Невенко Влаисављевић

Мирко Ћелић

СТРАДАЊЕ
СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ
ЦРКВЕ
У ЛИЦИ
1941-1995. ГОДИНЕ
 Невенко Влаисављевић
Мирко Ћелић

Издање аутора
СТРАДАЊЕ
Редактура: СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У ЛИЦИ 1941‒1995. ГОДИНЕ
Петар Б. Поповић

Лектура:
Драгана Јовановић

Графичко решење:
Ауторски атеље “СТРИБОР”
мр Драган Боснић

Прелом:
Дејан В. Ђурић

Тираж:
300

Copyright © 2017

ISBN 978-

Београд, 2017.
Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на

Стра­да­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве

у Ли­ци од 1941. до 1995. го­ди­не

Увод

Ни­је уо­би­ча­је­но да се о про­шло­сти ма­њег де­ла јед­не епар­хи­је Срп­ске пра­во­

слав­не цр­кве при­пре­ма­ју те­мат­ске из­ло­жбе и штам­па­ју пра­те­ће пу­бли­ка­ци­је, ипак
по­сто­је из­уз­ е­ци. У овом слу­ча­ју то је под­руч­је Ли­ке, де­ла Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­
ке, ко­ја је од 1941. до 1945. го­ди­не по­стра­да­ла у ме­ри да се у на­шем вре­ме­ну, па
и у вре­ме­ну на­ших по­то­ма­ка, по свој при­ли­ци не­ће ка­ко тре­ба об­но­ви­ти ни у кје­
ом сег­мен­ту. Ка­да се то­ме до­да и ње­но стра­да­ње у гра­ђан­ском ра­ту Ср­ба и Хр­ва­та
1991–1995. го­ди­на и не­ста­нак Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не, што ће би­ти окон­ча­но
про­те­ри­ва­њем и се­о­бом го­то­во свег ста­нов­ни­штва срп­ске на­ци­о­на­ло­сти, он­да се
не­из­бе­жно на­ме­ће за­кљу­чак да је на тим про­сто­ри­ма срп­ска ци­ви­ли­за­ци­ја до­ве­де­
на на сам руб исто­риј­ског ам­би­са.
По­че­так те ци­ви­ли­за­ци­је да­ти­ра нај­ка­сни­је кра­јем 16. сто­ле­ћа, у вре­ме ма­
сов­ни­јих пре­се­ља­ва­ња ста­нов­ни­штва са те­ри­то­ри­ја где је ислам био др­жав­на ве­ра
на под­руч­ја на ко­ји­ма су вла­да­ли хри­шћан­ски (ри­мо­ка­то­лич­ки) вла­да­ри. По­зна­то
је да је ау­стриј­ска власт, на осно­ву обе­ћа­ња за­пи­са­них у цар­ским при­ви­ле­ги­ја­ма,
а ко­је су ове­ре­не и цар­ским пе­ча­том, за те до­се­ље­не пра­во­слав­не Ср­бе (ко­је су зва­
ли Уско­ци­ма или Вла­си­ма, ре­ђе Ра­ша­ни­ма или Ср­би­ма), обра­зо­ва­ла 1609. го­ди­не
Ускоч­ко или Мар­чан­ско вла­ди­чан­ство. Го­ди­не 1671. епи­скоп Па­вле Зор­чић пре­ки­
нуо је све ве­зе са пећ­ким па­три­јар­хом и при­знао рим­ског па­пу за го­спо­да­ра – по­у­
ни­ја­тио се. Од ње­го­ва вре­ме­на та епар­хи­ја по­ста­је део Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве.
Ка­да је за вре­ме ау­стриј­ско-тур­ских ра­то­ва од 1683. до 1699, и го­то­во це­ла
Ба­ни­ја, с Ли­ком и Кр­ба­вом („Кар­ло­вач­ки ге­не­ра­лат“), па­ла под ау­стриј­ску власт, за
пра­во­слав­не ста­нов­ни­ке тих кра­је­ва 4. мар­та 1695. обра­зо­ва­на је по­себ­на (пра­во­
слав­на) епи­ско­пи­ја под име­ном Кар­ло­вач­ко-зри­но­пољ­ска. За ње­ног пр­вог епи­ско­па
од­ре­ђен је ра­ни­ји ми­тро­по­лит бе­о­град­ски и срем­ски Сте­ван Ме­то­хи­јац. Ка­ко он ни­
је за­у­зео трон, пр­ви епи­скоп био је Ата­на­си­је Љу­бо­је­вић, не­ка­да­шњи ми­тро­по­лит
да­бро­бо­сан­ски, дал­ма­тин­ски и лич­ки. Он је упра­вљао том епар­хи­јом од 1696. до
1712. го­ди­не, сто­лу­ју­ћи нај­пре у Мед­ку у Ли­ци, по­том у ма­на­сти­ру Ко­мо­го­ви­на на
Ба­ни­ји. По­сле ње­го­вог упо­ко­је­ња, На­род­но-цр­кве­ни са­бор Ми­тро­по­ли­је кар­ло­вач­
ке у (Срем­ским) Кар­лов­ци­ма 1713. раз­де­лио је ту епи­ско­пи­ју – за­пад­на је на­зва­на
Кар­ло­вач­ко-сењ­ско-при­мор­ском, а ис­точ­на Ко­стај­нич­ко-зри­но­пољ­ском епи­ско­пи­
јом. Та­ко је оста­ло до 1771. ка­да су по­но­во ује­ди­ње­не у јед­но, Гор­њо­кар­ло­вач­ко,
вла­ди­чан­ство.
Епи­ско­пи ко­стај­нич­ко-зри­но­пољ­ски би­ли су Ди­о­ни­си­је Угар­ко­вић (1713–
1716), Ни­ка­нор Ди­ми­три­је­вић (1716–1728), Сте­фан Љу­би­бра­тић (1728–1737), Алек­
си­је Ан­дре­је­вић (1737–1749), Ар­се­ни­је Те­о­фа­но­вић (1750–1753) и Јо­сиф Сто­ја­но­
вић (1754–1771).
Се­ди­ште кар­ло­вач­ко-сењ­ско-при­мор­ских епи­ско­па би­ло је из­ве­сно вре­ме у
ма­на­сти­ру Го­мир­ју, а од 1721. у Пла­шком (оту­да и на­зив Пла­шчан­ска епар­хи­ја); а
у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка у Кар­лов­цу.

