FUNGICIDI

U ZAŠTITI
BILJA
Urednik Sadržaj
Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Novom Sadu Predgovor .................................................................................................................... 4
1. UVOD .................................................................................................................. 6
Autor
2. FUNGICIDI ........................................................................................................ 8
Doc. dr. Slavica M. Vuković, Poljoprivredi fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
2.1. Neorganski ...................................................................................................... 10
2.2. Organski ......................................................................................................... 12
Recenzent
2.3. Biofungicidi ..................................................................................................... 14
Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
2.4. Fungicidi za tretiranje semena ........................................................................ 16
Univerziteta u Novom Sadu
3. REZISTENTNOST FITOPATOGENIH GLJIVA NA FUNGICIDE ................................... 18
Izdavač:
4. NAJZNAČAJNIJE FITOPATOGENE GLJIVE
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
PROUZROKOVAČI OBOLJENJA GAJENIH BILJAKA ................................................ 31
Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija
4.1. Ratarski usevi .................................................................................................. 31
4.2. Povrtarski usevi ............................................................................................... 34
4.3. Zasadi voća i vinove loze ............................................................................... 36
Dizajn i štampa
TFK SIGNUM, Novi Sad 5. REGISTROVANI FUNGICIDI U REPUBLICI SRBIJI ................................................. 39
5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva ................................................................ 40
5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva ............................................................ 45
Tiraž 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze ............................................... 51
100 Literatura .................................................................................................................... 59

ISBN 978-86-7520-326-1

Novi Sad, 2014.

3
 Predgovor
Knjiga “Fungicidi u zaštiti bilja” pripremljena je u okviru IPA projekta Agriculture Contribution
Towards Clean Environment and Healthy Food.
U uvodnom delu knjige autor daje istorijat primene fungicida, koja su prvootkrivena hemijska
jedinjenja koja je čovek koristio za zaštitu gajenih biljaka od prouzrokovača bolesti. Od XVII veka
započinje “neorganska era”, odnosno primena neorganskih jedinjenja (arsen, živin sublimat, bakar-
sulfat itd.). Tokom XIX veka se počinju intenzivno primenjivati sumpor i bakar, a 1882. godine pronalazak
“Bordovske čorbe” predstavlja i početak industrijske proizvodnje fungicida, da bi četrdesetih godina
XX veka počela era organskih fungicida. Autor navodi podelu fungicida prema hemijskom sastavu,
mestu primene, prema delovanju na parazite i prema načinu delovanja u odnosu na biljke.
Dat je prikaz neorganskih fungicida i mehanizma njihovog delovanja, zatim nesistemičnih
organskih fungicida, koji predstavljaju fungicide širokog spektra delovanja i ispoljavaju površinsko
delovanje, odnosno biljka mora biti zaštićena pre nego što infekcioni materijal dospe do nje. Organski
sistemični fungicidi za razliku od nesistemičnih ispoljavaju i površinsko i sistemično delovanje, što
zavisi od: svojstva fungicida, patogene gljive, domaćina, perioda inkubacije, vremena primene
fungicida itd. Takođe, prikazana su sredstva za sistemično indukovanje otpornosti (acibenzolar-S-
metil) - jedinjenje koje aktivira odbrambene mehanizme kod biljaka, primenjuje se pre infekcije kao
i sredstva za hemijsku dezinfekciju zemljišta (a.m. - dazomet i metilbromid ) – čijom primenom se u
zemljištu suzbijaju: nematode, insekti, i parazitne gljive i klijanje semena nekih korovskih vrsta.
U poglavlju posvećenom biofungicidima, opisane su prednosti i nedostaci, oblast primene
biofungicida i način delovanja. Dat je prikaz sredstava za tretiranje semena. Tretiranje semena
fungicidima za zaštitu semena od mikroorganizama u zemljištu je praksa koja se preporučuje za
mnoge vrste semena: pšenicu, ječam, ovas kukuruz, suncokret, šećernu repu, soju i uljanu repicu.
4 5
Autor navodi da je jedan od rizika primene fungicida u poljoprivrednim usevima i pojava
rezistentnih populacija štetnih vrsta fitopatogenih gljiva. Posledice pojave rezistentnosti pored
ekonomskih šteta, su povećanje količine primene fungicida po jednom tretmanu ili povećanje
broja tretmana po hektaru, zagađenje životne sredine (kontaminacija zemljišta i podzemnih voda) i
povećanje štetnih ostataka u usevima. Prevencija pojave rezistentnosti, ili upravljanje rezistentnošću,
fitopatogenih gljiva prema fungicidima postiže se primenom opštih i pojedinačnih uputstava. Takođe
prikazano je razvrstavanje fungicida prema mehanizmu delovanja i riziku od pojave rezistentnosti
prema FRAC-u.
U poglavlju “Najznačajnije fitopatogene gljive prouzrokovači oboljenja gajenih biljaka”, autor
daje prikaz najznačajnijih patogena u ratarskim i povrtarskim usevima, zasadima voća i vinove loze,
a u Poglavlju 5., se nalazi spisak fungicida registrovanih za promet u našoj zemlji, razvrstanih prema
aktivnoj materiji, preparatu i bolesti koju suzbijaju.
Knjiga je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama,
studentima poljoprivrede i istraživačkim institucijama, odnosno svima koji treba i žele da se upoznaju
sa pravilnom primenom fungicida, u cilju odlaganja pojave rezistentnosti, proizvodnje zdravstveno
bezbedne hrane i očuvanja životne sredine.
U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume, kao i
Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na projektu iz Republike
Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i Hrvatske agencije za hranu.
Urednik
Prof.dr Sanja Lazić
 1. Uvod

Fungicidi (fungus - gljiva, caedo - ubijam) su neorganska, organska, biotehnička,

biotehnološka jedinjenja, ili živi organizmi (gljive, bakterije, virusi) koji sprečavaju
klijanje spora, ili usporavaju vegetativni porast ili ih u potpunosti uništavaju.
Fungicidi su sredstva namenjena za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti i to:

FUNGICIDI (u užem smislu)

- sredstva za suzbijanje fitopatogenih i saprofitnih gljiva,
prouzrokovača oboljenja gajenih biljaka ili uskladištenih biljnih proizvoda,

BAKTERICIDI
- sredstva za suzbijanje prouzrokovača bakterijskih oboljenja gajenih biljaka,

VIRICIDI
- sredstva namenjena za suzbijanje biljnih bolesti virusnog porekla.

1. UVOD Zahtevi koji se postavljaju pri sintezi, primeni, ispitivanjima i oceni efekata
fungicida smatraju se vrlo složenim. Osnovni zahtev je visoka selektivnost u
toksičnosti fungicida, upravo iz razloga velike sistematske bliskosti biljke i parazitne
gljive, jer neki od njih su visoko toksični i za patogenu gljivu i za biljku domaćina
Primena pesticida u zaštiti bilja protiv štetnih organizama je nužnost savremene (soli teških metala, njihovi kompleksi, polutanti) odnosno, fungicidni efekat ne sme
poljoprivrede, uslovljena potrebom za očuvanjem prinosa i proizvodnjom većih biti zasenjen drugim efektima.
količina hrane. Na teritoriji Republike Srbije broj registrovanih aktivnih supstanci i Formulisanjem fungicidnog preparata dovode se do optimuma fizičko hemijska
preparata raste. Do 2014. godine registrovano je 413 a.s. odnosno 986 preparata, svojstva (veličina čestica, stabilnost aktivne materije na hidrolizu, oksidaciju,
formulisanih u 38 vrsta različitih formulacija a namenjenih poljoprivredi, za primenu svetlost) uz dodatak pomoćnih materija da bi se zadovoljili osnovni zahtevi u zaštiti
na semenu, zemljištu, nadzemnim delovima biljaka, plodovima ili drugačije. U svetu, biljke domaćina i ostvario zadovoljavajući fungicidni efekat.
prema podacima koje iznosi MacBean (2012) aktuelan je spisak od 920 pesticidnih
supstanci.
Fungicidi su prvootkrivena hemijska jedinjenja koja je čovek koristio za zaštitu
gajenih biljaka od prouzrokovača bolesti. Od XVII veka započinje “neorganska era”,
odnosno primena neorganskih jedinjenja (arsen, živin sublimat, bakar-sulfat itd.).
Tokom XIX veka se počinju intenzivno primenjivati sumpor i bakar, a 1882. godine
pronalazak “Bordovske čorbe” predstavlja i početak industrijske proizvodnje
fungicida. Četrdesetih godina XX veka počinje era organskih fungicida.

6 7
 2. Fungicidi

Prema načinu delovanja u odnosu na biljke fungicidi se mogu podeliti na:

• kontaktni - površinski, nesistemični (ne kreću se u biljci);
• sistemični - translokacioni (ascedentno; descedentno kretanje u biljci);
• ograničeni sistemici-lokalsistemici
(kreću se ograničeno u biljci oko mesta primene u okviru lista).

Primenom preventivnih fungicida uz obezbeđenost ravnomernog rasporeda

bilo čvrstih čestica ili tečnih kapljica na biljnim delovima, mestima moguće infekcije,
usporava se ili sprečava klijanje spora, ili se sprečava da isklijale hife prodru u tkivo
domaćina, odnosno od jedinjenja koja ispoljavaju preventivno delovanje zahteva
se dobra pokrivenost biljnih delova, to jest što bolji raspored depozita fungicida.
Nasuprot pomenutom, kod supstanci sa sistemičnim svojstvima dovoljna je i gruba
raspodela depozita na biljne delove, jer takav fungicid biljka usvoja.
Ocene efekata fungicidnih supstanci mogu biti izvedene preko klijavosti spora,
dužine začetka hifa, prečnika kolonije, stepena ostvarene infekcije, preko procenta

2. FUNGICIDI niklih, zdravih ili obolelih biljaka, prouzrokovanih oštećenja ili drugačijih ali uvek
merljivih promena. Rezultati se porede sa stanjem u kontroli (varijanta bez prisustva
ispitivanog jedinjenja) ili efektima koji su ostvareni primenom standardnog jedinjenja
(standarda) - čije je delovanje već poznato (Inđić i Vuković, 2012).
Opšte prihvaćena podela fungicida u praksi je na fungistatike (koji samo usporavaju Pri primeni fungicidnih jedinjenja od značaja su i njihova fizičko - hemijska
porast gljive) i fungicide koji uništavaju gljivu (fungitoksini). svojstva (rastvorljivost u vodi, organskim rastvaračima, isparljivost, stabilnost) koje
Podela fungicida prema hemijskom sastavu: je neophodno poznavati, imajući u vidu eksperimentalne uslove i ciljeve ispitivanja
• neorganski (Šovljanski i Lazić, 2007).
• organski
Prema mestu primene:
• za tretiranje semena, lukovica, rizoma, gomolja;
• suzbijanje prouzrokovača oboljenja u zemljištu;
• tretiranje nadzemnih delova biljaka - folijarna primena
(preko lista, zimsko tretiranje, tretiranje plodova pre skladištenja)
Prema delovanju na parazite (gljivu, bakteriju):
• preventivne (protektivne) - suzbijaju patogena pre ostvarene infekcije;
• kurativne - suzbijaju patogena posle ostvarene infekcije;
• eradikativne - koji sprečavaju sporulaciju patogena.
Savremeni fungicidi mogu ispoljavati jedno od pomenutih načina delovanja, dva,
ili ispoljavaju sve pomenute. Pri ostvarenoj infekciji, ciljanom primenom fungicida
koji ispoljava kurativno delovanje, to jest prodorom u sporu ili miceliju gljive one
bivaju uništene.

