1.

Vršnjačko nasilje je fenomen koji se u svetu ozbiljno istražuje tek poslednjih decenija XX veka,
a u Srbiji tek poslednjih nekoliko godina, tako da nije neobično što ne postoji jedna
opšteprihvaćena definicija vršnjačkog nasilja. Problem vršnjačkog nasilja i u Srbiji je davno
uočen, ali tek posle 2000. godine započinje aktivno suočavanje sa njim.
3. U našem jeziku ne postoji riječ čije se značenje suštinski podudara sa riječju bullying. Ovaj
pojam označava „agresiju jačeg prema slabijem pri čemu napadač i napadnuta strana mogu biti
pojedinac ili grupa. Ovaj termin se naročito često koristi kada se govori o vršnjačkom nasilju i
nasulju u školama.
4. Iako nasilje može izgledati kao haotični proces, ono uvek sadrži četiri osnovna elementa:
1) nesrazmernu moć nasilnika koji može biti stariji, jači, popularniji, bogatiji itd., od žrtve. Broj
dece koja zajedno učestvuju u zlostavljanju pokazuje da nasilništvo ne uključuje uvek konflikt
dvoje dece podjednake moći.
2) Namera povređivanja – nasilnik želi da nanese emocionalnu ili fizičku bol. O nasilju se ne radi
ako do povrede dođe slučajno, u igri npr. Nasilje podrazumeva želju za povređivanjem druge
osobe.
3) Pretnja nastavljanjem nasilništva – i nasilnik i žrtva znaju da će se nasilničko ponašanje
verovatno ponoviti.
4) Prestravljenost, strah – javlja se kao rezultat nasilja, a koje se koristi da bi se zastrašili drugi i
održala dominacija nasilnika.
5.Nasilno ponašanje može biti:
• Fizičko – nanošenje fizičke povrede (udaranje, guranje, nanošenje fizičkog bola, čupanje,
fizičko sputavanje)
• Verbalno – ruganje, ucjenjivanje, zadirkivanje, ogovaranje, omalovažavanje, nazivanje
pogrdnim imenima, ismijavanje, prijetnja
• Socijalna izolacija (izopštavanje iz društva) – procjenjivanje u negativnom svjetlu, uticaj na
drugu djecu da se određeno dijete izopšti iz društva, ogovaranje, ignorisanje, uvredljive grimase
i gestikulacija, namjerno isključivanje iz kruga prijatelja. Kao podvrste nasilnog ponašanja
navode se:
• Seksualno – neželjeni dodiri, štipkanje, komentari sa seksualnom konotacijom itd.
• Kulturno – vrijeđanje na obrazovnoj, klasnoj, etničkoj, religijskoj i rasnoj osnovi
• Ekonomsko nasilje – krađa, iznuđivanje novca
Uloge
Najkorišćenija i najprihvaćenija podela uloga je na nasilnike, žrtve (pasivne žrtve), nasilnike-
žrtve (aktivne žrtve) i posmatrače . Posmatrači su najčešće suzdržani od učestvovanja u
nasilju, iako ga implicitno podržavaju ili osuđuju . Nasilnici su učenici koji vrše nasilje, žrtve
trpe nasilje, dok se specifčnost uloge aktivne žrtve (nasilnik \ zrtva) ogleda u tome što njoj
pripadaju učenici koji trpe vršnjačko nasilje od strane jačeg/snažnijeg nasilnika, ali ujedno i
vrše nasilje nad učenicima koje percipiraju kao slabije od sebe .
Nasilnik
2. Takva deca, zbog svog neprilagođenog ponašanja, često bivaju neprihvaćena i odbačena od
strane vršnjaka ili prihvaćena u okviru grupe sastavlјene od druge agresivne dece . Međutim,
agresivni učenici mogu biti i popularni među vršnjacima. Smatra se da su nasilnici popularni jer
sa njima nastoje da se druže druga deca koja na taj način žele da sebe zaštite od toga da i sama
postanu žrtve ili zato što misle da nasilnik ima visok socijalni status. Socijalni status nasilnika se
menja sa uzrastom. Nasilnici su često popularni, posebno u osnovnoj i početnim razredima
srednje škole. Iako njihova popularnost može oslabiti u kasnijim srednjoškolskim godinama, ne
opada toliko nisko do nivoa socijalnog statusa žrtava nasilјa.
Žrtva
1. Pasivne žrtve su brojnije
2. У другу групу, која је малобројнија, спадају провокативне жртве. Ови ученици на
вршњачко насиље реагују страхом, агресијом и хиперактивношћу. Таквим својим
понашањем они доводе до негативних реакција код вршњака у школи. У складу са тим,
они својим понашањем које је хиперактивно и изазивачко понекад провоцирају вршњаке
у школи на агресију. Socijalni status nasilnika/žrtava je nizak, čak možda najniži od svih učenika
u odelјenju. Biti prijatelј sa nekim ko je česta meta vršnjačke agresije može biti rizično, jer to sa
sobom nosi rizik od zlostavlјanja od strane drugih. Štaviše, ako je agresivna žrtva često
agresivna prema vršnjacima, prijatelј može dovesti sebe u rizik da postane meta nasilnika/žrtve.
2. Posmatrači učenici, osim u ulozi žrtve i ulozi nasilnika mogu naći i u ulozi podstrekača, zatim,
pomagača nasilniku (asistenta), mogu se držati po strani i pasivno posmatratraju nasilјe
(autsajderi) ili mogu nastojati da odbrane žrtvu (branioci).
Posledice
2. Vršnjaĉko nasilje ne ostavlja posledice samo na žrtve već i na nasilnike. Nasilnici retko mogu
sklopiti prijateljstvo i oni često imaju karakteristike antisocijalnog ponašanja u odraslom dobu,
što se ogleda u razliĉitim kriminalnim delima . Kod ove dece, ĉešće su izraženi problemi u obliku
kršenja zakona, uĉestvovanja u tuĉama i kraĊama.
Deca koja su hroniĉno bila nasilna prema vršnjacima u toku školovanja, nastavljaju svoje nasilno
ponašanje i tokom odraslog doba, što utiĉe na njihove sposobnosti da ostvareadekvatne
socijalne kontakte i meĊuljudske odnose
Prevencija
1. Vršnjačko nasilje to je društveni problem čije rešavanje i prevencija zahteva sistematski
pristup i tu značajnu ulogu igra škola kao vaspitnoobrazovna institucija koja kreira sredinu za
podsticanje razvoja i sigurno odrastanje učenika. Школе су, наиме, обавезне да имају
програме превевенције вршњачког насиља. Део тог програма могу бити и стратегије
вршњачког деловања које подразумевају програми вршњачке медијације и менторства