centri pa-
ralela nalaze se na produženju srednjeg meridijana,Sl.118.
 191

I I
I I
I I
I I
I \
I I
I I
I I
I I
o,
Io I
I \
I /
Or
c 25
'\
\
\ \
\
\ \
\
\ \
\ \
\ \
\ Cw
\ \
\
'

I
I
<;t~
/
'' \
\
C75 ~\
\
I / Q.,„ ....
.....
''' \
\ \
I I
I I.. ' \\ \ <§>

I \ \
l ~ \
'!.'>

Sl.118.
Sl.117. Za ose pravouglog koordinatnog s}
stema uzimaju se: srednji meridijan kao X-osa i ekvator ili up-
ravna,podignuta na srednji meridijan u tački preseka sa najjuž-
nijom paralelom,kao Y-osa.
Polikonusne projekcije mogu se konstruisati na osnovu
polarnih koordinata u ravni 6 i Q,kada je reč o kartama sitnih
razmera,i na osnovu pravouglih koordinata x ~ y,sračunatih za
sve tačke u kojima se seku meridijani i paralele,kada je reč o
konstrukciji projekcije za karte krupnih razmera.

<}().;/'/@Prosta /američka/ polikonusna projekcija

Kod ove projekcije srednji meridijan je prava linija.
Paralele su luci ekscentričnih krugova i upravne su na srednji
meridijan.Poluprečnici paralela jednaki su izvodnicama dodirnih
konusa i oni se računaju po poznatoj formuli:
Q = N.ctg ep ••••••• o ••••••• • 196/
Kako su rastojanja 6Q,izmedju paralela duž srednjeg me-
 192

ridijana na projekciji jednaka onim u prirodi,to je razmer moduž

srednjeg meridijana jednak jedinici,tj. mo= 1.
Razmeri n duž paralela jednaki su jedinici.Prema tome,
kod ove projekcije duž· srednjeg meridijana i svih paralela nema
nikakvih deformacija.Na svim ostalim meridijanima deformacije po-
stoje i one su zavisne od geografskih koordinata ~ i A.
Konstrukcija mreže za kartu sitnog razmera vrši se na
slede6i način:duž srednjeg meridijana OX,Sl.119,počev od koordi-
X natnog početka O nanosi se otsečak,
OS =X + Q
izražen u razmeru karte,gde je X-dužina me-
ridijanskog luka od ekvatora do paralele ~
koji se uzima iz Tablice I,a Q-poluprečnik
te iste paralele na projekciji.Nanošenjem
otsečka OS debija se centar,iz koga treba
opisati paralelu ~,uzevši u otvor šestara
njen poluprečnik Q.Na isti način dobijaju
se i centri ostalih paralela iz kojih se
vrši opisivanje lukova odgovarajućim polu-
prečnicima •
.........~~~~~~~- y
Za konstrukciju meridijana potrebno
Sl.119. je na paraleli ~ naneti tačku T koja pret-
stavlja presek meridijana i paralele.Za nanošenje tačke T treba
sračunati ugao OST = 6 i tetivu AT = t na osnovu poznatih geo
grafskih koordinata ~ i A.
Kako je kod ove projekcije dužina luka AT paralele jed-
naka dužini odgovaraju6eg luka AoTo na Zemljinom elipsoidu,tj.
Q.6 = r.~A
to je
0 = r.6.A
Q
gde je r = N.Cos ~-poluprečnik paralele na Zemljinom elipsoidu ,
6A-razlika geografskih dužina,a Q-poluprečnik paralele ~ na pro-
jekciji,to 6e biti:
 193

6 = N.Cos p.6A = 6A.Cos p_

Cos p -
6A.Sin ~.Cos p
Cos ~ ,tj.
N.ctg ~
Sin ~

6 = 6A.Sin ~ ••••••••.••••• 197/

Tetive se računaju po poznatoj formuli:
t = 2Q.Sin ~ ••••••.•.•••••• 198/
gde je:Q-poluprečnik <lotične paralele na projekciji,~ 6-ugao
zbližavanja meridijana koji odgovara luku AT.
Presečemo li paralelu ~ tetivom t,dobi6emo tačku T.Is-
ti postupak je i za dobijanje tačaka T na ostalim paralelama.A-
ko sada pomoću krivog lenjira spojimo odgovaraju6e tačke na sv~
ma paralelama,dobićemo traženi meridijan.
Ovaj način konstrukcije zgodan je za karte sitnih raz-
mera.Medjutim,za karte krupnijih razmara potrebno je da se sra-
čunaju pravougle koordinate x i y za sve tačke u kojima se seku
meridijani i paralele i na osnovu njih projekcija konstruiše na
koordinatografu.
Formule za računanje pravouglih koordinata na osnovu·
Sl.119,glase:
x'= SA - SK = Q - Q.Cos 6 = 2Q.Sin2~
x = X + x' •• 199/
y = Q.Sin 6

Deformacije.Kod ove projekcije razmer m duž meridijana

računa se po formuli:
6A~ 2
m = l + ~ .Cos ~ ••••...•••• 200/
gde je: 6A-razlika geografskih dužina izmedju srednjeg meridija-
na i meridijana dotične tačke izražena u radijanima.
Za računanje je podesnija formula:
m =1 + ~
0,0001523.6~
2
.Cos 2 ~ •.•• 20 1I
koja se dobija,kada se u formuli 200/ 6A izrazi u stepenima i
podeli sa 2Q02 ,a zatim uvrsti vrednost za 2 ~ 02 ~ 0,0001523.
 194

Pošto se kod ove projekcije meridijani seku sa paralela-

ma skoro pod pravim uglima,može se uzeti,da je m=a i n=b=l, gde
je,kao što je poznato,a-najveci,a b-najmanji razmer duž glavnih
pravaca deformacija.Prema tome i ovde važi poznata formula za do-
bijanje maksimalne deformacije pravca:
a-b_m-n
Sin w -a+
- ----b - m+ n

Još jednostavnija je formula koja daje direktno

maksimalnu deformaciju ugla 2w:
2w'= 0:524.6~2.cos2~ ••••••••••• 202/
Kod ove projekcije beskonačno mali krugovi,opisani na
raznim mestima Zemljinog elipsoida,pojavice se kao krugovi jedna-
kih površina samo duž srednjeg meridijana obuhva6ene teritorije.
Na ostalim mestima oni će se pojaviti kao elipse različitih po -
vršina.Male ose indikatrisa poklapaju se sa pravcem paralela i
one su jednake prečniku beskonačno malog kruga,a velike ose po-
klapaju se sa pravcem meridijana i one su vece od prečnika opisa-
nog beskonačno malog kruga.
Niže navedene tablice daju pot~unu pretstavu o ve -
ličinama delimičnih razmera i maksimalne deformacije uglova kod
proste polikonusne projekcije za čitavu poluloptu.
Najveći delimični razmeri a
~ 00 15° 30° 45° 60° 75° 90°
00 1,000 1,034 1,137 1,308 1,548 1,857 2,234
15 1,000 1,032 1,128 1,287 1,510 1,795 2,143
30 1,000 1,026 1,102 1,229 1,405 1,629 1,899
45 1,000 1,017 1,068 1,152 1,267 1,410 1,580
60 1,000 1,009 1,034 1,075 1,131 1,200 1,280
75 1,000 1,002 1,009 1,020 1,035 1,053 1,073
90 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000
 195

Najveći delimični razmeri b

~
-'P u
00 15° 30° 45° 60° 75° 90°
o 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000
15 1,000 1,000 1,000 1,000 0,999 0,998 0,997
30 1,000 1,000 1,000 0,999 0,997 0,994 0,989
45 1,000 1,000 1,000 0,999 0,996 0,992 0,984
60 1,000 1,000 1,000 0,999 0,997 0,993 0,987
75 1,000 1,000 1,000 1,000 0,999 0,998 0,995
90 1,000 1,000 1,000 1,000 o,ooo 1,000 1,000

