BROJ 54 / MART 2019.

54
 Sadržaj
Izdvajamo
• Biraj organsko! Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu 3
• Baza organske proizvodnje u okviru poboljšanog sajta Serbia
Organike 4
• NLB Organic Konkurs - zdravo danas za zdraviju budućnost 5

Domaće vesti i događaji

• Ažuriranе listе registrovanih sredstava za zaštitu i ishranu bilja i
IMPRESSUM oplemenjivača zemljišta dozvoljenih u organskoj proizvodnji  6

Izdavač • Besplatna edukacija mladih u oblasti organske proizvodnje 6

Nacionalna asocijacija
za razvoj organske • Svakog ponedeljka Organska pijaca na Dorćol Placu u Beogradu 6
proizvodnje • Podsticaji za organsku proizvodnju u 2019. godini 7
“Serbia organika”
http://www.serbiaorganica.info • Sednica Stručnog saveta za organsku proizvodnju 8
Bojanska 19, Beograd
•  U Knjaževcu se okupilo udruženja pčelara i proizvođača
tel: 065 855 68 68 organskog meda „Organik“ 8
office@serbiaorganica.org
ISSN 2217-9844 (Online) Predstavljamo i preporučujemo
Rukovodilac projekta: • „dmBio“: Brend sa najvećom ponudom organske hrane u Srbiji 9
Ivana Simić
• Timomed: Organski med — recept za imunitet i vitalnost 9
Saradnici: • Piazza Organica: Online shop 10
Olga Kešelj Milovanović
Dr Vladan Ugrenović • All Natural Foods: Give Me 3 — Grickanje bez griže savesti 10
Dr Vladimir Filipović
• Olda Group: Izborom organskog pravite razliku za budućnost 11
Grafičko oblikovanje: • Ecoagri Serbia: Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra 11
Vera Jaraković
Reč struke
• Proizvodnja glistenjaka i njegov značaj u povrtarskoj proizvodnji 12
• Etika u poljoprivredi, da li idemo po ivici održivosti
i kuda uopšte idemo 13

Poljoprivredni savetnik
• Martovska setva korenastog bilja 14

Iz sveta
• EU organik logo ne može na halal sertifikovano meso 16
• Premijum cene organskih proizvoda se smanjuju kako potražnja
raste i izbori umnožavaju 17
• Fair trade (Fer trejd) trgovina i da li je fer i danas 18

Organic News 2
 IZDVAJAMO
Podrška povećanju prodaje organskih prozvoda 
na domaćem tržištu i promociji organske proizvodnje

Biraj organsko!
Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu
Raznovrsni organski proizvodi od povrća i voća, žitarica, pečuraka, kokosa, hrana za bebe i decu, mlečni proi­zvo­di, med,
namazi od uljarica i rogača,  proteinski krekeri,  vegapčići,  kakao i još mnogo toga pogledajte u novim katalozima.

Katalog 3

Štampane primerke možete pre­

u­
zeti u maloprodajnim objektima
naših partnera:  dm drogerie markt
(92), Univer Export (22 objekta  u
Beo­gradu, Novom Sadu, Vršcu, Srem­
skoj Mitrovici, Zrenjaninu, Su­bo­tici,
Vr­ba­­su, Kuli, Apatinu), kao i u pro­dav­
ni­cama organske i zdravije hrane u
Beo­gradu i Novom Sadu).

Promovišite i Vi organske proizvode

i/ili prodajne kanale u našem
katalogu!

Sledeći katalog je u pripremi! 

Pozivamo Vas da u promotivnom katalogu reklamirate svoje organske i/ili proizvode iz perioda konverzije i/ili
vaše prodajne objekte odnosno kanale koji u ponudi imaju i ove proizvode.
Kontaktirajte nas na office@serbiaorganica.org 065 855 68 68

3 Organic News
IZDVAJAMO

Baza organske proizvodnje u okviru

poboljšanog sajta Serbia Organike

U okviru našeg poboljšanog sajta, na staroj adresi

https://serbiaorganica.info/ možete naći i Bazu
organskih proizvoda.

Sa ciljem  i u nadi da unapredimo:
po­­­slovno umrežavanje između pro­­­i­
zvođača i prerađivača, proda­ju i kon­
kurentnost primarnih or­gan­­skih pro­
izvoda, da podstak­ne­mo  domaću
pri­marnu poljopri­vre­dnu proizvod­
nju i  planiranje po­ljo­privredne pro­
izvod­nje u skla­du sa potrebama pre­
rađivačke in­du­stri­­je,  da  povećamo
izvoz organ­skih primarnih i pre­ra­
đenih pro­i­zvo­da,  smanjimo uvoz
organskih si­rovina potrebnih pre­ra­
đivačkoj in­dustriji i  povećamo ce­lo­
Organic News 4
kupnu vid­ljivost srpske organske in­ Zahvaljujemo se svima koji su se
dustrije iz­ra­
dili smo bazu organske upisali u bazu, a ujedno molimo one
pro­izvo­dnje uz podršku USAID Pro­ koji još uvek nisu da se upišu kroz
jekta za kon­ku­rentnu privredu. kratak upitnik koji se nalazi u
Baza će se dopunjavati i ažurirati. bazi Serbia organike
Predstavljanje i promocija baze
će se održati 25. 03. u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede u Klubu poljoprivrednika, Bulevar Kralja Aleksandra 84,
Beograd, I sprat , sa početkom u 12 časova
 IZDVAJAMO
NLB Organic Konkurs

Zdravo danas za zdraviju budućnost

NLB Banka Beograd i ove godine organizuje konkurs za najbolje projekte iz oblasti proizvodnje i prerade organ­
ske hrane. Pošaljite i vi ideju za koju smatrate da će unaprediti vašu proizvodnju. Možda baš vaša ideja osvoji
jednu od vrednih nagrada.  I ove godine, odlučili smo da tri najbolja projekta nagradimo jednakim nagradama, u
iznosu od po 500.000 dinara neto.

Pravo učešća imaju poljo­pri­vred­ni Rezultati konkursa biće objavljeni najkasnije

proizvođači koji poseduju:
• registrovano poljoprivredno gazdinstvo,
• sertifikat, ili su  u procesu sertifikacije
za organsku proizvodnju. Učešće je
omogućeno i proizvođačima koji
imaju grupni sertifikat i ugovor sa
organizatorom proizvodnje
Projekte možete dostaviti
najkasnije 20. maja 2019. godine:
• elektronskim putem na e-mail
adresu organic@nlb.rs  proizvodnje
• poštom na adresu: NLB Banka a.d. Beo­
grad, Bulevar Mihaila Pupina 165v, 11070
Novi Beo­­grad, sa naznakom “Konkurs za
najbolji pro­jekat proizvodnje i prerade
organske hrane”.
Projekat mora da sadrži
sledeće elemente:
• kratak opis projekta (naziv i cilj projekta)
• detaljan opis aktivnosti na razvoju
projekta, uz navođenje realnih potrebnih i
dovoljnih uslova za realizaciju
• troškove realizacije projekta
• očekivani rezultati i vremenski okviri
realizacije
• podatke o registrovanom
poljoprivrednom gazdinstvu
• Za individualne proizvođače: dokaz
o sertifikaciji (setrtifikat o organskoj
proizvodnji) ili ugovor sa sertifikacionom
kućom kao dokaz o započetom procesu
sertifikacije
• Za proizvođače kooperante: grupni
sertifikat i ugovor sa organizatorom
Za pripremu projekta nije potrebno da an­
ga­žujete ne­koga sa strane i plaćate stru­
čnjake! Dovoljno je da pre­uzmete ovaj for­
mular i u njemu uradite projekat!
Obrazac za pripremu projekta
Za sve dodatne konsultacije, pišite na: 
organic@nlb.rs  ili nas pozovite na broj
telefona:  011 7 15 15 22
do 1. avgusta 2019. godine, a svi učesnici
konkursa biće pisanim putem obavešteni o
rezultatima.
NLB Organic konkurs održava se već osmu
godinu za redom i do sada je u konkursu
učestvovalo oko 350 projekata.
NLB Banka Beograd još od 2012. godine
svake godine nagrađuje najbolje projekte
iz oblasti organske proizvodnje i prerade
hrane, sa ciljem da na taj način podrži ovaj
vid poljoprivrede. Želimo da damo doprinos
promociji organske poljoprivrede,  kao
proizvodnje koja doprinosi zdravlju ljudi i
očuvanju životne sredine. S tendecijom rasta
svake godine, u 2018. godini je na konkursu
učestvovao 61projekat registrovanih
poljoprivrednih gazdinstava koja se bave
organskom proizvodnjom, čime je ukupan
broj projekata podnetih tooko šest ciklusa
konkursa dostigao 354 projekta. 
(www.nlb.rs/organic)

