Professional Documents
Culture Documents
Osnove Elektrotehnike 1 Predavanje Rar
Osnove Elektrotehnike 1 Predavanje Rar
Прва сазнања о електричним појавама потичу из античког доба. (Талес - ћилибар и
вунена тканина, трење). Енглески лекар Џилберт је око 1600. године покушао да их
објасни уводећи појам електрицитета, према грчкој речи електрон која означава
ћилибар. Појаве се испољавају деловањем механичких сила (одбојних или
привлачних).
1752.- амерички научник Френклин проналази громобран
1785.- француски научник Кулон утврђује закон електростатичке интеракције
(привлачење наелектрисаних тела).
1820.- дански физичар Ерстед открио везу између магнетних и електричних појава
Слика 1.
Префикс Вредност СкраћеницаПрефикс Вредност Скраћеница
ато 10-18 (a) дека 101 (da)
фемто 10-15 (f) хекто 102 (h)
пико 10-12 (p) кило 103 (K)
нано 10-9 (n) мега 106 (m)
микро 10-6 (m) гига 109 (G)
мили 10-3 (m) тера 1012 (T)
центи 10-2 (c) пета 1015 (P)
деци 10-1 (d) екса 1018 (E)
Табела 1. Помоћне јединице
ЕЛЕКТРОСТАТИКА
Наелектрисана тела
Слика 1.
Слика 2.
а) б)
Слика 3.
Слика 4.
Шарл Кулон, француски научник је помоћу врло осетљиве торзионе ваге, утврдио
зависност силе узајамног дејства два тачкаста наелектрисања, Q1 и Q2 , од величине
њихових наелектрисања и међусобног растојања r.
Taчкасто наелектрисано тело - тело чије су димензије занемарљиво мале у односу
на њихово међусобно растојање или на растојање са кога се посматрају.(слика1)
Слика 1.
(1)
F- електростатичка сила
к - константа пропорционалности
Q1,Q2 - наелектрисања
r - растојање
Простор око наелектрисаног тела, у којем се осећа његов утицај на друга
наелектрисана тела назива се ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ.
Линије ел.поља на слици1(а,б) су негде гушће, а негде ређе, па је ел.поље негде
јаче, а негде слабије.
То поље се назива нехомогено, РАДИЈАЛНО ЕЛ. ПОЉЕ.
а) б)
Слика 1.
ХОМОГЕНО ЕЛ. ПОЉЕ постоји између две равне металне плоче, чије су дужина
и ширина знатно веће од њиховог растојања (слика 2). Линије хомогеног поља су
паралелене, густина им је свуда иста као и растојање.
Слика 2.
ВЕКТОР ЕЛ.ПОЉА- усмерена величина која има свој интензитет, правац и
смер.Он предствља тангенту на линије поља (слика 3).
Слика 3.
Сила у ел.пољу делује на тела која се налазе у ел.пољу која се међусобно привлаче
или одбијају
(једно тело се налази у ел.пољу другог тела.) Она је директно сразмерна јачини поља
које делује на наелектисање и количини наелектрисања.
F=EQ (1)
Јединица за силу је N (ЊУТН).
Е- Електрично поље
Q - Kоличина наелектрисања.
(3)
Поновити:
Задаци:
2. Језгро атома хелијума има наелектрисање +2е, а језгро атома +10е. Којом
силом делују међусобно та два језгра ако је размак између њих 2nm?
(F=5,12*10-6 N)
а) б)
Слика 1.
1. Шта су диелектрици?
2. Које врсте поларизације постоје?
3. Објаснити диполну поларизацију.
4. Шта је поларизација диелектрика?
5. Објаснити неутралну поларизацију.
Пример: Ако имамо два тела А и В (слика 1), и на тело А доведемо мању количину
електрицитета, а на В већу, тело А је слабије наелектрисано, а тело В јаче, тј. ствара
око себе јаче Е ( електрично поље).
Слика 1.
Пример: Ако имамо два различита тела C и D ( слика 2) и тело C је мање површине, а доведемо им
исту количину електрицитета, електрицитет на површини тела C је гушће распоређен, па је оно јаче
наелектрисано и ствара у својој околини јаче електрично поље.
Слика 2.
2) V 1 = 1 V V2 = 3 V U = 1 – 3= -2 V
Поновити:
1. Како се дефинише електерични напон?
2. Која је јединица за електрични напон?
3. Како се рачуна јачина електричног поља?
4. Која је јединица за електрично поље?
5. Које врсте електричног поља постоје, нацртај?
Задаци:
1. Усамљено тачкасто наелектрисање Q =200pC налази се у вакууму. Одредити вектор електричног
поља на растојању a = 20cm од наелектрисања.
4. Колика сила делује на електрон који се налази у електричном пољу јачине E = 0,8 kV/m?
5. Два тачкаста наелектрисања Q1 = Q2 =2*10-12 C налазе се у ваздуху у теменима квадрата странице a = 3cm, и
то, Q1 у темену 2, а Q2 у темену 4. Одредити интензитет, правац и смер деловања јачине електричног поља у темену 3.
