International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

СМИСАО, 2011, Год. 1 (1), 281-291 УДК: 615.851:91

© 2011 Међународно друштво за научна Прегледни рад
интердисциплинарна истраживања у области јоге

Географске посебности Индије и појава јоге

Вукица Јанковић
Завод за унапређење образовања и васпитања, Београд, Србија
 
 Апстракт: У раду се анализира присутност (не)повезаности специфичних
географских карактеристика Индије са појавом јоге као филозофског система и животне
филозофије. Поред географских посебности, Индију карактерише огромно духовно наслеђе. Спој
природног и антропогеног произилази из основног уверења о јединству свега појавног. У спознавању
духовног неизоставна је отвореност према природном које нас окружује. Изучавајући географске
карактеристике једног поднебља, можемо трагати за специфичним и само том простору
карактеристичним особинама, навикама и животним стиловима људи који живе у таквим природним
околностима. Географске посебности Индије имају утицаја на њене становнике и врсту њихових
делатности, као и на формирање дубљих мисаоних процеса, што можемо сматрати једним од
фактора појаве система јоге на њеном  тлу.   
 
Кључне речи: географка средина, јога филозофија, Хималаји, Ганг, Индија.
 
Однос према природи
 
Односе између човека и природе можемо сагледати као интегрални однос преплитања њихових
узајамних утицаја. Човек својом делатношћу утиче на природну и ствара географску средину, а природа
својим деловањем утиче на егзистенцију и делатност људи. Имајући то у виду, посебности географске
средине која нас окружује или у којој смо одрасли, уткани су у наше животе, с обзором да смо њен
саставни део. „Да бисмо показали зашто су неке религије, културе и цивилизације онакве какве јесу,
потребно је сагледати географску и економску средину у којој су поникле. Предео много говори о
њима.“ (Group of Autors, 2005).

Географска средина представља скуп физичко-географских и друштвено-географских елемената и

фактора који су у међусобној корелацији, интеракцији, зависности и условљености. Физичко-географски
комплекс чине: рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет. Друштвено-географски
комплекс чине: становништво, насеља и људске радне активности (привреда). Између њих постоји
стална размена, преплитање природног и антропогеног... „Сви делови географске средине су међусобно
повезани, у међудејству и утичу једни на друге вишеструко.“ (Гњато, 2002). Интегралност је законистост
чија се суштина огледа у целовитом и јединственом сагледавању међудејства физичко-географских и
друштвено-географских компонената једне средине.

Првенствено, природа има велики утицај на егзистенцију људи и формирање сталних станишта, села и
градова. Ако су повољни географски услови за њихов развој, насеља се развијају, ако нису, насеља
стагнирју или нестају. Настанак првобитних насеља везан је за пределе који су имали добре погодности
за живот, а пре свега воду, плодно земљиште и изолованост тј. сигурност.  „Природни фактори настанка
и развоја насеља су пресудни. Они су ти који одређују локацију, обезбеђују могућност даљег развоја,
ширења и одржавања. Природни фактори се односе првенствено на природну локацију, тло одређује
могућност и економичност грађења, климатске и микроклиматске карактеристике комфор живљења,
ресурси (минерални, водни, земљишни и биогени) окружења обезбеђују привредни и комунални развој
насеља.“ (Ристић, 1993).


jankovic.vukica@gmail.com
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Није случајно што су баш одређене културе и цивилизације настале и развијале се у одређеним
територијама. Њихов развој био је условљен постојањем специфичних географских и историјских
околности. Првобитна станишта су обично била везана за плодне равнице река, јер су људи могли да
користе лако доступне потенцијале река, воду и плодно алувијално тле. „Човек може да опстане
углавном тамо где има воде и ако му географска ширина и надморска висина дозвољавају да се бави
производњом хране“. (Стеменковић, 1992). Речне долине су биле најпогоднија места за живот људи у
прошлости. То је карактеристично за цивилизације које су поникле и развијале се у долинама Тигра,
Еуфрата, Нила али и долинама Инда и Ганга. Човек је своје насеобине одувек везивао за места где има
воде, на мањој надморској висини и у зони нижих географских ширина. За простор јужне Азије и
Индије, карактеристично је да становништво насељава горње и средње токове великих речних долина
али и подгорину високих планина.

