BROJ 58/59 / SEPTEMBAR/OKTOBAR 2019.

DECENIJA ENTUZIJAZMA
 BROJ 58/59 / SEPTEMBAR/OKTOBAR 2019.
Sadržaj
Domaće vesti i događaji
• Obeležen jubilje povodom 10 godina rada Nacionalnog
udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ 3
DECENIJA ENTUZIJAZMA
• Panel o organskoj proizvodnji 6
• Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja 7
• Održan 15. BIOFEST 8
• Ažurirane liste sredstava za zaštitu i ishranu bilja
IMPRESSUM odobrenih u organskoj proizvodnji 11
Izdavač: • IPARD mere podsticaja poljoprivredi i ruralnom razvoju 12
Nacionalna asocijacija
za razvoj organske • Stare sorte voća i povrća 13
proizvodnje
„Serbia organika“ Predstavljamo i preporučujemo
http://www.serbiaorganica.info
• ES komerc d.o.o.: Volim dobro u ljudima — Hrana našeg kraja 15
Bojanska 19, Beograd
tel: 065 855 68 68 • Timomed: Organski med — recept za imunitet i vitalnost 15
office@serbiaorganica.org • dmBio: Organski kvalitet po super ceni 16
ISSN 2217-9844 (Online)
• Organico: prodavnice sa najkvalitetnijim sertifikovanim
Urednik: organskim namirnicama 17
Ivana Simić • All Natural Foods: Give Me 3 — Grickanje bez griže savesti 17

Saradnici: Predstavljamo sredstva za organsku poljoprivredu

Olga Kešelj Milovanović
Dr Vladan Ugrenović • Floriva: sadnice jagodastih voćki 18
Dr Vladimir Filipović
• Scarybird: zmaj koji čuva vaše useve 19
Grafičko oblikovanje: • Hoya organicum: đubriva za organsku proizvodnju 20
Vera Jaraković
• Biofor system: Biljka sita zemlja rastresita 21
• Agrounik: Slavol i Amiksol, recept za bolji prinos 22
• Agrostemin: Biostimulator: Mali džin, Agrostemin 23

Reč struke
• Proizvodnja komposta 24

• Organska proizvodnja raži 25

Iz sveta
• Jestiva umesto standardne ambalaže 27
• Genetski izmenjeni komarci uskoro u zapadnoj Africi 28
• Oksfam studija – siromašni plaćaju Asam čaj 29
• Organska poljoprivreda pomaže u postizanju ciljeva održivog
razvoja 30

Organic News 2
 DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Obeležen jubilje povodom 10 godina rada Nacio-

nalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje
„Serbia Organika“
Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje, Serbia Organika je 24. septembra obeležilo 10. jubilej
rada i postojanja udruženja, uz podršku GIZ PSD. Od svog osnivanja udruženje se zalagalo za razvoj organske
proizvodnje i građenje prepoznatljivosti srpskih organskih proizvoda u svetu. Deset godina rada udruženja je do-
prinelo i vidljivom porastu broja proizvođača uključenih u organsku proizvodnju i samim tim i porastu površina.
„U trenutku kada je Serbia Organika os­ skim proizvodima“, kazao je Nedimović. greške i mi moramo da nađemo način da
novana, organskom proizvodnjom u Srbiji Nedimović je najavio značajne novine u pro­izvođače podržimo i u toj fazi, da im
bavilo se tek 108 proizvođača, na ukupnoj sektoru organske proizvodnje već za sle­de­ po­mognemo u tom procesu“ .
površini od 2.500 hektara, što je predstav­ ću godinu: „U planu su različite pro­me­ne
ljalo tek zanemarljiv deo ukupnog poljo­ u organskom sektoru, strukturne, i više­ „U deceniji za nama, osim što su se po­ve­
pri­vrednog zemljišta u Srbiji. Od tada struko povećanje subvencija. Znamo da ćale površine pod organskom proizvod­
po­vršine pod organskom proizvodnjom su pre­
lazak sa konvencionalne proizvodnje njom i broj proizvođača, razvijao se i sek­
uvećane vi­še od 8 puta, a u 2018. godini na organsku nikada nije lak, da se dešavaju tor animalne organske  proizvodnje, ali i
se organska proizvodnja odvijala na 19.200
hektara, što je povećanje od 45% za samo
jednu godinu, dok se organskom proizvod­
njom bavi preko 6.000 proizvođača”, is­
takla je povodom jubileja prof. dr Snežana
Oljača, predsednica Upravnog odbora Ser­
bia Organike.
Čestitajući jubilej, ministar poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Branislav Ne­di­
mović je rekao da u organskoj proizvod­
nji vidi veliki potencijal za Srbiju i dodao:
„Upravo sam boravio u Švedskoj koja pred­
stavlja značajno tržište za organ­ske proiz­
vode iz Srbije. To su tržišta koja su za nas
naj­zanimljivija, tržišta gde možemo da
pla­­siramo proizvode iz Srbije i to po do­
broj ceni, a raste i još jedno tržište koje mi
u ovom trenutku ne vidimo, a to je tržište
na istoku, čiji standard i dalje raste i koji
će pre ili kasnije imati potrebu za organ­
3 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
pre­rađivačka industrija, a iznos izvoza koji
je dostigavši 27,5  miliona evra u 2018. go­
dini porastao za više od 6 puta u prethod­
nih 7 godina.
Proteklih deset godina Serbia Organika
je učestvovala i inicirala brojne aktivnosti
kao što su: kreiranje i adekvatna primena
pro­pisa, izgradnja instucionalnih  okvira,
kre­ iranje odgovarajućih i stimulativnijih
mera podrške sektoru, i ponosni smo na sve
ini­cijative i ostvarene rezultate, a posebno
na višegodišnje organizovanje učešća do­
ma­ ćih preduzeća na Biofahu, najvećem
svetskom sajmu organske proizvodnje u
Nemačkoj; zatim organizovanje domaćih
sajmova i izložbi organskih proizvoda;
usvajanje Nacionalnog plana za organsku
proizvodnju; aktivno učešće i zalaganje za
uvo­đenje nastavnih planova i programa iz
oblasti organske poljoprivredne proizvod­
nje u srednje poljoprivredne škole, promo­ svim relavantnim učesnicima  konstantno „Prepoznali smo važnost organske poljo­
cija sektora, edukaciju savetodavnog, na­ unapređivala. Tokom prve decenije, rea­ privrede kao privrednog sektora sa rastućim
s­
tav­ nog i nenastavnog kadra, posebno li­zovan je izuzetno veliki broj zadataka i  trendom prodaje u celom svetu, ali i sa sve
mla­­dih i nezaposlenih, žena i dece u pred­ projekata i postavljeni su čvrsti temelji za većim privrednim potencijalom koji mo­

škol­skim ustanovama; nismo zapostavili ni
do­maće potrošače sa kojima radimo svako­
dnevno“, istakla je Ivana Simić, Gene­
ralni sektretar Serbia Organike.
„Izazova u organskoj proizvodnji je uvek
bilo mnogo, istakla bih samo neke: ne­do­
statak dovoljnog znanja o metodama or­
gan­ske proizvdnje, nedovoljna povezanost
pri­marnog i prerađivačkog sektora, nedo­
voljna javna svest, zadobijanje poverenja
po­trošača. To su, ali i još mnoga uska
grla,  koja je Serbia Organika u saradnji sa
Organic News 4
dalju izgradnju organske budućnosti naše že doprineti ekonomskom napretku Sr­
zemlje“, dodala je Ivana Simić.  bije i njenoj promociji na međunarodnom
tržištu“, izjavio je Aleksandar Beetz, vođa
U okviru Nemačko-srpske razvojne sa­ GIZ programa za održivi ekonomski raz­
rad­­
nje, u ime Saveznog ministarstva za
voj.
eko­­
nomsku saradnju i razvoj (BMZ),
2009. godine osnivanje Serbia Organi­
ke podržala je  Nemačka organizacija za
me­­đunarodnu saradnju GIZ. Od tada do
danas, u saradnji sa Serbia Organikom im­
ple­mentirane su brojne aktivnosti u cilju
razvoja ovog sektora.
 DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Površine pod organskom proizvodnjom, broj proizvođača i procentualni udeo površina

pod organskom poljoprivredom u odnosu na ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište
u periodu od 2009. do 2018.

GODINA 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 19.260
2018
POVRŠINE (hа) 2.489 5.855 6.335 6.340 8.228 9.447 15.298 14.358 13.423 6.709*
19.260
BROJ PROIZVOĐAČA 108 137 323 1.061* 1.281* 1.867* 2.289* 2.794* 6.153* 6.709*

UDEO POVRŠINA POD

ORGANSKOM 0,54
PROIZVODNJOM U
0,007 0,16 0,17 018 0,23 0,28 0,44 0,41 0,38 0,54
UKUPNO KORIŠĆENOM
POLJOPRIVREDNOM
ZEMLJIŠTU (%)

*uključena i grupna sertifikacija Izvor: MPŠV

Razvoj stočarske proizvodnje
je takođe evidentan i u 2018.
u odnosu na prethodnu
godinu statistika pokazuje
da je došlo do povećanja
grla/jedinki/košnica skoro
svih vrsti životinja uključenih
u organsku stočarsku
proizvodnju.
Vrednost izvoza organskih
proizvoda takođe beleže
stalnu tendenciju rasta
i tradicionalno najviše
izvozimo u države EU
(Holandija, Nemačka, Italija,
Francuska, Belgija), Kanada,
SAD.

Vrednost izvoza organskih proizvoda u milionima evra

GODINA VREDNOST IZVOZA U MILIONIMA EVRA

2012 3,74
2013 10,7
2014 11,2
2015 19,6
2016 18,9
2017 23,2
2018 27,42
Izvor: Uprava carina

5 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
Panel o organskoj proizvodnji
Na panelu o organskoj proizvodnji, odr­
ža­nom 11. oktobra u okviru Belgade Food
Show-a, u Beogradu, učesnici su diskuto­
vali o temama: Kako pospešiti organsku
proizvodnju u Srbiji? Koliko je zastupljena
organska proizvodnja i koje korake treba
napraviti u njenom razvoju? Šta radi država
po ovom pitanju a šta veliki privredni sub­
jekti i privatni sektor? Šta je sve neophod­
no da započnete organsku proizvodnju i
koje uslove treba ispuniti? Može li organ­
ska proizvodnja pomoći daljem razvoju
Organic News 6
domaće poljoprivrede i iskočiti iz okvira
superniše u kojoj se trenutno nalazi?
Jedan od važnih zaključaka ovog pane­la
je bio i to da se mora više skrenuti paž­nja
javnosti na dobrobiti koje organska pro­
iz­vodnja ima na zaštitu životne sredine, a
između ostalog i na unapređenje biodiver­
zi­teta, s obzirom i na neke poražavajuće či­­
njenice koje su govornici izneli o alarmant­
nim gubicima mnogih biljnih i životinskih
vrsta kao i onih koje su u proce­su nesta­
janja u poslednjim decenijama.
Učesnici koji su disktovali na teme su
bili: Branislav Rakitić, rukovodilac Grupe
za kvalitet, deklarisanje i označavanje
hra­ne, Ministarstvo poljoprivrede, šu­
mar­­stva i vodoprivrede; prof. dr Slobo­
dan Milenković, Fakultet za biofarming,
Me­gatrend univerzitet; prof. dr Snežana
Oljača, predsednik Upravnog odbora, Ser-
bia Organica; Ina Radanović, rukovodilac
službe standarda kvaliteta, Global Seed
i Mihailo Janković, izvršni direktor, Nec-
tar grupa.

Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja
U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede (VOK) je
održan tematski skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“ u PKV.
Tom prilikom je,  Jelena Drobnjak, sek­
retar Udruženja poljoprivrede PKV, is­
takla da kao što postoje brojne kulture
koje poljo­privrednici gaje, tako postoje i
različiti pri­stupi poljoprivredi.
„Neki proizvođači se udaljavaju od in­
tenzivne proizvodnje i okreću tradiciji.
Nije po­­trebno dodatno objašnjavati pred­
nosti or­ganske proizvodnje u odnosu na
klasično uzgo­jenu  hranu.  Biodinamička
pro­izvodnja, spada u poljoprivrednu pro­
izvodnju koja produkuje zdravu hranu. U
želji da se postignu što veći prinosi, sam
kvalitet hrane rapidno opada, jer veliki
prinos ne znači nužno i dobar kvalitet
proizvoda“, rekla je Jelena Drobnjak.
Na otvaranju skupa, Drobnjak je dodala
da  održiva poljoprivreda  pozitivno utiče
na razvoj ruralne ekonomije u smislu, kako
je istakla, kreiranja potencijala za razvoj
drugih delatnosti koji se na nju oslanjaju
(naročito održivi ruralni turizam) i boljeg
kvaliteta života za ruralne zajednice.
„Ograničavanjem korišćenja  pesticida  i
dru­gih hemijskih sredstava koji se koriste
u klasičnoj poljoprivredi obezbeđuje se
zdra­va voda, čist vazduh i zdravo i plod­
no zemljište. Takođe, pažljivom upotre­
bom  antibiotika  i izbegavanja hormon­
skih preparata u stočarskoj proizvodnji, te
podizanjem standarda dobrobiti farmskih
životinja, unapređuje se bezbednost i kva­
litet hrane životinjskog porekla. Pošto je
zemljišni posed, kod najvećeg broja po­
ljo­
privrednih proizvođača veoma mali,
bav­ljenje alternativnom po­ljo­privrednom
proizvodnjom, kako biljnom tako i sto­
čarskom, veoma je zna­čajno i može da bu­
de veoma profi­tabilno“, naglasila je Jelena
Drobnjak.
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
„Postoji dosta ideja i pokreta koji stre­
me održivom razvoju i svi podjednako za­
služuju pražnju i poštovanje, jer predstav­
ljaju napor pojedinaca ili grupe ljudi
da učine nešto dobro za planetu. Moje
mi­ šljenje je da nismo dovoljno svesni
pozitiv­nog efekta koji ima na sve nas“,
istakla je u uvodnoj reči Tanja Vujanov,
menadžer VOK.
Ivana Popović, vlasnik i osnivač novog
bren­da „Džemara“, koji se bavi proizvod­
njom domaćih planinskih delikatesa, u
iz­­javi za medije pre početka skupa, istakla
je da je danas od sirovine teško živeti i da
je, kako je rekla, potrebno tu sirovinu pre­
točiti u finalni proizvod, u najboljem slu­
čaju u brend koji će postati prehrambeni
de­likates.
„Od sirovine do brenda, neophodno je da
taj ceo koncept bude vaša ideja i nešto u
šta vi kompletno verujete i samo ukoliko
od početka do kraja taj proizvod predstav­
lja deo vas, vašeg iskustva, mašte i čitavog
vašeg koncepta, u tom slučaju vi ste u
mogućnosti da taj svoj brend lansirate dalje
u zvezde“, istakla je Ivana Popović i dodala
da je inovacija neophodna u brendingu.
O značaju alternativnih poljoprivrednih
si­stema za održivi razvoj poljoprivrede je
go­vorila prof. dr Vesna Rodić sa Poljopri­
vrednog fakulteta, Univerziteta u Novom
Sa­ du: „Svi manje-više znamo koliko je
konvencionalna poljoprivreda postala za­
pravo problem za životnu sredinu u kojoj
se ona odvija i koliko je takav jedan sistem
neodrživ na dug rok posmatrano. Stoga
se već od osamdesetih godina prošlog
veka uveliko razvijaju tzv. alternativni
po­ ljoprivredni sistemi, koji označavaju
sve one poljoprivredne sisteme koji pored
kvaliteta proizvoda, žele da ostvare i korist
za životnu sredinu, dakle, društvo u celini
i kao takvi, oni se suočavaju sa brojnim
problemima neprepoznavanja od strane
po­trošača, pa se postavlja pitanje njihove
ekonomske održivosti“, rekla je prof. dr
Vesna Rodić, i dodala da je brendiranje
sigurno nešto što može da pomogne ovim
sistemima da budu ekonomski isplativi.
Jedan od predavača bio je i Zoran Petrov
sa biodinamičkog imanja „Baloj“ kod
Vršca i vlasnik mlekare „Petrov“, koji je
govorio o biodinamičkoj poljoprivredi,
koja, kako je rekao, predstavlja prvu, pra­
vu organsku poljoprivredu.
„Odnosno, svi sistemi organske poljopri­
vre­de koji danas postoje nastali su iz bio­
di­namičke poljoprivrede. Naša mle­ka­ra je
Foto: PKV
bazirana na tim principima, ra­dimo naj­nižu
propisanu pasterizaciju mleka, ne radimo
homogenizaciju mleka, po­ku­šavamo u pre­
radi mleka da ga najmanje oštetimo i da na
takav način, dođe do naših kupaca. Koris­
timo staklenu ambalažu, kao i vozila na
metan. U svakom segmentu po­kušavamo
da zaista budemo odgovorni prema prirodi,
prema osobama koje koriste naše proiz­
vode“, rekao je Petrov.
Na tematskom skupu, predavači su bili i
Jelena Stevanović, predsednik Udruženja
Permakultura Srbije i permakulturni dizaj­
ner i Jelena Đurić, naučni saradnik na temu
„Permakultura – etika i principi“; prof. dr
Branislav Vlahović, Poljoprivredni fakultet
Novi Sad na temu „Zeleni marketing” i
Andrea Stijević, koordinator projekta „Re­
gionalni brend Bačke“, kao pri­mera dobre
prakse.
Izvor: PKV
7 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
Održan 15. BIOFEST
U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede (VOK) je održan
tematski skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“ u PKV.
U organizaciji Udruženja TERRA’S i
Otvorenog univerziteta u Subotici, od
2. do 4. oktobra održan je jubilarni 15.
Međunarodni festival organskih proiz­
voda, Biofest 2019. Pokrovitelji su: Mini­
starstvo poljoprivrede, šumarstva i vodo­
privrede, Po­krajinski sekretarijat za poljo­
privredu, vo­doprivredu i šumarstvo, Grad
Subotica i EU kroz prekogranični pro­
gram Interreg IPA Hrvatska-Srbija odnos­
no projekat Pa­nona net u okviru kojeg su
realizovane raz­ ličite aktivnosti na Bio­
festu. Značajnu podršku realizaciji mani­
festacije pružili su i Nemačka organizacija
za međunarodnu saradnju GIZ, Organik
Control Sistem i Eco Fenix B Team. Pri­
jatelji Biofesta su: Zdravologija, GEA Or­
ganic, Bioteka, zatim bio-farme: „Sabolča
Tružinskog“, „Idei“, „Mamužić“, „Farago“
i „Čikoš“, te Hemijsko-tehnološka škola
Subotica. Medijska podrška: VTV – TV
Subotica, Yu eco rtv i www.subotica.info.
Organic News 8
Jubilarni 15. Biofest je mnogo sadržajnijeg
programa zahvaljujući projektu Otvore­
nog univerziteta Subotica pod nazivom
„Panona net – model upravljanja desti­
nacijom“, gde je akcenat stavljen na kultur­
ni, eko i aktivni turizam prekograničnog
regiona. Projekat se realizuje u partner­
stvu sa Udrugom Slap iz Osijeka, gradom
Vuko­varom, Turističkim klasterom mik­
roregije Subotica-Palić i opštinom Velika.
Glavna tema manifestacije je bila zadru­
garstvo, tim pre što je desetak članova
Udru­ženja TERRA’S iz Subotice, Totova
sela, Temerina, Stare Moravice i Ljutova
osnovalo 19. juna 2019. godine Zadrugu
po­ljoprivrednih proizvođača organske
hra­ne „Panonija organika“.
U ime organizatora Udruženja TERRA’S
i Otvorenog univerziteta Subotica,  skup
sa više od 120 učesnika, pozdravila
je Snježana Mitrović, koja se osvrnula na
petnaestogodišnji istorijat manifestacije.
Ideja i koncepcija je „ukradena“ od Ne­
mačkog Biofaha, jednog od najvećih saj­
mova organskih proizvoda na svetu u
Nirnbergu. Prvi BIOFEST je održan
2005., nepunih pet godina od usvajanja
prvog Zakona o organskoj prozvodnji, te
je rukovodstvo Otvorenog univerziteta,
na kojem je tada TERRA’S bio deo pro­
gramskog sektora, odlučilo da ustanovi
Biofest kao podstrek razvoju organske
poljoprivrede u Srbiji. Osnovni cilj jeste
promovisanje značaja ovog vida proizvod­
nje sa aspekta ekonomskog razvoja, zaštite
životne sredine i zdravlja ljudi.
U proteklih 15 godina osim izložbe, or­
ganizovano je na desetine seminara, panel
diskusija, okruglih stolova i poslovnih sus­
reta, na kojima je bilo na desetine hiljada
učesnika i posetilaca ne samo iz Srbije, već
Mađarske, Hrvatske, Nemačke, Austrije,

