Rezidba voćaka

Izvodi se u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti, podmlađivanja voćki. Rezidba

može biti letnja i zimska.
Zimska rezidba se vrši u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja
pupoljaka. Kasnija rezidba deluje depresivno na biljku, kasnija rezidba opravdana je kod
bujnih i nerodnih voćki kojima treba samanjiti bujnost. Cilj rezidbe je da se na svakoj
voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. Duga rezidba
povećava rodnost a kraća rezidba povećava bujnost. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla
treba manje orezivati dok voćke koje ne rađaju treba minimalno orezati. Voćkama na
početku rodnosti proređuju se samo letorasti a ostavljaju se sve potencijalne rodne
grančice. Slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost dok oštrija povećava bujnost i
usporava rodnost.

Forme uzgojnih oblika

Vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta

Jabuka: vitko vreteno, vretenast žbun, V sistem, kosa palmeta, ovi uzgojni oblici idu na
jabuku i krušku na kržljavim podlogama M9 i MA29.
Kajsija: poboljšana piramidalna kruna, kosa palmeta, vaza, vretenast žbun.
Breskva: fuzo, fuzeto, redukovana vaza, kosa palmeta.
Trešnja, višnja: usko piramidalna kruna
Jezgraste: piramidalna kruna
Prilikom formiranja oblika krune veoma je važno izabrati kvalitetne sadnice i prekratiti ih
na određenoj visini, i izvršiti povijanje mladara u avgustu i septembru.

Uzgojni oblici:

 Vitko vreteno: sadnice se skraćuju u prvoj godini na visinu od 75 do 85 cm, na 75

cm se skraćuju sorte sa oštrim uglom granjanja a na 85 cm se skraćuju sorte sa
otvorenim uglom granjanja. Kod sadnica sa prevremenim grančicama 30 cm iznad
poslednje dobro razvijene prevremene grane. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm
od zemlje se izbacuju. Kod sorti sa dominantnim vršnim rastom produžnica se
orezuje na njenu konkurenciju (povodilicu) ili ukoliko nema pogodne povodnice
produžnica se skraćuje na 50-60 cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara
u toku vegetacije. U toku vefetacije u prvoj godini izbacuju se mladari koji
konkurišu produžnici. U drugoj godini produžnica se skraćuje za 1/3 na spoljni
pupoljak.

 Usko piramidalni oblik krune: koristi se kod višnje, breskve. Nema jačih
bočnih skeletnih grana sem produžnice koja je sa svih strana obrasla kraćim ili
dužim nosačima rodnog drveta.
Kotlast – čašast (vaza), redukovana vaza: dosta se koristi kod breskve, danas u
amaterskim zasadima kod breskve, jabuke, šljiva stenlej. Sadnice se skraćuju na 50-95
cm, ostavlja se prva na visini od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, treća na 2-3 cm i ispod
preseka. Ostale se režu u osnovi a ove tri na po 2 vidna pupoljka. Jednogodišnji mladari
se skraćuju da bi se na njima stvorile sekundarne grane i na njima se javljaju mešovite
grančice. Po završetku formiranja uzgojnog oblika produžnica se skraćuje za 1/3 ili ¼ od
njihove visine kako bi se sprečilo ogoljavanje skeletnih grana.
Formiranje krune u obliku vaze

u prvoj (A, B, C) i drugoj godini (D, E)

 Poboljšana piramida: koristi se kod kajsije, šljive, sadnice se skraćuju na 120

cm rano u proleće, prati se porast 1 godišnjih mladara kada mladari u proleće
dostignu 10-15 cm odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su
konkurencija vodilici se odstranjuju ili
pinsiraju. U drugoj godini skeletne grane
se skraćuju za 1/3 a vodilica 30-40 cm
iznad nivoa grana. Letorasti koji zagušuju
krunu se režu od osnove. Na skeletnim
granama se formiraju sekundarne grane na
70 cm. Na sekundarnim granama se
ostavljaju nosači. Broj primarnih grana 6-
7. na primarnim granama može biti 3-4
sekundarne grane na kojima su rodne
grančie

