II deo: AMORTIZACIJA ZAJMOVA

Poseban zadatak finansijske matematike je kvantitativna analiza otplate (amortizacije) zajmova.

Ovde se razmatra slučaj amortizacije (otplate) zajma postepeno, višekratnim iznosima koji se
nazivaju rate ili anuiteti. Nadalje pretpostavimo da su anuiteti jednaki i njihov iznos označimo sa
A. Postavimo sledeći zadatak:

Zajam od Z dinara treba otplatiti za g godina uz kamatnu stopu p i m kapitalisanja godišnje sa s

jednakih anuiteta u jednom periodu kapitalisanja.

Opšti zadatak podrazumeva da su veličine Z, g, p, m i s date, pa da bi se pristupilo izradi plana

amortizacije treba izračunati A. Vrednost anuiteta A dobija se po formuli

Ovaj deo
označavamo sa
p c!

Polazeći od pretpostavke da pozajmljivanje i vraćanje duga podrazumeva i plaćanje kamate od

strane dužnika, anuitet treba da sadrži i kamatu na dug koji prestaje nakon plaćanja prethodnog
anuiteta i deo za koji se smanjuje dug u posmatranom periodu (ovaj deo se obično naziva otplata).
Prema tome, važi:

A = Ij + Bj,

gde je: Ij oznaka za kamatu u j–tom periodu; Bj je oznaka za otplatu u j–tom periodu.

Pored ovih oznaka koristimo i sledeće:

O - otplaćeni deo duga,

D - dug (ostatak duga).

Opšti plan amortizacije prikazujemo kao u Tabeli 1:

ZADATAK 4. Zajam od 30.000 din. treba otplatiti za 5 meseci jednakim mesečnim anuitetima, uz polugodišnje
kapitalisanje i 18% kamate godišnje.
REŠENJE:

U skladu sa prethodnim oznakama, ovde imamo da je:

Z = 30.000 – visina zajma;

g = 5/12 – godine (zajam se otplaćuje 5 od 12 meseci godišnje);

m = 2 – polugodišnje kapitalisanje (dva puta godišnje);

s = 6 – broj anuiteta u toku jednog (polugodišnjeg) kapitalisanja;

p = 0,18 – kamatna stopa.

Sada primenjujemo formulu:

pa zamenom gornjih vrednosti dobijamo

Dakle, vrednost anuiteta je 6.262, 89 dinara.

Amortizacioni plan otplate zajma prikažimo narednom tabelom:

ZADATAK 5. Zajam od 30.000 din. treba otplatiti za 5 meseci jednakim mesečnim anuitetima, uz 8% kamate mesečno.
REŠENJE:
Bitna razlika u odnosu na prethodni zadatak jeste činjenica da broj kapitalisanja (m) ovde nije definisan. U tom slučaju
koristimo formulu:

pM
A=Z⋅
1−( 1+ p M )−M ,

gde je pM kamatna stopa u toku M perioda (anuiteta) otplate zajma. Ovde imamo:

Z = 30.000 – visina zajma;

M = 5 – ukupan broj anuiteta (perioda kapitalisanja);

PM = 0,08 – kamatna stopa.

Zamenom u prethodnu formulu imamo da je visina anuiteta:

Amortizacioni plan otplate zajma glasi:

ZADATAK 6. Zajam od 100.000 din. treba otplatiti sa 6 mesečnih anuiteta uz 18% kamate mesečno. Dobijeni anuitet
zaokružiti na:
a) najmanju moguću celu hiljadu;
b) najveću moguću celu hiljadu;
c) najmanju celu stotinu;
d) najveću celu stotinu;
e) najveću celu desetinu hiljada.
REŠENJE:
U problemima ove vrste, zaokrugljeni anuitet se određuje ovako:
Amin < A < A max
pri čemu je:

U našem primeru će biti:

Z = 100.000 – visina zajma;

g = 6/12 = 1/2 – polovina godine (zajam se otplaćuje 6 od 12 meseci godišnje);

m = 12 – kapitalisanje je mesečno (12 puta godišnje);

s = 1 – broj anuiteta u toku jednog (mesečnog) kapitalisanja;

p = 0,18 – kamatna stopa.

Tada dobijamo:
( 1+ 0 ,18 )1−1 0 ,18
A min =100000⋅ 1
=100000⋅ −6
− ⋅12
2
1−1, 18
1−( 1+0 , 18 ) = 28.591,01 dinara je mesečni anuitet kojim se
dati zajam može otplatiti za šest meseci.
 ( 1+ 0 ,18 )1 −1 0 ,18
A min =100000⋅ =100000⋅
1
(
− ⋅12−1
2 ) 1−1 , 18−5
1−( 1+0 , 18 ) = 31.977,78 din je mesečni anuitet kojim se
dati zajam može otplatiti za pet meseci.

