Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................
3
2. Pojmovna
određenja ..........................................................................................................4
2.1. Nastavna sredstva...................................................................................................5
2.2. Ciljevi, funkcija i značaj primene nastavnih sredstava u vaspitno-obrazovnom
procesu.........................................................................................................................6
2.3. Klasifikacija nastavnih sredstava koji se koriste u vaspitno-obrazovnom procesu.7
2.4. Auditivni mediji.......................................................................................................9
2.5. Taktilni
mediji........................................................................................................10
2.6. Vizuelni mediji.......................................................................................................12
2.6.1. Vizuelni mediji u nastavi.................................................................................13
2.7. Audiovizuelni mediji.............................................................................................14
2.8. Tehnički uređaji i pomagala.......................................................................................15
2.9. Nastavna tehnika.......................................................................................................16
3. Školska tabla.....................................................................................................................17
3.1. Istorija školske table.............................................................................................19
3.2. Prednosti i mane tradicionalne školske table......................................................19
3.3. Različiti oblici školske table..................................................................................21
3.3.1. Trodelna zidna učiteljska tabla.......................................................................21
3.3.2. Tabla sa termoštampačem..............................................................................22
3.3.3. Tabla za
projekcije...........................................................................................23
4. Elektronska interaktivna tabla..........................................................................................24
4.1. Prednosti i nedostaci interaktivne table...............................................................26
4.2. Korišćenje elektronske table u nastavi.................................................................27
4.3. Online podrška......................................................................................................29
4.4. Interaktivni udžbenici................................................................................................29
4.5. Koliko su interaktivne table zaista interaktivne?.......................................................30
5. Zaključak...........................................................................................................................31
6. Literatura..........................................................................................................................32
3
 1.Uvod
Neretko se može čuti i pročitati da je u vreme računara i drugih modernih tehničkih sredstava
školskoj tabli mesto jedino u muzeju. Oni koji tako misle ipak su u zabludi, jer i pored tehničkog
napretka školska tabla ostaje univerzalno nastavno sredstvo. U nastavnom procesu može se
veoma uspešno koristiti za različite potrebe među kojima su: demonstracije, ilustrovanje,
dopunjavanje, objašnjavanje, rezimiranja.

Iako pojava školske table datira iz perioda drevnog Sumera, njena primena je i danas
nezaobilazni deo vaspitno obrazovnog procesa. Školska tabla predstavlja nezamenljivo nastavno
sredstvo koje se koristi u školama širom sveta.

Efikasnost korišćenja školske table zasniva se na vizualizaciji nastavnih sadržaja, a time se radni
učinak znatno povećava. Vizuelni utisak može biti vrlo ubedljiv ako se školska tabla upotrebi u
kombinaciji sa drugim nastavnim sredstvima kao što su modeli, slike i pregledi. Moderne
školske table, načinjene od pogodnih materijala (magnetne table, table sa staklenom
površinom) omogućavaju da se na njima napravi mala izložba.

4
 2.Pojmovna određenja – nastavna sredstva, nastavna pomagala,
vizuelni mediji, tehnički uređaji

Od početka organizovane nastave činjeni su napori da se olakša, racionalizuje i intenzivira

proces sticanja znanja, umenja i navika. Zbog toga se u nastavi korišćena određena nastavna
sredstva i pomagala, odnosno didaktički mediji koji su posrednici između ljudskog saznanja i
objektivne stvarnosti. Računar, skulptura, maketa, geografska karta sami po sebi nisu nastavni
mediji. Oni to postaju kada počnu ostvarivati didaktičku funkciju, odnosno kada u planiranom i
sistematično organizovanom procesu služe da se ostvare ciljevi poučavanja i učenja i kada služe
lakšem razumevanju neke pojave (Vilotijević, 1999). Nastavna sredstva i pomagala maksimalno
aktiviraju učenike, olakšavaju bolje shvatanje i razumevanje prirodnih i društvenih pojava,
procesa i zakonitosti i skraćuju vreme usvajanja novih znanja.

Materijal na kome učenici stiču znanja je vrlo raznovrstan i grubo se može podeliti na nastavna
sredstva i nastavna pomagala. Pomoću nastavnih sredstava, u okviru prilagođenog nastavnog
plana i programa, ostvaruju se ciljevi obrazovanja. Pri tom treba tačno definisati: 1. Koja će
nastavna sredstva biti upotrebljena i kada? 2. Kako se koriste? 3. Ko ih priprema? Didaktičke
medije treba posmatrati kroz prizmu didaktičkih funkcija koje mogu ostvariti u nastavi. Dakle,
mediji su izvori odgovarajućih stimulacija, oni usmeravaju pažnju i druge aktivnosti osoba koje
uče, utiču na pripremanje modela ponašanja, uzrokuju transfer, prenose informacije i
omogućuju proveravanje uspeha.

Nastavna sredstva i nastavna pomagala treba da budu eksplikativna i eksplikabilna.

Eksplikativna sredstva su onda kada se pomoću njih mogu lako objasniti predmeti, pojave,
stanja i zakonitosti u prirodi i društvu, a eksplikabilna su kada se lako shvataju, objašnjavaju i
tumače. Treba da budu tačna po sadržaju, izrazita po formi, lepa po izgledu i podesna za
korišćenje.

5
Tačnost po sadržaju je prva odlika nastavnih sredstava i u tom smislu treba izbegavati sva
proizvoljna i pogrešna sredstva. Bez obzira što je u pitanju elementarni stepen saznanja,
informacija pomoću nastavnih sredstava treba da bude tačna. Pogrešna sredstva izazivaju
pogrešne predstave i to se negativno odražava na obrazovanje odgovarajućih pojmova.
Izrazitost po formi je druga odlika i u tom smislu sredstva treba da budu rasterećena od
nepotrebnih detalja koji skreću pažnju sa osnovnog odnosa na sporedne podatke o
predmetima, pojavama i stanjima koja proučavamo. Izrazita sredstva izazivaju jasne predstave.
Lep izgled je treća odlika i u tom smislu sredstva treba da budu pravilnog oblika i skladnih boja.
Takva sredstva izazivaju osećanja zadovoljstva, vaspitavaju ukus i smisao za lepo.
Podesnost za korištenje – sredstva treba da budu laka i pokretljiva, da se mogu po potrebi
sklapati i rasklapati, da se mogu pregledno pokazivati u otvorenom i zatvorenom prostoru.