Holandije, Severne Makedonije, Slovenije,
Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine
i Republike Srpske.
Biofest je prerastao u tradicionalnu mani­
festaciju zahvaljujući i podršci Nemačke
organizacije za međunarodnu sarad­
nju GIZ, ispred koje se obratila  Zagorka
Kalentić Marković, ističući da je doprinos
razvoju organske proizvodnje u Srbiji dat
preko projekta Nemačko-srpske razvojne
saradnje „Razvoj privatnog sektora u Sr­
biji“ (PSD), koji u ime Saveznog minis­
tarstva za ekonomsku saradnju i razvoj
(BMZ) sprovodi GIZ, a cilj je stvaranje
sveobuhvatne podrške malim i srednjim
preduzećima u unapređenju poslovanja.
Zahvaljujući ovom projektu organski po­
ljoprivrednici su dobili mogućnost da bes­
platno koriste softver AGROLIFE, koji je
promovisan na prošlogodišnjem Biofestu.
S obzirom na sve veću zainteresovanost
trgovaca, posebno inostranih, za organske
proizvode iz Srbije izrazila je zadovoljstvo
što GIZ i ove godine podržava Biofest
u segmentu posvećenom jačanju malih i
srednjih preduzeća i organskih farmera i
po prvi put organizovanja poslovnih B2B
susreta.
Nemačka pomoć je izuzetno značajna za
razvoj organskog sektora u našoj državi i
preko podrške koju pružaju Nacionalnoj
asocijaciji za organsku proizvodnju „Serbia
Organica“ ispred kojeg je skup pozdravi­
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
la Ivana Simić, generalna sekretarka asoci­
jacije. Ukazala je na ohrabrujuću činjenicu
da je resorno ministarstvo prepoznalo
ovaj vid proizvodnje kao važan i da je
spremno da ponudi adekvatnu pomoć u
njegovom daljem razvoju. Na nedavno
održanom jubileju ove organizacije, mini­
star Nedimović je najavio da će subven­
cije za organsku poljoprivredu biti znat­
no povećane do nivoa koji ova proizvod­
nja zaslužuje. Najavila je i skoru   izradu
posebnog zakonskog dokumenta kojim
će konačno biti razdvojeni podsticaji u or­
ganskoj i konvencionalnoj proizvodnji.
Grad Subotica prepoznao je značaj Biofes­
ta za promociju organske proizvodnje, zato
ga finansijski i podržava, poručio je Grgur
Stipić,  šef Kancelarije Službe za poljo­
privredu i poljoprivredno zemljište pri Sek­
retarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne
sredine, te najavio zajedničke aktivnosti sa
TERRA’S-om i Otvorenim uni­verzitetom
na ažuriranju Akcionog pla­na razvoja or­
ganske proizvodnje Subo­tice od 2015 do
2020. godine. Takođe je u planu dugoročno
izdavanje poljoprivrednog zemljišta u ja­
vnoj svojini organskim proizvođačima i to
po povoljnijim uslovima.
A poslednjih godina mnogo veća finansij­
ska podrška vojvođanskim organskim
pro­
izvođačima stiže iz Pokrajinskog se­
kre­
tarijat za poljoprivredu, vodopri­
vre­
du i šumarstvo, koji je pokrovitelj Bio­
festa, a skup je pozdravio,  Marko Rov­
ča­nin,  pomoćnik pokrajinskog sekretara.
Izneo je podatak da je ove godine više
od 30 konkursnih linija raspisano, a da se
odvojilo 10 miliona dinara za finansiranje
kontrole i sertifikacije, te nabavku opreme.
Međutim, posebna linija je za podsticaj
razvoju zadrugarstva u pokrajini.
Bioproizvod i
bioproizvođač godine
I na ovogodišnjem Biofestu tradicional­
no su dodeljena priznanja. Za najboljeg
proizvođača proglašena je Ana Dolovac iz
Novog Sada, koja u Futogu na porodičnoj
farmi sve više preuzima primat. Iako ima
samo 25 godina, organskom proizvod­njom
hrane bavi se se već šest. Po završetku
sred­
nje škole Ana nije bila u dilemi:
paralel­no sa radom na farmi, završavala je
Poljoprivrdni fakultet, smer organska po­
ljoprivreda. U međuvremenu osnovala je
preduzetničku radnju „Dolovac organic i
tradicija“ i pokrenula preradu. Angažovala
sa na osmišljavanju proizvoda, pa je
tako rolnica od organskih jabuka, šljiva i
krušaka, u stvari bio njen diplomski rad.
Najbolji bio-proizvod godine je  ČOKO
CE­ REALIJE ORGANIK kompanije
FLORY iz Kruševca. Preporučuju se kao
strogo izbalansiran obrok napravljen od
pet vrsta integralnih organskih žitarica
9 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
I trodnevna prodajna izložba je ove go­
dine bila mnogo bogatija asortimanom,
izme­ đu ostalog i zahvaljujući izlagačima
iz Hrvatske, preko prekograničnog pro­
jekta Panona net, a predstavili su organ­
ske prerađevine od heljde, konoplje, sun­
cokreta, orašasto voće, vegansku i sportsku
liniju itd. Među domaćim učesnicima sa
raznovrsnim povrćem su se istakle bio-
farme: Čikoš, Totovo selo, Vozar, Kisač, kao
i Family Biofarm Geze Dravai sa Kelebije
i Dušana Mrđe iz Stare Moravice. Ni ove
godine nisu izostali proizvodi sa biofarme
„Mamužić“ iz Ljutova, poput brašna od
više vrsta žitarica, a pažnju posetilaca su
privukle testenine od spelte dobijene or­
ganskim putem sa poljoprivrednog gazdin­
stva Sabolča Tružinskog iz Bačke Topole.
Svoj zavidan asortiman organskih proiz­
voda predstavilo je i preduzeće „Suncokret“
iz Hajdukova.
(pšenice, ječma, raži, kukuruza i pirinča) uz posebno špageta koje nije lako napra­viti.
dodatak organskog kakaa. Kompanija je os­ Snabdeva 40-tak specijalizovanih prodav­ Jedan od ciljeva Biofesta jeste da se pre­
novana 2003. a od 2012. godine započinje nica širom Vojvodine, a zainteresovan je i za zentuju prednosti organske hrane i prin­
sa organskom proizvodnjom hrane. Prema evropsko tržište, naročito nemačko. Uzga­ cipi pravilne ishrane. Na popularnoj
rečima  dr Radoslava Miloševića, dugo­ ja autohtono podolsko goveče od kojeg Orga­ nik trpezi a’la TERRA’S, učenici
ročni su im planovi da preuzmu lidersku proizvodi izuzetno kvalitetnu paštetu, koja He­ mijsko-tehnološke škole (prehram­
poziciju u ovom segmentu. još nije organski sertifikovana, ali je i to u beni tehničari članovi sekcije „Organ­
planu. Nakon obilaska farme, upri­ličena je skom hranom do zdravlja“) predstavili
Prateći događaji su bili: panel diskusija na
organik-degustacija u odavno izgra­đenom su svoje kulinarske sposobnosti, jela pri­
temu: „Značaj udruživanja poljopri­vre­
objektu koji Tružinski korist­ i za doček premljena od organskih sirovina. Izložba
dnika (zadrugarstva) na  razvoj  organ­
gostiju i kupaca, jer je uredio ente­rijer u je bila prodajnog karaktera, te su posetioci
ske proizvodnje u regionu“ na kojoj je
formi izložbenog prostora i pro­davnice. Uz mogli da nabave organske proizvode po
sagledano stanje u razvoju zadrugars­
druženje sa organskim farmerima iz Srbije pristupačnim cenama. Više od 20kg raznog
tva, posebno u Srbiji, odnosno Vojvodi­
i Hrvatske, najavio je uvođenje ozbiljnijih organskog povrća i ostalih pro­ izvoda sa
ni nakon usvajanja Zakona o zadrugar­
turističkih sadržaja kojima bi upotpunio izložbe, Udruženje TERRA’S je i ove go­
stvu 2016. godine, a svoja iskustva su
ponudu što bi uticalo i na njegovu održivost. dine doniralo u humanitarne svrhe.
po­­delili domaći i učesnici iz Hrvatske;
Uz podršku Nemačke organizacije za me­
Izvor: Terras
đunarodnu saradnju preko PSD programa
na Biofestu su organizovani poslovni B2B
susreti i u tu svrhu deo prostora je ade­
kvatno uređen za uspostavljanje inicijalnih
kontakata i individualne prezentacije. U
okviru seminara su se mogle čuti zanimljive
prezentacije na teme: „Značaj marketinga i
pozicioniranja brendova u organskoj proiz­
vodnji“, „Uticaj agro-eko-etno turizma na
jačanje kapaciteta organskih proizvođača“;
U okviru ove manifestacije organizovan je i
„dan otvorenih organskih farmi“ i studijsko
putovanje u Čenej.
Ovogodišnji „Dan otvorenih organskih
farmi“ bio je organizovan nadomak Bačke
Topole na Bio-farmi Sabolča Tružinskog,
dobitnika prošlogodišnjeg priznanja
„Bio-proizvod godine“ za testeninu od
spelte. Više od trideset učenika Biofesta je
upoznao je sa zavidnim asotimanom teste­
nine od belog brašna ili celog zrna spelte.
Ne otkrivajući recepturu, samo je nagla­
sio da im je zajedno sa tehnologom tre­
balo dosta vremena da dođu do kvaliteta,
Organic News 10
 DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Ažurirane liste sredstava za zaštitu i ishranu bilja

odobrenih u organskoj proizvodnji
Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede,  šumarstva i vodoprivrede je užurirala liste sredstava za zaštitu
i ishranu bilja i ojačivača bilja odobrenih u organskoj proizvodnji

Možete da preuzmete LISTU SRED-

STAVA ZA ZAŠTITU  BILJA i
LISTU SREDSTAVA ZA ISHRANU
klikom na obeležene linkove.

Podsticaji za podizanje
konkurentnosti kroz uvođenje
i sertifikaciju

Podsticaji za podizanje konkurentnosti

kroz uvođenje i sertifikaciju su bliže pro­
pi­­sani Pravilnikom o podsticajima za spro­
vođenje aktivnosti u cilju podizanja kon­
kurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju
sistema kvaliteta hrane, organskih proiz­
voda i proizvoda sa oznakama geografskog
porekla (,,Službeni glasnik RS“, br.39/18).
Rok za predaju zahteva za naknadu dela
tro­
škova plaćenog iznosa podsticaja za
ser­
tifikacju proizvoda dobijenih meto­
dama organske proizvodnje koji iznosi
50% vred­nosti troškova, a za proizvođače
iz po­dručja sa otežanim uslovima rada u
poljopri­vredi je 65% vrednosti troškova, je
do 31. oktobra tekuće godine.
Ukupan iznos koji može da se ostvari po
ko­risniku ove mere je 500.000 dinara.
Obrazac - Zahtev za ostvarivanje prava 2. sertifikat ili dokument izdat od te Prijava na Konkurs podnosi se od 17.
na podsticaje za sprovođenje aktivnosti organizacije kojom proizvođač čija oktobra do 31. decembra 2019. godine
u cilju podizanja konkurentnosti kroz pro­­izvodnja u periodu konverzije do­ Ministarstvu poljoprivrede, šumarstava i
uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta ka­zuje da je njegova proizvodnja u vo­doprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.
hra­ne, or­gan­skih proizvoda i proizvoda sa skla­du sa zakonom kojim se uređuje
Pravo na podsticaj ima punoletni mladi po­
oznakom geografskog porekla u ( — ) go­ organ­ska proizvodnja,
ljoprivrednik, nosilac komercijalnog poljo­
dini, je odštampan uz pravilnik, i čini nje­
3. račun na ime podnosioca zahteva o privrednog gazdinstva u aktivnom statusu,
gov sastavni deo.
plaćenom iznosu troškova sertifi­ ukoliko je kao nosilac, odnosno član ko­
kacije za podsticaj za koji se podnosi mercijalnog porodičnog poljoprivrednog
Uz zahtev za podsticaje za organ- zahtev; gaz­dinstva, prvi put upisan u Registar
sku proizvodnju se dostavlja: poljo­privrednih gazdinstava (RPG) od 1.
Podsticaji za mlade januara 2018. i nalazi se u aktivnom statu­
1. dokaz da je do podnošenja zahteva su. Na dan podnošenja prijave na Konkurs
izvršeno plaćanje troškova uvođenja
poljoprivrednike u 2019. godini
poljoprivrednik mora da ima navršenih 18,
i sertifikacije za podsticaj za koji se a u kalendarskoj godini u kojoj podnosi
podnosi zahtev i to nalog za uplatu i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja prijavu, najviše 40 godina života.
odgovarajući izvod overen od strane
banke za pravno lice, preduzetnika i je raspisisala je Konkurs za podnošenje pri­ Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od
udruženje, kao i za fizičko lice koje java za ostvarivanje podsticaja za podršku vrednosti prihvatljive investicije uma­
je plaćanje izvršilo bezgotovinski, programima koji se odnose na diversifikac­ njene za iznos sredstava na ime poreza na
odnosno odgovarajući fiskalni isečak iju dohotka i unapređenje kvaliteta života u dodatu vrednost. Najviši ukupni iznos
ukoliko je fizičko lice plaćanje izvršilo ruralnim područjima kroz podršku mlad­ podsticaja koji korisnik može da ostvari
gotovinski; im poljoprivrednicima u 2019. godini. je 1.500.000 dinara.
11 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
Informacije u vezi sa raspisanim Konkur­
som dostupne su na telefone Info-centra
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede:
011/260-79-60 ili 011/260-79-61,
kao i na telefon Kontakt centra Uprave
za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i
011/30-20-101 svakog radnog dana od
7:30 do 15:30 časova.
Tekst Konkursa možete preuzeti  OVDE

IPARD mere podsticaja poljoprivredi

i ruralnom razvoju
Ukoliko Vaše gazdinstvo prevazilazi (po površinama, broju grla stoke i sl.) parametre za nacionalne mere, IPARD
II program jedini mogući izvor za podršku poljoprivredi.

