Власт Писистратида

После Писистратове смрти 528/7. године пре н.е. наследио га је старији син
Хипија, млађи Хипарх му је помагао у владању, најмлађи Тесал (Тетал) није
учествовао у политици, а како Аристотел каже био је „дрска и силовита владања“ због
којег су сва зла која су доживела Писистратиди потекла од њега.
Према фрагменту једне атинске листе архоната види се да је Хипијина тиранида
започела чином измирења, Хипија, Алкмеонид Клистен и Филаид Милтијад оба из
породица противника тираниде, били су архонти сукцесивно од 526. до 524. године пре
н. е. Међутим помирење није трајала дуго Клистен је поново напустио град, а
Милтијад отишао на Херсонес, а у општим цртама Хипија је наставио унутрашњу и
спољну политику свога оца.
Први озбиљан ударац задан тиранској моћи потекао је од појединца, а не од
некаквог распрострањеног незадовољства, али то је проузроковало низ последица које
су резултирале падом тираниде. Изгледа да је Хипарх увредио младића по имену
Хармодије и његовог љубавника Аристогитона,тако што је забранио његовој сестри
као недостојној да „носи корпу“ у Панатенејској поворци. Хармодије и Аристогитон су
нато сковали план за убиство тирана 514. годиен пре н. е. и изабрали за атентат дан
велике поворке, пошто су том приликом могли да се појаве у јавности наоружани, а да
не изазову сумњу. Врло мало њих је било упућено у заверу, зато што су очекивали да
ће се грађани определити за слободу, чим тиранину задају први ударац. Али примећено
је да је један завереник заподенуо разговор са Хипијом. Његови саучесници су
брзоплето закључили да је он издао њихову заверу, па су одуставши од напада на
Хипију, одјурили на Агору, и убили Хипарха. Хармодије је погинуо од мача,
Аристогитон је касније био ухваћен, мучен и погубљен.
После убиства брата дошло је до потпуне промене Хипијине владавине, постао
је свирепи и параноични тиранин. Спровео је чистке након убиство током којих су
политички противници протерани или убијени. Хипија је утврдио Мунихију, луку на
обали, како би имао одступницу у тренуцима опасности. Због оваквог понашања многи
Атињани су га замрзели и хтели да га збаце, а тада је почела да се негује и успомена на
Хармодија и Аристогитона као тираноубице.
 Породица Алкмеонида је била она која је углавном покушавала да сруши
тираниду, хтела је да се врати у град али то није могла док су на власти били
Пизистратиди. Неуспех су доживели када су се утврдили код Липсидрија на Парнету и
уз помоћ осталих противника тираниде покушали да збаце Писистратиде који су их
опсели и истерали из тврђаве.
Схватили су да им треба јача подршка па су одлучили да саграде нови храм у
Делфима, пошто је стари Аполонов храм страдао у пожару. Утицај на Делфијско
пророчиште хтели су да изврше притисак на Спарту тада најјачу грчку државу. На
свако спартанско обраћање пророчишту добијали су одговор: „Ослободите прво
Атину!“ Иако су Писистратиди неговали добре односе са Спартом, она је ипак
пристала на захтев Алкмеонида да врате слободу Атини, можда због тога што је
Хипија удао кћерку Архедику за сина тиранина и Ламсака за којег се знало да је
утицајан на персијском двору.
У првом спартанском походу на Атину под командом Анхимола, Спартанци су
поражени уз помоћ тесалских коњаника. То је разљутило Спартанце, те су послали
већу војску предвођену краљем Клеоменом, који је победио тесалске коњанике и опсео
Хипију на Акропољу. Хипија покушао да своју децу пошаље на сигурно место ван
земље али су они ухваћени након чега се Хипија предао и обавезао да ће напустити
земљу, ако му се врате деца. То је и учинио сви су отишли на Сигеј, а на Акропољу је
подигнут стуб са текстом пресуде који кажњава Писистратиде трајним губитком
грађанских права.
Коначан пад Писистратида десио се 510. године пре н. е. после 17 година
владавине Писистратових синова и након четири године од убиства Хипарха. У Атини
је коначно окончана власт тирана, после 49 година по Аристотелу. Уследио је период
поновног примењивања Солоновог устава и период у коме је био отворен пут
успостављању демократије.