Садржај

1. Увод – појам Међународног монетарног фонда. . . . . . . . . . . . . . . 3

2. Циљеви ММФ-а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

3. Организација ММФ-а. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4. Историја ММФ-а. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

4.1. Први период. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

4.2. Други период. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

5. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

6. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
 1. Увод – појам ММФ-а

Средином 1944. године, владе најразвијенијих земаља

организовале су конференцију у Бретон Вудсу (Breton Woods, SAD) са
циљем да дефинишу међународне финансијске институције неопходне
за постизање привредног раста и економске стабилности на глобалном
нивоу, након другог светског рата. При том је постигнута сагласност о
оснивању Међународног монетарног фонда (IMF – International
Monetari Fund) и Међународне банке за обнову и развој (IBRD –
Inernational Bank for reconstruction and Development). Крајем 1945.
године основан је Међународни монетарни фонд, који је почео са
пословањем током 1947. године. Фонд је основан са задатком општег
организовња светске привреде, првенствено кроз међународну
монетарну активност.

Међународни монетарни фонд (ММФ) је специјализована

агенција Уједињених нација са седиштем у Вашингтону основана 22.
јула 1944. године, са циљем да подстакне земље увођењу адекватне
економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних
тешкоћа земаља чланица. Једна од 44 земље које су учествовале у
оснивању међународног монетарног фонда је била и тадашња
Краљевина Југославија.

Статут ММФ-а формално је усвојен 27. децембра 1945. године.

Фонд је почео са радом 25. јуна 1946. године.

Главна подручја активности су: надзор, финансијска и техничка

помоћ. Надзор се састоји од редовног праћења економске политике
који спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те
политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ
укључује кредите и зајмове чланицама ММФ-а које су суочене са
озбиљним платно-билансним тешкоћама. Што се тиче техничке
помоћи, ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању
финансијске монетарне политике и оснивању институција. Ова
активност је била најизраженија у бившим социјалистичким земљама

2
које су морале да пређу са централне планске привреде на тржишну
привреду.

3
 2. Циљеви Међународног монетарног фонда су:

• развој међународне монетарне сарадње;

• обезбеђење равномерног раста међународне трговине ради

повећања нивоа запослености, производње и реалног
дохотка;

• обезбеђење стабилности курсева и аранжмана за курсеве

између чланица мултилатералног система плаћања по
текућим трансакцијама;

• уклањање девизних ограничења која коче пораст светске

трговине;

• елиминисање девизних рестрикција;

• формирње stand by резерви;

• пружање финансијске помоћи земљама са платно-

билансним проблемима;

• отклањање неравнотеже у међународним платним-

билансима чланица;

Важно је истаћи и обавезе које земље чланице преузимају сходно

одредбама члана 8 Статута:

• да избегавају ограничења на текућа плаћања;

• да избегавају дискриминаторне валутне праксе или

вишеструких курсева;

• конвертибилност валуте једне чланице у поседу других

чланица – откупљује сопствену валуту коју држи нека
друга чланица, итд.

4
 У овом члану утврђено је право Фонду да врши надзор над
међународним монетарним системом.

Свака чланица послује са Фондом једино преко свог

министарства финансија, централне банке или неке друге сличне
финансијске установе, а Фонд послује сaмо са тим установама или
преко њих.

Према одредбама члана 3 Статута ММФ за сваку чланицу се

одређује квота изражена у СДР – специјалним правима вучења
(обрачунска валута Фонда)

Како се постаје члан и начин одлучивања:

• Чланством: на бази уплате квота земље чланице

• Одлучивањем: на бази 85% гласова (земље које имају квоту
преко 15% уствари имају вето на одлуке фонда)

Данас Међународни монетарни фонд има 184 чланице, које

своја права и учешће у раду ове институције остварују преко
представника у органима управљања. Највиши орган управљања
ММФ-а је Одбор гувернера, у коме свака земља има по једног
представника и по једног заменика. Пословима руководи одбор
извршних директора, који чине 24 извршна директора. Пет земаља
чланица са највећом квотом (САД, Јапан, Немачка, Француска, Велика
Британија), заједно са Кином, Русијом и Саудијском Арабијом именују
по једног извршног директора, а остале извршне директоре бирају
земље организоване у оквиру 16 конституенци.

5
 3. Организација ММФ-а

Фонд врши надзор над међународним монетарним системом у

циљу његовог ефикасног функционисања. Фонд окупља 184 земаља
чланица, има око 2.700 запослених из 141 земље, укупна вредност
квота износи 327 mlrd USD, позајмице достижу 90 mlrd USD упућених
у 82 земље ( стање почетком 2005.), а техничка помоћ обухватила је
ангажовање 367 експерата током 2004. године.

У организационом погледу ММФ-ом руководи Борд гувернера,

Извршни борд, док појединим организационим деловима руководе
директори и то:

• регионална одељења – афричко, азијско и пацифичко

одељење, европско, одељење за средњи исток и одељење
западне хемисфере;

• функционална и специјална сервисна одељења – правно

одељење, Институт ММФ, развојно, статистичко и
истраживачко одељење;

• информатика и везе – одељење за иностране односе,

канцеларија фондова и три регионалне канцеларије;

• сервиси и подршке, административно, секретарско

одељење, компјутерски, језички сервис, инвестициони
послови.