Šema poboljšane piramidalne krune

 Dekorativni uzgojni oblici: kao što su: stubaste jabuke, palmeta vodoravnih
grana, palmeta u obliku svećnjaka, Y palmeta.
 Kosa palmeta: pljosnati uzgojni oblici koje se osnovne grane pružaju. Ovaj
uzgojni oblik pre pojave vretenastog žbuna i vitkog vretena bio je vodeći kod
jabuke, kruške pa i breskve.
Kruna se sastoji od debla i 3-
4 sprata bočnih skeletnih
grana, koje se pružaju u
pravcu redova levo i desno.
Kod jabuka na generativnoj
podlozi rastojanje između I i
II sprata je 120 cm ,II i III
sprata je 110 cm, i IV sprata
je 100 cm. Dok na
vegetativnoj podlozi
možemo imati i 5 i 6
spratova sa rastojanjem od
65 cm između prvih etažnih
grana do 45 cm između
poslednjih. Ugao skeletnih
grana se od osnove ka vrhu
povećava od 55ْ na 70ْْ. Na
skeletnim granama se
formiraju sekundarne grane
na kojima se nalaze nosioci
rodnosti. Za formiranje kose
palmete treba koristiti
umereno bujne
jednogodišnje sadnice na
normalno razvijenim
vegetativnim pupoljcima.
Jednogodišnje sadnice se
krajem zime skraćuju Šema kose palmete

 Vretenast žbun: koristi se kod jabuke

na srednje bujnim podlogama (MM106).
Vretenast žbun je u stvari kržljava
modifikacija piramide, ali se od nje
razlikuje po rasporedu grana i po bujnosti.
Vretenast žbun se sastoji od skeletnih
grana koje su spiralno raspoređene duž
centralne produžnice i koje se nalaze u
horizontalnom položaju.

Šema vretenastog žbuna

 Regulisanje rodnosti putem rezidbe
Uspostavlja se ravnoteža između rodnosti i vegetacionog porasta, cilj da se u istoj
godini dobije dobar i kvalitetan rod, zadovoljavajući porast mladara u kruni 50-60
cm, u istoj godini voćke se dobro pripreme za rod u narednoj godini. Intenzitet
rezidbe zavisi od starosti stabla i voćne vrste. Stabla u mladom periodu se manje režu,
ide se više na povijanje grana kada su stabla u punoj rodnosti, onda se može odrediti
prinos na osnovu potencionalne rodnosti pupoljaka u kruni. Vegetativni porast
ukoliko je porast velik (bujan) ide se na oštru rezidbu, ukoliko je potencionalna
rodnost mala i broj pupoljaka u kruni mali ide se na slabiju rezidbu. Prosvetljavanjem
krune izbacuju se sve grane (polomljene, ukrštene, grane koje dodiruju jedna drugu).
Kod većine voćki se posle toga ostavljaju rodne grančice na dvogodišnjim granama.
Kod većine voćnih vrsta se mora ostaviti mladar jednogodišnjeg porasta da bi se na
njemu formirale rodne grančice. Najintenzivniju rezidbu kod šljive ima Čačanska
rodna.
Rezidba kajsije – kajsija se treba rezati kako bi smanjila transpiraciju, reže se u
3 navrata. Prolećna rezidba u periodu kretanja vegetacije do početka cvetanja.
Izbacujemo skeletne grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene. Reže se 15%
grana. Letnja rezidba – kraj maja početak juna, zavisi od kretanja vegetacije u toj
godini, klimatskih uslova, sorte, podloge. Vrši se prekraćivanje izbilih mladara za 1/3
ili ½, na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih
mladara. Letnjom rezidbom dobijamo veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova
veća otpornost na niske t i odlaganje feno faze cvetanja za 3-7 dana. Rezidba posle
berbe u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, s ovom rezidbom ne treba
kasniti kako bi zarasle rane pre završetka vegetacije.
Rezidba breskve – reže se naj oštrije, ako se ne bi rezalaživotni vek bi joj bio
veoma kratak a rod bi se premeštao ka spoljnim delovima krune. Prvo se prosvetljava
kruna, izbacuju se polomljene, ukrštene grane. Za rod se ostavljaju mešovite rodne
grančice najbolje je ako su na dvogodišnjim granama ili na starijim granama ako su
dobro osvetljene. Sve ostale rodne grančice se izbacuju. Broj grana zavisi od sorte i
uzgojnog oblika.
Rezidba kupine i maline – kupina i
malina se režu 2x. Prvi put u toku jeseni kada
se izbacuju izdanci koji su doneli rod, dok se
drugi ostavljaju na 1 m se ostavlja 5-7
izdanaka a kod kupine se ostavlja2-4 izdanka
zavisno od sorte. Uklanjaju se sve grane na
kojima je bio rod, grane koje se ukrštaju,
dodiruju.

