Dramski tekst: Novogodišnja leva i desna čarapa-Radmila Knežević

Slika je preuzeta sa sjta lenagold.ru

Lica:

Ančica (bliznakinje od 6 god.)

Milica

Tata (Ančicin i Milicin)

Dedo Medo

Zeka Zeković

Deda Mraz

Dečija soba.Sa leve i desne strane Milicin i Ančicin krevet. Milicin krevet uredno sređen. Okolo
složene igračke. Pored Ančicinog kreveta kasetofon, razbacani CD-ovi, prevrnut jorgan i jastuci.
Između keveta scena za lutke, liči na prozor. Kasnije se tu pojavljuju Dedo Medo i Zeka Zeković. Levo
su vrata.

I scena

(Ančica sluša “10 ljuih gusara” i skače po sobi, ulazi Milica.)

MILICA: Hoćeš li utišati tu muziku molim te, znaš li koliko je sati? Vreme je za spavanje!

ANČICA: Spavaj ako ti se spava.

MILICA: Spava mi se.

ANČICA: Pa spavaj.

MILICA: Pa spavaću.

ANČICA: Pa ajde ćao! Idi spavaj!

MILICA: ( vičući) Ali kako da spavam kad si pustila tih “10 ljutih gusara” do daske, probićeš mi bubnu
opnu, bole me uši, ogluveću i neću razumeti o čemu govori učiteljica, kako da spavam kad mi
smetaš!!!

ANČICA: Dobro, dobro ne viči! Probudićeš komšije!

MILICA: (ljutito) Jao , ko mi kaže!

ANČICA: Vidiš, nije to toliko loše .

MILICA : Šta nije toliko loše?

ANČICA: Kad bi ogluvela.

MILICA: Kako to misliš – nije loše.

ANČICA: Ako budeš ogluvela ja ću moći do mile volje da pustam glasno muziku i više se nećemo
svađati jer tebi ništa neće smetati zato što ništa nećeš ni čuti. Ha, ha, ha!

MILICA : Duhovito!( sedne na svoj krevet)

ANČICA: (sedi na krevet) Znaš Milice , mnogo si dosadna sa tim spavanjem. Kao da mora svake noći
da se spava. Ja ne znam kako tebi nije dosadilo da budeš toliko dobra. Svake noći se tuširaš, pereš
zube , češljaš te tvoje lokne, sklapaš garderobu…

MILICA: Je li molim te, a kako tebi nije dosadilo da po ceo dan

i do kasno u noć, đipaš i ripaš po sobi kao luda, praviš lom po kući i nikada ne pereš zube pre
spavanja!

ANČICA: Kao da je to mnogo važno. Zubi. Velika stvar.

MILICA: Pokvariće ti se ako ih ne pereš, pa će ti ispasti i bićeš krezuba.

ANČICA: Zube koje sad imam su mlečni i oni će mi svejedno ispasti. Što bi ih onda prala? Kad mi posle
njih budu iznikli novi, e te ću zube prati i čuvati. U stvari kad malo bolje razmislim ne moram ni njih,
staviću lepo porcelane. Bože, ne smem ni da pomislim koliko ću biti lepa.(gleda se u ogledalo i pevuši
igrajući)

MILICA: Pa možeš ali bolje je i zdravije da imaš svoje zube. U stvari, ne radi se samo o zubima. Ti ne
radiš mnogo što šta. Eto na primer, trebalo bi uvek pre spavanja da složiš svoje stvari.

ANČICA: Slušaj, mene to uopšte ne zanima, ja ću biti bogata i poznata ličnost pa će za mene sve to da
rade drugi. Sklapaće moju garderobu, čistiće, češljaće me, praće mi zube, umivaće me…

MILICA: Bože, kako si ti lenja devojčica, ti kao da mi nisi sestra.

ANČICA: A ja u stvari sve vreme razmišljam da možda ti meni

nisi sestra, razmaženo i dosadno derle!