6
 Највише тело ММФ-а је Борд гувернера, који се састоји од по
једног представника свих земаља чланица. Борд се састаје једном
годишње, када разматра монетарно и економско стање светске
привреде и када усваја завршни рачун и буџет Фонда. Седницама Борда
председава извршни директор ММФ-а.

Извршни одбор преко године обавља текуће послове, а састоји

се од 24 члана, извршних директора, од којих 5 именују земље са
највећим квотама, руковођен од стране Борда и потпомогнут од стране
експерата запослених у ММФ-у.

Извршни директор је руководилац запослених у ММФ-у и

председавајући Извршног одбора уз помоћ три заменика извршног
директора. Он не може бити гувернер земље чланице или извршни
директор.

Број гласова којима располаже једна земља зависи од величине

квоте, односно учешћа у капиталу Међународног монетарног фонда.
Свака при том има 250 гласова плус један глас на сваких 100.000
специјалних права вучења.

Кредитни потенцијал Фонда формира се на основу уплаћених

квота земаља чланица. Приликом пријема сваке земље одређује се
квота која се потом уплаћује Фонду. До 1972. године земље чланице
уплаћивале су Фонду 25% квоте у злату, а 75% у националној валути, а
од тада уместо злата се уплаћују специјална права вучења или
конвертибилне валуте.

7
 Износ квоте за сваку појединачну земљу се опредељује према
висини друштвеног производа земље, монетарним резервама којима
располаже, спољнотрговинског, односно платног биланса и других
индикатора. Квота је веома важна за земљу чланицу, јер се њоме не
опредељује само гласачка снага, већ и приступ средствима ММФ-а и
учешће у алпкацији специјалних права вучења. Од укупног обима
квота у Фонду на десет најразвијенијих земаља отпада 55%, а остатак
чине квоте осталих замаља.

ММФ одобрава краткорочне и средњорочне кредите земљама

чланицама за решавање платнобилансних проблема. Обим средстава
које има право да користи земља чланица зависи од њеног учешћа у
кредитном потенцијалу Фонда.

Средства се могу користити директним вучењем од Фонда или

путем stand by аранжмана. Директно вучење се врши када земља купује
валуте других чланица, плаћајући их сопственом валутом. Stand by
аранжмани су кредити који се одобравају земљама чланицама уз
одређене услове. Уколико земља чланица затражи од Фонда средства у
висини од 25% од своје квоте таква се средства уколико су потребна за
отклањање платно билансних тешкоћа одобравају аутоматски.

Уколико међутим, земља чланица затражи средства у висини од

100% квоте она Писмом о намерама треба да увери Фонд да води
економску политику у складу са циљевима ММФ-а. У том случају, у
правилу, Фонд одобрава средства у виду ѕtand by аранжмана и
повлачење ових средстава се врши у траншама, а зависи од степена
извршења.

Уколико се деси да се задати циљеви економске политике коју

земља води не изврше прекида се даље повлачење средстава, све док се
у консултацијама са ММФ-ом не постигне одговарајући договор.

8
 Захтав за повлачење одређених средстава од ММФ-а земља
чланица може вршити у следећим случајевима:

• у случају структурних поремећаја у производњи, трговини

или ценама, при чему може користити средства до висине од 140%
квоте. То су тзв. проширене олакшице. Од 1986. године одобравају се
тзв. олакшице за структурно прилагођавање – SAF (Structural
Adjustnmen Pacility). Ови кредити се одобравају на рок од десет година
уз grace период од пет година и каматну стопу од 0,5%, а од 1987.
године и повећане олакшице за структурно прилагођавање – ESAF
(Enchanged Structural Adjustnmen Pacility);

• у сличају изненадног пада извозних перформанси земља

чланица може затражити допунска средства и то у виду
компензаторног финансирања. Олакшице за компензаторно
финансирање су уведене од 1963. године – CCFF (Compensatory and
Contigensy Financing Facility). У овом виду се могу користити средства
до висине од 122% квоте, са роком од три године и три месеца до пет
година, када земља чланица да допринос одобреном међународном
стоку залиха;

• Олакшице за финансирање тампон залиха (Buffer Stock

Financing Facility) су уведене 1969. године. У овом случају земља
чланица може да претендује на 45% квоте максимално са роком
повраћаја од три до пет година;

• У случају дефицита платног биланса, који је већи од

сопствене квоте у Фонду земља има могућност за додатне финансијске
олакшице – SFF (Suplemetary Financing Facility) које су уведене 1979.
године. Од 1981. године ове олакшице замењене су политиком
увећаног приступа (Enlarged Access Policy) и у том слућају земљи
чланици на располагању може бити између 280 – 345% квоте.

9
 На одобрена средства ММФ наплаћује камату која се утврђује
годишње, а на средства из допунског и проширеног финансирања
наплаћује се тржишна камата увећана за административне трошкове
Фонда.

