Мерење и управљање Тест бр.

1 – Испитна питања

1. Шта је мерење?

Мерење је настало као резултат потребе за квантитативном карактеризацијом (описивањем)

природних појава, а директно је резултат опажања и потребе за поређењима.
Мерење је скуп експерименталних поступака који имају за циљ одређивање једне величине.
Мерење је процес поређења вредности непознате величине са величином која је узета за
јединицу мере. Мерење је одређивање бројне вредности физичке (мерене) величине
експерименталним путем, директним или индиректним упоређивањем мерене величине са
утврђеном јединицом мере.
Теорија мерења проучава основне и опште принципе мерења, методе за постизање потребне
тачности и мерног јединства, јединице мера и еталоне. Осим тога, проучава методе
статистичке анализе резултата, теорију грешки мерења, методе обраде резултата мерења,
основне структуре и опште метролошке карактеристике мерних средстава, математичке
методе планирања експеримената, карактеристике мерних сигнала и сигнала сметњи, теорију
модела и теорију ефективности и поузданости мерних средстава итд.

2. Шта је метрологија? Подела метрологије.

Метрологија је област науке која се бави теоријским и практичним питањима мерења,

односно то је наука о мерењу. Шире посматрано то је област науке која се бави: методама
мерења пре свега физичких величина, реализацијом и одржавањем еталона физичких
величина, развојем и израдом мерних средстава и обрадом и анализом измерених резултата.
Делимо је на Законску метрологију, Индустријску метрологију и Научну метрологију.

Законска метрологија обезбењује мерно јединство у земљи, развој метрологије у складу са

технолошким развојем земље, повећање квалитета роба и услуга, заштиту потрошача у
купопродајним односима и контролисано заштиту човекове животне и радне средине. То је
област коју регулише држава законима и прописима.
Индустријска метрологија је област која омогућава да се индустријски и други производи
израђују у складу са међународним и регионалним стандардима.
Научна метрологија је област која обједињује развојни и научно – истраживачки рад у
области метрологије и подразумева мерење највеће тачности и прецизности у метролошким
лабораторијама.

3. Које су основне мерне јединице SI система?

Физичка величина SI систем

Назив Ознака Назив Ознака
Дужина l метар m
Маса m килограм kg
Време t секунда s
Јачина електричне струје I Ампер A
Термодинамичка температура T Келвин K
Количина супстанце n мол mol
Светолосна јачина Iv кандела cd
4. Начин писања мерних јединица.

Ознаке мерних јединица пишу се иза нумеричких вредности за величину, остављајући размак
између нумеричке вредности и ознаке мерне јединице.
Увек се пишу малим словима латинице осим уколико су изведене од личног имена када се
прво слово пише велико (нпр. Pa, A и др.). Пишу се без тачке на крају изузев на крају
реченице.
Ознаке мерних јединица не мењају се у множини нити по падежима.
Назив предметка SI и назив мерне јединице пишу се заједно, тј. као једна реч нпр. милиметар.
Ознака предметка SI и ознака мерне јединице SI пишу се заједно нпр. kPa.
Производ две мерне јединице обележава се тачком као симболом множења која се може
изоставити уколико је ознака мерне јединице таква да не може настати забуна.

5. Грешке мерења – класификација.

Грешке мерења могу бити:

- систематске – грешке које се могу проценити;
- случајне – грешке које се не могу проценити;
- грубе – грешке настале као последица непажње оператера, не исправности итд..

6. Потенциометар као сензор линеарног померања.

Потенциометарски претварачи се користе за

мерење транслаторног и угаоног померања.
Потенциометар је сачињен од отпорног материјала
одређене коначне дужине l, са клизачем од
проводног материјала који клизи по површини
отпорног материјала. Он има три извода, два на
његовим крајевима и један, такозвани средњи
извод, који се везан на клизач. Потенциометар се на
својим крајњим изводима напаја једносмерним
напоном U, тако да ће се на средњем изводу
појавити напон који је сразмеран положају клизача,
u(x).

Како видимо на слици,

потенциометри имају нелинеарну
зависност напона од положаја
клизача, која се може
линеаризовати употребом
волтметра са високом улазном
отпорношћу.
7. Капацитивни сензори померања.