:Maksimalna deformacijs. uglova 2w

~ 00 15° 30° 45° 60° 75° 90°
1-cp o
o 00 o' 1 o 56' 70 21' 15°20' 24°51' 34°54' 44°51'
15 o o 1 4s· 6 53 14 26 23 29 33 09 42 49
30 o o 1 27 5 36 11. 52 19 33 28 01 36 43
'
I:.•
45 o o o 58 3 46 8 09 13 43 20 03 26 52 '

60 o o o 29 1 55 4 12 7 13 10 50 14 51
75 o o o 08 o 31 1 09 2 01 3 04 4 18
90 o o o 00 o 00 o 00 o 00 o 00 o 00
Kao što se iz tablica vidi,ova projekcija je podesna za
prikazivanje teritorija koje se protežu u pravcu sever-jug,tj. u
pravcu srednjeg meridijana.Ona nije ni konformna ni ekvivalentna,
ali na udaljenju 10° istočno i zapadno od srednjeg meridijana mo-
že se smatrati da zadovoljava i uslov konformnosti i ekvivalent-
nosti.
Ovu projekciju predložio je 1820 godine načelnik obal -
skog premera SAD,profesor Ferdinand Hassler,i ona je u SAD,sve
do 1947 godine,bila usvojena ne samo za izradu karata krupnih i
sitnih razmera,vec je služila i za računanje pravouglih koordi -
nata i nanošenje kvadratne mreže na artiljeriskim kartama.U njoj
je izradjena i francuska karta i:50.ooo.
Izgled ove projekcije za veći deo Zemljine površine pr~
kazuje Sl.120,a za jedan kontinenat Sl.309
 196

Sl.120.

b.Medjunarodna karta i njena projekcija

;·;1·"

iOdavno se ose6ala potreba za izradom jedinstvene karte

čitavog Sveta.Predlog za izradu ove karte na V Medjunarodnom kon-

-
gresu geografa,održanom 1891 godine u Bernu,podneo je Dr Albreht
Penk,profesor Bečkog univerziteta.Predlog je jednoglasno prihva-
6en od strane prisutnih delegata.Godine su prolazile,redjali se
kongresi ,ali na sprovođenju ove ideje u delo nije ništa uradjeno.
Tek 1909 godine na zauzimanje Velike Britanije sazvana je I Me-
djunarodna konferencija u Londonu.Ovoj konferenciji prisutstvo-
vali su delegati-najpozvaniji stručnjaci sledecih osam država :
V.Britanije,Nemačke,Francuske,Austro-Ugarske,Italije,Rusije,SAD
i Španije.Posle veoma žive diskusije po pitanju izrade Medju -
narodne karte rešeno je da se pristupi njenoj izradi i donete
su sledece odluke:
1/ da se karta radi u razmeru 1:1,000.000,
2/ da se karta radi u listovima dimenzija 4°po geo-
grafskoj širini i 6°po geografskoj dužini zaključno sa ~ 60 pa-
ralelom. Iznad ove paralele,zbog naglog smanjenja dužine lukova
 ~
L
11

197 i'd
I'.I

paralela,dimenzije listova imaju biti 4°x12°,

3/ da se radi lakšeg snalaženja svaki list karte obele-
ži jednim velikim slovom abecede i jednim arapskim brojem.Slovo
obeležava zonu /pojas/ širine 4° počev od ekvatora,a broj kolonu
širine 6°počev od 180 meridijana,
4/ za projekciju karte usvojena je modificirana američ-
--- ···'·' ",,,.,.,..,.,.._„~„-.- ... ~·-, ,_„,_ _,·~ •""'*·•"" -

ka polikonusna p;rojeJ~,9Jja,
5/ da se projekcija računa na elipsoidu I a= 6 378,24 ,
!,
b=6 356,56 km i u= 29 2 I blisko~~?~1ipsoidu od 1880 g.
6/ da kartografska mreža meridijana i paralela bude iz-
vučena na svaki stepen po širini i du!ini,
7/ da početni meridijan bude Grinički,
8/ da reljef na karti bude prikazan hipsometriskom ska-
lom,
9/ da nazivi na karti budu etimološki ispisani i
10/ odredjeni su uslovni znaci i propisane njihove di -
menzije.
Kao što se iz ovoga vidi,na Londonskoj konferenciji date
su osnovne smernice za izradu Medjunarodne karte Sveta.
Na II Medjunarodnoj konferenciji,održanoj 1913 godine u
Parizu,pritsustvovali su delegati 34 države medju kojima su bili
i delegati Srbije.Na ovoj konferenciji prikazani su većizradjeni
listovi i podvrgnuti kritici.Kritikom je utvrdjeno da neki listo-
vi nisu izradjeni u duhu odluka donetih na Londonskoj konferenc~
ji.Tako naprimer:postojale su velike razlike u tonovima kod ist-
ih slojeva hipsometriske skale,nisu primenjeni istovetni uslovni
znaci,nazivi za istu vrstu objekata bili su ispisani različitim
slovima itd.Zatim je doneta instrukcija i izvršena podela listo-
va na države,tj.koje će listove raditi koja država i naposletku
odlučena je da svaki list karte nosi naziv na francuskom jeziku:
"La carte internacionale du mond au millionieme1y'Medjunarodna mi-
lioni ta karta Sveta/.
Sem toga,na ovoj konferenciji obrazovan je Centralni bi-
ro sa zadatkom,da koordinira rad na izradi Medjunarodne karte i
vrši pregled i prijem izradjenih listova.
 ,/ ,„·
198
,~/
X/
V
Usvojena projekcija za Medjunarodnu kartu Sveta ima
sledece osobine:
1/ krajnje paralele svakog lista su luci ekscentričnih
krugova čiji se centri nalaze na produženju srednjeg meridijana.
Poluprečnici ovih paralela računaju se po formuli:

Q = N.ctg ep •••••••••••••••••• 203/

2/ luci paralela upravni su na srednji meridijan lista,

3/ razmeri duž, krajnjih paralela jednaki su jedinici, od-
nosno glavnom razmeru,što znači,da se duž krajnjih paralela du-
žine ne deformišu,
4/ svi meridijani su prave linije,
5/ razmeri duž onih meridijana koji su od srednjeg me-
ridijana lista udaljeni za: 2°,jednaki su jedinici.Srednji me-
ridijan na projekciji kraći je od njegove stvarne dužine na e -
lipsoidu za malu veličinu k,
Projekcija se konstruiše na koordinatografu na osnovu
pravouglih koordinata x i y,sračunatih za sve ta~ke u kojima se
krajnje paralele seku sa meridijanina.Pošto je projekcija stro-
go simetrična u odnosu na srednji meridijan lista,računanje pra-
vouglih koordinata vrši se samo za jednu polovinu lista.
Za računanje pravouglih koordinata x i y,treba prvo da
se sračunaju polarne koordinate: Qn , Qs , on i 6s , gde su: Qn i Qs polu-
prečnici krajnjih paralela na projekciji,a 6ni 6suglovi zbliža-
vanja meridijana na krajnjim paralelama.
Poluprečnici krajnjih paralela računaju se po formula-

ma:
Qn = Nn • ctg epn
•••••••••••••.••• 20 4/
Qs = Ns • ctg cps
gde je:N-poluprečnik krivine glavnog normalnog preseka po prvom
vertikalu za dotičnu paralelu,a ep-širina dotične paralele.
Uglovi zbližavanja meridijana za svaku paralelu računa­
ju se po formulama:
 m
,, ! ..

!
.
.

