VIŠESTRUKI INTEGRALI - ZADACI ( III DEO)

Izračunavanje površine u ravni primenom dvostrukog integrala

Površina oblasti D u ravni xOy može se naći po formuli: P = ∫∫ dxdy

D

Primer 1.

Izračunaj površinu ograničenu sledećim linijama: y = x , y = 2 x , y ≥ 0 i x= 4.

Rešenje:

Najpre ćemo, kao i uvek, nacrtati sliku i odrediti granice po kojim radimo...

 0 ≤ x ≤ 4
Oblast integracije je osenčena na slici D:
 x ≤ y ≤ 2 x

Upotrebom gore navedene formule, računamo površinu osenčenog dela:

4
42 x  2 x 4 4
P = ∫∫ dxdy = ∫  ∫ dy dx = ∫  y

0 x
  x 
( )
dx = ∫ 2 x − x dx = ∫ xdx =
D  0 0 0

3
x 4 2  32  2
4 1 2 3
16
= ∫ x dx =
2
=  4 − 02  = ⋅8 =
0
3 0 3  3 3
2

1
 Primer 2.

x2 y2
Izračunaj površinu ograničenu sa + =1
a2 b2

Rešenje:

Naravno, ovde je u pitanju elipsa. Mi treba da izračunamo površinu unutar nje...

-a a

-b

Ovde je zgodno uzeti takozvane eliptičke koordinate:

x = a r cos ϕ
ϕ2 r
y = b r sin ϕ onda je: ∫∫ z ( x, y )dxdy =
D
∫ dϕ ∫ z (ar cos ϕ , br sin ϕ )abrdr
ϕ1 0

J = abr

Da vidimo zašto su ove smene dobre:

x2 y2
+ =1
a2 b2
(ar cos ϕ ) 2 (br sin ϕ ) 2
+ =1
a2 b2
a 2 r 2 cos 2 ϕ b 2 r 2 sin 2 ϕ
+ =1
a2 b2
r 2 cos 2 ϕ + r 2 sin 2 ϕ = 1
r 2 (cos 2 ϕ + sin 2 ϕ ) = 1
r2 = 1 → r = 1

Dobijamo da je 0 ≤ r ≤ 1 , pošto ugao uzima ceo krug , to je 0 ≤ ϕ ≤ 2π .

2
  0 ≤ r ≤1
Oblast D : 
0 ≤ ϕ ≤ 2π

Sad rešavamo dvojni integral :

2π 2π 2π
1
 r2  1 1 1
P = ∫∫ dxdy = ∫ dϕ ∫ abrdr = ab ∫   dϕ = ab ∫ dϕ = ab ⋅ 2π = abπ
D 0 0 0 
2 0 2 0 2

Površina elipse se dakle računa po formuli P = abπ

Primer 3.

Izračunaj površinu ograničenu sledećim linijama: x2 + y 2 = 2x , y = x i y = 0

Rešenje:

Spakujmo kružnicu i nacrtajmo sliku da vidimo o kojoj se oblasti radi...

x2 + y2 − 2x = 0
x2 − 2x + 1 − 1 + y2 = 0
( x − 1) 2 + y 2 = 1

Preseci su očigledno u x = 0 i x = 1

y y=x

1
( x − 1)2 + y 2 = 1

π
0≤ϕ≤
4

1 2 x

x = r cos ϕ
Uvodimo polarne koordinate: y = r sin ϕ
J =r
3
 x2 + y2 − 2x = 0
(r cos ϕ )2 + (r sin ϕ )2 − 2r cos ϕ = 0
r 2 (cos 2 ϕ + sin 2 ϕ ) = 2r cos ϕ
r 2 = 2r cos ϕ → r = 2 cos ϕ

Odavde zaključujemo: 0 ≤ r ≤ 2 cos ϕ

π
Ugao ide od prave y = 0 do y = x , pa ugao ide od 0 ≤ ϕ ≤
4

Sad možemo računati traženu površinu:

π π π
2cos ϕ
4 4
 r 2  2 cos ϕ 4
 4 cos 2 ϕ 
P = ∫∫ dxdy = ∫ dϕ ∫ rdr = ∫   dϕ = ∫  dϕ =
D 0 0 0  2  0 0  2 
π
4
= 2 ∫ cos 2 ϕ dϕ
0

1 + cos 2ϕ
Malo se pomognemo trigonometrijskim formulama: cos 2 ϕ =
2

π π π
4
1 + cos 2ϕ
4 4
P = ∫∫ dxdy = 2 ∫ cos 2 ϕ dϕ = 2 ∫ dϕ = ∫ (1 + cos 2ϕ )dϕ =
D 0 0 2 0

π
 1  π 1 π  1  π 1
=  ϕ + sin 2ϕ  4 =  + sin 2 ⋅  −  0 + sin 2 ⋅ 0  = +
 2  0 4 2 4  2  4 2

Do sada smo upotrebljavali polarne i cilindrične koordinate.