5 Organic News
Domaće vesti i događaji
Ažuriranе listе registrovanih sredstava za zaštitu
i ishranu bilja i oplemenjivača zemljista dozvoljenih
u organskoj proizvodnji
Uprava za zaštitu bilja objavila je 1. mar­
ta ove godine  ažurirane  liste  registro­
vanih  sredstava  za zaštitu i ishranu bilja
i oplemenjivača zemljišta  dozvoljenih  u
organskoj proizvodnji, koje su ažurirane
tokom  poslednjeg sastanka radne grupe.
Radna grupa za SZZB i SZIB formirana
je u okviru Saveta za organsku proizvod­nju
i ona sa Upravom za zaštitu bilja MPŠV
od 2017. godine aktivno radi na ažuriranju
ovih spiskova. Za to vreme je 5 sredstava
za zaštitu bilja, i 99 sredstava za ishranu
bilja i oplemenjivača zemljišta stavljeno na
listu.
Besplatna edu­
kacija mladih u
oblasti organske
proizvodnje
Besplatna edukacija mladih ljudi do 25
godina koji žele da nauče kako doći do
organske proizvodnje, besplatno pola hek­
tara zemlje, seme i vlasništvo nad svim
proizvedenim – ovako je glasila ponuda
koju je Zoran Radovanović objavio nedav­
no na svom fejsbuk profilu. Radovanović
je obećao besplatnu šestomesečnu obuku u
imanju Trbušani (6 km od Čačka ) za naj­
manje 10 zainteresovanih mladih osoba.
Svi koji žele da nauče i primene znanje
o organskoj proizvodnji i da nauče kako
da proizvode hranu za sopstvene potrebe
Organic News 6
 
Liste pogledajte ovde: Lista sredstava za ishranu Lista SZB
mogu da se prijave na mejl adresu nave­
denu na njegovom profilu. Radovanović
je iz Prijevora kod Čačka i sličnu akciju
Svakog
je organizovao 2015. godine, a za svoju
proizvodnju od 2013. godine ima sertifikat ponedeljka
Organska pijaca
o organskoj proizvodnji. Želi kako kaže da
promoviše ovaj zdrav način ishrane i na­
pominje da zainteresovani ne moraju celu
sezonu da provedu tu, nego svako u skla­
du sa mogućnostima. Zainteresovani bi na Dorćol Placu
određenim danima bi radili na njegovim
parcelama, kada bi stekli nova saznanja
o organskoj proizvodnji , dok bi ostalim
u Beogradu
danima radili na svojim parcelama. Seme
bi dobili na poklon. Na edukaciji mogu
saznati o pripremi, setvi, zaštiti, prihrani,
berbi, preradi u organskom sistemu proiz­
vodnje. Radovanović je mislio na sve, pa
tako polaznici mogu iznajmiti stan u gra­
du po ceni od 2e dnevno za vreme trajanja
obuke.
(www.energetskiportal.rs)
Na jednom mestu će posetioci moći ku­
piti različite poljoprivredne i finalne or­
ganske proizvode. U ponudi će se naći i
organska kozmetika i sredstva za kućnu
higijenu.Zainteresovani će moći da kupe
i da degustiraju ponuđene proizvode, kao
i da čuju korisne savete i da prisustvuju
stručnim i praktičnim radionicama.
 Domaće vesti i događaji

Podsticaji za organsku proizvodnju u 2019. godini

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini.
(„Službeni glasnik RS”, broj 3/19) i Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom
razvoju u 2019. godini („Službeni glasnik RS”, broj 12/19).

Ovim uredbama propisuje se za budžetsku

2019. godinu obim sredstava, vrste i
maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u
poljoprivredi i ruralnom razvoju. Takođe
je utvrđen  i obim sredstava za IPARD
program.

Organska proizvodnja spada u meru

ruralnog razvoja i za nju je izdvoje­
no 108.000.000 dinara  od čega za:
• Organsku biljnu proizvodnju u
iznosu od 8.000.000 dinara. Ovi
podsticaji su uvećani za 120%
u odnosu na podsticaje za kon­
vencionalnu biljnu proizvodnju,
• Organsku stočarsku proizvodn­
ju u iznosu od 100.000.000 di­
nara. Ovi podsticaji su uvećani
za 40% u odnosu na podsticaje
za konvencionalnu stočarsku
proizvodnju.

