Гимназија „Бора Станковић“

Бор

Матурски рад из ликовне културе

Тема: Архитектура готике

Ментор: Милан Ристић, проф. Ученик: Загорка Голубовић

Бор мај године

 Гимназија Бора Станковић
Бор

Садржај
1. УВОД ............................................................................................................................................................ 2

2. ПЕРИОДИЗАЦИЈА СТИЛА ГОТИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ ................................................................ 3

3. ОСНОВНКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ЕЛЕМЕНТ ............................................................................... 4

4. РАЗВОЈ ГОТИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У РАЗЛИЧИТИМ ДЕЛОВИМА ЕВРОПЕ ......................... 5

ФРАНЦУСКА – КОЛЕВКА ГОТСКОГ СТИЛА ......................................................................................................... 5
АРХИТЕКТУРА У НЕМАЧКОЈ И НИЗОЗЕМСКИМ ПОКРАЈНАМА.......................................................................... 6
АРХИТЕКТУРА У ИТАЛИЈИ ................................................................................................................................. 7
АРХИТЕКТУРА У ШПАНИЈИ............................................................................................................................... 8
АРХИТЕКТУРА У БРИТАНИЈИ............................................................................................................................. 9
5. ВАЈАРСТВО И СЛИКАРСТВО У ФУНКЦИЈИ АРХИТЕКТУРЕ ................................................. 10
ВАЈАРСТВО (СКУЛПТУРА) .............................................................................................................................. 10
СЛИКАРСТВО (ВИТРАЖ) ................................................................................................................................. 11
6. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................................. 12

7. ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................................... 13

1
 Гимназија Бора Станковић
Бор

1. Увод

Готика као уметнички правац настао након романике, у Француској у првој

половини XII века. Током наредна два века проширио се на све гране уметности, а до XV века
обухвата и средњу и северну Европу. Прелазак од романике на готику је поступан, тако да је
тешко рећи која зграда са својим украсима и елементима стила спада у које поглавље историје
архитектуре.
Термин „готика“ настао је тек у току италијанске ренесансе, као погрдно име за стил
у архитектури који је сматран варварским и мање вредним (готски). Како се овај уметнички
стил развијао у „мрачном добу„ Средњег века, под јаким утицајем цркве и папске државе, као
његове најзначајније тековине настале су импозантне катедрале, које су се истицале од осталих
грађевина својом монументалношћу, висином, раскошним украсима и представљале седиште
активности религиозних али и слободоумних грађана. Велики број готских објеката су и данас,
након толико времена, међу најпосећенијим туристичким дестинацијама (Duomo di Milano,
Notr Dame у Паризу, Palaco Ducale у Венецији, Tower of London, Карлов мост у Прагу).
Сматра се да је прва готска грађевина катедрала у Сен-Денију код Париза, из 1144.год. Ране
готске цркве имале су шиљасте лукове и шиљасте сводове, који су се појавили као једно од
главних обележја новог стила.
Овај стил је на самом почетку обухватао Париз са
околином или другим именом покрајну Ил-д-Франс. Сто
година касније раширио се по читавој Француској и већем
делу Европе под називом Opus Modernum или Francigenum
(модеран или француски рад). Средином XIV века
различите варијанте готике имају јак међусобни утицај, да
би се око 1400. године развио хомоген, интернационални
готски стил. Убрзо после тога ово јединство се распада.
Италија са Фиренцом ствара рану ренесансу, а Фландрија
позну готику.
(Катедрала у Сен-Денију, 1144.)
Вајарство и сликарсво у овом стилу представљају украсе или допуне екстериера и
ентеријера архитектуре.

2
 Гимназија Бора Станковић
Бор

2. Периодизација готичке архитектуре

1. РАНА ГОТИКА, друга половина XII до почетка XIII века- њу обележава

једноставност и чистоћа облика, што се ослања на романичку традицију. Класичне
катедрале су тробродне грађевине наглашених вертикала и стрмих сводова, кров
трансепта има исту висину као и главни брод, на западној страни имају једну или две
куле, фасаде су подељене у неколико хоризонталних зона, а контрафори деле целу
цркву вертикално.
2. РАЗВИЈЕНА ГОТИКА, XIII i XIV век- овде вертикална подела преовлађује.
Портали имају преломљени лук (архиволт) у тимпанону (облина портала + лунета).
Прозори имају преломљени лук, а временом лукови постају вишебројни. Розета на
западу, изнад улаза, те на фасади трансепта, понекад је убачена у портал или стављена
изнад прозора.
3. ПОЗНА (ЦВЕТНА) ГОТИКА, XV i XVI век- она је раширена Европом и у Италији
је називају цветна готика (gotico fiorito) због бројних цветних украса, док је Французи
називају пламеном (flamboyant) јер изражава немир облика и треперње својствено
пламену и ватри.