8 9
 2.1. Neorganski fungicidi

Jedinjenja bakra i kombinacije sa drugim a.s.:

• Cu iz bakar - hidroksida
• Cu iz bakar – hidroksida i kalcijum-hlorida
• Cu iz bakar – hidroksida + parafinsko ulje
• Cu iz bakar – sulfata pentahidrata i kalcijum - hidroksid
• Cu iz bakar oksida
• Cu iz bakar oksihlorida
• Cu iz bakar oksihlorida + cimoksanil
• Cu iz bakar oksihlorida i cink - karbonata
• Cu iz bakar oksihlorida + mandipropamid

2.1. NEORGANSKI • Cu iz bakar oksihlorida + mineralno ulje

FUNGICIDI
U ovu grupu spadaju fungicidi na bazi bakra i sumpora. Oni deluju kontaktno ili
površinski. Primenjuju se preventivno.
Fungicidi na bazi bakra
Fungicidi na bazi bakra od davnina su poznati kao sredstva za suzbijanje
prouzrokovača plamenjače na vinovoj lozi no, imaju i daleko širi spektar delovanja.
Najstarije jedinjenje je bordovska čorba (1882. godine).
Fungicidno delovanje jedinjenja na bazi bakra zasniva se na aktivnosti Cu2+
katjona. Odnosno pod uticajem CO2 i organskih kiselina koje produkuju biljke, pri
primeni bakarnih jedinjenja oslobađa se Cu2+ koji prodire u spore gljiva i inhibira
enzimske procese - koji za posledicu imaju odumiranje spora. Ova jedinjenja mogu
biti fitotoksična ukoliko se primenjuju na niskim temperaturama i pri visokoj relativnoj
vlažnosti vazduha. Pored fungicidnog ispoljavaju i baktericidno delovanje.
• Cu iz bakar - oksisulfata
• Cu iz bakar sulfata i kalcijum hidroksida
• Cu iz bakar sulfata pentahidrata i kalcijum hidrokisda
• Cu iz bakar sulfata trobaznog
Fungicidi na bazi sumpora
Fungicidi na bazi sumpora primenjuju se za suzbijanje prouzrokovača pepelnica.
Najčešće se upotrebljavaju kao elementarni sumpor. Fungicidno delovanje ostvaruje
para sumpora, pa čak ispoljavaju i akaricidno delovanje. Slobodni molekuli elementarnog
sumpora su rastvorljivi u lipidima, lako prodiru kroz ćelijski zid spora gljiva ili hife. U
ćeliji deluje na oksido-redukcione procese i brzo dovodi do odumiranja spora ili hifa.
Aktivnost sumpora zavisi od veličine čestica. Sumpor nije svrstan u otrovne materije.
Pri temperaturi nižoj od 16°C efekat sumpora je slab ali, sa povećanjem temperature
povećava se i njegova aktivnost, dok na temeperaturama višim od 25 °C nije preporučiva
primena zbog pojave fitotoksičnosti na tretiranim biljkama. Primenjuje se sam ili u
kombinaciji sa sistemičnim fungicidima.

10 11
 2.2. Organski fungicidi

gljiva rezistentnih na određena jedinjenja odnosno, pojava rezistentnosti, čime se

aktivnost fungicida smanjuje. Otuda, kad je reč o sistemičnim fungicidima treba ih
primenjivati onda kada obezbeđuju prednost (kišni period, visoki pritisak infekcionog
materijala) u odnosu na nesistemike. Treba ih primeniti naizmenično sa fugicidima
koji ispoljavaju površinsku aktivnost, ili sa sistemičnim fungicidima, ali sa različitim
mehanizmom delovanja, da bi se vek upotrebe određenih fungicida produžio.

Razvrstani su po hemijskim grupama:

• acilalanini (aktivna supstanca/a.s./ - metalaksil, metalaksil-M)
• anilidi (a.s. – karboksin)
• anilinopirimidini (a.s. – ciprodinil, pirimetanil)
• amidi cinamične kiseline (a.s. - dimetomorf)
• benzimidazoli (a.s. - karbendazim, tiabendazol)
• cijanoacetamidi (a.s. – cimoksanil)
• etil-fosfonati (a.s. – fosetil-aluminijum)

2.2. ORGANSKI •
•
fenilamidi (a.s. - benalaksil, metalaksil, oksadiksil, ofurak)
fenilimidazolinoni (a.s. - fenamidon)

FUNGICIDI
• guanidini (a.s. – dodin, gvazatin-acetat)
• hinoni (a.s. - ditianon)
• imidazoli (a.s. - prohloraz, triflumizonl)
• karbamati (a.s. – iprovalikarb, propamokarb-hidrohlorid)
• morfolini (a.s. - fenpropimorf)
Organski nesistemični fungicidi • oksiminoacetamidi (a.s. – dimoksistrobin)
• piperazini (a.s. - triforin)
To su fungicidi širokog spektra delovanja, imaju površinsko delovanje odnosno, • pirimidini (a.s. – fenarimol, nuarimol, ciprodinil)
biljka mora biti zaštićena pre nego infekcioni materijal dospe do nje. • piridin-karboksamidi (a.s. – boskalid)
Svrstani su u nekoliko hemijskih grupa: • piroketalamini (a.s. – spiroksamin)
• ditiokarbamati (aktivna supstanca /a.s./- cineb, • strobilurini (a.s.– azoksistrobin, kresoksim-metil, trifloksistrobin, pirakolstrobin)
mankozeb, propineb, metiram, tiram) • triazoli (a.s. - triadimefon, triadimenol, bitertanol, tebukonazol, miklobutanil,
• ftalimidi (a.s. - kaptan, folpet) bromkonazol, ciprokonazol, heksakonazol, flutriafol, dinikonazol, flusilazol,
• dikarboksimidi (a.s. - vinklozolin, iprodion, prosimidon) propikonazol,penkonazol,difenkonazol, epoksikonazol, fenpropidin, metkonazol,
• dinitrofenoli (a.s. – meptildinokap) flukvinkonazol, tetrakonazol)
• drugi organski fungicidi (a.s. - dodin, fluazinam, pirimetanil, fenheksamd, • tiofosfati
fludioksonil, hlorotalonil, triazoksid, zoksamid) • ostali sistemični fungicidi
(a.s. - propamokarb, fosetil-aluminium, dimetomorf, karboksin).
Organski sistemični fungicidi
Sistemični fungicidi naneti na biljku jednim delom funkcionišu kao površinski ili Sredstva za sistemično indukovanje otpornosti
kontaktni fungicidi a veći deo biva usvojen od površinskih ćelija lista i prenet u druge
(acibenzolar-S-metil) - jedinjenje koje aktivira odbrambene mehanizme kod biljaka,
biljne delove. Koliki deo će biti usvojen od strane biljke zavisi od vrste sistemičnog
primenjuje se pre infekcije.
fungicida. Imajući to u vidu neki fungicidi ispoljavaju i površinsko i sistemično delovanje
što zavisi od: svojstva fungicida, patogene gljive, domaćina, perioda inkubacije, vremena
primene fungicida itd. Sistemičnim fungicidima u odnosu na one sa površinskim
Sredstva za hemijsku dezinfekciju zemljišta
delovanjem daju se izvesne prednosti međutim, neophodno ih je racionalno koristiti. (a.m. - dazomet i metilbromid ) - primenom ovih jedinjenja u zemljištu se suzbijaju:
Posledica česte primene preparata sa sistemičnim delovanjem je brzo stvaranje sojeva nematode, insekti, i parazitne gljive i klijanje semena nekih korovskih vrsta.

12 13

2.3. BIOFUNGICIDI
Biopesticidi podrazumevaju primenu korisnih mikroorganizama ili produkata
njihovog metabolizma, zatim primenu biljnih ekstrakata i eteričnih ulja u zaštiti bilja.
Produkti metabolizma pomenutih mikroorganizama su toksini, kristali, spore i
antibiotici, koji štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne
insekte, nematode i korove, pri čemu su bezopasni po ljude i ekološki bezbedni.
Takođe, korisni mikroorganizmi produkuju i vitamine, enzime i biljne hormone koji
mogu delovati na imuni sistem biljaka, povećavajući njihovu otpornost.
Biofungicidi mogu biti na bazi korisnih gljiva, bakterija, kvasaca, koji infestiraju
i kontrolišu razvoj biljnih patogena, zatim na bazi eteričnih ulja ili biljnih ekstrakata
(Copping, 2009).
Sposobnost biofungicida da zaštiti biljku domaćina od patogena, da se održi na
različitim biljkama u različitim uslovima, osnov je njihovog komercijalnog uspeha.
Razlikuju se sledeći mehanizmi delovanja biofungicida:
1. direktna kompeticija
2. antibioza
3. predatorstvo ili parazitizam
4. indukovana otpornost domaćina
14
Direktna kompeticija podrazumeva da se koren biljaka domaćina mora naseliti
organizmom koji se primenjuje za biološko suzbijanje prouzrokovača bolesti ili Biological
Control Organism (BCO) pre nego što dođe do infekcije patogenom. Organizam koji se
primenjuje mora biti prisutan u velikom broju radi kompeticije sa patogenom. Biološki
agens proizvodi toksin koji usporava rast patogena (antibioza). BCO treba da poseduje
antibiotička i antigonistička svojstva. Ukoliko patogen prodire u koren, moguće je da
izostane efekat antibioze. Predatorstvo ili parazitizam podrazumeva da organizam koji
se primenjuje za biološku kontrolu napada patogeni organizam i njime se hrani. Pri
ovakvom mehanizmu delovanja, biološki agens mora biti prisutan pre napada patogena.
Indukovana otpornost se javlja kada se u napadnutoj biljci aktivira odbrambeni sistem
i to ne imuni, već unutrašnja borba za usporavanje infekcije (Grahovac i sar., 2009).
Biofungicidi se primenjuju: za tretiranje semena, krtola krompira pred sadnju ili
skladištenje, folijarno, za potapanje ili prskanje rasada pre sadnje, zalivanjem biljaka
posle rasađivanja i potapanjem kalema. Broj gajenih biljaka koje se štite biofungicidima je
velik, od ratarskih, povrtarskih, voćarskih vrsta, ukrasnom, lekovitom i začinskom bilju.
Prednosti biofungicida:
• organizmi za biološko suzbijanje su prirodni izvor;
• primena bioloških agenasa u programima integralne zaštite bilja
omogućava razvoj održive poljoprivredne proizvodnje;
• smanjen uticaj na životnu sredinu, a samim tim povećan biodiverzitet budući da
su biopesticidi specifičnijeg delovanja na ciljni organizam od hemijskih preparata;
• smanjuju potrebu za hemijskim sredstvima;
• izuzetno su značajni u pripremi antirezistentne strategije i upravljanju
osetljivošću suzbijanih vrsta na hemijske pesticide;
• bezbedniji su za upotrebu od hemijskih preparata;
• kraćih su karenci i radnih karenci;
• mogu se primenjivati u raznim tipovima biljne proizvodnje;
• neki trajno ostaju u biocenozi posle unošenja.
Nedostaci biofungicida:
• teže se uvode u primenu;
• imaju uži spektar delovanja;
• sporije deluju od hemijskih sredstava;
• deluju preventivno, nikad eradikativno;
• imaju kraći rok trajanja i skuplji su;
• mogu biti inkompatabilni sa drugim fungicidima ili baktericidima;
• zahtevaju višekratnu primenu;
• zahtevaju sniženje pragova štetnosti.
Biofungicidi registrovani u Republici Srbiji:
• Bacillus subtilis soj ST1/III (preparat F-Stop)
• Pythium oligandrum (preparat Polyversum)
15
 2.4. Fungicidi za tretiranje semena

kada je zemljište vlažno i kada je temperatura između 5 i 10 °C. Fungicidi obrazuju

zaštitni film oko semena koji služi za sprečavanje razvoja bolesti, dok uslovi za klijanje
ne budu zadovoljavajući.
Fungicidi za tretiranje semena treba da budu:
- efikasni protiv prouzrokovača oboljenja na semenu i poniku;
- toksikološki i ekotoksikološki najpovoljnije formulisani;
- zadovoljavajuće perzistentnosti (dužine delovanja);
- selektivni za semena na koja se nanose i pri dužem skladištenju istog,
to jest bez štetnog uticaja na kvalitet semena i početne faze razvoja mladih biljaka;
- laki za primenu;
- bezbedni za rukovaoca.
Načini nanošenja pesticidnih preparata menjali su se tokom vremena najpre
se izvodilo: izlaganju semena parama (živina jedinjenja), suvim zaprašivanjem,