Капацитивни сензори омогућавају мерење линеарног померања са тачношћу +0,01% и

резолуцијом од 1 nm. Специјалне изведбе намењене су за мерење малих помака (до 0,1 nm),
односно великих помака (реда метра). Добре особине капацитивних сензора померања су
дуговечност, одсуство покретних контаката и трења, те мала осетљивост на температуру,
радијацију и корозију. Основни проблем у примени је висока излазна импеданса овог сензора,
односноподложност сметњама.
Код капацитивних сензора померања долази до промене капацитивности кондензатора који се
користи као сензор померања. Промена капацитивности кондензатора условљена је променом
растојања између плоча кондензатора.

8. Дата је скица пасивног индуктивног сензора померања. Објаснити принцип рада.

Индуктивност калема се мења са променом величине ваздушног зазора између калема и

језгра. Са смањењем тог растојања долази до повећања индуктивности на сензорском навоју,
док са повећањем растојања долази до смањења индуктивности. Та промена индуктивности се
користи за одређивање положаја, односно померања предмета који се испитује, код пасивног
индуктивног сензора померања.

9. Дата је скица међуиндуктивног сензора померања (LVDT). Објаснити принцип рада.

Наизменични напон напајања прикључен на примару

формираће наизменично магнетно поље, услед чега ће се
на секундарним навојима индуковати напон који зависе
од положаја језгра. Према томе, ако се језгро помакне,
мењају се излазни напони. Аплитуда излазног напона
пропорционална је позицији, а његова фаза је
пропорционална смеру кретања. Та амплитуда и фаза
излазног напона се користе као сензори померања.
10. Принцип рада апсолутног енкодера као сензора угаоног померања.

Апсолутни енкодер генерише читаву реч у дигиталном облику која представља тачну
позицију, тачан угао за који је извршено заокретање у односу на неку дефинисану почетну
вредност или постављену нулту вредност у систему. Диск апсолутног енкодера има више
прстенова подељених на сегменте. Број прстенова (а самим тим и број читача) одговара броју
битова којима је представљена реч.

11. Принцип рада инкременталног енкодера као сензора угаоног померања.

Инкрементални енкодери генеришу само један импулс при сваком малом окретању, при
сваком инкременталном кораку. Тај импулс се додаје претходним импулсима, броји се и
укупан број импулса представља податак о томе колики је угао остварен у односу на почетак
бројања. Одакле можемо да закључимо где се налази мерна величина само ако имамо податак
о томе са ког места смо почели бројање, односно мерење угла. Пошто се са диска
инкременталног енкодера очитава један импулс, довољно је да диск има један прстен са кога
се очитавају импулси. Међутим, потребно је узети у обзир и смер ротације диска (како би се
знало да ли се угао повећава или смањује) тако да се додаје још један прстен (и читач) који
омогућавају одређивање смера ротације.

12. Мерење угаоне брзине на бази фреквенцметра или тајмера.

Осовина, чија се угаона брзина мери, је начињена тако да претварач даје периодични излазни
сигнал при чему једном обртају одговара цео број N периода. У општем случају амплитуда
излазног сигнала претварача се такође мења у зависности од угаоне брзине. Појачавач са
ограничавачем или Смитово окидно коло, имају за циљ да дају поворку импулса константне
амплитуде, тј. импулсе чија се амплитуда не мења са угаоном брзином. Фреквенција ових
импулса износи N*f, где је f број обртаја осовине у секунди. Ако N износи 1, 10 или 100, тада
дигитални фреквенцметар непосредно показује број обртаја осовине у секунди. Уколико на
пример, N износи 6 или 60, дигитални фреквенцметар даје угаону брзину у обртајима у
минути.
13. Дата је скица оптоелектронског претварача за мерење угаоне брзине. Објаснити
принцип рада.

Код претварача на слици а осовина је подељена на два сегмента. Површина једног сегмента
рефлектује а друга апсорбује светлост. Сијалица S и фотодетектор (FD) су постављени тако да
у једном положају рефлектована светлост активира фотодетектор, док у другом положају
детектор не даје излазни сигнал. На тај начин се добија један импулс при сваком обртају
осовине, па се угаона учестаност може мерити уобичајеним дигиталним или аналогним
методама. Ако је угаона брзина релативно ниска, осовина се може поделити на већи број
рефлектујућих и тамних сегмената, чиме се пропорцијално повећава прецизност мерења.

14. Дата је скица претварача за мерење угаоне брзине на бази вихорних струја. Објаснити
принцип рада.