(крстасто-ребрасти свод) (контрафоре /потпорни лукови/)

(деловање притиска на
(преломљени лук)
крстасто-ребрасти свод)
3
 Гимназија Бора Станковић
Бор

3. Основне карактеристике и елементи стила

Готички стил је најрепрезентативнији у архитектури где се карактеристике овог стила

најјасније препознају. Готичка архитектура је стил у архитектури који се одликује високим и
издуженим облицима и чије су карактеристичне грађевине катедрале.
Катедрале су биле дизајниране на 4 нивоа: на дну је брод, изнад је галерија, изнад галерије
је трифора, а изнад сва три је базилично окно са прозорима кроз које је улазила светлост.
Конструкцијски елементи од којих се састоје објекти су: преломљени лук, преломљени
крстасто-ребрасти свод који се завршава на снопастим ступовима и контрафоре (потпорни
„лебдећи“ лукови). Тешки масивни зидови романских цркава замењени су системом витких
високих стубова који су главни носећи елементи грађевине. Розета -се појављује јер је
осветљење важно за готику и представља елементе који се постављају на централном делу
западне фасаде, на фасадама трансепта и на тимпанонима портала и прозора. Све ове елементе
по први пут је применио познати magister operarius (градитељ катедрала) опат Сугер на цркви
Сен-Дени у Ил-д-Франс. С обзиром да су носећи зидови замењени витким стубовима, то
омогућава отварање великих прозора на бочним зидовима.
Архитектура готског стила знатно је конструктивно усавршена. Комбинацијом ових
конструктивних елемената разбија се склоп тешке, стабилне, романске грађевине и она постаје
лака, лепршава и динамична. Ребрасти крстасти свод који је у употреби у романици мења свој
облик. У готици он настаје укрштањем два преломљена свода уместо полуобличастих. У
статичком погледу ребро облика преломљеног лука знатно је стабилније од полукружног
ребра јер у темену има знатно мање косе притиске. Готски сводови могу се постављати изнад
било какве полигоналне основе. Ови сводови су лакши, јер су ребра и лукови носећи елементи
на које се свод ослања.
Важна од карактеристика ове архитектуре је слобода компоновања различитих,
асиметричних, али хармонично уклопљених елемената. На западној фасади су обично две куле
често различито обликоване, али увек у хармоничној равнотежи и увек појачавају утисак
стремљења увис. Основа катедрале је у облику латинског крста. Базилика је тробродна или
петобродна са јаким трансептом који је померен на средину грађевине и не излази изван ње,
такође је трансепт исте висине као и главни брод.
Архиволте и тимпанони изнад врата и прозора су увек преломљени, степенасто постављени
и богато декорисани.

4
 Гимназија Бора Станковић
Бор

4. Развој готичке архитектуре у различитим

деловима Европе

Француска – колевка готског стила

Једна од првих готских катедрала саграђених у Француској је Богородичина црква (Нотр

Дам) у Паризу. То је висока и петобродна грађевина. На прсеку трансепта и главног брода
налази се висока, стреласта, декорисана кула. Сви конструктивни елементи карактеристични
за готску архитектуру уочавају се на овом објекту. Катедрала делује свечано и мирно, са два
недовршена торња на предњој фасади и подупирачима који је окружују. Одликује се
умереношћу, мирноћом плитко преломљених лукова, равнотежом линија, вертикалних украса,
ритмички постављених неукрашених контрафора и потпорних лукова. Богородичина црква у
Паризу представља типичан пример раноготске катедрале.
Јужније од Париза саграђен је још један значајан објекат готске архитектуре, Богородичина
црква (Нотр Дам) у Шартру. Сложеније је основе с израженим широким тробродним
трансептом, који је постављен на средини подужних бродова, и са вишеделном апсидом.
Богата декорација прати и допуњује архитектонске облике. Скулптурама су испуњени зидни
засени на порталима, потпорни лукови су сложени, ритмичка подела како на фасади тако и у
ентеријеру, издужене форме свих елемената, два величанствена, различито обрађена торња на
предњој фасади, китњасте розете и велики прозори представљају карактеристике ове
катедрале и главне одлике катедрала развијене, зреле готике.
Касној готици припада Богородичина црква (Нотр Дам) у Ремсу из XIII века. Одликује се
лакоћом, елеганцијом и претераном декорацијом. Конструкција је у другом плану а наглашена
декорација је врло доследно спроведена на свим њеним деловима. Постигнута је савршена
складност између рашчлањених конструктивних елемената и елемената декорације. Нежне,
витке фигуре декоришу три портала на предњој фасади. Скулптура не зависи више толко од
зида као романичка скуптура. Позната је љупка фигура насмејаног анђела на западном порталу
катедрале у Ремсу. Раскошно богатство облика, који украшавају објекат и његове
конструктивне елементе, има за циљ да нагласи вертикале и појача утисак стремљења увис.
Идеја божијег дома, који магично лебди, лишен сваке тежине, постигнута је у потпуности.

