UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

Odsek za pedagogiju

EMPIRIJSKA (PRIMENJENA) I MALA (MIKRO)

PEDAGOŠKA ISTRAŽIVANJA
Seminarski rad iz Metodologije pedagoških istraživanja sa statistikom 1

Studenti:

Jelena Panić PG 10/10

Marina Hajduk PG1/10

Snežana Lujić PG 25/10

Decembar, 2011.

3
 Sadržaj

Uvod………………………………………………………………………………………….. 3

1. Empirijska pedagoška istraživanja…………………………………………………… 4

1.1. Primenjena pedagoška

istraživanja……………………………………………….5

2. Mala (mikro) pedagoška istraživanja…………………………………………………..6

Zaključak……………………………………………………………………………………….9

Literatura……………………………………………………………………………………….10

4
 Uvod

Vaspitanje je veoma složena, kompleksna i slojevita delatnost individualnog i društvenog

karaktera. Postoje brojni i različiti pedagoški problem koji mogu i treba da budu predmet
naučnog saznavanja. Da bi adekvatno odgovorili na raznovrsne zahteve u saznavanju pedagogije
i vaspitanja, organizujemo različite vrste pedagoških proučavanja i istraživanja. Koja će se vrsta
pedagoških istraživanja organizovati u konkretnoj situaciji, zavisi od mnogih činilaca, a pre
svega od predmeta, cilja i zadatka. Nosilac se opredeljuje za onu vrstu koja u datim uslovima
pruža maksimalne mogućnosti za ostvarivanje pedagoškog proučavanja i istraživanja.

U ovom seminarskom radu bavićemo se empirijskim (primenjenim) i malim (mikro)

istraživanjima.

5
 1. Empirijska pedagoška istraživanja

Empirijsko istraživanje je način sticanja znanja putem direktnog ili indirektnog posmatranja ili
iskustva. Empirijski dokazi mogu se analizirati kvalitativno i kvantitativno, mada mnogi
istraživači kombinuju ove dve analize.

Termin empirijsko se prvi put pojavljuje u drevnoj Grčkoj i koristio se za stručnjake medicine
koji su odbili da poštuju dogmatske doktrine i radije su se oslanjali na posmatranje fenomena i
sopstveno iskustvo. Kasnije se ovaj termin koristio u filozofiji koja se pridržavala principa da
znanje nastaje iz iskustva i dokaza koje smo prikupili koristeći čula.

Ciljevi empirijskog istraživanja:

 prikupljanje podataka za određene namene,

 potvrđivanje i stvaranje naučnih teorija,
 prevazići jednostavno izveštavanje zapažanja,
 podsticati okolinu na bolje razumevanje,
 dokazati relevantnost teorije radom u realnom okruženju.

Empirijski ciklus sastoji se od sledećih faza:

1) posmatranje – uključuje prikupljanje i organizovanje empirijskih činjenica koje

formiraju hipotezu,
2) indukcija – proces formiranja hipoteze,
3) odbitak – odbijanja hipoteza u skladu sa novim empirijskim podatcima,
4) testiranje – testiranje hipoteze sa novim empirijskim materijalom,
5) procena – podrazumeva procenu ishoda testiranja.

Prednosti empirijske metode su:

 razume bolje određenu situaciju i reaguje na odgovarajući način,

 obraća pažnju na kontekstualne razlike,
 pomaže da se dođe do saznanja na osnovu onoga što je već poznato,

6
  pruža priliku da se upozna profesionalno istraživanje.

Svako pedagoško istraživanje koje polazi od vaspitne prakse i koje za osnov proučavanja uzima
iskustvene (empirijske) činjenice, naziva se empirijsko istraživanje. Empirijska istraživanja
karakterise induktivni put do novih saznanja – put saznanja od pojedinačnog, posebnog ka
opštem.

Organizovana empirijska istrživanja počinju tek u 19. veku pod uticajem nastojanja da se u
društvenim i humanističkim naukama obezbedi egzaktnost, objektivnost i naučnost istraživanja,
slično onim u prirodnim naukama. Empirijska istraživanja ostavila su pedagogiji i drugim
društvenim naukama, obilje metodoloških tekovina bez kojih danas ne bi bilo moguće razvijanje
tih nauka.

Postoji veći broj empirijskih istraživanja. Neka istražuju stanja i procese u vaspitnoj praksi,
druga su usmerena na menjanje postojećih stanja i procesa u nova stanja i procese.