Али не само егзистенција - и филозофија живљења и религија такође су условљене природом која
окружује људе. Религијска мисао о животу и свету обично је условљена околином у којој је настала, као
што је условљен и начин живота...( Group of Autors, 2005). Карактеристике географске средине утичу на
формирање дубљих људских вредности које се тичу односа појединца према природи, односа према
другим људима и другим живим бићима, односа према животу, према самоме себи, и томе слично.
Трагајући за узајамним утицајима јога филозофије и географских карактеристика Индије, намеће се
питање: које су то физичко-географске и друштвено-геогрефске карактеристике Индије које посебно
одређују њен карактер и које су имале најзначајнији утицај на живот и развијање народа на њеном тлу?
 
Основне географске информације о Индији
 
Индија заузима највећи део Индијског полуострва, у Јужној Азији. Граничи се са шест држава: на западу
са Пакистаном, на северу са Кином, Непалом и Бутаном и на истоку са Бангладешом и Мајанмаром. На
југу је запљускују воде Индијског океана, на југозападу је Арапско море, на југоистоку Бенгалски залив.

Површина њене територије износи 3,29 милиона км2 што чини 73,2 % укупне површине Јужне Азије. По
површини је највећа држава у Јужној Азији. Простире се у правцу север-југ у дужини од око 3 214 км и
правцем запад-исток у дужини од око 2 933 км. С обзиром на тако велику површину и огромно
пространство које заузима, за Индију је карактеристична велика разноврсност у погледу облика рељефа,
климе, земљишта, вегетације али и етничких група, језика, култура и религија.

Етничку структуру чине Индоевропски народи са 72 %, Дравиди на југу Индије чине око 25%, Монголи
и остали чине 3 %. У религијској структури преовлађују Хиндуисти са 80, 5%, затим Муслимани 13,4%,
Хришћани 2,3 %, Сикхи 1,3%, Будисти 0,8%, Џаинисти 0,4%, и остали 0,7%.

По државном уређењу Индија је савезна парламентарна република. Подељена је на 28 држава и 6

савезних територија. Званични језици су хинду и енглески и 16 регионалних језика.

По броју становника, Индија је друга држава на свету. Карактерише се великим природним

прираштајем. По попису из 2003. године број становника је износио 1 065 462 000, са просечном
густином насељености од 336,5 становника/км2. Становништво највећим делом живи по селима и бави
се аграрном производњом. Чак 72 % укупног становништва Индије живи на селу. Присутна је  велика
незапосленост, као и неписменост и сиромаштво. Услед ниског стандарда, животни век је релативно
кратак: очекивано трајање живота за мушкарце је 62,2  а за жене 63,5 година.

Индија располаже огромним ресурсима: поред плодног земљишта на коме успавају најразноврсније
културе од пиринача, чаја, шећерне трске, памука, дувана, пшенице и др. Индија располаже и великим
рудним богаством, пре свега гвозденом рудом, угљем, манганом, торијумом, соли и нафтом. Позната је
по развијеној текстилној и филмској индустрији.
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Појава јоге на тлу Индије

 
Појаву јоге на тлу Индије можемо повезати са два елемента: први се односи на географске
карактеристике у којима је настала и у којима се развијала, а други елемент је социјални, духовни,
идејни, исконски покретач људи у трагању за спознајом виших вредности. Суштинска повезаност са
природом проткана је кроз јога традицију од њених почетака па све до модерног доба. Утицаји
географске средине на настанак и развој јога филозофије су били стални, јер су непосредно утицали на
развијање одређеног начина размишљања људи.