2.1.Nastavna sredstva

Da bi se uspešno realizovali ciljevi i zadaci nastave i obrazovanja u osnovnim i srednjim

školama, neophodan i bitan činilac su didaktička sredstva i meterijali kao izvori i nosioci
informacija i saznanja, kao pokretači učenikovog interesovanja. U didaktičkoj literaturi kao i u
školskoj praksi postoji terminološko šarenilo u pogledu opšteg naziva za sredstva kojima se
nastavnici i učenici služe u procesu nastave. Jedna od najopštijih formulacija nastavnih
sredstava jeste: „Nastavna sredstva su, didaktičko - metodički oblikovana objektivna stvarnost.
Oni otklanjaju nedostatke primarnih izvora znanja. U širem smislu nastavna sredstva su svi
predmeti, koji se primenjuju u obrazovno-nastavnom radu, uvažavajući najvažnije pedagoške,
psihološke i metodičke principe. Ona predstavljaju izvore znanja.

6
2.2.Ciljevi, funkcija i značaj primene nastavnih sredstava u vaspitno obrazovnom
procesu

Upotrebom nastavnih sredstava ostvaruje se više vaspitno-obrazovnih ciljeva. Njihovom

upotrebom nastavnik ostvaruje princip očiglednosti i postiže veću zainteresovanost učenika.
Ostvaruje se veća pažnja i misaona aktivnost učenika, vrši se brži i lakši prenos informacija, što
sve zajedno doprinosi postizanju boljeg uspeha.
Osnovne funkcije nastavnih sredstava su: postizanje očiglednosti, podsticanje na intenziviranje
učenja i razvijanje umnih i drugih sposobnosti, postizanje racionalizacije i ekonomičnosti
nastave, da predstavljaju materijalni oslonac misaonoj aktivnosti, intelektualna funkcija.
Značaj primene nastavnih sredstava u vaspitno obrazovnom procesu je izuzetno veliki. Od
toga koliko se koriste nastavna sredstva zavisi radna atmosfera na času, pažnja i aktivnost
učenika, emocionalni odnos prema nastavniku i predmetu.
Vrednost primene odgovarajućih nastavnih sredstava bi se mogla svesti na sledeće, već
proverene činjenice:
 nastavna sredstva omogućavaju lakše upoznavanje sa pojmovima i događajima;
 nastavna sredstva pružaju mogućnost nastavniku i učeniku da se oslobode;
mnogih rutinskih poslova, te da se u nastavi ispolji veći stepen kreativnosti;
 upotrebom nastavnih sredstava nastavnik će lakše prilagoditi nastavu
prethodnim znanjima učenika, interesovanjima, sposobnostima;
 nastavna sredstva značajno doprinose da se brže modernizuju oblici, metode i
postupci u nastavi;
 zahvaljujući nastavnim sredstvima učenici više uče uviđanjem, istraživanjem i
rešavanjem problema, ona ih podstiču na mobilnost i samostalnost; i
 savremena nastavna sredstva (obrazovni softver, elektronske laboratorije za
multimedijalnu nastavu i sl.) obeležavaju stepen čulnog saznanja koje upućuje na stvari,
pojave i njihove osobine, što omogućava bolji način učenja, uslova za trajnije pamćenje,
sigurno prepoznavanje i upotrebu onoga što je zapamćeno.

7
2.3. Klasifikacija nastavnih sredstava koja se koriste u vaspitno obrazovnom
procesu

Da bi se dobio uvid u raznovrsnost i funkcionalnost nastavnih sredstava, postoji vise vrsta

podela. Najčešće se podele vrše prema karakteristikama rada u nastavi, načinu percipiranja
stvarnosti učenika, prema dimenziji nastavnih sredstava i prema načinu prikazivanja pojava.

Prema karakteristikama rada u nastavi, nastavna sredstav mogu biti:

 Demonstrativna,
 Nastavno radna,
 Laboratorijsko eksperimentalna,
 Manipulativna,
 Operativna,
 Proizvodna

Prema načinu percipiranja stvarnosti učenika dele se na:

 Auditivna,
 Vizuelna,
 Audiovizuelna.

Prema dimenziji nastavnih sredstava mogu biti:

 Dvodimenzionalna,
 Trodimenzionalna

Polazeći od toga da li imaju zapreminu ili ne, vizuelna sredstva se dale na dvodimenzionalna i
trodimenzionalna. I jedna i druga mogu biti statična i dinamična. Dvodimenzionalna statična
sredstva su: skice, šeme, crteži, slike, dijagrami, grafikoni, karte, mape, tabele, dijapozitivi. U
dinamična dvodimenzionalna sredstva spadaju: aplikacije, pokretne slike, film, televizijske
emisije. Trodimenzionalna statična sredstva su razne kolekcije, modeli, preparati, makete,

8
reljefi, a u trodimenzionalna dinamična sredstva spadaju: dinamični modeli, aparati, mašine,
računaljke, globusi, slagalice (Vilotijević, 1999)

Prema načinu prikazivanja pojava, nastavna sredstva mogu biti:

 Statična,
 Dinamična

Svakako da napred navedena različita nastavna sredstva zahtevaju primenu posebnih

postupaka i načina prikazivanja. Međutim, postoje i neka opšta pravila: posmatranje treba
organizovati na takav način da svi učenici mogu detaljno da razgledaju prikazani predmet;
prikazivanje treba da omogući opažanje predmeta po mogućnosti svim čulima, a ne samo
vidom; prikazivanje treba da bude na takav način organizovano, a pitanja za vreme posmatranja
tako formulisana da najbitnije osobine i elementi predmeta ostave najjači utisak; posmatranje
treba da omogući učenicima upoznavanje sa stvarima i pojavama u njihovom razvoju i
delovanju.

Takođe, napred navedenih savremena nastavna sredstva u velikoj meri mogu da olakšaju i
unaprede usvajanje znanja u okviru predmeta Tehničko i informatičko obrazovanje, a pogotovu
je značajno što mogu da olakšaju usvajanje i razumevanje sadržaja naučnih pojmova u
nastavnom procesu. Omogućava se i razvijanje odgovarajućih sposobnosti i veština mišljenja. U
tom smislu, posebno značajnu ulogu imaju manipulativno- interaktivna nastavna sredstva, koja
omogućavaju različite vrste misaono-motornih aktivnosti učenika na nastavnom sredstvu.