199

6n = /::;A.". Sin cpn}

•••....•.•.•...• 20 5/
6s = !::,/..." • Sin cps
Kod ove projekcije postoje dva pravougla koordinatna s~
stema sa početkom u O, i Oz .X-osu za oba sistema čini srednji me-
ridijan lista,a Y-ose čine upravne na srednji meridijan,podignu-
X te u tačk~ma u kojima se
srednji meridijan seče sa
// krajnjim paralelama 9n i ~'\
I I
I I Sl.121.
1/
I Pravougle koordinate x
f,
I I
I

i y za tačke 1,2 i 3 na pa-

I I
I I rnleli ~ računaju se po
'1
)O I I
I}-(,
sledecim formulama,pozna -
tim od rani. Je.
. .
Y2

Y. = Qs • Sin 6s
Y, = Qs .Sin 26s
Ya = Qs • Sin 36s
.206/
X,= Qs - Qs • Cos 6s
X2= Qs - Q Cos 26s
~
•
5

Xa= Qs - Q COS 36
5 0

01 Y,

Sl .121. l,,/
a pravougle koordinate x'i y'tačaka l' ,2'i 3'na paraleli ~ raču­
naju se po formulama:
, ,
.Y,
,
=
Qn•Sin 6n X,=
,
C' •
Y2 = Qn „ uln 26n X 2 --
,
Ya' = Qn • Sin 36n Xs =
Kako su pramene logaritama kosinusa malih uglova veoma
male,bolje je ako se za računanje apscisa x i x'koristi ~ormula:
x = 2Q o Sin2~ ••.••.••..••••..••• 208/
Za konstrukciju projekcije na koordinatografu potrebno

14 Matematička kartografija
 200

je da se pravougle koordinate,sračunate u.odnosu na gornji koor-

dinatni sistem,čiji se koordinatni početak nalazi u tački 0 2 ,sve-
du na donji koordinatni sistem sa početkom u tački O, • U tom ci -
lju potrebno je da se sračuna dužina srednjeg meridijana Sp na
projekciji.
Dužinu srednjeg meridijana Sp na projekciji dobićemo a-
ko prvo sračunamo stvarnu dužinu srednjeg meridijana So na elip-
soidu po formuli:
I// So = X2 - X 1 • • • • • • • • • • • • • • • • • • 209/

a zatim od So oduzmemo popravku k.Prema tome,dužina srednjeg me-

ridijana Sp na projekciji bi6e:
v'sp =So - k :(X2- X~- k ••••••. 210/
Veličina
k odredjuje se na sledeći način:poznato je da
su meridijani,koji leže za~ 2° od srednjeg meridijana,jednaki o-
nim na površini elipsoida.Prema tome,ako iz tačaka bi B,Sl.122,
spustimo upravne na srednji merid~
jan,onda će projekcija meridijana
bB na srednji meridijan biti:
LK=O, 02 +xb - XB = x2 - X, -k+ (xb - Xe)

S druge strane iz pravouglog tro -

ugla bB'B na osnovu Pitagorine teo-
reme imamo da je
LK = bB, = Vto,_..B_)_2_--(B_B_')-
2

A Kako J. e bB = X2 - X, 'a BB, = Y.B -V

.J li

Sl.122.
Prema·tome,izlazi da je
2
(X 2 - Xi) -k+ ( xb - X 8 )= Yr1q - X) 2 - (Ye - y;,)
odakle je
2 2
k =(X 2- X,)+(x 0- X 8)--Vrt..2- X,) -(Ys - yj •• 211/

Po ovoj jednačini može se izračunati veličina k za ko-

 ~'I
ii
I',1,'
201 ,,

ju je srednji meridijan na projekciji kraći od njemu odgovaraju-

ćeg srednjeg meridijana na elipsoidu.
Kako ova jednačina nema logaritamski oblik,to se u prak-
si veličina k računa sa zadovoljavajućom tačnošću po približnoj
formuli,koja glasi:
2
k = 0,271 mm.Cos C!b •••.••••• 212/
gde je ~ - srednja širina jednoga lista.
Prema tome,ako sračunatim apscisama ,x;i x;gornjeg ko-x:
ordinatnog sistema dodamo dužinu Sp srednjeg meridijana na pro -
jekciji,dobi6emo apscise gornjeg sistema svedene na donji koord~
natni sistem.Tek posle ovoga na koordinatografu pristupamo nano-
•
šenju tačaka 1,2,3 i l' ,2'i 3' .Spajanjem tačaka O, ,1,2 i 3,a ta-
ko isto spajanjem tačaka 0 2 ,l' ,2'i 3'dobićemo krajnje paralele.
Spajanjem,pak,tačaka.0 2 sa 0 1 ,1 sa l' ,2 sa 2'i 3 sa 3', dobicemo
meridijane,Sl.121.Na isti način i sa istim podacima konstruiše
se i druga polovina projekcije.
O tome,na koji način će se konstruisati unutrašnje para-
lele,na Londonskoj konferenciji nije rečeno ni reči.U vezi sa
tim pojavili su se razni predlozi:
1/ Adams i Dic predlažu da paralele dele srednji merid~
jan na jednake delove,
)"')..
1/(2/}
"" __ / ' Hinks,da paralele dele sve meridijane na jednake de-
\,

love i
3/ Lomnicki predlaže da se unutrašnje paralele izvuku
prema koordinatama x i y tačaka u kojima se seku meridijani i pa-
ralele, ili da paralele dele svaki meridijan na 4 jednaka dela,i-
li da paralele dele meridijane na delove ,proporcionalne odgova-
r~jućim lucima u prirodi.Razlika izmedju ovih predloga je toliko
mala da je sasvim svejedno koji će se predlog primeniti·u praksi.
Preimucstvo ima Hinksov predlo8 kao najjednostavniji.
---·-~-...--·e~>--~-·-~K- .,-,-~"'~"-~-

Deformacije. Pozna to je.da su kod ove projekcije krajnje

paralele jednake onim u prirodi,tj.da je
i ns =1
Isti slucaj je i sa meridijanima koji leze na + 20
y y
od
 202

srednjeg meridijana.Prema tome,pitanje je samo kakve su deforma-

cije na unutrašnjim paralelama i ostalim meridijanima.
Najveće otstupanje razmera od jedinice je na srednjem
meridijanu i srednjoj paraleli i tu su razmeri manji od jedinice.
Razmer moduž srednjeg meridijana može se sračunati po
formuli:
§1?
mo= So .................. 213/
gde je:Sp-dužina srednjeg meridijana na projekciji,a So-dužina
srednjeg meridijana u prirodi.
Kako su krivoliniski meridjani kod ove projekcije zarne-
njeni tetivama,koje spajaju tačke na krajnjim paralelama,Sl.123,
to su i razmeri duž unutrašnjih paralela ~anJi
od jedinice.Najmanji razmer oiće na srednjoj pa-
raleli ~i on se računa po formuli:
no= Cos~ = Cos 2° ••...•.•. 214/
~,i iznosi 0,99940,što znači da deformacija duži-
na na srednjoj paraleli iznosi -0,0006.
Maksiwalna deformacija ugla 2w računa se
Sl.123. po formuli:

Sin uJ = a-b
a+b = m-n
m+n .•••..•••••.• 215 /
i ona u najnepovoljnijem slučaju za ~=O~ne prelazi 5'na krajnjim
tačkama srednje paralele i 3'na krajnjim tačkama krajnjih parale-
la,dok na našim širinama ona ne prelazi veličinu od i:
Razmer površina računa se po formuli:
p ~ m.n •• (ji •••••••• •.o • • • °' • 216/

Primer:Sračunati projekciju za Medjunarodnu kartu za

list K 33 koji je ograničen paralelama~= 44° i ~ = 40°.Računa­
nje izvrši ti u razmeru l: 1, 000. 000 na Be selovor1 elipsoidu.
1/ Računanje poluprečnika Q

Formula: Q =N.ctg '

 203

X
\ Za paralelu
'Pn = 44° cps = 40°
lg N 6.80 534 6.80 524
lg ctg ep 0.01 516 0.07 619
lg Q 6.82 050 6.88 143
.::.:.
I
o
(/)
li
o.
(/)

o,1--...!:::==----Yi 2/Računanj e ugla 6.,, = !::."A.". Sin q> V'