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju
iznose 11.400 dinara po hektaru, a iznosi
za stočarsku proizvodnju po grlu/jedinki/
košnici su različiti u zavisnosti od vrste
životinja:
1. premija za mleko u iznosu od 9,8 di­
nara po litru mleka;
2. podsticaje za kvalitetne priplodne mle­
čne krave u iznosu od 35.000 dinara po
grlu;
3. podsticaje za kvalitetne priplodne tov­ne
krave i bikove u iznosu od 35.000 di­
nara po grlu;
4. podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i
ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800
dinara po grlu;
5. podsticaje za kvalitetne priplodne kr­
ma­če i nerastove u iznosu od 21.000
di­nara po grlu;
6. podsticaje za roditeljske kokoške teškog
tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;
7. podsticaje za roditeljske kokoške lakog
tipa u iznosu od 140 dinara po grlu;
8. podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu
od 420 dinara po grlu;
9. podsticaje za kvalitetne priplodne ma­
tice ribe šarana u iznosu od 700 dinara
po grlu;
10. podsticaje za kvalitetne priplodne ma­
tice ribe pastrmke u iznosu od 420 di­
nara po grlu;
11. podsticaje za tov junadi u iznosu od
21.000 dinara po grlu u tovu;
12. podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od
2.800 dinara po grlu u tovu;
13. podsticaje za tov jaradi u iznosu od
2.800 dinara po grlu u tovu;
14. podsticaje za tov svinja u iznosu od
1.400 dinara po grlu u tovu;
15. podsticaje za krave dojilje u iznosu od
42.000 dinara po grlu;
16. podsticaje za košnice pčela u iznosu od
1.008 dinara po košnici;
17. podsticaje za proizvodnju konzumne
ribe u iznosu od 14 dinara po kilo­
gramu proizvedene ribe;
18. podsticaje za krave za uzgoj teladi za
tov u iznosu od 28.000 dinara po grlu;
Pravilnicima o izmenama i dopunama Pra­
vilnika o podsticajima u organskoj biljnoj
pro­izvodnji, i Pravilnika o korišćenju pod­
sticaja u stočarskoj proizvodnji, čije do­
nošenje se očekuje uskoro, podsticaji će biti
bliže propisani, kao i vrste podsticaja, us­
lovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje
prava na podsticaje, kao i maksimalni iznos
podsticaja po korisniku.
7 Organic News
Domaće vesti i događaji
Sednica Stručnog saveta za organsku proizvodnju
Stručni savet za organsku proizvodnju Ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je formiran u skladu
sa članom 7. Zakona o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) i počeo sa radom 2011. godine
Stručni savet razmatra stručna pitanja, da­
je stručna mišljenja i učestvuje u reali­zaciji
projektnih zadataka u vezi sa:
1. planovima i posebnim programima u
oblasti organske proizvodnje;
2. davanjem preporuka za stručno ospo­
sobljavanje kadrova;
3. davanjem preporuka za izradu propisa
u oblasti organske proizvodnje;
4. davanjem preporuka u cilju una­pre­đe­­
nja organske proizvodnje, i
5. obavljanjem drugih neophodnih zada­
ta­ka u vezi sa organskom proizvodnjom.
Na 12. sednici su razmatrane sledeće teme
dnevnog reda: izmena modela podsticaja
za organsku proizvodnju; informacija o
roku usvajanja izmena i dopuna pravilnika
o kontroli i sertifikaciji u organskoj proiz­
U Knjaževcu su se okupila udruženja pčelara
i proizvođača organskog meda „Organik“
Udruženja pčelara i proizvođača organskog meda „Organik“ koje okuplja tridesetak članova sa oko dve hiljade
košnica, a koje je osnovano pre 3 godine okupilo se nedavno na redovnoj godišnjoj Skupštini u Knjaževcu.
Tom prilikom su održana stručna preda­
vanja o nozemozi i stresu pčela i o značaju
organske proizvodnje.
Kako prepoznati nozemozu, bolest odraslih
pčela i kako se protiv nje boriti, članovima
udruženja Organik na predavanju u Knja­
ževcu govorio je Dr Vladimir Mlađan, re­
dovni profesor Visoke poljoprivredne škole
strukovnih studija u Šapcu. O značaju i do­
brobiti organske proizvodnje informisala
ih je prof. dr Aneta Georgijev, naglasivši
da organsko pčelarenje podrazumeva po­
štovanje određenih principa i punu pažnju
pčelara. Organik okuplja tridesetak članova
Organic News 8
vodnji i metodama organske proizvodnje;
distribucija proizvoda koji nisu organski,
a prodaju se kao takvi putem interneta i
sajtova udruženja; institucionalna poveza­
nost svih aktera koji učestvuju u razvoju
organske proizvodnje (ministarstva, komo­
re, NVO, obrazovne ustanove i druge or­
ganizacije); izveštaj radne grupe za izradu
i godišnje ažuriranje Liste sredstava za
zaštitu bilja i Liste sredstava za ishranu bilja
i oplemenjivača zemljišta za organsku proiz­
vodnju; saradnja između proizvođača i kon­
trolnih organizacija.
Tokom sednice su na inicijativu članova
for­­mi­rane 2 nove radne grupe:
1. Radna grupa za unapređenje kon­
trole prometa. Cilj ove radne grupe
bio bi davanje jasnih smernica i dava­
nje podrške svim subjektima u kontroli
organske proizvodnje u vezi sa meto­
dama, obimom, načinom i alatkama
kontrole.
2. Radna grupa za usaglašavanje pri­me­
ne propisa u organskoj proizvodnji.
Poslednja sednica je održana u nešto iz­
menjenom sastavu, pošto su primljeni novi
članovi. Članovi Saveta su: prof. dr Sne­
žana Oljača, Poljoprivredni fakultet Beograd
- predsednica Saveta; Dr Emil Rekanović,
sa oko dve hiljade košnica, a Timomed, kao
najznačajniji saradnik Organika, proizveo
je protekle godine oko 30 tona organskog
Institut za pesticide i zaštitu životne sredine,
Saša Vitošević, Globalseed d.o.o, Gordana
Šokšić, Biofarma Šokšić, Ivana Simić, Ser­
bia Organika, Dr Vladan Ugrenović, In­
stitit „Tamiš“, Pančevo, Snježana Mitrović,
Udruženje TERRA’S, prof. dr Slobodan
Mi­lenković, Fakultet za biofarming Bačka
To­pola, Biljana Jandrić, dm drogerie markt
d.o.o., Nenad Novaković, Organic Control
Sistem d.o.o, Milana Kosanović, Ecocert Bal­
kan d.o.o, Ratko Aksentijević, Agro Domes­
tica d.o.o, prof. dr Lidija Perić, Poljoprivred­
ni fakultet Novi Sad, Jožef Gašparovski,
Centar za organsku proizvodnju, Selenča,
Sanda Klještanović, PSS Ruma, Dr Gorica
Vuković, Gradski zavod za javno zdrav­
lje, Beograd, Veljko Jovanović, Privredna
komora Srbije, Lidija Aćimović, Sektor za
ruralni razvoj, Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, Snežana Jeličić,
Uprava za zaštitu bilja, Ministarstva po­
ljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Bra­
nislav Raketić, Sektor za poljoprivrednu poli­
tiku, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede, Marina Vujović, Grupa za
organsku proizvodnju, Ministarstva poljo­
privrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena
Milić, Sektor za poljoprivrednu politiku,
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede - sekretar Saveta.
meda, izuzetno traženog u zemljama Ev­
ropske unije, a koji se može kupiti i na
domaćem tržištu.
(psss)

Jedna od prvih asocijacija kada se pomene organska
hrana, svakako je da je ona skupa i time nedostupna
velikom broju ljudi. Međutim, ako se zna na kojim mes­
tima se organska hrana može kupiti po pristupačnim
cenama, uz činjenicu da je konzumacija organske hrane
neposredno i direktno „ulaganje“ u opšte zdravstveno
stanje organizma, onda ovaj argument zaista više
ne stoji. Do nedavno je u našoj zemlji zaista postojao
ograničen izbor organske hrane, ali se veoma značajna
promena na ovim prostorima dogodila pojavom dm-
Bio proizvoda, koji su i širinom ponude i dostupnošću
dali jednu sasvim novu dimenziju i tako približili čitav
koncept organske ishrane velikom broju ljudi. Široka
i veoma raznovrsna paleta dmBio programa upravo
dokazuje da cene prerađenih organskih proizvoda na
tržištu mogu biti povoljnije i daleko pristupačnije kup­
cima od onih tradicionalno proizvedenih. Ono po čemu
su dmBio proizvodi prepoznatljivi svakako je priro­
dan ukus, odsustvo aditiva i održiva proizvodnja bez
obzira da li se radi o sokovima ili čajevima, žitaricama,
musliju i grickalicama, čokoladama ili hrani za bebe.
Paleta proizvoda toliko je široka da zadovoljava sva
životna doba, potrebe i navike konzumenata, bilo da
su oni vegani ili vegetarijanci, odnosno ljudi okrenuti
ka zdravim stilovima života kao i svi oni kojima je bitno
da se hrane proizvodima koji podržavaju održivi razvoj.
Redovna kontrola sastojaka i procesa proizvodnje ga­
rantuje trajno visok kvalitet dmBio proizvoda o čemu
svedoče brojni sertifikati i pečati koji se nalaze na njima.
Među njima najvažniji je Bio pečat Evropske unije koji
definiše vrlo precizne krite­rijume u pogledu ishrane i
uzgajanja životinja, uz ograničavanje upotrebe aditiva
tokom proizvodnje hrane. Jedno od najznačajnijih eko­
loških društava Naturland ima još rigoroz­nije zahteve i
strože kriterijume, a njihov logo sve češće se može vi­
deti na dmBio proizvodima. Od proleća 2018. određeni
dmBio proizvodi nose i Demeter pečat, a farme sa ovim
pečatom rade po principima biodinamičke privrede:
poljoprivrednik uzgaja samo onoliko životinja koliko
može da ishrani usevima sa svog imanja, dok se organ­
skim đubrenjem održava visok nivo plodnosti zemlje
koja daje najbolje namirnice. Inače, sam brend, dmBio
ima jedan od najširih asortimana organske hrane u
Evropi, a istovremeno 80% organskog asortimana kom­
panije dm koja se posebno ponosi ovim segmentom
svoje ponude, pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i
kvaliteta. To znači da je u svim dm prodajnim objektima
u Srbiji kupcima na raspolaganju bogat asortiman koji
podrazumeva preko 400 organskih proizvoda! Ono što
je takođe važno naglasiti, s obzirom na nedavne oštre
kritike na ovu temu, svi proizvodi robne marke dm,
pa tako i dmBio proizvodi istog su kvaliteta u svim
zemljama poslovanja. To znači da iste organske dm-
Bio proizvode konzumiraju i kupci u Berlinu i kupci u
Vranju. Istraživanja koja su intenzivno rađena proteklih
godina, pokazala su da je organska hrana neuporedivo
kvalitetnija u odnosu na hranu iz klasičnog uzgoja. Ono
što se može izdvojiti kao najznačajniji doprinos organ­
ske hrane za moderno društvo je ishrana bez pesticida,
teških metala i antibiotika, kao i bez sintetičih hormona.
9 Organic News
 nje
Mi smo kompanija All Natural Foods, prerađivač or­

cka
Gri griže
ganskog voća i povrća sušenjem na niskim tempera­
turama.
Posvećeni misiji da donesemo najbolje iz prirode sva­

bez sti
kom pojedincu koji želi da učini nesto dobro za sebe
i hrani se zdravije, predstavljamo kategoriju zdravih
snack rešenja – čips od voća kroz brend GiveMe3.