5
 На­след­ник епи­ско­па Ата­на­си­ја био је епи­скоп Да­ни­ло Љу­бо­ти­ња (1713–1739).
За­тим су, у кра­ћем пе­ри­о­ду (1739–1744), оба вла­ди­чан­ства би­ла си­лом пот­чи­ње­на
мар­чан­ском уни­јат­ском вла­ди­ци Те­оф ­ и­лу Па­ши­ћу. По­сле тог уни­ја­те усле­ди­ла су
сто­ло­ва­ња пра­во­слав­них епи­ско­па Па­вла Не­на­до­ви­ћа (1744–1749) и Да­ни­ла Јак­
ши­ћа (1751–1771).
Епи­скоп Да­ни­ло за­по­чео је из­град­њу хра­ма у Пла­шком, храм је за­вр­шен и
осве­штан 23. ав­гу­ста 1763. го­ди­не.
Епи­ско­пи Гор­њо­кар­ло­вач­ке епар­хи­је би­ли су Јо­сиф Сто­ја­но­вић (1771–1774),
Пе­тар Пе­тро­вић (1774–1783), Јо­ван Јо­ва­но­вић (1783–1786), Ге­на­ди­је Ди­мо­вић
(1786–1796), Сте­ван Ава­ку­мо­вић (1796–1801), Пе­тар Јо­ва­но­вић Ви­дак (1801–1806),
Мој­си­је Ми­о­ко­вић (1807–1823), Лу­ки­јан Му­шиц­ки (1828–1837), Ев­ге­ни­је Јо­ва­но­
вић (1839–1854), Сер­ги­је Ка­ћан­ски (од 7. де­цем­бра 1858. до 1. ја­ну­а­ра 1859), Пе­
тар Јо­ва­но­вић (1859–1865), Лу­ки­јан Ни­ко­ла­је­вић (1865–1872), Те­о­фил Жив­ко­вић
(1874–1890) и Ми­ха­ил ­ о Гру­јић (1891–1914).
Од про­гла­ше­ња ује­ди­ње­ња свих срп­ских по­ме­сних цр­кве­них ор­га­ни­за­ци­
ја 1920. го­ди­не у јед­ну за­јед­ни­цу до да­нас, на тро­ну гор­њо­кар­ло­вач­ких епи­ско­па
сто­ло­ва­ли су Ила­ри­он Зе­рем­ски (1920–1931), Мак­си­ми­ли­јан Хај­дин (1931–1936),
Са­ва Тр­ла­јић (1938–1941), ад­ми­ни­стра­тор епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски Нек­та­ри­
је Круљ (1941–1947), Ни­ка­нор Или­чић (1947–1951), Си­ме­он Зло­ко­вић (1951–1990)
и Ни­ка­нор Бо­гу­но­вић (1991–1999), ад­ми­ни­стра­тор епи­скоп дал­ма­тин­ски Фо­ти­је
Сла­до­је­вић (2000–2004) и Ге­ра­сим По­по­вић иза­бран 2004. го­ди­не.
У по­ме­ну­том пе­ри­о­ду ме­ња­ла се и те­ри­то­риј­лна гра­ни­ца епар­хи­је. Ма­да је
ње­на ду­хов­на над­ле­жност оме­ђе­на 1931, већ на­ред­не го­ди­не спро­ве­де­не су знат­не
из­ме­не. Те гра­ни­це по­тра­ја­ће до 1988. го­ди­не ка­да су од­ре­ђе­не но­ве, ко­је су и да­
нас ак­ту­ел­не.
Ва­ља под­се­ти­ти да је у са­став Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке пот­па­да­ла и па­
ро­хи­ја у Тр­сту, чи­је су осно­ве по­ста­вље­не 1759. го­ди­не у вре­ме епи­ско­па Да­ни­ла
Јак­ши­ћа. Па­ро­хи­ја је из­дво­је­на по­сле ује­ди­ње­ња по­ме­сних срп­ских цр­кве­них за­
јед­ни­ца 1920. го­ди­не.
Ма­да је ау­стриј­ска и ка­сни­је ау­стро­у­гар­ска ца­ре­ви­на по свом ка­рак­те­ру
би­ла ул­тра­ри­мо­ка­то­лич­ка, ипак је у дру­гој по­ло­ви­ни 19. ве­ка вла­да­ла, мо­гло би се
ре­ћи, вер­ска то­ле­ран­ци­ја. То по­твр­ђу­ју из­град­ња број­них но­вих пра­во­слав­них хра­
мо­ва и ја­ча­ње цр­кве­ног жи­во­та у сре­ди­на­ма са срп­ским ста­нов­ни­штвом.
У то­ку (Ве­ли­ког) Пр­вог свет­ског ра­та (1914–1918), ши­ром европ­ских ра­ти­
шта из­ги­ну­ли су и мно­ги вој­ни­ци ро­дом из Ли­ке и окол­них кра­је­ва – Ба­ни­је, Кор­ду­
на и Дал­ма­ци­је. У ме­ђу­вре­ме­ну, не­ко­ли­ко све­ште­но­слу­жи­те­ља би­ло је ин­тер­ни­ра­
но, али не­ма тра­го­ва да је не­ки од бо­го­слу­жбе­них обје­ка­та по­стра­дао. Уз­гред, ва­ља
се под­се­ти­ти да на тим про­сто­ри­ма и ни­је би­ло рат­них деј­ста­ва.
Од ује­ди­ње­ња у Срп­ску па­три­јар­ши­ју 1920. до 1995. го­ди­не про­ме­њен је по­
ли­тич­ки си­стем у ју­жно­сло­вен­ској др­жа­ви, во­ђен је Дру­ги свет­ски рат (1941–1945),
као и гра­ђан­ски рат ко­јим се рас­па­ла СФР Ју­го­сла­ви­ја 1991–1995. го­ди­не.
Ује­ди­ње­ње срп­ских цр­кве­них за­јед­ни­ца 1920. го­ди­не до­при­не­ло је њи­хо­
вом ја­ча­њу у сва­ком по­гле­ду – по­ди­за­њу но­вих бо­го­слу­жбе­них обје­ка­та, за­на­вља­њу
епи­ско­па­та, на­прет­ку ду­хов­ног жи­во­та... То се од­ра­зи­ло и на Епар­хи­ју гор­њо­кар­
ло­вач­ку, па је оста­ло за­бе­ле­же­но да је у пе­ри­од­ у од 1918. до 1941. го­ди­не, то јест
у Кра­ље­ви­ни Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, ка­сни­је Ју­го­сла­ви­ји, об­но­вље­но при­ли­чан
број до­тра­ја­лих и осве­шта­но не­ко­ли­ко де­се­ти­на но­вих обје­ка­та.
Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка, по­пут дру­гих ко­је су се на­шле на те­ри­то­ри­ји
6 7
Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске (1941–1945), стра­да­ла је у то до­ба као ни­кад у сво­јој
исто­ри­ји. Нај­про­сти­је ре­че­но, по­стра­да­ли су и све­ште­но­слу­жи­те­љи са епи­ско­пом,
бо­го­слу­жбе­ни објек­ти и вер­ни на­род.
Суд­би­ну Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке го­то­во је не­мо­гу­ће из­дво­ји­ти од суд­би­не
оста­лих епар­хи­ја, у том кон­тек­сту и тре­ба ис­тра­жи­ва­ти де­ша­ва­ња на том про­сто­ру
и по­ку­ша­ти их опи­са­ти.
Овај рад пред­ста­вља тек ма­ли до­при­нос под­се­ћа­њу на про­шлост 20. ве­ка, на
успо­не и па­до­ве, па и ве­ли­ке тра­ге­ди­је ко­је су за­де­си­ле срп­ски пра­во­слав­ни на­род,
ко­ји је ве­ко­ви­ма оби­та­вао на те­ри­то­ри­ја­ма за­пад­но од ре­ке Уне, укљу­чу­ју­ћи и Ли­ку.
1. Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска 1941–1945.
Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква – ко­ју чи­не ве­ру­ју­ћи љу­ди, све­штен­ство и бо­го­
слу­жбе­ни објек­ти – од ства­ра­ња 1219. го­ди­не до да­нас, би­ла је суд­бин­ски ве­за­на
уз свој на­род, уз ње­го­ве успо­не и стра­да­ња. Ни­су рет­ки љу­ди од пе­ра ко­ји твр­де да
је нај­тра­гич­ни­ји пе­ри­од ње­ног бив­ство­ва­ња у но­ви­јој исто­ри­ји био пе­ри­од Дру­гог
свет­ског ра­та, а да је он за­пра­во по­чео 26. ав­гу­ста 1939. го­ди­не у Кра­ље­ви­ни Ју­го­
сла­ви­ји чи­ном ства­ра­ња Ба­но­ви­не Хр­ват­ске, и да је сле­дом тих до­га­ђа­ја, по­тра­јао
до кра­ја ма­ја 1945. го­ди­не, и то је, ка­жу, би­ло вре­ме ње­ног рас­пе­ћа.
Том тра­ге­ди­јом, ка­ко се на­во­ди, у ства­ри је окон­чан је­дан ви­ше­де­це­ниј­ски
исто­риј­ски про­цес за­по­чет кра­јем 19. ве­ка. Реч је о ши­ре­њу ан­ти­срп­ске иде­ол ­ о­ги­је
чи­ји је за­чет­ник био Ан­те Стар­че­вић (Ли­ча­нин по по­ре­клу, из по­ка­то­ли­че­не пра­во­
слав­не по­ро­ди­це), а ко­ја је еска­ли­ра­ла у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској 1941–1945.
го­ди­не. Ин­те­ре­сант­но, у том про­це­су по­себ­ну уло­гу има­ће они ко­ји су се осе­ћа­ли
ри­мо­ка­то­ли­ци­ма и Хр­ва­ти­ма, ро­ђе­ни у Ли­ци! Уз­гред, и уста­шку ор­га­ни­за­ци­ју у
еми­гра­ци­ји ства­ра­ли су баш ти Ли­ча­ни. Они су, при­ме­ра ра­ди, пред­во­ди­ли и те­ро­
ри­стич­ки упад на Ве­ле­бит 1932. го­ди­не, ко­ји су ка­сни­је сла­ви­ли као „Ве­ле­бит­ски
уста­нак“. Игром исто­риј­ског слу­ча­ја или не, упра­во у том кра­ју од Го­спи­ћа, па на­
да­ље ка Ја­дов­ну, ко­ји се за­вр­ша­вао ка ве­ле­бит­ској оба­ли и остр­ву Паг, уста­ше ће
кра­јем про­ле­ћа 1941. ор­га­но­зо­ва­ти пр­ва ма­сов­на стра­ти­шта за Ср­бе и Је­вре­је!
Вој­ни по­раз Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, у крат­ко­трај­ном Април­ском ра­ту 1941.
го­ди­не, и ње­но ко­ма­да­ње, не­по­сред­но ће се од­ра­зи­ти на суд­би­ну Срп­ске пра­во­
слав­не цр­кве и срп­ског на­ро­да уоп­ште. Де­ша­ва­ња, ме­ђу­тим, ни­су би­ла исто­вет­на
на свим про­сто­ри­ма; не­где је не­во­ље би­ло мно­го лак­ше тр­пе­ти, а не­где су те­рор и
зло­чи­ни до­во­ди­ли до го­то­во за­ти­ра­ња Срп­ства.
У не­мач­кој „Вој­но-оку­па­ци­о­ној те­ри­то­ри­ји Ср­би­ји“, жи­вот је, пре­ма до­ступ­
ним по­да­ци­ма, био очи­глед­но сно­шљи­ви­ји не­го дру­где где су жи­ве­ли Ср­би.
У Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској срп­ском на­ро­ду би­ла је на­ме­ње­на суд­би­на
ис­ка­за­на кроз већ по­зна­то уста­шко све­то трој­ство - тре­ћи­ну уби­ти, тре­ћи­ну про­те­
ра­ти, тре­ћи­ну пре­кр­сти­ти.
Бал­кан је пред­ста­вљао ин­те­ре­сну зо­ну за Не­мач­ку, али и за Ита­ли­ју. Ма­да су
по­не­кад ис­ка­зи­ва­ли раз­ли­чи­те стра­те­шке на­ме­ре, тим две­ма др­жа­ва­ма за­јед­нич­ко
је би­ло не­за­до­вољ­ство ис­хо­дом Пр­вог свет­ског ра­та и те­жња да по­ни­ште дик­та­те
Ве­рс­ ај­ског ми­ров­ног уго­во­ра.
Озбиљ­ни­ји су­ко­би са­ве­зни­ка на­ста­ли су ка­да је у За­гре­бу, 10. апри­ла, Слав­ко
Ква­тер­ник про­гла­сио Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску уз бла­го­на­кло­ну по­моћ не­мач­
ких офи­ци­ра, али без Ита­ли­је. А Ита­ли­ја и њен во­ђа Бе­ни­то Му­со­ли­ни го­ди­на­ма су
по­ма­га­ли уста­шки по­крет Ан­те Па­ве­ли­ћа, ка­ко би уз ње­га, као са­ве­зни­ци, сти­гли
на дру­гу стра­ну Ја­дра­на. Не­мач­ко-ита­ли­јан­ски не­спо­ра­зу­ми пре­вла­да­ни су та­ко
што је Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја по­де­ље­на у две ин­те­ре­сне зо­не раз­дво­је­не де­мар­ка­
ци­о­ном ли­ни­јом.
Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску ство­ри­ли су Ита­ли­ја­ни и Нем­ци, и тек он­да је
пре­да­ли уста­ша­ма. Ре­а­ли­за­то­ри про­гла­ше­ња би­ли су са­мо Нем­ци.
Хр­ват­ску је 10. апри­ла 1941. фор­мал­но про­гла­сио Слав­ко Ква­тер­ник, та­
да­шњи пу­ков­ник у пен­зи­ји. По­том је во­ђа Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке Вла­ди­мир­–
Влад­ко Ма­чек, Сло­ве­нац по кр­ви, по­др­жао но­во­про­гла­ше­ну тво­ре­ви­ну по­звав­ши
сво­је след­бе­ни­ке да је зду­шно при­хва­те.1
Про­гла­ше­ње хр­ват­ске др­жа­ве на те­ри­то­ри­ји Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, др­жа­ве
ко­ја у том тре­нут­ку још увек ра­ту­је, ри­мо­ка­то­лич­ки над­би­скуп за­гре­бач­ки Алој­зи­је
Сте­пи­нац до­жи­вео је као ве­ли­ку пре­крет­ни­цу у жи­во­ту хр­ват­ског на­ро­да, по­што
је сма­трао да се Ју­го­сла­ви­ја рас­па­ла на де­ло­ве, а Хр­ват­ска по­ста­ла не­за­ви­сном.2
Два да­на по­сле про­гла­ше­ња но­ве тво­ре­ви­не, над­би­скуп је бла­го­сло­вио Ква­тер­ни­ка
за­хва­лив­ши му на хра­бро­сти и да­ле­ко­ви­до­сти што је у име уста­шког по­глав­ни­ка
Ан­те Па­ве­ли­ћа об­ја­вио ства­ра­ње хр­ват­ске др­жа­ве. Над­би­скуп је, два да­на ка­сни­је,
по­здра­вио Па­ве­ли­ћа и гру­пу уста­ша ко­ји су сти­гли у За­греб из Ита­ли­је.3
Са­мо­про­гла­ше­на хр­ват­ска др­жа­ва по­ста­ће не­што дру­га­чи­ји про­дукт од за­
ми­сли ње­них тво­ра­ца. О то­ме ће ка­сни­је пи­са­ти Ар­тур Хеф­нер, офи­цир бли­зак
ге­не­ра­лу Ед­мун­ду Гле­зу фон Хор­сте­на­уу, спе­ци­јал­ном иза­сла­ни­ку ми­ни­стра ино­
стра­них по­сло­ва Јо­а­ки­ма фон Ри­бен­тро­па: „Уме­сто да ор­га­ни­зу­ју др­жа­ву ко­ју им је
Рајх по­кло­нио, уста­ше ко­ри­сте при­ли­ку да на упра­во па­клен на­чин пу­сте у бе­су на
во­љу сво­јим осе­ћа­њи­ма мр­жње, на­го­ми­ла­ним у то­ку го­ди­на, а про­тив ов­да­шњих
Ср­ба“.4 Је­дан дру­ги Не­мац на слу­жбо­ва­њу у За­гре­бу, Зиг­фрид Ка­ше, есе­сов­ски пр­
во­бо­рац, у сва­ком по­гле­ду фа­на­тич­ни и ми­ли­тант­ни на­ци­ста, по­др­жа­вао је уста­
штво као ни­је­дан дру­ги не­мач­ки офи­цир.5
Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска има­ла је сво­је по­ла­зи­ште у иде­ја­ма иде­ја Ан­
те Стар­че­ви­ћа, ко­је је, ка­ко су твр­ди­ли уста­шки гла­ва­ри 1941. го­ди­не, тре­ба­ло да
оства­ре Па­ве­лић и ње­го­ви след­бе­ни­ци.6
Хр­ват­ска је би­ла про­дукт те­ор ­ и­ја о „гла­су зе­мље, ра­се и кр­ви“, из ко­јих је
на­ста­ла и Не­мач­ка под Адол­фом Хи­тле­ром 1933. го­ди­не. На­ци­стич­ка те­о­ри­ја о
жи­вот­ном про­сто­ру че­сто је у том по­гле­ду по­ми­ња­на и у Хр­ват­ској. Том „на­ук ­ ом“
тре­ба­ло је оправ­да­ти све оно што је ка­сни­је до­ла­зи­ло.
Хр­ват­ска вла­да по­ло­жи­ла је за­кле­тву 16. апри­ла. За­кли­ња­ли су се над књи­
жи­цом Us­taš­ka na­če­la. Вре­ди ис­та­ћи да је Па­ве­ли­ћев отац ро­ђен у Ли­ци, као и да је
од 11 чла­но­ва вла­де, не­ко­ли­ко ми­ни­ста­ра (Ми­ле Бу­дак, Иви­ца Фр­ко­вић и Ми­ло­ван
Жа­нић) би­ло ро­дом из Ли­ке!
Над­би­скуп Сте­пи­нац се кра­јем апри­ла јед­ном окру­жни­цом обра­тио под­ре­
ђе­ном све­штен­ству по­зи­ва­ју­ћи их да свим си­ла­ма на­сто­је и ра­де на то­ме да, ка­ко
1 Hr­vat­ski na­rod, 10. 4. 1941.
2 Aloj­zi­je Ste­pi­nac, Dnev­nik, 10. 4. 1941.
3 Bog­dan Kri­zman, Pa­ve­lić i us­ta­še, Za­greb 1986, 403.
4 Ne­mač­ka oba­veš­taj­na slu­žba, V, Be­o­grad 1958, 124.
5 La­di­sla­us Hory, Mar­tin Bros­zat, Der Kro­a­tische Us­tascha-Sta­at 1941–1945, Stut­tgart
1964, 61.
6 Fi­kre­ta Je­lić-Bu­tić, Us­ta­še i NDH, Za­greb 1977, 144 (у да­љем тек­сту: Ф. Је­лић-Бу­тић,
Уста­ше ..,).
8 9
је на­вео, Хр­ват­ска бу­де Бо­жи­ја зе­мља.7 По­што је ри­мо­ка­то­лич­ка цр­кве­на ор­га­ни­за­
ци­ја стро­го хи­је­рар­хиј­ска, што зна­чи да у њој вла­да за­вид­на ди­сци­пли­на, ја­сно је
би­ло шта ће усле­ди­ти по­сле над­би­ску­по­вих ре­чи. Ри­мо­ка­то­лич­ким све­ште­ни­ци­ма
је омо­гу­ће­но да сло­бод­но го­во­ре и ра­де оно што је у свом го­во­ру про­кла­мо­вао и Ма­
то Мо­гуш, жуп­ник из Уд­би­не: „Do sa­da smo za ka­to­lič­ku vje­ru ra­di­li mo­li­tve­ni­kom i
kr­stom, a sa­da je doš­lo vri­je­me da ra­di­mo puš­kom i re­vol­ve­rom.“8
Оно што ће за­де­си­ти срп­ски на­род у та­квој Хр­ват­ској ње­ни чел­ни­ци су ту­ма­
чи­ли и као вра­ћа­ње, пре­ма њи­хо­вим ту­ма­че­њи­ма, из­ве­сних „ду­го­ва“ из прет­ход­ног
(Ве­ли­ког) ра­та, на до та­да не­чу­вен на­чин. Исто­вре­ме­но, „срп­ска кри­ви­ца“ из ме­ђу­
рат­ног вре­ме­на за­до­би­ће не­слу­ће­не раз­ме­ре, што је ре­зул­тат чи­ње­ни­це да је не­мач­
ка по­ли­ти­ка уна­пред оправ­да­ва­ла на­сту­па­ју­ћу ре­пре­си­ју пре­ма срп­ском на­ро­ду.
Та­ко ће се срп­ски на­род на­ћи под не­пра­вед­ном по­ли­тич­ком хи­по­те­ко­му за све што
се ра­ни­је зби­ва­ло у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. Ти­ме по­чи­ње за­ти­ра­ње Срп­ства нај­пре
у Ли­ци, у око­ли­ни Го­спи­ћа и на Ве­ле­би­ту, на про­сто­ру где су уста­шки те­ро­ри­сти
1932. „по­ди­гли“ та­ко­зва­ни Ве­ле­бит­ски уста­нак.
1. 2. За­ти­ра­ње Срп­ства
Не по­сто­је тач­ни по­да­ци ко­ли­ко је 10. апри­ла 1941, на дан ства­ра­ња Не­за­
ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске, у гра­ни­ца­ма те тво­ре­ви­не би­ло ста­нов­ни­ка. По­сто­ји са­мо
про­це­на да је Ср­ба би­ло око 30,5% и око50% Хр­ва­та од укуп­ног жи­вља у тој са­мо­
про­гла­ше­ној др­жа­ви.9
Пр­ва на­ред­ба за по­пис пра­во­слав­них Ср­ба по­те­кла је 23. ју­ла 1941. из Рав­на­
тељ­ства уста­шког ре­дар­ства.10 У том рас­пи­су ста­ја­ло је да се у тај по­пис не убра­ја­ју
Ср­би ко­ји су пре­кр­ште­ни про­те­клих ме­се­ци. Пла­ни­ра­ни по­пис, ме­ђу­тим, ни­је ни­
ка­да спро­ве­ден услед срп­ског на­род­ног устан­ка по­диг­ну­тог ра­ди од­бра­не од пла­
ни­ра­них ве­ли­ких зло­чи­на.
По­глав­ник Ан­те Па­ве­лић ис­ка­зи­вао је на­ме­ру да Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­
ску ства­ра на прав­ним нор­ма­ма, ма­да и ви­ше не­го из­о­па­че­ним. Био је при то­ме
то­ли­ко су­је­тан да је све за­ко­не, од­ред­бе и на­ред­бе лич­но пре­гле­да­вао и пот­пи­си­вао.
Хтео је да оства­ри др­жав­но пра­во ко­је су про­па­ги­ра­ли Ан­те Стар­че­вић и ње­го­ви
на­след­ни­ци „пра­ва­ши“.
За срп­ски на­род усле­ди­ла су вре­ме­на не­ста­ја­ња, јер су, по­ред оста­лог, за­ко­
ни­ма, на­ред­ба­ма и про­пи­си­ма про­гла­ша­ва­ни за на­род дру­гог ре­да. Ср­би­ма за ко­је
се сма­тра­ло да су ра­ди­ли про­тив хр­ват­ског пу­ка, тре­ба­ло је нај­пре би­ти пре­су­ђе­
но.11 Пре­ма уста­шким за­ко­ни­ма Ср­би­јан­ци ни­су би­ли исто што и Ср­би.12
У на­ци­стич­кој Не­мач­кој Је­вре­ји су, као што је по­зна­то, мо­ра­ли но­си­ти жу­те
тра­ке око ру­ке са нат­пи­сом „Је­вре­ји“ од­но­сно „Ј“. Сход­но то­ме, у Не­за­ви­сној Др­
жа­ви Хр­ват­ској Ср­би су та­ко­ђе мо­ра­ли но­си­ти тра­ке на ко­ји­ма је пи­са­ло „Ср­бин“, а
не­што ка­сни­је „п“ што је зна­чи­ло „пра­во­сла­вац“.13
7 (Не­ка­да Ар­хив Вој­но­и­сто­риј­ског ин­сти­ту­та) Вој­ни ар­хив, НДХ, 310а-3/4; Исто,
310а-27/4 (у да­љем тек­сту: ВА,..).
8 No­vi list, Za­greb, 24. 7. 1941.
9 Hr­vat­ski na­rod, 19. 5. 1941.
10 ВА, НДХ, 156-1/1; Исто, 176-13/2; Исто, 179-2/13; Исто, 195-1/20; Исто, 203-
19/2. По­врат­них из­ве­шта­ја има мно­го у Вој­ном ар­хи­ву: ВА, НДХ, 174-8/11; Исто, 202-1/14.
11 ВА, НДХ, 171а-2/1.
12 Na­rod­ne no­vi­ne, Za­greb, 7. 6. 1941.
13 ВА, НДХ, 313-35/1.
 Све што се до­во­ди­ло у ве­зу са пра­во­сла­вљем и Срп­ством и по­ис­те­ве­ћи­ва­ло
са тим пој­мо­ви­ма, за­бра­њи­ва­но је ни­зом до­не­тих за­ко­на. То је, дру­гим ре­чи­ма,
зна­чи­ло осу­ду на не­ста­ја­ње. За­ко­ни и за­кон­ске од­ред­бе у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­
ват­ској про­гла­ша­ва­ни су ско­ро сва­ко­днев­но. Пр­ве за­бра­не од­но­си­ле су се на ћи­ри­
лич­но пи­смо, срп­ске из­ра­зе, на про­сла­ве срп­ских пра­зни­ка, при­ку­пља­ње цр­кве­ног
при­ре­за, на срп­ске кон­фе­си­о­нал­не на­род­не шко­ле и за­ба­ви­шта... У ме­ђу­вре­ме­ну
на­ре­ђе­не су про­ме­не по­је­ди­них на­зи­ва: тер­мин „срп­ска пра­во­слав­на вје­ра“ је за­ме­
њен са „grč­ko-is­toč­na vje­ra“ од­но­сно „grč­ko-iz­toč­na vje­ra“, на­зи­ви ин­сти­ту­ци­ја ко­је
су но­си­ла име­на зна­чај­них Ср­ба за­ме­ње­ни су чи­сто хр­ват­ским, име­на број­них на­
се­ља ко­ја су на би­ло ко­ји на­чин под­се­ћа­ла на Срп­ство за­ме­ње­на су углав­ном хр­
ват­ским....14
За­ти­ра­ње Срп­ства и зло­чи­ни над срп­ским на­ро­дом у Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској ни­су би­ли са­мо ре­зул­тат са­мо­во­ље раз­ли­чи­тих уста­шких ор­га­на, уста­но­
ва и по­је­ди­на­ца, већ је то био др­жав­ни по­сао пла­ни­ран у уста­шким еми­грант­ским
да­ни­ма Ан­те Па­ве­ли­ћа у Ита­ли­ји, по­што је по­зна­то да је тај уста­шки чел­ник још
1936. го­ди­не на­пи­сао про­грам ра­да бу­ду­ће уста­шке др­жа­ве.15 Гла­си­ла уста­шке
ор­га­ни­за­ци­је до­но­си­ла су, с тим у ве­зи, и ова­кве „пре­по­ру­ке“: „Tre­ba kla­ti. Ono što
pi­je krv Hr­vat­skog na­ro­da tre­ba po­kla­ti, da se vi­še ni­ka­da to zlo u hr­vat­skoj sre­di­ni ne
po­ja­vi“.16
Уста­шки гла­со­го­вор­ни­ци твр­ди­ли су да су Ср­би ис­ко­ри­шћа­ва­ли Хр­ва­те за
све вре­ме по­сто­ја­ња Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, од­но­сно Кра­ље­ви­не Ју­
го­сла­ви­је, па су сто­га сма­тра­ли да је осве­та по ло­ги­ци „на љу­ту ра­ну, љу­та тра­ва“
пред­ста­вља је­ди­ну прав­ду. Под син­таг­мом „љу­та ра­на“, уста­ше су под­ра­зу­ме­ва­ле
из­ми­шље­не зло­чи­не над хр­ват­ским на­ро­дом у пе­ри­од ­ у 1918–1941. твр­де­ћи да Хр­
ва­ти у сво­јој „слав­ној али кр­ва­вој по­ви­је­сти“ ни­су под­не­ли то­ли­ко жр­та­ва као у тих
22 го­ди­не.17
И број­ни ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци про­по­ве­да­ли су ка­ко тре­ба ре­ша­ва­ти
„срп­ско пи­та­ње“, на­гла­ша­ва­ју­ћи да се ти­ме мо­ра­ју ба­ви­ти по­што је уста­шки по­
крет тра­жио и на­ла­зио сво­је при­ста­ли­це и ме­ђу њи­ма. Ме­ђу ра­ди­кал­ни­јим, кад је
реч о та­квом ан­га­жма­ну, ис­ка­за­ли су се не­ко­ли­ци­на жуп­ни­ка у Ли­ци.
Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ан­дри­ја Ар­ту­ко­вић из­ја­вио је 5. ма­ја 1941.
го­ди­не у Сла­вон­ском Бро­ду: „Kod nas ne­ma mi­lo­sti! Mi zna­mo da ve­li­ka Hr­vat­ska mo­
že op­sta­ti sa­mo on­da ka­da iz ko­ri­je­na is­tr­je­bi­mo sve ono što je srp­sko.“18
Не­што ка­сни­је, рав­на­тељ жуп­ске ре­дар­стве­не обла­сти Ве­ли­ке жу­пе Бри­бир
и Си­дра­га (са цен­тром у Кни­ну) Ју­цо Ру­ка­ви­на, Ли­ча­нин по ро­ђе­њу, уста­шки пр­
во­бо­рац, ка­зао је 12. ју­на 1941. у Др­ни­шу: „Sve što je srp­sko pre­tvo­rit će­mo u oganj i
pe­peo... Ne­ma i ne mo­že bi­ti mi­ra sa Sr­bi­ma. Uniš­ti­će­mo nji­ho­ve do­mo­ve pri­je ne­go oni
uniš­te hr­vat­sku dr­ža­vu.“19
Ли­кви­да­ци­ја Ср­ба спро­во­ђе­на је уби­ја­њем на раз­не на­чи­не и пљач­ка­њем
њи­хо­ве имо­ви­не у гра­до­ви­ма и ва­ро­ши­ма, ко­ји су се пре­тва­ра­ли у гроб­ни­це Срп­
ства.
Ка­да су се Ср­би по­че­ли су­прот­ста­вља­ти хр­ват­ским зло­чи­ни­ма, об­зна­ње­на је
14 Na­rod­ne no­vi­ne, ра­зни бро­је­ви и да­ту­ми.
15 Про­грам ра­да Ан­те Па­ве­ли­ћа – ВА, НДХ, 85а-25/6.
16 Us­ta­ša, 7/1932.
17 Hr­vat­ski na­rod, 11. 4. 1941.
18 Ob­ljet­ni­ca Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske, Za­greb, 1943, 92.
19 Dra­go Gi­zdić, Dal­ma­ci­ja 1941, Za­greb 1959, 175-177.
10
на­ред­ба у ко­јој је су­ро­во за­пре­ће­но да ће за сва­ку гла­ву Хр­ва­та, под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи
ме­ђу њи­ма и му­сли­ма­не, би­ти стре­ља­но 50 нај­у­глед­ни­јих Ср­ба.20
Уни­шта­ва­ње срп­ског на­ро­да оправ­да­ва­ли су, као што је већ на­по­ме­ну­то, и
ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци, на­рав­но, на њи­ма свој­ствен на­чин.21
Прав­да­ње уни­шта­ва­ња Ср­ба те­ме­љи­ло се на тврд­ња­ма о сва­ко­ја­ком по­ре­
клу срп­ског на­ро­да у тим кра­је­ви­ма и ње­го­вом од­но­су пре­ма Хр­ва­ти­ма. О по­ре­клу
срп­ског на­ро­да у Хр­ват­ској рас­пре­да­ло се по јав­ним ску­по­ви­ма, али и у др­жав­ним
ин­сти­ту­ци­ја­ма, на при­мер у Хр­ват­ској ака­де­ми­ји.
То што се спре­ма­ло срп­ском на­ро­ду би­ло је, ка­ко су ис­ти­ца­ли хр­ват­ски чел­
ни­ци, ре­ша­ва­ње срп­ског пи­та­ња или „хр­ват­ска ра­сна ре­во­лу­ци­ја“. Та ра­сна ре­во­
лу­ци­ја под­ра­зу­ме­ва­ла је уни­ште­ње, се­о­бу и пре­кр­шта­ва­ње: „Je­dan dio Sr­ba će­mo
po­bi­ti, dru­gi će­mo pro­tje­ra­ti u Sr­bi­ju, osta­le će­mo po­kr­sti­ti. A ono što osta­ne bit će sa­mo
zlo sje­ća­nje na njih“, по­ру­чио је 31. ма­ја у се­лу на­до­мак Го­спи­ћа уста­шки ми­ни­стар
Ми­ле Бу­дак.22
Био је то план „уста­шког све­тог трој­ства“ ко­ји је у ствар­но­сти пред­ста­вљао
ре­а­ли­за­ци­ју ра­сне ре­во­лу­ци­је у Хр­ват­ској. Ср­би су нај­пре уби­ја­ни по­тај­но: по­вер­
љи­вим љу­ди­ма и уста­шким по­ве­ре­ни­ци­ма сла­те су тај­не окру­жни­це са спи­ско­ви­ма
за ли­кви­да­ци­ју, а по­том су уби­ства по­ста­ла јав­на.
Ха­ран­гу у том сми­слу ме­ђу хр­ват­ским на­род­ним ма­са­ма спро­во­ди­ла је и
штам­па.23
То­ком пр­вих че­ти­ри-пе­т ме­се­ци по­сто­ја­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске по­
чи­ње­но је над Ср­би­ма без­број зло­чи­на ко­ји су, и бу­квал­но ре­че­но, иза­зи­ва­ли га­ђе­ње
њи­хо­вих са­ве­зни­ка Нем­ци­ма и Ита­ли­ја­на.
При­ме­ра ра­ди, ита­ли­јан­ски пу­ков­ник Ма­у­ри­цио Ба­си све­до­че­ћи о уста­шким
зло­чи­ни­ма ко­је је ви­део у Хр­ват­ској за­пи­су­је и ове ре­чи: „До­го­ди­ло се да су се ре­ке
Хр­ват­ске и Бо­сне ма­сти­ле од срп­ске кр­ви“.24
Ко­му­ни­стич­ки про­гла­си по­чет­ком сеп­тем­бра 1941. спо­ми­ња­ли су и стра­да­ње
на­ро­да, из­бе­га­ва­ју­ћи ипак да жр­тве и зло­чин­це од­ре­де по на­ци­о­нал­ној при­пад­но­
сти: „... zvjer­ski mu­če­ni, ba­ca­ni u pro­va­li­je po na­šem Ve­le­bi­tu, u na­še ri­je­ke, ne Sr­be i
Je­vre­je, ne­go pro­sto lju­de“.25
Те­шко је и да­нас раз­ја­сни­ти за­што су нај­стра­вич­ни­ји ма­сов­ни злоч­ни уста­
ша над срп­ским на­ро­дом учи­ње­ни пре све­га у Хер­це­го­ви­ни и Ли­ци. Као мо­гу­ћи
од­го­вор мо­гу се на­ве­сти ра­зна ту­ма­че­ња као што су за­ви­чај­но по­ре­кло уста­шких
пр­во­бо­ра­ца, по­сто­ја­ње без­број ја­ма на тим пре­де­ли­ма... У том кон­тек­сту тре­ба по­
сма­тра­ти стра­ти­шта на Ве­ле­би­ту, у си­сте­му са­би­ра­ли­шта и ло­го­ра.
Ко­ли­ко је по­би­је­но Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској ни­ка­да до са­да ни­
је тач­но, ни­ти при­бли­жно утвр­ђе­но. Раз­ло­га за то има мно­го, ма­ло је оправ­да­них,
мно­го ви­ше нео­прав­да­них. Утвр­ђи­ва­ње бро­ја стра­да­лих је ве­о­ма сло­жен по­сао ко­ји
20 На­ре­ђе­ње За­по­вјед­ни­штва коп­не­не вој­ске Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске – ВА,
НДХ, 84-27/1.
21 „Pro­tiv ta­kva pro­tiv­ni­ka do­puš­te­na je obra­na i ma­čem, a po po­tre­bi i pre­ven­tiv­na, ne
če­ka­ju­ći na na­pa­da­je.“ Све­ште­ник Иво Гу­бе­ри­на – Hr­vat­ska smo­tra, 7-10/1943.
22 Ар­хив Ср­би­је, Ко­ме­са­ри­јат за из­бе­гли­це, Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка, не­ре­ги­стро­
ва­но.
23 „U NDH ne­ma srp­skog na­ro­da, ne­ma ta­ko­zva­ne srp­sko-pra­vo­slav­ne cr­kve... U Hr­vat­
skoj ne mo­že bi­ti Sr­ba ni­ti pra­vo­sla­vlja, a Hr­va­ti će se po­bri­nu­ti, da se to čim pri­je is­pu­ni.“ – Hr­
vat­ski na­rod, 30. 7. 1941.
24 Ла­зо М. Ко­стић, Ко је крив за зло­чи­не над Ср­би­ма у НДХ, (Швај­цар­ска) 1972, 173.
25 ВА, НДХ, 67-31/3.
11
из­ис
­ ку­је мул­ти­ди­сци­пли­нар­на ис­тра­жи­ва­ња ти­ма струч­ња­ка, од исто­ри­ча­ра до
ста­ти­сти­ча­ра.
1. 3. Про­те­ри­ва­ње Ср­ба
У свим пла­но­ви­ма про­те­ри­ва­ња Ср­ба не­пре­ста­но се ме­ђу уста­шким бо­јов­
ни­ци­ма го­во­ри­ло о ста­нов­ни­ци­ма пра­во­слав­не ве­ре, од­но­сно грч­ко-ис­точ­не. Та­кво
име­но­ва­ње на­ро­да, то јест ње­го­во сво­ђе­ње на вер­ску ком­по­нен­ту, ни­је би­ло слу­
чај­но. На­им ­ е, про­те­ри­ва­ње пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва за­пра­во је пред­ста­вља­ло
вер­ско чи­шће­ње те­ри­то­ри­ја. У истом кон­тек­сту, пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба би­ло је не­за­
о­би­ла­зни део ри­мо­ка­то­лич­ког про­зе­ли­ти­зма. У ства­ри, пре­ма ми­шље­њу по­је­ди­них
срп­ских пр­ва­ка, то се мо­ра на­зва­ти пра­вим име­ном: рат ри­мо­ка­то­ли­чан­ства про­
тив срп­ског пра­во­сла­вља (у окол­но­сти­ма по­сто­ја­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске).
Про­те­ри­ва­њем пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва, од­но­сно срп­ског на­ро­да, из Не­
за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске, на­ста­ла би, ка­ко се ми­сли­ло, ет­нич­ки и вер­ски хо­мо­ге­
на др­жа­ва. Та­ква др­жа­ва би­ла је крај­њи циљ уста­шке иде­ол ­ о­ги­је, али у то вре­ме и
стра­те­шке по­ли­ти­ке Ва­ти­ка­на.
Чи­шће­ње пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва из Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске уби­
ја­њем и про­те­ри­ва­њем у Ср­би­ју би­ло је пер­фид­но пла­ни­ра­но и до тан­чи­на раз­ра­
ђе­но. Пр­ва фа­за уни­ште­ња срп­ског на­ро­да под­ра­зу­ме­ва­ла је стра­хо­ви­ти те­рор и
за­стра­ши­ва­ње, ка­ко би се са­ми исе­ља­ва­ли у Ср­би­ју. Про­те­ри­ва­ње у Ср­би­ју би­ло је
за­пра­во ре­а­ли­за­ци­ја иде­ја Ан­те Стар­че­ви­ћа о „вра­ћа­њу“ Ср­ба на про­сто­ре ода­кле
су до­шли у Хр­ват­ску.
Хр­ва­ти у уста­шким ре­до­ви­ма су већ кра­јем апри­ла 1941. у мно­гим срп­ским
се­ли­ма за­по­че­ли да пре­те та­мо­шњем на­ро­ду по­лу­о­тво­ре­но му на­го­ве­шта­ва­ју­ћи ка­
ква им је суд­би­на на­ме­ње­на. Ср­би до та­да не­на­ви­кли на та­кве прет­ње све то, мо­
гло би се ре­ћи, ни­су узи­ма­ли пре­ви­ше озбиљ­но. Ме­ђу­тим, ка­да су Хр­ва­ти пре­ста­ли
са­мо да пре­те и ка­да су по­че­ли са фи­зич­ким те­ро­ром и про­га­ња­њем, ме­ђу Ср­би­ма
на­сту­па из­ве­сно отре­жње­ње, па по­ку­ша­ва­ју да на­ђу ре­ше­ња за свој оп­ста­нак.26
Хр­ват­ска власт је 29. ју­на 1941. тај­ном окру­жни­цом пре­до­чи­ла ка­ко тре­ба
оба­ви­ти пре­се­ље­ње Ср­ба: „Ra­se­lja­va­nje Sr­ba mo­ra se spro­ve­sti na bez­ob­zi­ran na­čin.
Po­treb­no je na vri­je­me ura­di­ti spi­sko­ve onih ko­ji će bi­ti pro­tje­ra­ni u Sr­bi­ju. Hap­še­nja
i in­ter­ni­ra­nja se vr­še no­ću i da­nju bez pre­da­ha. Uhap­še­nik je du­žan da se spre­mi naj­
du­že za 30 mi­nu­ta.“27
Пла­но­ви о про­те­ри­ва­њу срп­ског на­ро­да пр­во су об­зна­ње­ни на пла­ка­ти­ма.
Нај­пре је то ура­ђе­но у За­гре­бу, а по­том и у дру­гим гра­до­ви­ма.
Про­те­ри­ва­ње Ср­ба бе­ше са­став­ни део и не­мач­ких стра­те­шких пла­но­ва о
уре­ђе­њу про­сто­ра Евро­пе. Ра­ди оства­ре­ња тих пла­но­ва пред­став­ни­ци Не­мач­ке и
Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске ви­ше пу­та су зва­нич­но раз­го­ва­ра­ли. На тим са­стан­
ци­ма че­сто се, од при­ли­ке до при­ли­ке, ме­њао план се­о­ба и пре­се­ље­ња што је зна­
чи­ло и број евен­ту­ал­них пре­се­ље­ни­ка.28
О бро­ју ор­га­ни­зо­ва­но про­те­ра­них Ср­ба, као и уоп­ште о бро­ју из­бе­гли­ца и
пре­се­ље­ни­ка из Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске у Ср­би­ју, до са­да је у струч­ној ли­те­
26 Ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја Хр­ват­ске штам­па­ла је про­гла­се у ко­ји­ма је на­во­ди­ла да
не­ма раз­ло­га за стра­хо­ва­ње од не­ка­квих пре­се­ље­ња у Ср­би­ју или дру­гих ма­сов­них зло­чи­на
– Стан­ко Опа­чић, Ср­бин у Хр­ват­ској, Бе­ог­ рад 1989, 35.
27 Ар­хив Хр­ват­ске, НДХ, Др­жав­но рав­на­тељ­ство за по­но­ву, 95/41.
28 ВА, НДХ, 234-55/1; Исто, 244-48/1; Исто, 268-23/3.
12
ра­ту­ри об­ја­вље­но мно­го раз­ли­чи­тих по­да­та­ка. Ко­ли­ко је ствар­но љу­ди на тај на­чин
до­спе­ло у Ср­би­ју го­то­во да је не­мо­гу­ће да­нас утвр­ди­ти, али не ма­ње од 200.000
гра­ђа­на.
1. 4. Ри­мо­ка­то­ли­че­ње
Про­зе­ли­ти­зам (ми­си­о­нар­ство) пред­ста­вља по­се­бан вид по­ли­ти­ке прак­ти­ко­
ва­не, пре­ма не­ким ми­шље­њи­ма, у ва­ти­кан­ским кру­го­ви­ма го­то­во ве­ко­ви­ма. Ул­тра­
мон­та­ни­зам је, с дру­ге стра­не, под­ра­зу­ме­вао про­ду­бљи­ва­ње и рас­пи­ри­ва­ње вер­ске
не­тр­пе­љи­во­сти из­ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­ка и пра­во­слав­них на те­ри­то­ри­ја­ма где су жи­ве­
ли Ср­би и Хр­ва­ти у ме­шо­ви­тим сре­ди­на­ма.
Ни­су рет­ки они ко­ји твр­де да се за пре­кр­шта­ва­ње пра­во­слав­них Ср­ба у Не­
за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској мо­же на­ве­сти ви­ше раз­ло­га, ко­ји се мо­гу гру­пи­са­ти по
сми­слу и са­др­жа­ју. Пр­ви је ре­а­ли­за­ци­ја ва­ти­кан­ске цр­кве­не стра­те­шке по­ли­ти­ке
пре­ма пра­во­сла­вљу. Она је у сво­јој су­шти­ни ра­то­бор­на и екс­пан­зи­о­ни­стич­ка, са
ја­ким при­ме­са­ма ми­си­о­нар­ства ме­ђу пра­во­слав­ним хри­шћа­ни­ма. Дру­ги раз­лог је
сти­ца­ње ма­те­ри­јал­ног бо­гат­ства пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва кроз пљач­ку ње­го­ве
имо­ви­не. Тре­ћи раз­лог је ка­то­ли­че­ње, ко­је тре­ба да омо­гу­ћи бр­зу и успе­шну де­на­
ци­о­на­ли­за­ци­ју, од­но­сно аси­ми­ла­ци­ју, нај­пре кул­тур­ну, а по­том и ду­хов­ну, до пот­
пу­ног не­ста­ја­ња Ср­ба.
Про­ме­на ве­ре и ис­тре­бље­ње пра­во­сла­вља под­ра­зу­ме­ва­ло је и то­тал­но уни­
ште­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. То је, на кра­ју кра­је­ва, би­ла и озва­ни­че­на по­ли­
ти­ка вр­ха Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Са др­жав­ног ста­но­ви­шта, пре­кр­шта­ва­ње је
тре­ба­ло да оправ­да кро­а­ти­за­ци­ју Ср­ба, у ду­ху те­о­ри­је о јед­ном по­ли­тич­ком на­ро­ду
с ви­ше ве­ра. Са ста­но­ви­шта Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, то је по­ме­ра­ње „хри­шћан­ског
пред­зи­ђа ка Ис­то­ку“.
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква и хр­ват­ска власт пре­кр­шта­ва­ли су пра­во­слав­не Ср­бе
у ду­ху ве­ков­не тра­ди­ци­је од­но­са ва­ти­кан­ског ри­мо­ка­то­ли­чан­ства пре­ма пра­во­сла­
вљу.29
Пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској у су­шти­ни пред­ста­вља
нај­те­жи вид ду­хов­ног те­ро­ра над срп­ским на­ро­дом. Тај чин по­ни­жа­вао је ка­ко по­
је­ди­нач­но та­ко и на­ци­о­нал­но до­сто­јан­ство.
Пре­кр­шта­ва­ње је зва­нич­но за­по­че­ло ста­вља­њем пот­пи­са по­глав­ни­ка Ан­те
Па­ве­ли­ћа и ми­ни­стра за бо­го­што­вље и на­ста­ву Ми­ле Бу­да­ка на „Za­kon­sku od­red­bu
o pre­la­zu s jed­ne vje­re na dru­gu“, ко­ја је об­зна­ње­на 3. ма­ја.30 Услед мно­гих не­сна­
ла­же­ња на са­мом те­ре­ну у ве­зи са пре­кр­шта­ва­њем Ср­ба, хр­ват­ска власт је кра­јем
тог ме­се­ца мо­ра­ла са­ста­ви­ти и об­зна­ни­ти и „Upu­te pri­go­dom pre­la­za s jed­ne vje­re na
dru­gu“.31 Већ са­ми на­сло­ви по­ме­ну­тих за­кон­ских од­ред­би све­до­че да је хр­ват­ска
власт ри­мо­ка­то­ли­чан­ство и пра­во­сла­вље схва­та­ла као две раз­ли­чи­те ве­ре, а не ни­
ка­ко као де­ло­ве исте хри­шћан­ске ре­ли­ги­је. У тек­сту окру­жни­це је из­ри­чи­то на­гла­
ше­но ка­ко хр­ват­ска вла­да не до­зво­ља­ва пре­кр­шта­ва­ње пра­во­слав­них све­ште­ни­ка,
учи­те­ља, ин­те­ли­ген­ци­је и бо­га­тијх сло­је­ва Ср­ба. Исто­вре­ме­но се, ме­ђу­тим, ис­ти­че
29 О од­но­су Ва­ти­ка­на пре­ма пра­во­сла­вљу на Бал­ка­ну кроз ве­ко­ве пи­са­ло је ви­
ше исто­ри­ча­ра: Јо­ван Ра­до­њић, Рим­ска ку­ри­ја и ју­жно­сло­вен­ске зе­мље, Бе­о­град 1950; Ра­
до­слав Гру­јић, По­ли­тич­ко вер­ска ак­тив­ност Ва­ти­ка­на на Бал­ка­ну кроз ве­ко­ве, Бе­о­град
1998.
30 Na­rod­ne no­vi­ne, 5. 5. 1941.
31 Na­rod­ne no­vi­ne, 27. 5. 1941.
13
да си­ро­ма­шни­је пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво тре­ба пре­кр­шта­ва­ти уз по­у­ку о ка­то­
ли­чан­ству. Та­кве ре­чи ја­сно из­ра­жа­ва­ју су­шти­ну и раз­ло­ге пре­кр­шта­ва­ња. Исто
та­ко је ја­сно за­што су уста­шке вла­сти спре­ча­ва­ле пре­кр­шта­ва­ње ин­те­ли­ген­ци­је и
бо­га­ти­јих сло­је­ва срп­ског на­ро­да. Њи­ма је би­ла на­ме­ње­на фи­зич­ка ли­кви­да­ци­ја
ка­ко би се до­шло до њи­хо­ве имо­ви­не. Над­би­скуп Алој­зи­је Сте­пи­нац об­ја­вио је ту
окру­жни­цу, од­мах по при­је­му, у пр­вом сле­де­ћем бро­ју слу­жбе­них но­ви­на над­би­
ску­пи­је на чи­јем је че­лу био.32
Иа­ко су се на пре­кр­шта­ва­њу за­јед­нич­ки ан­га­жо­ва­ле др­жа­ва и Цр­ква, ипак
је др­жав­на власт, пр­вим чла­ном За­кон­ске од­ред­бе (ко­јим се зах­те­ва да се по­твр­
да о пре­кр­шта­ва­њу тра­жи од вла­сти), се­бе по­ста­ви­ла из­над цр­кве­не хи­је­рар­хи­је.33
Са­мим тим, ком­плет­но пре­кр­шта­ва­ње тре­ба­ло је би­ти пр­вен­стве­но др­жав­на по­ли­
тич­ка ак­ци­ја, за­ду­же­ње уста­шке др­жа­ве.
Кле­ри­кал­на штам­па зду­шно је по­др­жа­ва­ла за­ко­не и ме­ре ко­је су се од­но­си­
ле на пре­кр­шта­ва­ње. У то­ме је пред­ња­чио Ka­to­lič­ki list, ко­ји је об­ја­вио да они про­
кла­му­ју уста­шку хр­ват­ску др­жа­ву не ра­ди про­зе­лит­ских, већ из чи­сто прак­тич­них
раз­ло­га.34 У овом слу­ча­ју, очи­то је да је ау­тор ми­слио на хр­ват­ску др­жа­ву ко­ја би
тре­ба­ло да по­мог­не про­зе­ли­ти­зам.
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у пот­пу­но­сти је при­хва­ти­ла све за­ко­не о пре­кр­шта­ва­
њу, чак и при­мат др­жа­ве у том про­це­су. Са­мим тим, пре­кр­шта­ва­ње је ушло у круг
цр­кве­них де­лат­но­сти па је сто­га Над­би­скуп­ска кан­це­ла­ри­ја 15. ма­ја об­ја­ви­ла сво­ју
ди­рек­тив­ну окру­жни­цу на­сло­вље­ну са „Od­red­be Nad­bi­skup­skog du­hov­nog sto­la u
Za­gre­bu“, ко­ја је ве­о­ма пре­ци­зно и де­таљ­но об­ја­шња­ва­ла усло­ве за пре­кр­шта­ва­
ње.35 У ства­ри, над­би­ску­по­ва окру­жни­ца је об­зна­њи­ва­ла и прав­да­ла ка­то­лич­ко-
кле­ри­кал­ну са­гла­сност за оба­вља­ње дав­но за­ми­шље­не ра­бо­те, об­ја­шња­ва­ју­ћи уста­
шке вер­ско-цр­кве­не за­кон­ске од­ред­бе и на­ред­бе.
За­гре­бач­ка над­би­ску­пи­ја је и фор­мал­но по­ка­за­ла да ди­рект­но уче­ству­је у
пре­кр­шта­ва­њу об­ја­вљи­ва­њем „Pro­pi­sa za pri­ma­nje u Ka­to­lič­ku cr­kvu“.36 Сви над­би­
ску­пи и би­ску­пи, по­сле при­је­ма др­жав­не окру­жни­це о пре­кр­шта­ва­њу, ра­за­сла­ли
су раз­ра­ђе­на упут­ства сво­јим под­ре­ђе­ним све­ште­ни­ци­ма. Ко­ли­ко је по­зна­то, пр­ви
је то ура­дио сењ­ски би­скуп Вик­тор Бу­рић.37
Кри­же­вач­ки би­скуп Јан­ко Ши­мрак, од­но­сно вла­ди­ка гр­ко-ка­то­лич­ки (уни­
јат­ски), оба­ве­стио је сво­је све­ште­ни­ке о пра­вим ци­ље­ви­ма пре­кр­шта­ва­ња сле­де­
ћим ре­чи­ма: „Sad se na dje­lu ima po­ka­za­ti ono, što smo ja­ko ma­lo uči­ni­li sa­mo za­to
što smo bi­li neo­d­luč­ni i što smo se bo­ja­li ma­lih za­pre­ka i pri­go­vo­ra lju­di. Sva­ko ve­li­ko
dje­lo ima svo­jih pro­tiv­ni­ka, ali za­to ne smi­je­mo klo­nu­ti du­hom, jer se ra­di o sve­toj uni­ji,
o spa­sa­va­nju du­ša.“38
Но­ва окру­жни­ца од 30. ју­ла 1941. са­др­жа­ва­ла је за­бра­ну пре­кр­шта­ва­ња
пра­во­слав­них у гр­ко-ка­то­ли­ке, од­но­сно уни­ја­те, осим у ме­сти­ма где су већ по­
сто­ја­ле та­кве жу­пе; до­зво­ља­ва­ју пре­ла­зак на про­те­стан­ти­зам с тим што то не би
ни­ком по­ма­га­ло да се свр­ста у не­мач­ку на­ци­он ­ ал­ну ма­њи­ну.39 Сма­тра­ју­ћи да до­
та­да­шњи про­цес ри­мо­ка­то­ли­че­ња ни­је дао оче­ки­ва­не ре­зул­та­те, у окру­жни­ци је
32 Ka­to­lič­ki list, 8. 8. 1941.
33 Na­rod­ne no­vi­ne, 5. 5.1941.
34 Ka­to­lič­ki list, 3. 6. 1941.
35 Ka­to­lič­ki list, 15. 5. 1941.
36 Ka­to­lič­ki list, 11. 6. 1941.
37 ВА, НДХ, 87-6/37; Исто, НДХ, 310а-23/1.
38 Epar­hij­ski vje­snik kri­že­vač­ke bi­sku­pi­je, 2/1941, 10-11.
39Ka­to­lič­ki list, 8. 8. 1941; ВА, НДХ, 182-31/1; Исто, 87-3/37.
14
пре­по­ру­че­но чак и груп­но пре­кр­шта­ва­ње.40 Про­чел­ник Вјер­ског од­сје­ка Ди­о­ни­си­је
фра Ју­ри­чев, лич­ни при­ја­тељ по­глав­ни­ка Па­ве­ли­ћа, пре­по­ру­чи­вао је упра­во та­кво
пре­кр­шта­ва­ње, зах­те­ва­ју­ћи да се по­ме­ну­те ак­тив­но­сти, ка­ко ка­же, нај­и­справ­ни­је
схва­те и свим си­ла­ма по­др­же.41 И том при­ли­ком, ри­мо­ка­то­лич­ки епи­ско­пат ве­ом ­ а
бр­зо је ра­за­слао сво­јим под­ре­ђе­ним кан­це­ла­ри­ја­ма при­сти­гле др­жав­не ди­рек­ти­ве
и об­ја­вио их у сво­јим слу­жбе­ним но­ви­на­ма.42
Без об­зи­ра на мно­ге но­вин­ске тек­сто­ве, цр­кве­не и др­жав­не рас­пи­се, и да­ље
је у ра­зним кра­је­ви­ма јби­ло про­бле­ма кад је реч о де­ло­кру­гу и овла­шће­њи­ма др­жа­ве
у про­це­су пре­кр­шта­ва­ња. Пред­став­ни­ци обе вла­сти, и др­жав­не и цр­кве­не, че­сто су
за­то би­ли при­мо­ра­ни да са­ста­вља­ју но­ва и но­ва ту­ма­че­ња.
И сам врх Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Ва­ти­ка­ну, на по­сре­дан на­чин, био је укљу­
чен у пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. На­и­ме, Све­та кон­гре­
га­ци­ја за Ис­точ­ну цр­кву упу­ти­ла је 17. ју­ла 1941. пи­смо пред­сед­ни­ку Би­скуп­ских
кон­фе­рен­ци­ја, над­би­ску­пу Сте­пин­цу у ко­ме по­тен­ци­ра те­зе о по­ре­клу пра­во­слав­
них Ср­ба из ет­но­са ри­мо­ка­то­лич­ког хр­ват­ског на­ро­да.43
Сре­ди­ном сеп­тем­бра 1941. вр­хов­на хр­ват­ска власт, по­сред­ством Ми­ни­стар­
ства за уну­тар­ње по­сло­ве, по­жу­ри­ва­ла је пре­кр­шта­ва­ње.44 Раз­ло­зи због ко­јих су и
др­жав­ни и цр­кве­ни чел­ни­ци ра­ди­ли то већ на пр­ви по­глед би­ли су ја­сни: же­ле­ли су
да све то што пре бу­де пре оба­вље­но услед по­ли­тич­ких и дру­гих при­ли­ка ко­је су се
од­но­си­ле на ре­ша­ва­ње та­ко­зва­ног срп­ског пи­та­ња у це­ли­ни, она­ко ка­ко је то пре­
по­ру­чио ми­ни­стар Ми­ле Бу­дак. По­жу­ри­ва­ње пре­кр­шта­ва­ња на­ро­чи­то је под­сти­цао
др­жав­ни врх, и то не­ко­ли­ко пу­та; пре­ма до­ступ­ним до­ку­мен­ти­ма нај­пре, кра­јем
ју­ла, по­том сре­ди­ном сеп­тем­бра па сре­ди­ном ок­то­бра 1941. го­ди­не. Илу­стра­ти­ван
при­мер по­ме­ну­те жур­бе пред­ста­вља­ла је чи­ње­ни­ца да се из ра­ни­је оза­ко­ње­на на­
чи­на са­да би­ли из­о­ста­вље­ни уста­шки та­бор­ни­ци и ло­гор­ни­ци као ин­стан­це у од­лу­
чи­ва­њу о по­доб­но­сти пре­кр­ште­ни­ка.45
Пре­ла­ти Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, као јед­на
стра­на уче­сни­ца у пре­кр­шта­ва­њу пра­во­слав­них Ср­ба, на би­скуп­ским кон­фе­рен­ци­
ја­ма 17–18. но­вем­бра 1941, рас­пра­вља­ли су, по­ред оста­лог, и о тим де­лат­но­сти­ма.
Оп­шти за­кљу­чак кон­фе­рен­ци­ја био је да Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви, на осно­ву дог­мат­
ских на­че­ла, спа­да у ду­жност да ре­ша­ва пи­та­ње пре­кр­шта­ва­ња, јер је за то, ка­ко
се на­во­ди­ло, овла­шће­на по бо­жан­ском пра­ву и по ка­нон­ским од­ред­ба­ма. Пре­кр­
шта­ва­ње је, у скла­ду са та­квим ста­во­ви­ма, за њих би­ло за­вет­ни по­сао, јер све то
тре­ба­ло из­ди­ћи на ви­ши ни­во. На кра­ју су се уче­сни­ци би­скуп­ских кон­фе­рен­ци­ја
обра­ти­ли по­глав­ни­ку Па­ве­ли­ћу пи­смом у ко­ме су му пре­до­чи­ли сво­је за­кључ­ке,
ини­ци­ра­не, твр­ди­ли су, њи­хо­вом ве­ли­ком љу­ба­вљу и бри­гом за хр­ват­ски на­род, за
Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску и ка­то­лич­ку ве­ру. Би­ску­пи су одр­жа­ва­ње тих кон­фе­
рен­ци­ја прав­да­ли мно­гим по­гре­шка­ма у спро­во­ђе­њу про­це­са пре­кр­шта­ва­ња, ко­је
су мо­ра­ли ис­пра­вља­ти по­што су ути­ца­ле на то да се сав пла­ни­ра­ни по­сао не за­вр­ши
40 По­сто­је број­ни до­ку­мен­ти о ма­сов­ном пре­кр­шта­ва­њу у ар­хи­ви­ма у Хр­ват­ској и
Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Та гра­ђа је ма­ло ко­ри­шће­на јер је, по­го­то­ву да­нас, го­то­во не­при­сту­
пач­на. Об­ја­вље­но је углав­ном оно што се на­ла­зи у ар­хи­ви­ма Ср­би­је – Вељ­ко Ђ. Ђу­рић, Пре­
кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској – При­ло­зи за исто­ри­ју вер­ског ге­но­ци­да,
Бе­о­град 1991.
41 ВА, НДХ, 182-31/1.
42 Ka­to­lič­ki list, 8. 8. 1941.
43 Vik­tor No­vak, Mag­num Cri­men, Be­o­grad 1986, 623.
44 Ka­to­lič­ki list, 1. 10. 1941; ВА, НДХ, 310-1/23; Исто, 182-31/1.
45 ВА, НДХ, 182-31/1; Исто, 213- 41/2.
15
на же­ље­ни на­чин.46
Не­по­сред­но пре но што ће за­по­че­ти пре­кр­шта­ва­ње, ши­ром хр­ват­ске др­жа­
ве је по­сред­ством ра­ди­ја, бро­шу­ра, ле­та­ка, про­гла­са, про­по­ве­ди и број­них дру­гих
на­чи­на, по­кре­ну­та је сил­на про­па­ганд­на ма­ши­не­ри­ја ка­ко би се спро­ве­ло оно што
ни­је би­ло ура­ђе­но про­те­клих ве­ко­ва. Ка­ко би се пре­кр­шта­ва­њу дао по­се­бан зна­чај,
ор­га­ни­зо­ва­на је и при­год­на це­ре­мо­ни­ја на ко­јој је гру­пу пре­кр­ште­них Ср­ба при­
мии лић­но по­глав­ник Па­ве­лић.47
Та­чан, па и при­бли­жан, број пре­кр­ште­них Ср­ба за вре­ме тра­ја­ња Не­за­ви­сне
Др­жа­ве Хр­ват­ске, ни­ка­да ни­је утвр­ђен и по­ред то­га што су ло­кал­ни ор­га­ни вла­сти,
али и сви ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци, мо­ра­ли во­ди­ти еви­ден­ци­је о тим ак­тив­но­
сти­ма.
Пр­ви зва­ни­чан по­да­так о бро­ју пре­кр­ште­них Ср­ба, озва­ни­чен у За­гре­бу, са­
оп­штен је у пи­сму над­би­ску­па за­гре­бач­ког Алој­зи­ја Сте­пин­ца 12. ма­ја 1943. го­ди­не
упу­ће­ном па­пи Пи­ју XII. Над­би­скуп ту по­ми­ње 244.000 пре­кр­ште­них Ср­ба.48
Пра­ви циљ ко­ји се же­лео по­сти­ћи пре­кр­шта­ва­њем, хр­ват­ске уста­шке вла­сти
об­зна­ни­ле су ди­рек­ти­вом Пред­сјед­нич­тва вла­де, 13. ја­ну­а­ра 1942, упу­ће­ној свим
др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Она се са­сто­ја­ла са­мо од две ре­че­ни­це, а у пр­вој се ка­
же: „Sa­ob­ću­je Vam se, da se gr­ko­iz­toč­nja­ci ko­ji su preš­li na ri­mo­ka­to­lič­ku vje­ru – sma­
tra­ju Hr­va­ti­ma.“49 На тај на­чин по­твр­ђе­но је у прак­си већ по­ми­ња­но „уста­шко све­то
трој­ство“ по ко­ме је је­дан део Ср­ба тре­ба­ло по­би­ти, дру­ги део про­те­ра­ти у Ср­би­ју,
а оста­ле по­ка­то­ли­чи­ти и та­ко „пре­то­пи­ти“ у Хр­ва­те!
С об­зи­ром на ве­ли­ке зло­чи­не над срп­ским на­ро­дом и де­ло­ва­ње пар­ти­зан­
ских и чет­нич­ких је­ди­ни­ца, пре­кр­шта­ва­ње, у овом слу­ча­ју у Ли­ци, ни­је да­ло оче­
ки­ва­не ре­зул­та­те. Очи­то је да је она Бу­да­ко­ва пре­по­ру­ка би­ла по­што­ва­на са­мо у
де­лу ко­ји се од­но­сио на уби­ја­ње!
3. 1. Суд­би­на све­штен­ства Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве
Април­ски рат 1941. го­ди­не епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки Са­ва Тр­ла­јић је до­
че­као у епи­скоп­ском сре­ди­шту у Пла­шком. Тај крај оку­пи­ра­ли су Ита­ли­ја­ни и др­
жа­ли га до кра­ја ма­ја 1941. го­ди­не. По­том су сти­гле хр­ват­ске уста­ше. Од­мах су
ухап­си­ли гру­пу ви­ђе­ни­јих и бо­га­ти­јих Ср­ба, ме­ђу њи­ма и епи­ско­па Са­ву и не­ко­
ли­ко пра­во­слав­них све­ште­ни­ка. Би­ло је то 21. ма­ја 1941. го­ди­не. Не­ко­ли­ко да­на
ка­сни­је, уста­шки ло­гор­ник Јо­сип То­мље­но­вић на­ре­дио је епи­ско­пу да мо­ра, као
Ср­би­ја­нац, на­пу­сти­ти Хр­ват­ску. Епи­скоп је то од­био и на тај на­чин пре­су­дио са­
мом се­би. Ухап­шен је 17. ју­на, за­јед­но са тро­ји­цом све­ште­ни­ка.50 Из Пла­шког су
их од­ве­ли у прав­цу Го­спи­ћа. По­след­њи пут је та гру­па све­ште­но­слу­жи­те­ља ви­ђе­на
по­ло­ви­ном ав­гу­ста 1941. ка­да су у ма­си од око 2.000 Ср­ба спро­ве­де­ни ка Ве­ле­би­ту,
ка гу­би­ли­шти­ма.
Про­те­ри­ва­ње све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве из Не­за­ви­сне Др­жа­ве
46 ВА, НДХ, 227-12/34.
47 Hr­vat­ski na­rod, 19. 11. 1941.
48 Su­đe­nje Li­sa­ku, Ste­pin­cu, Ša­li­ću i dru­ži­ni, us­taš­ko kri­žar­skim zlo­čin­ci­ma i nji­ho­vim po­
ma­ga­či­ma, Za­greb 1946, 289-306.
49 ВА, НДХ, 160-26/8; Исто, 190-45/3.
50 Да је уста­шки ло­гор­ник Јо­сип То­мље­но­вић на­ре­дио хап­ше­ње и ли­кви­да­ци­ју епи­
ско­па и оста­лих све­ште­ни­ка, ви­ди се и у пи­сму Ми­ни­стар­ства до­мо­бран­ства Бр. 2858/Тај
У од 8. 5. 1943. го­ди­не – ВА, НДХ, 92-55/4.
16
Хр­ват­ске пр­ви пут, пре­ма до­ступ­ним за­пи­си­ма, спо­ме­ну­то је на сед­ни­ци не­мач­ких
и хр­ват­ских пред­став­ни­ка 4. ју­на 1941. у За­гре­бу. Том при­ли­ком је ре­че­но да то
пред­ста­вља ре­ци­про­ци­тет за ри­мо­ка­то­лич­ке све­ште­ни­ке ко­ји ће, ка­ко се сма­тра­ло,
би­ти про­те­ра­ни из Сло­ве­ни­је у Хр­ват­ску.51
Др­жав­но рав­на­тељ­ство за по­но­ву фор­ми­ра­ло је 2. ју­ла 1941. го­ди­не Од­бор за
пре­се­ље­ње пра­во­слав­них све­ште­ни­ка у Ср­би­ју. Од­бор је убр­зо свим ло­кал­ним ор­га­
ни­ма вла­сти ра­за­слао окру­жни­цу са на­ло­гом за хап­ше­ње пра­во­слав­них све­ште­ни­
ка.52 Истом на­ред­бом зах­те­ва­но је спро­во­ђе­ње све­ште­ни­ка у при­пре­мље­ни са­бир­ни
и исе­ље­нич­ки ло­гор Ца­праг код Си­ска.53 У по­чет­ку је би­ло пла­ни­ра­но ства­ра­ње са­
мо јед­ног та­квог са­бир­ног и исе­ље­нич­ког ло­го­ра, али су не­што ка­сни­је фор­ми­ра­на
још два са­би­ра­ли­шта: Да­ни­ца код Ко­прив­ни­це и Сла­вон­ска По­же­га.
Не­де­љу да­на по­сле фор­ми­ра­ња Од­бо­ра за пре­се­ље­ње све­ште­ни­ка, хр­ват­ске
вла­сти су 9. ју­ла рас­пи­сом за­тра­жи­ли од сво­јих под­ре­ђе­них ор­га­на тач­не по­дат­ке
о бро­ју све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.54 Хап­ше­ња пра­во­слав­них све­ште­
ни­ка пла­ни­ра­но за 10–11 ју­ли 1941. го­ди­не ни­је да­ло оче­ки­ва­не ре­зул­та­те. За са­мо
де­ли­ми­чан успех те опе­ра­ци­је по­сто­ја­ло је ви­ше раз­ло­га, из­ме­ђу оста­лих, и тај да
је не­ко­ли­ко све­ште­ни­ка, ви­де­ћи шта им се спре­ма, већ ра­ни­је из­бе­гло у Ср­би­ју.
Та­ко­ђе, пра­во­слав­ни све­ште­ни­ци су се још у пр­вим да­ни­ма при­кљу­чи­ва­ли и уста­
нич­ким је­ди­ни­ца­ма осе­ћа­ју­ћи да тре­ба­ју да бу­ду са на­о­ру­жа­ним на­ро­дом и на тај
на­чин су се шти­ти­ли од уста­ша и стра­да­ња.55
Ма­сов­ни­је хап­ше­ње и ин­тер­ни­ра­ње пра­во­слав­них све­ште­ни­ка у ло­го­ре ре­а­
ли­зо­ва­но је 9. ав­гу­ста, та­ко­ђе на осно­ву на­ре­ђе­ња Др­жав­ног рав­на­тељ­ства за по­
но­ву упу­ће­ног свим ор­га­ни­ма вла­сти. Та окру­жни­ца је са­др­жа­ва­ла и на­ред­бу да се
свим пре­о­ста­лим све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма за­бра­ни сва­ко да­ље чи­но­деј­ство­ва­ње.56 Та
на­ред­ба тре­ба­ло је на из­ве­стан на­чин да кру­ни­ше санк­ци­је ко­је су се од­но­си­ле на
Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. У ме­ђу­вре­ме­ну, мно­ги
све­ште­ни­ци стра­да­ли су на раз­не на­чи­не и на ра­зним стра­ти­шти­ма. Ме­ђу­тим, мно­
го ви­ше их је по­хап­ше­но и прог­на­но у Ср­би­ју.57
Не­ко­ли­ко да­на по­сле хап­ше­ња све­ште­ни­ка, све хр­ват­ске ло­кал­не вла­сти су
о то­ме мо­ра­ле до­ста­ви­ти из­ве­шта­је у За­греб. Тих из­ве­шта­ја са­чу­ва­но је при­ли­чан
број. Ва­ља на­по­ме­ну­ти и да се при­ли­ком хап­ше­ња све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не
цр­кве ни­је оба­зи­ра­ло на чи­ње­ни­цу да је ме­ђу њи­ма би­ло и Ру­са и Укра­ји­на­ца. Ме­ђу­
тим, не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је, из За­гре­ба је сти­гло на­ре­ђе­ње да пре­ма све­ште­ни­ци­ма
ро­дом из Цр­не Го­ре, а ко­ји се ни­су осе­ћа­ли Ср­би­ма, тре­ба по­сту­па­ти дру­га­чи­је не­го
пре­ма оста­ли­ма. Слич­но је по­сту­пље­но и у слу­ча­је­ви­ма ухап­ше­них све­ште­ни­ка Ру­са
и Укра­ји­на­ца ко­ји су пу­ште­ни на сло­бо­ду до даљ­њег.58
51 ВА, На, 49-3/1.
52 ВА, НДХ, 179-3/1; Исто, 201-9/22.
53 ВА, НДХ, 180-59/1.
54 ВА, НДХ, 170-10/12.
55 Пре­ма из­ве­шта­ју ко­тар­ске вла­сти из Кни­на, ни­је­дан од све­ште­ни­ка у се­вер­ној
Дал­ма­ци­ји ни­је ухап­шен јер су се на вре­ме скло­ни­ли од уста­ша – ВА, НДХ, 201-38/16.
56 ВА, НДХ, 180-59/1.
57 Крај­ње не­у­вер­љи­во де­лу­је обра­зло­же­ње Ре­дар­стве­ног рав­на­тељ­ства из Са­ра­је­ва
ко­је је 15. ју­ла оба­ве­сти­ло Др­жав­но рав­на­тељ­ство за по­но­ву да ни­су мо­гли ухап­си­ти ми­тро­
по­ли­та Пе­тра Зи­мо­њи­ћа и још не­ко­ли­ко све­ште­ни­ка из Са­ра­је­ва, јер су их у ме­ђу­вре­ме­ну
на ра­зним стра­ти­шти­ма по­би­ли, а ми­тро­по­ли­та на Ја­дов­ну – ВА, НДХ, 179-3/1.
58 За­ни­мљив је слу­чај све­ште­ни­ка Се­ра­фи­ма Куп­чев­ског: он је бо­ра­вио у За­гре­бу
све до 21. ав­гу­ста 1941. го­ди­не ка­да је оте­ран у исе­ље­нич­ки ло­гор. Из ло­го­ра је, уме­сто у
17
 Са­бир­ни и исе­ље­нич­ки ло­гор Ца­праг код Си­ска фор­ми­ран је по­чет­ком ју­ла,
а рас­фор­ми­ран кра­јем сеп­тем­бра 1941. го­ди­не.59 Као и сви оста­ли ло­го­ри у Не­за­
ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, и тај је био под ди­рект­ном ко­ман­дом Тре­ћег оде­ље­ња
Уста­шке над­зор­не слу­жбе. Пр­ви ло­го­ра­ши би­ли су пра­во­слав­ни све­ште­ни­ци из
Ли­ке, Кор­ду­на, За­гре­ба и око­ли­не, ие се­вер­не Хр­ват­ске и Сла­во­ни­је, са чла­но­ви­ма
сво­јих по­ро­ди­ца. Дру­га гру­па ухап­ше­ни­ка би­ла је из Бо­сан­ске Кра­ји­не и сти­гла је
13. ју­ла. Сле­де­ћа гру­па из Сре­ма и Ис­точ­не Бо­сне сти­гла је 15-17. ју­ла.60
Пр­ви тран­спорт из ло­го­ра Ца­праг ка Сла­вон­ском Бро­ду, Вин­ков­ци­ма, Зе­му­
ну и Бе­о­гра­ду, кре­нуо је 17. ју­ла 1941. го­ди­не. Про­те­ри­ва­ње све­ште­ни­ка у Ср­би­ју
на­ста­вље­но је и у дру­гој по­ло­ви­ни ав­гу­ста, ка­да је про­те­ра­но још 30 њих. Ко­ли­ко је
тач­но би­ло пра­во­слав­них све­ште­ни­ка у са­бир­ном ло­го­ру Ца­праг, од­но­сно ко­ли­ко
их је про­те­ра­но ода­тле за Ср­би­ју, ни­је тач­но утвр­ђе­но, а нај­че­шће се спо­ми­ње од
270 до 338 прог­на­них све­ште­ни­ка.61
Хр­ват­ске вла­сти фор­ми­ра­ле су 29. апри­ла ло­гор у Ко­прив­ни­ци. Исто­га да­на
у ње­га је до­ве­де­но око 300 љу­ди из окол­них ме­ста. Ме­ђу за­то­че­ни­ци­ма, по­себ­но
су мал­тре­ти­ра­ни пра­во­слав­ни све­ште­ни­ци до­ве­де­ни, углав­ном, из епар­хи­ја За­
гре­бач­ке и Гор­њо­кар­ло­вач­ке. Ско­ро сва­ке но­ћи из­ве­стан број ухап­ше­ни­ка је про­
зи­ван, ме­ђу њи­ма и све­ште­ни­ци, да би та гру­па убр­зо би­ла од­ве­де­на из ло­го­ра на
стра­ти­шта. Пре­ма се­ћа­њи­ма јед­ног од за­то­че­них, ка­сни­је про­те­ра­них све­ште­ни­ка,
у том ло­го­ру би­ло их је 26. Из ло­го­ра у Ср­би­ју је про­те­ра­но 10 све­ште­ни­ка, а 16 их
је уби­је­но на раз­не на­чи­не.62
У уби­стви­ма пра­во­слав­них све­ште­ни­ка, ди­рект­но или ин­ди­рект­но, уче­ство­
ва­ли су на раз­не на­чи­не и ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци. О то­ме су до­бро оба­ве­ште­
ни би­ли и у са­мом вр­ху вла­сти Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске на осно­ву мно­го­број­
них из­ве­шта­ја до­би­је­них са те­ре­на.63
Ка­да је реч о тим стра­шним зло­чи­ни­ма, при­ме­ра ра­ди, Ми­лош Ман­дић из
Гра­ча­ца, Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка, уби­јен је та­ко што су му од­се­кли гла­ву. За­
кла­ни су све­ште­ни­ци Бог­дан Вра­ње­ше­вић и Си­мо Ба­њац. У ве­ли­ким му­ка­ма, на
очи­глед по­ро­ди­це, уби­је­ни су и Бран­ко До­бро­са­вље­вић из Ве­љу­на код Кар­лов­ца и
Сте­ван Ћур­чић из Огу­ли­на.64
Ја­дов­но на Ве­ле­би­ту „при­ми­ло“ је ле­та 1941. нај­ма­ње 12.000 Ср­ба. Ме­ђу тим
жр­тва­ма би­ло је и све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. На том стра­ти­шту нај­
ве­ро­ват­ни­је су стра­да­ли ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски Пе­тар и епи­скоп гор­њо­кар­ло­
вач­ки Са­ва, за­јед­но са ви­ше од 50 пра­во­слав­них све­ште­но­слу­жи­те­ља.65
Ср­би­ју, вра­ћен у За­греб где је остао до про­гла­ше­ња Хр­ват­ске пра­во­слав­не цр­кве апри­ла
1942. го­ди­не.
59 ВА, НДХ, 234-1/55; Исто, НДХ, 315-1/6.
60 ВА, НДХ, 315-1/6.
61 Дра­го­слав Стра­ња­ко­вић, Нај­ве­ћи зло­чи­ни са­да­шњи­це, Бе­о­град 1991 437.
62 Из тог ло­го­ра од­ве­де­ни су на ра­зна стра­ти­шта све­ште­ни­ци из Епар­хи­је гор­њо­
кар­ло­вач­ке: Ми­лан И. Док­ма­но­вић, Урош С. Рај­че­вић, Ми­лан Ђу­кић, Пе­тар Ву­чи­нић, Вла­
ди­мир P. Ду­јић, Сте­ван Ђ. Ћур­чић, Ја­ша Сте­па­нов и Или­ја Па­вли­ца. У Ср­би­ју су про­те­ра­ни
Исо Пеј­но­вић, Нек­та­ри­је Да­згић, До­си­теј Об­ра­до­вић, Јо­а­ким Ба­бић, До­си­теј Сто­ја­но­вић.
63 У јед­ном од из­ве­шта­ја за­по­вед­ни­ка коп­не­не вој­ске, мар­ша­ла Вла­ди­ми­ра Лак­са,
осим оста­лог, сто­ји: „27. 5. ka­to­lič­ki sve­će­nik Eu­gen Gu­jić /s. Go­ra, ko­tar Ze­ni­ca/ ubio je srp­
skog po­pa iz Bi­lje­šev­ca Mi­la­na Mi­ni­ća, čet­ni­ka.“ – ВА, НДХ, 85-8/3.
64 Пи­смо Управ­ног шта­ба вој­ног за­по­вед­ни­ка Ср­би­је не­мач­ком по­слан­ству у За­гре­
бу – ВА, НДХ, 233-15/2.
65 Ата­на­си­је Јев­тић пи­сао је да је на Ве­ле­би­ту, у Ја­дов­ну, стра­дао 51 све­ште­ник –
18
Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка при­мер је стра­вич­ног стра­да­ња у свим мо­гу­ћим
ви­до­ви­ма: „Од свих епар­хи­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве она је нај­ви­ше на­стра­да­ла
и бро­јем људ­ских жр­та­ва и ма­те­ри­јал­но. По­уб
­ и­ја­но је 140-150.000 Ср­ба; 73 све­ште­
ни­ка и епи­скоп. По­ру­ше­но је 145 цр­ка­ва и 45 ка­пе­ла и тд.“66
3.1. Суд­би­на цр­кве­них обје­ка­та у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској
Хр­ват­ска власт, сво­јим рас­пи­сом од 26. ју­на 1941. го­ди­не оба­ве­сти­ла је под­
ре­ђе­не вла­сти о пред­ло­гу за ре­ша­ва­ње тзв. срп­ског пи­та­ња.67 На осно­ву са­чу­ва­не
и рас­по­ло­жи­ве до­ку­мен­та­ци­је хр­ват­ске про­ве­ни­јен­ци­је про­на­ђе­не у ка­сни­јим вре­
ме­ни­ма, мо­же се са си­гур­но­шћу твр­ди­ти да је у том пред­ло­гу би­ло ре­чи и о фор­
ми­ра­њу по­себ­ног од­бо­ра чи­ји би за­да­так био да спро­ве­де што ма­сов­ни­је ру­ше­ње
пра­во­слав­них хра­мо­ва у др­жа­ви. Исто та­ко, мо­же се твр­ди­ти да је тај зло­чин ор­
га­ни­зо­ван у до­го­во­ру са над­ле­жном ин­сти­ту­ци­јом, зна­чи са Др­жав­ним рав­на­тељ­
ством за по­но­ву, јер да је ру­ше­ње цр­ка­ва и ски­да­ње зво­на би­ло плод упра­во та­кве
ко­ор­ди­ни­са­не ак­ци­је ја­сно ука­зу­ју са­чу­ва­не на­ред­бе.68
Др­жав­но рав­на­тељ­ство за по­но­ву по­чет­ком сеп­тем­бра 1941. го­ди­не оба­ве­
сти­ло је окру­жни­цом ло­кал­не вла­сти да сви објек­ти Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве пре­
ла­зе у ње­ну над­ле­жност.69 У ме­ђу­вре­ме­ну број­ни ло­кал­ни ор­га­ни вла­сти из­ве­шта­ва­
ли су сво­је над­ле­жне о ста­њу на те­ре­ну, о усло­ви­ма и ста­њу у ко­ме су се на­ла­зи­ле
пра­во­слав­не цр­кве.
Ипак, оства­ри­ва­ње по­ме­ну­тих за­ми­сли ни­је те­кло баш глат­ко и без про­бле­ма,
пре све­га на оним те­ри­то­ри­ја­ма ко­је су спа­да­ле у ита­ли­јан­ску ин­те­ре­сну зо­ну.
По­сле пљач­ке срп­ских цр­ка­ва обич­но би усле­ди­ло рас­ту­ра­ње тих дра­го­це­
но­сти на раз­не на­чи­не, па­ље­њем или ру­ше­њем, де­ли­мич­но или до те­ме­ља. И тај
део зло­гла­сног пла­на Уре­да за ру­ше­ње грч­ко-ис­точ­них цр­ка­ва спро­во­ђен је за све
вре­ме по­сто­ја­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Би­ло је слу­ча­је­ва да је власт те зле
на­ме­ре фор­си­ра­ла, али по­не­кад и успо­ра­ва­ла, у за­ви­сно­сти од си­ту­а­ци­је у до­тич­ној
сре­ди­ни. У ме­ђу­вре­ме­ну, у цр­ква­ма се де­ша­ва­ју ра­зна не­по­чин­ства: мно­ге су ко­ри­
шће­не као ко­њу­шни­це, ма­га­ци­ни или објек­ти слич­не на­ме­не, по­не­кад су пре­тва­ра­
не у ри­мо­ка­то­лич­ке или уни­јат­ске цр­кве.
Ко­ли­ко је их опљач­ка­но и по­ру­ше­но, и на дру­ге на­чи­не де­ва­сти­ра­но, ни­ка­да
ни­је тач­но утвр­ђе­но.70
Ата­на­си­је Јев­тић, Од Ко­со­ва до Ја­дов­на, Бе­о­град 1987, 251. По по­да­ци­ма из јед­не пу­бли­ка­
ци­је Срп­ске па­три­јар­ши­је, у Ја­дов­ну је стра­да­ло 55 све­ште­но­слу­жи­те­ља и (ве­ро­ват­но) два
епи­ско­па – Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква - Ње­на про­шлост и са­да­шњост, Бе­о­град 1992, 38.
66 АСин, За­пи­сни­ци, Син. бр. 967/зап. 188 од 17. фе­бру­а­ра 1948
67 По­ме­ну­ти до­ку­ме­нат ни­је пу­бли­ко­ван ни­ти га је ије­дан ис­тра­жи­вач ко­ри­стио или
на­во­дио, ма­кар у де­ло­ви­ма, до да­нас, та­ко да је мо­гу­ће са­мо прет­по­ста­ви­ти шта је са­др­
жа­вао. Пр­ва стра­на до­ку­мен­та об­ја­вље­на је у: (При­ре­дио Дин­ко Да­ви­дов) Зло­де­ла и гре­си,
Бе­о­град 1990, 34.
68 Из­ве­штај о ру­ше­њу и па­ље­њу цр­кве у се­лу Ра­до­вић код Це­тин­гра­да – ВА, НДХ,
1-24/2.
69 Окру­жни­ца Др­жав­ног рав­на­тељ­ства за по­но­ву од 9. ав­гу­ста 1941. го­ди­не о за­тва­
ра­њу свих цр­ка­ва и ма­на­сти­ра – Исто­риј­ски ар­хив Бе­о­гра­да, НДХ, не­ре­ги­стро­ва­но.
70 Нај­ви­ше је по­стра­да­ла, у сва­ком по­гле­ду, Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка. Си­нод је
1947. пи­сао да је у епар­хи­ји апри­ла 1941. го­ди­не би­ло 220 цр­ка­ва, а да је стра­да­ло 188 цр­
ка­ва – АСин, За­пи­сни­ци, Син. бр. 1070/зап. 237/1947; Сре­ди­ном 1948. је пи­сао да је у ра­ту
стра­да­ло 145 цр­ка­ва и 45 ка­пе­ла – АСин, За­пи­сни­ци, Син. бр. 967/зап. 188 од 17. мар­та
1948; Си­нод је сре­ди­ном де­цем­бра 1952. го­ди­не оба­ве­стио Др­жав­ну ко­ми­си­ју за вер­ска
19
 Вр­хов­на хр­ват­ска власт из За­гре­ба не­ко­ли­ко је пу­та у ле­то 1941. по­на­вља­ла
на­ред­бу о од­у­зи­ма­њу свих дра­го­це­но­сти из обје­ка­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.
Но, и ми­мо тих на­ред­би, већ је на пла­ну та­квих зло­чи­на, на­жа­лост, би­ло ура­ђе­но и
пре­ви­ше.
Уста­шки та­бор­ник Јо­сип То­мље­но­вић у се­ди­шту епар­хи­је Гор­њо­кар­ло­вач­ке
лич­но је ухап­сио епи­ско­па Са­ву (Тр­ла­ји­ћа) и оста­ле пра­во­слав­не све­ште­ни­ке у Пла­
шком. То­мље­но­вић је из са­бор­не цр­кве од­нео све ства­ри од вред­но­сти, укљу­чу­ју­ћи
и сли­ке не­про­це­њи­ве умет­нич­ке вред­но­сти.71
Пре­у­зи­ма­ње свих вред­но­сти из срп­ских цр­ка­ва и па­ро­хиј­ских до­мо­ва, пре­
ма за­ми­сли над­ле­жних вла­сти тре­ба­ло је окон­ча­ти са­ста­вља­њем за­пи­сни­ка о (на­
вод­ној) при­мо­пре­да­ји, у град­ском по­гла­вар­ству. Пљач­ка­ње пра­во­слав­них цр­ка­ва
на­ста­вље­но је и у 1942. го­ди­ни о че­му та­ко­ђе све­до­че са­чу­ва­на до­ку­мен­та.
У пљач­ка­њу срп­ских цр­ка­ва, на по­се­бан на­чин, уче­ство­ва­ла је и је­рар­хи­
ја Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве. То су ра­ди­ли све­ште­ни­ци по на­ре­ђе­њу сво­јих би­ску­па и
над­би­ску­па, по пра­ви­лу у до­го­во­ру са ло­кал­ним вла­сти­ма.
Већ је ис­так­ну­то да ни­ка­да ни­је тач­но утвр­ђе­но ко­ли­ко је у том пе­ри­о­ду
опљач­ка­но пра­во­слав­них цр­ка­ва. Ипак, ва­ља на­по­ме­ну­ти да и о то­ме по­сто­ји ви­
ше чи­ње­ни­ца, што до­не­кле олак­ша­ва ис­тра­жи­ва­ње. На осно­ву њих, би­ло је и за­
кљу­ча­ка у сти­лу: „..опљач­ка­но је ви­ше од 40 ва­го­на цр­кве­но­у­мет­нич­ких и дру­гих
исто­риј­ских вред­но­сти.“72
У то­тал­ном уни­шта­ва­њу обје­ка­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве по­себ­на је па­
жња по­све­ћи­ва­на ски­да­њу, па и кра­ђи цр­кве­них зво­на. На­и­ме, ту ра­бо­ту ор­га­ни­
зо­ва­ло је Др­жав­но рав­на­тељ­ство за по­но­ву, по­сред­ством ло­кал­них вла­сти ши­ром
др­жа­ве. Та на­ре­ђе­ња су би­ла иден­тич­на и пре­ци­зна. Би­ло је слу­ча­је­ва да су зво­на
од­но­ше­на у ри­мо­ка­то­лич­ке објек­те и та­мо су скри­ва­на или су по­ста­вља­ли уме­сто,
сла­би­јих, по­сто­је­ћих.
Ан­те Па­ве­лић је 22. ма­ја 1941, на пред­лог Ми­ни­стар­ства на­ста­ве, пот­пи­сао
За­кон­ску од­ред­бу о за­бра­ни оту­ђи­ва­ња и из­во­жа­ња ста­рин­ских, умјет­нич­ких, кул­
тур­но-по­вје­сних и при­род­них спо­ме­ни­ка са под­руч­ја Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.
На осно­ву те од­ред­бе, упра­ви­тељ Хр­ват­ског на­род­ног му­зе­ја за умјет­ност и обрт
Вла­ди­мир Ткал­чић до­био је на­ре­ђе­ње ппре­ма ко­јем ње­гов му­зеј до­би­ја пра­во да
„sve pred­me­te kul­tur­no-po­vje­sne i umjet­nič­ke pri­ro­de iz svi­ju pra­vo­slav­nih cr­ka­va i
пи­та­ња о стра­да­њу обје­ка­та то­ком ра­та. У том пи­сму на­ве­ден је, осим оста­лог, и по­да­так
да је у Епар­хи­ји гор­њо­кар­ло­вач­кој пре апри­ла 1941. би­ло 189 цр­ка­ва а за вре­ме ра­та је
стра­да­ло, на раз­не на­чи­не, 175 цр­ка­ва – Ар­хив Ју­го­сла­ви­је, 110, ф-25, док. 1-8; Ме­ђу­тим,
пре­ма из­ве­шта­ју Пов. 08-156/1-1960 од 19. де­цем­бра 1960. го­ди­не Ре­пу­блич­ке ко­ми­си­је
за вјер­ска пи­та­ња СР Хр­ват­ске, Епар­хи­ја гор­њо­кар­ло­вач­ка има­ла је апри­ла 1941. го­ди­не
180 цр­ка­ва а од то­га је у ра­ту де­мо­ли­ра­но 24, сру­ше­но до те­ме­ља 39, де­ли­мич­но по­ру­ше­но
59 – АЈ, 144, 46-398; Не­ка­да­шњи ар­хи­је­реј ове епар­хи­је, епи­скоп Си­ме­он Зло­ко­вић на­вео
је по­да­так да је у апри­лу 1941. го­ди­не би­ло 203 цр­кве, и да је у ра­ту пот­пу­но уни­ште­но
88, а те­шко оште­ће­но 87 цр­ка­ва – Си­ме­он вла­ди­ка гор­њо­кар­ло­вач­ки, 250 го­ди­на Епар­хи­је
Гор­њо­кар­ло­вач­ке, Бе­о­град 1964, 88; Ма­не Пе­шут је твр­дио да је од 237 цр­ка­ва, ко­ли­ко их
је би­ло апри­ла 1941. го­ди­не, 213 на раз­не на­чи­не и у раз­ном об­ли­ку стра­да­ло. Он је је­ди­ни
на­вео та­чан број цр­ка­ва јер је ко­ри­стио пра­ви из­вор по­да­та­ка (Ка­лен­дар Цр­ква за 1941.
го­ди­ну) – Ма­не Пе­шут, „Срп­ско пи­та­ње у Хр­ват­ској“, Гла­сник СИКД „Ње­гош“, 51/1983, 94.
71 Из­ве­штај Об­ћин­ског на­чел­ства у Пла­шком – ВА, НДХ, 92-55/4.
72 Сло­бо­дан Ми­ле­ус­ нић, „Му­че­нич­ко стра­да­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на под­
руч­ју тзв. НДХ у то­ку II свет­ског ра­та“, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква – Ње­на про­шлост и са­
да­шњост, Бе­о­град 1992, 43.
20
ma­na­sti­ra na ko­je se od­no­si toč. 3. spo­me­nu­te Za­kon­ske od­red­be, po svo­jim iza­sla­ni­
ci­ma ima pre­u­ze­ti i do­pre­mi­ti u Hr­vat­ski na­rod­ni mu­zej u Za­gre­bu“.73 Уз то, управ­ник
је оба­ве­штен и о сле­де­ћем: „Ova se od­red­ba ima­de br­zo, stro­go i po­vjer­lji­vo uz osob­nu
di­sci­plin­sku i ma­te­ri­jal­nu od­go­vor­nost svih čim­be­ni­ka pro­va­dja­ti.“74 Та за­кон­ска од­
ред­ба би­ла је по­зна­та свим ло­кал­ним ор­га­ни­ма вла­сти у др­жа­ви и они су је мо­ра­ли
од­го­вор­но спро­во­ди­ти ка­ко је то већ пи­са­ло у оба­ве­ште­њи­ма свим ве­ли­ким жу­па­
ни­ма.75
У је­ку нај­же­шћег за­ти­ра­ња срп­ског на­ро­да и ње­го­ве кул­ту­ре, „бри­га“ хр­ват­
ских на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја (ко­ја се сло­бод­но мо­же на­зва­ти и отво­ре­ном пљач­ком),
за чу­ва­ње кул­тур­ног бла­га у срп­ским цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма по­че­ла је од­ла­ском
Вла­ди­ми­ра Ткал­чи­ћа у ма­на­стир Го­мир­је и Пла­шки. На то га је оба­ве­зи­ва­ло на­ре­
ђе­ње Ми­ни­стар­ства на­ста­ве од 12. ју­ла 1941. го­ди­не. У „по­се­ту“ је кре­нуо за­јед­но са
струч­ња­ци­ма из Кон­зер­ва­тор­ског за­во­да из За­гре­ба. Са­мо из Пла­шког Ткал­чић је
до­пре­мио у За­греб и де­по­но­вао у спре­ми­шта Хр­ват­ског др­жав­ног ар­хи­ва 81 пред­
мет, 80 сан­ду­ка књи­га и шест сан­ду­ка ар­хив­ске гра­ђе.76
По­ме­ну­том ак­ци­јом у Хр­ват­ски др­жав­ни му­зеј за умјет­ност и обрт до­пре­мље­
не су огром­не ко­ли­чи­не дра­го­це­но­сти из не­бро­је­них па­ро­хиј­ских цр­ка­ва из ме­ста
ши­ром Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.77
У ак­ци­ји пљач­ка­ња пра­во­слав­них цр­ка­ва би­ло је и слу­ча­је­ва уни­шта­ва­ња:
при­ку­пље­них вред­них цр­кве­них ре­ли­кви­ја и дру­гих дра­го­це­но­сти из Бу­ва­ча, Смо­
ља­но­вић Бр­да, Мо­чи­ла, Му­ња­ве, Пе­тро­ва Лич­ког Се­ла и Ра­до­ви­це – при­ли­ком (пла­
ни­ра­ног) при­вре­ме­ног ста­ја­ња у Слу­њу, на­мер­но је за­па­ље­на згра­да у ко­јој је све то
бла­го из­го­ре­ло.
73 Зло­де­ла и гре­си, 239.
74 ВА, НДХ, 179-6/2.
75 „Na osno­vi ci­ti­ra­ne za­kon­ske od­red­be Po­glav­ni­ka Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske od­re­đe­no
je da se svi sta­rin­ski pred­me­ti umjet­nič­ke i kul­tur­no-po­vje­sne vri­jed­no­sti iz gr­ko­i­stoč­nih cr­ka­va
i ka­pe­la ima­du pre­da­ti u po­hra­nu Hr­vat­skom dr­žav­nom mu­ze­ju za umjet­nost i obrt u Za­gre­bu,
što je već jed­nim dje­lom na te­ri­to­ri­ju Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske uči­nje­no. Ra­di to­ga umo­lja­va­te
se i sa svo­je stra­ne iz­da­ti hit­ne na­lo­ge, da bi se pro­ved­ba ove za­kon­ske od­red­be i na pod­ruč­ju
Ve­li­ke žu­pe Go­ra ta­ko­djer u cje­lo­sti iz­vr­ši­la.“ – ВА, НДХ, 179-6/2.
76 По­сле ра­та, ју­ла 1946, то бо­гат­ство до­пре­мље­но је у Бе­о­град у 11 ва­го­на – АЈ, 110,
679-368; Зло­де­ла и гре­си, 238-239.
77
21
22 23
ЕПАРХИЈЕ
 ЕПАР­ХИ­ЈА ГОР­ЊО­КАР­ЛО­ВАЧ­КА
1941.
(Из­вор: Ка­лен­дар ЦР­КВА 1941, Бе­о­град
1941)
Се­ди­ште: Пла­шки
Епар­хиј­ски ар­хи­је­реј: Ње­го­во пре­о­све­
штен­ство епи­скоп го­спо­дин Са­ва
Епар­хиј­ски цр­кве­ни суд
Пред­сед­ник: епи­скоп Са­ва
Ар­хи­је­реј­ски за­ме­ник: про­то­је­реј-ста­
вро­фор Исo Пеј­но­вић, члан Епар­хиј­ског
су­да
Чла­но­ви: про­то­је­реј Исo Пеј­но­вић, је­реј
Пе­тар Ву­чи­нић
Суд­ски ту­жи­лац: про­то­је­реј Ми­лан Рај­
че­вић, је­реј Бо­го­љуб Га­ко­вић, Дра­ги­ша
Ко­са­но­вић, пи­сар Јо­ван Тр­бо­је­вић, чи­
нов­нич­ки при­прав­ник, ђа­кон Си­мо Мр­
ђе­но­вић, кон­трак­ту­ал­ни зва­нич­ник.
Епар­хиј­ски са­вет
Пред­сед­ник: епи­скоп Са­ва
Пот­пред­сед­ник: др Гли­го­ри­је Та­дић,
кра­љев­ски јав­ни бе­ле­жник и адво­кат у
Ко­стај­ни­ци
Број чла­но­ва: 43
Епар­хиј­ски управ­ни од­бор
Пред­сед­ник: епи­скоп Са­ва
Пот­пред­сед­ник: др Гли­го­ри­је Та­дић
Се­кре­тар: је­реј Ми­лан Ђу­кић
Пи­сар: Ми­ле Гр­ко­вић, Ва­со Јед­нак
Чла­но­ви: игу­ман Те­о­фан, про­то­је­реј-
ста­вро­фор Јо­ван Ра­ја­чић, про­то­је­реј
Ми­лан Док­ма­но­вић, про­то­је­реј Пе­тар
Ра­ше­та, др Си­мо Или­ше­вић, адво­кат из
Би­ха­ћа, др Га­јо Пе­тро­вић, ле­кар у Кар­
лов­цу, инж. Ми­ле Ма­ној­ло­вић, бив­ши
тех­нич­ки са­вет­ник и шеф тех­нич­ког од­
се­ка у Су­ша­ку, Ни­ко­ла Ду­кић, тр­го­вац у
Го­спи­ћу и Вла­ди­мир Мр­вош, ин­ду­стри­
ја­лац и пред­сед­ник Цр­кве­не оп­шти­не у
Го­мир­ју.
Ар­хи­је­реј­ска на­ме­сни­штва
1. Би­хаћ­ко са се­ди­штем у При­то­
ци. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник в. д. про­то­је­
реј Ни­ко­ла Бо­гу­но­вић, па­рох у При­то­ци
2. Бо­сан­ско­круп­ско са се­ди­штем
у Бо­сан­ској Кру­пи. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­
сник про­то­је­реј Мар­ко Га­ко­вић, па­рох у
Бо­сан­ској Кру­пи
3. Вр­гин­мо­штан­ско са се­ди­штем
у То­пу­ском. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник в. д.
је­реј Ми­лош При­би­ће­вић, па­рох у То­пу­
ском
4. Глин­ско са се­ди­штем у Гли­ни.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­реј-ста­
вро­фор Ни­ко­ла Ер­це­го­вац, па­рох у Гли­
ни
5. Гра­чач­ко са се­ди­штем у Гра­
ча­цу. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­реј
Ми­лош Ман­дић, па­рох у Гра­ча­цу
6. Кар­ло­вач­ко са се­ди­штем у Кар­
лов­цу. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­
реј-ста­вро­фор Ми­ха­и­ло Ме­да­ко­вић, па­
рох у Кар­лов­цу
7. Ко­стај­нич­ко са се­ди­штем у Ко­
стај­ни­ци. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­
је­реј-ста­вро­фор Јо­ван Ра­ја­чић, па­рох у
Ко­стај­ни­ци
8. Ко­ре­нич­ко са се­ди­штем у Вре­лу
Лич­ком. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­
је­реј Ма­ној­ло Оклоб­џи­ја, па­рох у Вре­лу
Лич­ком
9. Кр­бав­ско-при­ло­шко са се­ди­
штем у До­њем Лап­цу. Ар­хи­је­реј­ски на­
ме­сник: в. д. је­реј Ни­ко­ла Бо­гу­но­вић,
па­рох у До­њем Лап­цу
10. Лич­ко са се­ди­штем у Го­спи­ћу.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник в. д. је­реј Пе­тар
Вуј­но­вић
11. Ото­чач­ко са се­ди­штем у Оточ­
цу. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­реј
Ђу­ро Ор­лић, па­рох у Оточ­цу
12. Пе­трињ­ско са се­ди­штем у Пе­
три­њи. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­
реј Пе­тар Га­ло­га­жа, па­рох у Пе­три­њи
13. Пла­шчан­ско са се­ди­штем у
Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма. Ар­хи­је­реј­ски на­
ме­сник про­то­је­реј Вла­ди­мир Ду­јић, па­
рох у Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма
 14. Слуњ­ско са се­ди­штем у Слу­
шни­ци. Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­
је­реј Ни­ко­ла Рад­ма­но­вић, па­рох у Слу­
шни­ци
Ма­на­сти­ри
1. Го­мир­је, са хра­мом по­све­ће­ним
Ро­ђе­њу Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља. На­сто­ја­
тељ игу­ман Те­о­фан
Цр­кве­на удру­же­ња и уста­но­ве:
1. Све­ште­нич­ко удру­же­ње
2. По­смрт­на све­ште­нич­ка за­дру­га
Св. Ни­ко­ле
3. Кре­дит­на све­ште­нич­ка за­дру­га
Број пра­во­слав­них ду­ша 434.581.
Има: два игу­ма­на, 33 про­то­је­ре­ја, 124 је­
ре­ја, осам је­ро­мо­на­ха, је­дан ђа­кон, 149
па­ро­хиј­ских мир­ских све­ште­ни­ка, 27
ван­па­ро­хиј­ских (чи­нов­ни­ка Цр­кве­ног
су­да и Епар­хиј­ског управ­ног од­бо­ра), је­
дан вој­ни све­ште­ник, 11 ве­ро­у­чи­те­ља у
све­ште­нич­ком чи­ну, 10 пен­зи­о­ни­са­них
све­ште­ни­ка. Све­га 187 све­ште­них ли­ца.
ВЛА­ДИ­ЧАН­СКИ ДВОР
Вла­ди­ка Да­ни­ло Љу­бо­ти­на пре­ме­ стог ма­те­ри­ја­ла. Двор је, ме­ђу­тим, са­зи­
стио је 1721. го­ди­не сво­ју ре­зи­ден­ци­ју дан за вре­ме вла­ди­ке Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­
из Мед­ка у Пла­шки и са­гра­дио др­ве­ну ћа (1783–1786).
ку­ћу и др­ве­ну цр­кву. У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та (1941–
Вла­ди­ка Пе­тар Пе­тро­вић оба­вио 1945) спа­љен је, а на­кон ра­та ло­кал­не
је све при­прем­не рад­ње и 1783. го­ди­не др­жав­не вла­сти по­ста­ви­ле су кров.
до­био до­зво­лу за град­њу дво­ра од чвр­
 ПЛАШКИ 1941. ГОДИНЕ
Не­по­сред­но на­кон пре­у­зи­ма­ња
вла­сти од Ита­ли­ја­на у Пла­шком, 21. ма­
ја уста­ше су ста­ви­ле у кућ­ни при­твор
епи­ско­па Са­ву и све­ште­ни­ке: про­ту
Ису Пеј­но­ви­ћа, ар­хи­је­реј­ског за­ме­ни­
ка, про­ту Ми­ла­на Док­ма­но­ви­ћа, па­ро­ха
пла­шчан­ског, про­ту Ми­ла­на Рај­че­ви­ћа,
цр­кве­ног ту­жи­о­ца, све­ште­ни­ке Пе­тра
Ву­чи­ни­ћа, чла­на Цр­кве­ног су­да, Бо­го­
љу­ба Га­ко­ви­ћа, чла­на Цр­кве­ног су­да,
Ми­ла­на Ђу­ки­ћа, се­кре­та­ра Епар­хиј­ског
управ­ног од­бо­ра, Ста­ни­сла­ва На­са­ди­ла,
па­ро­ха у Лич­кој Ја­се­ни­ци, и Ђу­ру Сто­ја­
но­ви­ћа, ве­ро­у­чи­те­ља у Пла­шком.
Уста­ше су 23. ма­ја до­шле у Епар­
хиј­ски двор да исе­ле епи­ско­па из ње­го­
вог ка­би­не­та. У Цр­кве­ном су­ду по­ку­
пи­ли су сав но­вац, уло­жне књи­жи­це и
оста­ле вред­но­сне па­пи­ре, све у вред­но­
сти око 2.500.000 ди­на­ра. По­сле су од­
не­ли и од­ве­зли у Огу­лин све ства­ри и
на­ме­штај. Тим на­ме­шта­јем опре­ми­ли
су згра­ду жу­па­ниј­ске обла­сти и стан ве­
ли­ког жу­па­на. Вла­ди­кин ау­то­мо­бил од­
ве­зли су и пре­да­ли на упо­тре­бу Ју­ри­ци
Мар­ко­ви­ћу, ве­ли­ком жу­па­ну у Огу­ли­ну.
У пе­ри­о­ду од кра­ја ма­ја до пр­вих
да­на ју­ла из Пла­шког су у Огу­лин од­ве­
де­ни про­те Исо Пеј­но­вић и Ми­лан Рај­че­
вић и све­ште­ни­ци Пе­тар Ву­чи­нић, Ја­ша
Сте­па­нов и Ми­лан Ђу­кић. Из огу­лин­ског
за­тво­ра „Ку­ла“ од­ве­де­ни су у ло­гор „Да­
ни­ца“ код Ко­прив­ни­це. Про­та Пеј­но­вић
пре­ба­чен је нај­пре у ло­гор Ца­праг код
Си­ска, а ода­тле за Ср­би­ју. Оста­ли су из
ло­го­ра „Да­ни­ца“ спро­ве­де­ни у пр­вом
тран­спор­ту за­тво­ре­ни­ка 30. ју­на 1941.
го­ди­не у го­спић­ки ка­зне­ни за­вод, ода­
кле су од­ве­де­ни на Ја­дов­но и уби­је­ни на
Ве­ле­би­ту.
У кан­це­ла­ри­ју Цр­кве­ног су­да до­
шао је 8. ју­на Јо­сип То­мље­но­вић, уста­
шки ло­гор­ник из Пла­шког, са уста­ша­ма
и на­ре­дио епи­ско­пу Са­ви да пре­да сав
цр­кве­ни но­вац и хар­ти­је од вред­но­сти.
На­кон то­га То­мље­но­вић је по­ру­чио вла­
ди­ци да на­пу­сти Пла­шки и оде у Ср­би­ју.
Вла­ди­ка је то од­био и остао у свом дво­
ру. Ухап­шен је 17. ју­ла пред ве­че у сво­јој
ре­зи­ден­ци­ји и од­мах ве­зан. Са све­ште­
ни­ци­ма Бо­го­љу­бом Га­ко­ви­ћем, Ђу­ром
Сто­ја­но­ви­ћем, Ста­ни­сла­вом На­са­ди­лом
и 11 углед­них Ср­ба из Пла­шког за­тво­рен
је у То­мље­но­ви­ће­ву шта­лу, где су би­ли
ве­за­ни за ја­сле. Уве­че 19. ју­ла, по­ве­за­
не у лан­це, од­ве­ли су их на же­ле­знич­
ку ста­ни­цу и во­зом от­пре­ми­ли у Го­спић,
а ода­кле на Ве­ле­бит где су уби­је­ни. У
го­спић­кој ка­зни­о­ни вла­ди­ка је му­чен Паковање архиве
и по­ни­жа­ван. По­след­њи пут је ви­ђен у
гру­пи за­то­че­них Ср­ба ко­ји су по­ло­ви­ном
ав­гу­ста 1941. го­ди­не, ве­за­ни спр­о­ве­де­
ни пре­ко Ве­ле­би­та за Кар­ло­баг. На том
пу­ту епи­скоп Са­ва окон­чао је свој му­че­
нич­ки жи­вот.
Из­ве­стан број за­по­сле­них у Му­зе­
ја за умјет­ност из За­гре­ба, пред­во­ђе­ни
про­фе­со­ром Вла­ди­ми­ром Ткал­чи­ћем,
пре­у­зе­ли су ар­хив Епар­хи­је и нај­вред­
ни­је пред­ме­те из Дво­ра и Са­бор­не цр­кве
и во­зом от­пре­мио за За­греб.
Епископ горњокарловачки
Сава Трлајић