2.4. FUNGICIDI
vlažnim tretiranjem, inkrustacijom i piliranjem ili peletiranjem, od kojih su danas
najzastupljenija zadnja dva. Tretiranje semena se obično vrši po doradi semena pre

ZA TRETIRANJE SEMENA
pakovanja, a u nekim slučajevima seme se može tretirati i neposredno pred setvu.
Prisustvo pesticidne komponente na semenu, kompleks faktora kao što su vlažnost,
temperatura, supstrat u kome se odvija naklijavanje, mogu prouzrokovati i neželjene
promene odnosno usporiti klijanje, izazvati fitotoksične promene, smanjiti klijavost
ili određene pojave koje nisu nužno i negativne (izduženje stabla ili korena, skraćenje
Seme gajenih biljaka je veoma pogodan supstrat za razviće mnogobrojnih internodija). Kvalitet tretiranog semena se bazira na određivanju energije klijanja i
prouzrokovača bolesti. U zavisnosti od vrste semena, prirode prouzrokovača bolesti, kao klijavosti istog u određenim, propisanim uslovima uz propisane minimalne vrednosti
i spoljnih činilaca, zavisi visina štete na gajenim biljnim vrstama. Štetnost se izaražava za klijavost gajenih biljaka. Isti postupci naklijavanja semena koriste se i pri proveri
na različite načine: procentom inficiranog semena, težinskim smanjenjem prinosa, uskladištenog tretiranog semena, kada se čuva duže od godinu dana (Anonimus,
smanjenjem kvaliteta semena, umanjenjem upotrebne vrednosti semena. Poznato je 2006; Anonimus, 2013).
da pojedini prouzrokovači bolesti u potpunosti uništavaju seme, kao što je, na primer
slučaj sa gljivama iz roda Tilletia i Ustilago. Nasuprot ovima, za većinu patogena
moglo bi se reći da nanose indirektne štete. One se manifestuju u raznim vidovima,
kao što je šturost, smanjena klijavost, plesnivost, pegavost itd. Glavni izvori inokuluma
prouzrokovača bolesti biljaka i semena su seme, zaraženi biljni ostaci, zemljište i dr.
Prisustvo parazita bilo na površini ili u unutrašnjosti semena, ugrožava njegovu biološku
vrednost a samim tim utiče na zdravstvenu kondiciju i vitalnost biljaka.
Tretiranje semena fungicidima za zaštitu semena od mikroorganizama u zemljištu
je praksa koja se preporučuje za mnoge vrste semena: pšenicu, ječam, ovas kukuruz,
suncokret, šećernu repu, soju i uljanu repicu. Fungicidi se koriste za zaštitu semena u
zemljištu u periodu između setve i nicanja. Upijanjem vode menja se hemijska reakcija
semena od alkalne ka kiseloj, ubrzo posle klijanja, pa time seme postaje odlična podloga
za razvoj raznih mikroorganizama koji se nalaze u zemljištu. Većina ovih bolesti se javlja

16 17

3. REZISTENTNOST (drugačijeg mehanizma delovanja);
FITOPATOGENIH
GLJIVA NA FUNGICIDE
Jedan od rizika primene fungicida u poljoprivrednim usevima je i pojava rezistentnih
populacija štetnih vrsta fitopatogenih gljiva. Rezistentnost je najbrži evolucioni proces
koji nastaje kao posledica selekcionog pritiska pesticida i odbrane živih organizama
od toksičnih materija. Posledice pojave rezistentnosti pored ekonomskih šteta su
povećanje količine primene fungicida po jednom tretmanu ili povećanje broja tretmana
po hektaru, zagađenje životne sredine (kontaminacija zemljišta i podzemnih voda) i
povećanje štetnih ostataka u usevima.
Problem rezistentnosti gljiva na fungicide nastaje sa početkom upotrebe selektivnih
sistemičnih fungicida, kao posledica intezivne i neracionalne primene istih. Rezistentnost
na fungicide se definiše kao stabilno nasledno prilagođavanje gljiva na neki fungicid, što
se ispoljava kao umanjena osetljivost u odnosu na normalnu osetljivost. Najefikasniji
način u prevenciji pojave rezistentnosti je integralni pristup (fizičke, hemijske, biološke
mere borbe) u suzbijanju štetnih vrsta fitopatogenih gljiva.
Strategija prevencije pojave rezistentnosti ili upravljanje rezistentnošću
fitopatogenih gljiva prema fungicidima (Fungicide Resistance Action Committee -
FRAC) postiže se primenom opštih i pojedinačnih upustava.
18
3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide
Opšta upustva:
• Ne koristiti pojedinačan preparat nego mešavine
(komponente različitog mehanizma delovanja);
• Ograničenje broja aplikacija, tretiranje samo kada je neophodno;
• Održavanje doze zadate od proizvođača;
• Izbegavanje upotrebe sistemika/pesticida širokog spektra delovanja;
• IPM-integralni pristup kombinacije svih mera;
• Upotreba hemijskih preparata iz različitih hemijskih grupa;
• Primena agrotehničkih mera;
Pojedinačna upsutva:
• Kadgod je to moguće rotirati preparate sa onima iz druge hemijske grupe
• Primenjivati tank-mix mešavine dva preparata iz različitih hemijskih grupa;
• Tretiranje izvoditi prema programu integralne zaštite koji nalaže pregled
i kontrolisanje useva radi utvrđivanja pojave patogena, poznavanje istorije primene
fungicida na parceli/plodored (uzimaju se u obzir agrotehničke,
biološke mere i hemijska zaštita).
Osnovni elementi za pripremu strategija u primeni fungicida
FRAC (Fungicide Resistance Action Committee)
MOA Code:
Različita slova (od A do I, sa dodatim brojevima) koriste se u cilju razlikovanja grupa
fungicida prema biohemijskom mehanizmu delovanja (MOA) u biosintetskim putevima
biljnih patogena. Grupisanje je izvršeno na osnovu metaboličkih procesa počevši od
sinteze nukleinskih kiselina (A) pa do sekundarnog metabolizma, npr. sinteza melanina
(I) na kraju liste, zatim inicijatori odbrambenog mehanizma biljaka domaćina (P), noviji
molekuli nepoznatog mehanizma delovanja i nepoznatog rizika od pojave rezistentnosti
(U, tranzitni status, najčešće ne duže od 8 godina, dok informacije o mehanizmu
delovanja i mehanizmima rezistentnosti ne postanu dostupne) i inhibitori koji deluju
na više mesta (M).
Mesto delovanja i kod:
Ukoliko je na raspolaganju, navodi se biohemijski mehanizam delovanja. U mnogim
slučajevima, precizno mesto delovanja nije poznato. Ipak, grupisanje se može izvršiti
na osnovu ukrštene rezistentnosti unutar same grupe ili u odnosu na druge grupe.
19
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Naziv grupe: Tabela 1.

Nazivi grupa se navode na osnovu sličnosti hemijskih struktura koje su prihvaćene u Fungicidi razvrstani prema mehanizmu delovanja i riziku od pojave rezistentnosti
literaturi. Zasnovani su na različitim izvorima (hemijska struktura, mesto delovanja,

Naziv aktivne materije

Mehanizam delovanja

Mesto delovanja i kod

ukrštena rezistentnost
R -rezistentnost; UR -
prvi, značajan predstavnik grupe).

Hemijska grupa
Naziv grupe

FRAC COD
(MOA)
Hemijska grupa:
Grupisanje je zasnovano na hemijskim ekvivalentima. Nomenklatura je izvršena prema
IUPAC i imenima Chemical Abstract (hemijskih izvoda).
benalaksil
Naziv aktivne materije (common name): furalaksill
acilalanini

Fenil amidi (PhenylAmides)

Nazivi za pojedinačne aktivne materije prihvaćeni (ili predloženi) od strane ISO metalaksill R i UR dobro
(International Standard Organization – Međunarodna Organizacija za Standarde) za metalaksil-M

RNA polimeraza I
poznata kod vrsta

PA – fungicidi
reda Oomycetes,
koje se očekuje da budu navedeni na deklaraciji proizvoda kao opis proizvoda. 4

A1:
ali mehanizam
oxazolidinoni oksadiksil razvoja R je
Komentari rezistentnosti (R i UR): nepoznat.
Detalji koji se odnose na (molekularni) mehanizam rezistentnosti ili rizik od pojave Visok rizik
rezistentnosti. Ukoliko je pojava rezistentnosti u poljskim uslovima poznata za jednog

A: inhibitori sinteze nukleinske kiseline

butirolaktoni ofurak
pripadnika grupe, vrlo je verovatno, ali ne isključivo, da će ukrštena rezistentnost
biti prisutna i kod drugih članova grupe. Broj dokaza, koji ukazuju na to da se stepen
Srednji rizik. R i
ukrštene rezistentnosti razlikuje među članovima grupe i patogenim vrstama ili čak
UR utvrđena kod
unutar vrste, je u porastu. Za najnovije informacije o statusu rezistentnosti ili ukrštene A2: hidroksi – bupirimat prouzrokovača
hidroksi­
rezistentnosti određenog patogena/kombinacije fungicida, preporučuje se da se adenozin- (2 -amino-) (2-amino-) dimetirimol pepelnica. 8
kontaktiraju lokalni predstavnici FRAC-a predstavnici proizvođača ili savetnici za zaštitu deaminaza pirimidini pirimidini etirimol Potrebna
bilja. Prema principima opisanim u FRAC Monografijama 1, 2 i 3, realan rizik razvoja strategija za
upravljanje R.
rezistentnosti na određenu grupu fungicida može biti nizak, srednji ili visok.

izoksazoli himeksazol
FRAC Code:

Heteroaromati-čna
Brojevi i slova služe za razlikovanje grupa fungicida prema njihovom ponašanju prema

jedinjenja
A3:
ukrštenoj rezistentnosti. Brojevi su pripisivani primarno prema vremenu uvođenja DNK/RNK Nije poznata R 32
sinteza izotiazoloni oktilinon
datog proizvoda na tržište (brojevi 1 do 44, status 2009).

U tabeli 1. su prikazani komercijalni fungicidi prema njihovom mehanizmu delovanja i

riziku od pojave rezistentnosti. Takođe su uključeni i najznačajniji baktericidi.
Baktericid.
A4: Postoji R. Rizik
DNK karboksilne karboksilne oksolinska neodređen.
31
poizomeraza kiseline kiseline kiselina Potrebna
tip II (giraza) strategija za
upravljanje R.

20 21
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

benzimidazoli
benomil R česta kod

pirimidinamini

pirimidinamini
karbendazim mnogih vrsta C1:

Metil benzimidazol karbamati (Methyl

kompleks
fuberidazol gljiva. Nekoliko I NADH diflumetorim Nije poznata R 39

Benzimidazole Carbamates)
tiabendazol mesta mutacije, oksido-
reduktaza
uglavnom E198A/

MBC - fungicidi
B1:
β-tubulin G/K, F200Y u
1
agregat (3-tubulin genu
mitoze benodanil
Pozitivna UR fenil- flutolanil
između članova benzamidi mepronil
tiofanat
grupe. Negativna piridinil-etil-
tiofanati tiofanat - fluopiram
metil UR na N – fenil benzamidi
R utvrđena kod

(Succinate dehydrogenase inhibitors)

karbamate.