Осовина О која се обрће сразмерно угаоној брзини точкова, окреће на свом крају стални
магнет који је у непосредној близини провидног диска А од неферомагнетног материјала. У
диску се под дејством обртног магнетног поља индукују вихорне струје. Услед међусобног
дејства вихорних струја и обртног магнетског поља јавља се спрег које тежи да обрће плочу у
смеру ротације магнета. Овом спрегу се супротстављају момент спиралне опруге, тако да диск
заузима равнотежни положај у коме је угао скретања α линеарно сразмеран угаоној брзини
осовине.
Претварачи овог типа могу имати тачност бољу од 0,5%. Њихов излазни сигнал по својој
природи представља неелектричну величину и то представља један од недостатака ове методе
мерења угаоне брзине.
15. Мерење вибрација – пиезоелектрични давачи убрзања.

Пиезоелектрични ефекат код

кристала изложеног: а) притиску; b)
смицању.

Најчешће коришћени давачи убрзања

су пиезоелектрични давачи убрзања
(PDU). При конструкцији давача
овог типа искоришћен је феномен
који се назива пиезоелектрични
ефекат.
Када сила делује на пиезоелектрични
материјал у смеру његове
поларизације његови крајеви ће се
наелектрисати, дајући тиме разлику потенцијала на његовим прикључцима, што је приказано
на претхоној слици.
Количина наелектрисања (и напонски ниво), који се добија на крајевима пиезоелектричног
кристала, пропорцијални су сили која на њега делује. Исти феномен ће се испољити и када
сила делује на смицање. Оба случаја пиезоелектричног ефекта се користе за израду PDU-а.
PDU се састоји од кристала кварца који је причвршћен телом масе m и притиснут лиснатом
преднапрегнутом обругом. Због велике крутости кристала и челичне опруге, PDU који се
користе за снимање осцилаторног понашања техничких система имају врло високу сопствену
учестаност, типично око 25000 Hz. Одзив PDU је линеаран у првој трећини овог опсега, што
уједно представља и мерни опсег давача овог типа. За разлику од давача брзине, давачи
убрзања се користе у опсегу који се налази испод резонантне учестаност.

a) конструкција
пиезоелектричног
давача убрзања

b) фреквентна
карактеристика

ПРЕДНОСТИ НЕДОСТАЦИ
- самонапајање, - високо импедансни излаз,
- нема покретних делова, - није стварни DC излаз.
- широк динамички опсег,
- широк фреквентни опсег,
- компактни, најчешће мале тежине,
- висока стабилност,
- могу се монтирати у било ком
правцу.
16. Штапни дилатациони термометри.

Штапни дилатациони термометри се користе за индикацију

температура у опсегу од -30 до 1000 °C. Осетни елемент је штап (1)
од метала који се налази у цеви (2) од материјала са мањим
линеарним коефицијентом ширења (кварц, порцелан). Релативне
дилатације ова два материјала се преносе преко преносне полуге (3)
на цео механизам преко преносних полуга (4), односно на казаљку
(5).
Поред индикације, могу се користити и за отварање, односно
затварање контакта релеја, и на тај начин за двоположајну регулацију
температуре у пећима и сушницама. Често се примењују у хемијској
индустрији.

17. Скицирати биметални мерач температуре и објаснити принцип рада.

Осетни елемент је биметална трака,

добијена спајањем два метала са
различитим коефицијентима
линеарног ширења. Траке су праве
или спирално савијене. На једном
крају траке су укљештене, а
померање слободног краја
представља промену температуре.
Примењују се за мерење
температуре у опсегу од -30 до 450
°C. Могу се користити за
двоположајну регулацију
температуре и за компензовање
утицаја промене температуре код
других инструмената са механичким излазним сигналом. Због присуства два метала и
корозије ови термометри нису погодни за мерење температуре у агресивним срединама и
најчешће се употребљавају за мерење температуре ваздуха.
18. Скица и принцип рада запреминског дилатационог термометра.

Запремински дилатациони термометри се заснивају на

запреминском ширењу течности у стакленом или кварцном
суду са капиларном цеви. У ову групу термометара спадају
нормални стаклени термометри испуњени течностима,
најчешће живом, који служе за мерења виших температура.
Капилара изнад живе, за мерење виших температура, је
испуњена инертним гасом под притиском, најчешће азотом.
Најчешће коришћене течности су:

- пентан – за температуре од -200 до +20 °C

- етанол – за температуре од -110 до +50 °C и
- жива – за температуре од -30 до +750 °C.