Za paralelu o Za paralelu % =40 o

<f>n=44
10 20 30 10 20 30
/::.t.. = 3600" 7200" 10800" 3600" 7200" 10800"
lg nt.. 3.55 630 3.85 733 4.03 342 3.55 630 3.85 733 4.03 342
lg Sin q 9.84 177 9.84 177 9.84 177 9.80 807 9.80 807 9.80 807
lg 6 3.39 807 ,.69 910 3.87 519 3.36 437 3.66 540 3.84 149
6" 2500,8 5001,5 7502,2 2314,0 4628,1 6942,1
0
6c 0°41'40,8 1°23'21,5 2°05'2,2 o 3s'34p 1°17'8,l 1°55~42,l

3/Računanje pravouglih koordinata x i y

Formule: y = Q. Sin 6 t--_,, x = 2 Q. Sin2& t//

. o
Za paralelu ~ = 44 Za paralelu % = 40 o
l' 2' 3' l 2 3
lg Q 6.82 050 6.82 050 6.82 050 6.88 143 6.88 143 6.88 143
lg Sin 6 B.08 364 8.38 463 8.56 067 8.04 993 8.35 094 8.52 698
lg y 4.90 414 5.20 5i3 5.38 117 4.93 136 5.23 237 5.40 841
y= 80,19 160,37 240,53 85,38 170,75 256,10
lg 2 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103 0.30 103
lg Q 6.82 050 6.82 050 6.80 050 6.88 143 6.80 143 6.80 143
lg Sin29'z 5:56 524 6.16 726 6.51 942 5.49 782 6.09 988 6.45 204
lg X 2.68 677 3. 28 879 3.64 095 2.68 028 3.28 234 3.63 450
l/ X= 0,49 1,94 4,37 0,48 1,92 4,31
r
i

204
\V / /
4/ Računanje k v/ 5/ Računanje sred.merid.Sp
Formula :k=O, 271. Cos 2 % v Formula: So=X2- X, Sp=So-k
lg 0,271 =9,43 297 X2 = 4873,33
lg Cos 2 cp0 =9. 7 4 214 X, = 4429,09
lg k =9.17 .511 So= 444 '2.4
k = 0 ,15 mm. V -k= 0,15
Sp= 444.,09

6/ Svodjenje na donji koord.sistem•

ep Sp V
o
X V X" V
?
X V
. ";I
y·

,44°
_ 444,09
o,oo 444,09 80,19 444,58 160 '37. 446,03 240,53 448,46
40 o,oo o,oo 85,38 0,48 170,75 1,92 256,10 4,31
Napomena:sve sračunate vrednosti izražene su u mm.
7/ Računanje razmera mo 9/ Računanje
ugla 2w
Formula:mo=~p=0,99975 m-n
Formula:Sin w = - -
uO m+n
8/ Računanje razmera no mo-n = 0,00025
Pormula: no= Cos 2° mo+n = 1,99975
lg Cos 2o =9.99 974 lg(mo-n)= 6.39 794
no=0,99940 lg(mo+n)= 0.30 097
lg Sin w= 6.09 697
10/Računanje razmera p W= 0°00'26 11
Formula:p =m .n =0,99915 2w= o 00 52

Po svojim osobinama projekcija za. Medjunarodnu kartu ni-

je ni konformna ,ni ekvivalentna,ona je zapravo ekvidistantna.Ali,
iz sračunatog primera za list koji obuhvata n~šu teritoriju vidi
/
se da su deformacije na listovima ove karte veoma male,manje od
grafičke tačnosti razmera karte.Prema tome,s potpunim pravom može-
mo smatrati d~ svaki list Lledjunarodne karte pretstavlja plan na
kome je razmer nepromenljiv,kako na svi~ tačkama tako i u svima
pravcima.
Nedostatak ove projekcije je što se ve6i broj listova
ne može spojiti u jednu celinu.Tako 6e se~ako spajanje listova vr-
 205

šimo po meridijanima,
pojaviti rascepi duž
paralela,Sl.124,a ako
spajanje listova vršr
mo duž paralela, po j'a-.
vice se rascepi duž
meridijana,Sl.125. I
pored ovoga,9 listova
Sl.124. Sl.125. ~ožeme spojiti u jed-

nu celinu pa da greška usled toga bude manja od neizbežne defor-

macije hartije,a to je sasvim dovoljno za praktičnu upot!'€bu ove
karte.
Uglovnu veličinu e: i linisku veličinu E možemo i izra-
čuna ti po formulama:

e:'= 25' ,15.Cos %

„ ••••••••• 2·11 I
e: = 3,25.Cos 'Pomm
gde je:Cflo srednja širina 4 lista.Za listove L 33,L 34,K 33 i K 34,
koji obuhvataju našu teritoriju,ovi rascepi iznose:
lg 25' ,15 = 1.40 054 lg 3,25 = 0.51 188
lg. Cos 44°= 9.85 693 lg Cos 44°= 9.85 693
lg e:'= 1.25 747 lg "E = 0.36 881
,
e: = 18' ,o E = 2,34 mm.

Tablica
podataka, za konstrukciju kartografske mreže na listovima Medjuna-
rodne karte Sveta razmera 1:1,000.000 na elipsoidu,bliskom elip-
soidu Klarka od 1880 godine.Tablica je uzeta iz Instrukcije za
izradu Medjunarodne karte.Ovde su:
So= X2- Xi-dužina srednjeg meridijana lista na elipse~
du,izražena u razmeru 1:1,000.000,
Sp =(X 2 - XJ-k,-dužina srednjeg meridijana na projekcij:i.
Sve vrednosti su date u milimetrima.
 206

10 20 30
Zona rp So k Sp
y X y X y X
60° 55,80 0,42 111,59 1,69 167,35 3,79
o 445,52 0,08 445,44
56 62,39 0,45 124,77 1,81 187,13 4,06
N 445,22 0,09 445,13
52 68,68 0,47 137,35 1,89 205,99 4,25
M 444,92 0,11 444,81
48 74,63 0,48 149,24 1,94 223,83 4,36
1 444,60 0,13 444,47
44 80,21 0,49 160,40 1,95 240,58 4,38
K 444,29 0,15 444,14
40 85,40 0,48 170,78 1,92 256,14 4,31
J 443,98 0,17 443 81
36 90,17 0,46 180,32 1,85 21,0 '50 4,16
I 443,68 0,19 443,49
32 94,50 0,44 188,98 1,75 283,45 3,98
H 443,39 0,20 443,19
28 98,36 0,40 196,72 1,61 295,06 3,63
G 443,13 0,22 442,91
24 101,75 0,36 203,50 1,45 305,24 3,25
F 442,90 0,23 442,67
20 104,65 0,31 209,29 1,25 313,93 2,81
E 442,69 0,24 442,45
16 107,04 0,26 214,07 1,03 321,10 2,32
I
D 442,53 0,25 442,28
i
li
12 108,90 0,20 217,81 0,79 326,71 1,78
!I c 442,40 0,26 442,14
8 110,25 0,13 220,49 0,54 330,73 1,21
B 442,31 0,27 442,04
4 111,05 0,07 222,10 0,27 333,16 0,61
A 442,27 0,27 442,00
o 111,32 o,oo 222,64 o,oo 333,96 o,oo
Napomena:?ri korišćenju ovih podataka za konstrukciju
kartografske mreže na koordinatografu vrednostima apscisa x
gornje paralele treba dodati dužinu Sp srednjeg meridijana.
Imovina i nadležnost Centralnog Biroa preneta je 1953
godine na OUN.
Glava XII