Inhibitori sukcinat dehidrogenaze

furan- nekoliko vrsta
Visok rizik fenfuram gljiva iz poljske
karboksamidi
populacije i kod
Karboksin laboratorijskih
oksatin- Oksikarbo-
B: inhibitori mitoze i ćelijske deobe

C2: mutanta. Mesto

kompleks karboksamidi ksin mutacija je u sdh

SDHI
Postoji R. Mesto II: sukcinat- genu, npr. H/Y (ili 7
mutacije E198K. dehidro- tiazol- H/L) na 257, 267,
tifluzamid

C: inhibitori respiracije
genaza karboksamidi 272 ili P225L, u
B2: Negativna UR na zavisnosti od vrste
β-tubulin N-fenil N - fenil benzimidazole. gljive. Potrebna
dietofenkarb 10 furametpir strategija za
agregat karbamati karbamati Visok rizik. pentiopirad upravljanje R.
pirazol -
mitoze Potrebna biksafen Srednji rizik
karboksamidi izopirazam
strategija za sedaksan
upravljanje R.
piridin- boskalid
karboksamidi

azoksistrobin
B3: Nizak do srednji metoksi- enestrobin
β-tubulin rizik. Potrebna akrilati pikoksistro-
benzamidi toluamidi zoksamid 22 bin
agregat strategija za
mitoze upravljanje R. metoksi- Piraklostro-
karbamati bin
kresoksim-
oksimino metil R utvrđena kod
acetati trifloksistro- više vrsta gljiva.
QoI-fungicidi bin Mesto mutacije
C3:
B4: je u cyt b genu
kompleks III: Dimoksistro-
Spoljni (G143A, F129L)
deoba ćelija feniluree feniluree pensikuron Nije poznata R 20 citohrom bc1 bin
inhibitori oksimino- i dodatnim
predloženo (ubikvinol metomino- 11
kvinona acetamidi mehanizmima.
oksidaza) na strobin
(Quinone UR je utvrđena
mestu Qo orizastrobin
outside među svim
(cit b gen)
Inhibitors) oksazolidin- pripadnicima QoI
famoksadon grupe.
dioni
Visok rizik
B5: dihidro- Fluoksastro-
dioksazini bin
dislokacija piridinmetil-
benzamidi fluopikolid Nije poznata R 43
spektrin-sk ih benzamidi imidazolinoni fenamidon
proteina
benzil- piribenkarb
karbamati

22 23
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

ciprodinimepanipirim pirimetanil
Utvrđena R.
AP – fungicidi R utvrđena kod Srednji rizik.
D1: rodova Botrytis Potrebna
biosinteza anilin- i Venturia, strategija za
metionina Anilin 9
pirimidini pyrimidini sporadično kod upravljanje R.
predlože-no
(cgs gen) (Anilino- Oculimacula. UR na
Pyrimidines) Srednji rizik E1: prokvinazid kod
G-protein u Erysiphe (Uncinula
ranoj ćelijskoj kvinolini kvinolini kvinoksifen necator) ali ne kod 13
signalizacij Blumeria
predloženo graminis.
Enopiranuron-ska kiselina

enopiranuronska kiselina
Prokvinazid
Nizak do srednji i kvinoksifen
D: inhibitori sinteze aminokiselina i proteina

antibiotik

D2: antibiotik
rizik. Potrebna uvrstiti u

E: inhibitori transdukcije (prenos) signala

sinteza blasticidin-S 23 zajedničku
proteina strategija za
upravljanje R. strategiju za
upravljanje R.
heksopiranozil antibiotik

heksopiranozil antibiotik

R utvrđena kod
patogenih gljiva R utvrđena
D3: i bakterija (P. E2: sporadično,

(PhenylPyrroles
sinteza kasugamicin glumae). Srednji 24 MAP/histidin- mehanizam nije

PP-fungicidi

Fenil piroli
proteina kinaza u precizno utvrđen.
rizik. Potrebna fenpiklonil
prenosu fenil piroli 12
strategija za fludioksonil Nizak do srednji
osmotskih
upravljanje R. signala rizik. Potrebna
(os-2, HOG1) strategija za
upravljanje R.
glukopiranozil antibiotik

glukopiranozil antibiotik

Baktericid
D4: Utvrđena R. Visok
sinteza streptomicin rizik. Potrebna 25
proteina strategija za
upravljanje R. R utvrđena kod
roda Botrytis i
E3: drugih patogena.
MAP/histidin- Nekoliko mutacija

dikarboksimidi

dikarboksimidi
hlozolinat
kinaza u u OS-1, pretežno
iprodion
prenosu I365S. 2
osmotskih prosimidon
Baktericid
oksitetraciklin

vinklozolin UR česta među

D5: Utvrđena R. Visok signala
tetraciklin tetraciklin pripadnicima
sinteza rizik. Potrebna 41 (os-1, Dafl)
antibiotik antibiotik grupe.
proteina strategija za
upravljanje R. Srednji do visok
rizik

24 25
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

nekadašnji piperazini triforin

F1
dikarboksimidi
piridini pirifenoks
Velika razlika u
R utvrđena pirimidini fenarimol spektru aktivnosti
edifenfos za određene DMI.
fosforo-tiolati fosfotiolati iprobenfos vrste gljiva. imazalil R utvrđena kod
F2: (IBP) pirazofos Nizak do srednji oksopokonazol raznih gljiva.
biosinteza imidazoli pefurazoat Nekoliko
rizik. Potrebna
fosfolipida; 6 prohloraz mehanizama
strategija za
metil triflumizol R je poznato,
upravljanje R
-transferaza uključujući mesta
ukoliko se
azakonazol mutacije.
ditiolani ditiolani izoprotiolan primenjuje za UR je prisutna
bitertano

(DeMethylation Inhibitors)
rizične patogene

Inhibitori demetilationa
bromukonazol među DMI za istu
G 1: ciprokonazol vrstu gljive.

DMI – fungicidi
C14 difenokonazol U cyp51 (erg 11)

(SBI: Class I)
demetilaza dinikonazol genu, npr.

G: inhibitori biosinteze sterola u membranama

AH-fungicidi bifenil u biosintezi epoksikonazol V136A, Y137F, 3
hloroneb sterola etakonazol A379G, I381V;
Aromatični dikloran (erg 11/cyp fenbukonazol cyp51 promotoru;
F: inhibitori sinteze membrana i lipida

R utvrđena za 51) flukvinkonazol ABC

ugljovodonici kvintozen neke gljive. Nizak transporteru itd.
aromatični flusilazol
F3: (hlorofenili, (PCNB) do srednji rizik. flutriafol DMI fungicidi
ugljovodonici
lipidna nitroanilini) teknazen Zbog različitog heksakonazol su inhibitori
(Aromatic (TCNB) 14 triazoli biosinteze sterola
peroksidacija spektra aktivnosti, imibenkonazol
predloženo Hydro- tolklofos- postoji kompleks ipkonazol (Biosynthesis
carbons) metil metkonazol Inhibitors-
modela za razvoj miklobutanil SBIs),
R penkonazol ali ne pokazuju
hetero propikonazol UR sa
1,2,4 protiokonazol drugim SBI
aromatična etridiazol
-tiadiazoli simekonazol grupama.
jedinjenja tebukonazol Srednji rizik*
F4: tetrakonazol
propustljivost tritikonazol
Nizak do srednji triadimenol
ćelijske jodokarb
rizik. Potrebna triadimefon
membrane, karbamati karbamati propamokarb 28
strategija za
masne protiokarb
upravljanje R. spiroketalamini Smanjena
kiseline morfolini
G 2: piperidini osetljivost kod
predloženo morfolini
Δ14 reduktaza prouzrokovača
amidi Δ → Δ7
8
pepelnica.
dimetomorf Amini
sinaminske izomeraza u piperidini fenpropidin UR prisutna
flumorf R utvrđena kod P. (“Morfolini”) 5
CAA-fungicidi kiseline biosintezi piperalin unutar grupe,
(SBI: Class II)
F5: viticola ali ne i kod sterola ali ne i između
biosinteza bentiavalikarb P. infestans. (erg 24, drugih SBI grupa.
Amidi valinamidi erg 2) spiroketal- Nizak do
fosfolipida iprovalikarb UR između svih spiroksamine
karboksilne karbamati 40 amini srednji rizik**
i uklanjanje valifenalat članova CAA
kiseline
ćeliskog zida grupe. Nizak do
(Carboxylic G 3: Nizak do srednji
predloženo amidi srednji rizik
Acid Amides) mandipropa- 3-keto rizik.
Hidroksianilidi
mandelinske reduktaza hidroksianilidi fenheksamid Potrebna 17
mid (SBI: Class III)
kiseline C4-demetila- strategija za
tion (erg 27) upravljanje R

Nije utvrđena Fungicidna

F6: Bacillus G 4:
R. Postoji nizak i herbicidna
mikrobni subtilisi skvalen – tiokarbamati piributikarb
Bacillus rizik. Mehanizam aktivnost
disruptori Mikrobi fungicidni epoksidaza
subtilis izolat delovanja – 44 (SBI: Class IV) R nije utvrđena. 18
ćelijske (Bacillus sp.) lipopeptidi u biosintezi
QST 713 nespecifično
membrane koje sterola
razaranje ćelijske (erg 1)
patogena proizvodi naftifin Medicinski
membrane alilamini terbinafin fungicidi

26 27
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Postoje tvrdnje
H: inhibitori sinteze glukana
H 3: o R. Nizak do
biosinteza glucopiranozil glukopiranozil cijanoacetamid cijanoacetamid srednji rizik.
validamicin R nije utvrđena 26 nepoznato cimoksanil 27
trehalaze i antibiotik antibiotic - oksim - oksim Potrebna
inozitola strategija za
upravljanje R.

Utvrđena R
fosetil-Al kod nekoliko
Utvrđena R. nepoznato fosfonati etil -fosfonati fosforna 33
patogena.
H 4: peptidil Srednji rizik. kiselina i soli Nizak rizik.
hitin polioksini pirimidin polioksin Potrebna 19
sintetaza nukleozid strategija za ftalaminske ftalaminske tekloftalam
upravljanje R. nepoznato R nije utvrđena 34
kiseline kiseline (baktericid)

nepoznato benzotriazini benzotriazini triazoksid R nije utvrđena 35

MBI-R izobenzo-
Inhibitori ftalid
furanon
I: inhibitori sinteze melanina

biosinteze benzen- benzen-

I 1: nepoznato flusulfamid R nije utvrđena 36
melanoma – piro- sulfonamidi sulfonamidi
reduktaza pirokvilon
reduktaza kvinolinon R nije utvrđena 16.1
u ćelijskim zidovima

u biosintezi (Melanin
melanina nepoznato piridazinoni piridazinoni diklomezin R nije utvrđena 37
Biosynthesis

Nepoznat mehanizam delovanja

triazolobenzo-
Inhibitors- triciklazol
hiazol
Reductase)
nepoznato tiokarbamati tiokarbamati metasulfokarb R nije utvrđena 42
MBI-D ciklopropan-
Inhibitori karpropamid
karboksamid
biosinteze Utvrđena R. razaranje etilamino-
I2: tiazol
melanoma - Srednji rizik. mikrotubula tiazol etaboksam R nije utvrđena U5
dehidrataza karboksamid diklocimet karboksamid
dehidrataza Potrebna 16.2 (predloženo) karboksamid
u biosintezi (Melanin strategija za
melanina Biosynthesis upravljanje R.
Inhibitors- propionamid fenoksanil Utvrđena R kod
Dehydratase) Sphaerotheca.
nepoznato fenil-acetamid fenil-acetamid ciflufenamid Potrebna U6
P1: strategija za
putevi benzo- benzo- acibenzolar- upravljanje R.
R nije utvrđena
salicilne tiadiazol BTH tiadiazol BTH S-metil
P: indukovanje odbrambenog mehanizma

kiseline Utvrđena R.
probenazol Srednji rizik.
(antibakterijska Potrebna
P2 benzizotiazol benzizotiazol R nije utvrđena strategija za
i antifungalna
aktivnost) upravljanje R.
UR prema
kod biljke domaćina

kvinoksifenu
tiadiazol- tiadiazol- kod Erysiphe ali
P3 tiadinil izotianil R nije utvrđena nepoznato kvinazolinon kvinazolinon prokvinazid U7
karboksamid karboksamid ne kod
Blumeria
P graminis.
Prokvinazid
i kvinoksifen
uvrstiti u
strategiju za
upravljanje R.
P4 prirodna laminarin R nije utvrđena razaranje
predloženo materija
aktina benzofenon benzofenon metrafenone R nije utvrđena U8
(predloženo)