ЕПИСКОП САВА И СВЕШТЕНИЦИ
Епи­скоп Са­ва (Све­то­зар Тр­ла­
јић) ро­ђен је у Мо­лу 6. ју­ла 1884. го­ди­
не. Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Мо­лу, а
ве­ли­ку кла­сич­ну гим­на­зи­ју са ма­ту­ром
и Бо­го­сло­ви­ју у Срем­ским Кар­лов­ци­ма.
Прав­ни фа­кул­тет за­вр­шио је у Бе­ог­ ра­ду.
Ру­ко­по­ло­жен је за ђа­ко­на 1909. го­ди­не
на Бо­го­ја­вље­ње, а на Св. Са­ву исте го­ди­
не за све­ште­ни­ка.
Од 1909. до 1927. го­ди­не био је па­
ро­хиј­ски све­ште­ник у Ба­ша­и­ду, Епар­хи­
ја ба­нат­ска, а по­том се­кре­тар Све­тог ар­
хи­је­реј­ског си­но­да Срп­ске пра­во­слав­не
цр­кве. За­мо­на­шио се 14. ок­то­бра 1929.
го­ди­не у ма­на­сти­ру Кру­ше­дол и про­из­
ве­ден је у чин ар­хи­ман­дри­та. Од апри­
ла 1929. го­ди­не упра­вљао је ма­на­сти­ром
Кру­ше­дол. По­том је иза­бран за ви­кар­
ног епи­ско­па срем­ског и хи­ро­то­ни­сан
у Срем­ским Кар­лов­ци­ма 30. сеп­тем­бра
1934. го­ди­не. Као ви­кар­ни епи­скоп,
до но­вем­бра 1936. оба­вљао је ду­жност
пред­сед­ни­ка при Епар­хиј­ском управ­
ном од­бо­ру Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­ог­ рад­ско-
кар­ло­вач­ке у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. Од
но­вем­бра 1936. до по­чет­ка сеп­тем­бра
1937. го­ди­не вр­шио је ду­жност пред­сед­
ни­ка Епар­хиј­ског цр­кве­ног су­да Ар­хи­е­
пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке у Бе­
о­гра­ду. На том по­ло­жа­ју је иза­бран за
епи­ско­па Гор­њо­кар­ло­вач­ке епар­хи­је и
све­ча­но усто­ли­чен у Пла­шком 4. септем-­
бра 1938. го­ди­не. Рат га је за­те­као у ње­
го­вој ре­зи­ден­ци­ји у Пла­шком.
Све­ште­ник Ми­
лан Ђу­кић, се­кре­тар
Епар­хиј­ског управ­ног
од­бо­ра, ро­ђен је 1885.
у Гр­му­ши код Би­ха­ћа.
Ру­ко­по­ло­жен је за све­
ште­ни­ка 1909. го­ди­не.
За вре­ме Пр­вог свет­
ског ра­та био је за­тво­
рен у ло­го­ру у Ара­ду.
Ухап­шен је кра­јем ма­ја 1941. и спро­ве­
ден у огу­лин­ски за­твор, а ода­тле у Ко­
прив­ни­цу. Са дру­гим све­ште­ни­ци­ма и
гру­пом од 250 Ср­ба од­ве­ден је у Го­спић,
а ода­тле на Ја­дов­но где је и ка­сни­је уби­
јен.
Све­ште­ник Бо­
го­љуб Га­ко­вић, се­кре­
тар Цр­кве­ног су­да, ро­
ђен је 1900. у Бо­сан­ској
Кру­пи. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1924.
го­ди­не. Ухап­шен је са
епи­ско­пом Са­вом 17.
ју­ла у Пла­шком и за­
тво­рен у шта­ли Јо­си­па
То­мље­но­ви­ћа где је му­чен. Са још два
све­ште­ни­ка и ве­ћом гру­пом Ср­ба от­пре­
мљен је 20. ју­ла 1941. у го­спић­ки ка­зне­
ни за­вод и уби­јен на Ве­ле­би­ту.
Све­ште­ник Пе­
тар Ву­чи­нић, члан Цр­
кве­ног су­да, ро­ђен је
1904. у Срп­ским Мо­ра­
ви­ца­ма. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1927. го­
ди­не. Ухап­шен је у Пла­
шком кра­јем ма­ја 1941.
го­ди­не и спро­ве­ден у
За­греб. Из За­гре­ба је од­
ве­ден у ло­гор „Да­ни­ца“ код Ко­прив­ни­це.
Ода­тле је 30. ју­на, са ве­ћом гру­пом љу­
ди, од­ве­ден у Го­спић, па на Ве­ле­бит и
где су сви уби­је­ни.
Про­то­је­реј Ми­
лан Рај­че­вић ро­ђен је
1886. у Ди­во­се­лу код
Го­спи­ћа. Ру­ко­по­ло­жен
је за све­ште­ни­ка 1910.
го­ди­не. Слу­жбо­вао је у
па­ро­хи­ја­ма у Осред­ци­
ма, Ши­ро­кој Ку­ли, Зр­
ма­њи и Цр­кве­ном су­ду
гор­њо­кар­ло­вач­ке епар­
хи­је. Уста­ше су га ухап­си­ле кра­јем ма­ја
1941. го­ди­не у Пла­шком и спро­ве­ле у
огу­лин­ски за­твор, а ода­тле у ло­гор „Да­
ни­ца“ код Ко­прив­ни­це. У Го­спић је од­
ве­ден 30. ју­на. Ћер­ка Ду­шан­ка се усу­
ди­ла да у го­спић­ком за­тво­ру тра­жи ин­
фор­ма­ци­је о оцу, па је до­знав­ши да је
де­пор­то­ван на Ја­дов­но кре­ну­ла за њим
– и она је, на­жа­лост та­мо стра­да­ла.
Игу­ман ма­на­
сти­ра Го­мир­је, Те­оф­ ан
Ко­са­но­вић, ро­ђен је
1881. у Ве­ри код Пла­
шког. За­мо­на­шен је
1903. го­ди­не. Ма­на­сти­
ром Го­мир­је упра­вљао
је од 1929. го­ди­не. Сре­
ди­ном ју­на 1941. го­ди­
не уста­ше су га ухап­си­
ле са је­ро­мо­на­хом Нек­та­ри­јем Да­зги­ћем
и за­тво­ри­ле у огу­лин­ски за­твор „Ку­ла“.
По­сле осам да­на му­че­ња од­ве­ден је у ло­
гор „Да­ни­ца“ код Ко­прив­ни­це. Ода­тле
је спро­ве­ден за Го­спић 30. ју­на. Из го­
спић­ког за­тво­ра од­ве­ден је на Ве­ле­бит и
уби­јен 25. ав­гу­ста 1941. го­ди­не.
Про­то­је­реј-ста­вро­фор и ар­хи­је­
реј­ски за­ме­ник Исо Пеј­но­вић ро­ђен је
1881. у Сми­ља­ну. У Бе­о­гра­ду је до­де­
љен на рад Све­том ар­хи­је­реј­ском си­но­
ду. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та остао је у
Бе­о­гра­ду где се упо­ко­јио 1955. го­ди­не.
Јо­ван Н. Тр­бо­је­вић био је слу­
жбе­ник Цр­кве­ног су­да. Од из­ве­сног
ита­ли­јан­ског ма­јо­ра у Пла­шком до­био
је вој­нич­ко оде­ло и та­ко об­у­чен ус­пео
је 13. ју­ла да се пре­ба­ци на Су­шак. Ту
је остао до ју­ла ме­се­ца 1942, ка­да су
га ита­ли­јан­ски ка­ра­би­ње­ри про­те­ра­ли
у Ли­ку. Из­бе­гао је у Бе­о­град 9. ја­ну­а­ра
1944. го­ди­не.
Дра­ги­ша Ко­са­но­вић, пи­сар Цр­
кве­ног су­да, ус­пео је да по­бег­не из Пла­
шког и скло­ни се на те­ри­то­ри­ју под за­
шти­том Ита­ли­ја­на.
Ма­ној­ло Ко­ва­че­вић, зва­нич­ник
Цр­кве­ног су­да, из­бе­гао је у Бе­о­град, где
је рас­по­ре­ђен на рад у Све­том ар­хи­је­
реј­ском си­но­ду.
По­слу­жи­тељ су­да Или­ја Рад­ма­
но­вић остао је у Пла­шком и скри­вао се
од уста­шких зло­чи­на­ца.
36 37
 АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
ГРА­ЧАЧ­КО

38
 Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво гра­чач­ко са се­ди­штем у Гра­ча­цу.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник про­то­је­реј Ми­лош Ман­дић, па­рох у Гра­ча­цу.
Цр­ка­ва има 13, цр­кве­них оп­шти­на 10, па­ро­хи­ја 11, по­пу­ње­них 10,
не­по­пу­ње­на је јед­на. Па­ро­хи­ја­на има 24.847.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Брув­но
2. Ве­ли­ка По­пи­на
3. Гра­чац
4. Зр­ма­ња
5. Кик
6. Ма­зин
7. Пло­ча
8. При­бу­дић
9. То­мин­гај
10. Шти­ка­да
 БРУВ­НО

Цр­кве­на оп­шти­на Брув­но.