Raspisan javni poziv za IPARD

podsticaje u okviru Mere 1 za
izgradnju objekata i nabavku
opreme i mehanizacije
Peti Javni poziv za podnošenje zahteva za
odobravanje projekta za IPARD podsti­
caje za investicije u fizičku imovinu po­
ljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove
mehanizacije i opreme, kao i izgradnju ob­
jekata raspisan je juče i rok za podnošenje
zahteva za odobravanje prava na podsticaje
je od od 24. septembra do 23. decembra
2019. godine. dani trošak ulazi priprema zemljišta i sadni useva, grožđa i jaja mogu biti od 5.000 do
materijal, što je jedan od većih troškova u 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od
Predmet ovog Javnog poziva su investicije ukupnim troškovima za podizanje zasada, 5.000 do 1.000.000 evra.
u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u i ovo je naročito vazno za voćare.
vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik
opreme, mašina i mehanizacije, osim Po ovom Javnom pozivu opredeljena su i prateći prilozi, dostupni su na internet
in­
vesticija u nabavku novih traktora. sredstva u iznosu od 3.890.326.056 dinara, stranici Ministarstva poljoprivrede, šu­
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća a visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 70 marstva i vodoprivrede i možete ih preuze­
i povrća, ostalih useva (određene vrste odsto prihvatljivih troškova investicije, u ti OVDE kao i na internet stranici Uprave
žitarica i industrijskog bilja), grožđa i jaja zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi za agrarna plaćanja klikom na sledeći
koji do sada nisu bili uvršćeni u predmet poljoprivrednik i da li se poljoprivredno obeleženi LINK.
investicija gazdinstvo nalazi u planinskom području.
Informacije u vezi raspisanog Javnog po­
Objavljena je i nova Lista investicija uz peti Iznosi podsticaja koje korisnik može da ziva mogu se dobiti i putem telefona, po­
Javni poziv, pa sada po prvi put u oprav­ ostvari u sektorima voća, povrća, ostalih zivanjem Info-centra Ministarstva po­
Organic News 12

ljo­­
privrede, šumarstva i vodoprivrede
011/2607960 ; 2607961, kao i kon­
takt centra Uprave za agrarna plaćanja
011/3020100; 3020101, 3107013 svakog
radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Raspisan IPARD javni poziv za
nabavku novog traktora
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede – Uprava za agrarna pla­
ća­nja raspisala je Četvrti Javni poziv za
pod­nošenje zahteva za odobravanje pro­
jekta za IPARD podsticaje za investicije
u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdin­
stava u nabavku novog traktora. Rok za
podnošenje zahteva je od 24. septembra do
25. novembra 2019. godine.
Stare sorte voća i povrća
Ko u valjevskom kraju živi na selu još uvek ima priliku da proba plodove neke stare vrste voća. Ovdašnji voćnjaci
posebno su bogati stablima jabuka i krušaka ali tu su i šljive i druge vrste. Međutim, pojedine sorte voća i povrća
polako nestaju, zaboravljene su ili ih je teško naći. Kako bi  sačuvali ovo neprocenjivo blago pre svega značajno za
razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji
starih sorti voća i povrća „Zrno“.
Ideja datira još od 2001. godine kada je
biolog Predrag Petrović dobio nagradu
Premio Slow Food za projekat banke gena
koju je bazirao na starim rasama životinja,
pre svega na očuvanju krave buše i podol­
skog govečeta kako bi u kasnijoj fazi raz­
voja nastalo Kolubarsko goveče. Sada neki
pokušavaju da to isto urade sa autohtonim
sortama voća i povrća. S obzirom na to da
su poslednjih godina stare sorte izgubile
boj od novih hibrida  kad je svetsko tržište
u pitanju, ovo je krajnje dobra zamisao.
„Međutim, i biljni resursi su tu nekako bili
možda u zapećku i mi smo sada odlučili
da stare sorte voća i povrća stavimo u prvi
plan. Takođe ono što smo primetili je
da se ljudi sve više žale na kvalitet hrane
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća
i povrća, ostalih useva (određene vrste
žitarica i industrijskog bilja), grožđa i jaja.
Prihvatljive investicije i troškovi su nabavka
novog traktora, sa standardnim delovima,
uređajima i opremom za izvođenje poljo­
privrednih radova, uključujući pripadajuću
traktorsku kabinu, kao i opšti troškovi.
Snaga traktora čija se nabavka sub­ven­ci­
oniše iz IPARD sredstava zavisi od sektora
ulaganja i obima proizvodnje. Na primer,
ako se neko bavi voćarstvom i ima od 2
do 10 hektara prijavljenih površina pod
zasadom, moći će da nabavi traktor snage
do 60kW. Jači traktor, do 80kW, moći će
da nabavi ako ima veće površine, između
10 i 50ha. Traktor može biti vrste T1 do
T5 ili S1 do S5 u smislu posebnog propisa
koja je dostupna i da sa nostalgijom po­
minju te stare sorte. Osnovni cilj formira­
nja banke semena  je očuvanje autohtonih
sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj
poljoprivrede i bezbednost hrane. Bez raz­
novrsnosti nema ni selekcije i nastanka
no­vih sorti koje će biti otpornije“, rekla je
Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta „Ok­
vir života“, osnivača lokalne banke gena.
Osnovne aktivnosti u radu banke gena
su  sakupljanje i skladištenje semena,
umno­žavanje i razmena biljnog materijala,
iden­tifikacija i karakterizacija sorti, eduka­
cija o čuvanju semena, starim sortama i
nji­hovom gajenju, kao i formiranje baze
po­dataka.  Prema rečima Ivane Petrović,
lo­kalne banke gena nisu vlasništvo dr­žav­
koji uređuje podelu motornih i priključnih
vozila i tehničke uslove za vozila u sao­bra­
ćaju na putevima i treba da ispunjava uslo­
ve u oblasti zaštite životne sredine uređene
propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a
sa kojima su usklađeni propisi Republike
Srbije.
Po ovom Javnom pozivu opredeljuju su
sredstva u iznosu od 1.210.632.721,00 di­
nara, a visina podsticaja iznosi od 60 odsto
do 70 odsto prihvatljivih troškova inves­
ticije, u zavisnosti od toga da li je podnosi­
lac mladi poljoprivrednik i da li se poljo­
privredno gazdinstvo nalazi u planinskom
području.
Detaljan tekst Javnog poziva možete
preuzeti na internet stranici Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
OVDE  kao i na internet stranici Uprave
za agrarna plaćanja  klikom na obeleženi
LINK.
Informacije u vezi raspisanog Javnog
poziva mogu se dobiti i putem telefona,
pozivanjem Info-centra Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
011/2607960; 2607961, kao i kon­
takt centra Uprave za agrarna plaćanja
011/3020100; 3020101, 31 07 013 svakog
radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
nih institucija  ni nevladinih organizacija,
to su projekti lokalnih zajednica i opstaju
zahvaljujući energiji i ljubavi zemljorad­
nika.
„Nismo želeli da banka gena bude smeštena
u nekim fiokama i fišecima već da to bude
aktivna banka gena, odnosno da svako do­
maćinstvo koje želi može da se uključi u
njen rad tako što će štititi i umnožavati ono
što već ima na svom gazdinstvu. Uz to
želimo da podstaknemo i razmenu starih
sorti. Ovo je možda i poslednja prilika
da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i
našim potomcima“, kaže naša sagovornica.
Objašnjava da stare sorte nisu previše
zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i
13 Organic News
DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

štetočina, kao i da su  otpornije na sušu i na­šeg istraživačkog rada mislili smo da je
dru­ge faktore spoljne sredine. krompir „mesečar“ nestao, kaže Petrović.
„Kada želimo da napravimo novu sortu
To je stara sorta koja je  izuzetnog ukusa,
mi nemamo odakle da uzmemo gene i da
otporna na štetočine. Ovi negovatelji au­
dobijemo tu novu sortu već od tih sta­rih
tohtonih sorti uporno su je tražili i sasvim
sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti
slučajno su čuli prezentaciju profesora Zo­
hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već
rana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu
se  mora uzeti stara sorta  kako bi se is­
koji je pronašao ovu sortu krompira. Oni
koristila njena prirodna otpornost koja je
navode da često ima tih primera gde se
dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj
sas­vim slučajno otkrije neka stara sorta za
način se može dobiti sorta sa po­boljšanim
koju misle da je nestala.
karakteristikama. Njihov zna­čaj je sa tog
aspekta nemerljiv jer mi ne zna­mo kako
će se menjati klima i šta će se dešavati sa
prirodnim resursima“, kaže Petrović i
dodaje da je trenutno fokus stavljen na teri­
toriju Kolubarskog okruga.
U dosadašnjem radu identifikovana su do­
maćinstva koja imaju stare sorte,  popisan
je određeni broj stabala. Pronašli su i ka­
lemare koji kaleme te stare sorte, pošto
su one jako specifične. Uspostavljena je
sa­radnja i sa strukom odnosno sa ljudima
koji dobro  poznaju poljoprivrednu proiz­
vodnju tih kultura. Naredni korak je da se
naprave proizvodi od tih starih sorti i da se
one što više gaje.

„Inače dosta ljudi misli da su nestale stare
sorte jabuka „kolačare“, „petrovače“, „ja­
god­njače“ ili kruška „lubeničarka“ ali mi
ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko
ne umnožava pa ljudi misle da ih nema
jer nema mladih sadnica. Teško je naba­
viti mlade sadnice ali stabala ima“, navodi
Ivana Petrović i poziva sve koji znaju da u
valjevskom kraju ima staro stablo voća ili
semena povrća da im se javi da bi mogli
da ih umnože i na taj način  sačuvaju za
buduće generacije.
Izvor: Agromedija

„Samo na jednom imanju  pronašli smo

17 sorti jabuka, što je veoma upečatljivo.
Takođe je zanimljivo što se svaka od tih
sorti u ishrani koristi na drugačiji način.
Ono što smo primetili je da povrće znatno
brže nestaje. Tu je mnogo veći problem.
Kada želimo da nađemo staru sortu povrća
jako je teško, jer su za razliku od voća to
uglavnom jednogodišnje biljke. U toku
Organic News 14
PREDSTAVLJAMO I PREPORUČUJEMO

15 Organic News
 ORGANSKA HRANA OSVESTI
SE!
UMESTO
KONVENCIONALNE!

ORGANSKI KVALITET PO SUPER CENI!