U10

U11

28 29
 3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Neklasifikovani
mineralna
ulja,
organska
ulja, kalijum
nepoznato raznovrsno raznovrsno R nije utvrđena NC
bikarbonat,
materije

4. NAJZNAČAJNIJE
biološkog
porekla

neorganski neorganski bakar

(različite soli) M1
FITOPATOGENE GLJIVE
PROUZROKOVAČI
neorganski neorganski sumpor M2

i srodna jedinjenja
ferbam
ditiokarbamati mankozeb
Nizak rizik bez OBOLJENJA GAJENIH BILJAKA
Kontaktno delovanje na više mesta

ditiokarbamati maneb
i srodna metiram znaka razvoja R. M3
jedinjenja propineb Za dodin je
tiram zineb utvrđena R
ziram kod Venturia
inaequalis što

kontaktno ftalimidi ftalimidi

kaptan
kaptafol
ukazuje da
dodin možda
i nije inhibitor M4
4.1. RATARSKI USEVI
folpet sa više mesta
delovanje na delovanja.
više mesta
hloronitrili hloronitrili Nema UR
hlorotalonil između materija M5
(ftalonitrili) (ftalonitrili)
iz grupa M1-
M9.
sulfamidi sulfamidi dihlofluanid Preporučije M6 Najznačajniji patogeni gajenih biljaka prikazani su u daljem tekstu (Bagi i Bordnar, 2012).
tolilfluanid se primena
strategije za
dodin
kvanidini kvanidini gvazatin
upravljanje R.
M7 STRNA ŽITA
iminoktadin Pepelnica strnih žita
(prouzrokovač: Blumeria graminis)
triazini triazini anilazin M8
Lisna rđa pšenice
kvinoni kvinoni
(prouzrokovač: Puccinia recondita)
ditianon M9
(antrakvinoni) (antrakvinoni) Fuzarioza klasa pšenice
(prouzrokovač: Gibberella zeae, anamorf: Fusarium graminearum)
Anonimus (2009): FRAC Code List©: Fungicides sorted by mode of action (including FRAC Code
numbering) http://www.frac.info/frac/publication/anhang/FRAC_CODE_LIST.pdf Glavnica pšenice
(prouzrokovač: Tilletia caries)
Gar pšenice
(prouzrokovač: Ustilago tritici)
Siva pegavost (septorioza) lista pšenice
(prouzrokovač: Mycosphaerella graminicola; anamorf: Septoria tritici)
Prugavost lista ječma
(prouzrokovač: Pyrenophora graminea anamorf: Drechslera graminea)

30 31
 4.1. Ratarski usevi 4.1. Ratarski usevi

KUKURUZ

http://www.bayercropscience.bg
Fuzariozna trulež korena i stabla kukuruza
(prouzrokovači: vrste iz roda Fusarium)
Plesnivost klipa kukuruza
(prouzrokovači: vsrte iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus)

ŠEĆERNA REPA
Pegavost lišća šećerne repe
(prouzrokovač: Cercospora beticola)
Ugljenasta trulež biljaka Glavnica pšenice (prouz. Tilletia caries) Gar pšenice (prouz. Ustilago tritici)
(prouzrokovač: Macrophomina phaseolina)

SUNCOKRET
Plamenjača suncokreta

https://www.flickr.com
(prouzrokovač: Plasmopara helianthi)
Sivomrka pegavost stabla suncokreta
(prouzrokovač: Diaporthe helianthi, anamorf: Phomopsis helianthi)
Bela trulež suncokreta
(prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)
Crna pegavost suncokreta
(prouzrokovač: Leptosphaeria lindqiustii, anamorf: Phoma macdonaldi) Plesnivost klipova kukuruza Fuzarioza klasa pšenice
Siva trulež suncokreta i drugih biljaka (prouz. Giberela zeae) (prouz. Fusarium graminearum)

(prouzrokovač: Botryotinia fuckeliana, anamorf: Botrytis cinerea)

ULJANA REPICA
Siva trulež
(prouzrokovač: Botryotinia fuckeliana, anamorf: Botrytis cinerea)
Bela trulež
(prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)

SOJA
Plamenjača soje
(prouzrokovač: Peronospora manshurica) Pegavost lišća šećerne repe Plamenjača suncokreta
(prouz. Cercospora beticola) prouz. Plasmopara helianthi)
Bela trulež soje
(prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)

http://jule.pflanzenbestimmung.de
LUCERKA
Crna pegavost lista lucerke
(prouzrokovač: Pseudopeziza medicaginis)

KROMPIR
Plamenjača krompira i paradajza
(prouzrokovač: Phytophthora infestans)
Crna pegavost krompira i paradajza
(prouzrokovač: Alternaria solani) Bela trulež suncokreta (prouz. Sclerotinia sclerotiorum)

32 33
 1. Povrtarski usevi

KRASTAVAC
Plamenjača vrežastih biljaka
(prouzrokovač: Pseudoperonospora cubensis)
Antraknoza krastavca, lubenice i dinje
(prouzrokovač: Colletotrichum lagenarium)
Pepelnica krastavca i duvana
(prouzrokovač: Erysiphe cichoracearum)
Fuzariozno uvenuće biljaka
(prouzrokovač: Fusarium oxysporum)

LUK
Plamenjača luka
(prouzrokovač : Peronospora destructor)
Siva trulež luka
(prouzrokovač : Botryotinia fuckeliana,

http://www.poljoberza.net
4.2. POVRTARSKI USEVI anamorf: Botrytis cinerea)

GRAŠAK
Plamenjača graška
(prouzrokovač: Peronospora viciae)
PASULJ
Antraknoza graška Crna pegavost krompira i paradajza
Antraknoza pasulja
(prouzrokovač: Ascochyta pisi) (prouz. Alternaria solani)
(prouzrokovač: Colletotrichum lindemuthianum)

KUPUSNJAČE
KORENASTO POVRĆE
http://bio113portfolioleighhobson2.weebly.com

Kila kupusa
Bela trulež
(prouzrokovač: Plasmodiophora brassicae)
(prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)
Crna trulež krstašica
Pegavost lista celera
(prouzrokovač: Xanthomonas campestris)
(prouzrokovač: Septoria apiicola)
PARADAJZ
Plamenjača krompira i paradajza
(prouzrokovač: Phytophthora infestans)
SALATA

Siva pegavost paradajza
(prouzrokovač: Septoria lycopersici)
PAPRIKA
Zeleno (verticiliozno) uvenuće biljaka
(prouzrokovači: Verticillium albo-atrum, V. dahliae)
http://www.apsnet.org
Plamenjača salate
(prouzrokovač: Bremia lactucae)
Plamenjača krompira i paradajza
(prouz. Phytophthora infestans)
Plamenjača vrežastih biljaka
(prouz. Pseudoperonospora cubensis)

34 35
 1. Pedološka istraživanja i uzorkovanje zemljišta 4.3. Zasadi voća i vinove loze

KAJSIJA
Pegavost lišča kajsije
(prouzrokovač: Gnomonia erythrostoma)
Moniliozno oboljenje kajsije
(prouzrokovač: Monilia fructigena, M. laxa, M. fructicola)

ŠLJIVA
Plamenjača šljive
(prouzrokovač: Polystigma rubrum)
Rđa šljive
(prouzrokovač: Transchelia pruni-spinosae)

VIŠNJA I TREŠNJA

http://www.plantmanagementnetwork.org
Ospičavost lišća
(prouzrokovač: Blumeriella jaapii)
4.3. ZASADI VOĆA ORAH I LEŠNIK
I VINOVE LOZE Siva pegavost oraha
(prouzrokovač: Gnomonia leptostyla)
Pepelnica leske
(prouzrokovač: Phyllactinia guttata)

JAGODASTO VOĆE
JABUKA Pegavost jagode
Čađava pegavost lišća i krastavost plodova (prouzrokovač: Mycosphaeralla fragariae)
(prouzrokovač: Venturia inaequalis) Plamenjača jagode
Čađava pegavost lišća
Pepelnica jabuke i krastavost plodova jabuke
(prouzrokovač: Phytophthora fragariae) (prouz. Venturia inaequalis)
(prouzrokovač: Podosphaera leucotricha)
Siva trulež jagode i maline
Moniliozna trulež plodova jabuke
(prouzrokovač: Botrytis cinerea)
(prouzrokovač: Monilia fructigena)
Sušenje lastara maline
KRUŠKA (prouzrokovač: Didymella applanata)
Čađava krastavost kruške Rđa maline (prouzrokovač: Phragmidium rubi-ideai)
(prouzrokovač: Venturia pyrina)
Crna pegavost kruške VINOVA LOZA
(prouzrokovač: Fabrea maculata) Plamenjača vinove loze
(prouzrokovač: Plasmopara viticola)
BRESKVA
Kovrdžavost lišća breskve Pepelnica vinove loze
(prouzrokovač: Tafrina deformans) (prouzrokovač: Uncinula necator)
Pepelnica breskve Siva trulež grožđa
(prouzrokovač: Sphaerotheca pannosa) (prouzrokovač: Botrytis cinerea )
Moniliozna oboljenja breskve Crvenilo lišća vinove loze
(prouzrokovač: Monilia fructigena, M. laxa, M. fructicola) (prouzrokovač: Pseudopeziza tracheiphila)
Šupljikavost lišća Prevremeno odumiranje kordunice i čokota vinove loze
(prouzrokovač: Stigmina carpophila) (prouzrokovač: Phomopsis viticola, Eutypa armeniaca, Stereum hirsutum)

36 37
 4.3. Zasadi voća i vinove loze

5. REGISTROVANI FUNGICIDI
U REPUBLICI SRBIJI
U tabelama 1-25 su prikazani registrovani fungicidi u Republici Srbiji
za primenu u zaštiti ratarskih i povrtarskih useva i zasada
Moniliozna trulež Kovrdžavost lišća breskve voća i vinove loze (Sekuluć i Jeličić, 2013).
(prouz. Monilia fructigena) (prouz. Tafrina deformans)
http://www.fsbio-hannover.de http://www.fsbio-hannover.de

Plamenjača vinove loze Pepelnica vinove loze

(prouz. Plasmopara viticola) (prouz. Uncinula necator)
http://www.niskoselo.com http://ruralcentro.uol.com.br

Siva trulež grožđa, jagode i maline (prouz. Botrytis cinerea) http://ucrtoday.ucr.edu

Siva trulež grožđa, jagode i maline (prouz. Botrytis cinerea) http://ucrtoday.ucr.edu