IZBOR PROJEKCIJE
Iako je pri izučavanju svake projekcije rečeno za ko-
je se sve karte mo~e doti~na projekcija ~rimeniti,ipak, s obz~
 207

rom da pitanje pravilnog izbora projekcije spada u najvažnija p~

tanja koja se imaju rešiti pre nego što se pristupi izradi jedne
karte,srnatram da izboru projekcije treba posvetiti posebnu paž-
nju.
Važnost pravilnog izbora projekcije ne sastoji se samo
u ulozi projekcije u procesu sastavljanja i izrade karte.Još ve-
'ća je uloga projekcije pri iskorišćavanju karte u svrhe kojima
je namenjena.
Kao najveća garancija da se u izboru projekcije neće po-
grešiti jeste detaljno poznavanje svih onih projekcija koje bi u
konkretnom slučaju mogle doći u obzir.
Pre nego što se pristupi izboru projekcije potrebno je
da se zna namena i razmer karte.Nije svejedno,da li karta treba
da bude zidna ili stona,da li je namenjena odraslim generaciJana
ili početnicima,da li karta treba da bude informativna i u kom
stepenu ili ona treba da pruži najveću tačnost u vezi sa projekt-
ovanjem i izgradnjom velikih naselja,puteva,pruga,kanala itd.
Jasno je da veličina i raspored deformacija utiču na iz-
bor ove ili one projekcije,ali. to nije i presudan uslov.Sem tač­
nosti koju pruža,projekcija mora biti i podesna za praktično ko-
rišćenje karte.
Izborom ma koje projekcije sve deformacije se ne mogu
izbeći,već samo neke od njih.Tako naprimer,izborom konformne pro-
jekcije izbegavaju se deformacije uglova,dok se izborom ekviva -
lentne projekcije izbegavaju deformacije površina.Da li če se
izabrati konformna,ekvivalentna ili možda ekvidistanu1a projekc~
ja zavisi od toga šta se na karti želi meriti:tačni uglovi ili
površine ili nešto srednje.
Karte sitnih razmera obično se rade u ekvivalentnim pro-
jekcijama ili proizvoljnim /ekvidistantnim/ projekcijama, karte
srednjih razmera u konformnim ili ekvidistantnim projekcijama, a
karte krupnih razmera u kon.formnim projekcijama koje garantu-
ju nepromenljivost uglova što je posledica nepromenljivosti raz-
mera dužina u svim pravđima na jednoj istoj ta~ki.
Sem gore navedenih uslova,izbor projekcije zavisi i od
•.

208

oblika,veličine,pravca protezanja i geografskog položaja obuhva-

6ene teritorije.Tako naprimer:
Za teritorije koje imaju približno kvadratni oblik sa
jednom dijagonalom u pravcu meridijana, u obzir dolazi Bonova
projekcija.
Za teritorije koje imaju približno kružni oblik, u obzir
dolaze zenitne ekvidistantne projekcije,stereografska ili Lam-
bertova projekcija,
Za kartu Sveta, u ozir dolaze od konformnih Merkatorova,
a od ekvivalentnih izocilindrična,Sansonova i Molvajdova projek-
cija.
Za karte Arktika i Antarktika, Severne i Južne polulopte,
u obzir dolaze upravna stereografska i upravna Postelova projek-
cija.
Za karte Istočne i Zapadne polulopte,u obzir dolaze po-
p~ečna stereografska i poprečna Lambertova projekcija.
Za pojedine kontinente, u obzir dolaze:za Evropu upravna
konusna i Bonova projekcija,a za Aziju,Ameriku,Afriku i Austral~
ju Lanibertova i polikonusna projekcija,ma da je za Afriku najbo-
lja Sansonova projekcija.
Za teritorije istegnute duž paralela uzimaju se upravne
konusne projekcije.
Za teritorije isteghute duž ekvatora uzimaju se upravne
cilindrine projekcije.
Za teri to.rije istegnute duž meridijana uzimaju se po
prečne cilindrične ili polikonusne projekcije.
Za teritorije koje se nalaze bliže polovima u obzir do-
laze:upravna zenitna /Postelova/,upravna stereografska i upravna
Lambertova projekcija.
Za teritorije koje se nalaze oko ekvatora,a izdužene su
u pravcu: zapad-istok, u obzir dolaze upravne cilindrične projekci-
je.
Za teritorije koje se nalaze na srednjim širinama, a i's-
tegnu te su u pravcu paralela, u obzir dolaze upravne konusne pro -
jekcije.
 209

Za pomorske i vazduhoplovne karte u obzir dolaze Merka-

torova i centralna projekcija.Kod prve je loksodroma prava lini-
ja i ona nam daje pravac /kurs,azimut/ plovidbe i leta,a kod dru-
ge je ortodroma prava linija i ona nam daje najkraće otstojanje.
Za karte krupnih razmera pojedin1h država,u obzir dola-
ze poliedarska,polikonusna,stereografska,Bonova,Gaus-Krigerova i
poprečna Merkatorova. projekcija.
Kod nas su za izradu karata usvojene sledece projekcije:
1/ za karte 1:25.000,1:100.000 i 1:300.000 Gaus-Krigero-
va projekcija sa zonama od 3° p·o geografskoj dužini,
2/ za kartu i:500.ooo polikonusna projekcija sa sekućim
konusima i
3/ za kartu 1:1,000.000 projekcija za lvledjunarodnu kar-
tu.
Osnovne formule i elementi Beselovog elipsoida od
•
1841 godine i brojne vrednosti
2 2
Jednačina meridijana: ~2 + X.2 = 1
a b
2 2
Prvi ekscentricitet: e 2·= a - b
a2

Spljoštenost: a - b
a
a 1-e 2
Poluprečnik krivine po meridijanu:M - r===~======
-V(1-e 2 s1n2cp) 3
a
~oluprečnik krivine po prvom vert.N =\/i-e2Sin2q>
Poluprečnik paralele:r = N.Coscp
Poluprečnik sr.krivine u tački T po Grunertu~R = \!M:N
a =6 377 397,155 m lg a = 6.804 6435
b =6 356 078,963 lg b -· 6.803 1893
fU = o) 0033427.732 lg f = 7.524 1069-10
e = 0,00667447 lg e = 7.824 4104-10
hlod.Brig.log.0,4342945 lg = 9.637 7843-10
 210

1t= 3,14159265 lg 1t = 0.497 1499

Qo= 57,2957795 lg·QO= 1.758 1226
Q'= 3437,74677 lg Q'= 3.536 2739
Q"= 206 264,806 lg Qli:: 5.314 4251
1
lg Q'·= 4.685 5749
Poluprečnik lopte,čija
je površina jednaka površini
Beselovog elipsoida,R = 6 370 290 m lg R = 6.804 1592

Tablica I
Dužine meridijanskih lukova X,logaritmi poluprečnika M
krivine po meridijanu,poluprečnika N krivine po prvom vertikalu,
poluprečnika R srednje krivine i veličine U,sračunati po formu-
lama :
2
X =j a ( 1-e ) :i dcp • lg M = a( l-e2) 3 ; lg N = a ;
2
o ( l-e Sin2cp)/2 (l-e2Sin2 cp)--2 (l-e 2 Sin2 ep )1"
tg (45°+ ~)
lg R = lg""VM:N i lg u = lg----
tge(450+ f)
cp X lg M lg N lg R lg u lg lg u
m 6.80 6.80 6.80
00 00 000 17 351 46 435 31 893 o.ooo 000
1 110 564 17 364 46 439 31 902 0.007 530 7.876 776
2 221 128 17 404 46 452 31 928 0.015 062 8.177 873
3 331 694 17 470 46 472 31 972 0.022 598 8.354 077
4 442 262 17 563 46 505 32 034 0.030 i42 8.479 171
5 552 832 17 681 46 545 32 113 0.037 695 8.576 283
6 663 406 17 826 46 593 32 210 0.045 260 8.655 711
7 773 984 17 997 46 650 32 323 0.052 838 8.722 950
8 884 567 18 193 46 715 32 454 0.060 433 8.781 278
9 995 155 18 415 46 789 32 602 0.068 048 8.832 813
10 1105 748 18 662 46 872 32 767 0.075 683 8.878 999
 211