Za mnoge koji su se odlučili za organski režim ishrane, a pogotovo za one koji se još uvek dvoume po tom pitanju, glavni izazov predstavlja
dostupnost ovih namirnica. Nedovoljan broj organskih pijaca i prodavnica, uz ne tako pristupačne cene, najčešći je povod da kupci kažu „ne“
organskoj hrani. Međutim, dmBio asortiman razbija mitove poput „organsko je skupo“ i „za zdraviju ishranu je potrebno više vremena“. Kako?
Široka dmBio ponuda obuhvata proizvode od pro­izvodi se dobijaju od sirovina iz organske cvetića koji garantuju da proizvod ne sadrži
organski obrađenih žitarica, brašna, ulja, začina proizvodnje bez pesticida, veštačkih boja i aroma. životinjske sastojke, kao i mnoge druge.
i drugih kuhinjskih dodataka, preko gotovih jela, Naj­veći naglasak stavlja se na zaštitu zemljišta
napitaka, slanih i slatkih grickalica do hrane za i okoline, a kad je reč o uzgoju životinja velika Od proleća 2018. određeni dmBio proizvodi nose
bebe, što ga čini brendom sa najvećom ponu- bri­ga polaže se za dobrobit životinja. Sirovine se i „Demeter“ pečat, a farme sa ovim pečatom ra­
dom organske hrane u zemlji. paž­ljivo prerađuju, sa ciljem da se očuvaju vitalni de po principima biodinamičke privrede: poljopri­
sas­tojci i originalan ukus. vrednik uzgaja samo onoliko životinja koliko
Trend organske ishrane razvija se na globalnom može da ishrani usevima sa svog imanja, dok se
nivou, ali nas brz tempo života često primorava i Ukoliko je proizvod u skladu sa standardima or­ organskim đubrenjem održava visok nivo plod­
da pribegavamo brzoj hrani i grickalicama. Upra­ ganske proizvodnje, proizvođač je dužan da na nosti zemlje koja daje najbolje namirnice. Inače,
vo zato, kompanija dm kreirala je dmBio asorti­ vidljivo mesto na pakovanju istakne nacionalni sam brend, dmBio ima jedan od najširih asorti­
man tako da vas prati od jutra do večeri, pružajući znak sa jasnim natpisom: ORGANSKI PROIZVOD. mana organske hrane u Evropi, a istovremeno
mo­gućnosti kako za cele obroke, tako i za zdravije Nacionalni znak garantuje da je proizvod prošao 80% organskog asortimana kompanije dm koja se
brze zalogaje kao alternativu tradicionalnim gric­ kroz proces kontrole u Republici Srbiji, i da je posebno ponosi ovim segmentom svoje ponude,
ka­licama. sertifikovan u skladu sa strogim regulativama.
pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i kvaliteta.
Celokupan dmBio asortiman proizveden je u Osim ovog, dmBio proizvodi imaju oznake eko To znači da je u svim dm prodajnim objektima u
skladu sa visokim ekološkim standardima, i pro­ sertifikata namenjene specifičnim ciljnim gru­ Srbiji kupcima na raspolaganju bogat asortiman
lazi detaljan proces kontrole. Prerađeni organski pama. Takođe, određeni nose oznaku veganskih koji podrazumeva preko 350 organskih proizvoda!
Organic News 16
 PREDSTAVLJAMO I PREPORUČUJEMO
ORGANICO prodavnice su
prepoznatljive po proverenom
i najkvalitetnijem asortimanu
sertifikovanih organskih namirnica
domaćih i stranih  proizvođača.
Za Vas biramo samo najkvalitetnije
organske proizvode, nudeći pri
tom najbolje što nam priroda
može pružiti.
Iskustva i saveti koje delimo sa
Vama su istiniti i provereni jer je
organska ishrana naša strast i
način zivota.
Posebnu pažnju posvećujemo
najvećem izboru organskog voća
i povrća koje sa bio gazdinstava
iz Srbije svakodnevno stižu u
Organico.
Hrana kojom se mi bavimo -
organska hrana se usko povezuje
sa zaštitom životne sredine.
Ovakvim načinom rada
opravdavamo Vaše poverenje i
pozitivno utičemo na zdravlje svih
nas.

nje
Mi smo kompanija All Natural Foods, prerađivač or­

cka
Gri griže
ganskog voća i povrća sušenjem na niskim tempera­
turama.
Posvećeni misiji da donesemo najbolje iz prirode sva­

bez sti
kom pojedincu koji želi da učini nesto dobro za sebe
i hrani se zdravije, predstavljamo kategoriju zdravih
snack rešenja – čips od voća kroz brend GiveMe3.

save
GiveMe3 naglašava 3 dobra razloga za konzumi­
ranje čipsa od voća:
1. u jednoj kesici se nalaze 3 voćke,
2. ovo je zdrava uzina za decu i odrasle i
3. naši proizvodi se ne tretiraju dodatno bilo ka­
k­vim konzervansima, aditivima, ne dodajemo
šećere ili limunsku kiselinu. Naše grickali­ce su
100% prirodne i pravi izbor za zdravu užinu, za
celu porodicu.
Tehnološki proces sušenja se odvija po biodi­na­mi­
čkim principima koji podražavaju procese u pri­rodi i
u tom smislu je jedinstven. Parametri poput strujanja
vetra, podešavanja temperature i stepena vlažnosti se
pažljivo definišu kako bismo dobili najviše hranljivih
sastojaka iz svakog tretiranog ploda a da se pritom
sam plod ne ubije. Tokom procesa obrade, plod se
tretira kroz 5 specijalno dizajniranih komora koje ne
dozvoljavaju prodor slobodnog vazduha pa ni oksi­
daciju ploda. Zato je svaki tretirani plod “netaknut”,
prepun aktivnih komponenti, minerala, vitamina i
enzima.
Osnovni ukusi predstavljeni na tržištu su: GM3 čips
od slatke jabuke, kisele jabuke i kruške. Uskoro nam
stižu i osnovni ukusi obogaćeni organskim aromama
među kojima se nalaze kokos, malina i još nekoliko,
pažljivo izabranih…
Potražite svoju GM3 zdravu užinu i savršenu gric­
kalicu u maloprodajnim objektima svih lanaca.

www.allnaturalfoods-organic.com I grickajte bez griže savesti!

PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

Organic News 18
 PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU
SCARYBI RD
Kao što je poznato, razne ptice štetočine (čvorak,golub,vrabac,
lasta, vrana, svraka, galeb, gavran, kos, kormoran) izazivaju
veliku štetu na svim vrstama poljoprivrednih zemljišta (njive,
vinogradi, voćnjaci, povrtnjaci, ribnjaci...) ali i na sistemima
za navodnjavanje, silažnim vrećama, štalama i drugim ob-
jektima. Tako zadaju velike glavobolje poljoprivrednim pro­
izvođačima. Šteta ponekad naraste do 50% što predstavlja
veliki gubitak prinosa.
Stručnjaci francuske firme SCARYBIRD su posmatranjem ut-
vrdili da se manje ptice plaše samo velikog predatora koji ih
odbija samom svojom pojavom. Zato su od specijalnih mate­
Komplet od 9m
POSEBNO JE INTERESANTAN ZA ORGANSKU
POLJOPRIVREDU! Može se koristiti na aerodromima,
marinama, fudbalskim i golf terenima, kao i na zgradama pro-
tiv jata ptica, galebova i golubova. U izradi su korišćeni pro-
fesionalni materijali visoke čvrstoće i potrebne elastičnosti
(fiberglas, aluminijum, čelik visoke čvrstoće, duplo štepano i
na UV tretirano platno, kevlar), otporni na razne atmosferske
uticaje. Montaža je jednostavna i traje oko 5 minuta, a po-
drazumeva najpre postavljanje zemnog stalka (fiberglas, puni
rijala konstruisali zmaja sa izgledom grabvljivca (orao, soko,
jastreb) koji se energijom vetra (već od 2km/h) njiše na vrhu
specijalnog teleskop štapa i tako oponaša let velikog preda-
tora u potpuno nepravilnom i asimetričnom letu. Uređaj je
pokazao visoku efikasnot, 100% je ekološki, ne troši ener-
giju osim vetra, nije bučan, nije invanzivan, lako se montira
i prenosi, a što je najvažnije, nije skup i traje više sezona! U
uslovima kvadratnog ili blago pravougaonog oblika terena,
uređaj pokriva površinu od oko 1 ha bez zaklona (zgrade,
šume). Uređaj je interesantan ratarima, selekcionarima se-
mena, voćarima, vinogradarima, povrtarima i drugima.
Komplet od 6m
profil), na koji se postavlja teleskop štap (6m ili 9m visine) na
čijem vrhu je prethodno zakačen zmaj (155x55cm). Uređaj se
postavlja tek kada se ukaže potreba, a skida se kada problem
prođe.
Video prezentaciju možete pogledati OVDE
Molimo da za više informacija posetite SAJT SCARYBIRD
koji je urađen na više jezika ili da nas kontaktirate na
063 500 507, acerevicki@gmail.com
19 Organic News
PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

Naš zadatak je da poljoprivrednicima pružimo sigurno i

efikasno đubrivo za potrebe njihove proizvodnje, istovre-
meno poštujući prirodno okruženje i zdravlje ljudi.
Ishrana biljaka u organskoj proizvodnji više ne predstavlja problem farmerima, od
sada je moguće biljke prihranjivati kao i u svim drugim vrstama poljoprivredne proiz-
vodnje, korišćenjem đubriva različitih formulacija i namene, od momenta setve ili
sadnje pa do samog kraja vegetacije i berbe plodova.
Katalog „Hoya Ogranicum“ je dostupan svim registrovanim proizvođačima organskih
proizvoda kao i svima drugima koji to nameravaju da postanu. Na jednom mestu je
predstavljeno i opisano više od dvadeset različitih vrsta đubriva koja su namenjena i
koja poseduju ECOCERT ili OMRI sertifikate za organsku proizvodnju.

Upotreba đubriva
predstavljenih
u ovom katalogu
je dopuštena
u organskoj
proizvodnji u
zemljama EU
shodno odobrenju
EC REG. 834/2007
i 889/2008.

HOYA V.S. doo

24000 Subotica-Kelebija,
Put Edvarda Kardelja 227/B
Ka ta lo g đu br iv a
se rt if ikov an ih i Tel/fax: 024 557 030
za pr im en u u or ga re gi st rova ni h 062 557 030
ns ko j pr oi zv od nj
i
office@hoya-vs.com
www.hoya-vs.com
Organic News 20
 PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

BIOFOR SYSTEM
Biljka sita zemlja rastresita
Zemljište je najvrednije što posedujete. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje. Nažalost svedoci smo
da se zemljište ubrzano degradira. Gubljenje organske materije i humusa iz zemljišta je posledica načina na koji radimo
zemlju. Stajnjaka nema, mašine su sve teže odnosno zbijanje zemljišta je sve intenzivnije. Prinosi rastu i iz zemljišta
svake godine više iznosimo nego što vratimo.
Biofor System je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu kroz naučne projekte razvio
tehnologiju Biološkog tretmana zemljišta (BTZ). Biološki tretman zemljišta (BTZ) je delovanje korisnih zemljišnih mi-
kroorganizama na podizanju plodnosti zemljišta i stvaranje boljih uslova za gajene biljke. Ova tehnologija se ogleda u
primeni selekcionisanih korisnih zemljišnih mikroorganizama sadržanih u biodjubrivima Biofor. Da bi u potpunosti bili
sigurni da u jednoj proizvodnoj godini možemo da podignemo plodnost zemljišta, povećamo prinos i vratimo gliste na
naše njive potrebno je da primenite:

Tretman semena – Biofor Plus kod kukuruza,

suncokreta, pšenice odnosno Biofor Soya kod soje azotofiksaciju,
brže nicanje i bolji sklop, bolje razvijen koren.

Biofor Active –
aktivator zemljišta
popularno nazvan BioNPK sadrži
korisne žive zemljišne bakterije
koje snabdevaju biljke neophod-
nim nutritijentima iz zemljišta.
Biofor Active povećava plodnost
zemljišta delujući na ubrzavanje
zemljišnih procesa. Delovanjem
zemljišnih bakterija formira se
bolja struktura zemljišta. U Bio-
for Activu su sadržane bakterije
aktivatori fosfora i ovo je prirodan
način da biljka bude snabdevena
sa fosforom iz zemljišta.