Па­ро­хи­ја Брув­но.
Па­ро­хи­ју чи­не Брув­но и Бру­вањ­ско Ру­до­по­ље. Укуп­но има 366 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је пре 1700. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Унутрашњост храма
Храм Све­тог Јо­ва­на

Храм се на­ла­зи у Брув­ну.

Цр­ква је па­ро­хиј­ска.
Пре­ма нат­пи­су на зи­ду, те­мељ је по­ло­жен 17. ју­ла 1880, а цр­ква је до­вр­ше­на
ју­ла 1881. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 22,90 m и ши­ри­не 9,40 m.
У ра­ту 1941–1945. го­ди­не уну­тра­шњост цр­кве пот­пу­но је де­мо­ли­ра­на. Зи­до­
ви и зво­ник оста­ли су у до­бром ста­њу. Кров је на са­мо не­ко­ли­ко ме­ста био из­бу­шен
од ме­та­ка, а то­рањ због оште­ће­ња про­ки­шња­вао је. По­сле ра­та цр­ква ни­је по­пра­
вља­на и вре­ме­ном je про­па­ла.

Ини­ци­ја­ти­ву за об­но­ву по­кре­ну­ли су сре­ди­ном 70-их го­ди­на 20. ве­ка срп­ски

исе­ље­ни­ци из САД, ро­дом из се­ла Пле­ћа­ша. Ме­ђу­тим об­но­ва је по­че­ла тек 1989.
го­ди­не, ка­да је ста­ри до­тра­ја­ли кров за­ме­њен но­вим. Цр­ква је са­да (2017) у фа­зи
об­но­ве.
Па­ро­хиј­ски дом је сру­шен.

42 43

Храм Све­тог Јо­ва­на
Цр­ква се на­ла­зи у за­се­ок
­ у Во­де­на
Гла­ва.
Ни­је за­бе­ле­же­на го­ди­на из­град­ње
цр­кве, али је она уцр­та­на у то­по­граф­
ским кар­та­ма Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је
ра­ђе­ним 1764–1784. го­ди­не, на по­сто­је­
ћој ло­ка­ци­ји, као цр­ква Св. Јо­ва­на. Ди­
мен­зи­је цр­кве су у осно­ви ду­жи­не 22,70
m и ши­ри­не 10,25 m.
Зи­ди­не цр­кве су уру­ше­не.
По­ред цр­кве на­ла­зи се оста­ци
згра­де не­ка­да­шњег па­ро­хиј­ског до­ма.
Остаци храма
ВЕ­ЛИ­КА ПО­ПИ­НА
Па­рох је­реј Ми­лан М. Ма­рин­ко­ Цр­кве­на оп­шти­на Ве­ли­ка По­пи­на.
вић ро­ђен је 1906. у Ме­ки­ња­ру код Уд­ Па­ро­хи­ја Ве­ли­ка По­пи­на.
би­не, а ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка Па­ро­хи­ју чи­ни Ве­ли­ка По­пи­на. Укуп­но има 310 до­мо­ва.
1928. го­ди­не. Уста­ше су га ухап­си­ле 22. Па­ро­хиј­ско зва­ње је осно­ва­но 1798. го­ди­не. Ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су
ма­ја 1941. го­ди­не, као ста­ре­ши­ну Со­ко­ 1798, а вен­ча­них и умр­лих 1835. го­ди­не.
ла у Брув­ну и про­све­та­ра со­кол­ске жу­пе
Су­шак-Ри­је­ка за лич­ко окруж­је са још
дво­ји­цом па­ро­хи­ја­на и од­ве­ли у Го­спић.
У Гра­ча­цу их је па­тро­ла ита­ли­јан­ских
ка­ра­би­ње­ра за­јед­но са уста­ша­ма спро­
ве­ла у сво­ју ко­ман­ду, али их је ко­ман­
дант ка­ра­би­ње­ра осло­бо­дио. По­сле то­га
Ма­рин­ко­вић се скриваo у за­ба­че­ним се­
ли­ма, а су­пру­га са пе­то­ро де­це скло­ни­ла
се у шу­му где се и по­ро­ди­ла ше­сти пут.
На­кон то­га, од­лу­чу­је да на­пу­сти па­ро­хи­
ју и кре­ће за Бе­о­град где сти­же 12. ју­ла.
По­ста­вљен је за бол­нич­ког све­ште­ни­ка у
Сме­де­ре­ву, да би но­вем­бра 1941. го­ди­
не у Ба­нат­ском Ка­ра­ђор­ђе­ву био по­ста­
вљен за ад­ми­ни­стра­тив­ног па­ро­хиј­ског
по­моћ­ни­ка, где је до­че­као крај ра­та. По­
сле ра­та на­пу­стио је све­ште­нич­ку слу­
жбу и остао у Ба­на­ту.
Храм Све­тог про­ро­ка Или­је
Цр­ква се на­ла­зи у Ве­ли­кој По­пи­ни.
Па­ро­хиј­ска цр­ква са­зи­да­на је 1876. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 26,80 m и ши­ри­не 11,00 m.
Цр­ква има три зво­на, ли­ве­на у лив­ни­ци Ја­ко­ва Цу­кр­о­ва у Спли­ту 1924. го­
ди­не.
Цр­ква је у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та оста­ла нео­ште­ће­на.
На дан Св. Про­ро­ка Или­је 1967. го­ди­не осве­штан је об­но­вље­ни храм на ко­ме
су прет­ход­но по­пра­вље­ни кров и зво­ник и осве­жен ико­но­стас. Сред­ства за по­пра­ву
обез­бе­ди­ли су сво­јим при­ло­зи­ма срп­ски ра­се­ље­ни­ци из Ен­гле­ске и Аме­ри­ке, ро­дом
из Ве­ли­ке По­пи­не. Сле­де­ћа оправ­ка цр­кве би­ла је 1975. го­ди­не ка­да је по­ста­вљен
но­ви кров.
45
 ГРА­ЧАЦ

Па­рох у Ве­ли­кој По­пи­ни био је је­ Цр­кве­на оп­шти­на Гра­чац.

реј Ни­ко­ла С. Стој­са­вље­вић. Ро­ђен је Парохиja I Гра­чац.
1912. у Ве­ли­кој По­пи­ни, а ру­ко­по­ло­жен Па­ро­хи­ју чи­не Гра­чац (160 домова), Граб (70 домова), Љу­бо­вић, Шти­ка­да и
за све­ште­ни­ка 1936. го­ди­не. По из­би­ Ву­чи­по­ље. Укуп­но има 318 до­мо­ва.
ја­њу ра­та апри­ла 1941. остао је у сво­јој Па­ро­хи­ја II Гра­чац.
па­ро­хи­ји и вр­шио све­ште­нич­ку слу­жбу Па­ро­хи­ју чи­не Гра­чац (48 домова), Граб (67 домова), Гло­го­во, Ду­бо­ки До, Ту­
у том де­лу Ли­ке. Пар­ти­за­ни су 1942. го­ ро­вац и Вра­це. Укуп­но има 243 домa.
ди­не уба­ци­ли бом­бу у ку­ћу и том при­ Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1793. го­ди­не.
ли­ком ра­ни­ли ње­го­ву мај­ку и се­стру.
Исте го­ди­не скла­ња се у Дал­ма­ци­ју, где
на­ста­вља слу­жбу као вој­ни све­ште­ник у
Ди­нар­ској чет­нич­кој ди­ви­зи­ји, а на кра­
ју ра­та од­ла­зи у Ита­ли­ју, ода­кле је еми­
гри­рао у Ка­на­ду, где је оба­вљао све­ште­
нич­ку ду­жност.

Па­ро­хиј­ски дом је по­сле Дру­

гог свет­ског ра­та адап­ти­ран за за­
дру­жну про­дав­ни­цу. Вра­ћен је цр­
кве­ној оп­шти­ни кра­јем 60-их го­
ди­на 20. ве­ка, а за­уз­врат је Епар­
хи­ја усту­пи­ла ло­кал­ним др­жав­ним
вла­сти­ма цр­кве­ну згра­ду у ме­сту
за про­дав­ни­цу и млин. Па­ро­хиј­ска
ку­ћа об­но­вље­на је 1972. го­ди­не за
по­тре­бе све­ште­ни­ка.

По­ред цр­кве на­ла­зи се

спо­ме­ник све­ште­ни­ку
Ми­ло­шу Ли­чи­ни, па­ро­ху
Храм Ваз­не­се­ња Го­спод­њег
по­пин­ском од 1864. го­ди­
не у чи­је вре­ме је са­зи­да­
Цр­ква се на­ла­зи у Гра­ча­цу. Па­ро­хиј­ска цр­ква за I и II па­ро­хи­ју.
на цр­ква.
Цр­ква је са­гра­ђе­на 1715., а зво­ник 1862. го­ди­не. Об­но­вље­на је 1874. го­ди­не.
Би­ла је са­зи­да­на у ба­рок­ном сти­лу од бе­лог те­са­ног ка­ме­на и по­кри­ве­на ба­кар­ним
ли­мом. Ико­но­стас је осли­као про­фе­сор Јо­сип Ба­у­ер из За­гре­ба 1899. го­ди­не.
Кров­на кон­струк­ци­ја оште­ће­на је у бом­бар­до­ва­њу у то­ку Дру­гог свет­ског ра­
та, али су зи­до­ви и зво­ник би­ли очу­ва­ни. У зво­ни­ку су оста­ла два зво­на те­шка ви­ше
од 800 ки­ло­гра­ма.
Цр­ква са зво­ни­ком ми­ни­ра­на је 24. апри­ла 1954. го­ди­не, а по­том сру­ше­на.
Гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал су не­ко­ли­ко да­на по ру­ше­њу при­сво­ји­ли ло­кал­ни моћ­ни­ци
бли­ски др­жав­ним вла­сти­ма, да би по­том упо­тре­бљен за из­град­њу ин­фра­струк­тур­

47

них обје­ка­та и Спо­ме­ни­ка ре­во­лу­ци­је.
Ру­ше­њу је прет­хо­ди­ло ан­га­жо­ва­
ње пред­сед­ни­ка На­род­ног од­бо­ра ко­
та­ра Гра­чац и се­кре­та­ра ко­тар­ског ко­
Снимак девастиране цркве направили
су припадници Италијанске војске 1941.
године
ми­те­та Са­ве­за ко­му­ни­ста Хр­ват­ске у
Гра­ча­цу да цр­ква и цр­кве­ни плац бу­ду
екс­про­при­са­ни, али акт о то­ме ипак ни­
је по­твр­ђен од стра­не Из­вр­шног ве­ћа НР
Хр­ват­ске. Пред­сед­ник На­род­ног од­бо­ра
ко­та­ра Гра­чац и се­кре­тар ко­ми­те­та 23.
апри­ла, на пра­во­слав­ни пра­зник Ве­ли­
ки Че­твр­так, са­зва­ли су у Гра­ча­цу са­
ста­нак, ко­ји је тре­бао да има ка­рак­тер
збо­ра би­ра­ча, и при­сут­ни­ма са­оп­шти­ли
да је скуп са­зван ра­ди до­го­во­ра о уре­ђе­
њу гра­да и ру­ше­њу згра­да. На са­ста­нак
су по­зва­ни чи­нов­ни­ци, би­ло је ту и гра­
ђа­на, а од се­ља­ка из окол­них се­ла го­то­во
ни­је. Дво­ји­ца по­ме­ну­тих ру­ко­во­ди­ла­ца
су од при­сут­них за­тра­жи­ли одо­бре­ње да
се сру­ши пра­во­слав­на цр­ква. Су­тра­дан
су на њи­хо­ву ини­ци­ја­ти­ву зво­ни­ла су
зво­на на цр­кви. То­га да­на био је Ве­ли­ки
Пе­так, ка­да по цр­кве­ним ка­но­ни­ма зво­
на не сме­ју да зво­не. Цр­ква је истог да­на
ми­ни­ра­на.
При­ли­ком ру­ше­ња цр­кве јед­но је
зво­но при па­ду раз­би­је­но, а дру­го је раз­
би­је­но на­кнад­но. На­ве­де­на дво­ји­ца ру­ Нова црква у Грачацу
ко­во­ди­ла­ца су ма­те­ри­јал од по­лу­па­них Ка­пе­ла Све­тог Мар­ка
зво­на про­тив­прав­но при­сво­ји­ли и про­
да­ли на от­па­ду. Ка­пе­ла Св. Мар­ка у Ве­ле­би­ту са­
На цр­кви­шту је по­сле ра­та са­гра­ гра­ђе­на је 1863. го­ди­не.
ђен спо­ме­ник на­род­ним хе­ро­ји­ма. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 9,50 m и ши­ри­не 5,90 m.
Ико­но­стас се прет­ход­но на­ла­зио у срп­ској Цр­кву су за­па­ли­ли пар­ти­за­ни
Но­ва цр­ква у Гра­ча­цу цр­кви у Хам­бур­гу, у Не­мач­кој.
Ваз­не­се­ња Го­спод­њег 1943. го­ди­не. Об­но­ви­ли су је у про­ле­ће
1944. го­ди­не бор­ци Гра­чач­ке чет­нич­
Са­гра­ђе­на је по­ред гро­бља на ку­ ке бри­га­де и омла­ди­на из окол­них се­ла.
пље­ном зе­мљи­шту. Епи­скоп гор­њо­кар­ Глав­ни мај­стор био је Пе­тар Јер­ко­вић из
ло­вач­ки Си­ме­он је 29. апри­ла 1984. го­ Гра­ба, бо­рац и ста­ре­ши­на у тој бри­га­ди.
ди­не осве­штао те­ме­ље, а храм је већ до
кра­ја го­ди­не био под кро­вом. Два зво­на,
по­клон Ср­ба из Ен­гле­ске, по­диг­ну­та су
на зво­ник 1987. го­ди­не.
По­сле 1995. го­ди­не ста­вљен је но­
ви кров, цр­ква је спо­ља и из­ну­тра уре­
ђе­на.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 19,40 m и ши­ри­не 9,10 m.
По­ред цр­кве са­гра­ђен је но­ви па­
ро­хиј­ски дом.

По­сле ра­та цр­ква је оста­ла под
кро­вом, али је ње­на уну­тра­шњост пот­
пу­но де­ва­сти­ра­на.
Та цр­кви­ца је у по­сле­рат­ном
вре­ме­ну би­ла вр­ло зна­чај­на кад је реч
о вер­ским и на­ци­о­нал­ним осе­ћа­њи­ма
на­ро­да с тог под­руч­ја по­што су Гра­чац
и окол­на се­ла оста­ла без ијед­не пра­во­
слав­не цр­кве. То је, да­кле, био је­ди­ни
пра­во­слав­ни храм, у ко­ме је у то­ку ле­та
је­дан­пут го­ди­шње слу­же­на ли­тур­ги­ја, а
ро­ди­те­љи или срод­ни­ци до­но­си­ли су де­
цу на кр­ште­ње.
Цр­ква је 1965. го­ди­не по­пра­вље­
на, ура­ђен је ико­но­стас и од та­да је ли­
тур­ги­ја слу­же­на три пу­та го­ди­шње.
По­ред цр­кве, у пе­ћи­ни, на­ла­зи се
ка­пе­ла са ка­ме­ним ол­та­ром.
По­чет­ком Дру­гог
свет­ског ра­та па­рох пр­
ве па­ро­хи­је у Гра­ча­цу и
ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник
гра­чач­ки био је про­то­је­
реј Ми­лош Ман­дић. Ро­
ђен је 1881. у Гра­ча­цу,
а ру­ко­по­ло­жен за све­
ште­ни­ка 1908. го­ди­не.
Уста­ше су га ухап­си­ле
29. ма­ја 1941. го­ди­не и за­тво­ри­ле са ве­
ћом гру­пом Ср­ба из Гра­ча­ца. У за­тво­ру
је па­рох, као и оста­ли за­то­че­ни­ци, му­
чен, а у но­ћи из­ме­ђу 30. и 31. ма­ја свих
тих 27 љу­ди од­ве­де­но је и исте но­ћи
усмр­ће­ни у шу­ми из­ме­ђу Мет­ка и Вреп­
ца.
Све­ште­ник Или­ја Ј. Вуј­но­вић,
па­рох на дру­гој па­ро­хи­ји у Гра­ча­цу, ро­
ђен је 1890. у Ди­во­се­лу, а ру­ко­по­ло­жен
за све­ште­ни­ка 1916. го­ди­не. У пе­так по
Спа­сов­да­ну, 1941. го­ди­не, слу­жбе­но је
бо­ра­вио из­ван Гра­ча­ца и ка­да се уве­че
вра­тио ку­ћи, про­та Ми­лош Ман­дић већ
је био од­ве­ден у уста­шки стан. На­кон то­
га Вуј­но­вић се скла­ња из ме­ста и скри­ва
у шу­ми, све до 31. ју­ла ка­да је по­бе­гао
за Ср­би­ју, где су пре ње­га из­бе­гли ћер­ка
и син. Су­пру­га и њи­хо­ва нај­мла­ђа ћер­ка
су по­сле ње­го­вог бек­ства за­тво­ре­не у го­
спић­ку ка­зни­о­ну, да би по­сле из­ве­сног
вре­ме­на во­зом от­пре­мље­не у Ср­би­ју.
Ве­ро­у­чи­тељ у Гра­ча­цу ђа­кон Бог­
дан Ко­са­но­вић ро­ђен је 1913. го­ди­не у
Ку­ни­ћу код Пла­шког. На по­чет­ку ра­та
из­бе­гао је у Ср­би­ју и по­ста­вљен је за ве­
ро­у­чи­те­ља у Гор­њем Ми­ла­нов­цу.
Телеграм поводом минирања цркве
 ЗР­МА­ЊА

Цр­кве­на оп­шти­на Зр­ма­ња.

Па­ро­хи­ја Зр­ма­ња.
Па­ро­хи­ју чи­не Зр­ма­ња, Вре­ло, Ком и Па­лан­ка. Укуп­но има 472 до­ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1769, ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1798, умр­
лих 1800, а вен­ча­них 1813. го­ди­не.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Зр­ма­њи.

Па­ро­хиј­ска цр­ква са­гра­ђе­на je у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка. Ди­мен­зи­је цр­кве у
осно­ви су ду­жи­не 26,20 m и ши­ри­не 6,60 m.
Цр­ква је у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та де­мо­ли­ра­на. По­сле ра­та је по­пра­вље­на
и осве­ће­на на Ма­лу Го­спо­ји­ну 1953. го­ди­не. Исте но­ћи, 21. сеп­тем­бра, из­ме­ђу 23 и
24 ча­са не­по­зна­та ли­ца за­па­ли­ла су храм, ко­ји је у по­жа­ру пот­пу­но уни­штен. Пре
не­го што је по­жар под­мет­нут, це­ло­ку­пан цр­кве­ни ин­вен­тар на­го­ми­лан је на сред
хра­ма и за­па­љен. Од ва­тре су на­пу­кли зи­до­ви. Из­го­ре­ла су два ску­по­це­на лу­сте­ра,
но­ви ико­но­стас на­ба­вљен пред по­че­так Дру­гог свет­ског ра­та, сав на­ме­штај, све
ства­ри и бо­го­слу­жбе­не књи­ге. Уни­ште­на су два зво­на, јед­но од око 150 ки­ло­гра­ма,
а дру­го око 100 ки­ло­гра­ма, ко­ја су па­ла и раз­би­ла се у ко­ма­де. Де­ло­ви по­је­ди­них
цр­кве­них ре­ли­кви­ја на­ђе­ни су не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра да­ље, на оба­ли ре­ке Зр­ма­
ње. На­кон па­ље­ви­не ла­ђа хра­ма је оста­ла са­мо ма­ло нат­кри­ве­на над ол­та­ром. Над­
Допис поводом минирања у Грачацу

53

ле­жни ор­га­ни ни­су от­кри­ли по­чи­ни­оц ­е
тог не­де­ла.
Об­но­ва је по­че­ла 1980. го­ди­не ка­
да су са­ни­ра­ни зи­до­ви и об­но­вљен зво­
ник. Иду­ће го­ди­не цр­ква је по­кри­ве­на.
Па­ро­хиј­ски дом у ра­ту је де­мо­ли­
ран. Оста­ли су са­мо го­ли зи­до­ви.
По­ред цр­кве на­ла­зи се спо­ме­ник
све­ште­ни­ку Јо­ви Узел­цу, па­ро­ху
зр­мањ­ском. Ро­ђен је 1. де­цем­бра
1867. године у Вреб­цу, а упокојио
се 1916. го­ди­не.
Храм Све­те Тро­ји­це Од­бор за об­но­ву на че­лу са све­
ште­ни­ком Ми­ла­ном Мар­ко­ви­ном осно­
Фи­ли­јал­на цр­ква. ван је у Мил­во­ки­ју, САД, 1970. го­ди­не.
Цр­ква се на­ла­зи на Зр­мањ­ском Од­бор је при­ку­пио по­треб­на сред­ста­ва
клан­цу. за об­но­ву хра­ма, па је она и за­по­че­та
Са­гра­ђе­на је кра­јем 19. ве­ка. Ди­ иду­ће го­ди­не. Но­ви ико­но­стас из­ра­дио
мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 19,00 је Сто­јан Су­жње­вић, а ико­не Ми­ло­ван
m и ши­ри­не 7,00 m. Ар­сић, сли­кар из Бе­о­гра­да. Об­но­вље­ни
У ра­ту је ита­ли­јан­ска вој­ска ту храм осве­штао је вла­ди­ка Си­ме­он 17. ју­
цр­кву ко­ри­сти­ла као ко­њу­шни­цу. Пар­ ла 1973. го­ди­не.
ти­за­ни су 1942. го­ди­не на­па­ли ита­ли­јан­ По­сле 1995. го­ди­не цр­ква је рас­
ску вој­ску на том под­руч­ју, па је оста­ло кри­ве­на, а уну­тра­шњост пот­пу­но уни­
све­до­че­ње да су и они бо­ра­ви­ли у цр­кви ште­на.
и оскр­на­ви­ли ње­ну уну­тра­шњост. Исте
го­ди­не пар­ти­за­ни су за­па­ли­ли цр­кву, ко­
ја је ка­сни­је то­ком бор­би во­ђе­них у ње­
ној не­по­сред­ној бли­зи­ни још ви­ше оште­
ће­на. На­кон ра­та оста­ли су са­мо зи­до­ви
са оште­ће­ним кро­вом, ко­ји се вре­ме­ном
уру­шио. Остао је очу­ван зво­ник и зво­но
на ње­му.
По­сле ра­та, уну­тар зи­до­ва цр­кве,
оку­пља­ли су се вер­ни­ци сва­ке го­ди­не на
дру­ги дан Ду­хо­ва.
 Па­рох је­реј Ми­лош Бре­ка ро­ђен је
1908. у Зр­ма­њи, а ру­ко­по­ло­жен за све­
ште­ни­ка 1930. го­ди­не. По из­би­ја­њу ра­та
1941. го­ди­не остао је у сво­јој па­ро­хи­ји.
Ухап­си­ли су га пар­ти­за­ни 14. фе­бру­а­ра
1943. го­ди­не у се­лу Ку­пи­но­ву код Ср­ба
и од­ве­ли у Ко­ман­ду под­руч­ја Др­вар, где
је на­кон са­слу­ша­ња стре­љан.

Унутрашњост храма

28.09.1942 - проверити датум

 КИК
Цр­кве­на оп­шти­на Кик.
Па­ро­хи­ја Кик.
Па­ро­хи­ју чи­не Ма­ла Пло­ча (Ту­ши­це), Кик, Ло­ви­нац, Смо­крић и Све­ти Рок.
Укуп­но има 130 до­мо­ва.

Храм Све­те Пет­ке

Цр­ква се на­ла­зи у Ки­ку.

Па­ро­хиј­ска цр­ква.
Ка­пе­ла Све­те Пет­ке пре­не­се­на је из Ра­ду­ча у Кик, а у са­да­шњем из­гле­ду са­
гра­ђе­на је 1809. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 14,25 m и ши­ри­не
7,10 m.
У Дру­гом свет­ском ра­ту кров цр­кве пот­пу­но је сру­шен, а уну­тра­шњост де­ва­
сти­ра­на. Ита­ли­јан­ска вој­ска и уста­ше су 9. фе­бру­а­ра 1943. го­ди­не за­па­ли­ли се­ло
Кик та­ко што су, ка­ко се на­во­ди у из­ве­шта­ју шта­ба Лич­ког пар­ти­зан­ског од­ре­да,
ита­ли­јан­ски вој­ни­ци оси­гу­ра­ва­ли уз­ви­ше­ња, а уста­ше, ко­је су до­шле из Ло­вин­ца,
па­ли­ле су све ку­ће по се­лу. Та­да је за­па­ље­на и цр­ква Све­те Пет­ке.

У па­ро­хиј­ском до­му, у то­ку ра­та одр­жа­ва­на је на­ста­ва за де­цу до 1943. го­

ди­не ка­да је згра­да из­го­ре­ла. По­сле ра­та оста­ци па­ро­хиј­ског до­ма су сру­ше­ни, а на
том ме­сту са­гра­ђе­на је шко­ла од пре­о­ста­лог ма­те­ри­ја­ла.

59
 MАЗИН
Па­рох је­реј Ев­ге­ни­је Ара­кин ро­ Цр­кве­на оп­шти­на Ма­зин.
ђен је 1886. го­ди­не у Ру­си­ји. Еми­гри­рао Па­ро­хи­ја Ма­зин.
је у Кра­ље­ви­ну Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ Па­ро­хи­ју чи­не Ма­зин и Бре­зо­вац. Укуп­но има 261 дом.
ца на­кон Пр­вог свет­ског ра­та. Ру­ко­по­
ло­жен је за све­ште­ни­ка 1924. го­ди­не и
слу­жбо­вао је у Дал­ма­тин­ској и Гор­њо­
кар­ло­вач­кој епар­хи­ји. Од 1936. био је
па­рох у Ме­ки­ња­ру, а 1939. по­ста­вљен је
за па­ро­ха у Ки­ку. По­чет­ком ра­та 1941.
из­бе­гао је на Су­шак, а по­том у Ита­ли­ју,
где се у око­ли­ни На­пу­ља упо­ко­јио 1957.
го­ди­не као све­ште­ник Ру­ске за­гра­нич­не
пра­во­слав­не цр­кве.

Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Ма­зи­ну.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, пре­ма за­пи­су на зво­ни­ку, са­гра­ђе­на je 1785, а зво­ник до­
зи­дан 1872. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 25,00 m и ши­ри­не 9,00 m.
У фе­бру­а­ру 1943. го­ди­не ита­ли­јан­ска вој­ска за­па­ли­ла је ве­ћи део се­ла, основ­
ну шко­лу и па­ро­хиј­ски дом. Та­да је од деј­ства њи­хо­ве ар­ти­ље­ри­је оште­ће­на цр­ква,
а вој­ни­ци су од­не­ли цр­кве­на зво­на. По­сле ра­та оста­ла је тек по­ло­ви­на кро­ва на цр­
кви и то над ол­та­ром, а остао је и зво­ник са тор­њем, из­уз­ ев кр­ста ко­ји се сру­шио.
Уну­тра­шњост је би­ла пот­пу­но де­мо­ли­ра­на, без про­зо­ра и вра­та. Цр­ква је услед не­
бри­ге па­ро­хи­ја­на про­па­да­ла та­ко да се кров уру­шио. По­чет­ком 90-их го­ди­на 20.
ве­ка ипак је очи­шће­на.

Из­го­ре­ли па­ро­хиј­ски дом по­сле Дру­гог свет­ског ра­та је об­но­вљен и пре­ур

­ е­ђен
за осмо­го­ди­шњу шко­лу.

Остаци зидова школе на месту некадашњег парохијског дома

61
 ПЛО­ЧА
Па­рох је­реј Ни­ко­ла Кар­да­си­је­ Цр­кве­на оп­шти­на Пло­ча.
вић ро­ђен је 1880. у Ру­си­ји, а ру­ко­по­ло­ Па­ро­хи­ју чи­ни Пло­ча. Укуп­но има 293 до­ма.
жен је за све­ште­ни­ка 1902. го­ди­не. По Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1777. го­ди­не.
из­би­ја­њу ра­та 1941. остао је у сво­јој па­
ро­хи­ји. Ухап­си­ли су га пар­ти­за­ни у ма­ју
1942. го­ди­не и од­ве­ли у Брув­но, где је
стре­љан на гро­бљу Ка­ме­ну­ша.

смислити легенду Храм Си­ла­ска Све­тог Ду­ха

Па­ро­хиј­ска цр­ква се на­ла­зи у Пло­чи, са­гра­ђе­на је 1719. го­ди­не. Ди­мен­зи­је

цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 23,50 m и ши­ри­не 11,50 m.
У то­ку 1942. и 1943. го­ди­не уну­тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на јер су је при­
пад­ни­ци ита­ли­јан­ске вој­ске и ко­ри­сти­ли за сме­штај ко­ња и рат­ног ма­те­ри­ја­ла. По­
том су цр­кву бом­бар­до­ва­ле уста­ше 23. фе­бру­а­ра 1943., ка­да су на­ср­ну­ли на до та­да
не­за­па­ље­ни део се­ла.
Оште­ће­ну цр­кву у ју­лу 1948. сру­ши­ли су ме­шта­ни, по­што су та­кву од­лу­ку
прет­ход­но до­не­ли на ма­сов­ном збо­ру. Вла­ди­ка гор­њо­кар­ло­вач­ки Ни­ка­нор је 13. ју­
ла 1948. го­ди­не до­био ано­ним­ни из­ве­штај о ру­ше­њу цр­кве и истог да­на уло­жио про­
тест ко­тар­ском На­род­ном од­бо­ру у Гра­ча­цу и Пред­сјед­ни­штву вла­де НР Хр­ват­ске у
За­гре­бу. Исто­вре­ме­но је упу­тио в. д. ар­хи­је­реј­ског на­ме­сни­ка лич­ког је­ре­ја Ду­ша­на
Арам­ба­ши­ћа, да оде у Пло­чу и о све­му са­чи­ни из­ве­штај, што је овај и учи­нио. Вла­
ди­ка је 20. ав­гу­ста из­ве­стио о то­ме Јав­но ту­жи­ла­штво за ко­тар Гра­чац и Вер­ску ко­
ми­си­ју у За­гре­бу. Пред­сед­ник ко­тар­ског На­род­ног од­бо­ра у Гра­ча­цу из­ја­вио је да се
смислити легенду ко­тар не ме­ша у та­кве по­сло­ве, да би 24 ча­са ка­сни­је сру­шен је зво­ник и зво­но ба­

63
че­но. Зи­до­ви са зво­ни­ком срав­ње­ни су ПРИ­БУ­ДИЋ
до те­ме­ља. Цр­ква је има­ла че­ти­ри зво­на.
Три су сво­је­вре­ме­но од­не­ли Ита­ли­ја­ни, Па­рох у Пло­чи Ми­лан­ко Бо­рић Цр­кве­на оп­шти­на При­бу­дић.
а че­твр­то је раз­лу­па­но при­ли­ком ру­ше­ ро­ђен је 1863. у Мо­го­ри­ћу. Ру­ко­по­ло­жен Па­ро­хи­ја При­бу­дић.
ња и та­ко про­да­то пред­у­зе­ћу „От­пад“ у је за све­ште­ни­ка 1888. го­ди­не. На по­ Па­ро­хи­ју чи­не При­бу­дић, Пр­ље­во. Мра­чај и Ку­сац. Укуп­но има 307 до­мо­ва.
Ри­је­ци за 70.000 ди­на­ра, ко­ји су упо­тре­ чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та ус­пео је да Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1858, а ма­ти­це су за­ве­де­не 1853. го­ди­не.
бље­ни за град­њу Спо­мен-пло­че жр­тва­ма из­бег­не у Бе­о­град, где је умро 18. ма­ја
фа­ши­зма. 1942. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом је за вре­ме Дру­гог
свет­ског ра­та спа­љен. По­сле ра­та је по­
пра­вљен и слу­жио је за про­дав­ни­цу, као
и јед­на учи­он­ и­ца.

Скица тлоцрта из 1924. године

Храм Све­те Пет­ке

Цр­ква се на­ла­зи у При­бу­ди­ћу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква. Об­но­вље­на je 1902. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су
ду­жи­не 19,50 m и ши­ри­не 8,20 m.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква је до­жи­ве­ла ма­ња оште­ће­ња и по­сле ра­та
је по­пра­вље­на. Се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка не­по­зна­ти по­чи­ни­оц­ и за­па­ли­ли су
сто­ли­це у цр­кви али су ме­шта­ни на вре­ме ре­аг­ о­ва­ли и спре­чи­ли да се по­жар про­
ши­ри.
Паро­хиј­ски дом је разорен у Другом светском рату и оста­ле су са­мо зи­ди­не.

Па­ро­хи­ју је оп­слу­жи­вао па­рох зр­мањ­ски је­реј Ми­лош Бре­ка.

65
 ТО­МИН­ГАЈ

Цр­кве­на оп­шти­на То­мин­гај.

Па­ро­хи­ја То­мин­гај.
Па­ро­хи­ју са­чи­ња­ва­ју То­мин­гај, Ки­ја­ни, Ом­си­ца, Де­рин­гај и То­мин­гај-Брув­но
(63 дома). Укуп­но има 545 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1783. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Иконостас цркве

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Де­рин­га­ју.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1863. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су
ду­жи­не 22,00 m и ши­ри­не 10,00 m.
Ико­но­стас је осли­као Ан­тон Зви­ров­ски 1904. го­ди­не.
Цр­ква је оште­ће­на по­ло­ви­ном ју­ла 1942. го­ди­не при­ли­ком бор­би во­ђе­них у
не­по­сред­ној бли­зи­ни из­ме­ђу пар­ти­за­на и ита­ли­јан­ске вој­ске. По­том је кра­јем ју­ла
исте го­ди­не те­шко оште­ће­на у на­па­ду ита­ли­јан­ске ар­ти­ље­ри­је, ка­да су за­па­ље­на
се­ла Де­рин­гај и То­мин­гај.
По­сле ра­та зи­до­ви су би­ли углав­ном очу­ва­ни, из­уз­ ев ма­њег оште­ће­ња са ис­
точ­не стра­не. Зво­ник је пре­тр­пео знат­но оште­ће­ње. Оста­ци кро­ва су се вре­ме­ном
уру­ши­ли. По­сле ра­та ор­га­ни вла­сти из Гра­ча­ца на­ре­ди­ли су ру­ше­ње цр­кве и та­да је
уни­штен ико­но­стас, а пре­о­ста­ле ства­ри су од­не­те.

Остаци некадашњег парохијског дома

66 67
 Снимак оштећене цркве након рата

Пре­ма из­ве­шта­ју Ко­ми­си­је за вер­

ска пи­та­ња из 1960. го­ди­не, по­сле ра­та
се по­ред уру­ше­ног хра­ма оку­пљао на­род
на­ро­чи­то на дан хра­мов­не сла­ве Ве­ли­ку
Го­спо­ји­ну. Та­да­шња власт за­бра­њи­ва­ла
је оку­пља­ња, под из­го­во­ром да је до­зво­
ље­но оку­пља­ње у се­лу Шти­ка­да.

Па­рох про­то­је­реј
Па­ро­хиј­ски дом је за вре­ме Дру­гог Ан­дри­ја Цвје­ти­ћа­нин
свет­ског ра­та спа­љен, а по­сле ра­та ро­ђен је 1866. у Ви­су­ћу
адап­ти­ран за ме­сни од­бор. код Уд­би­не. За све­ште­
ни­ка је ру­ко­по­ло­жен у
Пла­шком 1891. го­ди­
По­ред цр­кве на­ла­зе се гро­бо­ви
не. Ма­ја 1942. го­ди­не
све­ште­ни­ка из по­зна­те све­ште­
пар­ти­зан­ске вла­сти су
нич­ке по­ро­ди­це Ман­дић.
ухап­си­ле про­ти­ну ћер­ку
Да­ру у њи­хо­вој ку­ћи у
Де­рин­га­ју. Од­ве­ли су је у Брув­но и стре­
ља­ли на гро­бљу Ка­ме­ну­ша. Ме­сец да­на
ка­сни­је, у ју­ну, пар­ти­за­ни су на­ре­ди­ли
про­ти да се исе­ли у се­ло Гу­бав­че­во По­
ље, где ће убр­зо пре­ми­ну­ти он и ње­го­ва
су­пру­га Ми­ли­ца.
 ШТИ­КА­ДА

Цр­кве­на оп­шти­на Шти­ка­да.

Па­ро­хи­ја Шти­ка­да.
Па­ро­хи­ју чи­не Шти­ка­да, Јак­ши­ћи, Кри­во­ку­ће, Ко­са и По­нор. Укуп­но има
135 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1882. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Унутрашњост храма Светих апостола Петра и Павла у Штикади

Храм Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла

Цр­ква се на­ла­зи у Шти­ка­ди.