MILICA: Bezobraznice i aljkavice, videla sam te kako čačkaš nos.

ANČICA: A ja sam tebe videla kako si prosula sok u kuhinji po pločicama!

MILICA: A ti si zalepila žvaku ispod kreveta!

ANČICA: Ti si slomila čašu, kazaću mami!

MILICA: To nije istina!

ANČICA: Jeste, istina je, videla sam!

MILICA: Nije! Sad još i izmišljaš (ljutito uzima Ančicin brod)

ANČICA: Ne izmišljam! Vrati mi moj brod!

MILICA: Neću, ti si meni ošišala Barbiku!

ANČICA: A ti si meni srušila dvorac od kockica (čupa je za kosu)

MILICA: Ajoj!…Upomoć!…Pusti me… To boli!

ANČICA: Da više nikad nisi uzela moje igračke (pogleda Milicine noge i vidi na desnoj nozi jednu
čarapu) Aha, eto sad si mi obula i čarapu, skidaj je, to je moja čarapa! Ja već imam levu, sad mi treba i
ta desna. Bože, koliko sam je tražila a ona kod tebe. Ajde, skini je! (pokazuje svoju levu nogu)

MILICA: (gleda u Ančicine noge i vidi da ova ima na nozi njenu levu čarapu) Nisam ja obula tvoju već si
ti obula moju čarapu. Ja već imam desnu, treba mi samo ta leva koja je na tvojoj nozi. Nisam imala
pojma da je kod tebe. Skini je, to je moja čarapa!

ANČICA: (jedna drugu vuku za noge) Skini je ti!… To je moja čarapa!

MILICA: Skini je ti, to je moja čarapa!!!!

ANČICA: Skini kad ti kažem!

MILICA : Da me možda nećeš pojesti! Baš sam se uplašila, skini moju levu čarapu!!!!

ANČICA: (sagne se i ugrize Milicu za nogu)

MILICA: (vrišti)…U pomoć!!!.. U pomoć!!!

II scena

TATA: (ulazi u sobu) Šta se ovde dešava? Znate li vas dve koliko je sati?

ANČICA: „U 9 u krevet“

TATA: Ma kakvi devet, devet je odavno prošlo. Uskoro će ponoć a vas dve još ne spavate.

MILICA: (plačući) Tatice, tajo moj, Ančica me je pojela.

TATA: Kako to misliš „pojela“ Milice? Nije valjda tvoja sestra vuk iz bajke „Crvenkapa“?

ANČICA: Nisam je pojela tatice, samo sam je ugrizla za nogu, jer je obula moju desnu čarapu. Jao, evo
sada me boli stomak i muka mi je, povraćaću (savija se od bolova, glumeći)….Jao, moj stomak…Nisam
trebala to da uradim zato što ti noga smrdi na pokvareni kiseli kupus.

MILICA: To nije istina. Ona je obula moju levu čarapu i neće da mi je vrati. I ako baš želiš da znaš meni
noge nikad ne smrde. Ja sam uvek uredna i doterana, tuširam se, perem zube, češljam kosu, mažem
kremu za lice…

TATA: Dobro, dobro Milice, u redu je. Nego, znate li šta sam ja mislio?

ANČICA I MILICA: Šta?

TATA: Mislio sam da vas dve ne spavate jer ste pomešale datume. Možda ste mislile da večeras dolazi
Nova godina?

MILICA I ANČICA: Nova godina!!! Tatice, jer to istina da će doći Nova godina, mi to nismo ni znale, a
kad će to biti?

TATA: Nova godina dolazi 1.januara. Međutim, to ne mora uvek tako i da bude. Kad deca ne slušaju
svoje roditelje, a posebno ako se između sebe svađaju i tuku, ona kasni a može se desiti da kod takve
nevaljale dece uopšte i ne dođe. Niti Nova godina, niti Deda Mraz.Tako je jednom u Kini, Nova godina
stigla tek 1. septembra.