За домаћи:
1. Јачина поља у тачки М које потичу од оптерећења Q1 = Q2 = Q = 2*10-6 C су E1 = E2 = 5*106 V/m. Средина је
ваздух.
а) На слици обележити смерове деловања поља E1 и E2 и одредити интензитет, правац и смер деловања
резултантног поља.
б) Наћи растојање а. (а=0,6cm).
Ако на неко тело доведемо неку количину електрицитета, оно се наелектрише.
Што је доведена количина електрицитета већа, оно се више наелектрише. Што је
површина коју желимо да наелектришемо већа, потребна је већа количина
електрицитета.(сл.1)
Слика 1.
1/k = 4πε (2)
r-пречнок полупречник сфере , С-електролитичка капацитивност
Слика 2.(а,б,ц)
Редна веза дата је на слици 1. Када на крајеве ове групе кондензатора прикључимо
извор напона U, наелектрисање свих кондензатора биће:
Q1 = Q2 = Q3 = Q
Слика 1.
U = U1 + U2 + U3 + … + Un (1)
Према једначини : U = Q/C ,за напон на првом кондензатору добијамо: U1 = Q/C1
за други и трећи кондензатор: U2 = Q/C2 , U3 = Q3/C3
2. ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА
Паралелна веза је дата на слици 2.
Слика 2.
Quk = Q1 + Q2 + Q3 + … + Qn
Сабирајући вредности наелектрисања и делећи са напоном, долазимо до укупне
цапацитивности за
паралелну везу кондензатора:
(4)
3. МЕШОВИТА ВЕЗА је дата на слици 3. и представља комбинацију претходне две:
Слика 3.
Слика 1.
2. Израчунај капацитивност мешовите везе кондезатора према слици 2, чије су
капацитивности : С1 = 10 nF, С2 = 30 nF, С3 = 50nF и С4 = 50 nF.
Слика 2.
3. Израчунај капацитивност мешовите везе кондезатора према слици 3, чије су
капацитивности: С1 = 10 pF, С2 = 30 pF, С3 = 50pF , С4 = 50pF , С5 = 50 pF и С6 = 15
pF.
Слика 3.
4. Израчунај капацитивност мешовите везе кондезатора према слици 4., чије су
капацитивности: С1 = 10 F, С2 = 30 nF, С3 = 50 pF , С4 = 50 pF , С5 = 50 pF и С6 = 15
pF.
Слика 4.
5. Израчунај капацитивност мешовите везе кондезатора према слици 5, чије су
капацитивности: С1 = 10 F, С2 = 30 F, С3 = 50 F , С4 = 50 F , С5 = 50 F и С6 = 15 F.
Слика 5.
6. Капацитет плочастог кондезатора, између чијих плоча је ваздух, износи С=80
pF. Наћи величину површине плоча и оптерећење Q, ако су плоче на међусобном
растојању d = 10mm, а прикључене на напон од 200 V.
7. Кондезатор је оптерећен сталном количином електрицитета Q. Ако се његова
капацитивност смањи за 20 % , одреди за колико процената ће се променити напон
између електрода и енергија кондезатора.
20.РАЧУНСКИ ПРИМЕРИ ИЗ КОНДЕЗАТОРА
Задаци:
2.(2.3.4.) Ако се напон између електрода кондензатора смањи за 10%, одредити за колико
процената ће се променити оптерећење и енергијакондензатора .
Електростатичка енергија кондезатора капацититивности С везаног за извор напона U добија се на основу зависности
количине наелектрисања кондезатора q од напона uc , т.ј. q = C uc.
Са повећањем вредности напона на кондезатору, добија се узастопно нова количина електрицитета Δq .Знaчи, за већу
узастопну вредност напона кондезатора uc и све веће нагомилавање електрицитета за Δq, долази до све већег нагомилаванја
електростатичке енергије за ΔWc = uc .
Када напон кондезатора достигне вредност uc =Uc , a количина електрицитета q = Q тада ће електростатичка енергија
кондезатора Wc бити једнака:
Wc = 1/2 Q Uc = 1/2 C Uc2
Поновити:
Задаци:
2. Мешовита веза кондезатора, слика (2), прикључена је на напон од 80V. Одредити еквалентни
капацитет групе, напон и енергију сваког кондезатора ако је :C1 =20 μF, C2 =5 μF, C3 = 20 μF, C4 = 8 μF.
4. Одредити еквивалентну капацитивност везе кондезатора са слике (3). Нумерички подаци су:C1 = 18
μF, C2 = 8 μF, C3 = 4 μF.
5. Израчунати еквивалентну капацитивност везе кондезатора приказане шемом на слици (4). Познате
вредности су :C1 = C3 = C5 = 10 nF, C2 = 5 nF, C4 = 4 nF, C6 = 15 nF.
Домаћи:
(Драгутин Митић).
2.3.14.- збирка задатака из основа електротехнике за 1. разред електротехничке школе,
(Драгутин Митић).
(Драгутин Митић).
23.ЕЛЕКТРОСТАТИКА - УТВРЂИВАЊЕ
ЕЛЕКТРОСТАТИКА – УТВРЂИВАЊЕ