(Нотр дам, Париз)

(Нотр дан, Шартр) (Норт дам, Ремс)

5
 Гимназија Бора Станковић
Бор

Архитектура у Немачкој и Низоземским покрајнама

Због јаке романске традиције готика је у Немачкој касније прихваћена. Тек се у XIII веку
граде готске катедрале по угледу на касну готику Француске. Најпознатије су катедрале у
Келну и Улму.
Налик на касноготске француске катедрале, стреме енормним висинама. Високе куле
постају филигрански рад у камену. У немачкој готици предност је дата декорацији која тежи
да камену наизглед одузме тежину, а објекат учини лаким, лебдећим. Граде се цркве
дворанског типа, са бродовима једнаких висина, без базикалног осветљења средњег брода.
Северна немачка и област око Балтичког мора граде грађевине у опеци и стварају нов облик
архитектуре - готику грађену опеком. Ове грађевине имају мирне фасаде, затворене форме и
мале рашчлањености. Декоративност се постиже нијансама саме опеке.

(Катедрала у Улму) (Севернонемачка готска

(Катедрала у Келну)
катедрала од опеке;

у Либеку)

6
 Гимназија Бора Станковић
Бор

Архитектура у Италији

Време готике у Италији ствара сопствене облике као резултат развоја постојећих, локалних
облика италијанске романике. Никад у потпуности није прихваћена концепција француске
готике, па ни француско почеље са две куле.
Прочеље катедрале у Орвиету је по концепцији наслеђе тосканских романских прочеља,
али по декорацији, лакоћи и рашчлањености подсећа на готске катедрале. Фасада ове
катедрале је једна од најлепших фасада италијанске готике. Подељена је у три поља ступцима
из којих се развијају две витке куле. Има три портала, малу розету у централном делу и велике
површине прекривене мозаицима и умереном пластичном декорацијом.
Највећа готска катедрала и по пореклу најближа готским грађевинама Француске и Немачке
је Миланска катедрала. Одликује се претерано сложеном, касноготском декоративношћу. Она
je друга по величини од свих средњевековних катедрала. Направљена је од белог мрамора, а
многе водеће европске архитекте тог времена су помагали око њеног дизајна. Богати украси
чине ову катедралу веома различитом у односу на архитектуру јужније Италије.
Иако се у црквеној архитектури не прихвата готика у потпуности, богати италијански
градови прихватају елементе готске декорације у изградњи профане архитектуре. Посебно у
изградњи палата.

(Миланска катедрала)

(Катедрала у Орвиету)

(Детаљи на Дуждевој палати (Фасда златне палате у Венецији)

7
у Венецији)
 Гимназија Бора Станковић
Бор

Архитектура у Шпанији

У Шпанији се такође под утицајем француске касне готике уз примену типично шпанског
осећања за декорацију развила готика. Зидају се велике готске катедрале у Толеду, Леону,
Бургосу и Севиљи.
Катедрала у Бургосу, поред типично француске готске просторне, конструктивне и
декоративне концепције, има и видљивих утицаја маварско-исламског укуса за претераним
украшавањем.
Катедрала у Севиљи компликована је верзија касне готике у Шпанији. Подигнута је на
зидинама џамије, па су њен облик и величина условљени. Висока квадратна кула је настала од
минарета. То је пространа грађевина која симболизује моћ католичанства. Њена површина је
11 020 m² чинећи је, по површини, највећом црквом средњег века.

(Катедрала у Севиљи)

(Катедрала у Бургосу)

8
 Гимназија Бора Станковић
Бор

Архитектура у Британији

Иако Енглеска преузима нову готску мисао и грађевинске форме од Француске, она у даљем
развоју формира своје стилске специфичности.
Посебне одлике виде се на основама црквених грађевина. Супротно француској готици да
се сви делови простора међусобно повежу, у енглеској катедрали је тело црквене грађевине
разуђено и састоји се од више попречних бродова и додатних капела, па су објекти шири и
хоризонтално истегнути. Губе драматичну потребу за вертикалном збијеношћу, за стремљење
у велике висине. Због мање висине главног брода у неким катедралама се губи потреба за
потпорним луковима. Хоризонтална подела је упчљива на фасади и у ентеријеру. Главни брод
је наткривен ребрастим преломљеним сводовима чије су кривине изазито стрме. Широко
прочеље је богато украшено скуптурама распоређеним по читавој фасади.
Још једна карактеристика, која долази до пуног изражаја у касној енглеској готици, је
пренаглашена декорација (китљасти стил). Свод постаје звездаст или мрежаст. Ребра се шире
у облику лепезе и састављена су од кривих линија са обрнуто постављеним центром.
Познате су катедрала у Велсу, катедрала у Линкону и катедрала у Солзберију.