MILICA: A kad ona dolazi, tatice i kako ćemo znati da je stigla?

TATA: Znaćete po poklonima koje će vam doneti Deda-mraz.

Ako budete prestale da se svađate i ako budete spavale i sanjale lepe snove, kad se probudite,
pokloni će biti tu. Ubrzo posle njih stiže i Nova godina.

ANČICA: (u žurbi) Dobro, dobro tatice, sve smo shvatile (guraju ga zajedno iz sobe) Izađi molim te iz
sobe brže , moramo da sanjamo lepe snove kako bi što pre došao Deda Mraz sa poklonima. Laku noć
tatice!

MILICA: Brže tatice, brže, laku noć tatice, laku noć!

TATA: ( jedva uspevajući da proviri kroz vrata) Laku noć, moje male princeze!

(Odlazi, Milica i Ančica legnu da spavaju. Tiha muzika koja označava san. Dok Milica i Ančica spavaju u
svojim krevetima otvara se zavesa na prozoru između i pojavljuje se Dedo Medo.)

III scena

DEDO MEDO: Milice ! Milice! Gde su ti čarapice?

MILICA: (budi se, kroz san) Čarapice!?..Kakve čarapice?!..Ah, da, čarapice!..Levu čarapicu je obula
moja sestra Ančica. Ona je na njenoj nozi a desna na mojoj. (ustaje i kreće prema Ančici koja spava,
ljutito) Sad ću da joj očerupam tu njenu neurednu kosu, videće ona…

DEDO MEDO: Ne, ne, Milice, ne smeš da se svađaš i tučeš sa sestrom.

MILICA: A ko si ti? Da ti nisi možda Deda Mraz? (budi Ančicu) Ej, Ančice, probudi se , stigao je Deda
Mraz!

ANČICA: (sanjiva)

DEDO MEDO: (Milici) Zar ti ja ličim na Deda Mraza?

MILICA: Pa…(odmerava ga)…ličiš na nekog dedu… samo ne znam na kog!

DEDO MEDO: Drago dete, ja nisam Deda Mraz . Ja sam Dedo Medo.

MILICA: (u čudu) Dedo Medo!?

ANČICA: (ustaje i prilazi Deda Medi) Ma ovo je moj prijatelj

Đedo Medo sa Bjelasice. Đe si Medo? Šta ima, a?(gura ga , kao prijateljski)…Šta ima, a?

DEDO MEDO:(zbunjeno) Kako misliš „Šta ima, a“?

ANČICA: Pa gde su pokloni?!

DEDO MEDO: ( i dalje ništa ne razume) Pokloni?! Koji pokloni?

ANČICA i MILICA: (u glas) Novogodišnji!!

DEDO MEDO: A to? Ne donosim ja novogodišnje poklone već Deda Mraz

MILICA: Ančice, sve si pomešala. Uvek si bila smotana.(Deda Medi) A je li Dedo Medo, jer ti znaš gde
je Deda Mraz i kad će doći?

DEDO MEDO: Ne znam. I ja ga tražim. Treba da mi donese još

malo krzna jer sam već ostareo i hladno mi je.Tražim ga čitave zime ali izgleda da on još nije stigao iz
Laponije.

MILICA: Da, i mi ga čekamo. Treba i nama da donese poklone. Molim te ako ga budeš video reci mu
da požuri.

DEDO MEDO: Dobro, odoh ja sad i ako ga sretnem kazaću mu da dođe i kod vas. U zdravlje!!!(odlazi)

ANČICA: Zdrav mi bio Đedo Medo!(maše)

MILICA: Doviđenja!

(Dedo Medo odlazi)

IV scena

ANČICA: Đedo-Medo je moj prijatelj. On će da inteveniše kod Deda Mraza da ja dobijem veći poklon
od tebe.

MILICA: Ne kaže se „inteveniše“ već interveniše. I nije bitno ko je čiji prijatelj, već ko je bolje dete.