save
GiveMe3 naglašava 3 dobra razloga za konzumi­
ranje čipsa od voća:
1. u jednoj kesici se nalaze 3 voćke,
2. ovo je zdrava uzina za decu i odrasle i
3. naši proizvodi se ne tretiraju dodatno bilo ka­
k­vim konzervansima, aditivima, ne dodajemo
šećere ili limunsku kiselinu. Naše grickali­ce su
100% prirodne i pravi izbor za zdravu užinu, za
celu porodicu.
Tehnološki proces sušenja se odvija po biodi­na­mi­
čkim principima koji podražavaju procese u pri­rodi i
u tom smislu je jedinstven. Parametri poput strujanja
vetra, podešavanja temperature i stepena vlažnosti se
pažljivo definišu kako bismo dobili najviše hranljivih
sastojaka iz svakog tretiranog ploda a da se pritom
sam plod ne ubije. Tokom procesa obrade, plod se
tretira kroz 5 specijalno dizajniranih komora koje ne
dozvoljavaju prodor slobodnog vazduha pa ni oksi­
daciju ploda. Zato je svaki tretirani plod “netaknut”,
prepun aktivnih komponenti, minerala, vitamina i
enzima.
Osnovni ukusi predstavljeni na tržištu su: GM3 čips
od slatke jabuke, kisele jabuke i kruške. Uskoro nam
stižu i osnovni ukusi obogaćeni organskim aromama
među kojima se nalaze kokos, malina i još nekoliko,
pažljivo izabranih…
Potražite svoju GM3 zdravu užinu i savršenu gric­
kalicu u maloprodajnim objektima svih lanaca.
Organic News 10
www.allnaturalfoods-organic.com I grickajte bez griže savesti!
Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra
Žig nastao iz želje da osvešćenom kupcu
obezbedi detalje o mestu i načinu uzgoja,
kao i prerade odabranih organskih proizvo­
da. Inicijalni portfolio proizvoda pod ovim
žigom predstavlja poljoprivredno dobro
Ecoagri Serbia d.o.o. iz Bele Crkve u Ba­
natu (www.ecoagri.rs), posvećeno isključivo
organskom uzgoju žitarica i uljarica. Uz
obavezni srpski, društvo nosi EU Bio i Bio
Suisse sertifikate, a širok spektar organ­
skih ratarskih kultura isključivo izvozi, u
Švajcarsku i Nemačku.
Pouzdan dobavljač najzahtevnijim zapad­
nim kupcima, Ecoagri je delatnost proširio
na organsko mlinarstvo. Inicijalni proizvodi
nastali tradicionalnim hladnim mlevenjem
na savremenom kamenom mlinu su inte­
gralna i crna brašna, mekinje sa klicama
i integralnih grizovi. Paleta obuhvata i
žitarice u zrnu, a biće uskoro proširena belim
brašnima i grizovima.
Proizvodi su pri prvom izlaganju osvo­
jili 3 zlatne medalje Novosadskog sajma
za kvalitet, kao i zlatnu medalju za dizajn
ambalaže. Društvo je redovni izlagač na
značajnim međunarodnim sajmovima u
inostranstvu. Paleta mlinskih proizvoda je
dostupna preko distributera i vlasnika žiga
Naše Dobro, Generalove radnje d.o.o.
(office@generalstore.rs) u svim značajnim
maloprodajnim objektima i onlajn prodavni­
cama, kao i na sajtu www.nasedobro.com.
11 Organic News
reč struke

Proizvodnja glistenjaka i njegov značaj

u povrtarskoj proizvodnji
Glistenjak je đubrivo značajno za konvencionalnu, a naročito za organsku proizvodnju zbog svojih izuzetnih oso­
bina. Međutim, gliste su danas ugrožene čovekovom aktivnošću i težnjom da u svoju korist stalno menja ono što
mu je priroda dala.
U održavanju plodnosti, strukture i vodno- se­­dam puta vi­še magnezijuma, sedam puta
vazdušnog režima zemljišta gliste imaju vi­še fosfora i šest puta više nitrata od staj­
ve­liki značaj. One u svom probavnom skog đubriva. Jedna tona humusa od glista
traktu prerađuju delimično razložene bilj­ može zameniti do pet  tona stajnjaka.
ne ostatke praveći  plodni izmet s  velikim Međutim, pri dodavanju glistenjaka treba
sa­držajem jona nitrata, fosfata, kalijuma, voditi računa o stvarnim potrebama povrća
ma­gnezujuma i kalcijuma koje biljka usva­ za pojedinim hranivima.
ja preko korena. 

Kišna i poljska kišna glista

Gliste uništavaju fitopatogene
Prema  načinu života i vrsti hrane koju
organizme u zemljištu
prerađuju treba izdvojiti  dve bitne vrste
Istovremeno, prolazeći kroz zemljište glista:
i  bušeći hodnike  gliste stvaraju značajan
si­stem za cirkulaciju vazduha i vode koji - Kišna glista (Eisenia foetida) za život i rast
je  neophodan korenu biljaka. Još je­ dan zahteva vlagu, toplotu i organsku materiju Integralnim konceptom
koristan aspekat aktivnosti glista u zem­ u stanju raspadanja. Mogu da narastu u proizvodnje do očuvanja
ljištu ogleda se u tome što uništavaju mno­ dužinu  6-8 centimetara i  crvenkaste su biodiverziteta
ge prezimljujuće fitopatogene or­ ga­
nizme boje. U gomili nezrelog komposta može se
i  štetne insekte  i  smanjuju nji­hov broj  u naći veliki broj tih glista na malom pros­ Utvrđeno je da na njivama
na­ rednoj generaciji. Zbog  pozitivnog toru. Kada svare otpatke kišne gliste se živi uglavnom još sedam
dejstva na plodnost zemljišta gliste se u svetu sele na drugu gomilu. U baštenskoj zemlji vrsta kišnih glista što je pra­
danas gaje zbog dobijanja visokokvalitetnog te gliste uginu jer nemaju uslova za život. vo siromaštvo u odnosu na
đubriva - glistenjaka. zemljište koje se ne obrađuje.
- Poljska kišna glista  (Lumbricus terrestris) Na primer ogledima na No­
je duža od obične, smeđe je boje, pljosna­ vom Zelandu postignuti su
Voditi računa o stvarnim potrebama ta i deblja. Izbegava otpatke koji trule, već veći prinosi pšenice samo
povrća prema hranivima prerađuje i vari ono što je ostalo iza glista povećanjem broja kišnih
Glistenjak  je đubrivo značajno za  kon­ iz komposta. Prolazeći kroz zemljište pravi glista u zemljištu. Ono što
ven­­­c ionalnu, a naročito za  or­g an­ duge hodnike kroz koji cirkuliše vazduh i proizvođači mogu da učine je
sku proizvodnju zbog svojih izu­zetnih oso­ voda, na površinu zemljišta izbacuje mine­ da se preorijentišu na organ­
bi­­na. Sadrži do 11 pu­ta više kalijuma, do ralne materije iz dubljih slojeva. ski ili integralni koncept
proizvodnje koji bi zamenio
dosadašnji konvencionalni
intenzivni koncept povrtar­
ske proizvodnje. Tako bismo
Čovek svojim aktivnostima uništava staništa glista dobili kvalitetan, zdravstveno
bezbedan proizvod uz manju
Intervencije koje čovek sprovodi građevinskim mašinama, traktorima, primenu sredstava za zaštitu
kamionima pogubno deluju po staništa ovih životinja. Nedostatak kis­ bilja, a ujedno i značajnije
eonika, isušivanje, preterana vlaga samo su neki od uzroka koji dovode doprineli očuvanju biodiver­
do njihovog uginuća. ziteta.
Sprovedena istraživanja ukazala su na to da je korišćenje i unošenje pes­
ticida u zemljište smanjilo rast glista za 20-60% i broj jedinki za 27,5-
72%. Tek nakon pola godine od poslednjeg unošenja pesticida njihova
brojnost se vratila u normalu. Eksperimentima su bile obuhvaćene tri
vrste kišnih glista, najviše zastupljene na našim prirodnim staništima.
Zapaženi su ozbiljni poremećaji u razmnožavanju i razvoju glista kada
su na površinski sloj zemljišta naneti pesticidi u koncentradiji koja se
koristi u praksi.