Medjutim u ozbiljnijim zadacima moramo upotrebljavati takozvane generalisane polarne koordinate r i ϕ po

formulama:

x = ar cosα ϕ  α −1 α −1
α  → J = α ⋅ abr ⋅ cos ϕ ⋅ sin ϕ
y = br sin ϕ 

Vrednost za α se uzima u zavisnosti od konkretne situacije...

Gledamo da kod te date krive pogodnom vrednošću za α na levoj strani ostane samo r 2 .To je ideja.

4
Primer 4 .

x2 y2 x y
Izračunati površinu ograničenu sa + = + ako su parametri a,b, h i k pozitivni.
a2 b2 h k

Rešenje:

Najpre ćemo malo da prepakujemo zadatu krivu ...

x2 y2 x y
+ = +
a2 b2 h k
x2 x y2 y
− + − = 0 dopunimo do punih kvadrata
a 2 h b2 k
2 2 2 2
x2 x  a   a  y2 y  b   b 
− + −
    + − +  −  = 0
a 2 h  2h   2 h  b 2 k  2k   2k 
2 2 2 2
x a  y b   a   b 
 −  + −  =   + 
 a 2h   b 2k   2h   2k 
2 2
x a  y b  a2 b2
 − +
  −  = +
 a 2h   b 2k  4h 2 4k 2

Sad razmišljamo. Zgodno bi bilo da uništimo ovo u zagradama. Zato ćemo uzeti da je :

x a x a a2
− = r cos ϕ → = r cos ϕ + → x = ar cos ϕ +
a 2h a 2h 2h

y b y b b2
− = r sin ϕ → = r sin ϕ + → y = br sin ϕ +
b 2k b 2k 2k

Dakle, uzimamo da je:

a2 
x = ar cos ϕ +
2h 
 → J = abr
b2 
y = br sin ϕ +
2k 

Sad da odredimo granice.

5
 2 2
x a  y b  a2 b2
 − +
  −  = +
 a 2h 2  b 2k  4 h 2 4k 2
ovo sve daje r jer smo tako izabrali

a2 b2
r2 = +
4h 2 4k 2
1  a2 b2  1 a 2 b2
r2 =  2 + 2  → r = +
4h k  2 h2 k 2

1 a 2 b2
Dobili smo granice za r : 0 ≤ r ≤ +
2 h2 k 2

Ugao nema nikakvih “ ograničenja”, pa je 0 ≤ ϕ ≤ 2π

Sad računamo traženu površinu:

1 a 2 b2 1 a 2 b2
+ +
2π 2 h2 k 2 2π 2 h2 k 2

P = ∫∫ dxdy = ∫ dϕ ∫ abrdr = ab ∫ dϕ ∫ rdr

D 0 0 0 0

2π
Kako se u integralu “ po r” uopšte i ne nalazi ugao ϕ odmah možemo napisati da je ∫ dϕ = 2π ,
0

Dalje imamo:

1 a 2 b2 1 a 2 b2
+ +
2π 2 h2 k 2 2 h2 k 2

P = ∫∫ dxdy = ∫ dϕ ∫ abrdr = 2abπ ∫ rdr =

D 0 0 0

1 a2 b2  1 a2 b2 
2
 r2  + 1  a 2 b 2  abπ  a 2 b 2 
= 2 abπ   2 h 2 k 2 = abπ  +  = abπ  2 + 2=  2+ 2
 2  2 h2 k 2  4  h k  4  h k 
0  

6
Primer 5.

Izračunati površinu ograničenu sa :

2 2
 x 3  y 3
  +  =1
a b
2 2
 x 3  y 3
  +  = 4
a b
x y
=
a b
x y
8 =
a b
x > 0, y > 0

Rešenje:

x = ar cosα ϕ  α −1 α −1
Upotrebićemo generalisane polarne koordinate : α  → J = α ⋅ abr ⋅ cos ϕ ⋅ sin ϕ i
y = br sin ϕ 
to:

x = ar cos3 ϕ  3−1 3−1

 → J = 3 ⋅ abr ⋅ cos ϕ ⋅ sin ϕ → J = 3 ⋅ abr ⋅ cos ϕ ⋅ sin ϕ
2 2

y = br sin ϕ 
3

Da vidimo sada granice i zašto smo baš izabrali da je α = 3 .