Цр­ква је па­ро­хиј­ска. Цр­кву је гра­дио Her­man Bollé у пе­ри­од ­ у од 1893. до
1896. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 20,36 m и ши­ри­не 9,49 m.
Пре­ма на­во­ди­ма Опу­но­моћ­ства Уд­бе Гра­чац цр­ква је у то­ку Дру­гог свет­ског
ра­та те­же оште­ће­на. Уну­тра­шњост је де­мо­ли­ра­на јер су је нај­пре ита­ли­јан­ска, а за­
тим и не­мач­ка вој­ска ко­ри­сти­ле као шта­лу. Пре­ма из­ве­шта­ју Епар­хиј­ског управ­ног
од­бо­ра цр­ква је у пот­пу­но ис­прав­ном ста­њу де­мо­ли­ра­на и пре­тво­ре­на у шта­лу и
ма­га­цин при­ли­ком осни­ва­ња се­љач­ке рад­не за­дру­ге 1948. го­ди­не. Услед не­бри­ге,
кров је про­пао и уру­шио се.
При­ли­ком по­се­те ма­на­сти­ру Кр­ки па­три­јарх срп­ски и ма­ке­дон­ски Гер­ман,
29. ма­ја 1966. за­ус ­ та­вио се код цр­кве и пред­ло­жио епи­ско­пу гор­њо­кар­ло­вач­ком
Си­ме­о­ну да се чим пре по­пра­ви у че­му ће и он по­мо­ћи. Ме­ђу­тим, тај пред­лог ни­је
ре­а­ли­зо­ван, а цр­ква је и да­ље про­па­да­ла.

71
 Са­да (2017) цр­ква је у про­це­су об­
но­ве, из­ра­ђен је про­је­кат и че­ка се по­че­
так ра­да.
Па­ро­хиј­ски дом је у то­ку Дру­
гог свет­ског ра­та спа­љен, а на­кон ра­та
ло­кал­не вла­сти су га адап­ти­ра­ле и, по
уста­ље­ној прак­си, ко­ри­сти­ле за за­дру­
жни дом.

Остаци порушеног храма

Снимак цркве крајем шездесетих година

Храм Све­тог Ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла

Фи­ли­јал­на цр­ква у Ба­ра­ма. До из­

град­ње хра­ма Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и
Па­вла то је би­ла па­ро­хиј­ска цр­ква.
Цр­ква се на­ла­зи код гро­бља у
Шти­ка­ди. Са­гра­ђе­на је 1798. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та пот­
пу­но је де­мо­ли­ра­на уну­тра­шњост хра­ма.
Оште­ћен је и кров, ко­ји је ка­сни­је пот­
пу­но про­пао.
У ле­то 1970. го­ди­не укра­де­но је
јед­но цр­кве­но зво­но. Вер­ни на­род је о
то­ме оба­ве­стио над­ле­жног па­ро­ха у Мет­ Па­рох је­реј Или­ја Ћук ро­ђен је
ку, али и по­ред број­них ин­тер­вен­ци­ја 1912. у Зр­ма­њи, а ру­ко­по­ло­жен за све­
Епар­хиј­ског управ­ног од­бо­ра, по­чи­ни­ ште­ни­ка 1936. го­ди­не. На по­чет­ку ра­та
о­ци ни­су про­на­ђе­ни. То зво­но је 1918. од­ла­зи у род­но ме­сто, ода­кле се скла­ња
го­ди­не, пре­ма исто­риј­ским за­пи­си­ма, у Ки­ста­ње, на ита­ли­јан­ску те­ри­то­ри­ју.
пр­во об­ја­ви­ло рас­пад ау­стро­уг­ ар­ске ца­ По­том се вра­ћа у Зр­ма­њу и 1942. од­ла­
ре­ви­не. зи у пар­ти­за­не, где је оба­вљао ду­жност
вер­ског ре­фе­рен­та. По­сле ра­та жи­вео је
у За­гре­бу и ду­го го­ди­на био у Ко­ми­си­ји
за вер­ска пи­та­ња НР Хр­ват­ске. Умро је
Пројекат цркве у Штикари
1962. го­ди­не.
АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
КО­РЕ­НИЧ­КО
 Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво Ко­ре­нич­ко са се­ди­штем у Вре­лу
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник: про­то­је­реј Ма­ној­ло A. Оклоб­џи­ја, па­рох у Вре­лу.
Цр­ка­ва има 14, цр­кве­них оп­шти­на 10, па­ро­хи­ја 10 од ко­јих је де­вет по­пу­ње­них
и јед­на не­по­пу­ње­на. Па­ро­хи­ја­на има 27.493.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Бје­ло­по­ље
2. Бу­нић
3. Вре­ло
4. Де­бе­ло Бр­до
5. Ко­ре­ни­ца
6. Кр­ба­ви­ца
7. Пли­твич­ка је­зе­ра
8. Лич­ко Пе­тро­во Се­ло
9. Са­ди­ло­вац
10. Кор­дун­ски Ље­ско­вац

76
 БЈЕ­ЛО­ПО­ЉЕ

Цр­кве­на оп­шти­на Бје­ло­по­ље.

Па­ро­хи­ја Бје­ло­по­ље.
Па­ро­хи­ју чи­не Бје­ло­по­ље, Бје­ло­пољ­ски Тук, Гра­бу­шић, Кла­шњи­ца, Фр­ка­шић
и Ве­да­шић. Укуп­но има 394 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них су за­ве­де­не 1794, а вен­ча­них и умр­лих
1880. го­ди­не.

Храм Све­те Пет­ке

Цр­ква је у Бје­ло­по­љу.
Па­ро­хиј­ска цр­ква са­гра­ђе­на је од др­ве­та 1742, а по­сле је по­ру­ше­на и са­зи­да­
на но­ва 1806. го­ди­не. Ши­ри­на цр­кве је у осно­ви 9 m.
Уста­ше су на по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­кву опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле. У
мар­ту 1942. го­ди­не у бор­ба­ма при­ли­ком де­бло­ка­де ита­ли­јан­ског гар­ни­зо­на у Ко­ре­
ни­ци цр­ква је оште­ће­на, а у ита­ли­јан­ској офан­зи­ви фе­бру­а­ра 1943. го­ди­не за­па­
ље­на. На­кон ра­та ло­кал­не вла­сти су по­ру­ши­ле остат­ке хра­ма, а гра­ђе­вин­ски ма­те­
ри­јал је од­ве­зен са цр­кви­шта, па је на том ме­сту остао са­мо зво­ник са звоном без
тор­ња. Про­стор око цр­кве ко­ри­сти се за сме­штај др­ве­не гра­ђе. Цр­ква је при­пре­ма­
на за об­но­ву по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка ка­да је у ту свр­ху сру­шен пре­
о­ста­ли део боч­ног зи­да.

79

Па­ро­хиј­ски дом је спа­љен у ра­ту,
а по­сле је сру­шен до те­ме­ља.
Храм Све­тог Ђoр­ђа
Фи­ли­јал­на цр­ква зва­на Ру­жи­ца.
На­ла­зи се на Ти­че­ву.
Цр­ква је са­гра­ђе­на 1816. го­ди­не.
Има­ла је по­се­бан зна­чај и ужи­ва­
ла по­што­ва­ње вер­ног на­ро­да и окол­ног
ста­нов­ни­штва.
Цр­ква је то­ком бор­би во­ђе­них
1942. и 1943. го­ди­не у не­по­сред­ној бли­
зи­ни оште­ће­на од паљ­бе ита­ли­јан­ске
вој­ске. На­кон то­га од­лу­ком На­род­ног
од­бо­ра је рас­кри­ве­на, а лим са кро­ва
ис­ко­ри­шћен је за по­кри­ва­ње из­го­ре­лих
при­ват­них ку­ћа. Од хра­ма су оста­ли са­
мо зи­до­ви са зво­ни­ком.
По­сле Дру­гог свет­ског ра­та ис­
пред зи­ди­на сру­ше­не цр­кве, сва­ке го­
ди­не на Мла­ду не­де­љу, оку­пља­ли су се
ма­ло­број­ни вер­ни­ци и све­ште­ник ко­ји је
оба­вљао бо­го­слу­же­ње.
Об­но­ва је по­че­ла по­чет­ком де­ве­
де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка. Сру­ше­ни су
ста­ри зи­до­ви, а од истог ка­ме­на са­зи­да­
на је но­ва цр­ква.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 17,50 m и ши­ри­не 7,50 m.
Снимак пре обнове Обнова почетком деведесетих година Унутрашњост цркве
 Храм Све­тог Ни­ко­ле БУ­НИЋ
Фи­ли­јал­на цр­ква. Цр­кве­на оп­шти­на Бу­нић.
Цр­ква се на­ла­зи у Фр­ка­ши­ћу. Ди­ Па­ро­хи­ја Бу­нић.
мен­зи­је су јој у осно­ви ду­жи­не (без зво­ Па­ро­хи­ју чи­не Бу­нић, Ша­ла­му­нић и Ко­зјан. Укуп­но има 500 до­мо­ва.
ни­ка) 13,00 m и ши­ри­не 7,00 m. Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1798, вен­ча­них 1778, а умр­
Уну­тра­шњост цр­кве у Дру­гом лих 1804. го­ди­не.
свет­ском ра­ту је ма­ње оште­ће­на. Зи­до­
ви и кров, као и зво­ник са тор­њем, оста­
ли су у ре­ла­тив­но до­бром ста­њу. Ико­но­
стас је са­чу­ван нео­ште­ћен. Ше­зде­се­тих
го­ди­на 20. ве­ка ико­не су оту­ђе­не, али
Остаци иконостаса
су ка­сни­је про­на­ђе­не и вра­ће­не па­ро­ху
у Слу­њу ко­ји је у том пе­ри­о­ду ад­ми­ни­
стри­рао ко­ре­нич­ком па­ро­хи­јом. Цр­ква
ни­је по­пра­вља­на, па се вре­ме­ном уру­
шио кров.

Па­рох је­реј Да­

ни­ло Бра­кус ро­ђен је
1911. у За­лу­жни­ци код
Оточ­ца. Ру­ко­по­ло­жен
је за све­ште­ни­ка 1938.
го­ди­не. Уста­ше су га
ухап­си­ле по­ло­ви­ном ју­ Нови темељи на црквишту
на 1941. и од­ве­ле у за­
твор у Ко­ре­ни­ци, где је
му­чен. На мол­бу су­пру­ Храм Све­тог Ни­ко­ле
ге На­де ко­ја се обра­ти­
ла по­зна­ни­ку Јо­си Са­мар­џи­ји, уста­шком Цр­ква се на­ла­зи у Бу­ни­ћу.
ин­спек­то­ру у Ко­ре­ни­ци, ипак је пу­штен Па­ро­хиј­ска цр­ква је са­гра­ђе­на 1770 го­ди­не. Ико­но­стас је осли­кан 1867. го­
ку­ћи. По­сле осам да­на по­но­во је ухап­ ди­не.
шен, и 29. или 30. ју­на и од­ве­ден по­но­во Сла­ва је Ваз­не­се­ње Го­спод­ње (Спа­сов­дан).
у ко­ре­нич­ки за­твор. Дру­ге но­ћи по но­ У ју­ну 1941. го­ди­не ри­мо­ка­то­лич­ки жуп­ник из Под­ла­па­че са ло­кал­ним уста­
вом за­тва­ра­њу спро­ве­ден је на При­је­ ша­ма од­у­зео је ма­тич­не књи­ге и оста­ле вред­но­сти и за­кљу­чао цр­кву. Уста­ше су је
бој где је уби­јен и ба­чен у ја­му, за­јед­но 4. ав­гу­ста за­па­ли­ле. Та­да су уби­ли док­тор­ку На­ду Кне­же­вић ис­пред ку­ће, а ње­но
са све­ште­ни­ци­ма Ду­ша­ном Ди­кли­ћем и те­ло ба­ци­ли у цр­кву ко­ју су по­том за­па­ли­ли. Зи­до­ви су по­ру­ше­ни по­сле ра­та. На
Ра­дом Ста­ни­са­вље­ви­ћем. цр­кви­шту је 1949. го­ди­не од пре­о­ста­лог ма­те­ри­ја­ла из­гра­ђе­на за­дру­жна шта­ла и

83
ма­га­цин. Остат­ке ка­ме­на ко­ри­сти­ли су
ме­шта­ни за соп­стве­не по­тре­бе. На ме­сту
не­ка­да­шње цр­кве одр­жа­ван је сточ­ни
са­јам све до 1990. го­ди­не, ка­да је над­
ле­жни све­ште­ник за­тра­жио од ло­кал­них
вла­сти да се то за­бра­ни.
Па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен је 1841.
и за­па­љен истог да­на ка­да и цр­ква – 4.
ав­гу­ста 1941. го­ди­не. По­сле Дру­гог свет­
ског ра­та сру­шен је до те­ме­ља.
На цр­кви­шту је за­по­че­та град­ња
но­вог хра­ма и 1994. го­ди­не на­чи­њен је
те­мељ. Те­ме­љи су у осно­ви ди­мен­зи­ја ду­
жи­не 25,50 m и ши­ри­не 10,20 m.
Фи­ли­јал­ни храм Све­тог Лу­ке
Цр­ква се на­ла­зи­ла у Ко­зја­ну.
У Ко­зја­ну, за­се­о­ку Хи­ни­ћи, на не­
ка­да­шњем цр­кви­шту не по­сто­је ви­ше
оста­ци те цр­кве.
Црквиште у Бунићу. Зграда десно је некадашња задружна штала
Па­рох про­то­је­реј
Пе­тар Ра­ше­та ро­ђен
је 1877. у До­њем Лап­
цу. Ру­ко­по­ло­жен је у
чин све­ште­ни­ка 1903.
го­ди­не. Као па­рох у Кр­
ба­ви­ци 1915. био је ин­
тер­ни­ран у ма­на­стир
Го­мир­је. У па­ро­хи­ју бу­
нић­ку пре­шао је 1918. го­ди­не. Уста­ше
су га ухап­си­ле у ју­лу 1941. го­ди­не и од­
ве­ле у Го­спић где је и уби­јен. У по­је­ди­
ним из­во­ри­ма на­во­ди се да је ухап­шен
26. ма­ја. Прет­ход­но су уста­ше ухап­си­ле
и уби­ле ње­го­вог си­на Во­ји­сла­ва.
 ВРЕ­ЛО

Цр­кве­на оп­шти­на Вре­ло.

Па­ро­хи­ја Вре­ло.
Па­ро­хи­ју чи­не Вре­ло, Ру­да­но­вац, Је­зер­це и Хо­мо­љац. Укуп­но има 309 до­мо­
ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1892, а ма­ти­це су за­ве­де­не исте го­ди­не.

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Вре­лу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1904. го­ди­не. Ди­мен­зи­је су јој у осно­ви ду­
жи­не 22,50 m и ши­ри­не 10,30 m.
До осни­ва­ња па­ро­хи­је Вре­ло би­ла је фи­ли­јал­на цр­ква ко­ре­нич­ке па­ро­хи­је. У
не­ким до­ку­мен­ти­ма се ис­ти­че да је 1842. го­ди­не у Вре­лу об­но­вље­на цр­ква Ве­ли­ке
Го­спо­ји­не.
Цр­ква је по­сле Дру­гог свет­ског ра­та оста­ла у до­бр­ом ста­њу. На кро­ву су за­
бе­ле­же­на ма­ња оште­ће­ња од ге­ле­ра услед че­га је про­ки­шња­вао, али је ка­сни­је рас­
кри­вен и свод се вре­ме­ном уру­шио. Уну­тра­шњост су 28. августа 1952. године де­ва­
сти­ра­ли се­о­ски омла­дин­ци, на­кон што је прет­ход­но цр­ква очи­шће­на ка­ко би би­ла
слу­же­на ли­тур­ги­ја. Над­ле­жне вла­сти из Ко­ре­ни­це за­бра­ни­ле су та­да све­ште­ни­ку
Ми­ли На­ва­ли, па­ро­ху у Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма, да до­ђе и слу­жи ли­тур­ги­ју. Са зво­
ни­ка су од­не­та зво­на, а огра­да око цр­кве је по­ру­ше­на. На Ве­ли­ку Го­спо­ји­ну 1990,

87
по­сле пе­де­сет го­ди­на, слу­же­на је ли­тур­
ги­ја. Иду­ће го­ди­не ли­тур­ги­ја је слу­же­на
у по­кри­ве­ној цр­кви, а об­но­ва је на­ста­
вље­на по­сле 1995. го­ди­не.
Стање шездесетих година
Обнова 1990. године
Па­рох у Вре­лу и ар­хи­је­реј­ски на­
ме­сник ко­ре­нич­ки био је про­то­је­реј-ста­
вро­фор Ма­ној­ло А. Оклоб­џи­ја. Ро­ђен је
1860. у По­чи­те­љу код Го­спи­ћа. Ру­ко­по­
ло­жен је 1886. го­ди­не за ка­пе­ла­на у Тур­
јан­ском, по­том је пре­ме­штен у Вре­ло где
је на ње­го­ву ини­ци­ја­ти­ву по­диг­ну­та но­
ва цр­ква. За вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та
био је про­га­њан и про­вео је у ин­тер­на­
ци­ји две го­ди­не. Ухап­си­ле су га уста­ше
по­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та, али је
убр­зо пу­штен ку­ћи. Од­ла­зи 1943. го­ди­
не код си­на у За­греб, где је и умро 14.
ја­ну­а­ра 1945. го­ди­не.
ДЕ­БЕ­ЛО БР­ДО
Цр­кве­на оп­шти­на Де­бе­ло Бр­до.
Па­ро­хи­ја Де­бе­ло Бр­до.
Па­ро­хи­ју чи­не Де­бе­ло Бр­до, Пе­ћа­не и Бу­нић (део села). Укуп­но има 300 до­
мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це умр­лих и вен­ча­них за­ве­де­не су 1777, а ро­ђе­них
1780. го­ди­не.
Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Па­ро­хиј­ска цр­ква у Де­бе­лом Бр­ду, са­зи­да­на је 1762. го­ди­не.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та ри­мо­ка­то­лич­ки жуп­ник из Под­ла­па­че, у прат­
њи ло­кал­них уста­ша, од­нео је ма­тич­не књи­ге и све вред­но­сти, а цр­кву за­тво­рио.
У то­ку ра­та уну­тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на. У јед­ном пе­ри­о­ду у њој је би­ла сме­
ште­на пар­ти­зан­ска бол­ни­ца. По­сле ра­та ко­ри­шће­на је као ма­га­цин.
Па­ро­хиј­ски дом је спа­љен у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та, да би по­сле био об­но­
вљен и адап­ти­ран у про­дав­ни­цу.
89
 КО­РЕ­НИ­ЦА

Па­рох у Де­бе­ Цр­кве­на оп­шти­на Ко­ре­ни­ца.

лом Бр­ду је­реј Ву­ја­ Па­ро­хи­ја Ко­ре­ни­ца.
дин Пањ­ко­вић ро­ђен Па­ро­хи­ју чи­не Ко­ре­ни­ца, Вра­но­ва­ча, Вр­пи­ле, Ка­ле­бо­вац, По­нор, Ше­га­но­вац,
је 1905. у Бр­ло­гу код Ми­ха­ље­вац, Гра­ди­на, Ја­си­ко­вац и Ора­хо­вац. Укуп­но има 456 до­мо­ва.
Оточ­ца. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1929. го­
ди­не. Уста­ше су га ухап­
си­ле 28. ма­ја 1941. и од­
ве­ле у за­твор у Бу­ни­ћу,
где је му­чен. Ода­тле је
пре­ба­чен у Го­спић, а за­тим спро­ве­ден
на Ја­дов­но где је и уби­јен.

Снимак цркве из шездесетих година

По­ред цр­кве на­ла­зи се спо­ме­ник зна­ме­

ни­том лич­ком про­ти Сто­ја­ну Шо­ба­ту

Храм Све­тих Ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла

Цр­ква се на­ла­зи у Гра­ди­ни.

Па­ро­хиј­ска цр­ква са­гра­ђе­на је у 18. ве­ку.
Цр­кве­на сла­ва је Пе­тров­дан.
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су цр­кву опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле.
Ита­ли­јан­ска вој­ска за­по­се­ла је цр­кву као зна­ча­јан обје­кат у од­бра­ни ме­ста. По­
чет­ком ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не пар­ти­за­ни су их по­ти­сну­ли и за­уз­ е­ли цр­кву, а ње­ну
уну­тра­шњост оскр­на­ви­ли и де­мо­ли­ра­ли. У мар­ту исте го­ди­не, при­ли­ком де­бло­ка­де
гар­ни­зо­на у Ко­ре­ни­ци, ита­ли­јан­ска вој­ска је то­пов­ском гра­на­том по­го­ди­ла и оште­
ти­ла кров. На­кон то­га, од­лу­ком На­род­ног од­бо­ра цр­ква је рас­кри­ве­на а кров­ни лим
је ис­ко­ри­шћен за по­кри­ва­ње оште­ће­них ку­ћа.
По­сле ра­та пре­о­ста­ли су зи­до­ви и зво­ник без кро­ва. Ка­ме­на огра­да је ма­ло
ка­сни­је по­ру­ше­на. По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка очи­шће­но је цр­кви­ште и
при­пре­ма­ла се об­но­ва хра­ма.

91
 КР­БА­ВИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на Кр­ба­ви­ца.

Унутрашњост храма
Па­ро­хиј­ски дом је са­гра­ђен 1847.
го­ди­не. Спа­љен је у Дру­гом свет­ском ра­
ту.
Па­рох је­реј Ра­де Па­ро­хи­ја Кр­ба­ви­ца.
- Радивој И. Ста­ни­са­ Па­ро­хи­ју чи­не Кр­ба­ви­ца и Тр­на­вац. Укуп­но има 303 до­мо­ва.
вље­вић ро­ђен је 1891. Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1835. го­ди­не.
у Гра­ча­цу. Ру­ко­по­ло­
жен је за све­ште­ни­ка
1916. го­ди­не. Уста­ше су
1. ју­ла 1941. ме­ђу ви­ђе­
ни­јим љу­ди­ма у ко­ре­
нич­ком кра­ју ухап­си­ле
и све­ште­ни­ка Ста­ни­са­
вље­ви­ћа. Нај­пре су га др­жа­ли у за­тво­ру
уста­шког ста­на у Ко­ре­ни­ци, где је му­
чен, а по­том је од­ве­ден на При­је­бој и
уби­јен.

Храм Све­тог про­ро­ка Или­је

Остаци храма
Цр­ква је у Кр­ба­ви­ци.
Цр­ква је па­ро­хиј­ска, из­гра­ђе­на 1730. го­ди­не.

У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та уну­тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на, али су зи­до­

ви, кров и зво­ник са тор­њем оста­ли у ре­ла­тив­но до­бром ста­њу. По­сле ра­та у цр­кви
је др­жа­на сто­ка, а ка­сни­је je ко­ри­шће­на као ма­га­цин ло­кал­не по­љо­при­вред­не за­
дру­ге.

У па­ро­хиј­ском до­му у то­ку 1942. го­ди­не био је сме­штен Штаб гру­пе На­род­
но-осло­бо­ди­лач­ког по­кре­та за Ли­ку. То­ком ра­та је при­лич­но де­мо­ли­ран, да би по­сле
ра­та био пре­ур­ е­ђен и ко­ри­шћен за по­тре­бе за­дру­ге.
Предратни снимак

93

Храм По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Фи­ли­јал­на цр­ква.
Цр­ква је у Тр­нав­цу. Са­гра­ђе­на је
1896, ка­да је и ико­но­стас осли­као Ни­
ко­ла Ив­ко­вић. Зво­но је из­ли­ве­но у лив­
ни­ци Ан­то­на Но­вот­ни­ја у Те­ми­шва­ру
1900. го­ди­не.
Цр­ква је у Дру­гом свет­ском ра­ту
де­мо­ли­ра­на. Зи­до­ви и зво­ник су оште­
ће­ни и је­ди­но је кров и да­ље био у до­
бром ста­њу. По­сле ра­та ни­је об­на­вља­на,
та­ко да се вре­ме­ном уру­ши­ла.
Покрова Пресвете Богородице
Па­рох у Кр­ба­ви­ци је­реј Јан­ко
Бје­го­вић ро­ђен је 1909. го­ди­не. Ру­ко­по­
ло­жен је 1932. го­ди­не. По про­гла­ше­њу
Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске уста­ше су
спро­ве­ле пре­трес па­ро­хиј­ског ста­на и
све књи­ге из би­бли­о­те­ке по­це­па­ли и спа­
ли­ли. По­чет­ком ју­ла, у прат­њи дво­ји­це
уста­ша, ри­мо­ка­то­лич­ки жуп­ник из Под­
ла­па­че за­пле­нио је све цр­кве­не ма­ти­це
и оста­ле вред­но­сти, а цр­кву за­кљу­чао.
Бје­го­вић је ухап­шен 6. ју­ла 1941. го­ди­не
по на­ло­гу уста­шког ста­на у Ко­ре­ни­ци.
Уста­ше су га ве­за­ле лан­ци­ма и спро­ве­
ле у жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу у Бу­ни­ћу.
Сле­де­ћег да­на је од­ве­ден за Го­спић, где
га је од по­гу­бље­ња спа­сио Хр­ват Пе­тар
Се­ку­лић. По­том је из­бе­гао у Ср­би­ју и по­
сле ра­та ни­је се вра­ћао у па­ро­хи­ју.
Унутрашњост храма
Звоно је изливено 1900. године у Темишвару
 ПЛИ­ТВИЧ­КА ЈЕ­ЗЕ­РА

Цр­ве­на оп­шти­на Пли­твич­ка jезера.

Па­ро­хи­ја Пли­твич­ка је­зе­ра.
Па­ро­хи­ју чи­не Пли­твич­ка је­зе­ра, Ро­дић По­ља­на, Би­ги­на По­ља­на, Рас­то­ва­ча,
Је­зер­це, Ми­рић Штро­пи­на, Пли­твич­ки Ље­ско­вац, Ри­је­ка и Кон­ча­рев Крај. Укуп­но
има 158 до­мо­ва.

Храм Све­тог Ве­ли­ко­му­че­ни­ка ца­ра Ла­за­ра

Цр­ква се на­ла­зи у Пли­твич­ком Ље­сков­цу. Са­гра­ђе­на је у пе­ри­о­ду од 1885. до

1890. го­ди­не.
Сла­ва хра­ма је Ви­дов­дан.
Два да­на на­кон цр­кве­не сла­ве, 30. ју­на 1941. го­ди­не, ор­га­ни вла­сти Не­за­
ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске исе­ли­ли су срп­ски на­род пли­твич­ке оп­шти­не на под­руч­је
сре­зо­ва Др­вар и Бо­сан­ско Гра­хо­во. На­кон то­га уста­ше су до­во­ди­ле Ср­бе из окол­них
се­ла и са ши­рег под­руч­ја да ру­ше цр­кву. Сру­ше­на је до те­ме­ља, а од ње­не гра­ђе до­
зи­дан је и оја­чан обје­кат у ко­јем је би­ла уста­шка по­ста­ја. По­сле ра­та оста­ци те­ме­ља
цр­кве су рас­ко­па­ни и ба­че­ни у је­зе­ро, па је на том ме­сту оста­ло пра­зно цр­кви­ште.
По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка по­че­ла је на цр­кви­шту из­град­ња но­
вог хра­ма. Те­ме­љи су ози­да­ни и осве­ће­ни на Ви­дов­дан 1991. го­ди­не. Ди­мен­зи­је
те­ме­ља су ду­жи­не 16,80 m и ши­ри­не 8,70 m.
У по­мен на кра­ља Алек­сан­дра I Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, Ср­би Епар­хи­је го­р­њо­кар­
ло­вач­ке у до­го­во­ру са чла­но­ви­ма цр­кве­не оп­шти­не Пли­твич­ка је­зе­ра, од­лу­чи­ли су
15. ма­ја 1935. го­ди­не да по­диг­ну пра­во­слав­ни храм на Пли­твич­ким је­зе­ри­ма. Ми­
тро­по­лит за­гре­бач­ки и ад­ми­ни­стра­тор Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке До­си­теј се 28.
апри­ла 1936. го­ди­не обра­тио ка­би­не­ту кра­ља Пе­тра II Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, за­тра­жив­ши
одо­бре­ње за те ак­тив­но­сти и до­био по­твр­дан од­го­вор.
Молба за изградњу спомен-храма на Плитвичким Језерима

96 97

Плитвички Љесковац
Цр­кви­ште се на­ла­зи­ло на пла­тоу
ис­под хо­те­ла „Пли­тви­це“. На дру­ги дан
Ду­хо­ва 1938. го­ди­не, на но­вом цр­кви­
шту одр­жан је хра­мов­ни збор на ко­јем
се по­ја­вио и ми­тро­по­лит До­си­теј и у
при­су­ству ви­ше све­ште­ни­ка и мно­штва
вер­ни­ка слу­жио Све­ту ли­тур­ги­ју.
Услед но­во­на­ста­лих (не)при­ли­ка
цр­ква ни­кад ни­је по­диг­ну­та, а у про­ле­ће
1939. го­ди­не из­го­рео је и хо­тел „Пли­тви­
це“. Ве­ру­ју­ћи на­род се и по­ред све­га ду­
го го­ди­на по за­вр­шет­ку Дру­гог свет­ског
ра­та оку­пљао на цр­кви­шту.
Темељи новог храма
у Плитвичком Љесковцу
Храм Све­тог Ђор­ђа ЛИЧ­КО ПЕ­ТРО­ВО СЕ­ЛО
Фи­ли­јал­на цр­ква па­ро­хи­је Гор­ње Цр­кве­на оп­шти­на Лич­ко Пе­тро­во Се­ло.
Вр­хо­ви­не ко­ја је ка­сни­је због уда­ље­но­ Па­ро­хи­ја Лич­ко Пе­тро­во Се­ло.
сти од па­ро­хиј­ске цр­кве при­па­ла па­ро­ Па­ро­хи­ју чи­не Лич­ко Пе­тро­во Се­ло, Же­ља­ва, Ба­ље­вац, Ре­ше­тар, Ара­пов До и
хи­ји Са­ди­ло­вац. За­кло­па­ча. Укуп­но има 526 до­мо­ва.
На­ла­зи­ла се на се­ве­ро­за­пад­ној Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1797. го­ди­не и та­да су за­ве­де­не и ма­ти­це.
стра­ни се­ла Пли­тви­ца, на ло­ка­ци­ји зва­
ној Шље­мен­чи­на. Би­ла је то брв­на­ра ма­
њих ди­мен­зи­ја, ко­ја је вре­ме­ном про­па­
ла.
Ико­не из цр­кве скло­ње­не су у
обли­жњу ку­ћу, али су из­го­ре­ле у по­жа­ру
ко­ји ју је за­хва­тио.
Па­рох у Пли­твич­
ком Ље­сков­цу Ду­шан
Ди­клић ро­ђен је 1912.
у Шка­ра­ма код Оточ­ца.
Ру­ко­по­ло­жен је за све­
ште­ни­ка 1933. го­ди­не
и по­ста­вљен за па­ро­
ха у Ма­рин­до­лу, ода­кле
је пре­шао у Пли­твич­ки
Ље­ско­вац. Као па­ро­хиј­
ски све­ште­ник за­вр­шио је Бо­го­слов­ски
фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. Уста­ше су га 1. ју­
на 1941. го­ди­не ухап­си­ле у ње­го­вом ста­
ну и од­ве­ле у Ко­ре­ни­цу, где су га у по­
дру­му уста­шког ста­на му­чи­ли, а за­тим
у ка­ми­о­ну од­ве­зли на При­је­бој и ли­кви­ Храм Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла
ди­ра­ли.
Цр­ква се на­ла­зи у Лич­ком Пе­тро­вом Се­лу. Са­гра­ђе­на је 1808. го­ди­не. Про­ши­
ре­на је 1893. и осве­ће­на сле­де­ће го­ди­не.
При­ли­ком исе­ља­ва­ња срп­ског на­ро­да из оп­шти­не Лич­ко Пе­тро­во Се­ло, 2.
сеп­тем­бра 1941. го­ди­не при­пад­ни­ци уста­шких по­строј­би из Би­ха­ћа и окол­них се­ла,
ко­ји су у том про­го­ну Ср­ба уче­ство­ва­ли, де­мо­ли­ра­ли су уну­тра­шњост цр­кве.
Кра­јем ја­ну­а­ра 1943. го­ди­не при­пад­ни­ци је­ди­ни­ца не­мач­ке 7. СС ди­ви­зи­је
„Принц Еу­ген“ ушли су у Лич­ко Пе­тро­во Се­ло и за­па­ли­ли све објек­те. Та­да је из­го­ре­
ла и цр­ква. По­сле ра­та од ње пре­о­ста­ли су зи­до­ви и зво­ник са тор­њем, a свод је пао.
У про­ле­ће 1971. го­ди­не па­ро­хи­ја­ни су очи­сти­ли зи­до­ве. Епи­скоп гор­њо­кар­ло­
вач­ки Си­ме­он је, на дан цр­кве­не сла­ве, у остат­ку хра­ма пу­ног вер­ни­ка, уз уче­шће
че­тво­ри­це све­ште­но­слу­жи­те­ља, на­кон три­де­сет го­ди­на слу­жио пр­ву Све­ту ли­тур­ги­
ју. Исте го­ди­не об­но­вље­ни су зи­до­ви и по­ста­вљен но­ви кров, на ко­ме се за­ви­јо­ри­ла
срп­ска на­ци­о­нал­на за­ста­ва. На­ред­не го­ди­не ба­рок­на ку­по­ла за­ме­ње­на је ку­по­лом
99

Почетак обнове 1971. године
Па­рох је­реј Ни­
ко­ла М. За­го­рац ро­ђен
је 1910. у Бре­зи­ку код
Мет­ка. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1933.
го­ди­не и по­ста­вљен за
па­ро­ха на Уд­би­ни, ода­
кле је 1938. го­ди­не пре­
шао у Лич­ко Пе­тро­во
Се­ло. Од­мах по про­гла­
ше­њу Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске ло­
кал­не уста­ше су га ухап­си­ле и од­ве­ле у
не­по­зна­том прав­цу. Ње­го­ву су­пру­гу са
дво­је де­це уста­ше су у ма­ју 1942. го­ди­не
де­пор­то­ва­ле у ло­гор Ја­се­но­вац.

Иконостас у срп­ско-ви­зан­тиј­ском сти­лу. Об­

но­вље­на је при­ло­зи­ма исе­ље­ни­ка и ло­
кал­них па­ро­хи­ја­на. На Пе­тров­дан 1974.
го­ди­не вла­ди­ка је у још не­до­вр­ше­ној
цр­кви осве­штао ико­но­стас ко­ји је био
по­клон Ње­го­ве све­то­сти па­три­јар­ха срп­
ског Гер­ма­на. Био је то ста­ри ико­но­стас
из бе­о­град­ске цр­кве По­кро­ва Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це, рад сли­ка­ра Жи­во­ра­да На­
ста­си­је­ви­ћа. Осве­ће­на је на Пе­тров­дан
1976. го­ди­не.

Па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен од др­ве­

та 1820, а ози­дан је 1827. го­ди­не. На­ла­
зио се по­ред цр­кве. У то­ку Дру­гог свет­
ског ра­та је за­па­љен, а по­сле сру­шен до
те­ме­ља.
АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
КР­БАВ­СКО-ПРИ­ЛО­ШКО
Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво кр­бав­ско-при­ло­шко са се­ди­штем у До­њем Лап­цу.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник в. д. је­реј Ни­ко­ла Бо­гу­но­вић.
Цр­ка­ва има 17, цр­кве­них оп­шти­на 14, па­ро­хи­ја 15 од то­га по­пу­ње­них 12,
непопуњених три. Па­ро­хи­ја­на има 31.416.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Ви­сућ
2. До­бро­се­ло
3. До­ља­ни
4. Доњи Лапац
5. Јо­шан
6. Ко­мић
7. Ме­ки­њар
8. Му­ти­лић
9. Не­бљу­си
10. Осред­ци
11. Под­ла­пача
12. Срб
13. Сред­ња Го­ра
14. Су­ва­ја
 ВИ­СУЋ

Цр­кве­на оп­шти­на Ви­сућ.

Па­ро­хи­ја Ви­сућ.
Па­ро­хи­ју чи­не Ви­сућ и Бу­ко­вац. Укуп­но има 232 до­ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1835. го­ди­не.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Ви­су­ћу. Из­гра­ђе­на је 1733, а зво­ник до­гра­ђен 1796. го­ди­

не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 18,00 m и ши­ри­не 7,70 m.
Сла­ва хра­ма је Па­влов­дан.
Цр­кву су 1942. го­ди­не за­па­ли­ле уста­ше, да би ма­ло ка­сни­је то­рањ стра­дао у
бом­бар­до­ва­њу. Уну­тар за­па­ље­не цр­кве још у то­ку ра­та адап­ти­ран је про­стор за се­
о­ски млин. По­сле ра­та цр­ква је и да­ље ко­ри­шће­на за млин и дру­ге по­тре­бе се­љач­ке
рад­не за­дру­ге.

Па­ро­хиј­ски дом у ра­ту је сру­шен до те­ме­ља. На ње­го­вом ме­сту на­кон ра­та је

са­гра­ђе­на др­ве­на ку­ћа у ко­јој је ста­но­вао по­сло­во­ђа мли­на.

Цртеж цркве са звоником у Висућу из 1924. године

107

Па­рох је­реј Сте­ван Пе­јић ро­ђен
је 1888. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је 1912. го­
ди­не. Уста­ше су га ухап­си­ле на по­чет­ку
Дру­гог свет­ског ра­та, али је на­кон крат­
ког вре­ме­на пу­штен. У про­ле­ће 1944.
го­ди­не пре­ла­зи у До­њи Ла­пац ода­кле је
из­бе­гао у Ср­би­ју и ту и остао. Пен­зи­о­
ни­сан је 1951. го­ди­не и умро у Бе­о­гра­ду
30. ју­ла 1955. го­ди­не.
Постоље за млин
Снимљено осамдесетих година
ДО­БРО­СЕ­ЛО
Цр­кве­на оп­шти­на До­бро­се­ло.
Па­ро­хи­ја До­бро­се­ло.
Па­ро­хи­ју чи­не До­бро­се­ло, Гор­њи Ла­пац и Бо­ри­че­вац. Укуп­но има 200 до­мо­
ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них су за­ве­де­не 1805, вен­ча­них 1832, умр­лих
1835. го­ди­не.
Храм Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла
Храм се на­ла­зи у До­бро­се­лу. Па­ро­хиј­ска цр­ква из­гра­ђе­на је 1800. го­ди­не.
Цр­ква је ма­ње оште­ће­на при­ли­ком ита­ли­јан­ског гра­на­ти­ра­ња се­ла у фе­бру­
а­ру 1943. го­ди­не. За­па­ље­на је ка­да и це­ло се­ло 2. апри­ла 1944. го­ди­не, у на­па­ду
не­мач­ке вој­ске. Оста­ци цр­кве ми­ни­ра­ни су по­сле ра­та да би по­том зи­ди­не би­ле
стру­ше­не до те­ме­ља. Ма­те­ри­јал је упо­тре­бљен за град­њу за­дру­жног објек­та или је
не­што да­то ме­шта­ни­ма за њи­хо­ве по­тре­бе. При­ли­ком ми­ни­ра­ња па­ла су са зво­ни­ка
три зво­на, при че­му се јед­но де­ли­мич­но раз­би­ло. Ло­кал­ни На­род­ни од­бор зво­на је
про­дао „От­па­ду“ у Би­ха­ћу.
109
 Па­ро­хиј­ски дом је по­ру­шен у ра­
ту, а по­сле је зе­мљо­рад­нич­ка за­дру­га од
оста­та­ка гра­ђе­вин­ског ма­те­ри­ја­ла на
истом ме­сту по­ди­гле обје­кат за сво­је по­
тре­бе.
Па­рох је­реј Бог­дан Вук­сан ро­ђен
је 1906. у Ста­ром Се­лу код Оточ­ца. Ру­ко­
по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1927. го­ди­не.
У то­ку ра­та остао је у Ли­ци и при­сту­пио
пар­ти­зан­ском по­кре­ту, где је оба­вљао
ду­жно­сти вер­ског ре­фе­рен­та. У про­ле­ће
1944. го­ди­не при­кљу­чу­је се чет­ни­ци­ма
у Гац­кој до­ли­ни на ду­жно­сти ре­фе­рен­та
за ци­вил­ну власт. На кра­ју ра­та по­вла­чи
се у са­ста­ву чет­нич­ких је­ди­ни­ца у Сло­
ве­ни­ју и пре­ла­зи у Ита­ли­ју. У зе­мљу се
вра­тио 1946. го­ди­не и на­пу­стио све­ште­
нич­ки по­зив.
ДО­ЉА­НИ
Цр­кве­на оп­шти­на До­ља­ни.
Па­ро­хи­ја До­ља­ни Лич­ки.
Па­ро­хи­ју чи­не До­ља­ни, Ка­ме­ни­то По­љи­це, До­ње По­љи­це, Бу­бањ, Мар­тин
Брод, Па­луч­ци. Укуп­но има 336 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1796. го­ди­не ка­да су за­ве­де­не и ма­ти­це.
Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у До­ља­ни­ма. Из­гра­ђе­на је 1799. и об­но­вље­на је 1912. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је хра­ма у осно­ви су 22,00 m и ши­ри­не 10,00 m.
Ико­но­стас је осли­као Јо­во Пе­тро­вић 1860. го­ди­не.
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на ко­ја су по­кло­ни­ли Ср­би из Аме­ри­ке. Из­ли­ве­на
су у лив­ни­ци Ја­ко­ва Цу­кро­ва у Спли­ту 1924. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква ни­је оште­ће­на, али је ње­на уну­тра­шњост
де­ва­сти­ра­на.
Ма­те­ри­јал од па­ро­хиј­ског до­ма и шта­ле од­ве­зли су ме­шта­ни за сво­је по­тре­бе.
111
 ДО­ЊИ ЛА­ПАЦ

Па­рох про­то­је­реј Цр­кве­на оп­шти­на До­њи Ла­пац.