9
2.4.Auditivni mediji

Auditivna nastavna sredstva obuhvataju reprodukciju i izvođenje tona. U primeni ovih sredstava
dominiraju auditivni čulni elementi. Izbor i primena sredstava se usmerava prema izboru
gradiva iz programa. Posebna didaktička vrednost reprodukcije tona je u mogućnosti
neograničenog ponavljanja sadržaja uvek pod istim metodičkim i psihološkim uslovima.
Auditivna nastavna sredstva imaju veliku ulogu u nastavi sa slepom decom. Značajnu ulogu
imaju zvučni zapisi, zvučne knjige i softveri sa zvučnim izlazom. Kako vreme prolazi, tehnologije
se menjaju, ali se produkcija zvučnih knjiga i dalje svodi na snimanje u tonskom studiju s dobrim
čitačem, obično profesionalnim glumcem ili spikerom i arhiviranje na adekvatne medije. Različiti
uređaji za svakodnevnu upotrebu opremljeni govornom funkcijom dostupni su već godinama,
na primer satovi, toplomeri, vage, merači pritiska, kalkulatori, kompasi i slično. Po svojoj
sofisticiranosti među govornim uređajima ističe se Braille 'n Speak i njemu srodan Type 'n
Speak. Ovi uređaji su posebno sastavljeni i služe za vođenje beleški. Audiozapis omogućava
reprodukciju tonova iz prirodnog i društvenog okruženja pomoću računara i sličnih medija. Zbog
jednostavnosti rukovanja, ti se zapisi često koriste uz istovremeno pokazivanje nekog vizuelnog
nastavnog sredstva. Elektronske beležnice u suštini su mali lični računari namenjeni isključivo
slepima. Ta isključivost uslovljava njihovu vrlo visoku cenu. Deci sa oštećenim vidom svaki
pomak u računarskoj tehnologiji je dragocen, jer omogućava različite oblike kompenzacije
oštećenja vida. Uz odgovarajuće uslove, zalaganje nastavnika i roditelja, deca sa oštećenim
vidom postaju uspešna u edukaciji.

10
2.5.Taktilni mediji

Trodimenzionalna nastavna sredstva: modeli, makete i reljefi su verne kopije objekata iz

stvarnosti, a istovremeno i veoma vredan i bogat izvor podataka.

Modeli su imitacije pravih objekata. Pri izradi modela potrebno je voditi računa da oni u
najvećoj meri sadrže bitne oznake prirodnog predmeta. Razlikujemo: obične modele (uvećane
ili umanjene imitacije prirodnih objekata), montažne (mogu se rastaviti i sastaviti) i presečene
modele (prikazuju preseke objekata iz okruženja). Najkorisniji su montažni modeli, jer
omogućavaju učenicima da upoznaju uzajamnu povezanost izdvojenih elemenata predmeta, da
uočavaju njihove bitne oznake i da shvate odnos delova i celine. Prema onome što prikazuju,
mogu biti: figurativni (prikazuju spoljni izgled), funkcionalni (prikazuju pojavu ili rad uređaja) i
apstraktni (prikazuju predmete, pojave koje možemo samo zamisliti).

Makete su nastavna sredstva koja prikazuju uzajamni položaj delova nekog objekta. Sastavljena
je iz više delova i zauzima veći prostor (maketa srednjevekovnog zamka, rudnika). Koriste se u
početnim razredima osnovne škole, ali i kasnije u geografiji, istoriji, fizici, hemiji.

Pri izradi makete neophodno je voditi računa o sledećem: da sačuva izgled prirodnog objekta, s
pojačanim kontrastom boja, odnosno hrapavošću za totalno slepe da bi se istakli važni detalji
tog objekta; da se, ako je moguće, maketa napravi od istog materijala od kojeg je i prirodni
predmet: od kamena, drveta, metala, zemlje; da se posebna pažnja posveti razmeru, tj. odnosu
pojedinih delova; da se u nemogućnosti realnog predstavljanja površine nekog objekta upotrebi
zamena materijala.

Reljefi predstavljaju umanjenu konfiguraciju zemljišta, objekata i eksponata na terenu u tri

dimenzije. Mnogo su izrazitiji i funkcionalniji reljefi koji predstavljaju karakteristične geografske
objekte i osnovne geografske pojmove (planine, sliv, delte, ostrvo, zaliv) nego reljefi koji
predstavljaju oblasti i države.

11
Na umetničkim skulpturama jasno je izražena mimika različitih emocionalnih stanja ili stav,
detalji iz borbe. Skulptura se podjednako uspešno koristi i kao vizuelno i kao taktilno nastavno
sredstvo, nastaje oblikovanjem volumena u prostoru, a glavna izražajna sredstva su masa, linija,
površina, svetlo i senka i boja. Kako mnoga dela renomiranih umetnika nisu dostupna osobama
sa oštećenim vidom, mnoge izložbe skulptura u svetu nastoje da ovoj populaciji predstave
značajna vajarska ostvarenja.

12
2.6.Vizuelni mediji

Vizuelne medije (slike, fotografije, albumi) upotrebljavamo u nastavi uvek kad njihova upotreba
osigurava najbolje usvajanje gradiva. Vizuelni mediji su stalni pratioci savremenog života i
pomoću njih su uspešno predstavljeni detalji koji se govorom ne mogu verno opisati, kao i razne
nepoznate oblasti. Slika je najčešće dvodimenzionalno vizuelno sredstvo u nastavi sa slabovidim
učenicima, ali i u svakodnevnom životu. Prate učeničke časopise, knjige, propagandne poruke.
Njene suštinske karakteristike su: ona je „mirno„ vizuelno sredstvo koje može nagovestiti
pokret, istaknuti glavnu ideju i impresiju, može se koristiti za upoznavanje pojedinosti ili
celovitog prikaza nastavne građe. Sliku treba pokazati u optimalnom vremenskom roku, kako bi
je svi učenici dobro videli, pažljivo razgledali i na njoj uočili bitno. Međutim vizuelno
pretraživanje može biti naporna vizuelna aktivnost i sa analizom ne treba preterati. Polazeći od
celovitog prikaza na slici, ide se prema detaljima da bi se ponovo završilo sa celovitim prikazom.
Treba voditi računa o važnosti umetničke i didaktičke slike: kvalitetu, boji, jasnoći, veličini i
zanimljivosti slike. Fotografije se često upotrebljavaju u nastavi u vidu tematskih albuma
(spomenici kulture u zavičaju, prirodne zanimljivosti zavičaja, izleti, ekskurzije itd.). Aplikacije se
izrađuju kao male sličice, ali se mogu koristiti i kao fotografije i sl. Svojom dinamičnošću pružaju
mogućnost lakšeg otkrivanja bitnih karakteristika, veza i odnosa između predmeta i pojava. Na
školsku tablu pričvršćuju se pomoću magneta čime se celina postepeno popunjava, što privlači
pažnju učenika jer se prikaz postepeno razvija.