2 2
x = ar cos3 ϕ   x 3  y 3
 zamenimo u   +   = 1 i dobijamo:
y = br sin 3 ϕ  a b

2 2
 a r cos ϕ   b r sin ϕ 
3 3 3 3
  +  =1
 a   b 
2 2
r 3 cos 2 ϕ + r 3 sin 2 ϕ = 1
2
r3 =1→ r =1

2 2
x = ar cos3 ϕ   x 3  y 3
Dalje  zamenimo u   +   = 4 i dobijamo:
y = br sin 3 ϕ  a b

7
 2 2
 a r cos3 ϕ  3  b r sin 3 ϕ  3
  +  =4
 a   b 
2 2
r cos ϕ + r sin 2 ϕ = 4
3 2 3

2
r =4→ r =8
3

Dobili smo granice za r : 1≤ r ≤ 8

Sad da odredimo granice za ugao:

x y
=
a b
ar cos3 ϕ br sin 3 ϕ
=
a b
sin 3 ϕ
cos3 ϕ = sin 3 ϕ → = 1 → tg 3ϕ = 1 → ϕ = arctg1
cos3 ϕ

I još imamo:

x y
8 =
a b
ar cos3 ϕ br sin 3 ϕ
8 =
a b
sin 3 ϕ
8 cos3 ϕ = sin 3 ϕ → = 8 → tg 3ϕ = 23 → ϕ = arctg 2
cos ϕ
3

Dakle : arctg1 ≤ ϕ ≤ arctg 2

Sad računamo traženu površinu:

arctg 2 8 arctg 2 8
P = ∫∫ dxdy = ∫ dϕ ∫ 3 ⋅ abr ⋅ cos ϕ ⋅ sin ϕ dr = 3ab
2 2
∫ cos 2 ϕ ⋅ sin 2 ϕ dϕ ∫ rdr =
D arctg 1 1 arctg 1 1
8
r 2 8 64 1 63
Kako je ∫ rdr =
1
= − = , imamo
2 1 2 2 2
arctg 2
63
= ⋅ 3ab ∫ cos 2 ϕ ⋅ sin 2 ϕ dϕ
2 arctg 1

8
Ovaj integral ćemo najlakše rešiti ako spakujemo podintegralnu funkciju koristeći formule iz

trigonometrije:

4 sin 2 2ϕ 1 2 1  1 − cos 4ϕ  1
cos 2 ϕ ⋅ sin 2 ϕ = cos 2 ϕ ⋅ sin 2 ϕ = = sin 2ϕ =   = (1 − cos 4ϕ )
4 4 4 4 2  8

Sad imamo:

arctg 2 arctg 2
63 189
P = ⋅ 3ab ∫ cos 2 ϕ ⋅ sin 2 ϕ dϕ = ab ∫ (1 − cos 4ϕ )dϕ
2 arctg 1
16 arctg 1

Zamenimo granice, spakujemo malo rešenje i dobijamo:

189 1 6
P= ab ⋅ (arctg + )
16 3 25

Primer 6 .

Izračunati površinu ograničenu sa :

x 2 = ay
x 2 = by
x3 = cy 2
x3 = dy 2
(0 < a < b) ∧ (0 < c < d )

Rešenje:

Ovde je zgodno uzeti smene u i v.

Ali kako birati?

Pogledajmo prve dve jednačine:

x2
x = ay →
2
=a
y
x2
x = by →
2
=b
y

x2
Uzećemo da je u =
y
9
Iz preostale dve imamo:

x3
x3 = cy 2 → =c
y2
x3
x = dy → 2 = d
3 2

x3
Zgodno je uzeti: v =
y2

Dakle, uvodimo smene:

x2
u=
y
x3
v=
y2

Odavde moramo izraziti x i y:

x2 x2
u= → y = ( ovo zamenimo u drugu jednačinu)
y u
2
x3  x2  x4 u2
v = 2 → x = y v → x =   ⋅v → x = 2 v → x =
3 2 3 3

y u  u v
2
 u2 
 
x2 v u3
y= →y=  → y= 2
u u v

Tražimo Jakobijan:

∂x ∂x 2u u2
−
D ( x, y ) ∂u ∂v v v2 4u 4 3u 4 u4 u4
= = 2 = − + = − =
D (u , v) ∂y ∂y 3u 2u 3 v4 v4 v4 v4
− 3
∂u ∂v v2 v

10
Da odredimo granice:

x2 
u= = a
y 
2 → a≤u≤b
x
u= = b
y 

x3 
v= 2 =c
y 
 → c≤v≤d
x3
v = 2 = d
y 

Sad možemo izračunati površinu:

b d b d
u4 1
P = ∫∫ dxdy = ∫ du ∫ 4 dv = ∫ u 4 du ∫ 4 dv
D a c
v a c
v

Ova dva integrala nije teško rešiti i dobijamo:

1 1 
P=
15
(
1 5
b − a5 )  3 − 3 
c d 

www.matematiranje.in.rs

11