ep X lg M lg N lg R lg u lg lg u
m 6.80 6.80 6.80
11° 1216 349 18 934 46 962 32 948 0.083 342 8.920 866
12 1326 957 19 231 47 061 33 146 0.091 028 8.959 175
13 1437 572 19 552 47 168 33 360 0.098 743 8.994 505
14 1548 196 19 896 47 283 33 590 0.106 489 9.027 304
15 1658 829 20 264 47 406 33 835 0.114 269 9.057 929
16 1769 472 20 655 47 536 34 096 0.122 086 9.086 668
17 1880 125 21 069 47 674 34 371 0.129 943 9.113 754
18 1990 789 21 504 47 819 34 662 0.137 843 9.139 385
19 2101 464 21 961 47 971 34 966 0.145 788 9.163 722
20 2212 152 22 439 48 131 35 285 0.153 782 9.186 904
•
21 2322 851 22 937 48 297 35 617 0.161 827 9.209 050
22 2433 564 23 455 48 469 3'5 962 0.169 926 9.230 261
23 e544 290 23 992 48 648 36 320 0.178 084 9.250 625
24 2655 030 24 548 48 834 36 691 0.186 303 9.270 220
25 2765 784 25 121 49 025 37 073 0.194 587 9.289 114
26 2876 553 25 712 49 222 37 467 0.202 939 9.307 367
27 2987 338 26 319 49· 424 37 871 0.211 364 9.325 031
28 3098 138 26 941 49 631 38 286 0.219 865 9.342 156
29 3208 954 27 579 49 844 38 711 0.228 445 9.358 783
30 3319 787 28 230 50 061 39 145 0.237 110 9.374 951
31 3430 636 28 895 50 283 39 589 0.245 864 9.390 695
32 3541 503 29 572 50 508 40 040 0.254 711 9. 406- 048
33 3652 387 30 261 50 738 40 500 0.263 656 9.421 037
34 3763 288 30 961 50 971 40 966 0.272 704 9.435 691
35 3874 208 31 671 51 208 41 440 0.281 860 9.450 033
1
35 30 3929 675 32 030 51 327 41 679 042f36 480 9.457 094
36 00 3985 146 32 390 51 448 41 919 0.291 129 9.464 086
30 4040 622 32 753 51 569 42 161 0.295 808 9.471 010
37 00 4096 102 33 118 51 690 42 404 0.300 518 9.477 870
30 4151 588 33 484 51 812 42 648 0.305 259 9.484 668
 212

ep X lg M lg N lg R lg u lg lg u
m 6.80 6.80 6.80
38°00· 4207 078 33 852 51 935 42 894 0.310 032 9.491 407
30 4262 572 34 222 52 058 43 140 0.314 838 9.498 087
39 00 4318 072 34 594 52 182 43 388 0.319 678 9.504 713
30 4373 576 34 967 52 306 43 636 0.324 553 9.511 286
40 00 4429 085 35 341 52 431 43 886 0.329 462 9.517 806
30 4484 598 35 716 52 556 44 136 0.334 409 9.524 278
41 00 ':1-540 117 36 092 52 ·682 44 387 0.339 392 9.530 702
30 4595 640 36 469 52 807 44 638 0.344 414 9.537 081
42 00 4651 168 36 848 52 933 44 891 0.349 475 9.543 417
30 4706 701 37 226 53 060 45 143 0.354 577 9.549 710
43 00 4762 239 37 606 53 186 45 396 0.359 719 9.555 963
30 4817 782 37 986 53 313 45 649 0.364 904 9.562 179
44 00 4873 329 38 366 53 440 45 903 0.370 132 9.568 357
30 4928 882 38 747 53 566 46 157 0.375 405 9.574 500
45 00 4984 439 39 127 53 693 46 410 0.380 724 9.580 610
30 5040 001 39 508 53 820 46 664 0.386 089 9.586 687
46 00 5095 568 39 889 53 947 46 918 0.391 503 9.592 735
30 5151 140 40 269 54 074 47 171 0.396 966 9.598 753
47 00 5206 717 40 649 54 201 47 425 0.402 480 9.604 744
30 5262 299 41 029 54 327 47 678 0.408 046 9.610 709
48 00 5317 885 41 408 54 454 47 931 0.413 666 9.616 650
30 5373 476 41 786 54 580 48 183 0.419 341 9.622 566
49 00 5429 073 42 164 54 706 48 435 0.425 072 9.628 462
30 5484 674 42 540 54 831 48 686 0.430 861 9.634 337
50 00 5540 279 42 916 54 956 48 936 0.436 711 9.640 194
30 5595 890 43 291 55 081 49 186 0.442 622 9.646 033
51 00 5651 505 43 664 55 206 49 435 0.448 596 9.651 855
30 5707 126 44 036 55 330 49 683 0.454 635 9.657 663
52 00 5762 751 44 406 55 453 49 930 0.460 741. 9.663 457
30 5818 380 44 775 55 576 50 176 0.466 916 9.669 239
--
 213

ep X lg M lg N lg R lg u lg lg u
m 6.80 6.80 6.80
53°00 5874 015 45 142 55 698 50 420 0.473 162 9.675 010
30 5929 654 45 508 55 820 50 664 0.479 481 9.680 771
54 00 5985 297 45 871 55 941 50 906 0.485 875 9.686 525
30 6040 946 46 233 56 062 51 147 0.492 348 9.692 272
55 00 6096 599 46 592 56 182 51 387 0.498 900 9.698 013
30 6152 256 46 949 56 301 51 625 0.505 534 9.703 748
56 00 6207 919 47 303 56 419 51 861 0.512 254 9.709 486
30 6263 585 47 656 56 536 52 096 0.519 062 9.715 219
57 00 6319 256 48 005 56 653 52 329 0.525 960 9.720 953
30 6374 932 48 352 56 768 52 560 0.532 952 9.726 688
58 00 6430 612 48 696 56 883 52 790 0.540 041 9.732 427
30 6486 297 49 037 56 997 53 017 0.547 230 9.738 170
59 00 6541 986 49 376 57 110 53 243 0.554 523 9.743 920
30 6597 679 49 711 57 221 53 466 0.561 923 9.749 677
60 00 6653 376 50 043 57 332 53 687 0.569 433 9.755 443
30 6709 078 50 371 57 441 53 906 0.577 058 9.761 219
61 00 6764 784 50 696 57 550 54 123 o 584 802 9.767 009
30 6820 494 51 018 57 657 54 338 0.592 670 9.772 813
62 00 6876 208 51 336 57 763 54 550 0.600 665 9.778 632
30 6931 926 51 650 57 868 54 759 0.608 793 9.784 470
63 00 6987 648 51 961 57 971 54 966 0.617 059 9.790 327
30 7043 374 52 268 58 073 55 171 0.625 468 9.796 205
64 00 7099 104 52 570 58 174 55 372 0.634 026 9.802 107
30 7154 838 52 869 58 274 55 571 0.642 739 9.808 035
65 00 7210 576 53 163 58 372 55 768 0.651 613 9.813 990
30 7266 317 53 453 58 469 55 961 0.660 655 9.819 975
66 00 7322 062 53 739 58 564 56 152 0.669 873 9.825 992
30 7377 8li 54 020 58 658 56 339 0.679 273 9.832 044
67 00 7433 563 54 297 58 750 56 524 0.688 864 9.838 134
30 7489 319 54 569 58 841 56 705 0.698 655 9.844 263
 „ 2Q