Пе­тар Мај­сто­ро­вић Па­ро­хи­ја I До­њи Ла­пац.
ро­ђен је 1870. у Бо­ри­ Па­ро­хи­ју чи­не До­њи Ла­пац, Га­ји­не, Об­љај, Зо­бе­нич­ни Гај, Че­ли­на, Бр­до Ај­ду­
чев­цу. Ру­ко­по­ло­жен је ко­ви­ћа и Ора­хо­вац. Укуп­но има 347 до­мо­ва.
за све­ште­ни­ка 1895.
го­ди­не. Од 1900. го­ди­ Па­ро­хи­ја II До­њи Ла­пац.
не па­рох је у До­ља­ни­ Па­ро­хи­ју чи­не Дно­по­ље, Би­ро­ва­ча, Опа­чић До­ли­на, Ма­мац-Ко­ри­та Ла­пач­ка,
ма. Уста­ше су ухап­си­ле Ми­шље­но­вац и Ко­ри­та Ке­сте­но­ва. Укуп­но има 297 до­мо­ва.
про­ту Пе­тра и ње­го­вог Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1792, ма­ти­це су за­ве­де­не 1796. го­ди­не.
си­на Ми­лој­ка 15. ју­на
1941. го­ди­не. Од­ве­де­ни су у ла­пач­ки за­
твор, па по­том са још не­ко­ли­ко све­ште­
ни­ка 19. ју­на у Го­спић. Про­та се обе­сио
у го­спић­ком за­тво­ру, а на­кон то­га стра­
Унутрашњост храма
дао је и ње­гов син.

Храм Си­ла­зак Све­тог Ду­ха на апо­сто­ле

Цр­ква се на­ла­зи у До­њем Лап­цу. Па­ро­хиј­ска цр­ква за­јед­нич­ка за обе па­ро­

хи­је.
Из­град­ња хра­ма за­вр­ше­на је 1798, а ико­но­стас је осли­кан 1845. го­ди­не.
По­чет­ком ра­та уста­ше су цр­кву опљач­ка­ле, да би је не­што ка­сни­је та­ли­јан­ски вој­
ни­ци ко­ри­сти­ли за ко­њу­шни­цу. То­рањ је не­знат­но оште­ћен од гра­на­те при­ли­ком
бор­би у фе­бру­а­ру 1942. го­ди­не.
Цр­кву су за­па­ли­ли пар­ти­за­ни 15. фе­бру­а­ра 1943. го­ди­не по на­ред­би ко­ман­
дан­та Ко­ман­де ме­ста, уо­чи на­пу­шта­ња До­њег Лап­ца.
По­сле ра­та и зи­до­ви хра­ма су по­ру­ше­ни, а цр­кве­ни ка­мен упо­тре­бљен за

113
град­њу шта­ла у Бо­ри­чев­цу и по­прав­
ку ин­фра­струк­ту­ре у гра­ду. Спо­ме­ни­
ци све­ште­ни­ка су раз­би­је­ни, над­гроб­не
пло­че ба­че­не. Чел­ни­ци ло­кал­ног На­род­
ног од­бо­ра про­да­ли су два цр­кве­на зво­
на. На де­лу цр­кви­шта из­гра­ђе­на је згра­
да оп­шти­не.
Па­ро­хиј­ски дом у ра­ту је спа­љен,
а по­сле адап­ти­ран за стам­бе­ну згра­ду.
Но­ва цр­ква у До­њем Лап­цу Си­ла­зак
Све­тог Ду­ха на апо­сто­ле
Са­гра­ђе­на је пре­ко пу­та не­ка­да­
шњег хра­ма. Те­ме­љи но­вог хра­ма осве­
ће­ни су 7. ју­на 1993. и до ав­гу­ста 1995.
ози­да­ни су зи­до­ви цр­кве. Ра­до­ви су на­
ста­вље­ни и по­сле 1996. ка­да је храм и
за­вр­шен. Три зво­на да­ро­ва­на су цр­кви
2006, а ико­но­стас по­ста­вљен је 2011. го­
ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 20,50 m и ши­ри­не 10,50 m.
Па­рох I па­ро­хи­
је и в. д. ар­хи­је­реј­ског
на­ме­сни­ка кр­бав­ско-
при­ло­шког је­реј Ни­ко­
ла Ј. Бо­гу­но­вић ро­ђен
је 1908. у Зр­ма­њи. За
све­ште­ни­ка је ру­ко­
по­ло­жен 1932. го­ди­не.
Од 1935. го­ди­не био је
па­рох у До­њем Лап­цу.
Уста­ше су га ухап­си­ле по­чет­ком ма­ја
1941. и од­ве­ле у го­спић­ки за­твор, где је
му­чен. У ју­ну је од­ве­ден са гру­пом Ср­ба
на Ве­ле­бит и уби­јен. По­сле тог зло­чи­на
уста­ше хап­се и па­ро­хо­ву су­пру­гу Да­ру
и њи­хо­ва два ма­ло­лет­на си­на Па­ју и Ђо­
ки­цу и жи­ве их ба­ца­ју у ја­му крај Бо­ри­
чев­ца.
Дру­гу па­ро­хи­ју оп­слу­жи­вао је је­
реј Ни­ко­ла Ј. Бо­гу­но­вић.
 ЈО­ШАН

Цр­кве­на оп­шти­на Јо­шан.

Па­ро­хи­ја Јо­шан.
Па­ро­хи­ју чи­ни Јо­шан Гор­њи и Јо­шан До­њи. Укуп­но има 217 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1798. го­ди­не, ка­да су за­ве­де­не ма­ти­це ро­ђе­них
и вен­ча­них. Ма­ти­це умр­лих за­ве­де­не су 1835. го­ди­не.

Храм Све­тог Са­ве

Цр­ква је у Јо­ша­ну.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, за­ду­жби­на Да­ни­ла и Јул­ке Ба­ња­нин, са­гра­ђе­на је 1881.
го­ди­не.
Ико­но­стас је осли­као Ја­ков Ша­шел 1881. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 24,40 m и ши­ри­не 9,30 m.
На зво­ни­ку су два зво­на. Ма­ње је из­ли­ве­но 1786. го­ди­не, ве­ће у Бе­о­гра­ду у
вре­ме об­но­ве цр­кве.
Цр­кву су 1941. го­ди­не опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле уста­ше. По­сле су је пар­ти­за­ни
ко­ри­сти­ли за одр­жа­ва­ње ра­зних ма­ни­фе­ста­ци­ја. Јед­на сат­ни­ја уста­ша и до­мо­бра­
на из са­ста­ва по­са­де Уд­би­на, под за­по­вед­ни­штвом уста­шког сат­ни­ка Вен­ту­ре Баљ­
ка, 28. сеп­тем­бра 1942. упа­ла је у се­ло и спро­ве­ле по­кољ над ви­ше од 200 ста­нов­
ни­ка, ве­ћи­ном же­на и де­це. Та­да су за­па­ље­не све ку­ће и дру­ги објек­ти у се­лу, као и
цр­ква Све­тог Са­ве. У пот­кро­вље цр­кве, јед­не од рет­ких згра­да у се­лу ко­ју по­чет­ком
Извештај о паљењу цркве
Светог Саве у Јошану

117
 Унутрашњост храма Светог Саве
го­ди­не ни­су Ита­ли­ја­ни за­па­ли­ли, би­ло се
скло­ни­ло не­ко­ли­ко де­во­ја­ка ко­је су том
при­ли­ком жи­ве из­го­ре­ле.
Па­ро­хиј­ски дом је за­па­љен у ра­ту,
а по­сле сру­шен и ма­те­ри­јал де­љен на­ро­
ду.
Од­бор за об­но­ву цр­кве осно­ван је
у Аме­ри­ци 1972. го­ди­не. Цр­ква је об­но­
вље­на као за­ду­жби­на исе­ље­ни­ка Стан­ка
Ба­ња­ни­на ро­дом из Јо­ша­на. Осве­ће­на
је 21. ав­гу­ста 1977. го­ди­не ка­да је чи­
но­деј­ство­вао вла­ди­ка горњoкарловачки
Си­ме­он са не­ко­ли­ко све­ште­но­слу­жи­те­
ља, у при­су­ству ма­њег бро­ја вер­ни­ка.
Храм Све­тог Јо­ва­на
Фи­ли­јал­ни храм у До­њем Јо­ша­ну
са­гра­ђен је 1730. го­ди­не и слу­жио је као
па­ро­хиј­ска цр­ква до из­град­ње хра­ма
Све­тог Са­ве. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви
су ду­жи­не 18,30 m и ши­ри­не 7,10 m.
У Дру­гом свет­ском ра­ту уну­тра­
шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на. Зи­до­ви,
кров и зво­ник, на ко­ме су се на­ла­зи­ла
две зво­на, оста­ли су у при­лич­но до­бром
ста­њу. По­сле ра­та цр­ква ни­је об­на­вља­
на. Па­рох је­реј Ди­ми­три­је На­пр­та
У то­ку су при­пре­ме за ње­ну об­но­ Унутрашњост храма Светог Јована ро­ђен је 1911. у По­ду­му код Оточ­ца. Ру­
ву. ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1933. го­ди­
не. На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та од­
ла­зи у По­дум, а на­кон кра­ћег вре­ме­на са
до­би­је­ном про­пу­сни­цом у Бе­ог­ рад. Рат
је про­вео у Ср­би­ји, да би се не­по­сред­но
по за­вр­шет­ку вра­тио за па­ро­ха у Огу­
лин,где­је и остао до 1963. го­ди­не. Умро
је 1984. го­ди­не у Срем­ским Кар­лов­ци­ма.
 КО­МИЋ

Цр­кве­на оп­шти­на Ко­мић.

Па­ро­хи­ја Ко­мић.
Па­ро­хи­ју чи­не Ко­мић, По­љи­це и Па­кла­рић. Укуп­но има 185 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1798, умр­лих 1779. го­ди­не.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Ко­ми­ћу. Па­ро­хиј­ска цр­ква са­гра­ђе­на је 1778. го­ди­не.

Цр­кву су спа­ли­ле уста­ше у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та. По­сле ра­та део гра­ђе од
зи­да цр­кве упо­тре­бљен је за град­њу но­ве шко­ле.

Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у ра­ту. По­сле ра­та је по­пра­вљен и адап­ти­ран за

школ­ску на­ста­ву.

Од 30. сеп­тем­бра 1940. го­ди­не па­ро­хи­ју је при­вре­ме­но оп­слу­жи­вао је­реј Или­

ја Ај­ду­ко­вић, па­рох у Сред­њој Го­ри.

121
Некадашњи иконостас

122
 МЕ­КИ­ЊАР

Цр­кве­на оп­шти­на Ме­ки­њар.

Па­ро­хи­ја Ме­ки­њар.
Па­ро­хи­ју чи­не Ме­ки­њар Гор­њи и Ме­ки­њар До­њи. Укуп­но има 164 домa.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1799, ка­да су за­ве­де­не и ма­ти­це ро­ђе­них. Ма­
ти­це умр­лих за­ве­де­не су 1801, вен­ча­них 1835. го­ди­не.

Западна страна храма Светог Ђорђа у Мекињару

Храм Све­тог Ђор­ђа

Цр­ква се на­ла­зи у Ме­ки­ња­ру. Са­гра­ђе­на је 1749, а зво­ник до­гра­ђен 1861. го­

ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 20,40 m и ши­ри­не 7,40 m.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су од­у­зе­ле па­ро­хиј­ске ма­ти­це и сву
цр­кве­ну ар­хи­ву. У фе­бру­а­ру 1943. го­ди­не ита­ли­јан­ска вој­ска и уста­ше упа­ли су у
се­ло и по­би­ли ста­нов­ни­ке ко­је су ту за­те­кли и за­па­ли­ли све ку­ће. Та­да је за­па­ље­на
и цр­ква.
По­сле ра­та оста­ли су зи­до­ви цр­кве са зво­ни­ком без кро­ва. Не­ко­ли­ко од­ва­
жних ме­шта­на спре­чи­ло је по­ку­шај ру­ше­ња хра­ма за по­тре­бе из­град­ње за­дру­жне
шта­ле.
Па­ро­хиј­ски дом је у ра­ту спа­љен. По­сле ра­та је по на­ло­гу На­род­ног од­бо­ра
сру­шен и ма­те­ри­јал раз­де­љен ме­шта­ни­ма.

125
 МУ­ТИ­ЛИЋ

Цр­кве­на оп­шти­на Му­ти­лић.

Па­ро­хи­ја Му­ти­лић.
Па­ро­хи­ју чи­не Му­ти­лић, Он­дић, Ћој­лук, Уд­би­на и Ре­бић. Укуп­но има 232 до­
ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1753. го­ди­не.

Храм Пре­об
­ ра­же­ња Го­спод­њег
Од 1. ок­то­бра 1940. го­ди­не па­ро­
Цр­ква се на­ла­зи у Му­ти­ли­ћу, са­гра­ђе­на је 1745. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у
хи­ју су при­вре­ме­но оп­слу­жи­ва­ли је­реј
осно­ви су ду­жи­не 20,60 m и ши­ри­не 9,50 m.
Ми­лан Гр­бић, па­рох у Под­ла­па­чи и је­
Цр­кву су у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та за­па­ли­ле уста­ше. По­сле ра­та оста­ли су
реј Ди­ми­три­је На­пр­та, па­рох у Јо­ша­ну.
очу­ва­ни зи­до­ви без кро­ва, као и зво­ник, ко­ји се вре­ме­ном уру­шио. Уну­тра­шњост
цр­кве пот­пу­но је де­мо­ли­ра­на.

126 127
 Па­рох је­реј Ми­лан Ци­га­но­вић
ро­ђен је 1914. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1939. го­ди­не. На по­чет­
Фи­ли­јал­ни храм Све­тог Ни­ко­ле ку ра­та на­пу­стио је па­ро­хи­ју и скло­нио
се нај­пре у Срб, по­том у Дал­ма­ци­ју. По­
Храм се на­ла­зио на Уд­би­ни. Са­ знат је и по­да­так да је по­ги­нуо као вој­ни
гра­ђен је 1904. го­ди­не за­ла­га­њем ста­ све­ште­ник Тре­ће бри­га­де Пр­вог лич­ког
нов­ни­ка оп­шти­не Уд­би­на, тач­ни­је чла­ чет­нич­ког кор­пу­са у Лич­кој Ја­се­ни­ци
но­ва 23 срп­ске по­ро­ди­це, ко­ли­ко их је 15. де­цем­бра 1944. го­ди­не.
та­да би­ло у ме­сту Уд­би­на.
Уста­ше су по­чет­ком Дру­гог свет­
ског ра­та опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле цр­кву.
По­ру­ши­ли су је де­ли­мич­но 1942. го­ди­не
и цр­кве­ни ка­мен упо­тре­би­ли за из­град­
њу бун­ке­ра у око­ли­ни Уд­би­не. На­кон
ра­та по на­ре­ђе­њу ко­тар­ског На­род­ног
од­бо­ра зи­до­ви цр­кве су по­ру­ше­ни ка­ко
би ма­те­ри­јал био упо­тре­бљен за из­град­
њу обје­ка­та у ме­сту. На де­лу цр­кви­шта
са­гра­ђен је Дом пар­ти­за­на. Пре­ма из­
ве­шта­ју Ко­ми­си­је за вер­ска пи­та­ња НР
Хр­ват­ске из 1960. го­ди­не за цр­кви­ште
је ипак по­стиг­ну­та на­год­ба ло­кал­них
вла­сти и Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке, те
је Цр­кви ис­пла­ће­на на­кна­да за ње­но зе­
мљи­ште.

Прва литургија после 1941. године, служио

владика горњокарловачки Никанор
 НЕ­БЉУ­СИ

Цр­кве­на оп­шти­на Не­бљу­си.

Па­ро­хи­ја Не­бљу­си.
Па­ро­хи­ју чи­не Не­бљу­си, Пи­ро­ви­ште, По­ља­на­–Ми­лић крај­–Штрп­ци, Кр­че­ви­
не-Ца­па­ћу­ше, Кру­зи, Ли­си­на­–Ко­ри­та и Ме­љи­но­вац. Укуп­но има 421 дом.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1810, умр­лих 1812, вен­ча­них
1821. го­ди­не.

Храм Све­тог про­ро­ка Или­је

Па­ро­хиј­ска цр­ква се на­ла­зи у Не­бљу­си­ма. Са­зи­да­на је 1795. го­ди­не. Оста­ло

је све­до­че­ње да су је Тур­ци спа­ли­ли 1809. го­ди­не. Об­но­вље­на је 1816. го­ди­не. Ди­
мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 22,00 m и ши­ри­не 10,20 m.
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на са­ли­ве­на у „Лив­ни­ци Мер­кур Бе­о­град“.
У апри­лу 1941. го­ди­не ита­ли­јан­ска вој­ска сме­сти­ла се у кру­гу око цр­кве, у
ко­ју су на­сил­но про­ва­ли­ли, де­мо­ли­ра­ли је и у њој сме­сти­ли ко­ње. Ка­сни­је је у то­ку
ра­та кров оште­ћен, уну­тра­шњост де­ва­сти­ра­на и ико­но­стас уни­штен.
Уз по­моћ исе­ље­ни­ка об­но­вље­на је 1962. го­ди­не, ка­да је по­пра­вљен кров и
по­ста­вље­на но­ва сто­ла­ри­ја. Ико­но­стас је из­ра­дио Ва­со Му­жде­ка, а ико­не осли­као
Ми­ли­во­је Ар­сић, ака­дем­ски сли­кар из Бе­о­гра­да. Об­но­вље­на цр­ква осве­ће­на је на
Све­тог Или­ју 1964. го­ди­не. Сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на ре­ста­ур­ и­сан је зво­ник.

131

Па­ро­хиј­ски дом је за вре­ме ра­та
де­мо­ли­ран. Адап­ти­ран је 1952. го­ди­не
и слу­жио је за ме­сну кан­це­ла­ри­ју ло­кал­
них вла­сти. У ње­му су би­ли сме­ште­ни
по­шта, за­дру­жна кан­це­ла­ри­ја и ам­бу­
лан­та. За­па­љен је 1964. го­ди­не.
Шта­ла ко­ја при­па­да па­ро­хиј­ском
до­му адап­ти­ра­на је за млин.
Снимак из 60их година
ОСРЕД­ЦИ
Цр­кве­на оп­шти­на Осред­ци.
Па­ро­хи­ја Осред­ци.
Па­рох про­то­је­реј Па­ро­хи­ју чи­не Осред­ци, Ду­го­по­ље, Кал­др­ма, За­вла­ка, Ти­шко­вац, Ва­ган и
Па­вле Т. Об­ра­до­вић Дре­но­вац. Укуп­но има 249 до­мо­ва.
ро­ђен је у све­ште­нич­ Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1796., та­да су за­ве­де­не и ма­ти­це ро­ђе­них и
кој по­ро­ди­ци у Брув­ну умр­лих. Ма­ти­це вен­ча­них за­ве­де­не су 1801. го­ди­не.
1871. го­ди­не. Ру­ко­по­
ло­жен је за све­ште­ни­ка
1893. го­ди­не. У Не­бљу­
си­ма је слу­жбо­вао ви­ше
од 40 го­ди­на. Из­ме­ђу
15. и 16. ју­на 1941. до­
био је по­зив из уста­шког ста­на у До­њем
Лап­цу да се ја­ви на са­слу­ша­ње. По до­ла­
ску је од­мах за­тво­рен и на­кон не­ко­ли­ко
да­на са оста­лим све­ште­ни­ци­ма от­пре­
мљен је у Го­спић, за­тим на Ја­дов­но, где
је уби­јен. Ње­го­ва ћер­ка, су­пру­га про­те
Ни­ко­ле Бо­гу­но­ви­ћа, са два син­чи­ћа, ба­
че­на је у ја­му код Бо­ри­чев­ца.
Храм Све­те Пет­ке
Цр­ква се на­ла­зи у Осред­ци­ма.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1806. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су
ду­жи­не 22,20 m и ши­ри­не 10,40 m.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та кров цр­кве је оште­ћен и уну­тра­шњост де­мо­ли­ра­
на. Зво­ник је ипак остао у до­бром ста­њу. По­сле ра­та цр­ква ни­је по­пра­вља­на та­ко
да се кров уру­шио и оста­ли су са­мо зи­до­ви.
133
Храм По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Фи­ли­јал­на цр­ква.
На­ла­зи се у Ти­шков­цу Лич­ком.
Са­зи­да­на је 1874. го­ди­не.
У 19. ве­ку ви­ше пу­та би­ла је угро­
же­на на­па­ди­ма Ту­ра­ка из Бо­сне, али је
од­бра­ње­на за­слу­гом па­ро­хи­ја­на и до­
бро­во­ља­ца из дру­гих де­ло­ва Ли­ке. У то­
ку Дру­гог свет­ског ра­та ни­је оште­ће­на,
али је од­нет ико­но­стас. По­је­ди­не ико­не
су са­чу­ва­не и на­ла­зе се у цр­кви у Ср­бу.
Па­ро­хи­ја­ни су 1990. го­ди­не по­ста­ви­ли
но­ви кров и об­но­ви­ли фа­са­ду.

Па­рох је­реј Не­дељ­ко Ра­да­ко­вић

ро­ђен је 1914. у Сред­њој Го­ри код Уд­би­
не. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1938.
го­ди­не. На по­чет­ку ра­та из­бе­гао је у
Дал­ма­ци­ју, да би се по из­би­ја­њу устан­ка
у Ли­ци вра­тио у род­но се­ло. Пар­ти­за­ни
су га у фе­бру­а­ру 1942. го­ди­не ухап­си­ли
и на­кон му­че­ња стре­ља­ли у Кр­ба­ви­ци.
 ПОД­ЛА­ПА­ЧА

Цр­кве­на оп­шти­на Под­ла­па­ча.

Па­ро­хи­ја Под­ла­па­ча (Под­ла­пац).
Па­ро­хи­ју са­чи­ња­ва­ју Сврач­ко­во Се­ло, Пи­шаћ, То­лић и Под­ла­пац. Укуп­но
има 270 до­мо­ва.

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Сврач­ко­вом Се­лу. Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1750, и

до­гра­ђе­на 1873. го­ди­не, ка­да је ози­дан и зво­ник. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 21,40 m и ши­ри­не 8,00 m.
Цр­кве­на зво­на, ку­пље­на при­ло­зи­ма исе­ље­ни­ка из Аме­ри­ке, са­ли­ве­на су у Љу­
бља­ни.
При­ли­ком ру­ше­ња цр­кве зво­на су па­ла и раз­би­ла се.
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше од­но­се па­ро­хиј­ске ма­ти­це и ар­хи­ву
из цр­кве, чи­ја је уну­тра­шњост ка­сни­је пот­пу­но де­мо­ли­ра­на.
Пре­ма на­во­ди­ма Епар­хиј­ског управ­ног од­бо­ра од 11. ја­ну­ар ­ а 1956, цр­ква је
оста­ла са­чу­ва­на све до 19. децембра 1949. го­ди­не, ка­да су је де­ли­мич­но раз­ру­ши­
ли па­ро­хи­ја­ни. Од цр­кве­ног ка­ме­на из­гра­ђе­на је за­дру­жна шта­ла у Пи­ша­ћу. Део
гра­ђе­вин­ског ма­те­ри­ја­ла ис­ко­ри­сти­ла је за­дру­га у Сврач­ко­вом Се­лу за град­њу ов­
чар­ске ста­ни­це. Лим са цр­кве­ног кро­ва упо­тре­би­ло је при­ват­но ли­це за по­кри­ва­ње
шта­ле у То­ли­ћу.

137
 СРБ

Цр­кве­на оп­шти­на Срб.

Па­ро­хи­ја Срб.
Па­ро­хи­ју чи­ни Срб, Ку­пи­но­во, Ку­но­вац, Пот­крај, Ај­де­ро­вац, Ур­љај и Не­те­ка.
Укуп­но има 462 до­ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1796. го­ди­не.

Пот­пу­но очу­ван па­ро­хиј­ски дом,

ко­ји је из­ве­сно вре­ме слу­жио за по­тре­бе
шко­ле, сру­шен је 1955. го­ди­не. Згра­да
је рас­кри­ве­на, сто­ла­ри­ја је од­не­се­на и
вре­ме­ном је про­па­ла.

Па­рох је­реј Ми­лан Гр­бић ро­ђен

је 1882. у Сврач­ко­вом Се­лу. За све­ште­
ни­ка је ру­ко­по­ло­жен 1905. го­ди­не. Уста­
Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
ше су 18. апри­ла 1941. го­ди­не сти­гле у
Сврач­ко­во Се­ло, се­ди­ште под­ла­пач­ке
Цр­ква се на­ла­зи у Ср­бу.
па­ро­хи­је, и по­сле ве­чер­ње слу­жбе оп­ко­
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1877. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
ли­ле па­ро­хиј­ски стан и цр­кву. Спро­ве­ли
жи­не 28,80 m и ши­ри­не 10,90 m.
су пре­трес и ухап­си­ли па­ро­ха и ње­го­вог
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на из­ли­ве­на 1926. го­ди­не у Љу­бља­ни.
си­на Де­ја­на. Од­ве­ли су их у го­спић­ки за­
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква је пре­тр­пе­ла ма­ња оште­ће­ња при­ли­ком
твор са гру­пом углед­них Ср­ба где су их
ита­ли­јан­ског бом­бар­до­ва­ња, али је уну­тра­шњост де­мо­ли­ра­на. По­пра­вље­на је на­кон
мал­тре­ти­ра­ли и ту­кли. На ин­тер­вен­ци­
ра­та.
ју оп­штин­ског на­чел­ни­ка у Под­ла­па­чи
Уо­чи Све­тог Са­ве 1955. го­ди­не ол­тар у цр­кви је опо­га­њен. Не­ко­ли­ко да­на
Лу­ке Ја­во­ра, обо­ји­ца су пу­ште­на ку­ћи.
на­кон то­га, у ноћи између 1. и 2. фе­бру­а­ра, цр­ква је ми­ни­ра­на та­ко што је на два
Код ку­ће је све­ште­ник остао до 4. ју­ла
ме­ста у зи­до­ве ста­вљен екс­пло­зив. Ка­ко је ре­че­но све­ште­ни­ку у Ме­сном на­род­ном
1941. го­ди­не ка­да је про­те­ран у Ср­би­ју.
од­бо­ру, то је учи­нио ма­ти­чар тог од­бо­ра са сво­јим љу­ди­ма.
Пре од­ла­ска при­си­ља­ва­ли су га да пре­
У Чи­ка­гу је 1968. го­ди­не осно­ван Од­бор за об­но­ву оште­ће­не цр­кве уз чи­ју је
ђе у ри­мо­ка­то­лич­ку ве­ру и обри­ја­ли му
по­моћ и об­но­вље­на. Ико­но­стас је ура­дио Сто­јан Су­жње­вић, ико­не Ми­ли­во­је Ар­сић.
бра­ду.

139
Ин­вен­тар су да­ро­ва­ли исе­ље­ни Ср­би
из САД и Ка­на­де. На Ве­ли­ку Го­спо­ји­ну
1970. го­ди­не об­но­вље­ни храм осве­штао
је вла­ди­ка Си­ме­он са не­ко­ли­ко све­ште­
ни­ка и у при­су­ству ви­ше сто­ти­на вер­ни­
ка из Ср­ба и око­ли­не.
Ини­ци­ја­ти­ва за об­но­ву цр­кве по­
кре­ну­та је 2010. го­ди­не на­кон че­га је об­
но­вљен зво­ник и по­ста­вљен но­ви кров
на цр­кву.
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту, на­кон ко­јег су ло­кал­
не вла­сти по­пра­ви­ле згра­ду и ко­ри­сти­ле
је за сво­је по­тре­бе.

27. март 1941. у Србу

Па­рох је­реј Сте­ван М. Тр­бо­је­

вић ро­ђен је 1908. у Лап­ту код Пла­шког.
Ру­ко­по­ло­жен је 1931. го­ди­не. Уо­чи ра­
та мо­би­ли­сан је у вој­ску, али је из­бе­гао
за­ро­бља­ва­ње и вра­тио се у род­но ме­сто.
Из­ве­сно вре­ме жи­вео је у Ли­ци, за­тим
се са по­ро­ди­цом пре­ба­цу­је у Дал­ма­ци­
ју, где је до­че­као крај ра­та. На­пу­стио је
све­ште­нич­ку слу­жбу и ра­дио као про­фе­
сор у Бје­ло­ва­ру и За­гре­бу. Умро је у За­
гре­бу 1970. го­ди­не.
 СРЕД­ЊА ГО­РА

Цр­кве­на оп­шти­на Сред­ња Го­ра.

Па­ро­хи­ја Сред­ња Го­ра.
Па­ро­хи­ју чи­не Сред­ња Го­ра и Кур­јак. Укуп­но има 188 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1869. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Црквиште у Средњој Гори

Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Сред­њој Го­ри. Па­ро­хиј­ски храм из­гра­ђен је 1871. го­ди­не,

ка­да је и осли­кан и ико­но­стас.
На цр­кви­шту се ви­де обри­си те­ме­ља не­ка­да­шње цр­кве ди­мен­зи­ја у осно­ви
ду­жи­не 20,60 m и ши­ри­не 9,00 m.
Цр­кву су за­па­ли­ле уста­ше по­чет­ком фе­бру­а­ра 1943. го­ди­не, при­ли­ком ита­ли­
јан­ско-хр­ват­ске офан­зи­ве.
Па­ро­хи­ја­ни су 1948. го­ди­не по­ру­ши­ли зи­до­ве и зво­ник за­па­ље­не цр­кве. Ка­
мен су упо­тре­би­ли за из­град­њу за­дру­жних до­мо­ва у Сред­њој Го­ри и Кур­ја­ку и део
ма­те­ри­ја­ла су по­је­ди­ни ме­шта­ни ис­ко­ри­сти­ли за соп­стве­не по­тре­бе. Од те­са­ног
ка­ме­на и пло­ча ко­ји­ма је био пре­кри­вен под цр­кве из­гра­ђе­но је са­би­ра­ли­ште ки­
шни­це.
Допис поводом минирања цркве

142 143

Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту. По­сле ра­та је пот­пу­
но по­ру­шен. Па­рох је­реј Или­
ја Ђ. Ај­ду­ко­вић ро­ђен
је 1905. у Пло­чи. За
све­ште­ни­ка је ру­ко­по­
ло­жен 1930. го­ди­не и
по­ста­вљен за па­ро­ха у
Сред­њој Го­ри. Пр­вих
да­на Дру­гог свет­ског
ра­та скла­ња се у шу­му.
Са уста­шком про­пу­сни­
цом 19. јуна на­ме­ра­ва да кре­не за Бе­
о­град, ме­ђу­тим дру­га гру­па уста­ша га
хап­си на же­ле­знич­кој ста­ни­ци у Ло­вин­
цу и за­тво­ра га. По­сле дво­днев­ног му­че­
ња уби­ли су га 21. ју­на 1941, на пу­ту из­
ме­ђу Ло­вин­ца и Ва­га­на. Ње­го­ва су­пру­га
Да­рин­ка из­бе­гла је у се­ло Пло­чу, по­том
у Ме­дак, ода­кле је 1942. го­ди­не са дво­је
де­це и мај­ком сти­гла у Бе­ог­ рад.
СУ­ВА­ЈА
Цр­кве­на оп­шти­на Су­ва­ја.
Па­ро­хи­ја Су­ва­ја.
Па­ро­хи­ју чи­не Су­ва­ја, За­кло­пац, Брот­ња, Не­те­ка и Да­ба­шни­ца. Укуп­но има
386 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1796, ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1796, умр­
лих 1826. го­ди­не.
Храм Ваз­не­се­ња Го­спод­њег
Цр­ква се на­ла­зи у Су­ва­ји.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1878. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 20,50 m и ши­ри­не 8,50 m.
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на са­ли­ве­на 1926. го­ди­не у Љу­бља­ни.
Цр­ква у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та ни­је те­же оште­ће­на.
За­хва­љу­ју­ћи по­мо­ћи исе­ље­ни­ка из Ка­на­де и САД по­пра­вље­на je 1959. го­ди­
не, а 1974. об­но­вљен је зво­ник и по­ста­вље­на је но­ва ку­по­ла. На­кон то­га је об­но­вљен
и ико­но­стас.
Па­ро­хиј­ски дом је де­мо­ли­ран у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та. На­кон ра­та, по­
пра­вљен је и у ње­му је ста­но­вао све­ште­ник. Дом је ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка про­
дат и ку­пље­на је но­ва ку­ћа за све­ште­ни­ка.
145
 Храм Све­тог Лу­ке
Фи­ли­јал­на цр­ква у Да­ба­шни­ци.
Цр­ква је са­гра­ђе­на 1874. го­ди­
не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не
13,00 m и ши­ри­не 6,00 m.
Свештеник Спасо Лаврња са супругом Љубицом
Споменик породице Лаврња
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та око
цр­кве су во­ђе­не бор­бе, услед че­га су зи­
до­ви оште­ће­ни. Вре­ме­ном, кров од шин­
дре је до­тра­јао и про­пао.
По­ред цр­кве оста­ло је зво­но, на ко­јем је
1995. го­ди­не остао траг од мет­ка. Ка­
сни­је је то зво­но пре­не­то у цр­кву у Ср­бу.
Па­рох је­реј Спа­со Ла­вр­ња ро­ђен
је 1912. у При­то­ци код Би­ха­ћа. Ру­ко­
по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1936. го­ди­
не. По­чет­ком ју­на 1941. го­ди­не, ка­да се
вра­ћао ау­то­бу­сом из Би­ха­ћа у Су­ва­ју,
уста­ше га хап­се у До­њем Лап­цу и за­тва­
ра­ју. Са гру­пом ухап­ше­них све­ште­ни­ка
пре­ба­чен је 19. ју­на у Го­спић, а ода­тле
на Ја­дов­но, где је уби­јен. Пр­вог ју­ла исте
го­ди­не, при­ли­ком по­ко­ља Ср­ба у Су­ва­
ји, уста­ше су у па­ро­хиј­ском ста­ну за­кла­
ле ње­го­ву су­пру­гу Љу­би­цу, ко­ја је би­ла
пред по­ро­ђа­јем, рас­по­ри­ли јој утро­бу и
ди­вља­ли над мр­тво­ро­ђен­че­том. Дру­го
де­те, си­на од че­ти­ри го­ди­не ра­ни­ли су
из пу­шке и по­том звер­ски за­кла­ли.
АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
ЛИЧ­КО
 Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво лич­ко са се­ди­штем у Го­спи­ћу.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник: в. д. је­реј Пе­тар Вуј­но­вић, па­рох у Го­спи­ћу.
Цр­ка­ва има 13, цр­кве­них оп­шти­на 10, па­ро­хи­ја 10 и све су попуњене. Укуп­но има
22.421 па­ро­хи­ја­нин.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Вре­бац
2. Го­спић
3. Ди­во­се­ло
4. Медак
5. Могорић
6. Остр­ви­ца
7. По­чи­тељ
8. Ра­дуч
9. Сми­љан
10. Ши­ро­ка Ку­ла
 ВРЕ­БАЦ

Цр­кве­на оп­шти­на Вре­бац.

Па­ро­хи­ја Вре­бац.
Па­ро­хи­ју чи­не Вре­бац, За­во­ђе и Па­вло­вац. Укуп­но има 396 до­мо­ва.
Па­ро­хи­ја је осно­ва­на 1850. го­ди­не. Ма­ти­це ро­ђе­них су за­ве­де­не 1797, умр­
лих 1799, а вен­ча­них 1808. го­ди­не.

Храм По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Вреп­цу. Са­гра­ђе­на је 1867. го­ди­не. Ико­но­стас је осли­као

Ја­ков Ша­шел 1889. го­ди­не.
Три но­ва зво­на ку­пље­на су 1931. го­ди­не.
Цр­ква је у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та оште­ће­на од ита­ли­јан­ске ар­ти­ље­ри­је, а
по­том су је за­па­ли­ли уста­ше и Ита­ли­ја­ни 2. мар­та 1943. го­ди­не.
По­сле ра­та оста­ли су зи­до­ви са зво­ни­ком без кро­ва. Ме­шта­ни су 1949. го­ди­
не на ма­сов­ном са­стан­ку до­не­ли од­лу­ку да се цр­кве­ни зид сру­ши и ма­те­ри­јал упо­
тре­би за град­њу и об­но­ву на­се­ља. Од ка­ме­на је са­гра­ђе­на за­дру­жна шта­ла. Лим од
кро­ва раз­не­ли су ме­шта­ни за по­кри­ва­ње за­па­ље­них ку­ћа и дру­гих обје­ка­та. Цр­ква
је пот­пу­но сру­ше­на и на цр­кви­шту је из­гра­ђен слив­ник за при­ку­пља­ње во­де. Јед­
но цр­кве­но зво­но се при­ли­ком ру­ше­ња по­лу­па­ло, дру­го је укра­де­но 1953. го­ди­не, а
тре­ће је пре­не­то у про­сто­ри­је за­дру­ге.

153
 На цр­кви­шту је по­ста­вљен и осве­
штан крст 2010. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом је сру­шен до те­
ме­ља. На ње­го­вом ме­сту са­гра­ђе­на је
при­ват­на ку­ћа, а зе­мљи­ште је у спо­ра­
зу­му са ко­тар­ским На­род­ним од­бо­ром
пре­пи­са­но на то ли­це.
Освештавање звона 1931. године
Март 1943.
После рушења 1949.
Црквиште
Па­рох је­реј Ђу­ро Ви­тас ро­ђен је
1886. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­
ни­ка 1910. го­ди­не. Из­бе­гао је по­чет­ком
Дру­гог свет­ског ра­та у Ср­би­ју. Умро је
1956. го­ди­не у Мет­ку.
ГО­СПИЋ
Цр­кве­на оп­шти­на Го­спић.
Па­ро­хи­ја Го­спић.
Па­ро­хи­ју чи­не Го­спић, Ди­во­се­ло и Ли­пе. Укуп­но има 305 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1868. го­ди­не, по­што је та па­ро­хи­ја ду­го го­ди­на
би­ла ка­пе­ла­ни­ја сми­љан­ске па­ро­хи­је. Ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1798, вен­ча­них
и умр­лих 1778. го­ди­не.
Црквиште
Храм Све­тог Ђор­ђа
Цр­ква је у Го­спи­ћу.
Па­ро­хиј­ска цр­ква гра­ђе­на је од 1785. до 1790., а об­но­вље­на 1903. го­ди­не ка­
да је и осве­ће­на на дан Све­те Пет­ке.
Ико­но­стас је осли­као про­фе­сор Јо­сип Ба­у­ер 1902. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква је за­па­ље­на и при­лич­но ра­зо­ре­на та­ко да
су оста­ли са­мо зи­до­ви са зво­ни­ком, ко­ји се вре­ме­ном уру­ша­вао.
Ини­ци­ја­ти­ва за об­но­ву цр­кве по­кре­ну­та је кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка
ка­да је у САД осно­ван од­бор за при­ку­пља­ње при­ло­га. Цен­трал­ни од­бор фор­ми­ран је
у Чи­ка­гу 1960, a об­но­ва је по­че­ла кра­јем апри­ла 1962. го­ди­не. На те­ме­љи­ма ста­рог
хра­ма из­гра­ђе­на је но­ва цр­ква истих ди­мен­зи­ја. Не­ка­да­шњи ба­рок­ни зво­ник за­ме­
155

Пре другог светског рата
њен је но­вим у ви­зан­тиј­ском сти­лу. Про­
је­кат за храм из­ра­дио је проф. др Дра­го­
мир Та­дић, ко­ји је дао и идеј­ни на­црт за
ико­но­стас и цр­кве­ни на­ме­штај. Ико­но­
стас је де­ло Сто­ја­на Су­жње­ви­ћа, а ико­не
ака­дем­ског сли­ка­ра Ми­ло­ва­на Ар­си­ћа.
Об­но­вље­ни храм осве­штао је 4. ок­то­бра
Обновљена 1964. године
1964. го­ди­не вла­ди­ка гор­њо­кар­ло­вач­ки
Си­ме­он са 19 све­ште­ни­ка, у при­су­ству
ве­ли­ког бро­ја вер­них. Зво­на су из­ли­ве­на
Владика горњокарловачки Симеон
у лив­ни­ци Вик­то­ра Ши­ки­ћа из За­гре­ба
освештава цркву 1964.
и осве­ће­на 4. сеп­тем­бра 1966. го­ди­не.
Цр­ква је по­чет­ком но­вем­бра
1991. го­ди­не те­шко оште­ће­на, а по­сле
су зи­до­ви по­ру­ше­ни и оста­ло је пра­зно
цр­кви­ште.
Па­ро­хиј­ски дом за­па­ли­ле су уста­
ше 1945. го­ди­не. Згра­ду је об­но­вио
град­ски На­род­ни од­бор 1947. го­ди­не.
Стам­бе­на упра­ва у Го­спи­ћу пре­да­ла је
цр­кве­ну згра­ду на ко­ри­шће­ње вој­сци 7.
ок­то­бра 1949. го­ди­не и она је адап­ти­ра­
на у Дом ЈНА. Згра­да је на­ци­о­на­ли­зо­ва­
на, али је део ка­сни­је вра­ћен цр­кве­ној
оп­шти­ни.
Након рата
Иконостас у обновљеној цркви
Па­рох го­спић­ки и в. д. ар­хи­је­реј­
ског на­ме­сни­ка лич­ког, про­то­је­реј Пе­
тар М. Вуј­но­вић ро­ђен је 1886. у Ди­
во­се­лу. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка
1912. го­ди­не. У Дру­гом свет­ском ра­ту,
од­мах по про­гла­ше­њу Не­за­ви­сне Др­жа­
ве Хр­ват­ске, ухап­си­ле су га уста­ше и
оте­ра­ле у ло­гор Ца­праг код Си­ска, ода­
кле је са дру­гим све­ште­ни­ци­ма про­те­
ран у Ср­би­ју. Рас­по­ре­ђен је у Епар­хи­ји
ша­бач­кој. Ухап­си­ли су га по­но­во у ок­то­
бру 1941. го­ди­не при­пад­ни­ци не­мач­ке
ка­зне­не екс­пе­ди­ци­је и пре­ба­ци­ли у ло­
гор у Ја­рак, у Сре­му, где је и пре­ми­нуо
15. ок­то­бра 1941. го­ди­не.
Про­то­је­реј Ге­но Илић, па­рох го­
спић­ки, пен­зи­о­ни­сан је 1938. го­ди­не.
Ро­ђен је 1863. у све­ште­нич­кој по­ро­ди­ци
у Сми­ља­ну, а ру­ко­по­ло­жен за све­ште­ни­
ка 1886. го­ди­не. Умро је ју­ла 1941. го­ди­
не и са­хра­њен на го­спић­ком гро­бљу.
Ми­лан Бог­да­но­вић, те­ол ­ ог, био
је ве­ро­уч
­ и­тељ у гим­на­зи­ји у Го­спи­ћу. Ро­
ђен је у Вреп­цу. Из Го­спи­ћа је по­бе­гао
уз по­моћ ита­ли­јан­ског офи­ци­ра 18. ју­на
1941. го­ди­не и пре­ба­цио се у Ср­би­ју.
Ђа­кон Ву­ка­шин Стје­па­но­вић,
ве­ро­у­чи­тељ у основ­ној и гра­ђан­ској
шко­ли у Го­спи­ћу, из­бе­гао је у Ср­би­ју.
 ДИ­ВО­СЕ­ЛО

Цр­кве­на оп­шти­на Дивоселo.