38 39
 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva

5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva prohloraz+tebukonazol

MYSTIC PRO 500 EC
ZAMIR 400-EW
Pepelnica

Pepelnica, rđe, fuzarioze klasa

Tab. 1. Fungicidi za zaštitu useva strnih žita tebukonazol MYSTIK 250-EC
famoksadon+flusilazol CHARISMA Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
Za suzbijanje MANKOGAL-80
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja BEVESAN 45-M Rđe i pegavosti
Fungicidi za tretiranje semena mankozeb
DITHANE M-45
ORIUS 6-FS tebukonazol AKORD Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
TYCON trifloksistrobin+ciprokonazol SPHERE Pepelnica, rđe, pegavosti klasa
Glavnice
AKORD 060-OD propikonazol+ciprokonazol ARTEA 330-EC
TEBUKON NOMAD MEC
RAXIL 060-FS propikonazol+tebukonazol
PROSARO 250-EC Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
GIZMO 60-FS hlorotalonil+propikonazol KARIKA
AKORD 060-FS Glavnice, otkrivena gar epoksikonazol+tiofanatmetil DUETT ULTRA
tebukonazol
DEFENDER fenpropimorf+epokiskonazol OPUS TEAM Pepelnica, rđe, pegavosti
AKORD 025-FS tebukonazol+karbendazim ANTRE Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
ORIUS 2-WS Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa,
tebukonazol+tiofanatmetil ANTRE PLUS
tiram+tebukonazol RAXIL T 515-FS mrežasta pegavost ječma
Glavnice metkonazol CARAMBA EC Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
tiabendazol+flutriafol TRITICIT
tritikonazol REAL 200 -FS
MANKOGAL-FS
FUŽITON
Tab. 2. Fungicidi za zaštitu useva kukuruza
MANKOSEED Glavnice, snežna plesan
mankozeb MANKOGAL-S Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
BEVESAN 60-S
timatoksam+difenokonazol+ Fungicidi za tretiranje semena
CELEST TOP 312,5 FS Glavnice kaptan MERPAN 48-FS Truleži
fludioksonil
gvazatin-acetat Glavnice, fuzarioze tiabendazol+fludioksonil+ MAXIM XL 035-FS Truleži
metalaksil-M+azoksistrobin
Fungicidi za folijarno tretiranje MAXIM QUATRO
fludioksonil+metalaksil-M Truleži klipa i stabla
RIAS 300-EC 382 FS
difenokonazol+propikonazol MANKOGAL-FS
CERCOHEM Mehurasta gar, fuzarioze korena
hlorotalonil DAKOFLO Pegavosti FUŽITON
mankozeb MANKOGAL-S Mehurasta gar, fuzarioze, pepeljasta
karbendazim GALOFUNGIN
BEVESAN 60-S pegavost
tetrakonazol EMINENT 125-ME
flukvinkonazol FLAMENCO Pepelnica, rđe BEVETIRAM Gari, palež klijanaca, fuzarioze klica
tiram
karbendazim+flusilazol ALERT-S ROYAL-FLO Mehurasta gar, fuzarioze klica, paleži
karboksin+tiram VITAVAX 200-FF klice, poleganje
karbendazim+ciprokonazol ALTO COMBI 420-SC
Fuzarioze klijanaca, paleži i truleži klice,
pikoksitrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS tritikonazol ALIOS Mucor
TILT 250-EC Fungicidi za folijarno tretiranje
propikonazol BUMPER 25-EC Pepelnica, rđe, pegavosti piraklostrobin+epoksikonazol OPERA Truleži klipa i stabla
PRESING
tebukonazol+triadimenol+
FALCON EC-460
spiroksamin
IMPACT 25-SC
flutriafol
FLUOCO Pepelinca
prohloraz MIRAGE 45-EC Pepelnica, pegavosti
azoksistrobin+ciprokonazol AMISTAR EXTRA Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa
prohloraz+propikonazol BUMPER P 490-EC Pepelnica, rđe, fuzarioze klasa

40 41
 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva

Tab. 3. Fungicidi za zaštitu useva šećerne repe Tab. 4. Fungicidi za zaštitu useva suncokreta
Za suzbijanje Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat Aktivna materija Preparat
prouzrokovača oboljenja prouzrokovača oboljenja
Fungicidi za tretiranje semena Fungicidi za tretiranje semena
MANKOGAL-S metalaksil-M APRON XL 350-ES Plamenjača
mankozeb Plamenjača, truleži i fuzarioze, pegavost
BEVESAN 60-S fludioksonil MAXIM 025-FS Siva trulež, bela trulež, crna pegavost
karbokisin+tiram VITAVAX 200-FF Plamenjača, truleži, poleganja Fungicidi za folijarno tretiranje
Fungicidi za folijarno tretiranje karbendazim GALOFUNGIN Sivo-mrka pegavost, bela trulež
karbendazim+flusilazol ALERT-S pikoksistrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS Pegavost lista
karbendazim+ciprokonazol ALTO COMBI 420-SC boskalid+dimoksistrobin PICTOR Siva trulež, bela trulež
azoksistrobin+ciprokonazol AMISTAR EXTRA Iprodion+karbendazim KUBIK
pikoksistrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS Iprodion+tiofanat-metil KUBIK PLUS Siva trulež
tebukonazol ORUS 25-EW prohloraz SPARTAK 45-EC
BALEAR 720 SC piraklostrobin RETENGO Siva trulež, rđa
DAKOFLO
GALEON 50-SC
BEVETIKOLA
hlorotalonil
ELECT-500
Tab. 5. Fungicidi za zaštitu useva soje
BRAVO 720-SC
DAKOFLO 720-SC Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
ODEON 82,5-WDG
Fungicidi za tretiranje semena
hlorotalonil+tetrakonazol EMINENT STAR
Truleži i uvenuća, paleži klica,
tiofanat-metil FUNOMIL karboksin+tiram VITAVAX 200-FF sivomrka pegavost
karbendazim GALOFUNGIN
tebukonazol+karbendazim ANTRE
tebukonazol+tiofanat-metil ANTRE PLUS
fenpropimorf+epoksikonazol OPUS TEAM Pegavost lista
epoksikonazol+tiofanat-metil DUETT ULTRA Tab. 6. Fungicidi za zaštitu useva uljane repice
epoksikonazol ESCORTA Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
piraklostrobin+epoksikonazol OPERA
Fungicidi za tretiranje semena
azoksistrobin+epoksikonazol MERCURY
karboksin+tiram VITAVAX 200-FF Truleži korena, poleganja
tetrakonazol EMINENT 125-ME
tiametoksam+metalaksil-
hlorotalonil+tetrakonazol EMINENT STAR CRUISER OSR Trulež, bela trulež
M+fludioksonil
flukvinkonazol FLAMENCO Fungicidi za folijarno tretiranje
trifloksistrobin+ciprokonazol SHERE boskalid+dimoksistrobin PICTOR Truleži, crna pegavost
prohloraz+propikonazol BUMPER P 490-EC prohloraz+tebukonazol ZAMIR 400 EW Bela trulež
prohloraz+tebukonazol ZAMIR 400 EW metkonazol CARAMBA EC Bela trulež, siva trulež
IMPACT 25-SC
CERPAKT 25-SC
flutriafol
FLUOCO
TAKT
RAIS 300-EC
CEBIT 300-EC
difenokonazol+propikonazol
CERCOHEM
IMPERIJAL

42 43
 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

Tab. 7. Fungicidi za zaštitu useva hmelja 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva
Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja Tab. 9. Fungicidi za zaštitu useva krompira
Fungicidi za folijarno tretiranje Za suzbijanje
ALIETTE 80-WP Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
fosetil-aluminijum
TOPIC Fungicidi za tretiranje semena
propineb ANTRACOL WP-70 imidakloprid+pensikuron PRESTIGE 290-FS Bela noga
BAKROCID S-25
Fungicidi za folijarno tretiranje
BAKARNI KREČ SUPER
ACROBAT MZ-WG
BAKARNI mankozeb+dimetomorf
Cu iz bakar oksi-hlorida OKSIHLORID-50 SPHINX MZ
BAKROCID S-50 ANTRACOL WP-70
BAKARNI KREČ-50 ANTRACOL 70-WG
propineb
BEVEBLAU KREČ Plamenjača NIJANSA WG
Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT MANKOGAL-80
Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN BEVESAN 45-M
Cu iz bakar sulfata CUPROXAT DITHANE M-45
PLAVI KAMEN mankozeb VILOZEB
BORDOVSKA ČORBA PREVENT 80-WP
Cu iz bakar sulfata i klacijum S-20
hidroksida BORDOVSKA ČORBA Cu iz bakar sulfata CUPROXAT
WP-20 Cu iz bakar hidroksida CHAMP DP
KOLOSUL
sumpor Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN
WEBESAN
hlorotalonil DAKOFLO, ELECT-500
cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WG Plamenjača, crna pegavost
metiram POLYRAM-DF
azoksistrobin QUADRIS
Tab. 8. Fungicidi za zaštitu useva duvana mankozeb+metalakisl-M RIDOMIL GOLD MZ
68-WG
Za suzbijanje mankozeb+valifenal VALIS M
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
mankozeb+benalaksil FANTIC M
Fungicidi za folijarno tretiranje
SOLACE
propineb ANTRACOL WP-70
VOKAL
mankozeb+dimetomorf ACROBAT MZ-WG
CURZATE M-WG
MANKOGAL-80 mankozeb+cimoksanil
Plamenjača VILKOSON
BEVESAN 45-M
mankozeb CYMOCLEAN 714 WP
DITHANE M-45
propineb+cimoksanil VOKAL P
mankozeb+Cu iz bordovske CUPROFIX 30-MZ
čorbe Plamenjača
propamokarb- CONSENTO
hidrohlorid+fenamidon
propamokarb- INFINITO SC
hirdohlorid+fluopikolid
propamokarb- FUZIJA
hidrohlorid+hlorotalonil
propamokarb- KARDINAL PLUS
hidrohlorid+fluazinam
propamokarb- Plamenjača, crna pegavost
SILUETA
hidrohlorid+mankozeb
mandipropamid+difenokonazol REVUS TOP 500 SC

44 45
 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

HEMOKONAZOL propineb+cimoksanil VOKAL P Plamenjača

250-EC
SCORE 250-EC ANTRACOL WP-70
Crna pegavost propineb
VENTOR ANTRACOL 70-WG
difenokonazol Cu iz bakar sulfata
AGROSKOR 250-EC CUPROXAT Plamenjača, crna pegavost
trobaznog
RAYOK EC Čađava pegavost lista i krastavost ploda Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN
boskalid+piraklostrobin SIGNUM Crna pegavost propamokarb- CONSENTO
BORDOVSKA ČORBA hidrohlorid+fenamidon
propamokarb-
S-20 INFINITO SC Plamenjača
BORDOVSKA ČORBA hidrohlorid+fluopikolid
propamokarb-
Cu iz bakar sulfata WP-20 FUZIJA Plamenjača, crna pegavost
Plamenjača hidrohlorid+hlorotalonil
KUPRABLAU-WP propamokarb- SILUETA Plamenjača
PLAVI KAMEN hidrohlorid+mankozeb
cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WG
BAKROCID S-25 Plamenjača, crna pegavost
CUPROZIN 35-WP Plamenjača, crna trulež metiram POLYRAM-DF
BAKARNI AKORD
tebukonazol Crna pegavost
Cu iz bakar oksihlorida OKSIHLORID-50 AKORD WG
BAKROCID S-50 azoksistrobin QUADRIS
BAKARNI KREČ-50 mankozeb+metalaksil-M RIDOMIL GOLD MZ 68-WG Plamenjača, crna pegavost
BAVEBLAU KREČ BLAUVIT TEČNI
Cu iz bakar hidroksida FUNGURAN-OH Cu iz bakar hidroksida
CHAMP FLOW Plamenjača
Cu iz bakar oksihlorida i cink BAKARNI KREČ SUPER DAKOFLO Plamenjača, crna pegavost, siva trulež
karbonata
Cu iz bakar-oksida NORDOX 75-WG hlorotalonil BRAVO 720-SC Plamenjača
mankozeb+zoksamid ELECTIS 75-WG FLOWBRIX BLAU
folpet+bentiavalikarb-izopropil VINCARE Plamenjača BAKROCID S-25
SHIRLAN 500-SC BAKARNI OKSIHLORID-50
Cu iz bakar-oksihlorida Plamenjača
fluazinam GATRO 500-SC BAKROCID S-50
KARDINAL BAKARNI KREČ-50
mandipropamid REVUS 250-SC BEVEBLAU KREČ
RANMAN TWINPACK BORDOVSKA ČORBA S-20
cijazofamid
RANMAN TOP BORDOVSKA ČORBA WP-20
Cu iz bakar sulfata i
hlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS KUPRABLAU WP Plamenjača, siva pegavost
kalcijum hidroksida
smesa primarnog i PLAVI KAMEN
sekundarnog kalijum FENIKS
fosfita+hlorotalonil Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN-SIMPEK Plamenjača
Cu iz bakar oksi-hlorida i BAKARNI KREČ SUPER Plamenjača, siva pegavost
cink karbonata
Cu iz bakar oksi- PERGADO C 27
Tab. 10. Fungicidi za zaštitu useva paradajza hlorida+mandipropamid
Cu iz bakar oksida NORDOX 75-WG Plamenjača
Za suzbijanje hlorotalonil+metalaksil FOLIO GOLD
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
hlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SC Plamenjača, crna pegavost
PINOZEB M-45
Plamenjača RANMAN TWINPACK
MANKOSAV 80-WP cijazofamid Plamenjača
mankozeb RANMAN TOP
MANKOGAL-80
Plamenjača, crna pegavost boskalid+piraklostrobin SIGNUM Crna pegavost, plesnivost lista
DITHANE M-45
ciprodinil+fludioksonil SWITC 62,5-WG Siva trulež
TANGO Plamenjača
propamokarb-
CURZATE M-WG hidrohlorid+fosetil- PREVICUR ENERGY
mankozeb+cimoksanil Plamenjača, crna pegavost
VOKAL aluminijum Poleganje rasada
propamokarb-hidrohlorid PROPLANT 722-SL
ametoktradin+dimetomorf ORVEGO
Plamenjača fosetil-aluminijum LEGAT
SPHINX MZ
mankozeb+dimetomorf
ACROBAT MZ-WG Plamenjača, crna pegavost