Sada, primenom gornje nejednakosti, anuitet A zaokružujemo na odgovarajuću vrednost tako da važi:
28.591,01 < A < 31.977,78
Odavde dobijamo zaokružene vrednosti anuiteta koje zadovoljavaju ovu nejednakost:
a) Najmanja moguća cela hiljada daje vrednost anuiteta A = 29.000 din. To znači da ce se dati zajam otplatiti sa
pet anuiteta od po 29.000 din. i šestim koji će biti manji od 29.000.
b) Najveća moguća cela hiljada daje A = 31.000 din;
c) Najmanja cela stotina: A = 28.600 din;
d) Najveća sela stotina: A = 31.900 din;
e) Najveća cela desetina hiljada: A = 30.000 din.
 III. deo TEORIJA KAMATNIH STOPA & OSIGURANJE KAPITALA

Pretpostavimo da je t > 0 i da se u vremenskom intervalu [0,t] novac isplaćuje kontinuirano (neprekidno).

Označimo:

 C – iznos koji investiramo u vremenskom trenutku t = 0 (početna vrednost kapitala);

 δ(t) - intenzitet kamate u trenutku t ;

t
−∫ δ ( s)ds

 υ(t )=e 0
- sadašnja (trenutna) vrednost normiranog kapitala (C = 1) u trenutku t;
t
−∫ δ( s )ds

 Cυ(t )=Ce 0
- sadašnja (trenutna) vrednost kapitala C≠1 u trenutku t;

 ρ(t) - stopa isplate po jedinici vremena u trenutku t (godišnja stopa isplate);

t
M (t )=∫ ρ( s)ds
 0 - ukupna isplata u intervalu [0; t]. Iz ove jednakosti sledi da je ρ(t )=M '(t ) .
t
N (t )=∫ υ(s) ρ( s)ds
 0 - ukupna sadašnja vrijednost kapitala u intervalu [0; t].

ZADATAK 9. Dužnik treba platiti banci 6280 evra za 4 godine od danas, 8460 evra za 7 godina, te 7350
evra za 13 godina. Ovaj plan se želi reprogramirati na način da se odabere jedna od sledeće dve opcije:
a) Jednokratna isplata, 5 godina od danas
b) Jednokratna isplata ukupnog zaduženja od 22.090 evra u odgovarajućem trenutku.
Precizirajte reprogramirane obveze uz konstantni intenzitet kamate po jedinici vremena u trenutku t, koji
iznosi δ = const = 0, 076961.
REŠENJE:
Ovo je specijalan slučaj kada imamo da je intenzitet kamate konstantna funkcija vremena, tj. važi
δ = const .
Trenutna vrednost kapitala C u trenutku t > 0 biće
t
−δ ∫ ds
−δt
Cυ(t )=Ce 0
=Ce ,
u zadatku dato δ = 0, 076961. Ako sada uvedemo tzv. veličinu v (diskontni faktor) formulom
gde je
ν =e−δ
trenutnu vrednost kapitala možemo napisati kao
t
Cυ(t )=Cν .
U našem zadatku imamo da je

ν=e−δ =e−0 ,076961 =0,9259 ,

kao i tri različite vrednosti kapitala (i vremena otplate):
1. C1=6280 €, na period t1=4 godine;
 2. C2=8460 €, na period t2=7 godina;
3. C3=7350 €, na period t2=13 godina.

Ukupna vrednost kapitala, označimo je sa U.V., dobija se sabiranjem svih triju trenutnih vrednosti po
prethodnoj formuli, tj. važi
t t t 4 7 13
U .V .=C 1 ν 1 +C 2 ν 2 + C3 ν 3 =6280⋅ν + 8460⋅ν +7350⋅ν =12 . 254,90 €.

Sada rešavamo dva načina isplate koji se traže u zadatku:

a) Ovde je dato vreme otplate od t=5 godina, ali je vrednost kapitala C = X nepoznata. Zamenom
poznatih veličina u jednačinu
U.V.= C ν t,
dobijamo
12. 254,90
Cν5 =12 .254,90 ⇔ C= ⇔ C=18 .006 , 46 € .
0 ,9259 5
b) U ovom slučaju imamo vrednost kapitala C = 22.090 evra, a nepoznato je vreme njegove otplate t.
Koristimo istu jednakost kao pod a) i rešavamo po nepoznatoj t:
12 .254,90
Cνt =U . V . ⇔ 22090 ν t =12. 254,90 ⇔ ν t =
22090
12. 254,90
⇔ 0 , 9259t = ⇔ 0 , 9259t =0 , 5548 .
22090
x
Poslednju jednačinu rešavamo logaritmovanjem, uz primenu formule log ( a ) =x log ( a ) :

log ( 0 , 5548 )
log ( 0 , 9259t ) =log ( 0 ,5548 ) ⇔ t log ( 0 ,9259 )=log ( 0 , 5548 ) ⇔ t=
log ( 0 , 9259 )
⇔ t=7 , 66 .
Dakle, vremenski period jednokratne otplate celog duga iznosi, približno, 7 godina i 8 meseci.