(Катедрала у Велсу) (Катедрала у Солзберију)

(Катедрала у Линкону) (Лепезасти свод)

9
 Гимназија Бора Станковић
Бор

5. Вајарство и сликарство у функцији архитектуре

Вајарство (Скулптура)

Основни елемент развоја скулптуре у XII и XIII веку је катедралска пластика. Мотиви су из
живота Христа и Девице Марије и живота светаца. Током ране готике ликови су витки и
издужени, али временом су укочени ликови са строго фронталним ставом постали скулптуре
извијених тела са главом у супротном смеру од тела налик на латинично слово S. Најбољи
пример су оне на катедрали у Шарту рађене пре и после пожара. Раније скулптуре, пре пожара,
су укочене и статичке, уклопљене у архитектуру док су оне након пожара одвојене од подлоге.
Стил XIII века је идеалистички, одликује се ведрином, племенитошћу и духовношћу, од XIV
века идеализам замењује живописни реализам. Скулптура је била полихромна, али боје су
нестале.

(Скулптуре краљева пре пожара;

(Скулптуре краљева после пожара)
На катедрали у Шатру)

(Нсмејани анђео;
детаљ са западног портала
катедрале у Ремсу)
10
 Гимназија Бора Станковић
Бор

Сликарство (Витраж)

За разлику од архитектуре и скулптуре готичко зидно сликарство се спорије развијало. До

запостављања долази из конструктивних разлога архитектуре катедрала – скелетни
конструктивни систем готичких катедрала није остављао много површина за зидне слике.
Насупрот зидном сликарству техника витраж (техника бојеног стакла рађена убацивањем
великог броја комада бојеног стакла између оловних трака) као саставни део готичке
архитектуре доживљава пуни развој, кој потиче из романике. У другој половини XII века
витраж постаје водећа грана сликарства. Најчешћи мотиви за витраже се узимају из
библијских текстова, боје су јасне и прозрачне (најчешће су црвена, плава, жута и мрка боја).
При погодном светлу унутрашњост катедрала осветљена је вишебојном трептавом светлошћу,
која појачава утиск мистичне лепоте и недостижне грандиозности.

(прмер витража такође и розете, (витраж у Сен-Денију)

катедрала у Шарту)

11
 Гимназија Бора Станковић
Бор

6. Закључак
Готски стил у архитектури је током свог вишевековног развоја и трансформације
изнедрио монументалне грађевине изузетне лепоте, ремек дела уметности у којима су се
крунисали краљеви средњег века, којима се и данас дивимо и које су неизоставне туристичке
атракције. Осим лепоте и непроцењиве уметничке вредности готски стил карактерише и
значајан напредак у техници грађења. Архитектура готике обележена је системом
архитектонске изградње који се супротстављао архитектури антике и класике. Грађење
великих катедрала и раскошних палата остало је доминантно стваралачко подручје готике,
стила који је поставио нове стандарде у високоградњи.
Елементи готике, као што су преломљени лук, витраж, детаљи на фасади и други;
надживели су овај стил с обзиром на своју лепоту и ефекат који се њиховом употребом
визуелно постиже. Употребљавани су и у склопу стилова који су уследили вековима касније,
па осим што оживљавају кроз неоготички стил градње (викторијанска готика у 18.веку), ови
дистинктивни елеметни јављају се и у грађевинама 19. и 20. века и дају свој печат чак и чувеној
грађевини сецесије Гаудијевом ремек делу- Саграда фамилија.

12
 Гимназија Бора Станковић
Бор

7. Литература
1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Izdavački zavod ›Jugoslavija‹, Beograd, 1966.
2. Гордана Дулић и Наила Вољевица, Историја архитектуре за други разред грађевинске
струке, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
3. Izdavačko knjižarska radna organizacija MLADOST, Velike arhitekture svjeta, Branko Juričević,
Zagreb, 1981.
4. Svetska arhitektura, Agora, Beograd, 1967.
5. http://www.scritub.com/limba/croata-sarbo-croata/GOTIKA23574.php
6. http://politehnicka.blogspot.rs/2013/03/gotika.html
7. https://donateloblog.wordpress.com/2016/04/24/skulptura-gotike/

13