ANČICA: Jao, mudrice, mnogo si pametna, da ne jedeš možda pesak sa plaže?

MILICA: A da ti ne piješ možda umesto vode more pa si tako slana i prgava?

ANČICA: Skloni se, kradljivice čarapa!

MILICA: Ti si kradljivica i lopuža i nemoj više da mi se obraćaš, jesi li čula, hoću da spavam.(legne u
krevet i okrene se na stranu)

ANČICA: (imitira je) „Hoću da spavam“. Samo kokoške spavaju tako rano (zeva) Jao, i meni se
prispavalo!

(Legne u krevet i zespe, čuje se mužika koja označava san, na proziru se pojavljuje Zeka Zeković)
V scena

ZEKA: Ancice ! Ancice ! Gde su ti carapice?

ANČICA: (budi se, sanjiva) Carapice? Koje Carapice? Aha, misliš čarapice!(setila se) Desna čarapica je
na Milicinoj nozi a leva na mojoj. Moram joj oteti čarapu,videće ona, polomiću joj te čiste , bele zube.
(krene prema Milici ljutita, zaustavlja je Zeka)

ZEKA: Ne Ancice, ne smes da se svađaš sa sestrom.To nije

lepo. Sestre moraju da se vole.

ANČICA: Ko si ti i kako se zoveš? Baš si smešan. Da ti nisi možda Deda Mraz? Sad znam, pogodila sam!
Tako je! Ti si Deda Mraz, samo si se maskirao u zeca. Ajde, skini te uši (vuče ga za uši)

ZEKA: (viče) Upomoc!!! To boli. Nemoj Ancice!!!

MILICA: (vika je probudila iz sna, ustaje i sanjivo trlja oči)

Ko to viče? Koliko je sati?

ZEKO: U pomoć!… Milice , pomagaj , ja sam Zeka Zeković, napala me je Ancica, pomagaj, molim te

MILICA: (u čudu) Ančice, šta to radiš?

ANČICA: (vukući Zeku) Pusti ga , laže, to je Deda Mraz, samo se maskirao u zeca i sa nama zbija šalu,
misli da nećemo otkriti ko je! Skidaj te uši!

(Otkine mu jedno uvo koje joj ostaje u ruci. Zatetura se i padne udarivši glavu u stolicu, uvo odleti van
scene)

ZEKA: U pomoc! Pomagajte ljudi! Lele meni, bruka i sramota, zec bez jednog uveta, a joj sta me je
snašlo, pomagajte ljudi!!!

MILICA : (u čudu, preplašena)

ANČICA: (buntovna,kao da je skrenulapameću, Zeki) Deda Mraze, Deda Mraze, zašto imaš samo
jedno uvo? –( imitira Zeku) da te manje cujem dete moje.

MILICA: Jao, šta ću sad, jadna moja sestrica, pošandrcala je!

ANČICA: (sama sa sobom) Vidiš li ti Ančice da ovo nije Deda Mraz. Ovo je neki glupavi zec zalutao iz
šume!

ZEKA: (skoči ljutito) Nisam ja “neki glupavi zec“, vec pravi pravcati zec, Zeka Zekovic i krenuo sam da
trazim Deda Mraza jer uskoro stize Nova godina a njega jos nema sa poklonima, pa sam

se zabrinuo. Najpre sam hteo da mu kazem da mi donese jednu sangarepu, ali sada cu morati da
narucim novo uvo…Jao, boli me!

ANČICA: (trgne se) Pokloni, molim, ko je rekao pokloni!? (ugledavši Zeku) Vidi stvarno, nije Deda
Mraz! Jao, Zeko
Zekoviću, izvini molim te. (krene da ga zagrli)

ZEKA: (odmičući) U redu je, u redu je, samo mi ne prilazi! Odoh ja, hocu reci, sto dalje odavde.!
Nastavicu da trazim Deda Mraza! Ako ga prve vidite recite mu da cu biti iza sedmog brda na
proplanku.