0,04 , t<10
ZADATAK 10.Neka je intenzitet kamate po jedinici vremena u trenutku t, δ ( t )= . {0,03 , t ≥ 10
Treba izračunati sadašnju vrednost kontinuiranih isplata koje će se vršiti kroz 15 godina počevši
od sada (t = 0) po konstantnom godišnjoj stopi 1. Kolika je ukupna isplata na tom intervalu?
REŠENJE:
Ovde je data konstantna godišnja stopa isplate ρ(t) = 1. Po definiciji, trenutna vrednost normiranog kapitala
iznosi
t
−∫ δ ( s )ds
υ ( t )=e 0

Kako intenzitet kamate δ(t) ima dve različite vrednosti 0,04 i 0,03, posmatraćemo posebno sledeće slučajeve:
1. Ako je 0 ≤ t < 10, onda je δ(t) = 0,04, pa zamenom u funkciju υ(t) dobijamo:
t
−∫ 0 , 04 ds
−0 , 04 t
υ(t )=e 0
=e .
2. Slično, za 10 ≤ t ≤ 15 važi:
10 t
−∫ 0 , 04 ds−∫ 0 ,03 ds
−0,4−0 ,03⋅(t−10 ) −0,1−0 ,03 t
υ(t )=e 0 10
=e =e .
Odavde se nalazi sadašnja ukupna vrednost kapitala prema formuli:
 N(t )=

Najzad, ukupna isplata je

ZADATAK 11.U zamenu za zajam u iznosu 100 evra dužnik treba platiti 110 evra nakon 7 meseci.
a) Nadite godišnju kamatnu stopu, godišnju diskontnu stopu i godišnji intezitet kamate za ovu
transakciju.
b) Ubrzo nakon pozajmice dužnik predlaže reprogramiranje: platio bi 50 evra nakon 7 meseci, a drugu,
preostalu uplatu izvršio bi 6 meseci kasnije. Uz suglasnost druge strane podrazumevajući istu
kamatnu stopu odredite odgovarajući iznos druge uplate.
REŠENJE:
Uvodimo još neke jednostavne, ali neophodne pojmove:

1. Po definiciji, i(t) je (efektivna) kamatna stopa za jedinični vremenski period [t; t + 1], tj. to je
relativna kamata jediničnog kapitala za jedinični interval.

2. Ukoliko je efektivna kamatna stopa konstantna u vremenu, može se odrediti vrednost

C n = C(1 + i)n, gde je n=1,2,...

Vrednost Cn se zove akumulacija kapitala od C novčanih jedinica za n godina, po godišnjoj kamatnoj

stopi i.

3. Uvedimo još i veličinu

koju nazivamo diskontna ili anticipativna kamatna stopa po jedinici vremena (kod nas je
godišnje). Reč je o efektivnoj vrednosti zajma koji dobija dužnik, ukoliko ga poverilac (banka)
zaduži sa (normiranih) C=1 novčanih jedinica duga.

4. Uz oznake koje smo naveli u prethodnom zadatku pokazuje se da važe sledeće relacije:

Na osnovu prethodnih činjenica, možemo zaključiti da je u zadatko dato:

 C = 100 – visina zajma (u evrima);

 Cn = 110 – visina akumuliranog kapitala (posle n godina);

7
n=
 12 - vreme otplate zajma (u godinama).
Razmotrimo sada oba postavljena problema:

a) Zamenom u formulu za Cn (i rešavanjem po nepoznatoj kamatnoj stopi i) dobijamo:

 7 7 7
12 12 12 110
C n =C ( 1+i ) ⇔ 110=100⋅( 1+i ) ⇔ ( 1+i ) = =1,1
100
7
12 7
⇔ log ( 1+i ) =log 1,1 ⇔ log ( 1+i )=0 , 0414
12
0 , 0414
⇔ log ( 1+i )= =0 , 071
7 /12
0 , 071
⇔ 1+i=10 =1 , 1775
⇔ i=0 , 1775 .
 Znači, efektivna kamatna stopa iznosi i = 17,75% godišnje.
Koristeći dobijeni rezultat i kombinovanjem prethodnih formula možemo da odredimo diskontnu
kamatnu stopu kao:
1 i 0 ,1775
d=1−ν=1− = = =0 , 5408.
1+i 1+i 1+0 , 1775
 Dakle, dužnik će efektivno raspolagati sa 54,08% pozajmljenog kapitala.
 Na kraju, odredimo godišnji intenzitet kamate:
δ=ln ( 1+i )=ln ( 1 ,1775 )=0 , 1634 .
b) Pretpostavimo da je dužnik platio samo 50 od 110 evra koje su stigli za naplatu. Ako bi odložio
plaćanje preostalih 60 evra duga za vremenski period od 6 meseci (1/2 godine), akumulirana
vrednost duga koju bi morao da tada uplati (označimo je sa X) iznosila bi:

evra.