Прецизност ових инструмената је висока, нарочито ако се као

термометарска течност користи жива (грешка испод 0,1%), тако
да се користе за калибрисање других термометара.
Термометри са живом се користе као контактни термометри за двоположајну регулацију
температуре у термостатима. У индустрији се дилатациони термометри користе само за
индикацију температуре на месту мерења.

19. Врсте термометара са променом електричног отпора метала и принцип њиховог рада.

Израђују се у облику калема где се као сензор користе:

- жице од платине;
- бакарне жице и
- жице од никла.

Ови термометри раде на принципу зависности електричног отпора од температуре. У

отпорном термометру електрична отпорност варира у зависности од температуре. Да би се
обезбедила промена излазног сигнала у зависности од мерене температуре, потребно је кроз
отпорник обезбедити константну струју. Ова струја треба да буде што мања како би се
избегло грејање сензора. Сматра се да струја од 1 mA не узрокује грејање које би значајно
утицало на тачност мерења. Овакав напонски сигнал се преноси кроз сигналне каблове до
индикатора уз минимално слабљење сигнала.

Карактеристика термометара са поменом

електричног отпора метала (само линија за RTD се
црта).
20. Објаснити принцип рада термистора (термометара са променом електричног отпора
полупроводника).

K арактеристика термистора – изразито не линеарна (црта

се само линија за Termistor).

Ови термометри раде на принципу зависности

електричног отпора од температуре. У отпорном
термометру електрична отпорност варира у
зависности од температуре. Да би се обезбедила
промена излазног сигнала у зависности од мерене
температуре, потребно је кроз отпорник обезбедити
константну струју. Ова струја треба да буде што
мања како би се избегло грејање сензора. Сматра се
да струја од 1 mA не узрокује грејање које би
значајно утицало на тачност мерења. Овакав
напонски сигнал се преноси кроз сигналне каблове до индикатора уз минимално слабљење
сигнала.

21. Нацртати термопар (одн. термоелемент) и објаснити принцип рада.

Када два проводника од различитих материјала

спојимо на два краја, тако да чине струјно коло, и
када се један од крајева загрева, кроз струјно коло
почиње да тече струја која зависи од разлике
температуре на спољним крајевима. Ако струјно
коло прекинемо, тада напон на крајевима
отвореног кола зависи од температуре споја. Та
појава названа је Сибеков ефекат и користи се за конструкцију термопарова.

22. Дата је скица поларизационог пирометра са усијаном нити. Објаснити принцип рада.

Код ових пирометара мења се

усијаност металне нити
пропуштањем струје кроз њу. Ако
се нит на нижој температури од t
усијаног тела њена контура се
оцртава као тамна нит на усијаној
светлој позадини. Променом јачине
струје подешава се загрејаност нити
до температуре на којој се налази
објекат чија температура мери. У
том случају нит се не разликује од позадине, што значи да су температуре нити и усијане
позадине једнаке. Јачина струје која том тренутку пролази кроз нит очитава се на амперметру
који директно показује не струју, већ одговарајућу температуру.

ИЛИ
 Кроз објектив 1 пролазе зрачења која се усмеравају тако да са влакном 2 лампе 3 чине, помоћу
оптичког система окулара 4, целовито видно поље. Електрична струја из батерије 5 која
пролази кроз нит 2 може да се мења захваљујући отпорнику 6. Та струја се истовремено мери
амперметром 7 који показује температуру која изазива струја пролазећи кроз нит.

23. Фототермометрија – IC термографија. Принцип рада.

Метод мерења се заснива на примени фотографске плоче осетљиве у првом реду на

инфрацрвена зрачења. Интензитет црнине снимљених површина је мерило њихових
температура. При овоме се истовремено прави и фотографија оваквих места. Овом методом се
може мерити и температура пламених гасова. Овај метод се користи за одређивање
температурних поља објеката који имају различиту површинску температуру.

24. Објаснити принцип рада мерних трака.

Принцип рада мерних трака заснива се на тензоотпорном ефекту, односно промени

електричне отпорности проводника при његовом истезању.

Она представља вишеструко увијену танку жицу, односно фолију, која се лепи између два
листа од папира или пластике, тако да се добије претварач у облику правоугаоника, дужине
почев од 5 mm па до 5 cm и више. Мерне траке су применљиве за мерење и многих других
механичких величина, као што су убрзање, вибрације, притисак, проток флуида итд, које на
погодан начин могу изазвати деформацију траке.