46 47
 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

Tab. 11. Fungicidi za zaštitu useva paprike Tab. 13. Fungicidi za zaštitu dinje
Za suzbijanje Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat Aktivna materija Preparat
prouzrokovača oboljenja prouzrokovača oboljenja
PREVICUR 607-SL fosetil-aluminijum ALIETTE 80-WP Plamenjača
Plamenjača
propamokarb-hidrohlorid BALB buprimat NIMROD 25-EC Pepelnice
PROPLANT 722-SL Poleganje rasada kaptan MERPAN 48 SC Antraknoze tkiva
boskalid+piraklostrobin SIGNUM Siva trulež
propamokarb- PREVICUR ENERGY
hidrohlorid+fosetil-aluminijum Poleganje rasada
fosetil-aluminijum LEGAT Tab. 14. Fungicidi za zaštitu kupusnjača
Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
Tab. 12. Fungicidi za zaštitu useva krastavca BORDOVSKA ČORBA
S-20
Cu iz bakar sulfata i kalcijum BORDOVSKA ČORBA
Za suzbijanje hidriksida
Aktivna materija Preparat WP-20 Plamenjača
prouzrokovača oboljenja
KUPRABLAU-WP
ACROBAT MZ-WG
mankozeb+dimetomorf Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN
SHINX MZ
mankozeb+cimoksanil CURZATE M-WG
ALIETTE 80-WP
BEVIJET 80-WP Tab. 15. Fungicidi za zaštitu salate
TOPIC Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat
AVI prouzrokovača oboljenja
fosetil-aluminijum
ALIETTE FLASH fosetil-aluminijum ALIETTE 80-WP
propamokarb- Plamenjača
LEGAT INFINITO SC
hidrohlorid+fluopikolid
fosetil-aluminijum+fenamidon VERITA Plamenjača
PREVICUR 607-SL
BEVICUR-N
Tab. 16. Fungicidi za zaštitu mahunjača
RASADLEK 607-SL
BALB Za suzbijanje
propamokarb-hidrohlorid Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja
RIVAL 607-SL
Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT Bakteriozna mrka pegavost
PROPLANT 722-SL Poleganje rasada
ZIRAM ZORKA
propamokarb-hidrohlorid+ PREVICUR ENERGY ciram FITOCIRAM 75-S Rđe
fosetil-aluminijum
azoksistrobin QUADRIS CIRAM S-75
DAKOFLO
hlorotalonil
BRAVO 720-SC
BLAUVIT TEČNI
Cu iz bakar hidroksida Tab. 17. Fungicidi za zaštitu useva graška
BLAUVIT
Cu iz bakar oksida NORDOX 75-WG Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat
Plamenjača prouzrokovača oboljenja
hlorotalonil+metalaksil FOLIO GOLD
ZIRAM ZORKA
hlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SC
FITOCIRAM 75-S
ametoktradin+dimetomorf ORVEGO ciram Antraknoze
CIRAM S-75
miklobutanil SYSTHANE 12-E
Pepelnica
buprimat NIMROD 25-EC
ciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Siva trulež

48 49
 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

Tab. 18. Fungicidi za zaštitu useva luka 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze
Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja Tab. 20. Fungicidi za zaštitu jabučastog voća (jabuka, kruška i dunja)
ANTRACOL WP-70 Za suzbijanje
propineb Aktivna materija Preparat
ANTRACOL 70-WG prouzrokovača oboljenja
hlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS ANTRACOL WP-70*
DAKOFLO ANTRACOL 70-G
propineb
hlorotalonil BRAVO 720-SC NIJANSA WG
ODEON 82,5-WDG BAKARNI
OKSIHLORID-50*
Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT BAKROCID S-25
Cu iz bakar oksida NORDOX 75-WG Plamenjača Cu iz bakar oksi-hlorida CUPROZIN 35-WP
BORDOVSKA ČORBA
S-20 BAKROCID S-50*
Cu iz bakar sulfata i kalcijum BORDOVSKA ČORBA BAKARNI KREČ-50*
hidroksida WP-20 Cu iz bakar oksi-sulfata KUPRAGRIN*
KUPRABLAU-WP
BLAUVIT*
PLAVI KAMEN
Cu iz bakar-hidroksida FUNGOHEM-SC
metalaksil+hlorotalonil FOLIO GOLD 537,5 SC FUNGURAN -OH
fosetil-aluminijum+fenamidon VERITA Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT*
hlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SC Plamenjača, crna pegavost Cu iz bakar oksida NORDOX 75-WG
ZIRAM ZORKA minieralno ulje+Cu iz bakar CRVENO ULJE
ciram FITOCIRAM 75-S Rđe oksida
parafinsko belo ulje+Cu iz bakar
CIRAM S-75 VEKTAFID R
oleta Čađava pegavost lista i krastavost ploda
DITHANE DG NEOTEC
CAIMAN
PREVENT 80-WP
Tab. 19. Fungicidi za zaštitu mrkve mankozeb
MANKOGAL-80*
Za suzbijanje BEVESAN 45-M*
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja DITHANE M-45*
iprodion DIONAL 500-SC Crna pegavost, truleži mankozeb+tebukonazol AKORD PLUS
hlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS Pegavost lista pirimetalin PYRUS 400-SC
azoksistrobin QUADRIS Pepelnica, crna pegavost lista ZIRAM ZORKA*
FITOCIRAM 75-S*
ciram CIRAM S-75*
DIZIRAM 75WG
CHORUS 50-WG
ciprodinil
CIPRODEX
ditianon DELAN 700-WG
folpet FOLPAN 50-WP*
folpet+triadimenol SHAVIT F 72 WDG
MERPAN 50-WP*
CAPTAN 50-WP*
VENTURIN*
KAPTAN 48-SC*
CAPI*
kaptan Čađava pegavost lista i krastavost ploda
MERPAN 48 SC*
ŽUPAVENT SC
MERPAN 80-WDG*
METOD WG
METOD 480 SC*

50 51
 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

metiram POLYRAM-DF* Čađava pegavost lista i krastavost ploda,

trifloksistrobin ZATO 50-WG pepelnica, trulež uskladištenih plodova
dodin SYLLIT 400-SC trifloksistrobin+kaptan FLINT PLUS Čađava pegavost lista i krastavost ploda
SYSTHANE 240 EC ciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Truleži, antraknoze, palež, Mucor spp.
miklobutanil Čađava pegavost lista i krastavost ploda
SYSTHANE 12-E fludioksonil GEOXE 50-WG*
DAKOFLO 720-SC karbendazim GALOFUNGIN 500-SC
hlorotalonil Truleži uskladištenih plodova
ODEON 82,5-WDG tiofanat-metil FUNOMIL
Čađava pegavost lista i krastavost ploda,
tetrakonazol EMINENT 125-ME Bacillus suptilis F-STOP Trulež plodova
pepelnica
BORDOVSKA ČORBA boskalid+piraklostrobin BELLIS* Pepelnica, čađava pegavost lista i
S-20* ** krastavost ploda, truleži plodova
BORDOVSKA ČORBA
Cu iz bakar sulfata i kalcijum WP-20* ** Čađava pegavost lista i krastavost ploda,
hidriksida KUPRABLAU-WP* ** crni rak** svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu jabuke;
Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN* ** * fungicidi za primenu i u zasadu kruške;
ditianon+piraklostrobin TERCEL ** fungicidi za primenu i u zasadu dunje
Čađava pegavost lista i krastavost ploda,
fenbukonazol INDAR 5 EW pepelnica
flutriafol IMPACT 25-SC
KARTHANE GOLD
meptildinokap 350 EC Tab. 21. Fungicidi za zaštitu zasada breskve i kajsije
SUPER SUMPOR Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat
WETSUL prouzrokovača oboljenja
BAKARNI
KUMULUS-DF OKSIHLORID-50*
KOSSAN-WG BAKROCID S-25*
sumpor
WEBESAN Cu iz bakar oksi-hlorida BAKROCID S-50* Kovrdžavost i šupljikavost lišća
KOLOSUL BAKARNI KREČ-50*
COSAVET 80-DF Pepelnica BEVEBLAU KREČ*
THIOVIT JET 80-WG Kovrdžavost i šupljikavost lišća, sušenje
BLAUVIT*
parafinsko belo ulje+sumpor iz cvetova i grančica i mrka trulež plodova
VEKTAFID S Cu iz bakar hidroksida FUNGURAN-OH
kalcijum polisulfida
buprimat NIMROD 25-EC FUNGOHEM-SC
penkonazol TOPAS 100-EC Cu iz bakar oksi- Kovrdžavost lišća
PLAVO ULJE
hlorida+mineralno ulje
triadimefon WEBETON Cu iz bakar MODRO ULJE
SEKVENCA hidroksida+parafinsko ulje
BORDOVSKA ČORBA
VENTOR S-20*
RAYOK EC* Cu iz bakar sulfata i kalcijum BORDOVSKA ČORBA
hidroksida WP-20* Kovrdžavost i šupljikavost lišća, crni rak
SCORE 250-EC*
Čađava pegavost lista i krastavost ploda, KUPRABLAU-WP*
difenokonazol SCOOTER 250-EC
pepelnica Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN*
HEMOKONAZOL
250-EC* Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT
AGROSKOR 250-EC* Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN Kovrdžavost i šupljikavost lišća
PINORE 250-EC Čađava pegavost lista i krastavost ploda ditianon DELAN 700-WG
BEVESKORE MERPAN 50-WP*
difenokonazol+izopirazam EMBRELIA 140 SC Čađava pegavost lista i krastavost ploda, CAPTAN 50-WP*
pirimetanil+flukvinkonazol CLARINET pepelnica VENTURION* Šupljikavost lišća
MYSTIK 250-EC KAPTAN 48-SC*
tebukonazol kaptan
AKORD Čađava pegavost lista i krastavost ploda MERPAN 48 SC*
mankozeb+tebukonazol AKORD PLUS CAPI* Šupljikavost lišća, plamenjača
tebukonazol+tolilfluanid FOLICUR EM 50-WP METOD 480-SC* Šupljikavost lišća
Čađava pegavost lista i krastavost ploda, prohloraz manganhlorid Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
STROBY-DF OCTAVE
pepelnica kompleks plodova, pegavost lista
ARDENT 50-SC
kresoksim-metil
ROBY 50-WG Čađava pegavost lista i krastavost ploda