Своју културу и филозофију Индуси су преносили са колена ка колено, са генерације на генерацију,

усменим путем. „И најпростији сељак, неписмен, носи дубоко у себи, поколењима наслеђивано и
предавано, основно гледање на свет и ствари, које не уме да формулише јасно, али које је опредељено
оним општим одбацивањем земаљског и тражења среће у божанском.“ (Гупта, 2007).

Религија представља веровање, а филозофија је размишљање о животу. Животне мудрости и духовно

богатство постојали су вековима, о чему сведоче записи сачувани у Ведама. „Индија је сачувала,
повукавши се пред освајачима у себе, интензитет свога духовног живота, који се изражава у одвраћању
погледа са свега што је спољње ка оном што је у човеку, ка духовном.“ (Гупта, 2007).

Јога је усмерена ка унутра, подстичући све инсконске енергије које титрају у нашој суштини. „Људски
трансцедент је настао под утицајем средине где је човек настао и одрастао. Не можемо бити равнодушни
према пејзажу који посматрамо, поднебљу у којем живимо, ваздуху који удишемо, води коју пијемо,
биљном и животињском свету који нас окружује, тлу које нас храни. Средина обликује наш начин
живота, поглед на свет, културу и традицију.“ (Group of Autors, 2005).

Јога представља комплексан филозофски систем који је настао у комплексним физичко-географским и

друштвено-географским условима Индије. Рељеф и клима Индије својим битним карактеристикама
утичу на остале њене компоненте, како природне тако и антропогене.

С обзиром на велику површину простирања, Индију карактерише велика климатска разнов рсност, која
се креће од тропске монсунске климе у делти Ганга и Брамапутре као и Малабарском приморју, умерено
топле климе у подножју Хималаја, преко топле степске климе у северозападној Индији, до топле
пустињске климе у пустињи Тар.

Клима одређује не само врсту и темпо људских активности, већ утиче и на физички изглед људи, на
исхрану, на мисаоне активности. Утицај климе на организам човека одражава се утицајем низа
климатских елемената почев од температуре, влажности ваздуха, ветрова, падавина ваздушног притиска
итд. Температура околног ваздуха је главни фактор који надражује крајеве нерава на површини тела тј.
Рецепторе, одакле стижу сигнали у нервне центре мозга. Од темепературе ваздуха зависе дубина и
чистина дисања, брзина циркулације крви, снабдевање ћелија кисеоником и сл... И не само температура,
већ и ваздушни притисак и остали климатски елементи имају великог утицаја на људски организам...
(Дукић, 1998).

„Индијско мишљење је развијено у средини коју карактерише топла клима, богато земљиште, обилна
продуктивност и лаке комуникације. Његова релација према природи није борба, него хармонија, није
револуција, него еволуција. Та фундаментална морална свест није посматрала свет као пун сила зла, него
као место где делују закон, добро и правда, и према којима човек треба да прилагоди свој живот.“ (Group
of Autors, 2005). Топла клима Индије погодовала је развијању одређеног карактера и
темперамента индијаца.

Индија је под утицајем тропских монсуна који имају посебно великог утицаја на живот људи, као и
њихове активности и егзистенцију. Становништво Индије је принуђено да се прилагођава локалним
климатским условима, настојећи да што боље искористи временске прилике током године. Живот
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