2.6.1.Vizuelni mediji u nastavi

Vizuelni mediji su najviše korišćena grupa u nastavi. U grupu izuelnih medija spadaju: slike i
crtani materijali, dijafilmovi, slajdovi, grafosskopske folije, modeli, makete i drugo.

Crteži su jednostavne slike i šeme pojedinih pojava, stanja, uređaja i verno prikazuju izgled
predmeta, biljaka i životinja, njihova upotreba, kao i grafikona, zavisi od metodski ispravne
upotrebe u zavisnosti od prirode gradiva. Sledi primer crteža o načinima zalivanja cveća. Deca

13
se u vrtićima uključuju u negoanje biaka. Vrli često svako dete sadi svoju biljku i neguje je. Crtež
jesno prikazuje kako to treba činiti. U vaspitno-obrazovnom radu sa decom uspešno se mogu
prikazivati crteži situacija u saobraćaju, ponašanju u raznim situacijama i sl.

Fotografije su veoma kvalitetno vizuelno nastavno sredstvo jer verno odražavaju objekat ili
situaciju koja je predmet obrade i dobar prezentacioni materijal koji deci približava raznovrsne
sadržaje.
U savremenoj nastavi upotrebljavaju se i likovne projekcije kao što su: dijafilmovi (povezane,
nepokretne slike na celuloidnoj traci), dijaslike (pojedinačne slike koje prikazuju jedno stanje,
pojavu ili detalja) i nemi filmovi (povezane pokretne slike na celuloidnoj traci. Najpopularnije
likovne projekcije su dijafilmovi jer se može neograničeno koristiti, iako nepromenljiv i jasno
fiksiran broj i redosled slika umanjuje aktivnost deteta. Dijaslike se mogu neograničeno dugo
koristiti uz kombinovanje sadržaja i rasporeda slika prema interesovanjima deteta i/ili koncepciji
vaspitača. Pri tom odlikuje se i lakom izradom, jednostavnim korišćenjem i skladištenjem.

Geografske karte u nastavi upoznavanja okoline, a pri obradi istorijskih sadržaja pomažu da
dete shvati i doživi prirodne i društvene osobine predela i tla, prostorno se orijentiše i upoznaje
ekonomske, prirodne i društvene uslove ljudi i prilika iz određenog istorijskog perioda.

Grafikoni mogu biti u obliku dijagrama (tačkice, linije, geometrijski likovi, cilindri...), kartograma
(simboli), piktograma (šema) i posebno transformiše pažnju sa ilustracije na prave objekte u
cilju jačanja aktivnosti dece.

Kartogramom kao vizuelnim nastavnim sredstvom još više konkretizujemo geografski prostor
koji proučavamo u cilju saznavanja određenih istorijskim sadržaja.

Makete se koriste u slučaju da se određeni objekti ne mogu prikazati u prirodnoj veličini i na taj
način se angažuje pažnja i misaona sposobnost dece.

Preparati su očigledna sredstva čija nastavna funkcija zavisi od vrste i mogu biti suvi (lako
lomljivi i nezaštićeni) i mokri (teški za pokazivanje), a najpodesniji za upotrebu su zaliveni
preparati. Kolekcije (zbirke) se koriste pri demonstriranju prirode i društva i stimuliše dete na
14
sticanje znanja. Preparati se mogu koristiti prilikom demonstriranja pojedinih žiotinja, delova
životinja, građe organa i sl.

Terarijum, akvarijum, insektarijum su dočarani delovi žive prirode u učionici i njihova funkcija u
aktinostima zavisi od rasporeda i broja primeraka u eksponatu što uslovljava samostalno
posmatranje i uočavanje značajnih informacija od strane deteta. Herbarijum kao botanička
zbirka ukoliko nije sređen prema zadacima i načinu obrade gradiva, nagomilava znanje i
zanemaruje mišljenje predškolskog deteta.

2.7.Audiovizuelni mediji

Koriste se za prenošenje informacija koje se primaju preko dva čula – vida i sluha, što
omogućava da se one potpunije doživljavaju i shvataju i duže zadržavaju u pamćenju. U nastavi
se najviše koriste snimljene televizijske emisije, koje su pogodne dase koriste u nastavne svrhe.
Znatnu didaktičku vrednost mogu da imaju i filmovi, bilo da su pripremani specijalno za nastavu,
bilo da su iz tekućeg filmskog programa. Ovakvi materijali, koji su prethodno snimljeni mogu se
emitovati onda kada je to nastavnim planom predviđeno. Njihova prednost je u tome što se
slika može po potrebi zaustavljati i vraćati da bi se na neke pojedinosti ukazala posebna pažnja
(Vilotijević, 1999.)

2.8.Tehnički uređaji i pomagala

Tehnički uređaji i pomagala ne spadaju u izvore znanja u nastavi. Oni doprinose da se izvori
znanja učine pristupačnijim učenicima i funkcijonalnijim za rad i učenje. Tehnički uređaji i
pomagala su veoma važni za organizaciju kvalitetnog vaspitnog obrazovnog procesa. Reč je o
veoma bitnoj tehničkoj komponenti, bez čije se podrške ne može zamisliti efikasan proces

15
poučavanja i učenja. Jer upravo tehnički uređaji i pomagala čine materijalno-tehničku osnovu
savremene obrazovne tehnologije.

Danas, gotovo da i nema škole koja bar nema one jednostavne tehničke uređaje ne poseduje.
Savremena nastava koja podrazumeva korišćenje tehničkih uređaja i pomagala traži od
nastavnika da manje bude predavač i ispitivač, već više istraživač i programer nastavnog rada,
odnosno organizator učeničkih aktivnosti i vaspitač mladih generacije.