Па­ро­хи­ја Ди­во­се­ло.
Па­ро­хи­ју чи­не Ди­во­се­ло, Чи­тлук, Ор­ни­це и Риб­ник. Укуп­но има 331 дом.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1746. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Ди­во­се­лу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква об­но­вље­на је 1872. го­ди­не. Ико­но­стас је осли­као Ђе­за Та­
ли­ја­нац 1839. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве би­ле су у осно­ви ду­жи­не 22,00 m и ши­ри­не 12,00 m.
Цр­ква је у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та пре­тр­пе­ла ви­ше оште­ће­ња. По­чет­ком
ра­та уста­ше су је опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле. Оште­ће­на је и у бом­бар­до­ва­њу у ју­лу
1942. го­ди­не. Спа­ље­на је у сеп­тем­бру исте го­ди­не, при­ли­ком упа­да ита­ли­јан­ске вој­

159
ске и уста­ша из Го­спи­ћа у се­ло. Зи­до­ви МЕ­ДАК
и зво­ник са ку­по­лом бом­бар­до­ва­ни су и
оште­ће­ни у апри­лу 1943. го­ди­не. Цр­кве­на оп­шти­на Ме­дак.
По­сле ра­та оста­ци зи­до­ва цр­кве и Па­ро­хи­ја Ме­дак.
па­ро­хиј­ског до­ма упо­тре­бље­ни су за из­ Па­ро­хи­ју чи­не Ме­дак, Бре­зик и Ку­кљиц. Укуп­но има 431 дом.
град­њу при­ват­них ку­ћа и но­ве школ­ске Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1784. го­ди­не.
згра­де. Пре­ма на­во­ди­ма Опу­но­моћ­ства
Уд­бе Го­спић од­лу­ку да по­ру­ше зи­до­ве
из­го­ре­ле цр­кве ме­шта­ни су до­не­ли на
ма­сов­ном са­стан­ку 1949. го­ди­не. По­сле
ру­ше­ња цр­кве зво­но је оста­ло на цр­кви­
шту.

Фи­ли­јал­ни храм Зво­но је од­не­то у Чи­тлук где је чу­ва­но

Си­ла­ска Све­тог Ду­ха до 1993. го­ди­не, ка­да је пре­не­то у ме­
дач­ку цр­кву. По­знат је и по­да­так да је
Цр­ква се на­ла­зи у Ор­ни­ца­ма. Са­ зво­но са­ли­ве­но у лив­ни­ци зво­на Ја­ко­ва
гра­ђе­на је 1840. го­ди­не. Цу­кро­ва у Спли­ту 1923. го­ди­не.
Цр­ква је за­па­ље­на 15. фе­бру­а­
ра 1943. го­ди­не при­ли­ком упа­да гру­пе
уста­ша из Би­ла­ја и Риб­ни­ка у већ за­па­
ље­но се­ло Ор­ни­це. По­сле ра­та оста­ли су
са­мо зи­до­ви и зво­ник, ко­ји се уру­ша­вао.

Па­рох је­реј Ду­шан Арам­ба­шић

ро­ђен је 1892. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је за
све­ште­ни­ка 1919. го­ди­не. На ду­жно­сти
је остао до по­чет­ка ју­ла, ка­да су уста­
ше по­че­ле хап­си­ти све от­пу­ште­не слу­
жбе­ни­ке Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. На­кон
то­га скло­нио се у Чи­тлук код су­пру­ги­не
род­би­не, јер су уста­ше и ње­га по­ку­ша­ле
да ухап­се. За­тим се пре­ба­цу­је у Го­спић,
а ода­тле 3. ју­ла 1941. го­ди­не за Ср­би­ју,
где је про­вео рат­ни пе­ри­од. Арам­ба­ши­
ће­ва су­пру­га и дво­је де­це стра­да­ли су у
ав­гу­сту 1941. го­ди­не при­ли­ком по­ко­ља у
Ди­во­се­лу. По­сле ра­та вра­тио се у Го­спић
и је по­ста­вљен за па­ро­ха.

Храм Ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че

Цр­ква се на­ла­зи у Мет­ку.

Па­ро­хиј­ска цр­ква са­зи­да­на је 1724. и об­но­вље­на 1880. го­ди­не. Ди­мен­зи­је

161

цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 27,00 m и ши­
ри­не 10,00 m. Ико­но­стас је ура­ђен 1867.
го­ди­не. На зво­ни­ку се на­ла­зе три зво­на.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та
уста­ше су по­ку­ша­ле да де­мо­ли­ра­ју храм,
али у то­ме ипак ни­су успелe. Ико­не и на­
ме­штај из цр­кве скло­нио је у Ве­ле­бит је­
ро­мо­нах Ге­ор­ги­је Ље­ско­вац, са­брат ма­
на­сти­ра Кру­пе. Цр­ква ни­је оште­ће­на у
ра­ту, а по­ку­шај да се сру­ши 1948. го­ди­
не спре­чен је от­по­ром ме­шта­на.
Об­но­вље­на је при­ло­зи­ма Ср­ба из
Аме­ри­ке 1963. го­ди­не, ка­да су по­пра­
вље­ни зво­ник и кров. Те го­ди­не обе­ле­
же­на је 250. го­ди­шњи­ца смр­ти вла­ди­
ке Ата­на­си­ја Љу­бо­је­ви­ћа и по­сто­ја­ња
Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке. На­ред­на об­
но­ва би­ла је кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на,
а об­но­вље­ну цр­кву 7. ју­ла 1990. го­ди­не
осве­штао вла­ди­ка гор­њо­кар­ло­вач­ки Си­
ме­он у при­су­ству вла­ди­ке дал­ма­тин­ског
Ни­ко­ла­ја и не­ко­ли­ко све­ште­ни­ка из Ли­
ке.
Обнова из 1963.
Па­ро­хиј­ски дом у Мет­ку за­па­ли­ли
су пар­ти­за­ни 20. фе­бру­а­ра 1942. го­ди­
не. По­сле ра­та пре­ос ­ та­ли ма­те­ри­јал ко­
ри­шћен је за град­њу за­дру­жног до­ма.
Је­ро­мо­нах Ге­ор­ги­је Ље­ско­вац, по­сле­рат­
ни па­рох ме­дач­ки, са­гра­дио је у пор­ти
цр­кве но­ви дом од ка­ме­на, ко­ји се вре­
ме­ном уру­шио.
Но­ви па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен је
на ме­сту ста­рог за­па­ље­ног у ра­ту при­
ло­зи­ма Ср­ба из САД и ме­шта­на и осве­
штан је 16. ок­то­бра 1977. го­ди­не. За­
па­љен је и тај по­сле 1995. го­ди­не, а на
ње­го­вом ме­сту са­зи­да­на је но­ва згра­да.
Остаци парохијског дома у порти цркве
Пр­ва цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја лич­
ких Ср­ба би­ла је кра­јем 17. ве­ка, до­ла­
ском у Ме­дак ми­тро­по­ли­та да­бро­бо­сан­
ског Ата­на­си­ја Љу­бо­је­ви­ћа ко­ји је по­
стао пр­ви ар­хи­је­реј Епар­хи­је гор­њо­кар­
ло­вач­ке. У то­ку 18. ве­ка у том де­лу Ли­ке
са­гра­ђе­но је ви­ше цр­ка­ва а Ме­дак је
био цр­кве­ни и школ­ски цен­тар. Вла­ди­
ка Да­ни­ло Јак­шић по­ди­же 1752. го­ди­не
шко­лу, у ко­јој је по­сто­ја­ло јед­но оде­ље­ње
бо­го­слов­ског учи­ли­шта. Шко­ла је ра­ди­
ла до 1771. го­ди­не. Вла­ди­ка је по­чео да
зи­да но­ви двор и цр­кву. По­сле ње­го­ве
смр­ти епар­хиј­ска имо­ви­на је при­сил­но
про­да­та др­жа­ви.
Згра­ду шко­ле за­па­ли­ли су пар­ти­
за­ни 1943. го­ди­не.
Зграда школе
Двор владике Данила Јакшића
Па­рох у Мет­ку је­реј Ми­лу­тин
Вар­да ро­ђен је у Лич­ком Пе­тро­вом Се­лу
1911. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­
ни­ка 1933, а сле­де­ће го­ди­не по­ста­вљен
је за па­ро­ха у Мет­ку. Де­се­так да­на на­
кон про­гла­ше­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­
ват­ске уста­шки по­ве­ре­ник оп­шти­не у
Мет­ку за­бра­нио му је сва чи­но­деј­ства, а
на­ро­чи­то кр­ште­ња. Де­цу је кри­шом кр­
стио но­ћу и за­во­дио у ма­ти­це са ра­ни­
јим да­ту­мом ро­ђе­ња. За вре­ме бо­рав­ка у
Мет­ку био је под над­зо­ром уста­ша. Слу­
чај­но је са­знао да му се спре­ма хап­ше­ње
16. ју­на ка­да су ухап­ше­ни па­рох по­чи­
тељ­ски Ми­лој­ко До­шен и па­рох мо­го­
рић­ки Урош Рај­че­вић, па је ус­пео то да
из­бег­не. Пре­сву­као се у ци­вил­но оде­ло
и без про­пу­сни­це пре­ба­цио у Бе­о­град.
Рат је про­вео у Ср­би­ји, а 1945. го­ди­не
по­ста­вљен је за па­ро­ха у Пла­шком, где
је и умро 1971. го­ди­не.
Уста­ше су у ле­то 1941. го­ди­не
уби­ле те­о­ло­га Љу­бо­ми­ра Пет­ко­ви­ћа
ис­пред ње­го­ве ку­ће у Па­пу­чи.
 МО­ГО­РИЋ

Цр­кве­на оп­шти­на Мо­го­рић.

Па­ро­хи­ја Мо­го­рић.
Па­ро­хи­ју чи­не Мо­го­рић, Буљ­ми­зе, Или­нац и Кр­че­ви­не. Укуп­но има 344 до­ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1730. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Мо­го­ри­ћу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1748. го­ди­не.
Ико­но­стас је осли­као Ђо­ко Пе­тро­вић из Гра­ча­ца.

При­ли­ком на­па­да ита­ли­јан­ске вој­ске на Мо­го­рић 12. апри­ла 1942. цр­ква је

по­го­ђе­на гра­на­том и оште­ће­на. По­том је за­па­ље­на у ита­ли­јан­ско-хр­ват­ској офан­
зи­ви 2. мар­та 1943. го­ди­не.
По­сле ра­та зи­до­ви су оста­ли у до­бром ста­њу. У вре­ме ка­да су по­сле­рат­не
вла­сти ру­ши­ле пре­о­ста­ле цр­кве, не­по­зна­ти по­чи­ни­о­ци 1948. го­ди­не ми­ни­ра­ли су
зво­ник. Зи­до­ви су по­ру­ше­ни, а ма­те­ри­јал је остао на цр­кви­шту. Цр­кве­но зво­но је
пре­не­то у шко­лу.

Па­ро­хиј­ски дом је у то­ку ра­та из­го­рео. Ло­кал­не вла­сти су га по­сле ра­та адап­
ти­ра­ле у за­дру­жну про­дав­ни­цу.

165
 ОСТР­ВИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на Остр­ви­ца.

Па­ро­хи­ја Остр­ви­ца.
Па­ро­хи­ју чи­не Остр­ви­ца, Бар­ле­те, Ћу­ко­вац, Руј­ни­ца и Ку­ли­ца. Укуп­но има
300 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1777. го­ди­не.

Снимак пре рата

Па­рох је­реј Урош С. Рај­че­вић ро­

ђен је 1913. у Ма­лом Ала­ну код Гра­ча­
ца. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1937.
го­ди­не. Уста­ше су га ухап­си­ле 16. ју­на
1941. у Мо­го­ри­ћу и спро­ве­ле у го­спић­ки
за­твор, где је му­чен. За­јед­но са све­ште­
ни­ком Ми­ла­ном Ди­кли­ћем из Ко­си­ња
од­ве­ден је на Ја­дов­но и уби­јен 28. ју­на
Снимак после рата Снимак пре другог светског рата
1941. го­ди­не.

167
 СКРАТИТИ ТЕКСТ О
СВЕШТЕНИКУ

Храм Ваз­не­се­ња Го­спод­њег Фи­ли­јал­ни храм Во­здви­же­ње Ча­сног

кр­ста
Па­ро­хиј­ска цр­ква.
Цр­ква је у Остр­ви­ци, а са­зи­да­ Цр­ква се на­ла­зи у Бар­ле­та­ма.
на је 1840. го­ди­не ка­да је и ико­но­стас Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
осли­кан. жи­не 14,00 m и ши­ри­не 7.00 m.
По­чет­ком ав­гу­ста 1941. го­ди­не У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та уну­
уста­ше су опу­сто­ши­ле цр­кву, спа­ли­ли тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на. Зи­до­ви,
ико­но­стас, цр­кве­не и ма­тич­не књи­ге. кров и зво­ник оста­ли су у до­бром ста­њу,
Зво­ник је ма­ње оште­ћен од ита­ли­јан­ске а вра­та и про­зо­ри би­ли ски­ну­ти. На­кон
гра­на­те 1943. го­ди­не. ра­та цр­ква ни­је об­на­вља­на.
Је­реј Да­не Об­ра­до­вић ро­ђен
Пре­ма из­ве­шта­ју Опу­но­моћ­ства По­сле ра­та по­ку­шај пар­тиј­ских
је 1909. у Ди­во­се­лу. Ру­ко­по­ло­жен је за
Уд­бе Го­спић, 1948. го­ди­не одр­жан је ма­ Иконостас ак­ти­ви­ста да по­ру­ше цр­кву спре­чи­ли
све­ште­ни­ка 1932. го­ди­не и по­ста­вљен
сов­ни са­ста­нак у се­лу на ко­ме је до­не­ су пу­шка­ма на­о­ру­жа­ни ме­шта­ни Ми­лан
за па­ро­ха у Остр­ви­ци. Тре­ћи дан на­кон
сен за­кљу­чак да се зи­до­ви цр­кве, ко­ја Ла­зић и Да­ни­ло Ла­зић.
ма­ја 1949. го­ди­не. У ру­ше­њу и од­во­же­ фор­ми­ра­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­
је би­ла те­же оште­ће­на, по­ру­ше а ка­мен
њу ка­ме­на уче­ство­ва­ли су и дру­ги ме­ ске уста­ше су по­ку­ша­ле да га ухап­се,
ис­ко­ри­сти за град­њу за­дру­жних обје­ка­
шта­ни, ма­да су се у том по­слу ис­ти­ца­ али су га Хр­ва­ти из Остр­ви­це оте­ли из
та. Епар­хиј­ски управ­ни од­бор, ме­ђу­тим,
ли пар­тиј­ски ак­ти­ви­сти. Лим са кро­ва њи­хо­вих ру­ку зна­ју­ћи ку­да ће га од­ве­
на­во­ди да је цр­ква сру­ше­на у го­то­во
ме­шта­ни су ис­ко­ри­сти­ли за по­кри­ва­ње сти. Уста­ше по­том па­ро­ху под прет­њом
пот­пу­но ис­прав­ном ста­њу.
шта­ла и дру­гих обје­ка­та, а кров­ну кон­ смрт­не ка­зне за­бра­њу­ју да слу­жи у цр­
струк­ци­ју за огрев. Део цр­кве­ног ка­ме­ кви. По­сле три да­на по­но­во до­ла­зе да га
на угра­ђен је у зи­до­ве за­дру­жног до­ма хап­се, ме­ђу­тим Об­ра­до­вић их је пред­
и за­дру­жне шта­ле. При­ли­ком ми­ни­ра­ња у­хи­трио и по­бе­гао у шу­му. На­кон то­
зво­но је па­ло и раз­би­ло се. га пре­тре­са­ју му ку­ћу и по­ру­чу­ју пре­ко
Кра­јем 80-тих го­ди­на 20. ве­ка на же­не да пре­ђе у ка­то­лич­ку ве­ру или ће
цр­кви­шту је са­гра­ђен др­ве­ни обје­кат, би­ти уби­јен. Та­ко­ђе, ша­љу по­ру­ку да ће
ко­ји је слу­жио као про­дав­ни­ца. му по­би­ти по­ро­ди­цу ако по­бег­не. Пре­ко
уста­шког по­ве­ре­ни­ка за Остр­ви­цу Јо­се
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­ Ме­си­ћа па­рох бо­га­то пла­ћа про­пу­сни­цу
гом свет­ском ра­ту. По­сле ра­та за­по­че­ла и успе­ва да по­бег­не у Ср­би­ју, где и оста­
је град­ња за­дру­жног до­ма, та­ко да је део је по за­вр­шет­ку ра­та.
па­ро­хиј­ског до­ма ста­вљен под кров.

Објекат на направљен црквишту

Омладина испред цркве 1948. године.

На зворнику се виде оштећења од гранате .

Се­ћа­ња за­бе­ле­же­на у мо­но­гра­

фи­ји се­ла го­во­ре да је цр­ква ми­ни­ра­на
јед­не но­ћи кра­јем апри­ла или по­чет­ком
 ПО­ЧИ­ТЕЉ

Цр­кве­на оп­шти­на По­чи­тељ.

Па­ро­хи­ја По­чи­тељ.
Па­ро­хи­ју чи­ни По­чи­тељ. Укуп­но има 314 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1878. го­ди­не.

Споменик на гробу свештеника поред некадашње цркве

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1725., а об­но­вље­на 1879. го­ди­не. Ико­но­стас

је ра­дио Ђо­ко Пе­тро­вић из Гра­ча­ца 1843. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та зво­ник је ма­ње оште­ћен од ар­ти­ље­риј­ске гра­
на­те. Уну­тра­шњост цр­кве по­сле ра­та де­мо­ли­ра­ли су пар­тиј­ски ак­ти­ви­сти, ко­ји су
1949. го­ди­не са­зва­ли са­ста­нак ме­шта­на на ко­ме је до­нет за­кљу­чак да се цр­ква по­
ру­ши. На Богојављeње исте го­ди­не је ми­ни­ра­на, а за ру­ше­ње зи­до­ва мо­би­ли­са­ли су
ме­шта­не. Цр­кве­ни ка­мен упо­тре­бљен је за из­град­њу за­дру­жне шта­ле, а по­сле ру­
ше­ња шта­ле је про­дат. По­ред цр­кве не­по­сред­но по­сле ра­та са­хра­ње­ни су по­ги­ну­ли
пар­ти­за­ни, а на­кон ру­ше­ња на ме­сту цр­кве по­диг­нут је спо­ме­ник па­лим бор­ци­ма
На­род­но-осло­бо­ди­лач­ког ра­та. Зво­на су оста­ла на цр­кви­шту до 1953. го­ди­не, ка­да
их је украо из­ве­сни ме­шта­нин и про­дао пред­у­зе­ћу „От­пад“ у Го­спи­ћу. Пре­ма на­во­ду
Oпуномоћства Уд­бе Го­спић, при­пад­ни­ци Од­се­ка уну­тра­шњих по­сло­ва из­вр­ши­ли су

171

Црквиште у Почитељу
уви­ђај и окри­вље­ног пре­да­ли Kотарском
су­ду у Го­спи­ћу, али пред­мет ни­је ре­шен
„јер се ни­је утвр­дио бо­ра­вак окри­вље­
ног“. Ве­ру­ју­ћи на­род на дан хра­мов­не
сла­ве до­ла­зио је на цр­кви­ште.
Па­рох је­реј Ми­
лој­ко Е. До­шен ро­ђен
је 1880. у По­чи­те­љу, а
ру­ко­по­ло­жен је за све­
ште­ни­ка 1905. го­ди­не.
У Пр­вом свет­ском ра­
ту био је ин­тер­ни­ран у
ма­на­сти­ру Го­мир­је. За
па­ро­ха у По­чи­те­љу по­
ста­вљен је 1918. го­ди­не. Ухап­шен је 16.
ју­на 1941. го­ди­не и спро­ве­ден у го­спић­
ки за­твор, ода­кле је кра­јем истог ме­се­ца
од­ве­ден на Ве­ле­бит и уби­јен.
РА­ДУЧ
Цр­кве­на оп­шти­на Ра­дуч.
Па­ро­хи­ја Ра­дуч.
Па­ро­хи­ју чи­не Ра­дуч, Дре­но­вац и Кру­шко­вац. Укуп­но има 320 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1751. го­ди­не.
Храм Све­тог про­ро­ка Или­је
Цр­ква се на­ла­зи у Ра­ду­чу.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1725, а 1810. про­ши­ре­на. Зво­ник је до­гра­ђен
1865. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 24,00 m и ши­ри­не 8,70 m.
Ико­но­стас је осли­као око 1850. го­ди­не Ђо­ко Пе­тро­вић из Гра­ча­ца.
Цр­ква је по­го­ђе­на од ита­ли­јан­ске гра­на­те, из­го­ре­ла је у ле­то 1942. го­ди­не. У
ав­гу­сту исте го­ди­не Ита­ли­ја­ни су ски­ну­ли зво­на са зво­ни­ка и од­не­ли их у Го­спић.
Зи­ди­не цр­кве оста­ле су у та­квом ста­њу до 1949. го­ди­не ка­да је, у вре­ме док
су др­жав­не вла­сти ру­ши­ле пре­о­ста­ле цр­кве на том под­руч­ју, зво­ник обо­рен по­што
су у ње­му не­по­зна­ти по­чи­ни­о­ци прет­ход­но по­ста­ви­ли екс­пло­зив. Па­ро­хи­ја­ни су на­
ме­ра­ва­ли да ис­ко­ри­сте део ка­ме­на за град­њу за­дру­жних обје­ка­та, али у то­ме ни­су
ус­пе­ли, јер је ка­мен дат за из­град­њу згра­де шу­ма­ри­је у Ло­вин­цу. Ве­ћи део сру­ше­ног
ка­ме­на остао је из­ме­ђу зи­ди­на.
Ини­ци­ја­ти­ва за об­но­ву по­кре­ну­та је се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка. Од­бор
за об­но­ву цр­кве осно­ван је у САД 1974. го­ди­не. Об­но­ва је, ме­ђу­тим, по­че­ла сре­
ди­ном ју­ла 1980. го­ди­не ка­да је у Ра­дуч, из Бел­ги­је, сти­гла гру­па ри­мо­ка­то­лич­ких
173

легендаа
дргкдфа
омла­ди­на­ца, ко­ји су ра­ди­ли на об­но­ви
по­ру­ше­них сво­јих цр­ка­ва у Ли­ци. Та­да
су очи­шће­не зи­ди­не ове цр­кве. Вла­ди­ка
Си­ме­он об­и­шао је не­и­ма­ре 20. ју­ла у зи­
ди­на­ма одр­жао мо­ли­тву за по­че­так об­
но­ве. За­јед­нич­ком руч­ку при­су­ство­вао
је и ри­мо­ка­то­лич­ки жуп­ник из Ло­вин­
ца. Иду­ће го­ди­не до­би­је­на је до­зво­ла за
град­њу и по­че­ли су ра­до­ви. До­при­нос у
об­но­ви дао је ри­мо­ка­то­лич­ки жуп­ник из
Ја­блан­ца Дра­го Ба­бић ко­ји је до­во­дио
ка­то­лич­ку омла­ди­ну из Бел­ги­је да на то­
ме ра­де. Жуп­ник је да­ро­вао јед­но „еку­
мен­ско“ зво­но ку­пље­но при­ло­зи­ма свих
цр­ка­ва у За­пад­ној Не­мач­кој. За­хва­љу­ју­
ћи ве­ли­ким до­бро­тво­ри­ма Да­ни По­крај­
цу и Бран­ку Ка­ли­ни­ћу, Ра­ду­ча­ни­ма ко­ји
су еми­гри­ра­ли у САД, цр­ква је об­но­вље­
на. Ико­но­стас је из­ра­дио Ми­од ­ раг Цве­
то­је­вић из Бе­о­гра­да. Ико­не су, уз ве­ћи
при­лог, епи­ско­па жич­ког Сте­фа­на Бо­
це, ура­ди­ле се­стре ма­на­сти­ра Жи­ча. На
Све­тог Или­ју 1988. го­ди­не цр­ква је осве­
ће­на.
Зво­ник је ма­ње оште­ћен од гра­
на­те то­ком ору­жа­них су­ко­ба по­чет­ком
де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, а по­сле
1995, ка­да је с тих под­руч­ја срп­ски на­
род прог­нан, цр­ква је опљач­ка­на и рас­ Но­ви ико­но­стас ура­дио је фре­ско­пи­сац Мир­ко Ће­лић из При­гре­ви­це, по­ре­клом из
кри­ве­на. За­хва­љу­ју­ћи ини­ци­ја­ти­ви и Ра­ду­ча. Он је ура­дио и мо­за­ик Све­тог Или­је из­над ула­за, као и под­ни мо­за­ик са
не­ма­њић­ким дво­гла­вим ор­лом, та­ко да је ово пр­ва цр­ква у Ли­ци у ко­ју је угра­ђен
мо­за­ик.
легендаа
по­мо­ћи не­ко­ли­ко исе­ље­ни­ка из Ау­стра­-
ли­је, ро­дом из Ра­ду­ча, цр­ква је об­но­вље­
на и осве­ће­на на Све­тог Или­ју 2012. го­
ди­не. На зво­ни­ку се на­ла­зи ма­ло зво­но
из­ли­ве­но 1724. го­ди­не. Дру­го зво­но је
оште­ће­но при­ли­ком па­да са зво­ни­ка и
на­ла­зи се у цр­кви, а тре­ће зво­но је укра­
де­но.
 У Ра­ду­чу је 1819. го­ди­не ро­ђен СМИ­ЉАН
про­та Ми­лу­тин Те­сла, отац чу­ве­ног на­
уч­ни­ка Ни­ко­ле. Про­та Ми­лу­тин слу­жбо­ Цр­кве­на оп­шти­на Сми­љан.
вао је као све­ште­ник у Шти­ка­ди, Се­њу, Па­ро­хи­ја Сми­љан.
Сми­ља­ну и Го­спи­ћу, где се и упо­ко­јио Па­ро­хи­ју чи­ни Сми­љан. Укуп­но има 140 до­мо­ва.
Па­рох Јо­ван С.
1879. го­ди­не. Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1891. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.
Гро­зда­нић ро­ђен је
1914. у По­но­ри­ма код
Фи­ли­јал­ни храм Све­тог Лу­ке
Оточ­ца. Ру­ко­по­ло­жен
је за све­ште­ни­ка 1938.
На­ла­зи се на из­ла­зу из Ра­ду­ча,
го­ди­не и по­ста­вљен за
пре­ма Све­том Ро­ку.
при­вре­ме­ног па­ро­ха у
У на­ро­ду је по­зна­та као Јо­ви­ће­ва
Сту­ден­ци­ма. Пред по­
цр­ква. Са­гра­дио ју је тр­го­вац Јо­ван Чу­
че­так Дру­гог свет­ског
бри­ло по­чет­ком 20. ве­ка, као сво­ју за­ду­
ра­та пре­ла­зи у Ра­дуч. На Ђур­ђев­дан
жби­ну. За­па­ље­на је у то­ку Дру­гог свет­
1941. го­ди­не при­пад­ни­ци уста­шких по­
ског ра­та, та­ко да су оста­ле са­мо зи­ди­не.
строј­би упа­ли су у ње­гов стан, из­ве­ли га
из ку­ће и уби­ли. С њим су уби­ли и бра­та
му Ни­ко­лу, мор­на­рич­ког офи­ци­ра, ко­ји
се као ра­ње­ник скло­нио код ње­га.

Храм Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла

Цр­ква Све­те Пет­ке Цр­ква се на­ла­зи у Сми­ља­ну. Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1765. го­ди­не.

На­ла­зи се на бр­да­шцу зва­ном На па­ро­хиј­ски дом 1936. го­ди­не по­ста­вље­на је и осве­ће­на спо­мен-пло­ча по­
Све­та Пет­ка. Та цр­ква пре­не­та је у Кик све­ће­на на­уч­ни­ку Ни­ко­ли Те­сли.
пре 1809. го­ди­не. Оста­ли су са­мо ка­ме­ У је­сен 1941. го­ди­не цр­ква је за­па­ље­на од уста­ша, та­ко да су оста­ли зи­до­ви
ни те­ме­љи. и зво­ник без тор­ња.
По­сле ду­го­го­ди­шњих на­сто­ја­ња и уса­гла­ша­ва­ња Епар­хи­је гор­њо­кар­ло­вач­ке
и над­ле­жних др­жав­них уста­но­ва, 1985. го­ди­не је по­стиг­нут спо­ра­зум, ура­ђен је
про­је­кат и из­да­та до­зво­ла за об­но­ву цр­кве и уре­ђе­ње Спо­мен-под­руч­ја „Ни­ко­ла Те­
сла“. Епар­хи­ја је при­хва­ти­ла да о свом тро­шку са­гра­ди цр­кву, а др­жа­ва да об­но­ви
па­ро­хиј­ски дом за му­зеј. Зна­ча­јан при­лог за из­град­њу цр­кве упу­ти­ли су Ср­би из Ка­
на­де, уз чи­ју по­моћ се 1986. го­ди­не при­сту­пи­ло са­на­ци­ји зи­до­ва и ста­вља­њу кров­не
кон­струк­ци­је. У је­сен исте го­ди­не је по­кри­ве­на и из­гра­ђен зво­ник.
Док цр­ква ни­је об­но­вље­на, сва­ке го­ди­не на Пе­тров­дан, по­ред зи­ди­на, у при­

177
 су­ству ве­ћег бро­ја вер­них, слу­же­ни су
ли­тур­ги­ја и па­ра­стос Ср­би­ма из Сми­
ља­на уби­је­ним од уста­ша ју­ла и ав­гу­ста
1941. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту, а 1976. го­ди­не, при­
ли­ком про­сла­ве 120-го­ди­шњи­це ро­ђе­ња
Ни­ко­ле Те­сле, по­но­во је уре­ђен као му­зеј
по­све­ћен том на­уч­ни­ку.
ШИ­РО­КА КУ­ЛА
Цр­кве­на оп­шти­на Ши­ро­ка Ку­ла.
Па­ро­хи­ја Ши­ро­ка Ку­ла.
Па­ро­хи­ју чи­не Ши­ро­ка Ку­ла, Ку­зма­но­ва­ча, По­до­ви, Кле­но­вац и Ћу­ко­вац.
Укуп­но има 328 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1778. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

191

Па­рох про­то­је­реј Ма­ти­ја Сти­

ја­чић ро­ђен је 1886. у Кло­бу­ци­ма код
Тре­би­ња, а ру­ко­по­ло­жен за све­ште­ни­ка
1916. го­ди­не. Ду­же вре­ме слу­жбо­вао је
као па­рох у Аме­ри­ци, а вра­тио се у Ју­
го­сла­ви­ју 1935. го­ди­не и по­ста­вљен је за
па­ро­ха у Сми­ља­ну. Уста­ше су га ухап­
си­ле 12. апри­ла 1941. го­ди­не и од­ве­ле
у го­спић­ки за­твор, где је му­чен. Пре­ма
јед­ном из­во­ру под­ле­гао је му­че­њу у за­
тво­ру, а пре­ма дру­гом од­ве­ден је на Ве­
ле­бит и та­мо уби­јен.

садасд
црквиште

дадада Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Ши­ро­кој Ку­ли. Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1722. го­ди­

не.
Ста­ра цр­ква по­ру­ше­на је у ју­ну 1891., а град­ња но­ве цр­кве до­вр­ше­на je сле­
де­ће го­ди­не. Та­да су на­ба­вље­ни но­ви цр­кве­ни на­ме­штај и два но­ва зво­на. Ико­но­
стас је осли­као Ана­стас Бо­ца­рић 1892. го­ди­не.
Уста­ше су на по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та де­мо­ли­ра­ле цр­кву и пре­тво­ри­ле
је у бун­кер. За­па­ље­на је 21. ју­на 1942. при­ли­ком на­па­да пар­ти­за­на на уста­шку по­
са­ду у се­лу. Ка­да су се пар­ти­за­ни по­ву­кли, уста­ше су лим са кро­ва и не­што ка­ме­на
из зи­да упо­тре­би­ли за град­њу сво­јих утвр­ђе­ња.
По­сле ра­та оста­ли су зи­до­ви. На ини­ци­ја­ти­ву чла­но­ва Се­љач­ке рад­не за­дру­
ге 1948. го­ди­не и ти зи­до­ви су по­ру­ше­ни и ка­мен ис­ко­ри­шћен за град­њу за­дру­жне
шта­ле, за­дру­жног до­ма и још не­ких при­ват­них обје­ка­та. Зво­на су при­ли­ком ру­ше­
ња раз­би­је­на и упо­тре­бље­на за из­ли­ва­ње спо­ме­ни­ка пар­ти­зан­ском хе­ро­ју Мар­ку
Оре­шко­ви­ћу у том ме­сту. На ме­сту цр­кве оста­ло је пра­зно цр­кви­ште.

179
 Па­рох је­реј Ди­ми­три­је Д. Јер­
ко­вић ро­ђен је 1909. у Ди­во­се­лу, а ру­ко­
по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1931. го­ди­не.
Ухап­шен је 12. апри­ла 1941. го­ди­не и
спро­ве­ден у го­спић­ки за­твор где је му­
чен, а на­кон то­га од­ве­ден на Ве­ле­би­ти
и уби­јен. При­ли­ком уста­шког по­ко­ља у
Ди­во­се­лу, исте го­ди­не уби­је­но је јед­но
ње­го­во де­те.

легенда

Па­ро­хиј­ски дом за­па­љен је при­ли­

ком бор­би 1942. го­ди­не, а по­сле ра­та ка­
мен је ис­ко­ри­шћен за град­њу при­ват­них
ку­ћа.

план
АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
ОТО­ЧАЧ­КО
 Се­ди­ште у Оточ­цу.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник: про­то­је­реј Ђу­ро Ор­лић, па­рох ото­чач­ки.
Цр­ка­ва има 23, цр­кве­них оп­шти­на 14, па­ро­хи­ја 14 од то­га по­пу­ње­них 12,
не­по­пу­ње­них две.
Па­ро­хи­ја­на има 32.862.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Бри­ње
2. Бр­лог
3. Во­до­теч
4. Вр­хо­ви­не
5. Да­бар
6. До­ља­ни
7. За­лу­жни­ца
8. Ко­сињ
9. Ото­чац
10. Сењ
11. Сту­ден­ци
12. Цр­на Власт
13. Шви­ца
14. Шка­ре
 БРИ­ЊЕ
Цр­кве­на оп­шти­на Бри­ње.
Па­ро­хи­ја Бри­ње.
Па­ро­хи­ју чи­не Бри­ње, Лу­ча­ни, Про­ки­ке, До­бри­ца, Жу­та Ло­ква, Ра­па­јин До,
Гра­бар и Жу­пањ­дол. Укуп­но има 288 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них и умр­лих за­ве­де­не су 1784, а вен­ча­них
1875. го­ди­не.

Храм Пре­об
­ ра­же­ња Го­спод­њег

Цр­ква се на­ла­зи у Бри­њу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1938. го­ди­не, као за­ду­жби­на тр­гов­ца Сте­ве
Узел­ца.
Иза­сла­ник ми­тро­по­ли­та за­гре­бач­ког До­си­те­ја, све­ште­ник Ди­ми­три­је Вит­ко­
вић из За­гре­ба, у при­су­ству не­ко­ли­ко све­ште­ни­ка, осве­штао је цр­кву 7. но­вем­бра
1938. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 23,00 m и ши­ри­не 10,70 m.
Цр­ква има три зво­на са­ли­ве­на у лив­ни­ци „Кви­рин Ле­биш“ у За­гре­бу 1937.
го­ди­не.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та ита­ли­јан­ски вој­ни­ци ко­ри­сти­ли су цр­кву као
ко­њу­шни­цу. Оште­ће­на је при­ли­ком бом­бар­до­ва­ња Бри­ња у то­ку ра­та. За­ни­мљи­во
је да јед­на ави­он­ска бом­ба ни­је екс­пло­ди­ра­ла већ је са­мо про­би­ла бе­тон­ску ку­по­лу
и свод.