становништва Индије у многоме зависи од кише коју доносе летњи монсуни. Летњи и зимски монсуни
се смењују током године. То су ветрови карактеристични за пределе са тропским климатом. Настају
услед различитих ваздушних притисака који се стварају изнад копна и мора. Зими монсуни дувају са
копна на море, а лети са мора на копно. Летњи монсун долази са југозапада и прелазећи преко Индијског
океана засити се воденом паром, која се кондензује изнад планина Гата и јужних падина Хималаја. Тада
се излучује огромна количина падавина. Место Черапунџи је најкишовитије место на свету, где кишно
доба године траје приближно од јуна до септембра. Крајем децембра наступа суво доба године, када
дува суви североисточни континентални зимски монсун све до марта. Зимски монсун полази из области
Пенџаба и подножја Хималаја. Наступа благи предмонсунски период, а онда нагло долазе падавине
ношене летњим монсуном. Та смена монсуна има одређену правилност, цикличност и континуитет.
„Како је дуго посматрање правилности у континуитету природних процеса утицало на индијско
мишљење? Резултат је осећај да је морални закон само продужетак закона природе. Тако од самог
почетка, индијска свест је прихватала начелно уверење да су моралне консеквенце сваке акције
дефинисане и изведене као настанак сезонских ритмова.“ (Group of Autors, 2005).
У физичко-географском смислу Индија је подељена је на три велике регионалне целине: на северу је
„висока Индија“, коју чине планински масив Хималаја и Каракорума. Између Хималаја и висоравни
Декан и Арапског мора и Бенгалског залива је „ниска Индија“, коју чини Хиндустанска (Гангешка)
низија, са токовима Инда, Ганга и Брамапутре. У средишњем и јужном делу је „полуострвска Индија“,
коју чине висораван Декан, планине Источни и Западни Гати и приморје (Малабарска и Коморанска
обала). У оквиру ових издваја се 13 мањих регионалних целина: Кашмир, Сивалик, долина реке Ганг,
Асам, Бенгал, Ориса, Пенџаб, пустиња Тар, Кач, Катјавар и Гуџерат, Западно или Малабарско приморје,
Северни Декан, Јужни Декан и Источно или Коморанско приморје. Свака од ових регионалних целина
има своју специфичност и физично географску као и друштевно географску посебност. Овако разновсни
рељеф Индије, са највећим планинама и бројним речним долинама, својим је битним обележјима од
давнина утицао на живот људи пре свега у локацији првобитних насеља, на формирање различитих
типова климата овог поднебља, различите типове земљишта и врсту привредних делатности, уопште -
рељеф је утицао на карактеристике живљења у најширем смислу.

Иако свака од ових природних целина има своју посебност и специфичност, чини се да су планина
Хималаји и Гангешка низија посебно важни за Индију, како кроз историју тако и данас. То су одувек
били највећи ценрти духовности, а данас имају велики религиозни значај и представљају места
ходочашћа. Духовни центри су смештени у подгорини Хималаја, као што је место
Ришикеш, стари центар јога филозофије и праксе.

Генеза и настанак ових трију регионалних целина такође је интресантан, и у неком смислу се може
довести у везу са настанком јоге на тлу Индије, посебно Хималаја, јер су они настали на судару
литосферских плоча. До најјачег судара је дошло између индијског континенталног блока, који се креће
према северу и евроазијскох континенталног блока, који му иде у сусрет. У том судару, услед повлачења
индијског блока под евроазијски, формирани су Хималаји, највећи и најпространији планински систем
на свету. Тако моћно издизање праћено је и великим енергетским иструјавањем из средишта Земље.
Жива тектонска активност у простору Хималаја и данас траје, што потврђују бројна истраживања.

Дуготрајна ерозивна активност, која је овде била посебно јака, условила је спирање великих количина
ерозивног материјала са Хималаја који се таложио у његовом подножју. Ти плодни наноси формирали су
пространу индо-гангешку низију којом су потекле реке Инд и Ганг.

Простране и плодне речне долине су посебна карактеристика рељефа Индије. Најпространије и

најплодније речне долине су на северу Индије. Са висоравни Декан, која представља стари плато, реке се
сливају ка западу и истоку. Иако мање од река на северу, оне такође имају велики значај за локално
становништво. Рекама је од давнина придаван велики значај.
 