(www.agroklub.rs)
Organic News 12
 reč struke
Etika u poljoprivredi

Da li idemo po ivici održivosti i kuda uopšte idemo

Poljoprivredna etika se razmatra kao deo bioetike, ona može biti osnova za procenu zašto nešto u poljoprivredi
smatramo dobrim ili lošim, ispravnim ili pogrešnim. Poljoprivredna etika podrazumeva celovit interdisciplin­
arni pristup, a ne pojedinačna rešenja. Ona razmatra filozofski, socijalni, pravni, ekonomski, naučni i estetski vid
poljoprivrednih problema i daje smernice za njihovo rešavanje. Zbog značaja etičkih problema u poljoprivredi,
poljoprivredna etika se danas izučava i predaje na mnogim univerzitetima u svetu.

Da li idemo po ivici održivosti i kuda uopšte idemo

Svetska komisija za životnu sredinu i raz­
voj (The World Commission of Environ­
ment and Development -1987) definisala
je održivi razvoj kao razvoj koji zado­
voljava potrebe sadašnje generacije, bez
dovođenja u pitanje opstanaka budućih
generacija. Kada je poljoprivreda u pitanju
svi agroekosistemi nastali su iz prirod­
nih, aktivnošću ljudi. Pokretanjem poljo­
privrede pre 10.000 godina ti procesi u
početku bili su spori i bez negativnih
posledica, da bi vremenom postajali sve
razorniji. Danas smo svedoci mnogih
neželjenih promena u našoj okolini, koje
nastaju usled aktivnosti poljoprivrede.
Uništavanje staništa, nastojanje da se po­
stigne uniformnost na svim nivoima,
primena uskih plodoreda, prekomerna
upotreba sintetičkih đubriva i pesticida,
kao i primena teške mehanizacije uzro­
kovali su značajnu degradaciju i zagađenje
mnogih prirodnih resursa (vode, vazduha,
zemljišta, biološke raznolikosti). Današnja
poljoprivredna praksa se ne bi mogla sma­
trati održivom, a pitanje održivog razvoja
nameće se kao osnovni problem. Sa druge
strane osnovno pitanje današnjice je i kako
da poljoprivreda prehrani čovečanstvo i
podrži održivost za sutra?
Industrijska poljoprivreda, kao dominant­
na, podrazumeva nadmetanje, kontrolu
obradivih površina i kapitala, zavisnost
od nauke i tehnologije, a energija koja je
pokreće je dobit. Primarno ona nije zaoku­
pljena brigom oko korištenja resursa. Sa
dru­ge strane, tradicionalna poljoprivreda
može se posmatrati kao način života,
okre­nut ka zajednici i usmerena ka lokal­
nom tržištu. Kako su kao glavne vrednosti
poljo­privrede u budućnosti naznačene baš
one koje industriska poljoprivreda narušava
(zdravo zemljište, očuvanje biodiverziteta,
socijalna pravda) u nadolazećim vreme­
nima, ona će biti prisiljena da usvoji neke
metode tradicionalne poljoprivrede.
Biotehnologija je vrlo atraktivno područje
naučnog istraživanja, koje je pokrenulo
mnoga etička pitanja. Ona ne predstavlja
samo novu mogućnost za povećanje proiz­
vodnje hrane, već nam nudi „rešavanje“
problema gladi. Međutim, ona ima
naučne, etičke i socijalne posledice dale­
ko značajnije od ekonomskog učinka na
poljoprivredu i proizvodnju hrane. Nara­
vno govorimo o GMO. Biotehnologija
oplemenjivanju bilja nudi prenos gena iz
drugih vrsta i DNA markere kao pomoć
u selekciji. Tako je u kukuruz prenet gen
iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji
kontroliše sintezu proteina koji u biljnom
tkivu ima insekticidno dejstvo, te tako štiti
biljku od kukuruznog moljca. Kakav je
učinak tog Bt kukuruza u hrani za čoveka i
druge organizme još nije dovoljno poznato.
Geni izvedeni iz mikroorganizama (Strep­
tomices sp) uneti u kukuruz i soju, dali su
ovim usevima sposobnost tolerantnosti
na totalni herbicid Roundup. Međutim,
13 Organic News
reč struke
istovremeno javljaju se ozbiljni prigovori
naučnih radnika usmereni protiv ovakvog
delovanja. Prenos gena između vrsta kod
kojih nema mogućnosti prirodne razmene
genetičkog materijala (viša biljka i bak­
terija), može dovesti do potpuno nepred­
vidivih rezultata. Ima li čovjek pravo da
se igra boga? Kako će priroda odgovoriti?
Vlada zabrinutost da bi strani geni i nji­
hovi produkti mogli biti štetni za čoveka,
za druge organizme u hranidbenom lancu
(korisni insekti - prirodni predatori), za
samu vrstu u koju je gen unesen, ili za
divlje srodnike te vrste u koje gen može
biti slučajno prenesen. Setvom GMO bil­
jaka koje su tolerantne prema herbicidima,
prouzrokovaće veću upotrebu totalnih
herbicida, pa se vremenom mogu poja­
viti korovi rezistentni na njih. Genetička
POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
Martovska setva korenastog bilja
Tokom meseca marta, u prodavnicama poljoprivredne robe, najviše se ˝traže˝ sorte i hibridi korenastog bilja,
stoga ćemo se ovom prilikom podsetiti i upoznati sa načinom setve nekoliko gajenih vrsta.
Uopšte da bi se ostvarila kvalitetna setva
bilo koje kulture, potrebno je ispuniti
dva ˝osnovna˝ uslova, a to su: pravilna i
na vreme izvedena priprema zemljišta
i upotreba zdravog, sertifikovanog se­
mena. Ova pravila se kod nas neretko
poštuju, te otuda dolazi do svima nam
poznatih posledica. Međutim, ˝onima˝
koji se uz navedene pridržavaju i drugih
agrotehničkih mera (pravilan plodored,
ishrana, zaštita,...), na kraju sezone mogu
očekivati ostvarenje povoljnog ˝rezultata˝.
U proleće čim dozvole vremenski us­
lovi (obično krajem februara ili početkom
marta), zemljište treba površinski obra­
diti u sloju od 3 do 4 cm. Veća dubina nije
potrebna jer je u to vreme zemljište dobro
obezbeđeno vodom. Pri setvi će dublji sloj
poslužiti kao ˝krevet˝ za seme a površinski
kao ˝pokrivač˝. Dakle, ako je stvoren
ornični sloj dobrih vodno – vazdušnih i
mehaničkih osobina i provereno zdravst­
veno stanje semena, jer nečesto štetne
gljive, bakterije i virusi budu nepažnjom
preneti na reproduktivni materijal, može
se bez veće bojazni pristupiti setvi. Setva
se obavlja dvojako. Na malim površinama
se izvodi ručna, dok se na većim primen­
juje mašinska setva. Mašinska setva se iz­
Organic News 14
modifikacija omogućava farmeru da prska
glifosatima dok je biljka u vegetaciji, što
znaći da će njihovi rezidui biti prisutni i
u hrani, a to se nikada pre nije dešavalo sa
glifosatima. Naučni radnici se plaše da bi
polen GMO mogao preneti nove gene na
srodne korovske vrste, pa se tako nekon­
trolosano mogu stvoriti super korovi rezis­
tentni prema većem broju herbicida. Geni
se umnožavaju, šire i rekombinuju, što
znači da po čovjeka štetne kombinacije,
mogu biti opasnijije od radioaktivnog ot­
pada. To možemo smatrati njaozbiljnijom
pretnjom.
Glavnina genetičkog inženjerstva na
biljkama se sprovodi u velikim multi­
nacionalnim kompanijama (Monsanto,
Syngenta, Du Pont…). Javnost se oprav­
vodi specijalnim mašinama, najčešće su to
precizne pneumatske sejalice, velikog rad­
nog zahvata. Setva se može obaviti na više
načina, što u prvom redu zavisi od izabrane
sorte i tipa zemljišta na kome će se zasno­
vati usev. Tako imamo vrstačnu setvu, setvu
na izdignutim lejama i bankovima koje se u
zavisnosti od kulture i terena mogu modi­
fikovati.
U našim uslovima najčešće gajene koren­
aste vrste, svojim setvenim terminom up­
ravo pripadaju martovskoj setvi, tu spadaju
šargarepa, rotkvica, peršun, paškanat, cve­
kla i celer (direktna setva i rasad).
Za setvu šargarepe birati lakša zemljišta,
slabo kisele do neutralne pH reakcije. Kao
jedan od najranijih korenastih useva na
otvorenom polju se može sejati i u feb­
ruaru, pa čak (ako to uslovi dozvole) u
decembru. Setva šargarepe se najčešće iz­
vodi na bankovima čije su središnje linije
udaljene 75 cm. U Francuskoj, pri gajenju
šargarepe se koristi kombinovana mašina
koja je ujedno freza, sejačica i vadilica.
Širina bankova na vrhu iznosi 15 – 20
cm, u osnovi 30 cm i visine su 15 – 20
cm. Na bankove se obično seju dve trake
međusobno udaljene 7 – 10 cm, sa rasto­
dano plaši da će te kompanije koristiti
svoja otkrića za postizanje potpune kon­
trole nad svetskom proizvodnjom hrane,
isisavajući profit od farmera i potrošaća.
Multinacionalne kompanije prodajom se­
mena kukuruza otpornog na raundap, ve­
zuju proizvođače da kupuju njihovo seme i
totalni herbicid, jer ugrađivanjem u biljke
„terminator gena” ubijaju njihovo seme,
pa ako farmer želi da koristi takvo seme
iz sopstvene proizvodnje za setvu naredne
godine, završi će s praznim njivama, bez
biljaka. Iz ova dva primera jasno je da cilj
biotehničkih multinacionalnih kompanija
nije da hrane svet, već da monopolom
postignu što je moguće veći profit.
Dr Vladan Ugrenović
Institut Tamiš Pančevo
janjem između biljaka u redu 4 – 5 cm.
Ovakvim načinom setve obezbeđuju se
povoljni uslovi za razvoj ujednačenog ko­
rena s kojim se u kasnijim fazama lakše
manipuliše, kao i lakše uništavanje korova
međurednom obradom. Pored gajenja na
bankovima, šargarepa se seje na ravnoj
površini u redove na razmak 20 – 40 cm
ili u šestoredne trake. Setva u trake se
izvodi na lejama širine 120 cm sa rasto­
janjem između redova 20 cm a između
biljaka u redu 4 – 6 cm. Dubina setve za
sve načine sejanja iznosi 1,5 – 2,0 cm. Na­
kon setve, obavezno je valjanje rebrastim
valjcima, kojim se omogućuje kontakt
semena sa vlažnom zemljom i kasnije
ravnomerno nicanje. Pošto sporo niče, u
nekim krajevima se seje s kulturama ˝br­
zog˝ porasta (salata, spanać ili rotkvica)
koje u početnom periodu služe kao ori­
jentir redova. Način, odnosno gustina
setve zavise od primenjene sorte (hib­
rida), agrotehnike i namene. U sušnim
godinama je nakon setve potrebno vršiti
navodnjavanje. Navodnjavanje se najčešće
vrši rasprskivačima u količini 30 – 40 l/m2.
U kompeticiji sa belim ili crnim lukom,
prazilukom, ruzmarinom, crnim korenom
ili žalfijom deluje se repelentno na poje­
dine šargarepine štetočine.