52 53
 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

iprodion DIONAL 500-SC* MERPAN 50-WP* **

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež CAPTAN 50-WP* **
boksalid+piraklostrobin SIGNUM Plamenjača, šupljikavost lista
plodova VENTURIN* **
ciprodinil CIPRODEX kaptan KAPTAN 48-SC* **
dodin SYLLIT 400-SC MERPAN 48 SC ** Šupljikavost lista
CAPI* ** Plamenjača, šupljikavost lista
ZIRAM ZORKA
METOD 480 SC* ** Šupljikavost lista
FITOCIRAM 75-S folpet FOLPAN 50-WP Plamenjača, rđa
ciram CIRAM S-75 Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
KUBIK PLUS**
iprodion+tiofanat-metil plodova
DIZIRAM 76 WG Kovrdžavost lišća KUBIK EKSTRA ** Siva/mrka trulež
AGRICIRAM CHROMODIN S-65* **
dodin Mrka pegavost lista* **
ELECT-500 AGRODIN 65 WP* **
tiofanat-metil*** GALFUNGIN T
hlorotalonil DAKOFLO 720-SC iprodion *** DIONAL 500-SC
ODEON 82,5-WDG iprodion+karbendazim*** KUBIK Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
KOLOSUL propikonazol*** PRESING plodova
sumpor Pepelnica ZAMIR 400 EW
WEBESAN prohloraz+tebukonazol***
MYSTIC PRO 500 EC
tebukonazol AKORD* Truleži plodova ditianon*** DELAN 700-WG Siva pegavost lista, šupljikavost lista
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
fludioksonil GEOXE 50-WG Prouzrokovači bolesti tokom skladištenja LENTOS 400
prohloraz*** plodova, mrka pegavost
ciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Truleži, antraknoze, palež, Mucor spp. Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
MIRAGE
iprodion+tiofanat-metil KUBIK EKSTRA Siva i mrka trulež plodova
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
hlorotalonil*** BRAVO 720-SC
propineb NIJANSA-WG* Plamenjača plodova, šupljikavost lista
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu breskve; boskalid+piraklostrobin*** SIGNUM plodova
* fungicidi za primenu i u zasadu kajsije; smesa primarnog i
sekundarnog kalijum FENIKS Pegavost lista
fosfita+hlorotalonil***
svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu šljive;
Tab. 22. Fungicidi za zaštitu zasada šljive, trešnje i višnje * fungicidi za primenu i u zasadu trešnje;
Za suzbijanje ** fungicidi za primenu i u zasadu višnje;
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja *** fungicidi za primenu samo u zasadu višnje
prohloraz manganhlorid OCTAVE* **
kompleks
FOLICUR 250-EW ** Tab. 23. Fungicidi za zaštitu jezgrastih vrsta voćaka (badem i leska)
tebukonazol
AKORD WG ** Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež
difenokonazol SEKVENCE** plodova Za suzbijanje
Aktivna materija Preparat
fenbunkonazol INDAR 5 EW prouzrokovača oboljenja
ciprodinil CIPRODEX ** KAPTAN 48-SC
BAKROCID S-25* ** CAPTAN 50-WP
BAKARNI kaptan Šupljikavost lista
OKSIHLORID-50* ** VENTURION
Ci iz bakar oksihlorida BAKROCID S-50* ** CAPI
BAKARNI KREČ-50* ** Šupljikavost lista Kovrdžavost i šupljikavost lista, sušenje
Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT
BEVEBLAU KREČ* ** grančica i mrka trulež plodova
Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN* ** BAKROCID S-25 Kovrdžavost i šupljikavost lista
Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT ** BAKARNI
Šupljikavost lista, sušenje cvetova i OKSIHLORID-50
BLAUVIT* ** Cu iz bakar oksihlorida BAKROCID S-50
Cu iz bakar hidroksida grančica i mrka trulež plodova
BORDOVSKA ČORBA BAKARNI KREČ-50 Šupljikavost lista
S-20* **
BORDOVSKA ČORBA BEVEBLAU KREČ
Cu iz bakar sulfata i kalcijum WP-20* ** Šupljikavost lista BORDOVSKA ČORBA
hidroksida KUPRABLAU-WP* ** S-20
Cu iz bakar sulfata i kalcijum BORDOVSKA ČORBA
Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN* ** hidriksida WP-20 Kovrdžavost i šupljikavost lista
MANKOGAL-80* **
Plamenjača KUPRABLAU-WP
mankozeb BEVESAN 45-M* ** Mrka pegavost lista* ** Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN
DITHANE 45-M* **
ZIRAM ZORKA* ** iprodion* DIONAL 500-SC Siva trulež
ciram FITOCIRAM 75-S* ** Šupljikavost lista
CIRAM S-75* ** * fungicid za primenu samo u zasadu leske

54 55
 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

Tab. 24. Fungicidi za zaštitu jagodastih vrsta voćaka (malina, jagoda i kupina) KOCIDE-200
Za suzbijanje Cu iz bakar hidroksida CHAMP DP
Aktivna materija Preparat BLUE JET 50-DF Plamenjača
prouzrokovača oboljenja
BORDOVSKA ČORBA
MYTOS * 100-SC
pirimetanil
PYRUS 400-SC BORDOVSKA ČORBA
Cu iz bakar sulfata i kalcijum S-20
fenheksamid TELDOR 500-SC hidroksida BORDOVSKA ČORBA
ciprodinil+fludioksonil SWITC 62,5-WG ** WP-20 Plamenjača, crna trulež, crvenilo lišća
boskalid+piraklostrobin SIGNUM * Siva trulež KUPRABLAU-WP
pirimetanil PEHAR * zoksamid+Cu iz bakar sulfata AMALINE FLOW
Pytium oligandrum POLYVERSUM Cu iz bakar oksi-hlorida i cink BAKARNI KREČ SUPER
prosimidon PROMIX 26-F karbonata
ZIRAM ZORKA
iprodion DIONAL 500-SC ciram FITOCIRAM 75-S
Cu iz bakar oksi-hlorida CUPROZIN 35-WP CIRAM S-75
AZAKA 250 SC VILOZEB Plamenjača
azoksistrobin
QUADRIS Sušenje lastara DITHANE DG NEOTEC
Cu iz bakar hidtoksida BLAUVIT TEČNI PENNCOZEB-WG
tebukonazol AKORD WG CAIMAN
mankozeb
RIDOMIL GOLD MZ PREVENT 80-WP
mankozeb+metalaksil-M Plamenjača
68-WG DITHANE M-45
svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu maline; MANKOGAL-80
Plamenjača, crna pegavost
* fungicidi za primenu i u zasadu jagode; BEVESAN 45-M
** fungicidi za primenu i u zasadu kupine; mankozeb+benalaksil FANTIC M
CURZATE M-WG
VILKOSAN
Tab. 25. Fungicidi za zaštitu zasada vinove loze mankozeb+cimoksanil SOLACE
Za suzbijanje VOKAL
Aktivna materija Preparat prouzrokovača oboljenja mankozeb+zoksamid ELECTIS 75-WG Plamenjača
mankozeb+dimetomorf ACROBAT MZ-WG propineb+cimoksanil VOKAL P
ditianon+dimetomorf FORUM GOLD Cu iz bakar oksi-
ANTRACOL WP-70 CURZATE R-WG
propineb hlorida+cimoksanil
ANTRACOL 70-G cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WG
CAPTAN 80-WG Plamenjača FOLPAN 80-WDG
folpet
METOD 480-SC FOLPAN 50-WP Plamenjača, crvenilo lišća
MERPAN 50-WP FORUM STAR
kaptan foplet+dimetomorf
CAPTAN 50-WP SPHINX EXTRA WDG
VENTURION RIDOMIL GOLD COMBI
CAPI Plamenjača, crna trulež 45-WG
folpet+metalaksil-M RIDOMIL GOLD MZ
CUPROZIN 35-WP 68-WG
BAKROCID S-25 folpet+mandipropamid PERGADO F 45-WG
BAKARNI MELODY COMBI
OKISHLORID-50 folpet+iprovalikarb MELODY COMBI 43,5-
Cu iz bakar oksi-hlorida BAKROCID S-50 WP
BAKARNI KREČ-50 FOSTONIK 80-WP
BEVEBLAU KREČ Plamenjača
Plamenjača LEGAT
NEORAM 37,5-WG fosetil-aluminijum MIKAL FLASH
Cu iz bakar oksi- FANTIKAL-WP
PERGADO C 27
hlorida+mandipropamid
CUPERVAL MIKAL 75-WP
Cu iz bakar sulfata pentahidrata
i kalcijum-hidroksida BLUE BORDO fosetil-aluminijum+folpet SALOMEA 75-WG
CUPRABLAU-Z fosetil-aluminjum+fluopikolid PROFILER
Cu iz bakar hidroksida i
kalcijum hlorida CUPRABLAU-Z ULTRA metiram POLYRAM-DF
BLAUVIT TEČNI fosetil-aluminijum+fenamidon VERITA
FUNGOHEM-SC cijazofamid MILDICUT
Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT Plamenjača mankozeb+valifenal VALIS M
FUNGURAN-OH
VITRA

56 57
 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze Literatura

TILT 250-EC
BUMPER 25-EC
Literatura
propikonazol
PRESING
propikonazol+tebukonazol NOMAD MEC
CRYSTAL 250-SC
kvinoksifen
CRYSTAL 250-SC
1. Anonymous (2006): ISTA Method Validation for Seed Testing, Secretariat,
SYSTHANE 240 EC Basserdorf, Switzerland.
miklobutanil
SYSTHANE 12-E
miklobutanil+kvinoksifen POSTALON 90 SC Pepelnica 2. Anonimus (2013): Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja Sl.list, br. 34/2013.
tebukonazol+triadimenol+ FALCON EC-460
spiroksamin
FOLICUR 250-EW 3. Anonymous (2009): FRAC Code List©*: Fungicides sorted by mode of action (including
AKORD FRAC Code numbering) http://www.frac.info/frac/publication/anhang/FRAC_CODE_LIST.pdf
AKORD WG
tebukonazol TEBUSHA 25% EW 4. Bagi, F., Bordnar, K. (2012): Fitomedicina. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
MYSTIK 250-EC
flukvinkonazl FLAMENCO
flutriafol IMPACT 25-SC 5. Copping, L.G. (2009): The Manual Biocontrol Agents.
meptildinokap KARATHANE GOLD 350 Fourth Edition of the Biopesticide Manual, BCPC, Hamphsire, UK.
SUPER SUMPOR
KUMULUS-DF 6. Grahovac, M., Inđić, D., Lazić, S., Vuković, S. (2009): Biofungicidi i mogućnosti primene
KOSSAN-WG
u savremenoj poljoprivredi. Pesticidi i fitomedicina, 24 (4), 245-258.
WEBESAN
WETSUL
sumpor KOLOSUL 7. Inđić, D. i Vuković, S. (2012): Praktikum iz fitofarmacije (fungicidi i zoocidi).
WEBESAN
Pepelnica Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
THIOVIT JET 80-WG
WEBESAN 8. McBeen, C. (ed.) (2012): The Pesticide Manual, 16th edition.
SUMPOR PRAH-F
kresoksim-metil STROBY-DF British Crop Protection Council, Farnham.
penkonazol TOPAS 100-EC
difenokonazol+ciflufenamid DYNALI 090 DC 9. Sekulić, J. i Jeličić, S. (2013): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji 2013.
difenokonazol SEKVENCA Biljni lekar, Br 1-3, Društvo za zaštitu bilja Srbije, Novi Sad.
triflumizol TRIFMINE 30-WP
boskalid+kresoksim-metil COLLIS
10. Šovljanski, R. i Lazić, S. (2007): Osnovi Fitofarmacije. Univerzitet u Novom Sadu,
boskalid CANTUS Pepelnica, siva trulež
prokvinazid TALENDO Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Pepelnica
metrafenon VIVANDO
PYRUS 400-SC
pirimetanil PEHAR
MYTHOS
prosimidon PROMIX 26-F
ciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Siva trulež
fenheksamid TELDOR 500-SC
ciprodinil CIPRODEX
Pythium oligandrum POLYVERSUM
iprodion DIONAL 500-SC
metiram+piraklostrobin CABRIO TOP
Plamenjača, pepelnica
QUADRIS
azoksistrobin QUEEN Plamenjača
AZAKA 250 SC
folpet+azoksistrobin QUADRIS MAX
Plamenjača, pepelnica
SHAVIT F 72 WDG
folpet+triadimenol
SHAVIT-F
Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT
Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN Plamenjača, crvenilo lišća
Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN
tebukonazol+tolilfluanid FOLICUR EM 50-WP Plamenjača, pepelnica, siva trulež

58
 Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja
znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50
godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom
kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju
svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU.

Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta
i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.

Projekat finasira EU
This project is funded by the European Union