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Хималаји - највиши врхови света

 
Хималаји су од давнина били центар духовности, посебно подгорина Хималаја, где се налазе бројни
ашрами и центри за учење јоге и медитације. Природни амбијент Хималаја својим пространством и
врховима који се губе у небу буде посебан осећај дивљења према њима.

Северну границу Индије чине планински венци Хималаја који је одвајају од простора централне Азије.
Хималаји су од давнима имали великог утицаја на живот људи на овим просторима. Они су утицали на
распрострањење старих култура. Одређивали су правце људских кретања ван Индијског полуострва, као
и његову изолацију од спољашњих утицаја.

Својом распрострањеношћу и висином, Хималаји спречавају кретања у било ком облику и престављају
природни штит дужине 2 500 км, који се простире од Памира према југо-истоку. Хималаји се уздижу
изнад Хиндустанске низије и раздвајају Индију од највише и највеће висоравни на свету - Тибета, у
Кини. Заштићено са севера пространим системом млађих веначних планина, Индијско полуострво је
одвојено од осталог дела централне Азије. Северни делови Индијског полуострва су дакле веома
неприступачни за све појаве кретања, а нарочито за миграције и освајања.
„ Људске групе које насељавају области изоловања остале су као затворене и имале су, до извесне тачке,
засебан развитак, који се разликује од развитка других група настањених у областима спајања и
прожимања.“ (Цвијић, 2000)

Тако заштићене, прве цивилизације у долини река Инда и Ганга развијале су своју културу. „Недоступне
висине Хималаја чији се врхови приближавају небу, вечито покривени ледом и снегом, на северу бране
континент Индију од централне Азије и чине брану која је омогућавала да је Индија живела својим
животом и имала своју судбину.“ (Гупта, 2007).

Не зна се поуздано одакле су се дошли први становници. ,, Но ипак је у то доба било високе културе,
што показују откривена насеља са канализацијом и водоводима.“ (Гупта, 2007). Према сачуваним
траговима, ове културе биле су на истом нивоу развоја као и оне у долинама Нила, Тигра и Еуфрата.
Археолози су открили остатке градова са кућама, правилним улицама, водоводима, канализацијом и сл.

У то доба природа је била знатно другачија него данас. Прве цивилизације биле су насељене у долини
реке Инда, која је тада имала знатно влажнију климу него данас. Временом, клима је постајала сувља и
становништво се кретало ка истоку у долину Ганга и подножје Хималаја.

Изолованост коју су им за дуг период историје омогућавали Хималаји, можемо сагледати као географску
посебност Индије која је предиспонирала несметани развој културе и цивилизација на њеном тлу.
„Затворена тако готово непроходним природним препрекама од осталог света, Индија је цвала у високој
култури, у доба када још није било у Европи ничег што би личило на државу, и на организацију
државног живота.“ (Гупта, 2007).

Једини пролази који су били доступни постојали су у западним деловима падина Хималаја, према
Иранској висоравни. Они су омогућили продирање са периферије ка унутра. У литератури се помињу
индоевропска племена Аријевци, који су, спустивши се са Кавказа, прешли кроз тешко проходне
удолине западних падина Хималаја и населили долину реке Инд, а затим се настанили читавом дужином
реке Ганг, протеравши локално становништво на висораван Декан. Са собом су донели своју културу
која је била много развијенија од културе локалног становништва и тако утицали на развој филозофских
система који су се касније развили на овом простору.

У простору Хималаја издваја се неколико планинских регија. То су Кашмир, Ладак и Сивалик.

Становноштво се у овом делу бави сточарством, јер падине Хималаја обилују богатим пашњацима.
           