Pošto se seje veoma rano, rotkvicu treba po­
sejati čim se za to stvore vremenski uslovi.
Kao kultura intezivnog rasta, rotkvica se seje
od februara sve dok spoljašnji uslovi to doz­
voljavaju. Seje se u redove na razmak 20–30
cm ili u četvororedne trake sa razmakom 15
x 5–10 cm između redova i 50 cm između
traka. Dubina na kojoj se seje ne prelazi 2 cm.
Poželjno ju je sejati na osunčanim mestima u
zajednici sa krastavcem, određenim sortama
graška, kupusom, salatom, šargarepom, per­
šunom i dr.
Morfološke razlike peršuna lišćara i
korenaša „prenete“ su otvoreno polje gde se
prvi seje na međurednom rastojanju 20 –
30 cm, a drugi na većem razmaku između
redova 30 – 40 cm. Dubina i načini setve
su slični šargarepi, i razlikuju se u zavisnosti
od sorte i uslova spoljašnje sredine. Pošto i
peršun usporeno klija i niče, u početku se
mogu usejati kulture sa „bržim“ nicanjem,
koje u svojim odnosima pozitivno utiču
jedne na druge. Za predstavnike familije
Apiaceae, što važi i za peršun, pre setve je
potrebno proveriti zdravstveno stanje se­
mena koje u ovom slučaju može biti napad­
nuto gljivom Septoria petroselini koja izaziva
pegavost lista. U preventivne mere pre setve
seme treba tretirati sa nekim bioloških pre­
parata ili pripravaka, pobrinuti se da setva
ne bude gusta i duboka, a zemljište pri­
premiti što bolje, da biljke brže niknu.
Paškanat je usev koji se odlikuje velikom
otpornošću na niske temperature, pa se
neretko ostavlja na otvorenom polju preko
POLJOPRIVREDNI SAVETNIK
zime. Setva se obavlja na međurednom
rastojanju 40 cm i između biljaka u redu
od 10 cm, sa dubinom od najviše 2 cm. U
slučaju ako se zakasni sa setvom ova „ose­
tljiva“ biljka će još slabije nicati i na kraju
dati mnogo manji prinos od očekivanog.
Pored stanadardnog načina setve seje se u
četvororedne ili šestoredne trake sa razma­
kom 20 – 30 x 10 – 15 cm između redova i
50 – 60 cm između traka. Dubina na kojoj
se seje ne prelazi 2 cm. Nakon setve ako je
zemljište nedovoljno vlažno obaviti navod­
njavanje. U početnim fazama takođe treba
obaviti okopavanje i međurednu kultivaciju
u zavisnosti od stanja i potreba useva.
Cvekla kao izuzetno toploljubiva kultura
najbolje uspeva kada je spoljašnja tempera­
tura u intervalu 20 – 25°C. Najbolje uspeva
na plodnim i strukturnim zemljištima. Set­
va cvekle se može obaviti dvojako setvom u
redove i zasnivanjem preko traka. Setva u
redove se izvodi na rastojanju 40 – 50 cm
između redova i 8 – 10 cm u redu. Setva
u dvoredne trake obavlja se na rastojanju
izmedju redova u traci 20 – 25 cm i 50 –
60 cm između traka. U nekim zemljama
se pre setve seme naklijava držanjem oko
sat vremena u vodi, a potom se „ostavi“ na
temperaturi od 18 do 20°C do pojave 3 –
5 % „belih tačaka“ (klica). Setva za dobi­
janje rasada obavlja se krajem februra ili
početkom marta u toplim lejama. Za 1 m2
se upotrebi količina od 15 – 20 grama se­
mena za setvu rasada. Rasađivanje se odvija
u toku marta i aprila i u drugom roku sad­
nje u toku jula. Za rasađivanje se koriste ra­
nostasne sorte ili hibridi koji se sade na 25
– 40 x 8 – 10 cm na istoj dubini kao u leji.
Celer korenaš se gaji isključivo preko rasa­
da, mada se može proizvoditi i direktnom
setvom. Glavni nedostatak zasnivanja di­
rektnom setvom semena je sporo klijanje
semena i samim tim „gušenje“ mladih
biljaka korovima. Radi ubrzanja nica­
nja, seme se pre setve drži 24 sata poto­
pljeno u vodi a potom još nekoliko dana
na toplom mestu uz povremeno vlaženje.
Seje se početkom marta u tople leje, u
redove na međurednom rastojanju 5 – 6
cm sa setvenom normom od 2 g/m2. U
slučaju ako se seme pikira setvena norma
je 1 g/m2. Pokrivanjem asurama postiže se
neprekidno obezbeđenje semena vlagom
do početka nicanja. Nicanje semena celera
korenaša nastupa 10 – 15 dana nakon
setve, a rasađivanje nakon 70 dana u fazi
5 – 8 listova. Rasađivanje se obavlja u toku
maja na rastojanju 50 x 25 cm ili u sistemu
četvororednih traka sa rastojanjem od 25
x 25 cm i 60 cm između traka. Direktna
setva za celer korenaš se obavlja na raz­
maku 40 – 60 x 15 – 20 cm sa dubinom
setve od 2 cm.
Dr Vladimir Filipović,
Institut za proučavanje lekovitog bilja,
„dr Josif Pančić˝ iz Beograda
15 Organic News
VESTI IZ SVETA