214

<p X lg M lg N lg R lg u lg lg u „
m 6.80 6.80 6.80
68°00 ·7545 079 54 837 58 930 56 883 0.708 655 9.850 435
30 7600 841 55 100 59 017 57 058 0.718 874 9.856 653
69 00 7656 608 55 357 59 103 57 230 0.729 322 9.862 919
30 7712 377 55 610 59 188 57 399 0.740 010 9.869 238
70 00 7768
71 7879
150
704
55 858
56 339
59 270
59 430
57 564
57 884
0.750
0.773
952
647
9.875
9.888
612
543
l
1
!
72 7991 271 56 798 59 584 58 191 0.797 525 9.901 744
73 8102 849 57 236 59 730 58 483 0.822 724 9.915 254
'
74 8214 438 57 652 59 868 58 760 0.849 405 9.929 115
:I 75 8326 038 58 045 59 999 59 022 0.877 765 9.943 378
'I

il
:i
76 8437 647 58 415 60 123 59 269 0.908 038 9.958 104
l\!i 77 8549 266 58 762 60 238 59 500 0.940 510 9.973 362
li
1.
78 8660 893 59 085 60 346 59 715 0.975 838 9.989 244
1: 8772 528 383 60 914 1.013 572 0.005 854
79 59 445 59
.'l!l'
I'
80 8884 170 59 657 60 537 60 097 1.055 187 0.02'3 330
I i
l:i 81 820 262
I"
1!
8~95 59 905 60 619 60 1.101 147 0.041 845

Jr
82 9107 475 60 129 60 694 60 411 1.152 480 0.061 633
::! 83 9219 136 60 326 60 760 60 543 1.210 631 0.083 012
:< ..
60 60 60 658 0.106 434
I 'I

i:
I 84
85
9330
9442
801
471 60
498
644 60
817
866 60 755
1.277
1.357
715
013 0.132 584
'i

86 9554 143 60 763 60 905 60 834 1.454 018 0.162 570

;;,
: i
' 87 9665 819 60 856 60 936 60 897 1.579 031 0.198 390
I
88 9777 497 60 923 60 959 60 941 1.755 175 0.244 320
it'
89 9889 176 60 963 60 972 60 968 2.056 237 0.313 073
90 10000 856 60 976 60 976 60 976

.j,'>i.'
1I
 215

Tablica II
Dužine paralelinog luka od 1°,sračunate po formuli:
f:..'A. „
Sp = (2) • Cos ~ i logaritmi fl) i [2) ,sračunati po formulama :
lg (1) = lg i
i lg [ 2) = lg f'
za Bese lov elipsoid.

Dužina paraleli-
q>
nog luka od 1°u m lg i-"= fl) lg i"= (2)
00 111 307 8.512 6900 8.509 7817
1 111 290 8.512 6887 8.509 7812
2 111 239 8.512 6847 8.509 7799
3 111 155 8~512 6781 8.509 7777
4 111 037 8.512 6689 8.509 7746
5 110 886 8.512 6570 8.509 7707
6 110 701 8.512 6425 8.509 7658
7 110 482 8.512 6254 8.509 7601
8 110 230 8.512 6058 8.509 7536
9 109 945 8.512 5836 8.509 7462
10 109 627 8.512 5589 8.509 7380
11 109 275 8.512 5317 8.509 7289
12 108 890 8.512 5020 8.509 7190
13 108 472 8.512 4700 8.509 7083
14 108 021 8.512 4355 8.509 6968
15 107 538 8.512 3987 8.509 6846
16 107 022 8.512 3596 8~509 6715
17 106 473 8.512 3182 8.509 6577
18 105 893 8.512 2747 8.509 6432
19 105 280 8.512 2290 8.509 6280
20 104 635 8.512 1812 8.509 6121
21 103 958 8.512 1314 8.509 5955
22 103 250 8.512 0796 8.509 5782
23
24
102 511
101 740
8.512
8.511
0259
9703
8.509
8.509
5603
5418
I
25 100 938 8.511 9130 8.509 5227

15 Matematička kartografija
 I
·i

216

<p
26'
vuzina paraleli-
no~ luka od 1°u n:
100 106
lg
8.511
-rt"= (1)
8539
lg
8.509
* "= (2)
5030
27 99 243 8.511 7933 8.509 4827
28 98 350 8.511 7310 8.509 4620
29 97 427 8.511 6673 8.509 4407
30 96 475 8.511 6021. 8.509 4190
31 95 493 8.511 5356 8.509 3969
32 94 482 8.511 4679 8.509 3743
'
33 93 442 "~
8.511 3990 ' 8. 509 3513 i
!
34 92 374 8.511 3290 8.509 3280
35 91 277 8.511 2580 8.509 3043
36 90 153 8.511 1861 8.509 2804
37 89 001 8.511 1134 8.509 2561
38 87 822 8.511 0399 8.509 2316
39 86 616 8.510 9658 8.509 2069
40 85 384 8.510 8911 8.509 1820
40 10 8.510 8786 8.509 1778
20 8.510 8661 8.509 1737
30 8.510 8535 8.509 1695
40 8.510 8410 8.509 1653
50 8.510 8285 8.509 1611
41 00 84 125 8.510 8159 8.509 1570
10 8.510 8033 8.509 1528
20 8.510 7908 8.509 1486
30 8.510 7782 8.509 1444
40 8.510 7656 8.509 1402
50 8.510 7530 8.509 1360
42 00 82 841 G.510 7404 8.509 1318
10 8.510 7278 8.509 1276
20 8.510 7151 8.509 1234
30 8.510 7025 8.509 1192
40 8.510 6898 8.509 1149
50 8.510 6772 8.509 1107
 217

q>
Dužina paraleli- ~" = (1) lg j-" = (2)
nog luka od 1°u m lgM
43°00' 81 531 8.510 6645 8.509 1065
10 8.510 6519 8.509 1023
20 a:510 6392 8.509 0981
30 8.510 6266 8.509 0938
40 8.510 6139 8.509 0896
50 8. 510 ,6012 8.509 0854
44 00 80 197 8.5fo 5885 8.509 0812
10 8.510 5758 8.509 0769
20 8.510 5632 8.509 0727
30 8.510 5505 8.509 0685
40 8.510 5378 8.509 0643
50 8.510 5251 8.509 0600
45 00 78 837 8.510 5124 8.509 0558
10 8.510 4997 8.509 0516
20 8.510 4870 8.509 0473
30 8.510 4743 8.509 0431
40 8.510 4616 8.509 0389
50 8. 510 4490 8.509 0346
46 00 -77 454 8.510 4363 8.509 0304
10 8.510 4236 8.509 0262
20 8.510 4109 8.509 0220
30 8.510 3982 8.509 0177
40 8.510 3856 8.?09 0135
50 8.510 3729 8.509 0093
47 00 76 047 8.510 3602 8.509 0051
10 8.510 3476 8.509 0008
20 8.510 3349 8.508 9966
30 8.510 3223 8.508 9924
40 8.510 3096 8.508 9882
50 8.510 2970 8.508 9840
 218

Dužina paraleli- Qli g"

ep
nog luka od 1°u m lg M = (1) lg N = r2)
48° 74 616 8.510 2844 8.508 9798
49 73 163 8.510 2088 8.508 9546
50 71 687 8.510 1335 8.508 9295
51 70 189 8.510 0587 8.508 9046
52 68 670 8.509 9845 8.508 8798
53 67 129 8.509 9109 8.508 8553
54 65 568 8.509 8380 8.508 8310
55 63 986 8.509 7659 8.508 8070
56 62 385 8.509 6948 8.508 7832
57 60 765 8.509 6246 8.508 7599
58 59 126 8.509 5555 8.508 7368
59 57 468 8.509 4876 8.508 7142
60 55 793 8.509 4209 8.508 6919
61 54 101 8.509 3555 8. 508 6702
62 52 392 8.509 2915 8.508 6488
63 50 667 8.509 2290 8.508 6280
64 48 926 8.509 1681 8.508 6077
65 47 170 8.509 1088 8.508 5879
66 45 399 8.509 0512 ' 8. 508 5687
67 43 614 8.508 9954 8.508 5501
68 41 816 8.508 9414 8.508 5321
69 40 005 8. 508 8894 8.508 5148
70 38 182 8.508 8393 8.508 4981
71 36 346 8.508 7913 8. 508 4821
72 34 500 8.508 7453 8. 508 4668
73 32 643 8. 508 7015 8.508 4522
'1J ~}'
8. 508 4.3s3
I 30 775 8.508 6600
f,