1.1. Primenjena pedagoška istraživanja

Osnovni zadatak primenjenih pedagoških istraživanja jeste pronalaženje puteva i načina da se

opšta pedagoška saznanja učine primenljivim u praksi. Njihov zadatak je da opšta znanja o
vaspitanju učine upotrebljivim u konkretnim uslovima u kojima se obavlja vaspitna delatnost.
Zbog toga se ova istraživanja nazivaju i operativna istraživanja. Primenjena pedagoška
istraživanja okrenuta su unapređivanju vaspitne prakse, nastoje je promeniti i učiniti
kvalitetnijom i boljom. Za te promene kažemo da su inovacije, pa zato neki ova istraživanja
nazivaju inovativnim istraživanjima. Pošto je reč o razvijanju vaspitne prakse, njeno prevođenje
u novo i bolje, ova istraživanja se često nazivaju i razvojna pedagoška ili genetička istraživanja.

Primenjena pedagoška istraživanja mogu se organizovati u svim područjima vaspitnog i

obrazovnog rada. Predmet ovih istraživanja mogu biti sadržaji, oblici, metode, načini, sistemi i
sredstva obrazobnog i vaspitnog rada. Nema praktično ni jednog pedagoškog, vaspitnog i
obrazovnog pitanja koje ne može i ne treba da bude predmet primenjenih pedagoških
istraživanja.

7
Tok ovih istraživanja prolazi kroz tri etape. Taj tok omogućava ne samo planiranje i
organizovano sprovođenje istraživanja, već i određene njihove karakteristike, posebno
objektivnost, efikasnost i uspešnost. Prva etapa je izbor predmeta, postavljanje cilja, zadataka,
hipoteza, izborom varijabli, izborom uzoraka, metoda, tehnika, instrumenata i procedura za
sakupljanje činjenica, utvrđivanjem načina obrade, sređivanja, analize i uopštavanja dobijenih
činjenica, pa sve da formulisanja zaključka sprovedenog primenjenog istraživanja i pisanja
izveštaja o tom istraživanju. Dominira induktivno zaključivanje, komparacija, uopštavanje i
prelaz od pojedinačnog ka opštem.

Primenjena i ostala empirijska istraživanja nije moguće organizovati ako se ne pođe od opštih
pedagoških saznanja do kojih se dolazi drugim vrstama proučavanja. Potrebno je da zakoni i
principi pronađu put do praktične primene i korišćenja.

2. Mala (mikro) pedagoška istraživanja

Karakter malih, ili tako zvanih mikro istraživanja, imaju sva ona pedagoška istraživanja
koja se u okviru škole i u okviru vaspitno-obrazovnih institucija racionalno organizuju i
sprovode. Njihov osnovni smisao je poboljšanje prakse obrazovno-vaspitnog rada. Mala
istraživanja najčešće obrađuju i rešavaju probleme malih dimenzija koje proizilaze iz neposredne
pedagoške prakse. Iako obrađuju uže teme, to ne znači da su problemi i manje vredni. “Velika”
istraživanja nisu značajnija od “malih”.

Kod malih istraživanja je posebno naglašen praktični značaj zato što su istraživanja
usmerena na rešavanje praktičnih vaspitno-obrazovnih problema. Samim tim ova istraživanja
mogu imati i naučnu vrednost. Predmeti malih istraživanja mogu biti: emocionalna i socijlana
klima u odeljenju, oblici neprihvatljivog ponašanja u razrednoj nastavi, krize i teškoće na koje
nailaze učenici, vrednosne orijentacije učenika, interesovanja učenika, interpersonalni odnosi…

Cilj istraživanja jeste da se utvrde objektivne veze između pojava koje su predmet
proučavanja. Dakle, cilj se sastoji u pronalaženju načina da se pedagoška saznanja stave u
funkciju unapređenja vaspitno-obrazovne prakse. Prema tome, ova istraživanja imaju karakter

8
primenjenih pedagoških istraživanja. Ona se pretežno realizuju primenom deskriptivne metode i
ex-post-facto eksperimenta, dok se ostale istraživačke metode ređe koriste. Od istraživačkih
instrumenata se najčešće koriste upitnici, skale sudova, skale rangova, protokoli snimanja i dr.
Najčešće se koristi jedan, ili dva istraživačka instrumenta, i to uglavnom već postojeći ili od
nekog drugog istraživača preuzeti instrumenti. Mala istraživanja se po pravilu obavljaju na
malom i namerno izabranom uzorku.