U 14 godišnjim proizvodnim ogledima ovaj proizvod je potvrdio da:

• poboljšava vodno vazdušni režim zemljišta (stvara mrvičastu strukturu zemljišta- mikroorganizmi agregati-
raju prašinu i stvaraju „klikerčiće“)
• izbalansirana ishrana (obogaćuje zemljište azotom iz vazduha, mobiliše P i K iz zemljišta)
• snažan koren i podstiče indukovanu otpornost biljka (zemljišni mikroorganizmi su prirodan izvor faktora
rasta biljaka auksini i giberalini)
Najbolje rezultate Biofor Active pokazuje u vinogradima, na jagodastom voću, krompiru, tikvi, paprici,
paradajzu, jabuci i svim ratarskim usevima.
Proizvodi su na listi ministarstva za organsku proizvodnju. Svi su sertifikovani EcoCert input za organsku
proizvodnju. https://biofor.rs, Viber:+381 65 202 39 06, M: +381 64 18 33 422, biofor00@gmail.com i
office@biofor.rs

21 Organic News
PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU
AGROUNIK
Česte oscilacije vremenskih prilika
i pad temperature, dovode do toga
da biljka trpi stres.
U ovoj situaciji najbolje je prime­
niti kombinaciju preparata Slavol
i Amiksol, oba preparata su re­
gistrovana za organsku proizvod­
nju a mogu se primenjivati u
organskoj i tradicionalnoj poljo­
privrednoj proizvodnji.
Preparat Amiksol proširuje lisnu
masu, aktivira korenov sistem tako
da biljka što bolje napreduje, izlazi
iz stanja stresa i nastavlje nesme­
tano svoj razvoj.
U uslovima stresa sinteza amino­
kiselina je smanjena ili potpuno
Organic News 22
izostaje stoga se primenom ami­
nokiselina rešavaju naizgled zabri­
njavajući problemi na njivama.
Biljke brzo usvajaju aminokiseline
koje se direktno uključuju u me­
tabolizam, usled čega se biljka
brzo oporavlja od stresnih uticaja
iz spoljašnje sredine.
Slavol je tečno mikrobiološko đu­
brivo stimulator rasta, koje je ser­
tifikovano za primenu u organskoj i
tradicionalnoj poljoprivrednoj pro­
izvodnji. Ovaj proizvod je bez he­
mijskih dodataka i pozitivno delu­
je na biljke, zemljište i životnu
sredinu. U Slavolu se nalaze azoto­
fiksatori i fosfomineralizatori kao i
auksini koji regulišu sve procese
rasta i razvoja biljke.
Slavol sadrži bakterije koje su izd­
vojene sa površine korena i umno­
žene na odgovarajućim hranljivim
podlogama.
U procesu umnožavanja kao se­
kun­darne produkte metabolizma
stva­raju auksine koji su potpuno
pri­rodnog porekla.
Preparate Slavol i Amiksol možete
koristiti u razmeri 5l Slavola + 2l
Amiksola na 100 litara vode.
Za više informacija o preparatima
kompanije Agrounik, posetite naš
sajt na www.slavol.rs ili pozo­
vite na broj telefona 022/481-981.
PREDSTAVLJAMO SREDSTVA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

23 Organic News
REČ STRUKE
Tokom jesenjih i zimskih meseci na proizvodnim poljoprivrednim površinama vrši se veoma važna agrotehnička mera
đubrenja zagorelim stajnjakom, kompostom ili nekim drugim organskim i/ili dozvoljenim mineralnim đubrivom.
U NASTAVKU PROČITAJTE O KOMPOSTU, NJEGOVIM OSOBINAMA, PROIZVODNJI I PRIMENI

Proizvodnja komposta
Kompost je organsko đubrivo i poboljšivač zemljišta proizveden kontrolisanom biooksidativnom razgrad­njom
različitih smeša sastavljenih od različitih biljnih ostataka, ponekad pomešanih s organskim đubrivima i/ili ži­vo­
tinjskim ostacima, a sadrži ograničene količine mineralnih materija.
Kompostiranje se preporučuje u organskoj
poljoprivredi kao bioagrotehička mera u
prvom redu za tretiranje otpada nastalog
u proizvodnji bilja i iz domaćinstva, ali i za
kontrolu korova, štetočina i bolesti. Kom­
postiranjem se razlaže organska materija
posredstvom mikroorganizama. Najčešće
se kompostiraju biljni i životinjski ostaci
poreklom iz vrta, bašte, kuhinje, industrije,
kao što su ostaci povrća, voća, lišće, sta­
bljike, pokošena trava, stara slama, pepeo,
papir, delovi hrane i sl. Treba voditi računa
da u kompostište „ne uđu“ rizomski koro­
vi, bolesne biljke i drugi industrijski otpaci
iz domaćinstva.
Kompostiranje u kompostnoj gomili vrši
se na mestu zaštićenom od vetra i jakog
sunca sa dostupnim prilazom u različitim
vremenskim prilikama. Dimenzije kom­
postne gomile su različite, što u prvom
redu zavisi od količine kompostnog ma­
terijala i namene dobijenog komposta.
Pre početka kompostiranja radi bržeg
razlaganja i sazrevanja potrebno je kru­
pan materijal usitniti na veličinu ne veću
od 5 cm. Nakon toga masa se pripremi: u
slučaju da je suvlja, potrebno ju je navlažiti
ili obratno, zasušiti nekim od strukturnih
materijala. Prva faza je tkz. mezofilna faza,
koja traje nekoliko dana i završava se na
oko 40 °S. U drugoj ili termofilnoj fazi
pojačava se razgradnja unetog materijala,
usled biohemijskih reakcija, temperatura
(u sredini mase) dostiže 70 °S i više ste­
peni, što ukupno traje oko 1–1,5 meseci (u
nekim slučajevima i više). Nakon tog peri­
oda potrebno je masu promešati i ponovo
pokriti nekoliko puta u toku razgradnje,
a sve radi „obnavljanja“ aktivnosti mi­
kroflore. U tom periodu najaktivnije su
gljive, bakterije i kolembole, da bi nakon
„hlađenja“ u istoimenoj fazi (tj. fazi zrenja)
na temperaturi oko 25 °S tu „ulogu“ preu­
zele kišne gliste i drugi insekti. U nekim
slučajevima završetak razgradnje može biti
nakon šest meseci, ipak najbolji kompost
se dobija nakon godinu dana u momentu
kada masa potpuno „sazri“. U mere nege
komposta spadaju mešanje, orošavanje,
kotrolisanje zdravstvenog stanja i čuvanje
u toku kompostiranja. Izgledom kompost
veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog
svoje mrvičaste strukture, tamnosmeđe
boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa
na šumsku zemlju. Po sadržaju aktivnih
materija sličan je dobro zgorelom stajn­
jaku, najčešće sadrži 0,3–0,5% azota,
0,2% fosfora, 0,2–0,3% kalijuma i oko
0,6% kalcijuma, koji se menja u zavisnosti
od sadržaja kompostiranih sirovina. Pre
upotrebe poželjno je kompost dezinfiko­
vati. U poslednje vreme se sve više koriste
tkz. biljni čajevi (kupovni ili iz domaće ra­
dinosti), koji se koriste kao aktivatori pro­
cesa kompostiranja. U tu svrhu se takođe
mogu upotrebiti i određeni mikrobiološki,
biodinamički i homeopatski preparati.
Namena ovog visokokvalitetnog organ­
skog đubriva je višestruka – najčešće se
upotrebljava kao supstrat u rasadničarstvu,
povrtarstvu, cvećarstvu, gljivarstvu i sl. Za
đubrenje se upotrebljava neposredno pre
setve ili sadnje, u količinama 3–6 kg/m2,
sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne
unosi duboko u zemljište, već pri površini
(do 5 cm dubine). Kompost je naročito
pogodan za spravljanje supstratnih smeša,
pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i
kao „pokrivni sloj“ semena.
Dr Vladimir Filipović
Institut za proučavanje lekovitog bilja
„Dr Josif Pančić“ Beograd