25. Постављање мерних трака и осе осетљивости мерних трака.

Мерне траке се помоћу лепкова на бази епоксидних смола лепе на површину еластичног
објекта чије се деформације мере. Лепљењем се остварује чврст спој мерне траке и подлоге,
тако да су деформације које настају на објекту у правцу жица практично једнаке деформацији
мерне траке. Мерна трака реагује само на деформације у правцу нити (уздужна оса), а не и на
деформације у нормалном правцу (попречна оса). То се објашњава чињеницом да је уздужни
пресек жице много већи од нормалног пресека, па лепак којим је трака причвршћена на
подлогу може у пуној мери да пренесе деформацију по дужини али не и по ширини жице. И
ако у пракси постоји и попречна осетљивост (изразитије код трака од фолије него од жице),
она се најчешће занемарује зато што је знатно мања од уздужне осетљивости.
26. Начини везивања мерних трака.

Начин везивања мерних трака биће приказан на примеру

динамометра.
На носачу су залепљене 4 мерне траке, 2 усправно и 2
хоризонтално. Промене отпорности појединих трака супротног
знака могу се искористити за повећање осетљивости мерења ако
се траке споје у Wheatstone-ов мост.
Напон на излазу из моста износи:

(4.8)

R1 ∙ R4 −R2 ∙ R3
U t =E ∙
( R 1 + R 2 ) ( R 3+ R 4 )

Мост ће бити у равнотежи ако је задовољен услов:

R1 ∙ R 4=R2 ∙ R 3

∆R
Ако се у изразу (4.8) уведу смене Ri=R+ ∆ Ri и ако се зна да је ≪ 1 тада може да се
R
напише:

∆ R 1+ ∆ R 4−∆ R2−∆ R 3
U t =E ∙ (4.9)
4∙R

Погодним избором позиције постављања мерних трака може се постићи да су промене

отпорности трака 1и 4 супротне по знаку са променама 2 и 3. На тај начин се осетљивости које
потичу од појединих трака међусобно сабирају у мосту.
Расписивањем једначина добиће се зависност:
( μ+1 ) ∙ k
U i=−E F=−K ∙ F
2 Ey∙S

(µ - Пуасонов коефицијент, k – осетљивост мерне траке, Ey – модул еластичности, F – сила)

27. Утицај промене температуре на тачност мерења помоћу мерних трака.

Промене отпорности металних трака при типичним деформацијама, које се јављају код
грађевинских материјала и у машинству, су реда величине 0,01-0,1%, колико могу износити и
температурске царијације отпорности већ при променама од десетак °С. Због тога би промене
 температуре могле проузроковати врло велике грешке мерења ако се не би водило рачуна о
утицају температуре, односно ако се не би извршила њена компензација. Један од уобичајених
начина температурске компензације је примена такозване слепе траке.

28. Мерење обртног момента помоћу мерних трака.

29. Које категорије притиска постоје?

- апсолутни притисак – мери се од апсолутне нуле и указује на молекулску активност гаса

- атмосферски притисак – апсолутни притисак услед деловања атмосфере и зависи од
надморске висине, влаге, температуре..
- манометарски притисак (надпритисак) – притисак који је изнад атмосферског
- подпритисак – притисак који је нижи од атмосферског
- диференцијални притисак – разлика два притиска или два апсолутна притиска

30. Диференцијални – U манометар.

Овај манометар чини стаклена U цев делимично испуњена

течношћу B. Изнад ње се налази лакши флуид А (течност или
гас). Један крак је везан за простор са притиском p1 а други за
простор са притиском p2. Ако је p1 > p2 течност ће се у левом
краку спустити а у десном подићи, тако да ће настати разлика
нивоа ∆h. Ту разлику нивоа одређује разлика притисака p1-p2
која се може израчунати из услова равнотеже сила у манометру.
31. Инструменти са дијафрагмом – мерење притиска.

Принцип мерења притиска, односно разлике притисака, помоћу еластичних мембрана

(дијафрагми) се заснива на мерењу угиба средине мембране због разлике притисака са једне и
друге стране мембране. Мембрана је уклештена по целом ободу. Може бити равна или
таласаста, једнострука или вишеструка. Израђује се тако да има велику површину.

Мембране су у принципу нелинеарни елементи. Приближна линеарност се постиже само ако

је угиб мањи од пет дебљина мембране. Погодне су за мерење ниских притисака који се брзо
мењају. У комбинацији са електричним методама мерења помераја, могу се користити за
мерење врло малих разлика притисака, реда величине 10 -3 bar.