Savremeni nastavnik obavljaće svoju pedagošku funkciju uspešno ukoliko je osposobljen da se

koristi raznovrsnim savremenim tehničkim uređajima i pomagalima (računarima, video-
sistemima, internetom, savremenim multimedijalnim sistemima). Upotrebom tehničkih i
pomagala u nastavi doprinosi se i razvijanje radnih spsobnosti učenika, što doprinosi
ostvarivanju funkcionalnog zadatka nastave. Zahvaljujući njima kod učenika podstiče se
misaona aktivnost u procesu sticanja znanja i razvija se interesovanje za samostalan rad i snažna
je podloga samoobrazovanju. Tehnički uređaji vrlo brzo stavljaju u funkciju nastavno sredstvo
što doprinosi većoj ekonomičnosti nastave. Savremena obrazovna tehnologija, uz korišćenje
multimedijalnih sistema stvara preduslov za angažovanje svih čula u procesu sticanja novih
znanja, razvija kreativnost učenika i obezbeđuje veću aktivnost učenika u nastavi i učenju
Prema tome iz napred pomenute klasifikacije tehničkih uređaja i pomagala , može se zaključiti
da je pravo umeće odabrati pravo nastavno sredstvo i tehničke uređaje i pomagala, iako su naši
nastavnici upućeni na skromni izbor nastavnih sredstava i tehničkih uređaja i pomagala kojih u
školi ima. Najbolje je kombinovati zajedno nastavna sredstva i tehničke uređaje i pomagala, ali
sa merom da nedođe do previlkog šarenila i egzibicija. Nastavna sredstva i tehnički uređaji i
pomagala ne treba da fasciniraju učenike, već da im pomogni da bolje usvoje I savladaju
gradivo.

16
2.9.Nastavna tehnika

Pod pojmom nastavna tehnika podrazumeva se skup raznovrsnih sredstava koje nastavnik i
učenici primenjuju u nastavnom procesu. Tu se ubrajaju audio-vizuelna tehnika, kompjuter,
interaktivna tabla... Pod nastavnom tehnikom se podrazumeva i umešnost nastavnika u
praktičnom izvođenju nastave i primeni metoda, sredstava i oblika organizacije nastave.
(Ničković, 1974)

Nastavna tehnika omogućava konkretizaciju nastavnog sadržaja a s tim se predupređuje

verbalizam u nastavi. Nastavna tehnika isto tako doprinosi ekonomičnosti vremena i energije, a
posebno se ističe njena uloga u razvoju sposobnosti i stvaralačkog rada učenika. Klasifikacija
nastavne tehnike obuhvata opštu didaktičku opremu za sve nastavne predmete i područja
(Krkljuš, 1998)
1. Standardna – aparati, instrumenti, pribor za eksperiment, modeli, makete, šeme,
slike, udžbenici, literatura...
2. Audio – vizuelna – tv, radio, magnetofon...
3. Kibernetska – elektronska učionica, kompjuter...

17
 3. Školska tabla

Malo ljudi shvata da je školska tabla jedan od najvećih revolucionarnih nastavnih sredstava
ikada izmišljenih. Table koje poznajemo danas bile su nepoznate do relativno novijeg vremena.

Pronalazak školskih tabli ima ogroman uticaj na efikasnost rada u učionici. Zbog svoje
jednostavnosti, efikasnosti, ekonomičnosti i jednostavnosti za upotrebu, tabla ima značajnu
prednost u odnosu na savremenu tehnologiju koja se koristi u nastavi. Upravo zbog toga,
školska tabla kao nastavno sredstvo verovatno nikada neće zastareti.

Škole treba da nabavljaju one table koje ne odbijaju svetlost i takvih boja na kojima će se jasno
videti kontrastni trag krede. Nastavnik treba da ekonomično koristi površinu table, da materijal
za zapisivanje racionalno i pregledno rasporedi, da veličina slova i ostalih zapisa na tabli bude
dovoljna da ih mogu videti i učenici iz poslednjih redova.

18
Pored pisanja slova i drugih znakova belom kredom kao najčešće tehnike, u korišćenju školske
table treba praktikovati i druge tehnike kao što su: upotreba perforiranih šablona, upotreba
kalupa, korišćenje mreže kvadratića da se crteža sa hartije što vernije prenese na tablu,
projekcija dijapozitiva na školsku tablu, crtanje stripova, korišćenje magneta za pričvršćivanje
materijala na tablu.

19
3.1.Istorija skolske table
Istorija školske table počinje u rudimentarnom obliku, iz davnih vremena. Učenici u drevnom
Vavilonu i Sumeriji pisali su lekcije na glinenim tablicama, na kojima je postojala mogućnost
brisanja i ponovnog pisanja novih sadržaja. U Indiji u XI veku koriste se lične table za zapisivanje
lekcija.

Krajem XVIII veka, studenti u Evropi i Americi koristili su pojedinačne listove papira ili komade
drveta obložene bojom i peskom. Pošto su papir i mastilo imali visoku cenu, drvene tablice su
bile zastupljenije kao ekonomičnija opcija. Ipak, glavni nedostatak ovih pojedinačnih tablica bilo
je to što je nastavnik svakom učeniku posebno morao zapisivati zadatak, za šta je trebalo dosta
vremena.

1801. godine pojavilo se rešenje ovog problema. Džejms Pillans, direktor i profesor geografije u
gimnaziji u Edinburgu, postavio je temelje prve moderne školske table, tako što je komad
drveta okačio na zidu učionice.

Ova inovacija brzo je bila usvojena i u ostalim školama. Gotovo svaka škola u americi je do
sredine XIX veka imala školsku tablu, koju su koristila i neka preduzeća, kao pomoć na
sastancima.

U XX veku, malo više se radilo na izgledu školske table, koja se počela proizvoditi od čelika
obloženog emajlom. Uvedena je zelena boja table kao standardna da je ona ugodnija za oči, kao
i da se sa nje kreda lakše briše.(http://education.cu-portland.edu/)

3.2.Prednosti i mane tradicionalne školske table

U novije vreme javljaju se razne zamerke zbog korišćenja tradicionalnih školskih tabli, jer se
smatra da mogu štetno delovati na zdravlje učenika. Prva zamerka odnosi se na pretpostavku
da krede koje se koriste u školi mogu da sadrže azbest, koji je štetan za zdravlje. Druga zamerka
odnosi se na alergije. Ovo može predstavljati problem kod određenog broja ljudi koji imaju
alergiju na čestice prašine koje se javljaju pri kontaktu sa kredom. Nakođe, neki stručnjaci

20
smatraju da prašina izazvana kredama može negativno da utiče i na računare koji se nalaze u
učionicama tako što će izazvati neka oštećenja.