Organic News 24

Organska proizvodnja raži
Raž (Secale cereale L) pripada grupi pravih žita. Prvi arheološki podaci o ovoj biljnoj vrsti vezani su za kraj
bronzanog doba, pre 4000 godina, kada su je slovenski narodi gajili na području istočne i severoistočne Ev-
rope. To je biljka jako otporna na hladnoću, koja se u organskoj proizvodnji gaji za zrno, kao krmni usev ili
pokrovni usev za različite namene (zaštita od erozije, održavanje plodnosti zemljišta, kontrola korova).
Raž je robusnija od ovsa ili ječma, a na
plodnim zemljištima može da izraste i do
1.5 m visine ili čak i više. Ova biljna vrsta
je stranooplodna, a do oplodnje dolazi ve­
trom. Da bi se očuvale sortne osobine, pro­
storna izolacija treba da bude najmanje 300
m, pa ovo treba uzeti u obzir kod primene
sopstvenog semena na gazdinstvu. Organ­
ski farmeri obično koriste sorte i populacije
koje su otporne na hladnoću i imaju visoku
stabljiku.
POGODNOSTI ZA GAJENJE
U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Usev za zrno Raž je važno hlebno žito, ali
se koristi i za pripremu koncentrovane sto­
čne hrane. Hleb od raži dugo ostaje svež, a
odlikuje ga laka svarljivost. Stočari sma­traju
da raž može biti zamena drugim vr­stama
zrna, kada se radi o ishrani stoke i to sa do­
brim rezultatima. Može činiti i 60% zrnaste
mešavine, samo treba obratiti paž­nju da ne
sadrži glavničava zrna. Proizvodnja slame
je važna dobit na organskoj farmi i mnogi
proizvođači gaje raž baš zbog toga. Raž
može dati 500-600 bala slame po hektaru.
Krmni usev Raž može biti korišćena
kao usev za ispašu u kasnu jesen i tokom
proleća. Za ovu namenu raž se seje ranije,
krajem leta, tako da se kasnije tokom jeseni
usev može koristiti za ispašu. Ako se tada
umereno koristi za tu namenu, može se
očekivati usev sledeće godine, ali će prinos
zrnu tada biti smanjen. Ako je usev zasno­
van sa namenom da bude pokrovni ili kao
zeleni ugar, za odmor zemljišta, ispaša se
može vršiti i tokom ranog proleća. Poznato
je da ovce nerado pasu raž u jesen, ali se
proizvodnja mleka povećava kod krava koje
pasu raž rano u proleće.
Zaštitni usev U pokrovnim usevima
upotreba raži ima višestruku namenu, a
ubrzan porast i velika nadzemna biomasa
ove biljne vrste, štite zemljište od erozije ve­
trom ili vodom. Takođe, usev raži smanjuje
sabijanje zemljišta u proleće jer sprečava
površinsko oticanje vode i pospešuju njeno
upijanje u zemljište.
Naknadni usev Moćan korenov sistem čini
raž veoma efikasnim da usvaja rastvorive
hranljive sastojke, koji bi inače bili isprani
iz zemljišta. Raž može biti posejana kao
postrni usev ili kao naknadni, posle berbe
većine glavnih useva, kako bi se sačuvali os­
taci hranljivih sastojaka u zemljištu.
Poboljšanje zemljišta Upotreba ozime
raži u plodoredu povećava nivo organ­
ske materije u zemljištu. Moćan korenov
sistem koji rastresa zemljište i velika ko­
li­
čina slame utiču na povećanje sadržaja
organske materije u zemljištu, a time i na
njegovu ukupnu plodnost. To je naročito
korisno kada se radi o lakim, peskovitim
zemljištima. Organska materija zemljišta
se povećava, takođe, ako se biljni ostaci
unesu u zelenom stanju (npr. setva u jesen,
unošenje u proleće pre setve). Unošenje bil­
jaka u zemljište, bilo kao zelenišno đubrivo
ili suvi malč, treba vršiti 2 do 3 nedelje pre
setve narednog useva.
Kontrola korova Raž ispoljava veliku
konkurentnost prema korovima. Moćan
korenov sistem, brzo i intezivno bokore­
nje, snažan prolećni porast, bujna i visoka
nadzemna biomasa useva značajno utiču
na potiskivanje korova. Takođe, poznato
je negativno alelopatsko delovanje raži,
koje utiče na kontrolu pirevine i nekih
jednogodišnjih korova.
ZAHTEVI PREMA USLOVIMA
SPOLJNE SREDINE
Raž ima skromnije zahteve prema us­
lovima spoljne sredine u odnosu na ostala
prava ži­ta. Ona je najotpornije žito na ni­
ske tempe­rature vazduha i sušu. U pogledu
temperatu­ra, biološki minimum za nicanje
raži je 1-2 °C, formiranje vegetatvinih or­
Tabela 1. Raž prinosom od 2,8 t ha-1 zrna i 6 t ha-1 slame iz zemljišta iznese:
Azot N
Deo biljke
(kg ha-1)
Zrno 61,0
Slama 22,0
Ukupno 83,0
REČ STRUKE
gana 4-5 °C, pa ovakav odnos prema tem­
peraturama, omogućava da ona raste i u
toku zime. Raž ne izmrzava na -25 °C, a
najotpornije sorte čak ni na -35 °C.
Za ozimu raž bitna je dovoljna obezbe­đe­
nost zemljišta vlagom u jesen, kada se ona
nalazi u fazi bokorenja. Inače je ona zbog
dobro razvijenog korenovog sistema ot­
porna na sušu.
Raž ima skromne zahteve prema zemljištu.
Dobro uspeva na podzolima, peskovitim
ilovačama, čak i na čistim peskušama, na
kojima mogu uspevati samo još lupina ili
krompir. Ona se može gajiti i na kiselim
zemljištima gde je pH – 5,3, ipak najbolja
zemljišta za raž su černozemi.
PLODORED I ZDRUŽENO
GAJENJE
Ozima raž može biti korišćena u bilo kojoj
fazi plodoreda. Posle raži može se sejati ovas,
ječam, krompir, neka zrnena leptirnjača ili
heljda. Ipak preporučuje se da se posle raži
dve do tri godine ne seju prava žita. Ako
u plodoredu nema upotrebe stajnjaka, do­
bro uspeva posle višegodišnjih leptirnjača.
Tada se usejava u delimično uništen usev
višegodišnjih leptirnjača, pa se tako us­
postavlja združivanje. U područjima sa kli­
matskim uslovima nepovoljnim za proiz­
vodnju pšenice, raž i pšenica se gaje u smeši
(napolica). Zbog smanjenog potencijala za­
korovljenosti posle useva raži, najveću ko­
rist u plodosmeni imaju okopavine. Vreme
žetve raži ostavlja vremena da se tokom leta
zasnuje i formira pokrovni usev nekom od
leptirnjača ili kupusnjača.
Fosfor P2O5 Kalijum K2O
(kg ha-1) (kg ha-1)
21,0 21,0
14,0 40,0
35,0 61,0
25 Organic News
REČ STRUKE
Visoke biljke raži (foto: Vojnov)
Zbog svojih bioloških osobina u plodoredi­
ma u organskoj proizvodnji raž je najčešće
korišćena vrsta za zasnivanje pokrovnih
useva. Tako posejana formira veliku bio­
masu, dobro kontroliše korove i eroziju,
predstavlja dobro zelenišno đubrivo, pa je
pogodno da u plodosmeni posle njega dođu
okopavine.
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SETVU
Neki od načina obrade koji su se pokazali
kao uspešni pri zasnivanju useva raži:
• Setva posle pokrovnog useva heljde ili
slačice – uništavanje pokrovnog useva
valjkom za pokrovne useve u jesen i tri
nedelje kasnije direktna setva raži
• setva posle višegodišnjih leptirnjača –
obrada u jesen razrivačem sa diskos­
nim oruđem i valjkom, a zatim di­
rek­tna setva raži, kada deo biljaka vi­
še­godišnjih leptirnjača opstaje, raste i
raz­vija se zajedno sa usevom raži.
Obrada se u tim slučajevima može obaviti
i tanjiračom, umesto valjkom za pokrovne
useve.
METODE SETVE
Vreme setve Raži je potreban dug pred­
zimski period razvoja u kome se obrazuje
korenov sistem i završi oko 75% od celok­
upnog bokorenja. U većem delu Srbije raž
se seje sredinom septembra, a ako se seje za
potrebe zasnivanja pokrovnog useva, treba
ga posejati dve do tri nedelje ranije. Vreme
setve predsetvenom obradom omogućava
uništavanje samorasta (nicanje rasutog se­
mena prethodnog useva) koji deluje kao
korov, kao i drugih jesenjih korova.
Kvalitet semena Period posležetvenog
dozrevanja semena raži traje od 25 do 30
dana. U odnosu na ostala prava žita, seme
ove biljne vrste brže gubi klijavost, tako da
ga treba koristiti iz prethodne vegetacine
sezone, a ne starije. Takođe treba provera­
vati klijavost semena, njegovo zdravstveno
stanje, ali i prisustvo semena korova. Za
setvu treba koristiti isključivo zdravo i čisto
seme, jer se glavnica (Claviceps purpurea) i
mnogi korovi šire semenom.
Organic News 26
Uništavanje pokrovnog useva raži valjkom (foto: Rodale Institute)
Količina semena i načini setve Za proiz­
vodnju zrna, količina semena se kreće
za diploidnu raž od 110 do150 kg ha-1, a
za tetraploidnu od 180 do 200 kg ha-1.
Kada se seje kao pokrovni usev, potrebna
količina semena je 100 do 180 kg ha-1,
ali je sa pomeranjem vremena setve treba
povećavati i do 300 kg ha-1. Kako su biljke
raži sklone poleganju, kod primene organ­
skih đubriva, preporučuju primenu manje
količine semena. Dubina setve utiče na
nicanje raži više nego kod drugih žita, pa
se ne preporučuje da bude veća od 4 cm.
Međutim i plitka setva nepovoljno utiče na
nicanje i razvoj biljaka, pa seme treba ra­
sporediti ne pliće od 3 cm.
Ukoliko se raž gaji u združenom usevu sa
grahoricom ili stočnim graškom, odnosi
količine semena pri setvi raži i poduseva
su: 20 do 30 kg ha-1 semena raži i 100 kg
ha-1 semena graška ili 125 do 150 kg ha-1
semena grahorice. Raž takođe može biti
podsejana u prvoj nedelji poljskih radova
posle zime, crvenom detelinom, sa 7 do
9 kg ha-1 semena. U takvom združivanju
raž vrši ulogu zaštitnog useva za detelinu,
sprečavajući pojavu korova. U praksi neki
organski proizvođači ručno seju lucerku,
regularnim količinama semena u strnjiku
raži, a potom izvrše drljanje i valjanje.
UPRAVLJANJE USEVOM
Kontrola korova Zahvaljujući osobini
ra­ži da se brzo razvija i bokori, korovi su
retko problem u ovom usevu. Većina jedno­
godišnjih korova koji se pojave u jesen biće
uni­štena niskim temperaturama tokom zi­
me. U proleće brz rast raži, gušenjem pod
kontrolom drži zimske jednogodišnje ko­
rove, a zasenjivanjem sprečava klijanje i
razvoj prolećnih. U takvim uslovima po­je­
dinačne biljke korova, koje se pojave kas­
nije u usevu ne mogu da utiču na prinos bil­
jaka, ali se zbog higijene njiva preporučuje
plevlje­nje, kako bi one ostale potpuno čiste
bez semena ili vegetatativnih organa za
razmnožavanje korovskih vrsta. Na jače za­
korovljenim njivama preporučuje se njiho­
vo suzbijanje češljastom drljačom, prvi put
u jesen od faze 2 do 3 lista i dalje do počeka
formiranja stabla. Alelopatska jedinjenja
raži takođe negativno utiču na korove, a
Malč formiran od biomase pokrovnog useva raži (foto: Anonimus)
efekat je jači kada se biljni ostaci ostavljaju
na površini zemljišta, nego kad se unesu u
zemljište.
Kontrola bolesti Raž je podložna
gljivičnom oboljenju, zvanom glavnica
(Claviceps purpurea Tul), koja je zbog
sadržaja alkaloida ergotamina štetna po
zdravlje ljudi i životinja. Ako se takva
zaražena raž koristi kao hrana za životinje
za priplod, može doći do pobačaja. Pre­
ventivne mere podrazumevaju: upotrebu
zdravog semena raži, košenje neobrađenih
delova zemljišta pored puta pre cvetanja
raži, pravilna plodosmena, izbegavanjem
setve useva koji su dobri domaćini ovog
patogena (krmne biljke iz porodice trava).
Zaraza se najčešće prvo javlja po krajevima
njiva, pa prilikom žetve zrno ili seme iz
ovih delova treba odvojiti kako ne bi došlo
do potpune kontaminacije. Tradicionalni
proizvođači potapaju seme u toplu vodu na
nekoliko sekundi ili jednoprocentni rast­
vor plavog kamena na nekoliko minuta, a
u novije vreme koriste se proizvodi na bazi
Bacillus spp.
Žetva Raž vrlo ujednačeno sazreva, ali se
osipa u jačoj meri od pšenice. Pored ovoga,
ako prezri, njegovi klasovi se lako lome.
Nalivanje zrna u ove vrste žita traje sve do
početka žute zrelosti, pa se stoga raž ne sme
rano žnjeti, jer zrna ostaju smežurana. Mo­
menat za žetvu je prelazak iz žute u punu
zrelost. Žetva se obavlja jednofazno, uni­
verzalnim kombajnima, najčešće krajem
juna ili početkom jula, po suvom vremenu.
Prinosi zrna raži su od 2.500 do 5.000 kg
ha-1, a ono se čuva sa najviše 14% vlažnosti.
Posle žetve na njivama ostaje dosta slame,
oko 5.000 do 6.000 kg ha-1, koja se može
usitniti i rasporediti na površini zemljišta,
kada se formira malč sa višestrukim povo­
ljnim delovanjem, ili se balira i koristi kao
prostirka u stočarstvu.
Kosidba krmne smeše počinje kada raž ob­
razuje klasove, a leptirnjače se nalaze u fazi
punog cvetanja. Rok za kosidbu je skraćen
na deset dana, jer raž vrlo brzo ogrubi i gubi
hranljivu i svarljivu vrednost.
Dr Vladan Ugrenović
Institut „Tamiš“ Pančevo

Jestiva umesto standardne ambalaže
Naučnici su razvili jestiva pakovanja tj. jestivu ambalažu za namirnice kao što je voće, povrće, meso i sir. Ovim se
doprinosi sprečavanju gomilanja ambalažnog otpada, ali se kod nekih namirnica na ovaj način produžava i rok
trajanja.
Španski naučnici su obložili trešnje algi­
natom poreklom iz smeđih algi. Trešnje
su ovako, umesto 12 dana, trajale 8 dana.
Razlog leži u činjenici da alginat kao jes­
tivi zaštitnik proizvoda, predstavlja fizičku
barijeru, objašnjava Huertas Maria Diaz-
Multa iz Nacionalnog istraživačkog saveta
Španije, koja je i predvodila studiju. Kao
rezultat, kiseonik, vodena para i ugljen di­
oksid teže prodiru i izlaze iz voća.
PRODUŽAVA TRAJNOST PROIZVODA
I ŠTITI OD KVARENJA
I ovo je samo jedan primer. Tugce Senturk
Parreidt, sa Odeljenja tehnologije pako­va­
nja Tehničkog univerziteta u Minhenu, je
analizirao obavljena istraživanja u ovom
polju širom sveta i došao do zaključka da
jestiva zaštita na proizvodu može biti eko­
nomski isplativa u produžavanju roka tra­
janja voća i povrća, mesa, živine, morske
hrane i sira. Pored ovog, osnovni cilj zaštite
je da se spreči zaražavanje hrane mikroor­
ganizmima, poput salmonele.
VEĆ JE DOZVOLJENA UPOTREBA
U SAD-U
Jestiva ambalaža se već koristi na pojedinim
proizvodima u prodavnicama. Odeljenje za
hranu i drogu SAD-a je odobrilo proces
VESTI IZ SVETA
© symbol picture Pixabay/AFIB
koji je razvilo odeljenje Primenjene nauke,
u kojem je hrana isprskana masnijom sup­
stancom sličnom onoj koja se može naći na
grožđu i pradajzu.
MANJE OTPADA OD HRANE
Dugoročni cilj procesa je jasan: hrana tre­
tirana zaštitom ne traži plastično ili pa­
pirno pakovanje. I zbog dužeg roka tra­
janja proizvoda, manje su šanse da proizvod
brzo završi u kanti za otpatke. A ovo bitno
smanjuje količinu odbačene hrane, posebno
u industrijalizovanim zemljama.
(organic market)
27 Organic News
VESTI IZ SVETA

Genetski izmenjeni komarci uskoro u zapadnoj Africi

Naučnici Imperijal koledža u Londonu su uspešno testirali komarce izmenjenih gena. Ovi komarci su usepšno pobili
ceo kavez komaraca. Sada planiraju da ovakve GM insekte puste u Burkini Faso u zapadnoj Africi kako bi suzbili
malariju.