32. Скицирати Бурдонов манометар и описати принцип рада.

Принцип рада се заснива на појави да се савијена цев, са елиптичним или сличним попречним
пресеком, различитим од кружног, еластично деформише под утицајем притиска унутар цеви.

Уколико је један крај цеви фиксиран и везан са простором у коме се мери притисак а други
крај слободан и затворен, слободни крај цеви ће се кретати у функцији разлике унутрашњег и
спољашњег питиска.
33. Инструменти за мерење високих притисака пијезоелектричним ефектом.

Количина наелектрисања (и напонски ниво), који се добија на крајевима пиезоелектричног

кристала, пропорцијални су сили која на њега делује. Овај ефекат искоришћен је за мерење
притиска.

На слици приказан је један кварцни

пијезоелектрични манометар. Мерни уређај
је затворен у челични цилиндар (1), са
поклопцима (2 и 3). Простор чији се
притисак мери везује се водом (4) за мерни
уређај. Притисак делује споља на мембрану
(5). Преко подметача (7) она (мембрана)
врши притисак на два кристала кварца (8 и
9). Кристали су тако постављени да се
позитивна наелектрисања појављују на
спољашњим површинама. Да би се
притисак равномерно преносио по целој
површини кристала, изнад горњег
подметача налази се кугла (10). Негативно
наелектрисање оба кристала преноси се са
унутрашњих површина на средњи
подметач (11), а са њега, помоћу
коаксијалног кабла, до амплификатора. Због тога томе што немају покретних елемената,
пијезоелектрични манометри представљају неинерцијалне инструменте, што омогућава
мерења колебљивих притисака високе учестаности. Међутим, ови инструменти се не могу
употребити за мерење сталних притисака пошто се површина кристала релативно брзо
разелектрише због природне јонизације ваздуха и према томе даје тачну слику притиска само
уколико се исти брзо мења и уколико се при свакој промени појављују нова наелектрисања на
површинама кристала.

34. Дата је слика капацитативног мерача пририска. Објаснити принцип рада.

35. Директна метода мерења протока течности.

Најстарија и најтачнија метода мерења протока. Састоји се у

одмеравању запремине течности ∆V, која истекне у времену
∆t. Примењива је само за течности.

∆ V m3
Q= [ ]
∆t s
36. Скицирати једну врсту пригушнице за мерење протока течности и објаснити принцип
рада.

Пригушнице су мерачи протока код којих се због сужења у цевоводу енергија флуида
делимично претвара у енергију притиска. Променљива разлика притиска испред и иза сужења
представља нелинеарну функцију средње брзине, односно запреминског протока флуида.
Пригушни елементи се користе за мерење протока једнофазних течности, гасова и пара при
турбулентном режиму струјања и у широким границама температуре и притиска.

37. Скицирати ротаметар и објаснити принцип рада.

Мерење се заснива на принципу узгонске

силе (силе отпора тела струјању флуида),
силе потиска и тежине тела које се
поставља у вертикалну струју флуида.
 Углавном се примењује за мерење протока течности. Проток се очитава на избаждареној
скали коничне стаклене цеви.

Постоје три типа ротаметра:

а) ротаметри са чигром;

б) ротаметри са куглом;

ц) ротаметри са пловком на вођици.

38. Дата је слика турбинског мерача протока. Објаснити принцип рада.

У цевни елемент постављена је мерна турбина. Број обртаја те турбине, који региструје
сензор, сразмеран је протоку флуида.

Код прецизнијих мерача, узструјно и низструјно од турбине уграђује се ламинатор, који има
задатак хомогенизације струјног поља флуида.

39. На ком принципу ради електромагнетни мерач протока.

Електромагнетни мерач протока ради на принципу Фарадејевог закона индукције. Овај закон
каже да се релативним кретањем проводника и магнетног поља у проводнику индукује
електромоторна сила – напон.
Примењив је само на електро – проводне течности. Таква течност је еквивалентна проводнику
дужине једнаке унутрашњем пречнику цеви D. Проводник се креће средњом брзином тока v
у магнетном пољу индукције B, због чега се на крајевима проводника индукује напон (EMS).

40. Скицирати принципијелну шему ултразвучног мерача протока и објаснити принцип

рада.