MILICA: Hoćemo Zeko. Ako ga ti prvi vidiš, reci mu da jedva čekamo da se pojavi. Srećno skakanje
Zeko Zekoviću !!!

ZEKA: Zdravo bila draga devojcice !!! Ijaooo!!!!

(ode, bezglavo)

VI scena

MILICA: Sigurno je mislio na mene kad je rekao „draga devojcice“.(pogleda u Ančicu) A ti, divljakušo!
…Kako si samo mogla da mu iščupaš uvo!? Kad bude rekao Deda Mrazu kako si se ponašala, ostaćeš
bez poklona.

ANČICA: Jel te, moliću lepo, ti si kao dobra a ja nisam. Lepo si sve to smislila samo da bi dobila poklon.
Kradljivice desne čarape!

MILICA: Kradljivice leve čarape !

ANČICA: Grdobo !

MILICA: Buba-švabo!

ANČICA: Zagoreli kupusu, neću više uopšte da razgovaram sa

tobom i nemoj slučajno da me budiš do jutra. Briga me i za Deda Mraza i za Novu godinu i za poklone
i za sve. Idem da spavam.

(Legne i pokrije se ćebetom preko glave)

MILICA: „Idem da spavam“ (imitira je) Jao što mi se spava (zeva) Mnogo sam umorna. Odoh i ja na
spavanjac.

(legne i ona i pokrije se ćebetom preko glave, muzika za laku noć, gase se svetla. Ančica i Milica
spavaju, pojavljuju se Medo i Zeka i razgovaraju

VII scena

ZEKA: Zaista ne znam sta da radimo?!Deda Mraz nam je lepo

rekao kada smo ga sreli u sumi da sestrama i braci koji se svađaju nece dati poklone.

DEDO MEDO: Da! One ama baš nikako da prestanu sa svađom. Da stvar bude gora, Deda Mraz ima
samo jedan poklon a njih su dve.

ZEKA: I sta sad da kazemo Deda Mrazu? Koja je od njih dve zasluzila poklon, kad se obe svađaju kao
neke tetke i govore jedna drugoj ruzne reci!?
DEDO MEDO: A da pitamo decu?

ZEKA: Moze!

DEDO MEDO: (deci) Deco, Deda Mraz će doneti samo jedan poklon. Šta mislite da li da poklon
pripadne Milici ili Ančici?

(deca odgovaraju, neko je za Ančicu, neko za Milicu)

ZEKA: Vidiš, opet imamo problem, neko kaže Anici, neko Milici. Šta cemo sad?

(posle dugog razmišljanja)

DEDO MEDO: Imam ideju! Organizovacemo takmičenje u pevanju!

ZEKA: Bravo Dedo Medo! Super si se setio! Koja od njih dve otpeva lepšu Novogodisnju pesmicu,
dobice poklon.

DEDO MEDO: Tačno! Hajde da javimo Deda Mrazu. Takmičenje će početi kad se probude.

ZEKA: Hajde! Pozurimo! Trci, trci!

(Odlaze.)

VIII scena

(Osvetljena soba. Dan. Dedo Medo i Zeka stoje na prozoru.Ančica i Milica se bude i ne vide ih. Od
ranog jutra počinju sa svađom)

MILICA: Dobro jutro, očerupano pile, ha , ha, ha…

ANČICA: Dobro jutro kasice prasice, ha, ha, ha…

MILICA: Daj mi čarapu, hladno mi je

ANČICA: Daj ti meni čarapu i meni je hladno, cele noći sam bila

otkrivena i svašta sam sanjala. Sanjala sam medu i zeku (okrene se i vidi ih, uplašeno) Jao, evo ih, pa
to su oni. Odakle sad ovde, da li sam ja to sanjala?