EU organik logo ne može na halal sertifikovano meso

Francuska asocijacija za dobrobit životinja je još 2012. započela proces pred sudom Evropske unije protiv
obeležavanja halal junetine EU logom za organsku proizvodnju. Naime, po njima se junetina sertifikovana po halal
pravilima ne bi trebala obeležavati kao organska jer se patnja životinje tokom klanja nije svela na moguću meru.

symbol picture © Shutterstock/Milanchikow Sergey

Najviši sud Evropske unije je doneo pre­
sudu po kojoj se logo Evropske unije za
obeležavanje organske hrane ne može ko­
ristiti za obeležavanje mesa životinja koje
su zaklane u skladu sa verskim pravilima,
ukoliko životinja nije pre toga onesvešćena,
tj. ukoliko se patnja životinje nije svela na
najmanju moguću meru kako nalaže regu­
lativa 834/2007 EU.
Evropski sud pravde je rekao da se obe­
le­žavanjem EU logom proizvoda po­tro­
Organic News 16
šačima daje sigurnost da su proizvodi koje
konzumiraju dobijeni u skladu sa najvišim
standardima uključujući tu i dobrobit
životinja. Sud kaže da se ošamućivanjem
značajno smanjuje patnja životinja.
Razlog Evropskog suda pravde je sle­deći:
„Kada se životinje ubijaju bez ošamućivanja,
što se izuzetno dozvoljava u EU kako bi se
garantovala sloboda veroispovedanja, pat­
nja životinja nije ipak svedena na naj­
manju moguću meru, pa čak i sa najpre­
ciznijim sečenjem vrata oštrim nožem to nije
moguće. Naučne studije su pokazale da samo
ošamućivanje ima uticaja na smanjivanje
patnje životinja tokom klanja.“
(apnews, organic-market)
 VESTI IZ SVETA

Premijum cene organskih proizvoda se smanjuju

kako raste potražnja i izbor proizvoda
Američki kupci plaćaju organsku hranu više,no kako se povećava izbor proizvoda,premijum cene padaju. Prema Nilsenu
(kompaniji za istraživanje i obradu podataka) su organska hrana i piće prošle godine u proseku koštali 24 centa više po
jedinici pakovanja u odnosu na konvencionalne, ili oko 7,5 % više. To je bio pad od 27 centi ili 9%, premijuma u 2014.

Varijacije među brojkama su velike.

Srednja cena za jedan galon organskog
mleka (oko 3,8 l) je 4,76 dolara, što je 88%
više od 2,53 dolara koje kupci plaćaju za
galon običnog mleka. Organska jaja imaju
86% veću premijum cenu. Po ceni od 4,89
dolara za veknu hleba, organski hleb je
duplo skuplji od redovnog.

Roditelji kupuju organsku hranu za bebe,

koju plaćaju svega 3% više od konvencio­
nalne. Sredinom januara, veza organskog
kelja lišćara je koštala 5% više od konven­
cionalnog, kaže se u Odeljenju za poljo­
privredu SAD-a. Neki organski proizvodi Photo/Wilfredo Lee
poput artičoka, sojinog mleka i Greni
Smit jabuka, koštaju čak manje od svojih
konvencionalnih pandana. kategorije koje su najprodavanije, su imale rokovanog bakterijom E.coli poreklom iz
konstantnu liniju, dok je prodaja organ­ zelene salate, utiče da se potrošači okreću
Postoji mnogo faktora koji utiču na cene
skih proizvoda porasla za 9%, kaže se u organskoj, jer joj veruju.
organske hrane. Premijum cene za or­
Nilsenu.
gansko mleko i jaja su daleko veće zbog I dok se očekuje padanje premijum cena,
specifičnih zahteva regulative. Na prim­ Milenijalci prednjače u ovom trendu, teško je reći da li će u potpunosti nestati,
er, u ishrani krava bar 1/3 mora činiti kupujući mleko i dečju hranu. Ali i druge kaže Rajan Kori, ekonomista u Merkarisu,
ispaša, navodi Džeremi Mogtader, up­ generacije kupuju ostale organske proiz­ kompaniji koja prati organsku poljo­
ravnik farme na kampusu Univerziteta u vode. Ukupno 88% domaćinstava u SAD- privredu.
Mičigenu. u je kupilo organsku hranu ili piće.
Propisi imaju pravu korist za životinje, Takođe, strah od trovanja hranom, kao što
potrošače i životnu sredinu, ali povećavaju je to bio slučaj masovnog trovanja prouz­ (apnews)
cenu proizvodnje, Mogtader ističe.
Organsko i konvencionalno povrće se
uzgaja na sličan način, pa je razlika u ceni
nešto manja. Organski proizvođači mogu
uštedeti novac tako što neće koristiti pes­
ticide ili sintetička đubriva, ali moraju
platiti više za radnike za kopanje, plevlje­
nje, ili kontrolu štetočina, kaže Mogtader.
Jedan razlog što organski premijumi
padaju je i povećanje broja proizvoda na
policama. Organsku hranu je nekada bilo
moguće pronaći samo u radnjama zdrave
i mešovite hrane poput Whole Foods-a,
ali se sada može pronaći i kod svih većih
lanaca prodaje. Kroger, jedan od vodećih
lanaca maloprodaje, ističe da se tokom
2017. prodalo 9.000 organskih artikala u
vrednosti od 1 milijarde dolara.
Naravno, na cene utiče i potražnja. Trenut­
no je potražnja za organskim proizvodima
veća od ponude u mnogim kategorijama. Photo/Wilfredo Lee
Prodaja hrane, pića i toaletnih potrepština,
17 Organic News
VESTI IZ SVETA
Fair trade (Fer trejd) trgovina i da li je fer i danas
Više od 2 milijarde šoljica kafe se svakodnevno popije širom sveta. To je godišnji obrt od 175 milijardi evra.
Ali je sve manje i manje koristi za primarne proizvođače kafe.
© Shutterstock/kikovic
Svaki razgovor, posao, diskusija se uglav­
nom započinje uz šoljicu kafe, i zato i
počinjemo sa kafom, koja je jedan od naj­
prepoznatljivijih proizvoda Fer trejda u sve­
tu. Proizvodi se u ekonomski siromašnijim
zemljama, prodaje se skupo, ali profit ide
krajnjem učesniku u lancu vrednosti.
Naši potrošači još uvek nisu u dovoljnoj
meri naučeni da prepoznaju sve oznake
koje se nalaze na proizvodima, a ovo su
oznake koje nisu karakteristika našeg
podneblja. Fer trejd ili kako je još zovemo
Pravedna trgovina je pokret koji je pre
nekih 60 godina započeo u Sjedinjenim
Američkim Državama, kada je severno-
američka organizacija Ten Thousand Vi­
llages poslala svoje volontere u Portoriko,
kako bi žene iz siromašnijih porodica
naučile da šiju i na taj način doprinele
ekonomskoj održivosti porodica. No, ka­
ko su se njihove rukotvorine umnožavale,
bi­lo im je potrebno naći i tržište. Njihovo
lokalno tržište svakako nije imalo tu ku­
povnu moć. Tako su se portorikanske ru­
kotvorine našle na severnoameričkom tlu.
Prvo su predmeti prodavani prijateljima
Organic News 18
organizacije, da bi se od 1958. našli i u
prvoj zvaničnoj Fair Trade prodavnici,
koju je organizacija osnovala.
U Evropi su Velika Britanija i Holan­
dija prve prepoznale koncept Fer trejda,
i dok su se pedesetih u Velikoj Britaniji
prodavale rukotvorine Kineza izbeglica,
u Holandiji su šezdestih godina prošlog
veka holandske organizacije prodavale
šećer od šećerne trske uz poruku da će
kupovinom ovog šećera narod siromšanih
zemalja ekonomski prosperirati. Posle su
se prodavale i rukotvorine južnih država, a
1969. je otvorena i prva „Prodavnica treće
zemlje sveta“ u Evropi. Ovakve prodavnice
su doprinele razvijanju Fer trejd pokreta.
Fer trejd nevladine organizacije su tokom
60-ih i 70-ih osnivane usled loše ekonom­
ske situacije u Aziji, Africi i Latinskoj
Americi kako bi pomogle siromašnijim
područjima u pospešivanju prodaje re­
gionalnih prozvoda. Ove organizacije su
imale za cilj da jug povežu sa naprednijim
severom. Ovaj plemeniti cilj je prerastao
lokalne i državne okvire i tokom druge
konferencije UNCTAD (Konferencija o
trgovini i razvoju UN) u Nju Delhiju 1968.
prisutnima se pokret predstavlja porukom
„trgovina, ne pomoć“. tj. potrebno je dati
podjednaku šansu poslovanju između juga
i severa, a ne samo se fokusirati na pomoći
za razvoj.
To je i period kada su Fer trejd organizaci­
je širom sveta počele da se nezvanično
sastaju svake druge-treće godine, i kada
su uvidele da je potrebno imati zvaničnu
krovnu organizaciju. Krajem osamdesetih
se izdva­jaju dve organizacije, Evropska fer
trejd asocijacija (EFTA) koju je sačinjavalo
11 najvećih Fer trejd organizacija Evrope,
i kasnije Svetska fer trejd organizacija
(WFTO) poznata pre kao Međunarodna
federacija alternativne trgovine.
Članove organizacija su činili svi u lan­
cu nabavke, od proizvodnje do prodaje,
i uključivane su i organizacije koje su
novčane pomagale primarnu proizvodnju.
Veze između organizacija širom sveta su
se uspostavljale. Organizacije su lobirale
za smanjenje neravnoteže u razvoju i moći
u konvencionalnim strukturama trgovine,
smanjenje nepravde, i lobirale za zakone.