Prednosti školske table su u tome što se ona može koristiti u svim nastavnim predmetima
(univerzalnost), što se može brzo i ekonomično upotrebiti (manji utrošak vremena, dobro
korišćenje prostora) i preurediti, što povećava zainteresovanost i motivaciju učenka za nastavne
sadržaje i olakšava razumevanje sadržaja.

U odnosu na savremene table za koje koristima markere, tradicionalna tabla ima određene
prednosti:

 Kreda ne zahteva posebnu brigu, dok markeri kojima se piše po belim tablama imaju
ograničen rok trajanja i moraju se dopunjavati da ne presuše,
 Kupovina krede je ekonomičnija od kupovine markera,
 Za crtanje linija različitog oblika i debljine pogodnije su krede nego markreri,
 Kreda ima blag miris, dok markeri veoma često imaju oštre mirise,
 Pisanje kredom obezbeđuje bolji kontrast od pisanja markerom,
 Kreda se može lako izbrisati. Brisanje markera koji je stajao na tabli duži vremenski
period može zahtevati uklanjanje rastvaračem,
 Kreda se može lako ukloniti sa odevnih predmeta, dok to nije slučaj sa markerom.

Sa druge strane, korišćenje krede može imati i neke loše strane. Kreda proizvodi prašinu, koja
iritira ljude, a kod nekih može izazvati i alergiju. Takođe, dobro je poznat zvuk koji kreda može
proizvesti u kontaktu sa tablom, koji smeta većini ljudi.

21
3.3.Različiti oblici školske table

3.3.1.Trodelna zidna učiteljska tabla

Ukupna površina pet polja ove table je 4,80 m2, a dimenzije su (800+1600+800)x1000mm.

Tabla ima ukupno pet radnih površina, jer se levi i desni deo koji su za srednju površinu
povezani šarkama, mogu „zatvoriti“ tako da se mogu koristiti i njihove zadne površine.

Zadnja površina levog dela table je izvučenim horizontalnim linijama podeljena na uska i široka
polja i namenjena je za pisanje malih i velikih slova, reči i rečenica u okviru početne bukvarske
nastave.

Prednja površina levog dela učiteljske table služi kao flanelograf – magnetograf za aplikacije u
nastavi matematike, srpskog jezika, poznavanje prirode i društva, a može se koristiti i kao
izložbeni pano za učeničke literarne i likovne radove.

Središnji deo table, koji je tamno zelen, služi za sve vrste zapisivanja.

22
Prednja strana desnog dela table je mlečno bela i koristi se višenamenski: kao platno za
projekcije grafofolija, za prezentaciju tekstova, za proveravanje znanja iz gramatike i pravopisa,
pisanje teksta flomasterom, ređanje magneta kružnog oblika.

Zadnja površina desnog dela table namenjena je ta nastavu muzike i matematičkih simbola. Na
gornjoj površini su linijski sistemi za ispisivanje nota, a na donjoj kvadratići za ispisivanje
brojeva i matematičkih simbola.

3.3.2.Tabla sa termoštampačem

Mnogo nastavnika bi poželelo da skice, preglede i tekst koje nacrtaju ili napišu na tabli dobiju
odštampane na papiru. Mnogi učesnici stručnih skupova bi da ono što je predavač uradio na
tabli, dobiju na hartiji. Takva mogućnost postoji. Tabla dimenzija 85x133 cm, pričvršćena za
nogare ima termo štampač i sve što se na obe njene strane napiše, nacrta, skicira ili zalepi,
štampač odštampa na papir formata A-4. Kada je jedna stranica popunjena, pritiskom na dugme
prelazi se na sledeću. Tekst sa table se briše suvom krpom da bi se po njoj ponovo pisalo. Time
učenik kompltnu pažnju usmerava na nastavnikovo izlaganje, jer nije prinuđen da prepisuje ono
što je dato na tabli.

23
3.3.3.Tabla za projekcije

Iako savremeni projektori omogućavaju da se slika projektuje na zidu, ipak je bolje da škola ima
posebnu tablu za projekcije. To je tabla površine 70x100 cm. Pošto je univerzalna, može se
koristiti i za različite nastavne namene – za projekcije, pisanje, kao magnetna tabla. Visina se
može podešavati. Ploča se može iskositi, a može se postaviti i vodoravno i tada služi kao sto.

24
 4.Elektronska interaktivna tabla

Razvoj tehnike i tehnologije nameće potrebu za unapređenjem tehnologije obrazovanja na svim

nivoima. Pojava računara i drugih novih nastavnih sredstava uzrokuje promene koje idu ka
povećanju kvaliteta nastavnog procesa. Ceo proces osavremenjavanja nastave uslovljen je
posedovanjem i korišćenjem odgovarajućih sredstava, opreme i uređaja. Pri nabavci sredstava,
opreme i uređaja, obrazovne institucije angažuju značajna finansijska sredstva.

Danas se znanje uvećava neverovatnom brzinom, pa je neophodno prihvatati i uvoditi nove

oblike, metode i sredstva učenja. Nastava u kojoj se koristi samo klasična tabla i kreda više nije
dovoljna. Da bi nastava bila efikasnija potrebna su nova multimedijalna nastavna sredstva koja
zadovoljavaju i savremene didaktičko-metodičke principe realizacije nastave. Održavanje i
povećanje kvaliteta obrazovanja ima za cilj pružanje mogućnosti sticanja potrebnih znanja i
razvijanja sposobnosti učenika, koje će kasnije oni primenjivati u daljem školovanju i radu. Sa
savremenim sredstvima pri izvođenju nastave ostvaruje se veća interaktivnost, angažovanje i
motivisanost kod učenika , što doprinosi poboljšanju konačnih ishoda učenja. Projektori su
tokom proteklih godina našli primenu u mnogim školama. Ipak, oni ne mogu u potpunosti
zameniti školsku tablu, jer prikazuju već pripremljen sadržaj, pa nema mesta za dodatne
aktivnosti, objašnjenja i izmene. Kombinacijom dva predhodno pomenuta pristupa održanju
nastave i njihovom nadogradnjom došlo je do nastanka elektronske interaktivne table.