Историјски подаци показују да се највећи део одобрених

кредита односи на ѕtand by аранжмане, при чему је обим кредита био у
порасту.

4. Историја

Међународни монетарни фонд је основан на светској

конференцији о монетарним и финансијским преблемима одржаној у
Бретон Вудсу 1944. године. Основу за његово функционисање чинили
су планови сачињени у Великој Британији и САД-у. Развој фонда
можемо пратити кроз два периода:

4.1. У првом периоду циљеви ММФ-а су били следећи:

• омогућити експанзију уравнотеженог раста међународне

трговине и тиме допринети повећању и одржавању високе
стопе запослености и високе стопе реалног дохотка;

• учврстити стабилност девизних течајева;

• успоставити мултилатерални систем плаћања текућих

трансакција;

• на основу могућности коришћења средстава Фонда за

корекције платно-билансних неравнотежа, успоставити
поверење међу земљама чланицама у погледу дугорочне
међународне монетарне стабилности.

10
 Почетна или приступна обавеза сваке чланице Фонда састојала се
углавном из установљавања паритета своје валуте и из уплате
одговарајућег износа финансијских средстава. Паритет се одређивао у
односу на злато или у односу на долар, па се стога овај систем назива
Систем златнодевизних стандарда. Евентуална промена паритета могла
се догодити само ако се земља нађе у тзв. Фундаменталној
неравнотежи и уз сагласност Фонда.

Одређивање износа финансијских средстава за уплату квоте

земље чланице вршило се пропорцијално параметрима који
рефлектирају снагу националне економије. Квота се уплаћивала 25% у
злату и 75% у домаћој валути.

Ускоро се јавља проблем ликвидности Фонда који је настао из

једноставног разлога тј. због прихваћања златног девизног стандарда
као основне полуге међународних монетарних релација. Наиме,
амерички долар, због најснажније позиције и најчвршћег положаја у
светској трговини, поступно преузима водећу улогу у бретонвудском
монетарном систему, те постаје главном резервном валутом земаља
чланица 60-их година 20. века.

Упркос свом посебном положају долар је све више слабио.

Опадањем вредности долара нарушава се механизам међународних
монетарних односа, те проблем ликвидности долази до пуног изражаја.
Због тога 28. јула 1969. године установљена је шема креирања нових
резервних срадстава Специјална права вучења. Та средства заправо се
креирају само књиговодствено међу земљама чланицама.

11
 4.2. Други период

Други период започиње и траје до данас када ММФ почетком

70-их година 20. века упада у највећу кризу до тада. Одлив
краткорочног доларског капитала у иностранство, даље одржавање
високе стопе инфлације у САД-у изазавало је бројне спекулације на
штету америчког долара. Председник САД-а је 15. августа 1971. године
објавио укидање конвертибилности долара у злато и увођење додатног
пореза на сав увоз у САД. Тим чином је престао да функционише
међународни монетарни систем на принципима установљеним у
Бретон-Вудсу.

Крајем 1971. године постигнут је споразум, где су САД повећале

цену злата за 8,55%, СР Немачка и Јапан су смањиле цену марке за 5%
и јена за 8,5% у односу на злато, док су Велика Британија и Француска
задржале цену злата истим. Након тога долазило је до још неколико
корекција цена, све до састанка на Јамајци 1976. године, где се ММФ
пребразио у систем валутних подручја, као што су европског валутног
флуктуирања, затим доларско подручје, подручје француског франка,
подручје британске фунте и подручје СПВ-а.

Као и у прошлости ММФ и даље представља међудржавну и

монетарну финансијску институцију, али данас са готово универзалним
чланством. Његова се активност и политика спроводи темељем
Споразума (Articles of Agremment), а извршава се путем организованог
вођства у форми Одбора гувернера (A Board of Governors), затим
извршног директора (An Executive Board) и управљачког директора
(A Managing Director) са тимом од око 2700 запослених.

12
 5. Закључак

Министри финансија и гувернери централних банака 185 земаља

чланица Међународног монетарног фонда и Светске банке привели су
крају дводневно пролећно заседање у Вашингтону оценом да ће се
снажан економски раст у свету, нарочито у Европи и азијским земљама
у привредном успону, наставити ове и идуће године упркос
посустајању активности у САД.

Еврпоска економија је на путу робустног раста ове и идуће

године, изјавио је директор ММФ-овог огранка за Европу Мишел
Деплер. Деплер је оценио да највеће опасности за Европу долазе споља,
нарочито од могућности да се америчка економија успори више него
што се сада процењије и да због тога нашкоди европском извозу. Али,
чак и економско посустајање у САД ће највероватније имати благ
ефекат на јаку европску привреду, рекао је он, предочивши још да је
важно да Европа искористи период јаког раста, да настави реформе и
врати дугове.

Финансијски званичници су уједно закључили да ММФ треба да

појача и осавремени политику праћења курсева валута да би осигурао
њену ефикасност. ММФ је навео да министри поздрављају “ наставак
снажне и опште експанзије економије ” која регионално постаје
уравнотеженија и која ће се, како се очекује, наставити у 2007. и 2008.
години.

13