Заснива се на чињеници да је кретање звука низ струју флуида брже него уз струју због
преносне брзине флуида.
k ∆t
Q=
T2

Q – запремински проток

k – калибрациони фактор

∆t – разлика времена пролаза

T – време прелаза ултразвичног таласа од

тачке А до тачке B

Мерач се састоји од два пара пријемника/предајника звучног таласа постављених паралелно

један поред другога, под углом θ у односу на осу цеви кроз коју протиче флуид. Истовремено
оба пара емитују ултразвучни талас, један пар низводно а други узводно. Ови таласи стижу до
наспрамних пријемника у различитим временским тренуцима. Пријемници су повезани са
 такозваним конверторима сигнала који садрже микропроцесорску јединицу. Овде се врши
мерење временске разлике у пристизању узводног и низводног ултразвучног таласа.
Познавањем ове временске разлике, уз одговарајући калибрациони фактор, који се одређује
експериментално, израчунава се запремински проток течности.

41. Дата је слика нутационог мерача протока. Објаснити принцип рада.

Мерење протекле запремине се постиже сложеним кретањем (нутацијим) преградне плоче 1,

која се сукцесивно кружно искошава, што омогућује кружно лежиште 2 у кућишту
специјалног облика 3. Преградна плоча је на једном делу засечена и у тај засек задире
непокретна преграда 4. Она приморава течност да кружно прелази кроз мерач. Течност се
уводи са једне стране непокретне преграде 5, а изводи са друге стране 6. Када течност почне
да утиче кроз отвор 5 изнад плоче, због притиска, плоча ће се кружно нагињати све до излаза,
да би пропустила течност која се изнад ње налази.

42. Скицирати мерач протока са ротационим осмицама.

43. Шта је сигнал?

Под сигналом се у науци и техници обично подразумева нека физичка величина која зависи
од времена, просторних координата или неке друге независно променљиве.

Сигнал је намерно изазвана физичка величина која у себи носи информацију о процесу у коме
је настала.

44. На слици је дата дискретизација сигнала у времену. Објаснити.

Основ за дискретизацију у времену представља теорема одабирања која гласи:

Ако континуална функција времена A(t) има спректар који се налази у интервалу учестаности
од 0−f m, онда је та функција у потпуности дефинисана својим тренутним вредностима
 узетим у еквидистантним тачкама које на апсциси образују низ са интервалима између
чланова низа:

1
∆ t=t j −t i =
2∙fm

Временски период ∆t зове се период одабирања односно дискретизација.

45. На слици је дата дискретизација сигнала по тренутним вредностима сигнала.

Објаснити.

Сигнал дискретизован у времену и даље може да има бесконачно вредности у области у којој
је дефинисан, тако да скуп који га представља такође има бесконачно много елемената. Због
тога је потребно извршити редукцију броја елемената поменутог скупа. То се постиже тако
што се нивои сигнала који се међу собом мало разликују третирају као исти. У зависности од
тога колико желимо да сигнал после дискретизације по тренутним вредностима буде веран,
бирамо корак квантизације или квант ∆a.
Учестаност дискретизације f dи предиод корак дискретизације ∆t повезани су једнакошћу:

1
∆ t=
fd

46. Дата је скица система за аквизицију података. Објаснити принцип рада.

Мерни претварачи врше претварање физичких величина које се мере у електрични сигнал. На
излазу из мерног претварача могу се јавити: напонски сигнал, струјни сигнал, или
наелектрисање. Електрични сигнал који се добија на излазу мерног претварача дискретно је
зависан од физичког феномена који се прати.

Електрични сигнал који се генерише на мерним претварачима најчешће не одговара

потребном нивоу и облику сигнала који картица за аквизицију података може да региструје.
Због тога је неопходно извршити појачање и припрему сигнала која може да садржи
линеаризацију, филтрирање, аналогно диференцирање итд. Некад је потребно и галванско
одвајање улазног сигнала.

Одговарајући софтвер управља картицом за аквизицију података који врши дискретизацију

аналогних улазних сигнала, генерише аналогне излазне сигнале, припрема и шаље дигиталне
сигнале, контролише уграђен бројачки модул, такт генератор и др. Картица за аквизицију
података је уграђена у кућиште рачунара и она улазне сигнале конвертује у податке који даље
могу дигитално да се обрађују, анаизирају и чувају. Монитор служи као уређај за
визуелизацију сигнала који се прати док штампач омогућава добијање трајног снимљеног
сигнала.