Uz ovu tablu, običnom projektoru se dodaje interaktivnost i sistem postaje visoko tehnološka
zamena za školsku tablu, sa obiljem novih mogućnosti. Istraživanja u sferi obrazovne prakse
pokazala su da tradicionalna škola, zasnovana na memorisanju i reprodukovanju činjenica, ne
može u većem dalu razviti kompetencije potrebne za izazove, zahteve i tempo savremenog
života. Tehnologija predstavlja značajan resurs u proširivanju i nadogradnji sistema za učenje.
Teži se pronalaženju novih optimalnih sistema prilagodljivih nastavi.

Pri uvođenju novih informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavni proces treba biti vrlo
oprezan. Nastava koja uključuje napredne nove tehnologije imaće pozitivne efekte samo ako se
istovremeno potvrdi i od strane učenika i od strane nastavnika.

25
Elektronska interaktivna tabla je novo nastavno sredstvo koje se koristi u izvođenju nastave.
Oprema za interaktivnu tablu obuhvata: računar, projektor i površinu za projektovanje i rad. Po
tabli se može pisati specijalnim olovkama ili kod nekih modela i pritiskom prsta. Sama tabla je
povezana sa računarom pomoću USB porta ili bežično, pomoću Bluetooth-a i Wi-Fi-a. Uz
elektronsku multimedijalnu tablu moguće je imati na dohvat ruke veliku količinu nastavnog
materijala: tekstova, grafikona, dijagrama, filmova ili animacija. Svakim objektom (linija,
geometrijsko telo) se može slobodno manipulisati, a korišćenje sunđera za brisanje objekata je
jednostavno. Svojim karakteristikama ona omogućava prikaz velikog broja edukativnih softvera,
uređivanje dokumenata na licu mesta primenom različitih aplikacija i drugo.

Tabla koja prepoznaje i može da memoriše aktivnosti koje se na njoj odvijaju, često se naziva i
„pametnom tablom“, a ustvari je informacioni sistem uključen u odvijanje procesa nastave. Sa
table se informacije šalju na računar koji upravlja slikom na tabli.

26
4.1.Prednosti i nedostaci interaktivne table

Korišćenje interaktivne table podstiče frontalni rad, odnosno direktno podučavanje i

interaktivno ispitivanje celog odeljenja. Najvažnije pozitivne strane interaktivne table u sistemu
učenja su:

 Privlačenje i zadržavanje pažnje kod učenika,

 Bolja motivisanost učenika,
 Interaktivnost nastavnih materijala i veće učešće učenika,
 Mogućnost pisanja olovkom u toku izlaganja lekcije,
 Višestruko korišćenje slika, crteža i grafikona,
 Laka izmena pripremljenih lekcija za nastavu itd.

Mogući problemi koji se mogu javiti pri upotrebi interaktivne table su:

 Delimično zaklanjanje table od strane predavača,

 Neophodan je odgovarajući stepen informatičke pismenosti nastavnika i učenika pri
korišćenju table,
 Mogućnost javljanja tehničkih problema na časovima, itd.

Pri realizaciji klasične nastave nastavnik vodi računa o izgledu table, odnosno o rasporedu
onoga što će biti porikazano na tabli. Pri korišćenju interaktivne table materijal je prikazan kroz
slajdove koji nisu vidljivi istovremeno, ali ih je lako prikazati ponovo.

U nekim zemljama korišćenje interaktivne table je prilično rasprostranjeno. Neke škole imaju
interaktivnu tablu u svakoj učionici. U poslednje vreme interaktivnih tabli je sve više i u Srbiji.
Nakon što je veliki broj nastavnika počeo da koristi novu opremu, pokrenuta su obimna
pedagoška istraživanja o efektima korišćenja table. Iako su mnogi nastavnici oduševljeno
prihvatili rad sa interaktivnim tablama, malo istraživanja je dostupno o njihovom uticaju na
postignuća ucenika.

27
Interaktivne table su bazirane na tehnologiji koja po specifikaciji proizvođača ima radni vek koji
je veći od deset godina. Radna površina table nije podložna funkcionalnom oštećenju na bilo
koji način, a cena ovoh proizvoda vremenom postaje sve prihvatljivija i niža.

4.2.Korišćenje elektronske table u nastavi

Multimedijalna interaktvna tabla jedno je od novih nastavnih sredstava savremene

nastave.različiti proizvođači nude nude interaktivne table koje su interesantne za
osavremenjavanje obrazovnih institucija modernom opremom i uređajima i to je budućnost
obrazovnog sistema. Interaktivna tabla će uskoro smanjiti stepen primene klasične školske table
i krede, a učenici će imati mogućnost pregledavanja i analize lekcija. Prednost ovakvog načina
rada je u tome što se sve ono što se obrađuje na časovima i stavlja na tablu, može snimiti i
kasnije ponovo koristiti. Učenici na času ne moraju da prepisuju i hvataju beleške, već mogu da
posvete punu pažnju učenju nove nastavne jedinice. Interaktivna tabla omogućava da se breme
jednog školskog časa maksimalno iskoristi.

28
Kada ne poseduju namenski edukativni softver, nastavnici mogu da koriste unapred spremljene
lekcije i standardnim formatima. Za arhivu se moze sačuvati sve što jedan učenik radi na
interaktivnoj tabli, u namenskoj fascikli na računaru, kako bi se u kontinuitetu pratio njegov rad
i napredovanje u nastavi. U kombinaciji sa internetom, interaktivna tabla se pretvara u
elektronski udžbenik, jer je svaku nastavnu jedinicu moguće potkrepiti sadržajem sa
relevantnog internet sajta. Ako je neophodna vizualizacija, a ne zahteva se suviše precizno
crtanje, nastavnik u toko svog predavanja može istovremeno i da crta ono o čemu priča.

Najvažnije mogućnosti koje pruža interaktivna tabla u nastavi su:

 Snimanje ekrana u realnom vremenu, čime se dobijaju video materijali na kojima se vidi
sve što je prikazivano na ekranu u nekom vremenskom intervalu,
 Snimanje trenutnog izgleda ekrana,
 Pisanje beleški po ekranu, podvlačenje ili naglašavanje delova teksta,
 Postojanje dodatnih operacija koje ubrzavaju i olakšavaju rad,
 Mogućnost crtanja pravilnih linija i geometrijskih oblika.