MILICA: Oni su bili i u mom snu (zbunjeno) Kako je sve ovo

čudno, kako je to moguće? (gledaju ih i čude se, Dedo Medo i Zeka se smeškaju)

ANČICA: (Milici) Ajde, priđi im (gura je)

MILICA: Jao, ne smem, priđi im ti (krije se iza Ančice,guraju

jedna drugu)

DEDO MEDO: Ne plašite se, mi smo vaši drugari, priđite

ANČICA: A… a… jeste li… ovaj… sreli…ovaj… Deda Mraza?

ZEKA: Da, sreli smo ga u sumi.

MILICA: I… ovaj… šta je…. mislim… šta je…ovaj… rekao?

ZEKA: Pa… ovaj…rekao je da ce vam dati poklone ako se ne

budete sva…(Dedo Medo ga gurnu)

DEDO MEDO: Rekao je da će poklon dobiti ona devojčica koja bude otpevala lepšu novogodišnju
pesmu. Zato je najbolje da požurimo i počnemo sa takmičenjem.

MILICA: S kim da se takmičim? Pa ona ne peva ,ona krešti!

ANČICA: Ti mi to kažeš. Pevaš kao iz bureta!

DEDO MEDO: Tišina! Počinjemo!

ZEKA: Stani Dedo Medo. Ko ce odluciti koja bolje peva? Nemamo treceg clana zirija.

DEDO MEDO: Kako nemamo, ja, ti i…(razmišlja)…i,…(setio se)..ova deca. (pokazuje na publiku) Deca
će biti žiri. Oni će da glasaju. (deci) Drugari, da li bi ste hteli da budete treći član žirija i da glasate za
bolju pevačicu?

(deca odgovaraju potvrdno)

ZEKA: Sjajno! Dobro! Pocinjemo. Prva ce pevati…. Milica!

(Milica peva, Ančica joj se ruga i smeje)

MILICA:

Kad dođe Nova godina

Ulice su sjajne

Svako dete šapuće

Deda Mrazu tajne.

Nova godino dođi kod mene

Zovu te moje okice snene.

I moje ruke grle te nežno

Sa puno ljubavi, radosno, snežno.

DEDO MEDO I ZEKO: (aplaudiraju) Bravo Milice!

ANČICA: Ha, ha, ha, smešna pesma i još smešnija pevačica!

Zaboleo me je stomak od smeha. Slušajte sada šta je dobra muzika, a o pevačici da i ne govorimo.

(uzima olovku kao mikrofon i peva)

ANČICA:

Kad dođe Nova godina

Gradovi su beli

Deda Mraz na sankama

Poklone deli.

Nova godino,dođi kod mene

Zovu te moje okice snene

I moje ruke grle te nežno

Sa puno ljubavi, radosno, snežno.

DEDO MEDO I ZEKO: (aplauz) Bravo Ančice!

ZEKO ZEKOVIĆ: Ove dve pesme baš lice!

DEDO MEDO: I meni se čini. Dobro, prestanite sa svađom, pitaćemo decu!

(deci) Deco, ko glasa za Ančicu neka digne dve ruke!(broji) Dobro! A sada ko glasa za Milicu neka
digne..

ZEKA: Tri ruke!!! (svi pogledaju u njega)…ovaj…hteo sam da kažem… neka digne isto dve ruke! (deca
dižu ruke, Medo i Zeka broje)

DEDO MEDO I ZEKA: (u isti glas) Nerešeno! Šta ćemo sad?!

ANČICA: Kako nerešeno!? Ja sam bila bolja, to je svima jasno!

MILICA: Ma nemoj, deca su glasala za mene, ja sam bolja!

ANČICA: Prekini, ja sam lepša pevačica!

MILICA: Skloni se, ja imam bolji glas!

(počinje tuča između Milice i Ančice. Dedo Medo i Zeka pokušavaju da ih razdvoje ali ne uspevaju.
Čuje se muzika, ulazi Deda Mraz)

IX scena

(Milica i Ančica se i dalje tuku, Deda Mraz ih posmatra.One ga ne vide. U tuči se sudare sa njim)

ANČICA I MILICA: (zajedno, u čudu) Deda Mraz ! ! !