Rezidba sadnica
 Rezidba voćaka u rodu
Radi se u cilju uspostavljanja ravnoteže između vegetativnog porasta i rodnosti cilj svake
rezidbe je da se dobiju kvalitetni plodovi, da se pripremi rod za narednu godinu i da se
dobije odgovarajući vegetacioni porast. Režu se zavisno od voćne vrste, starosti zasada,
sortne razlike. Kod mladih zasada treba više ići na povijanje i slabiju rezidbu. Intenzitet
rezidbe kod jabuke zavisi od potencijalne rodnosti, količine pupoljaka u kruni i od
vegetativnog porasta. Prilikom rezidbe radimo:
 Prosvetljavanje krune
 Izbacivanje grana koje se ukrštaju, dodiruju
 Izbacivanje grana koje se zasenjuju
 Izbacivanje prizemnih grana
Kod jabuke se posle prosvetljavanja krune (krošnje) ostavljaju naborite rodne grančice ili
prstaste i najbolje je ako se one nalaze na dvogodišnjim grančicama. Ostavljamo
vegetativni porast negde oko 30%, donji kraći, gornji duži. Kod jabuke ide rezidba na
zamenu grana, gde se izbacuje višak rodnih pupoljaka . Kod kruške se ostavljaju rodni
pupoljci i rodne grane ide se isto kao i kod jabuke na zamenu grana gde se ostavljaju 1
godišnje grane. Kod breskve se ide sa najoštrijom rezidbom sve se skida od rodnih grana
osim mešovitih rodnih grančica koje se ostavljaju spuštene nikako na gore. Višnja se reže
svake II ili III godine i tu se uklanjaju ili proređuju 1 godišnje grane koje nemaju roda.
Kod maline i kupine se u jesen izbacuju svi izdanci koji su doneli rod, ostavlja se 5-7
izdanaka po dužnom metru (m). Što se kasnije ide sa rezidbom depresivnije će delovati
na biljku i zaustaviti njen porast (bujnost) i brže se uspostavlja ravnoteža između
vegetativnog porasta i rodnosti.

Hemisko proređivanje plodova

Proređivanje plodova se vrši kako bi smo dobili 95% roda I klase, uklonili alternativno
rađanje. Proređivanje se vrši: Karbamilom, Sevinom, Alfa Naftil sirćetne kiseline sa
svojim derivatima, proređivanje se radi tokom cvetanja ili 15 dana posle cvetanja.
Preparati za hemisko proređivanje plodova su:
 Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata
 Karbamil
 Sevin (sovin) – insekticid
Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima
preporučuje se kao moguća varijanta:
1. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza +
CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+
CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.
2. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza +
sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najveći plodovi 7-10 mm +
CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.