Prodavnice koje su ot­
va­­­rale organizacije Fer
trej­da prodavale su ug­
lav­­nom etno proizvode
Logo Fer Trejd ze­­­­ma­lja trećeg sveta.
Po­mak je napravio sve­
šte­
nik ho­ landske verske NVO koji je u
Meksiku radio sa proizvođačima kafe, kada
se stvo­rila ideja Fer trejd oznake. Kupljena
kafa, kafa ko­jom se trguje ili se prodaje u
skladu sa uslovi­ma Fer trejda može poneti
oznaku koja bi je razlikovala od ostalih kafa
na policama, i pored prodavnica Fer trejd
organizacija, mogla bi se prodavati i na svim
ostalim prodajnim mestima. U Holandiji je
1988. uspostavljena „Max Havelaar“ oz­
naka, koja je doprinela da se u roku od go­
dinu dana kafa sa ovom oznakom nađe sa
3% u udelu tržišta.
Uspostavljanjem zvanične strukture Fer
trejd organizacije, postavljeni su ciljevi,
standard i sistem garancije i monitoringa
koji se baziraju na 10 principa i to:
1. Pružanje mogućnosti ekonomski
ugro­­­ženijim proizvođačima – pružanje
po­drške proizvođačima, udruženjima
k­ako bi postali samoodrživi.
2. Transparentnost i poverenje – organi­
zacija posluje transparentno, i otvore­
na je za saradnju sa svima u lancu koji
žele da se uključe.
Source: haberturk
3. Fer trejd koncept – organizacija trguje
u želji da poboljša socijalnu, ekonom­
sku situaciju malih i marginalnih pro­
izvođača i zaštiti životnu sredinu, a
pri tome se ne fokusira isključivo na
maksimizaciju profita na račun tih
malih proizvođača.
4. Fer plaćanja – proizvođači zaslužuju
fer cene za svoje proizvode i svoj rad,
koji će im obezbediti pristojan život
i pri tome će i žene i muškarci imati
iste uslove.
5. Zabrana prisilnog rada i rada dece.
6. Zabrana diskriminacije polova, ga­
ran­tovanje rodne ravnopravnosti, eko­­
nomsko osnaživanje žena i slobo­ da
udruživanja – svi treba da imaju iste
uslove pri zapošljavanju, edukaciji, od­
lasku u penziju.
7. Moraju se osigurati dobri uslovi na
poslu – koji moraju biti usklađeni bar
sa lokalnim i nacionalnim regulati­
vama, koji će osigurati bezbednost i
zdravlje radnika i zakonom propisano
radno vreme.
8. Obezbeđivanje jačanja kapaciteta
– or­ganizacije moraju raditi na una­
pre­đenju veština i sposobnosti malih
proizvođača i radnika.
VESTI IZ SVETA
9. Promocija Fer trejda – i svih vrednosti
koje donosi pokret.
10. Poštovanje životne sredine – podra­
zumeva korišćenje lokalnih proiz­
voda i sirovina, efikasno korišćenje
energije, smanjenje otpada, korišćenje
brodskog transporta kada god je to
moguće, itd.
Ako su osigurani svi principi u proizvodn­
ji, proizvod može poneti oznaku Fer trejd.
Danas smo svedoci da su proizvođači
kafe neuhranjeni, a rade i deca
Dakle, to nas vraća na početak, na onu
šoljicu kafe sa kojom smo započeli ovaj
plemenit pokret i ideju pokrenutu pre
nekih šezdeset godina. Negde se uz put
neki od principa ispustio kako to nekada
biva.
Prema studiji koju su uradile organizacije
Forum Fairer Handel, Gepa i TransFair,
prihod u zemljama proizvođačima kafe je
posle inflacije između 1994. i 2017. pao za
10%. U isto vreme, troškovi proizvodnje
su porasli. Nasuprot tome, dodata vred­
nost pržionica kafe i trgovaca u Nemačkoj
je porasla za 215% sa 2,28 milijardi evra
na 4,9 milijardi evra godišnje u istom tom
periodu, pišu organizacije.
Pad zarada proizvođača i radnika je doneo
mnoge zdravstvene probleme, pothranje­
nost, angažovanje dece u proizvodnji, ubr­
zana je migracija stanovništva u urbane
gradove i raste trgovina drogom. A kako bi
se povećala proizvodnja kafe, krče se šume
što će se osetiti i kroz klimatske promene.
Ko je odgovoran
Kroz slučaj proizvodnje kafe u Kolumbiji,
Peruu i Etiopiji, studija ukazuje da Fer
trejd ima pozitivan uticaj na unapređenje
uslova života i rada proizvođača, a fluktu­
acija cena na svetskom tržištu je minimal­
na. Takođe, kombinacija organske proiz­
vodnje i fer trgovine je naročito efikasna,
jer kooperative dobijaju premijume za fer
trgovinu i organsku poljoprivredu.
Ipak najveći profit je na strani pržionica
kafe i distribucije, i oni bi morali podneti
deo odgovornosti, tačnije da se pobrinu da
i svi u lancu nabavke imaju humane uslove
rada i zarađivanja.
Olga Kešelj Milovanović
19 Organic News
Organic News 20