DEDA MRAZ: Da, to sam ja. Drage sestrice , nije važno ko je

pobednik takmičenja, važno je učestvovati!

ANČICA: Ali ja sam pevala bolje!

MILICA: Nije istina, ja sam pevala bolje!

DEDA-MRAZ : Ne, ne ! Ne smete se svađati.

ANČICA: Kako da se ne svađam kad je ona prva počela, uzela

mi je čarapu, smrznuću se!

MILICA: Ne slušajte je Deda Mraze, ona je uzela moju čarapu.

DEDA-MRAZ: Molim vas, recite mi kako mislite da dobijete poklone kad se toliko svađate?

ANČICA: Da, pokloni, potpuno smo zaboravile na njih.

MILICA: Deda Mraze, da li si doneo poklone?

DEDA MRAZ: Naravno da jesam. Prvo će dobiti poklone moji verni prijatelji Dedo Medo i Zeka
Zeković. Evo tebi Dedo Medo još malo krzna da ti ne bude hladno.

DEDO MEDO : Hvala ti Deda Mraze! Spasio si me hladnoće!

DEDA MRAZ : A evo tebi Zeko Zekoviću novo uvo, ali i šangarepa da ti ublaži traumu koju si pretrpeo.

ZEKA: Hvala ti puno Deda Mraze! Spasio si me bruke i sramote!

DEDA MRAZ: A vas dve lepotice, dobićete poklon ako mi najpre

nešto obećate.

ANČICA i MILICA: Šta to Deda Mraze?

DEDA-MRAZ: Obećajte mi da se više nikada, nikada, nećete svađati, da ćete se voleti i poštovati jedna
drugu i da ćete se igrati zajedno kao prave sestre. Obećavate?

MILICA i ANČICA: Obećavamo!!!

DEDA-MRAZ: Sjajno! Priđite onda da vam dam poklone. (pretura po torbi i vadi jedan poklon. Otvara
ga i vadi iz njega jednu čarapu, pruža je Milici) Evo Milice tebi čarapa leva, a tebi Ančice (vadi drugu
čarapu) čarapa desna. (pruža joj)

MILICA i ANČICA: Hvala Deda Mraze, hvala (ljube ga i

grle, skaču oko njega, zatim obuvaju čarape)

ANČICA: (Milici) Izvini sestrice na svim ružnim rečima.

MILICA: Izvini i ti draga moja sejo ako sam nekada bila gruba prema tebi.

(zagrle se. Čuje se tiho muzika)

DEDA MRAZ: Ja sad odlazim ali ću se vratiti ponovo sledeće godine. A do tada, budite mi složne,
vesele i zdrave. Hajdemo Dedo Medo i Zeko Zekoviću, treba da pomirimo još puno braće i sestara. Do
viđenja!!
MILICA I ANČICA: Do viđenja Deda Mraze!!!!Doviđenja Dedo Medo i Zeko Zekoviću. Videćemo se
ponovo!

(odlaze, ostaju Ančica i Milica, pevuše, ulazi tata)

X scena

MILICA I ANČICA: (trčeći prema njemu, u isti glas.) Tatice, tajo, vidi šta nam je Deda Mraz doneo.
Čarape.

MILICA: Sada svaka ima svoju levu…

ANČICA: I svoju desnu čarapu.

TATA: (grleći ih) Drage moje princeze, Deda Mraz vam je poklonio nešto mnogo vrednije od običnih
paketića a to je sloga. Najvažnije je da se vas dve ne svađate. Najlepši poklon koji možete dobiti za
Novu godinu je ljubav!

(Svi učesnici u predstavi izlaze na scenu, pevaju i igraju.)

ZAVRŠNI SONG:

Nova godino, dođi kod mene

Zovu te moje okice snene

I moje ruke grle te nežno

Sa puno ljubavi, radosno, snežno!