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Хималаји нису само представљали природни штит који је омогућавао развој цивилизација које су
постојале у његовом подножју, већ су знатно утицали на формирање повољне климе читавог поднебља.
Хималаји представљају климатски границу између тропске монсунске климе која је карактеристична за
Индију и суве континенталне климе у Средњој Азији. Својим пространством и висином, Хималаји
задржавају влажне важдушне масе које долазе са Индијског океана и тако им онемогућавају да пређу
даље ка центаралној Азији. На тај начин, задржавајући влажне ваздушне масе летњих монсуна, локално
становништво добија обиље падавина које су му неопходне за опстанак. „То је типичан пример како
рељеф својом експозицијом утиче на размештај становништва. Посебно то долази до изражаја када се
пореде екстремне експозиције-северна и јужна. Јужну падину Хималаја карактерише влажно монсунско
поднебље, а северну сува, планинско пустињска клима. Оваква климатска разлика условила је веома
неуједначену насељеност две наспрамне планинске стране, концентрацију становништва на јужној и
дисперзију на северној падини Хималаја.“ (Динић, 2007) Хималаји такође спречавају продор хладних
ваздушних маса из простора централне Азије у унутрашњост Индије.
Хималаји су прекривени сталним снегом и ледом, што означава и њихов назив - на санскриту реч
Хималаји означава „боравиште снега“. Тај вечити снег и лед који прекривају врхове Хималаја храни
водом изворишта великог броја река које се спуштају са Хималаја уливајући се у веће реке у њиховом
подножју. На Хималајима се налазе изворишта Инда и Ганга, две најзначајније реке у Индији.
 
Света река Ганг
 
Хидрографија Индије је веома разноврсна и богата. Чини је велики број река и плодних речних долина.
Значајан је и систем наводњавања који чини густу мрежу канала уз речне токове.

Становништво Индије је од давнина придавало велики значај рекама. Оне су утицале на његову
егзистенцију, али су имале и велики духовни значај, као места ходочашћа. Уопште, рекама се приписује
велика прочишћујућа моћ. Становници Индије верују у обредно купање којим се тело и дух чисти од
свих нечистоћа. Најзначајније реке су Инд, Ганг, Брамапутра, Џамна, Нарбада, Годавари и Кавери.
Најзначајније реке северног дела Индије су Инд, Ганг и Брамапутра, док Џамна, Нарбада, Годавари и
Кавери теку са висоравни Декан ка источној и западној страни полуострва уливајући се у Арапско море
и Бенгалски залив.

У долини Инда су настале прве цивилизације, које су се затим прошириле у долину Ганга. Уз плодне
речне долине је цветала земљорадња и на бази таквих материјалних добара поникла је једна од
најстаријих цивилизација.  Инд, Ганг и Брамапутра имају извориште у Хималајима.

Ганг је за Индусе најсветија од свих светих река. Он има посебно место у историји развоја Индијског
становништва, како у прошлости тако и данас. Ганг (2 580 км) извире на Хималајима на висини око
приближно 7 000 м, добијајући једним делом воду из ледника Ганготри. У Хималајима, Ганг има сва
обележја планинске реке са великим падом речног корита и великом брзином речног тока. А затим,
читавом дужином тока кроз гангешку низију па све до ушћа у бенгалски залив, он је права равничарска
река. Велике количине наноса и муља које планинске притоке спирају са падина Хималаја, смањују
висину његовог речног корита, па се за време монсунских киша он излива широко изван свог корита
плавећи околно тле.
Река Ганг има велики привредни значај. Од давнина становништво је насељавало његову плодну долину.
Његова алувијална раван је веома плодна и омогућава гајење најразноврснијих култура - пиринча,
шећерне трске, пшенице и памука. Управо због тога, предео око реге Ганг је најгушће насељен у читавој
Индији. Захваљујући плодним речним наносима пољопривреда је главна привредна грана. Велики
проценат становништва које живи у селима, највећим делом се бави пољопривредом. Стални контакт са
земљом утицао је на стварање посебног темепарамента Индијаца.

За Индијско становништво река Ганг има посебно значење у духовном и религијском смислу. То је
„света река“ која има велики значај у животу сваког Индуса, од рођења до смрти.
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Ганг је место ходочашћа и духовно уточиште. „Говори се често, да историја љубави Хиндуса према
Гангу је историја индијске цивилизације“. (Group of Autors, 2005). Многа ходочашћа се одвијају
кретањем уз речне токове ка њиховом изворишту, што у случају Ганга износи 6 година.

