Dubina – Vladimir Prvulovic

Čar muzike,
Vetar dubina,
Usahla smokva,
I sudbina.

1
Dete i starac sede u čamcu,
Dok voda teče u zoru.

2
Dovešće te do iskona,
Do samog smisla postojanja –
Bog tvoj.

3
Gledam konje koji jure,
Crne konje
Ţivota mog –
Ja, kralj.

4
Gospodar koji izvrnuto govori
O vatri i slobodi:
Vuk.

5
Gromovi, oluje,
Svi naši slomovi
Na vrhuncu:
Čar grobnica

6
Igrao sam na gori
Sa sopstvenim prahom i pepelom tajne.

7
Iznad stene, na vrhuncu,
U plamenu
Sedeo je jedan starac.

8
Jagode su usne tvoje,
Jagode šumske –
Ogledalo.

9
Jedan se mladić raduje tuzi,
Reci koja nadolazi.

10
Jedna ptica nebom leti,
Dok u suštini ničeg nema:
Reč.

11
Kad te se setim,
Ja zaplačem;
I plačem
Sve jače
I jače.

12
Kao munja sa neba padoh,
A hteo sam nebo celo –
Potok.

13
Kap usana na ogledalu slika,
Mač, krv i laţ mistika;
Bol.

14
Laţ je u suštini istina;
Kratka i tuţna pesma moja

15
Ludilom očarana trešnja,
Dom skromnosti,
Laţ i krv pesnika.

16
Ljubav je negde ostala
Iza duge,
Ispod mosta,
U morima.

17
Mesečina i dim cigarete,
Tiho;
Moja draga spava.

18
Mislim da sam mrtav,
Da daha više nemam,
Al' i dalje snevam.

19
Mislio sam da ti kaţem,
A sad je muk
Mislio sam...
A sad je krv.

20
Mislio sam da znam,
A sada sam tuţan;
Obrisi snegova –
Kraj.

21
Mistika uma
Kristalnog,
Zaboravljenog vekovima,
Umrlog.

22
Moja mila spava
U polju mirisa,
Dok je ja, sȃm sanjam.

23
Morem plovi jedan brod,
U ogledalu naslikan
Časovnik.

24
Neka bude dobro,
Neka bude dan,
U zori osveštan raj.

25
Neka se tvoja reči vijore
Tamo gde nisu grehovi.

26
Neke suze plaču
Reč tvoju neiskazivu,
Samu, Boţju.

27
Opet ništavilo vlada,
Izmišljena pesma
I mrzost nada.

28
Plač mojih suza lomi poglede –
Inje, smeh i jagnje
U prizmi.

29
Plam ptice koja leti
Prodire u bit i suštinu:
Pero

30
Pod prozorom sunce granu,
U snovima
Zaspala je zima.

31
Podlac što grobove kopa,
Vetar gora
I misli zmije:
Hod

32
Pogled u daljine odsijava večnošću,
Pogled gavranov.

33
Prolazi reka
Ispod staroga mosta ,
Plakanje
I njena kap.

34
Pronaći nit suštine
Zvezda,
Zakonitost Boţje ljubavi.

35
Pučina i suton,
Paučina injem zasejana
I sećanja

36
Reka koja nekud teče
Uspavljuje me svako veče:
San.

37
Samoća i ljubav,
Tuga i plač
I ja u njima:
Sudbina.

38
Sekira u panju zarivena –
Istina mog ogledala.

39
Suzama zalivam cvet –
Mahovina
I ptice prekinut let

40
Svetlost od nekud sija,
I svi joj se klanjaju:
Svetlost Boţja.

41
Šoljica kafe i cigareta,
Jutarnja zvona
U Suncu.

42
Šta da radim kad si u srcu mom
Svila svoj dom,
Plakanje moje.

43
Šta je to Sunce,
Već okrugli otvor na nebu,
Čarolija.

44
Što je ljubav toliko čeţnjiva
Za tvojim očima, plavima.

45
Tamna je moja duša
I tamne su reči moje;
Pad u noć.

46
Tonem u dubinu mora –
Kavez sopstvenog smisla,
Ludilo.

47
Tugo moja čeţnjiva,
Mladosti mila,
Ljubavi jedina.

48
U čarima divljine,
Po vodi,
Skakao je biser,
Car neba.

49
U jednoj kocki je sama suština
Mom Bogu otkrivena.

50
U pogledima noćnih ptica,
Tu
Zvone zvona beskućnika.

51
U polju ljiljan,
Tuţan i pokošen,
Leţi i spava
Snom smrti.

52
U snu hodim ushićeno –
Leptir,
Misao i njeno ludilo.

53
U toj zori
Probudila se suza,
Tiha kap,
Kao obećanje.

54
U vrelini letnje noći,
U liku Pana,
Šetao sam:
Pesma.

55
Umetnost i njene čari,
Leptiri i lotosovi cvetovi.

56
Urlik iz samog lava,
Misterija, kruna i Boţja slava.

57
Vuci gorom gospodare,
A prahom zmije
Spokoj tišine.

58
Vuk samotnjak –
To sam ja:
Beskućnik, pesnik,
Đavo sȃm,
Zakopan.

59
Za čast ja ginem slavno,
Kao dete uspavano:
Majka.

60
Zastor je pao,
Završila se predstava
Izgubljenih svetova.

61
Zatureni mir sreće,
Kiše kapi
I ja u snoviĎenju.

62
Ţalosna breza na putu stoji,
Vrabac i smrt,
Nespokoji.

63
Ţalost i duga,
Kao dva cveta
Neubrana
I zaboravljena.

64
Neka pesma je u svima nama,
Ta pesma zaboravljena.

65
Mislim da sam ludilo smislio,
Kapetan ništavila postao.

66
67
68