Menjanje osobina u genima je genetski

inženjering (GI) koji omogućuje da se
spe­cifična ubačena svojstva lako nasleđuju
u biljakama i životinjama i prenose u po­
pu­laciji. Do sada je ovaj tip GI testiran
samo u laboratorijskim uslovima, naročito
na komarcima koji prenose opasne boles­
ti. To je bitno jer se pokazalo da popu­
lacije u slučaju prepreka polako razvijaju
određenu otpornost i pronalaze način da
je zaobiđu svojim uglavnom smrtonosnim
modifikacijama.

FATES FONDACIJA FINANSIRA

ISTRAŽIVANJE
Londonski naučnici su uspeli izbeći nasta­
nak otpornosti. Modifikovali su mali deo
gena koji kod komaraca određuje pol koji
će se izleći iz jajeta. Naučnici su ubacili
ge­netske informacije kako bi ženke postale
ste­rilne i povezali sa ostalim genima u ale­lu.
Tokom sedam do jedanaest genera­cija broj
jaja koje su položile ženke bio je praktično
nula, a populacija je izumrla. Istraživači su
objasnili da je razlog zbog kojeg komarci
nisu razvili otpornost na svojstvo ubačeno
je bila priroda gena u koji su ugradili steril­
nost. Dotični gen je onaj čiji je DNK niz
ostao stabilan tokom evolucije i samim tim
je dobro zaštićen od mutacija.
To znači da genom komaraca ne sadrži
slične konstruirane kopije koje bi mogle
preuzeti njegovu funkciju i učiniti GI Komorac © Pixabay/Pitsch

neefikasnim.
Istraživanje Imperijal koledža većinom
finansira Fondacija Gates. To je sastavni
deo fondacijskog projekta „Ciljana ma­
larija“ čija je misija borba protiv malarije
korišćenjem genetskog inženjeringa u
Maliju, Ugandi i Burkini Faso. Ovog leta
vlada Burkine Faso odobrila je projekat
puštanja komaraca. Prva faza uključuje
puštanje komaraca koji su modifikovani
tako da izazovu sterilnost mužjaka ‒ ali
još uvek ne putem GI. Medijska platfor­
ma Telesur izvestila je da je ovaj eksperi­
ment posebno osmišljen kako bi se steklo
poverenje ljudi. Telesur je napisao: „Ako
ovaj eksperiment bude uspešan, naučnici
iz Burkine Faso nadaju se da će moći
pustiti komarce sa posebnim genetskim
promenama.“
Organic News 28
RIZICI GENETSKIH MODIFIKACIJA nom u skladu sa evropskim standardima
pre nego što uopšte pošalje jaja genetski
U komentaru molekularni biolog Ricar-
modifikovanih insekata u Afriku kako
da Steinbrecher iz organizacije EcoNekus
bi se tamo pustili u prirodu, napisala je
skreće pažnju na rizike povezane sa
organizacija GeneVatch iz Velike Britanije
ovom vrstom strategije. Ona ističe da
u februaru 2018. godine. vezano za smer­
se određeni, zaštićeni gen koji se ko­
nice Kartagenskog protokola o biološkoj
risti pojavljuje kod svih 16 vrsta koma­
bezbednosti. Ovaj protokol deo je Kon­
raca Anopheles. Ricarda kaže da se zna
vencije UN-a o biološkoj raznolikosti
da dolazi do genetske razmene između
koju su i Velika Britanija i Burkina Faso
različitih vrsta i zaključuje da se genske
ratifikovale. Prema GeneVatch-u, smer­
promene skrivene u zaštićenim genima
nice se takođe odnose na trenutno plani­
mogu proširiti na više vrsta i istrebiti ih:
rano puštanje GI komaraca bez pogon­
„Ova nova strategija stvara dalje rizike
skog gena. Takođe se navodi da do danas
i sumnje u tehniku koja se već sma­
nije data procena rizika.
tra visoko-rizičnom tehnologijom.“ U
skladu sa evropskim pravom, Imperijal
koledž morao bi izložiti javno dostupan
test kompatibilnosti sa životnom sredi­ (organic-market)
Komorac © Pixabay/Pitsch

Oksfam studija – siromašni plaćaju Asam čaj
Organizacija za ljudska prava Oksfam istraživala je uslove pod kojima se proizvodi konvencionalni crni čaj u Asamu
u Indiji. Rezultat je: siromaštvo, izuzetno niske plate, toksični pesticidi - i sertifikati koji ništa ne menjaju.
Istočnoindijska država Asam je najveća
regija za proizvodnju čaja u Indiji. Mnogi
brendovi čaja ovde kupuju čaj i snabdevaju
istim velike trgovce, kao što su Aldi Sever
i Jug, Costco, Edeka, Lidl, Reve, Sainburi’s,
Tesco, Vhole Foods i mnogi drugi. Cene čaja
variraju u zavisnosti od zemlje i malo­
prodajnog lanca kome se prodaje, ali svi
imaju jedno zajedničko: udeo koji radnici
u Asamu dobijaju je minimalan.
Uzimajući, na primer, Nemačku, izveštaj o
istraživanju Oksfama ustanovio je da više
od 85 odsto cene koju potrošači plaćaju za
čaj dobijaju dobavljači i trgovci na malo.
Šest procenata otpada na distributere, do­
datnih šest procenata na vlasnike plantaža.
Od tri evra što je cena za potrošače, radni­ci
dobijaju samo oko 4 centa. U SAD-u od
krajnje potrošačke cene je udeo koji dobi­
jaju dobavljači čaja i prodavci još veći, čak
94%, a samo 1% ide radnicima na plan­
tažama. U Velikoj Britaniji radnici dobi­
jaju samo tri penija od 74 penija koliko crni
čaj košta. To nije ni približno dovoljno za
pristojan život, što su pokazali intervjui sa
radnicima koji su u ime Oksfama sproveli
istraživači Tata instituta društvenih nauka.
POLOVINA RADNIKA „ISPOD GRANICE
SIROMAŠTVA“ – ČETVRTINA GLADUJE
Prema istraživanju, radnici dobijaju iz­me­
đu 137 INR i 170 INR (između 1,73 i 2,14
eura) dnevno. „To je znatno ispod minimal­
ca”, minimalnog iznosa koji bi obezbedio
pristojan život, piše Oksfam. 50% ispitanih
radnika se nalazi ispod granice siromaštva
u Indiji, i kao takvi dobijaju od vlade hra­
nu. „Ovo je zvanično priznanje da radnici
čaja ne zarađuju dovoljno za opstanak“. U
isto vreme, oni su vezani za plantažu, jer
su vlasnici plantaža zakonski obavezni da
im pruže obrazovanje i zdravstvene usluge
kao i smeštaj. Otpušteni gube pravo na
smeštaj, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje
za svoju decu.
Radni uslovi opisani u intervjuima su
katastrofalni. Oksfam opisuje da su „rad­
nici prijavljivali žuticu, iritaciju oka, ast­
mu, kašalj i alergijske reakcije na prašinu
i isparenja“. Na terenu nema toaleta, a
„istraživači su otkrili teške probleme sa
vodom na svakoj posećenoj plantaži čaja“.
Radnici često moraju da piju zagađenu
vodu, što ima za posledicu pojavu bolesti
VESTI IZ SVETA
poput dijareje i tifusa. U slučaju nesreća
na poslu ili bolesti koje dovode do gubitka
posla, radnici nemaju pravo na socijalno
osiguranje.
BESKORISNA SERTIFIKACIJA
Prema Oksfam-u, „mnogi supermarketi
se oslanjaju na sertifikaciju društveno
od­­go­
vornih i etičkih standarda kako bi
po­trošačima predstavili posvećenost so­
ci­
jalnim i ekološkim standardima“, po­
put Saveza Rainforest koji sertifikuje
130 plantaža čaja u Asamu. Međutim,
istraživanje Oksfama je pokazalo da je
ovaj pristup neefikasan. Na mnogim
sertifikovanim plantažama su prijavljene
povrede ljudskih prava, prenosi Oks­
fam. Organizacija stoga poziva sve zain­
teresovane strane da promene svoju po­
slovnu praksu i promovišu poštovanje rad­
nih i ljudskih prava u svojim lancima snab­
devanja. Ukratko, potrebne su konkretne
mere za obezbeđivanje plata dovoljnih za
život, obezbeđivanje rodne ravnopravnosti
i transparentnost u lancu snabdevanja.
(organic-market)
Berba čaja u Indiji, symbol picture © Shutterstock/AJP
29 Organic News
VESTI IZ SVETA
Organska poljoprivreda pomaže u postizanju ciljeva
održivog razvoja
Organska poljoprivreda značajno doprinosi postizanju ciljeva UN održivog razvoja. To je rezultat holandske studije.
Studiju je sprovelo preduzeće Eosta koje je
i distributer organskih proizvoda. Pre­is­
pitujući više od 50 naučnih studija, uklju­
čujući i nekoliko studija Ujedinjenih nacija
(UN), autor pokazuje doprinos organske
poljoprivrede u postizanju 8 od 17 ciljeva
održivog razvoja UN-a (tzv. SDGs). Oni
uključuju zaštitu klime, zaštitu biodiver­
ziteta, smanjenje gladi i dovoljno čiste vode
za sve. Studija istražuje kako organska
po­ljo­privreda doprinosi nadoknađivanju
ne­gativnih uticaja konvencionalne poljo­
privrede za svaki od osam SDG-ova. Stu­
dija dalje ispituje u kojoj meri organska
po­ljoprivreda podržava postizanje ciljeva
Organic News 30
pu­tem svojih pozitivnih efekata. Studija
ističe da „12 od 15 pregleda literature i
analiza dokazuje da su organski proizvodi
zapravo hranljiviji“. A oni se čak dobijaju
bez korišćenja pesticida. Ovo je važna
tačka, jer „Ujedinjene nacije procenjuju da
su pesticidi odgovorni za čak 200.000 pro­
cenjenih smrtnih slučajeva trovanja.“
VIŠE OD „ORGANSKE“
U nemačkom izdanju studije se nalazi do­
datno poglavlje u kojem Karl von Koerber i
Maike Cartsburg iz minhenske radne grupe
za održivu ishranu ispituju efekte održive
Symbolbild © Shutterstock/nomadkate
ishrane povrh organske proizvodnje „na
ci­
ljeve UN održivog razvoja. Prime­
ri održive ishrane su konzumiranje biljne
i minimalno prerađene hrane, kupovina
re­gionalne i sezonske hrane ili hrane sa
oz­nakama fer trgovine. Autori zaključuju
da održiva ishrana može poboljšati uslove
života i životne sredine u celom svetu i na
taj način doprineti većoj globalnoj pravdi,
očuvanju mira i uspostavljanju globalnih
partnerstava. Neki primeri najbolje prakse
iz nemačkih ekoloških preduzeća idu u
prilog izveštaju.
(organic-market)
31 Organic News