Prikupljeni podaci u malim istraživanjima obrađuju se primenom elementarnih

statističkih postupaka, najčešće izračunavanjem različitih vrsta relativnih brojeva. Iz oblasti
statistike zaključivanja u obradi i analizi prikupljenih podataka upotrebljavaju se najčešće t-test i
hi-kvadrat test. Mala istraživanja planira i realizuje uglavnom jedan istraživač, ređe više njih.
Otuda i naziv individualna istraživanja. Ostvaruje se u kraćim vremenskim periodima i uz
minimalna materijalna ulaganja. Ona imaju i karakter ponovljenih istraživanja, jer istraživač
najčešće ponavlja delove istraživanja na manjem uzorku i u novim uslovima. Na taj način on
utvrđuje sličnosti i razlike između ranije provedenog i “malog” istraživanja.

Veoma je značajno da se u toku pripremanja istraživanja tačno odredi:

 šta će se (predmet istraživanja)

 zašto (cilj istraživanja)
 kako (istraživačke metode, postupci i instrumenti),
 kada (vreme istraživanja) i
 gde će se (mesto, škola, razred, odeljenje i sl.) istraživati.
Da bi se odabrao "pravi" problem malih istraživanja i dobro formulisao neophodno je
analizovati konkretnu vaspitno-obrazovnu praksu i proučiti relevantnu literaturu u vezi sa tom
temom.

Potrebno je obrazložiti i praktičan značaj i potrebu preduzetog istraživanja. To

podrazumeva logično postavljanje cilja, zadataka i hipoteza istraživanja. Pri tome treba imati na
umu da cilj proizilazi iz problema istraživanja i da se njime utvrđuje šta će se istraživati
(najčešće se daje u vidu jedne opšte formulacije); zatim se izvode zadaci iz postavljenog cilja
koji predstavljaju njegovu konkretizaciju i poželjno je da svaki zadatak sadrži jedan i to veoma

9
precizan zahtev koji se u toku istraživanja treba rešavati; hipoteze (osnovna i posebne)
pretpostavljaju očekivana rešenja (odgovore) preduzetog istraživanja.

Takođe pažnju treba posvetiti i izboru istrazivačkih metoda, postupaka i instrumenata.

A da bi se pravilno, na primer, mogao odabrati odgovarajući istraživački instrument moraju se
uzeti u obzir: priroda problema, cilj, zadaci i hipoteze, metode i uzorak istraživanja, uslovi u
kojima će se istraživanje obaviti (prostorni, tehnički, organizacioni, kadrovski i sl.). Mogu se
koristiti ranije primenjivani instrumenti u neizmenjenom vidu ili instrumenti koje konstruiše sam
istraživač, ali bi ovo bilo poželjno pre upotrebe empirijski proveriti.

Jako je bitno i planiranje:

 vremenskih okvira istraživanaja (određuje se početak, tok i završetak pojedinih etapa i

celog istraživanja)
 uslova u kojima će se sprovesti istraživanje (prostorija, namaštaja, tehničkih sredstava ),
 materijala (slajdova, filmova, video kaseta i dr.)
 kadrova koji će učestvovati u realizaciji istraživanja
 potrebne literarture i drugog

Realizacija projekata malih istraživanja započinje:

 prikupljanjem podataka o problemu koji je predmet istraživanja

 sledi njihovo sređivanje i kvantitativna i kvalitativan obrada
 tablarno, grafičko i tekstualno iznošenje (prezentovanje)
 interpretacija (analiza i ocene) dobijenih rezultata istraživanja
 završava se pisanjem izveštaja o obavljenom istraživanju
 saopštavanjem i primenom rezulata u vaspitnoj i obrazovnoj praksi, zbog čega se ova
istraživanja i preduzimaju

10
 Zaključak

Empirijska istraživanja su veoma značajna za razvoj pedagogije kao nauke. Omogućavaju da se

problemske situacije sagledaju iz nekog drugog ugla, u različitim kontekstima i da se dođe do
novih saznanja na osnovu već poznatih činjenica. Predstavljaju objektivan pristup problemima,
na osnovu iskustvenih činjenica.
Mikro istrazivanja su istrazivanja koja se sprovode u okviru skole i drugih vaspitno-obrazovnih
institucija Njihov smisao je da poboljsaju praksu vaspitnog i obrazovnog rada. Kod njih je
posebno naglasen praktican znacaj, ali mogu imati i naucnu vrednost. Cilj i ovog sitazivanja jeste
da se utvrde objektivne veze u pojavi i izmedju pojava koje su predmet istrazivanja.

11
 Literatura
Banđur, V., Potkonjak, N. (1999), Metodologija pedagogije, Beograd: Savez pedagoških
društava Jugoslavije.

http://www.experiment-resources.com/empirical-research.html, 4. decembar 2011.

http://en.wikipedia.org/wiki/Empirical_research, 4. decembar 2011.

12