Nastava sa interaktinom tablom omogućava predavačima da primene sve različite stilove

učenja: (http://www.bbcactive.com/)

29
  Taktilni stil – učenici pomoću dodira mogu pomerati stvari po tabli, kao i praviti beleške i
označavati elemente,
 Vizuelni stil – učenici pogledom mogu rezonovati sve ono što se nalazi na tabli,
 Audio stil – učenici mogu da učestvuju u različitim diskusijama.

Namenski softver se najčešće automatski pokreće kada je tabla povezana sa računarom.

Interaktivne table nameću potrebu korišćenja multimedijalnih prezentacija u nastavi koje
onogućavaju efikasniji rad nastavnika. Nastavni materijal se može lako distribuirati učenicima.

Imajući u vidu karakteristike interaktivne elektronske table nastava postaje atraktivnija,

sadržajnija i dinamičnija. Interaktivna tabla nije sama po sebi dovoljna i neće moći da uradi sve
ono što onaj ko vodi nastavu zamisli. Ključna uloga i doprinos osavremenjavanju nastavnog
procesa ostaje na samim nastavnicima. Oni moraju da pribave odgovarajući materijal ili da ga
sami kreiraju, a da za prikaz tog materijala koriste elektronsku tablu u meri i na način na koji je
to potrebno. Vrlo je važno pravilno proceniti stepen korišćenja interaktivne elektronske table u
nastavnom procesu.

4.3.Onlajn podrška

Preduslov za efikasno korišćenje interaktivne table je svakako obučenost nastavnika za njeno

korišćenje. Međutim, proizvođači, al i korisnici interaktivnih tabli su vrlo brzo shvatili da to nije
dovoljno te su oformili onlajn zajednice, forume, blogove, gde nastavnici mogu da diskutuju i
razmenjuju iskustva i nastavne materijale. Ovakva razmena iskustva i mogućnost preuzimanja
već isprobanih kvalitetnih resursa mogu biti dobra polazna tačka za nastavnike koji se još uvek
nisu izveštili u kreiranju sopstvenih nastavnih materijala. Na srpskom jeziku ovakve onlajn
zajednice još uvek nisu razvijene (https://onedrive.live.com/)

4.4.Interaktivni udžbenici

30
Izdavačke kuće su vrlo brzo prepoznale potencijal interaktivnih tabli i kreirale interaktivne
udžbenike. Danas se na našem tržištu uglavnom mogu naći interaktivni udžbenici za učenje
stranih jezika stranih izdavačkih kuća, kao dodatni nastavni materijal. Udžbenici za strane jezike
obično sadrže veliki broj vežbanja, pa je propratni softver za interaktivnu tablu, sa integrisanim
audio zapisima i dodatnim video materijalom, velika pomoć nastavniku u radu. Učenici mogu da
se više angažuju i da lakše isprate proveru odgovora i objašnjenja nastavnika, a nastavnik dobija
na vremenu jer ne mora da kombinuje klasičan udžbenik, CD plejer i tablu, već je sve na jednom
mestu.

4.5.Koliko su interaktivne table zaista interaktivne?

Iako vrlo popularne, interaktivne table su neretko i osporavane. Mišljenja nastavnika i

stručnjaka koji se bave primenom IKT-a u nastavi su podeljena i dok su jedni oduševljeni
mogućnostima interaktivnih tabli, drugi ne kriju svoj skepticizam u vezi sa njihovom
interaktivnošću.

Činjenica je da je reč ,,interakcija” ključna kada govorimo o interaktivnim tablama, jer njena
neadekvatna upotreba može da dovede do pasivnosti učenika na času, a sa tehničke strane
gledano, ako se koristi uglavnom zarad demonstrativne metode, onda se ista aktivnost može
izvesti i pomoću projektora, pa čak i obične bele table. To i jeste jedna od najčešćih grešaka
nastavnika, da interaktivne table posmatraju prvenstveno kao sredstvo za prezentaciju
nastavnog sadržaja, umesto da predaju marker učenicima i dopuste njima da popunjavaju
vežbanja, povezuju i označavaju pojmove ili predstave gradivo u ulozi nastavnika služeči se
alatima interaktivne table. Ključ leži u usavršavanju nastavnika. Dobro obučen nastavnik koji
razmenjuje iskustva i nastavni materijal sa drugim kolegama, može značajno da podigne nivo
interakcije, koja treba da postoji na relaciji nastavnik – učenik, učenik – učenik i nastavnik –
nastavnik (https://onedrive.live.com/).

31
 5.Zaključak

Savremeni uređaji i oprema u obrazovnim ustanovama rezultat su brzog tehničko-tehnološkog

razvoja. U današnje vreme multimedijalna nastavna sredstva u nastavi imaju značajnu ulogu.
Jedno od njih je i elektronska interaktivna tabla. Ona je relativno novo nastavno sredstvo koje
će, zbog sve niže cene, biti sve zastupljenije.

Zbog mogućnosti koje ova tabla pruža, učenici su više motivisani da prate nastavu i to na
diskretniji i zanimljiviji način. Pred nastavnikom i učenicima je površina na kojoj može da se
stvara u realnom vremenu. Ona služi za tehnolušku nadogradnju modernog nastavnog procesa,
jer se komunikacija odvija putem interaktivnog panela. Interaktivne table, pored toga što se
mogu koristiti kao klasične, omogućavaju prikazivanje različitih sadržaja, sa kojima se posle
može manipulisati i direktno preko površine koja reaguje na dodir. Nastavnici mogu
upotrebljavati dostupne, već gotove materijale ili ih sami izrađivati za određena nastavne teme
i jedinice. Interaktivne table imaju veliki potencijal kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta nastave
i uspeha učenika.

32
 6.Literatura

1. Vilotijevic, M. (1999), Didaktika 3, Beograd: Naučna knjiga

2. Krkljuš, S. (1998), Didaktički disput, Novi Sad: SDP Vojvodine
3. Poljak, V. (1984), Didaktika, Zagreb: Školska knjiga
4. Prodanović, T., Ničković, R. (1974), Didaktika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Elektronski izvori

1. http://education.cu-portland.edu/blog/reference-material/the-history-of-the-classroom-
blackboard/

2. http://www.ergoindemand.com/pages/about_chalkboards

3. https://onedrive.live.com/

33