Многи центри за учење јоге налазе се у изворишним деловима Ганга, док се дуж његовог тока и ушћу
налазе места ходочашћа и религиозности.

За време верских празника миграције становништва су веома интензивне и у долину Ганга долази по
више десетина милиона становника. Тако снажан религијски импулс одржао се до данашњих
дана великим интензитетом. Река Ганг је од давнина код Индијаца будила посебан осећај дивљења и
поштовања. Посебан осећај дивљења и поштовања према реци Ганг одраз су снаге духовног наслеђа.

Осећај јединства са природом и другим људима развија духовну отвореност, добронамерност, благост,
поштовање, преданост, посвећеност.
 
Закључак
 
Настанак и развој култура и цивилизација не може се посматрати изоловано и одвојено од географског и
историјског контекста у коме су поникле и у коме су се развијале. Трагајући за законитостима појаве
јоге као дисциплине саморазвоја и филозофије на тлу Индије, можемо закључити да су одређене
географске посебности Индије погодовале развоју таквог филозофског погледа на свет. Хималаји су у
дужем периоду омогућавали несметани развој првих цивилизација које су се настаниле у њиховој
подгорини. Топла клима погодовала је развијању позитивних идеја, ставова и уверења. У рељефу
преовладава систем речних долина и, најсветија међу светим рекама, река Ганг. Њено плодно алувијално
тле омогућава опстанак људи. Значај који јој придаје Индијско становништво чини је „светом реком“.
Река Ганг заузима посебно место у животу сваког становника Индије.

Можемо рећи да је за настанак систама јоге значајан низ специфичних фактора, имајући у виду
и географске особине средине у којој се појавила.
Сматра се да је јога могла да настане било где у свету, али колорит Индије, како у физичко-географском
тако и друштвено-географском смислу, наводи на закључак да је управо интегралност специфичних
природних и антропогених фактора утицала да се јога појави управо на њеном тлу.

Литература:

1. Cvijić, J. (2000): Balkan Peninsula, third edition, Collected Works, volume 2, Belgrade: SANU: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva; page. 31.
2. Cvetanović, M. Stojsavljević, R, Katanić, B. (2009): Social tensions and conflicts between castes in India, Globe, Journal of the
Serbian Geographical Society, Belgrade: Serbian Geographical Society, p. 127-133.
3. Dinić, J.(2007): A man and a relief, Belgrade: Serbian Geographical Society
4. Dukić, D. (1998): Climatology, Belgrade: Faculty of Geography
5. Gnjato, R. Stamenković, S. (2002): Introduction to Geography, Belgrade: Faculty of Geography
6. Group of autors (2005): Cоuntries in the world, Ljubljana: Mladinska knjiga
7. Gupta, A. (2007): Large Rivers, Geomorphology and management, England
8. India 1, The Illustrated library of The world and its people, Greystone Press, 1969.
9. India 2, The Illustrated library of The world and its people, Greystone Press, 1969.
10. Kicošev, S. (1996): Asia, Countries and Regions, Novi Sad; page. 35.
11. Nikić, P. (2010): Povezanost suštinskih i joga kompetencija. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa
Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd,
Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, str. 27-37.
12. Lješević, A.M.(2002): Urban Ecology, Belgrade: Faculty of Geography, p. 123.
13. Ristić, K. (1993): Regional Geography I, Belgrade: Belgrade University
14. Stamenković, Đ.S.(1992): Geography of settlement, Belgrade: Faculty of Geography
15. Shadar, K.J. Pushpendra, K.A. Vijay, P.S. (2007): Hidrology and water resources of India, Springer, Netherlands

Примљен: 17. јун, 2011

Прихваћен: 19. јул, 2011.