4.

Opšta darovitost

Postoje deca koja su darovita na širem području u svim školskim predmetima – čitanju, matematici i logičnom
razmišljanju, a pri testiranju inteligencije postižu visoke rezultate u svim područjima. Takva deca poseduju
visoke skolastičke sposobnosti, a probleme rešavaju na različite načine, a poseduju izuzetan žar za
savladavanjem i skupljanjem znanja.

Prerano i proždrljivo čitanje jedan je od obeležja koje se najčešće primećuje kod dece koja su opšte darovita.
Često su sama sebe učila da čitaju, a čitaju fonetski. Sami iniciraju svoje učenje i oni su ti koji teraju svoje
roditelje da rade s njima, da im daju materijale za učenje. Do školskog uzrasta opšto darovita već imaju
ogromno skladište informacija, što je tipično za decu koja su rano razvila verbalne sposobnosti. Ponekada se
takvoj deci desi da, iako znaju da pišu, imaju problema u ovom području jer im misli idu brže nego što to ruka
može da zapiše.

Osim čitanja, opšte darovita deca imaju izuzetne matematičke sposobnosti i već u vrlo ranom dobu shvataju
koncepte komutacije, asocijacije i istovetnosti, kao i osnovne matematičke operacije. Poseduju mnogo energije,
mentalne i fizičke i često im je potrebno malo sna.

Termanovo proučavanje globalno (opšte) darovite dece s visokim IQom.

Lewis Terman je pokušao izdvojiti osobine dece s visokim IQom i istražiti šta se s njima dešava kada odrasu.
On je okupio oko 1500 dece koje je pratio tokom njihovog celog života. On se nadao da će dokazati da deca s
visokim IQom nisu samo akademski superiorna, već i socijalno i psihološki. Suprotstavljao se mitu da su oni
nespretni i socijalno neprilagođeni i hteo je da vidi da li je posedovanje velikog IQa u detinjstvu dobar predznak
postizanja istaknutih rezultata u zrelom životnom dobu. Iako je mislio da je razbio mit šmokljana, on je vršio
istraživanje samo na popularnoj deci koju su profesori nominovali. Došao je do zaključka da opšte darovita
deca poseduju: izrazitu pažnju i trajnost raspona pažnje još kao bebe, izuzetnu radoznalost i potrebu za
stimulacijom, često ranije počinju telesno da se razvijaju, ranije sedaju, uspravljaju se, počinju puzati šetati.

Takva deca rano progovaraju, a često čim počnu progovarati prve reči, odmah počnu praviti rečenice i ubrzo
imaju bogat vokabular i veliko skladište verbalnog znanja. Ova deca su često izrazito osetljiva na buku, bol i
frustraciju. Ona uče bez velike pomoći ili mentorstva, potreban im je samo pristup informacijama i neko ko će
odgovarati na njihova uporna pitanja, imaju genijalno pamćenje. Ona uče brže i razmišljeju drugačije od
prosečnog deteta. Sami sebi postavljaju sve teže i teže zadatke, a način na koji se forsiraju na optimalan nivo
izazova sugeriše da doživljavaju stanje toka tj. stanje intenzivne i ugodne koncentracije. Pokazuju veliku
upornost i koncentraciju, ponekad imaju opsesivne interese za specifična područja. Ona su svesna svojih
strategija rešavanja problema,a već naučene strategije koriste i za rešavanje novih problema. Često se igraju
sama i lakše podnose samoću od drugih. Nemaju puno prijatelja jer su svesna da su drugačija od svojih
vršnjaka. Često ih zanimaju filozofska i moralna pitanja i imaju sjajan smisao za humor.

Terman je započeo formalno naučno istraživanje darovitosti, a kao rezultat toga su nikli programi za darovitu
decu.