75 28 898
r·-~----:___ j j ________ 8.508 6206 8.508·4252
-------~-
 219

ep
Dužina paraleli-
nnttluka. od l Ou m
27 012
lg ~"= {l)
8.508 5836
lg f' =4129.f2)
8.508
76°
77 25 118 8.508 5489 8.508 4013
78 23 216 ~
8;\508 5167 8.508 3906
79 21 307 8.508 4868 8.508 3806
80 19 391 8.508 4595 8.508 3715
81 17 469 8.508 4346 8.508 3631
82 15·542 8.508 4123 8.508 3557
83 13 610 8.508 3925 8.508 3492
84 11 673 8.508 3753 8.508 3434
85 9 733 8.508 3607 8.508 3386
86 7 790 8.508 3488 8.508 3346
87 5 845 8.508 3395 8.508 3315
88 3 898 8.508 3328 8.508 3293
89 .1 949 8. 508 3288 8. 508 3279
90 o 000 8.508 3275 8.508 3275

Tablica III
Geocentrične širine ~,sračunate po formuli ~ = ~-d,gde
2
je d = (cp-cpf'= ~ ·Q'~. Sin 2ep , za Bese lov elipsoid.
ep ep ep ep ep ep
1°0' 0°59' 36 •:o 31°0· 3oo 49 , 51 ·: 9 61°0' 60°50' 13';8
2 o 1 59 12,0 32 o 31 49 40,3 62 o 61 50 26,9
3 o 2 58 46,0 33 o· 32 49 30,l 63 o 62 50 40,7
4 o 3 58 24,2 34 o 33 49 20,7 64 o 63 50 55,l
5 o 4 58 0,5 35 o 34 49 12,0 65 o 64 51 11,3
6 o 5 57 36,9 36 o35 49 4,1 66 o 65 51 26,1
7 o 6 57 13,5 ~57 o36 48 57,0 67 o 66 51 42,5
8 o 7 56 50,2 38 o 37 48 50,7 68 o 67 51 59,5
9 o 8 56 27,3 39 o 38 48 45,2 69 o 68 52 17,2
10 o 9 56 4,5 40 o 39 48 40,6 70 o 69 52 35,4
 '„ ' ' ',
'

'
I

'J '''i-f
220

q> ep ep cp ep ep
11°0 10°55' 42•:1 41°o' 40°48'36';7 71°o' 70°52' 54•:1
12 o 11 55 20,0 42 o 41 48 33,7 72 o 71 53 13,4
13 o 12 54 58,2 43 o 42 48 31,6 73 o 72 53 33 ,l,'
14 o 13 54 36,7 44 o 43 48 20,2 74 o 73 53 53,4
15 o 14 54 15,7 45 o 44 48 29,7 75 o 74 54 14,0
16 o 15 53 55,l 46 o 45 48 30,1 76 o 75 54 35,l
17 o 16 53 34,9 47 o 46 48 31,3 77 o 76 '54 56,7
18 o 17 53 15,2 48 o 47 48 33,3 78 o 77 55 18,5
19 o 18 52 5"6 ,o 49 o 48 48 36,2 79 o 78 55 40,8
20 O. 19 52 37,2 50_0 49 48 39,9 80 o 79 56 3,3
21 o 20 52 19,1 51 o 50 48 44,4 81 o 80 56 26,1
22 o 21 52 1,5 52 o 51 48 49,8 82 o 81 56 49,2 ' 1,
23 o 22 51 44,4 53 o 52 48 56,0 83 o 82 57 12„6 2,
24 o 23 51 28,0 54 o 53 49 3,0 84 o 83 57 36,l >· 3,
~

25 o 24 51 12,2 55 o 54 49 10,7 85 o 84 57 49,8 , 41

,' 51
26 o 25 50 57,0 56 o 55 49 19,3 86 o 85 58 23,7
27 o 26 50 42,5 57 o 56 49 28,7 87 o 86 58 47,6 61
28 o 27 50 28,6 58 o 57 49 38,8 88 o 87 59 11,7 ;'; 7;
29 o 28 50 15,5 59 o 58 49 49,7 89 o 88 59 35,8
rl 1
' s;
30 o 29 50 3,0 60 o 59 50 1,4 90 o 90 o .O ,O
i\t;'
91
1
Tablica IV , '10 I

Redukovan2 širine u, s računa te po formuli: u = <p - d, gdE

11/
:,;t;
~ :
'
ii. je d = (ep - u)" = e .Q 11 • Sin
•
2cp, za Beselov elipsoi d • :12;
~:
. I
4
·.„
ep u ep u ep u ~ '·

i
l
36°0 35°54, 31 •:1 51°0' 5oo 54 , 22 ·; l 66°0' 65u 55, 43 ·: l\
.I
I 37' o 36 54 28,2 52 o 51 54 24,8 67 o 66 55 51,3
!
38 o 37 54 25,l 53 o 52 54 27,9 68 o 67 55 59,8
39 o 38 54 22,4 54·0 53 54 31,4 69 o 68 56 8,6
40 o 39 54 20,0 55 o 54 54 35,3 70 o 69 56 17,3
,
'
 221

ep u ip u ep u
41°0· 40°54, 18': l 56°0' 55o 5 4 , 39 ·: 6 71°0' 70°56'27 1;1
42 o 41 54 16,6 57 o 56 54 44,3 72'0 71 56 36,2
43 o 42 54 15,6 58 o 57 54 49,4 73 o 72 56 46,7
44 o 43 54 14,9 59 o 58 54 54,8 74 o 73 56 56,7
45 o 44 54 14,7 60 o 59 55 0,7 75 o 74 57 ' 7 ,1
46 o 45 54 14,9 61 o 60 55 6,9 76 o 75 57 17,6
47 o 46 54 15,5 62 o 61 55 13,5 77 o 76 57 28,4
'.~ 48 o 47 54 16,5 63 o 62 55 20,3 78 o 77 57 39,3
49 o 48 54 18,0 64 o 63 55 27,6 79 o 78 57 50,4
50 o 49 54 19,8 65 o 64 55 35,2 80 o 79 58 1,7

t LITERATURA:
·:\.d ··,:,:
bV}l/ J.J.Stepe:Praktična kartografija,Moskva 1937
··!~ V. V .Kavraj ski :Matematička kartografija ,Moskva 1934
3} M.D.Solovjev:Kartografske projekcije,Moskv~ 1940
4! A.V.Graur:Ma:tematička kartografija,Lenjingrad 1938
. 5/ N.A.Urmajev:Matematička kartografija,Moskva 1941
# ·.\· 6/ Erwin Raisz :General Cartography ,London 1948
l(i,;(·7/ Ch.Deetz a.O.Adams:Elements of Map Projection,Washing.1,.
1
i,tl. 8/ ;i 1 Jame s Mai~war~ng:An Introduction to the Study of Map ·
~, ;~ Pr0Ject1on,London 1942 .
<h: 9/ Jordan-Dr Eggert:Handb.d.Vermess.Bd.III,1923 .
, .
~ ' ;'
:,
·fto/ A.V.Gedimin:Kartografija,Moskva 1946
d,gdE·t.fift+l/ V.J.Zvonov:Geodetske koordinate,Moskva 1934
1:-21 Instrukcija za Medjunarodnu kartu Sveta,Pariz 1944.
~1·:·:~
' ' !tt
.
·t!':
'~·
;,~.~.;\
<· ';.
~.t·:·
:3&;
;, :~,~~·
., .,'