187
 По­сле ра­та кров је по­пра­вљен и
цр­ква је би­ла у упо­тре­би. Ико­но­стас је
ка­сни­је ура­дио Ва­со Му­жде­ка, а ико­не
све­ште­ник Ми­лан Мак­си­мо­вић.
Цр­ква је об­но­вље­на 1989. го­ди­не
ка­да је ста­вље­на но­ва кров­на кон­струк­
ци­ја и кров.
Па­ро­хиј­ски дом ни­је оште­ћен. По
за­вр­шет­ку Дру­гог свет­ског ра­та у ње­му
је би­ла Ко­ман­да ме­ста и ко­тар­ска Упра­
ва др­жав­не без­бед­но­сти (Уд­ба). Згра­да
је из­го­ре­ла 1945. го­ди­не али је об­но­вље­
на, та­ко­ђе за по­тре­бе ор­га­на вла­сти.
Послератна слика
Освећење звона
Фи­ли­јал­ни Храм Си­ла­ска Све­тог Ду­ха
Цр­ква се на­ла­зи у Про­ки­ка­ма.
Са­зи­да­на је 1758. го­ди­не.
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­
та уста­ше су опљач­ка­ле и за­тво­ри­ле је.
Кров и зво­ник оште­ће­ни су у ле­то 1943.
го­ди­не при­ли­ком деј­ства ита­ли­јан­ске
ар­ти­ље­ри­је. Са зво­ни­ка је у то­ку ра­та
јед­но зво­но па­ло и раз­би­ло се, дру­го је
скло­ње­но са на­ме­ром да се са­чу­ва, али
по­сле ни­је про­на­ђе­но.
Цр­ква је сру­ше­на по­сле ра­та у
вре­ме из­град­ње за­дру­жних обје­ка­та, а
ка­мен је упо­тре­бљен за град­њу до­ма у
Про­ки­ка­ма. Оста­ло је пра­зно цр­кви­ште,
на ко­ме се и не по­зна­ју те­ме­љи хра­ма.
Цртеж комисије за верска питања
Задружни дом сазидан од камена цркве
ИЗМЕНИТИ ЛЕГЕНДЕ
Храм Све­тог Ни­ко­ле
Цр­ква се на­ла­зи у Лу­ча­ну. Лу­чан
је био се­ди­ште па­ро­хи­је до из­град­ње цр­
кве у Бри­њу, а цр­ква је има­ла па­ро­хиј­
ско зва­ње.
Са­гра­ђе­на је 1700. го­ди­не. Из­го­
ре­ла је 1906. го­ди­не та­ко да су оста­ли
са­мо зи­до­ви.
Ико­но­стас је ура­дио Фри­дрих Ха­
мер­лиц из Кар­лов­ца 1845. го­ди­не.
На цр­кви­шту се ви­де обри­си те­
ме­ља цр­кве при­бли­жних ди­мен­зи­ја у
осно­ви ду­жи­не 26 m и ши­ри­не 14 m.
У из­ве­шта­ју Ко­ми­си­је за вер­ска
пи­та­ња из 1960. го­ди­не о ста­њу цр­ка­ва
у Епар­хи­ји гор­њо­кар­ло­вач­кој, на­во­ди се
да је цр­ква (зи­до­ви) сру­ше­на 1942. го­ди­
не, а ка­мен ко­ји је остао на цр­кви­шту
на­род је по­сле ра­та упо­тре­био за из­град­
њу сво­јих ку­ћа јер је се­ло у ра­ту из­го­ре­
ло. За­па­ли­ли су га Ита­ли­ја­ни 21. сеп­тем­
бра 1942. го­ди­не. Део ка­ме­на упо­тре­
бљен је за из­град­њу за­дру­жне шта­ле, а
по­сле ру­ше­ња шта­ле за из­град­њу дру­гих
обје­ка­та. Оста­ло је пра­зно цр­кви­ште, на
ко­ме се ви­де са­мо обри­си те­ме­ља не­ка­
да­шњег хра­ма.
Па­ро­хиј­ски дом се на­ла­зио по­ред
цр­кве. За­па­ли­ли су га пар­ти­за­ни, а по­
сле ра­та је сру­шен, а ма­те­ри­јал ко­ји је
пре­о­стао ме­шта­ни су ис­ко­ри­сти­ли за
сво­је по­тре­бе.
Цртеж комисије за верска питања

Црквиште у Лучанима
Па­рох је­реј Ву­ко­лај Д. Скен­џић
ро­ђен је 1904. у По­но­ри­ма код Оточ­ца, а
ру­ко­по­ло­жен за све­ште­ни­ка 1927. го­ди­
не. Уста­ше су га ухап­си­ле у па­ро­хиј­ском
до­му 22. ју­на 1941. го­ди­не и од­ве­ле у за­
твор где је бо­ра­вио три да­на. Тек по­сле
ра­та са­зна­ло се да је уби­јен 25. ју­на у
шу­ми зва­ној „Шкам­ни­ца“, не­да­ле­ко од
Бри­ња.
БР­ЛОГ
Цр­кве­на оп­шти­на Бр­лог.
Па­ро­хи­ја Бр­лог.
Па­ро­хи­ју чи­не Бр­лог, Дре­нов Кла­нац, Бр­ло­шка Ду­бра­ва, Срп­ско По­ље (44
дома) и Мел­ни­це. Укуп­но има 399 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1740. го­ди­не. Ма­ти­це кр­ште­них и вен­ча­них
за­ве­де­не су 1778, а умр­лих 1780. го­ди­не.
Храм Све­тог Са­ве
Цр­ква се на­ла­зи у Бр­ло­гу.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1740. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 26,00 m и ши­ри­не 7,10 m.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су храм опљач­ка­ли и де­мо­ли­ра­ли. Раз­
би­ли су ико­но­стас, а зво­на ба­ци­ли са ви­си­не. У то­ку ра­та уну­тра­шњост цр­кве је
уни­ште­на. Ита­ли­ја­ни су је ко­ри­сти­ли као шта­лу, а Нем­ци за сме­штај рат­не тех­ни­ке.
Об­но­ва цр­кве по­че­ла је 1963. го­ди­не за­хва­љу­ју­ћи при­ло­зи­ма ра­се­ље­ни­ка из
САД и Ка­на­де, ро­дом из Гац­ке до­ли­не. Иду­ће го­ди­не об­но­вљен је кров, а ста­ра ба­
рок­на ку­по­ла на зво­ни­ку за­ме­ње­на је но­вом у ви­зан­тиј­ском сти­лу. По­ста­вљен је и
но­ви ико­но­стас. Храм је осве­ћен на Све­тог Или­ју 1966. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен је 1840. го­ди­не. По­сле ра­та у ње­му је ста­но­вао све­
191

Унутрашњост демолиране цркве 90их
ште­ник, а сре­ди­ном ше­зде­се­тих го­ди­на
20. ве­ка на­чи­ње­не су по­прав­ке.
Цр­ква и па­ро­хиј­ски дом за­па­ље­
ни су у вре­ме ору­жа­них су­ко­ба 1991. го­
Иконостас
ди­не. Цр­ква је об­но­вље­на у пе­ри­о­ду од
2004 до 2012. го­ди­не. На ме­сту не­ка­да­
шњег до­ма са­зи­да­на је но­ва згра­да.
На­кон град­ње цр­кве у њу је пре­
не­то зво­но из по­ру­ше­не цр­кве Све­тог
Или­је, и тим по­во­дом се сва­ке го­ди­не у
Бр­ло­гу одр­жа­ва ве­ли­ки збор на Илин­
дан. Зво­но са­ли­ве­но у Ита­ли­ји 1923. го­
ди­не је на­пу­кло и за­ме­ње­но је 2016. го­
ди­не са два но­ва зво­на.
Па­рох је­реј Ге­ор­ги­је Ка­р­ле­уш
­ а
ро­ђен је 1911. го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је
за све­ште­ни­ка 1933. го­ди­не. За па­ро­
ха у Бр­ло­гу по­ста­вљен је 1939. го­ди­не.
У но­ћи од 24. на 25. април 1941. го­ди­не
ње­га и гру­пу углед­ни­јих ме­шта­на хап­се
ло­кал­не уста­ше и од­во­де их у жан­дар­ме­
риј­ску ста­ни­цу. По на­ре­ђе­њу уста­шког
ста­на у Оточ­цу пу­ште­ни су ипак на­кон
не­ко­ли­ко са­ти. Све­ште­ник је ка­сни­је на
вре­ме оба­ве­штен да му се спре­ма по­
нов­но хап­ше­ње и ус­пео је да из­бег­не у
Ср­би­ју. По­сле ње­го­вог од­ла­ска цр­ква је
опљач­ка­на и ар­хи­ва уни­ште­на. По за­вр­
шет­ку ра­та ни­је се вра­ћао у Ли­ку, већ је
остао у Ба­на­ту.
ВО­ДО­ТЕЧ
Цр­кве­на оп­шти­на Во­до­теч.
Па­ро­хи­ја Во­до­теч.
Па­ро­хи­ју чи­не Во­до­теч, Ива­ку­ша, Шка­лић, Го­сто­во По­ље, Вој­во­ду­ша и Ту­же­
вић. Укуп­но има 506 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1873. го­ди­не ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.
Спомен парк на месту некадашњег цркве
Храм Све­тог ар­хан­ге­ла Ми­ха­ил
­а
Цр­ква се на­ла­зи у Во­до­те­чу.
Па­ро­хиј­ска цр­ква.
Ико­но­стас је ура­дио Хер­ман Бо­ле (Her­man Bollè) пре­ма свом про­јек­ту из
1894. го­ди­не.
У из­ве­шта­ју Ко­ми­си­је за вер­ска пи­та­ња о ста­њу цр­ка­ва 1960. го­ди­не, на­во­
ди се да је цр­ква ми­ни­ра­на 1941. го­ди­не, а за­па­ље­на 1942. го­ди­не, не по­ме­нув­ши
по­чи­ни­о­це. Ме­ђу­тим, цр­кве­ни то­рањ ми­ни­ра­ли су у сеп­тем­бру 1942. го­ди­не пар­
ти­за­ни по­вла­че­ћи се ис­пред ита­ли­јан­ске офан­зи­ве, у ко­јој су 22. и 23. сеп­тем­бра
за­па­ље­ни се­ло и цр­ква.
На­кон Дру­гог свет­ског ра­та по одо­бре­њу На­род­ног од­бо­ра цр­ква је сру­ше­на.
На­род је ис­ко­ри­стио цр­кве­ни ка­мен за из­град­њу сво­јих ку­ћа јер је се­ло спа­ље­но.
Не­што ма­те­ри­ја­ла је упо­тре­бље­но за из­град­њу за­дру­жног до­ма. Оста­ло је пра­зно
цр­кви­ште на ко­ме се и не по­зна­ју те­ме­љи цр­кве. На ме­сту где је би­ла цр­ква 1967.
193

снимак пре рата
го­ди­не из­гра­ђен je Спо­мен-парк брат­
ства и је­дин­ства.
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту, а по­сле сру­шен. Ма­
те­ри­јал су ис­ко­ри­сти­ли ме­шта­ни за сво­
је по­тре­бе.
Цртеж комисије за верска питања
Пројекат иконостаса
Фи­ли­јал­на цр­ква По­кро­ва Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у Ту­же­ви­ћу.
На зво­ни­ку je укле­са­на 1898. као
го­ди­на ка­да је цр­ква до­гра­ђе­на. Ди­мен­
зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 14,30 m и
ши­ри­не 6,70 m.
Цр­ква је би­ла из­гра­ђе­на од те­са­
ног ка­ме­на са зво­ни­ком на пре­сли­цу и
по­кри­ве­на де­ли­мич­но ли­мом, де­ли­мич­
но етер­ни­том. Има­ла је јед­но ма­ло зво­
но, а уну­тра­шњост је би­ла опре­мље­на
на­ме­шта­јем и ико­но­ста­сом.
У ав­гу­сту 1941. го­ди­не на­ред­бом
Ко­тар­ске упра­ве у Бри­њу, цр­ква је за­
тво­ре­на. При­ли­ком па­ље­ња Ту­же­ви­ћа
у сеп­тем­бру 1942. ита­ли­јан­ска вој­ска
де­мо­ли­ра­ла је уну­тра­шњост. Знат­ни­је
је оште­ће­на у ле­то 1944. го­ди­не ка­да
је не­мач­ка вој­ска ски­ну­ла део кро­ва за
по­кри­ва­ње сво­јих бун­ке­ра. По­сле ра­та
кров је пот­пу­но ски­нут та­ко да су оста­
ли зи­до­ви са зво­ни­ком ко­ји су се вре­ме­
ном уру­ши­ли.
Послератни снимак
Крст са зворника
Па­рох је­реј Или­ја Д. Бје­го­вић ро­
ђен је 1910. го­ди­не у Ди­во­се­лу, а ру­ко­
по­ло­жен за све­ште­ни­ка 1934. го­ди­не. За
при­вре­ме­ног па­ро­ха у Во­до­те­чу по­ста­
вљен је 1938. го­ди­не. На по­чет­ку ра­та
ухап­си­ле су га уста­ше у Во­до­те­чу, али
ус­пео је да се спа­се и по­бег­не за Ср­би­ју.
По­сле ра­та на­пу­стио је све­ште­нич­ку ду­
жност и ра­дио као слу­жбе­ник у Бе­ог­ ра­
ду, где је и умро.
 ВР­ХО­ВИ­НЕ
Цр­кве­на оп­шти­на Вр­хо­ви­не.
Па­ро­хи­ја Вр­хо­ви­не.
Па­ро­хи­ју чи­не Вр­хо­ви­не, Ру­до­по­ље и Ду­го До. Укуп­но има 330 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње је осно­ва­но 1835. го­ди­не ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.

Храм Све­тих ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла

Цр­ква се на­ла­зи у Вр­хо­ви­на­ма.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1764. и об­но­вље­на 1807. го­ди­не. Ди­мен­зи­је
цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 25,90 m и ши­ри­не 10,00 m.
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на. Ве­ће зво­но је при­лог па­ро­хи­ја­на и са­ли­ве­но
је у Ма­ри­бо­ру 1926. го­ди­не. Ма­ње зво­но пре­не­се­но је из по­ру­ше­не цр­кве Св. Ни­ко­
ле у Цр­ној Вла­сти.
Ико­но­стас је осли­као Јо­сип Кре­чов 1889. го­ди­не.
Сла­ва цр­кве је Вас­кр­се­ње Го­спод­ње.
Об­но­вље­ну цр­кву и но­ви ико­но­стас осве­штао је 2. ок­то­бра 1938. го­ди­не епи­
скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки Са­ва.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та ита­ли­јан­ска вој­ска ко­ри­сти­ла је цр­кву за ко­њу­
шни­цу и де­ва­сти­ра­ла ње­ну уну­тра­шњост. За­па­ље­на је и те­шко оште­ће­на по­чет­ком
апри­ла 1945. го­ди­не при­ли­ком ви­ше­днев­ног бом­бар­до­ва­ња ме­ста од стра­не ави­ја­
ци­је Ју­го­сло­вен­ске ар­ми­је.

196 197

Обнова 1973.
На­кон ра­та оста­ли су зи­до­ви без
кро­ва и зво­ник без тор­ња. До­тра­ја­ла
кров­на кон­струк­ци­ја вре­ме­ном се уру­
ши­ла.
На­род­ни од­бор оп­шти­не Вр­хо­ви­
не по­ку­шао је да укло­ни зи­до­ве цр­кве
1954. го­ди­не уз обра­зло­же­ње да то на­
ла­жу ур­ба­ни­стич­ки раз­ло­зи. За­ла­га­њем
Епар­хиј­ског управ­ног од­бо­ра код хр­ват­
ске Ко­ми­си­је за вер­ска пи­та­ња у За­гре­
бу, та ини­ци­ја­ти­ва је осу­је­ће­на.
Пот­пред­сед­ник на­род­ног од­бо­ра
оп­шти­не Вр­хо­ви­не, у име од­бо­ра и Со­
ци­ја­ли­стич­ког са­ве­за рад­ног на­ро­да на
чи­јем је че­лу он био, по­се­тио је 10. ја­
ну­а­ра 1958. го­ди­не Епар­хиј­ски управ­
ни од­бор и по­но­во по­ста­вио пи­та­ње ру­
ше­ња цр­кве због ур­ба­ни­стич­ког пла­на.
Вла­ди­ка Си­ме­он су­прот­ста­вио се на­ме­
ри, а пот­пред­сед­ник На­род­ног од­бо­ра
по­ну­дио да се на­го­де за ру­ше­ње цр­кве.
Вла­ди­ка је ис­та­као да би са­мо ру­ше­ње
оста­та­ка зи­до­ва цр­кве би­ло по­ли­тич­ки
штет­но и пред­ста­вља­ло те­жак атак на
остат­ке пра­во­слав­них цр­ка­ва на под­
руч­ју епар­хи­је, те да ће би­ти при­си­љен
да за­тра­жи по­моћ од нај­ви­шег др­жав­
ног ру­ко­вод­ства. Епи­скоп је 4. фе­бру­а­
ра 1958. го­ди­не из­ве­стио Све­ти Ар­хи­је­
реј­ски Си­нод о на­ме­ри ру­ше­ња цр­кве у ДА­БАР
Вр­хо­ви­на­ма са мол­бом да се то спре­чи.
Си­нод је 11. фе­бру­а­ра исте го­ди­не уло­ Цр­кве­на оп­шти­на Да­бар.
жио про­тест Ко­ми­си­ји за вер­ска пи­та­ Па­ро­хи­ја Да­бар.
ња Са­ве­зног из­вр­шног ве­ћа у Бе­о­гра­ду, Па­ро­хи­ју чи­не Да­бар, Гли­бо­дол, Ма­ла Ка­пе­ла, Жи­ви­ца и Пе­три­нић По­ље.
па по­ме­ну­та на­ме­ра вла­сти ипак ни­је Укуп­но има 200 до­мо­ва.
оства­ре­на. Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1770. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.
У фе­бру­а­ру 1973. го­ди­не у Вр­хо­
ви­на­ма је осно­ван од­бор за об­но­ву цр­
кве. Срп­ски ра­се­ље­ни­ци у САД, ро­дом
из Вр­хо­ви­на, фор­ми­ра­ли су од­бор за по­
моћ ко­ји је по­слао сред­ства за об­но­ву и
у дру­гој по­ло­ви­ни ју­ла по­че­ли су ра­до­ви
на об­но­ви, а до кра­ја го­ди­не цр­ква је по­
кри­ве­на. Ка­ко вла­ди­ка Си­ме­он на­во­ди
у пи­сму упу­ће­ном чла­но­ви­ма од­бо­ра у
САД, про­је­кат цр­кве пре­дат је оп­шти­ни
Ото­чац и они су омо­гу­ћи­ли да ра­до­ви
поч­ну и пре одо­бре­ња про­јек­та, иа­ко је
би­ло оп­струк­ци­ја од стра­не ме­сних вла­
сти. Пр­ва ли­тур­ги­ја по­сле 32 го­ди­не слу­
же­на је на Аран­ђе­лов­дан 1973. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен је 1830.
го­ди­не, а ка­сни­је је до­гра­ђен. У Дру­гом
свет­ском ра­ту је те­же оште­ћен и по­сле
ра­та об­но­вљен, али ни­је вра­ћен цр­кви.
Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у Да­бру.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1770, а об­но­вље­на је 1782. го­ди­не. Ди­мен­зи­је
цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 21,80 m и ши­ри­не 8,20 m.
Цр­кву су 12. сеп­тем­бра 1942. го­ди­не ми­ни­ра­ли пар­ти­за­ни из ба­та­љо­на „Бо­
жи­дар Аџи­ја“ уз по­моћ чла­но­ва Са­ве­за ко­му­ни­стич­ке омла­ди­не из се­ла. Екс­пло­зи­
Па­рох у Вр­хо­ви­на­ма про­то­је­реј ја је по­ру­ши­ла зво­ник, оште­ти­ла уну­тра­шњост цр­кве и раз­не­ла кров. Де­ло­ве ли­ма
Јо­ван Н. Де­лић упо­ко­јио се у За­гре­бу са кро­ва раз­не­ли су ме­шта­ни за по­кри­ва­ње за­па­ље­них ку­ћа. По­ло­ви­на зво­ни­ка је
1940. го­ди­не. Од 8. ок­то­бра 1940. го­ по­ру­ше­на. Дру­га по­ло­ви­на је оста­ла у ру­шев­ном ста­њу. По­сле ра­та део ка­ме­на од
ди­не па­ро­хи­ју су при­вре­ме­но оп­слу­жи­ зво­ни­ка ис­ко­ри­шћен је за зи­да­ње за­дру­жног до­ма. При­ли­ком ми­ни­ра­ња па­ло је
ва­ли је­реј Или­ја Вур­де­ља, па­рох у Цр­ној зво­но ко­је је по­сле вра­ће­но на оште­ће­ни зво­ник. Зво­но је укра­де­но 2014. го­ди­не.
Вла­сти, и је­реј Ва­со Пот­ко­њак, па­рох у Уну­тра­шњост цр­кве очи­шће­на је 1990. го­ди­не ка­да је и слу­же­на пр­ва ли­тур­ги­ја.
За­лу­жни­ци.
199

Остаци торња са зворником
Па­ро­хиј­ски дом оште­ћен је у ра­
ту, а на­кон ра­та ка­мен је ис­ко­ри­шћен за
из­град­њу за­дру­жног до­ма.
Предратни снимак
Па­рох је­реј Ге­ор­ги­је Н. Огри­зо­
вић ро­ђен је 1911., а ру­ко­по­ло­жен за
све­ште­ни­ка 1933. По­ста­вљен је 1940.
го­ди­не за при­вре­ме­ног па­ро­ха у Да­бру.
Од­мах по про­гла­ше­њу Не­за­ви­сне Др­жа­
ве Хр­ват­ске ста­вљен је у кућ­ни при­твор.
Од­у­зе­та му је па­ро­хиј­ска кан­це­ла­ри­ја са
на­ме­шта­јем и књи­га­ма ко­је су пре­не­те
у оп­шти­ну. Про­те­ран је у Ср­би­ју, где је
остао по за­вр­шет­ку ра­та.
ДО­ЉА­НИ
Цр­кве­на оп­шти­на До­ља­ни.
Па­ро­хи­ја До­ља­ни Ви­лић­ки.
Па­ро­хи­ју чи­не До­ља­ни и Бре­зо­вац. Укуп­но има 231 дом.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1890, а ма­ти­це су за­ве­де­не 1824. го­ди­не.
Зидови нове цркве подигнути на месту старе
Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у До­ља­ни­ма.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је пре 1782. го­ди­не, ка­да је одо­бре­на об­но­ва
по­сто­је­ће цр­кве.
Два зво­на на­ба­вље­на су 1932. го­ди­не у лив­ни­ци „Кви­рин Ле­биш“ у За­гре­
бу. Јед­но зво­но са­чу­ва­но је и по­сле ру­ше­ња цр­кве и од­не­то на Кор­дун. Вра­ће­но је
кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка ка­да је по­че­ла из­град­ња но­ве цр­кве. Зво­но је
из­го­ре­ло 1995. го­ди­не.
Цр­кву су 14. ју­ла 1942. го­ди­не за­па­ли­ли пар­ти­за­ни, при­ли­ком на­па­да два
пар­ти­зан­ска ба­та­љо­на на чет­нич­ку по­са­ду у До­ља­ни­ма.
Ми­ни­ра­на је 1948. го­ди­не. Зи­до­ви су по­ру­ше­ни, а ка­мен је упо­тре­бљен за
град­њу за­дру­жног до­ма и шко­ле.
На цр­кви­шту је 1989. го­ди­не за­по­че­та из­град­ња но­ве цр­кве, ди­мен­зи­ја ду­
жи­не 26,20 m и ши­ри­не 8,30 m.
201
 ЗА­ЛУ­ЖНИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на За­лу­жни­ца.

Па­ро­хи­ја За­лу­жни­ца.
Па­рох је­реј То­мо М. Алек­сић ро­ Па­ро­хи­ју чи­не За­лу­жни­ца и По­дум (91 дом). Укуп­но има 314 до­мо­ва.
ђен је 1912. го­ди­не. За све­ште­ни­ка је Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них су за­ве­де­не 1777, умр­лих 1779, а вен­ча­
ру­ко­по­ло­жен 1936. го­ди­не. Вр­шио је них 1780. го­ди­не.
све­ште­нич­ку ду­жност до 12. ју­ла 1941,
ка­да је на­ред­бом уста­шког та­бо­ра мо­рао
да пре­ки­не слу­жбу. За­тим му је ко­тар­
ски на­чел­ник у Оточ­цу на­ре­дио да на­
пу­сти па­ро­хи­ју, што је и учи­нио 19. ју­ла,
ка­да је оти­шао за Бе­ог­ рад. По­сле ра­та
ни­је се вра­тио у па­ро­хи­ју, већ је остао у
Ба­на­ту.

Унутрашњост нове цркве

Др­ве­ни па­ро­хиј­ски дом са­гра­ђен

је 1820. го­ди­не, а на­кон то­га по­диг­нут
је но­ви дом. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та
је сру­шен, а ка­ме­на гра­ђа ис­ко­ри­шће­на
за из­град­њу за­дру­жног до­ма и шко­ле.

Храм Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла

Цр­ква се на­ла­зи у За­лу­жни­ци.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1753. и до­гра­ђе­на 1770. го­ди­не. Ди­мен­зи­је
цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 28,00 m и ши­ри­не 10,90 m.
На зво­ни­ку се на­ла­зи јед­но зво­но са­ли­ве­но 1798. го­ди­не у За­гре­бу.
Цр­ква је ре­кон­стру­и­са­на 1937. го­ди­не. У мол­би ко­ју је цр­кве­на оп­шти­на у
За­лу­жни­ци упу­ти­ла Вер­ском оде­ље­њу Ми­ни­стар­ства прав­де Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­
је апри­ла 1937. го­ди­не, на­во­ди се да је то­рањ вр­ло тро­шан те да је по­треб­на хит­на
Спаљено звоно оправ­ка као и по­кри­ва­ње цр­кве. При­ло­зи­ма па­ро­хи­ја­на за­ме­њен је кров, ре­кон­
стру­и­сан зво­ник, а до­тра­ја­ла ба­рок­на ку­по­ла за­ме­ње­на но­вом у ви­зан­тиј­ском сти­
лу.
По­чет­ком 1942. го­ди­не, ко­му­ни­стич­ки ак­ти­ви­сти по­ку­ша­ли су да сру­ше цр­
кву али су се ме­шта­ни тој на­ме­ри од­луч­но су­прот­ста­ви­ли. По­сле ра­та у вре­ме ка­
да су ма­сов­но ру­ше­не цр­кве и од тог ма­те­ри­ја­ла гра­ђе­ни за­дру­жни до­мо­ви на том

202 203
 Па­ро­хиј­ски дом за­па­ли­ли су пар­
ти­за­ни у апри­лу 1943. го­ди­не, а по­сле
ра­та сру­ше­на је ка­ме­на огра­да.

Код цр­кве у За­лу­жни­ци ра­ди­ла

је срп­ска на­род­на шко­ла, по­зна­та као
Ви­лић­ка шко­ла. То је би­ла нај­ста­ри­ја
шко­ла у Ли­ци, а у не­ким вре­ме­ни­ма и
је­ди­на срп­ска шко­ла у Гор­њој Кра­ји­ни.
Осно­ва­ли су је спо­ра­зум­но ко­стај­нич­ки
вла­ди­ка Алек­си­је Ан­дре­је­вић и го­р­њо­
кар­ло­вач­ки Па­вле Не­на­до­вић. Осни­ва­
ње шко­ле ве­зу­је се за го­ди­ну 1746, ма­да
по­је­ди­ни из­во­ри на­во­де да је по­че­ла да
ра­ди тек 1752. го­ди­не. У шко­ли су из­у­
ча­ва­ни бу­квар, ча­сло­вац, по­да­стар, Но­
ви за­вет, апо­стол, је­ван­ђе­ље, чи­та­ње,
пи­са­ње и по­ја­ње. Шко­лу су из­др­жа­ва­ле
па­ро­хи­је, од­но­сно цр­кве­не оп­шти­не. У
Опи­су из 1819. го­ди­не на­во­ди се да је у
тој шко­ли учи­ло 39 све­ште­ни­ка, од ко­
јих че­твр­ти­на лич­ких. Услед не­при­ли­ка
шко­ла је пре­ки­да­ла рад и по­нов­но от­по­
чи­ња­ла 1795. и 1817. го­ди­не.
Но­ве ико­не за ико­но­стас ко­је је ура­дио ико­но­пи­сац Не­ма­ња (Ни­ко­дим) Бр­кић

Снимак из 1942. године

под­руч­ју от­по­ром па­ро­хи­ја­на спре­чен је

по­ку­шај ру­ше­ња хра­ма у За­лу­жни­ци.
Па­рох је­реј Ва­со Пот­ко­њак ро­
Цр­ква је об­но­вље­на при­ло­зи­ма не­
ђен је 1909. го­ди­не. За све­ште­ни­ка је
ко­ли­ко исе­ље­ни­ка из САД, ро­дом из За­
ру­ко­по­ло­жен 1934. го­ди­не. Из­бе­гао је
лу­жни­це. По­пра­вљен је кров и зво­ник,
из За­лу­жни­це 1. ју­ла 1941. го­ди­не ка­да
по­ста­вље­ни су про­зо­ри и уре­ђен пла­
му је при­ја­тељ Хр­ват по­ру­чио да бе­жи.
фон. На­ру­че­не су но­ве ико­не за ико­но­
Исти га је спа­сао од при­во­ђе­ња не­ко­ли­
стас ко­је је ура­дио по­зна­ти ико­но­пи­сац
ко да­на ра­ни­је ка­да су уста­ше ухап­си­ле
из Бе­ог­ ра­да Не­ма­ња (Ни­ко­дим) Бр­кић.
осам углед­них па­ро­хи­ја­на у За­лу­жни­ци
На дан осве­ће­ња цр­кве, би­ле су го­то­ве и
и од­ве­ли у Ото­чац, где су ка­сни­је по­би­
на­ме­ште­не три ико­не док су оста­ле ка­
је­ни. На­кон упо­зо­ре­ња, по­бе­гао је код
сни­је ура­ђе­не. Храм је, због од­сут­но­сти
ро­ди­те­ља у око­ли­ну Го­спи­ћа. Пре­ко из­
епи­ско­па гор­њо­кар­ло­вач­ког Си­ме­он ­а а
ве­сних по­зна­ни­ка до­био је про­пу­сни­цу
по ње­го­вом овла­шће­њу, осве­штао Ми­ле
на ту­ђе име и по­бе­гао 15. ју­ла у Бе­о­град.
На­ва­ла, па­рох у Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма,
Све­ште­нич­ку слу­жбу на­ста­вио је у До­
на Пе­тров­дан 1958. го­ди­не. На­ред­на об­
њем Ми­ла­нов­цу, где се упо­ко­јио 1972.
но­ва би­ла усле­ди­ла је 1987. го­ди­не.
го­ди­не.
 КО­СИЊ

Цр­кве­на оп­шти­на Ко­сињ.

Па­ро­хи­ја Ко­сињ.
Па­ро­хи­ју чи­не Гор­њи Ко­сињ, До­њи Ко­сињ, Ли­по­во По­ље, Ку­ћи­шта и Крш.
Укуп­но има 467 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1778. го­ди­не.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Ко­си­њу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1773. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 24,00 m и ши­ри­не 9,60 m. Ико­но­стас је осли­као Јо­сип Кре­чов из Оточ­ца од
1885. до 1887. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та оште­ћен је кров цр­кве и де­мо­ли­ра­на уну­тра­
шњост. Сре­ди­ном пе­де­се­тих го­ди­на осно­ван је од­бор за об­но­ву цр­кве у САД и сред­
стви­ма ко­је су при­ку­пи­ли исе­ље­ни­ци, те­мељ­но je об­но­вље­на. То је пр­ва об­но­вље­на
цр­ква у Ли­ци на­кон ра­та. На дан Све­тог Ни­ко­ле 1958. го­ди­не об­но­вље­ну цр­кву
осве­штао је вла­ди­ка гор­њо­кар­ло­вач­ки Си­ме­он, ко­га су до­че­ка­ли цр­кве­ни од­бор­ни­
ци са па­ро­хом Ми­о­дра­гом Стој­ми­ро­ви­ћем.
Цр­кве­на зво­на ски­ну­та су са зво­ни­ка 2013. го­ди­не и раз­би­је­на.
Па­ро­хиј­ски дом, за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та оште­ћен, по­сле је по­пра­вљен
и у ње­му се на­ла­зи­ла шко­ла.
Документ

207
Фи­ли­јал­на цр­ква Све­тог ар­хан­ге­ла
Ми­ха­и­ла

Цр­ква се на­ла­зи и Ли­по­вом по­љу.

Са­зи­да­на је 1803. го­ди­не. Ди­мен­
зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 14,00 m и
ши­ри­не 7,00 m.
У Дру­гом свет­ском ра­ту ни­је
оште­ће­на.

Па­рох је­реј Ми­лан Р. Ди­клић ро­

ђен је у Ста­ром Се­лу код Оточ­ца 1907.
го­ди­не. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка
1930. и по­ста­вљен за па­ро­ха у Сту­ден­
ци­ма, ода­кле је, на­кон две го­ди­не, пре­
шао за па­ро­ха у Ко­сињ, где га је Дру­ги
свет­ски рат и за­те­као. Ухап­шен је у свом
ста­ну у До­њем Ко­си­њу 18. ма­ја 1941. и
од­ве­ден у го­спић­ки за­твор, па по­том на
Ја­дов­но где је и уби­јен.
 ОТО­ЧАЦ

Цр­кве­на оп­шти­на Ото­чац.

Па­ро­хи­ја Ото­чац.
Па­ро­хи­ју чи­не Ото­чац, Ста­ро Се­ло и Оро­вац. Укуп­но има 257 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње је осно­ва­но 1878, а ма­ти­це су за­ве­де­не 1874. го­ди­не.

Храм Све­тог Ђор­ђа

Цр­ква се на­ла­зи у Оточ­цу.

Па­ро­хиј­ска цр­ква са­зи­да­на је 1863. го­ди­не.
Ико­но­стас је ура­дио Да­ни­ел Оклоп­чи­на из Оточ­ца, а осли­као 1878. го­ди­не
Ши­дер.
Под­од­бор у Оточ­цу Дру­штва „Кне­ги­ња Зор­ка“ на­ба­вио је јед­но зво­но и по­кло­
нио га цр­кви 1933. го­ди­не. Зво­но је да­ва­ло лош звук па је цр­кве­ни од­бор од­лу­чио
да се на­ба­ве два но­ва. Цр­ква има три зво­на са­ли­ве­на у лив­ни­ци „Кви­рин Ле­биш“ у
За­гре­бу.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 25,30 m и ши­ри­не 11,00 m.
Од 1771. го­ди­не Ото­чац је био се­ди­ште Пр­о­то­пре­зви­те­ра­та ви­лић­ког, а од
1932. го­ди­не Ар­хи­је­реј­ског на­ме­сни­штва ото­чач­ког.
Док­тор Ivan Bach пре­уз­ ео је 7. ју­ла 1941. го­ди­не све дра­го­це­но­сти из цр­кве
и од­нео их у Хр­ват­ски на­род­ни му­зеј за умјет­ност и обрт у За­гре­бу, ме­ђу њи­ма су
би­ле и ико­не Све­тог Ђор­ђа и Све­тог Са­ве на плат­ну. Цр­ква је оста­ла по­ште­ђе­на од

211
 Ка­пе­ла на гро­бљу у Оточ­цу Фи­ли­јал­на цр­ква Све­тог Јо­ва­на

Ка­пе­лу се са­гра­дио, као за­ду­жби­ Цр­ква се на­ла­зи у Ста­ром Се­лу.

ну Ду­ша­на Ма­ши­ћа, ње­гов отац Или­ја Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
1911. го­ди­не. жи­не 17,00 m и ши­ри­не 7,70 m.
Или­ја Ма­шић ро­ђен је 1844. го­ди­ Цр­ква је са­гра­ђе­на од др­ве­та
не. За­вр­шио је гим­на­зи­ју у Кар­лов­ци­ма 1742. го­ди­не. На зво­ни­ку су би­ла два
и бо­го­сло­ви­ју у Пла­шком. Ру­ко­по­ло­жен зво­на од ко­јих је јед­но по­кло­нио сер­дар
је за све­ште­ни­ка 1869. го­ди­не. Сто­јан Јан­ко­вић. Та цр­ква сру­ше­на је
1863. го­ди­не и на ње­ном ме­сту по­диг­ну­
та од ка­ме­на. За вре­ме Пр­вог свет­ског
рат­них ра­за­ра­ња, за­хва­љу­ју­ћи за­ла­га­њу ра­та са зво­ни­ка су од­не­та зво­на. Но­ва
Гр­ге Стар­че­ви­ћа, ри­мо­ка­то­лич­ког жуп­ зво­на на­ба­вље­на су 1935. го­ди­не. У то­ку
ни­ка из Оточ­ца. Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква ни­је пре­тр­
Цр­ква је по­пра­вље­на по­чет­ком пе­ла ве­ћа оште­ће­ња. Ве­тар је 1971. го­
ше­зде­се­тих го­ди­на за­хва­љу­ју­ћи по­мо­ћи ди­не ски­нуо кров са цр­кве. Био је угро­
исе­ље­ни­ка из Аме­ри­ке. Зна­чај­ни­ја об­ жен ико­но­стас ко­ји је, осим го­мирјс­ког,
но­ва хра­ма усле­ди­ла је по­чет­ком се­дам­ је­ди­ни не­пот­пу­но са­чу­ван ико­но­стас,
де­се­тих го­ди­на ка­да су ста­вље­ни но­ва рад чу­ве­не го­мирјс­ке ико­но­пи­сне шко­
кров­на кон­струк­ци­ја, но­ви кров и об­ ле. До про­ле­ћа иду­ће го­ди­не, ме­шта­ни су
но­вље­на фа­са­да. Вла­ди­ка Си­ме­он осве­ уз по­моћ Епар­хи­је, по­но­во по­кри­ли цр­
штао је об­но­вље­ни храм 6. ма­ја 1974. Капела и иконостас кву и уре­ди­ли уну­тра­шњост. Об­но­вље­ну
го­ди­не. цр­кву осве­штао је вла­ди­ка Си­ме­он на
пра­зник ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че
1972. го­ди­не. Кра­јем де­ве­де­се­тих цр­ква
је те­мељ­но об­но­вље­на. У но­вем­бру 1991.
го­ди­не је гра­на­ти­ра­на и за­па­ље­на.
У то­ку (2017) је об­но­ва цр­кве.

Ме­сни на­род­ни од­бор усту­пио је

1945. го­ди­не вој­сци па­ро­хиј­ски дом без
са­гла­сно­сти цр­кве­не оп­шти­не као вла­
сни­ка ку­ће. Вој­ска је ку­ћу ко­ри­сти­ла за
офи­цир­ске ста­но­ве, без ика­квог уго­вор­
ног од­но­са са вла­сни­ком.
 Па­рох ото­чач­ки и ар­хи­је­реј­ски
на­ме­сник ото­чач­ки про­то­је­реј-ста­вро­
фор Ђу­ро Ђ. Ор­лић. Ро­ђен је 1868. го­ди­
не. Ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1891.
го­ди­не. По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та
на­пу­стио је Ото­чац по­што га је прет­ход­
но упо­зо­рио жуп­ник Гр­га Стар­че­вић да
му се спре­ма хап­ше­ње. У кан­це­ла­ри­ји
па­ро­хиј­ског до­ма оста­вио је па­ро­хиј­ске
ма­ти­це, ар­хи­ву, би­бли­о­те­ку, а кључ од
кан­це­ла­ри­је пре­дао ко­тар­ском на­чел­
ни­ку. Иза­сла­ник Хр­ват­ског др­жав­ног
му­зе­ја за умјет­ност и обрт из За­гре­ба,
др Иван Бах, из па­ро­хиј­ске и фи­ли­јал­не
цр­кве од­нео је све вред­но­сти. Про­то­је­
реј Ор­лић из­бе­гао је у Ср­би­ју, а упо­ко­
јио се у Пе­тров­гра­ду (Зре­ња­нин) 21. ју­на
1946. го­ди­не.

Сте­ван Ђ. Бо­ца ро­ђен је 1916. у

Му­ња­ви, Јо­сип­дол. Бо­го­сло­ви­ју је за­вр­
шио у Са­ра­је­ву 1937. го­ди­не. По­ста­вљен
је за ка­ти­хе­ту у Оточ­цу 1939. го­ди­не.
Ру­ко­по­ло­жен је за ђа­ко­на 1940. го­ди­не.
Рас­пад др­жа­ве за­те­као га је у Јо­сип­до­
лу, где се крио до ју­на ме­се­ца ка­да је
под прет­њом смрт­не ка­зне по­зван да
се вра­ти на ду­жност у Ото­чац. Од уста­
шких вла­сти у Оточ­цу до­био је про­пу­
сни­цу и 13. ју­ла 1941. го­ди­не оти­шао за
Бе­о­град. Рат је про­вео као ка­ти­хе­та у
Кра­гу­јев­цу.
 СЕЊ

Цр­кве­на оп­шти­на Сењ.

Па­ро­хи­ја Сењ.
Па­ро­хи­ју чи­не Сењ, Но­ви Ви­но­дол, Паг, Раб, Но­ва­ља, Ја­бла­нац, Све­ти Ју­рај
и Ле­де­ни­це. Укуп­но има 60 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње је осно­ва­но 1799, ка­да су за­ве­де­не и ма­ти­це ро­ђе­них. Ма­
ти­це умр­лих за­ве­де­не су 1800., а вен­ча­них 1807. го­ди­не.
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки имао је у свом зва­њу и ти­ту­лу „епи­скоп гра­да Се­
ња“.

Храм Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква се на­ла­зи у Се­њу.

Цр­ква је па­ро­хиј­ска.
Са­гра­ђе­на је 1790. го­ди­не, у на­ро­ду по­зна­та као цр­ква Ру­жи­ца. Би­ла је ози­
да­на од ка­ме­на са зво­ни­ком на пре­сли­цу. По­зна­то је да је из­ну­тра би­ла из­у­зет­но
ле­по уре­ђе­на.
Уста­шки сто­жер у Се­њу 15. ју­на 1941. го­ди­не од­ре­дио је по­ве­ре­ни­ка над це­
ло­куп­ном имо­ви­ном пра­во­слав­не оп­шти­не у Се­њу ко­ју су чи­ни­ли цр­ква на Ар­ту и
две ку­ће. Прет­ход­но је по­крет­не ства­ри и ма­тич­не књи­ге пре­уз­ ео ку­стос Хр­ват­ског
му­зе­ја за умјет­ност и обрт у За­гре­бу. Цр­ква је по­ру­ше­на до те­ме­ља 1942. го­ди­не.

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та па­ро­хиј­ски дом је на­ци­о­на­ли­зо­ван. Цр­кве­ну ку­

216 217
 СТУ­ДЕН­ЦИ

Цр­кве­на оп­шти­на Сту­ден­ци.

Па­ро­хи­ја Сту­ден­ци.
Па­ро­хи­ју чи­не Сту­ден­ци, Кле­но­вац, Све­ти Мар­ко, Пе­ру­шић, Коњ­ско Бр­до,
Па­рох у Се­њу Јан­че и Мла­ква. Укуп­но има 219 до­мо­ва.
био је про­то­је­реј Ге­ Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це су за­ве­де­не 1835. го­ди­не.
ор­ги­је-Ђу­ро Ма­ри­јан.
Ро­ђен 1884. у По­ду­
му код Оточ­ца, бо­го­
сло­ви­ју је за­вр­шио у
Срем­ским Кар­лов­ци­
ма. За све­ште­ни­ка је
ћу је Епар­хи­ја на­ме­ни­ла за бо­го­мо­љу и
ру­ко­по­ло­жен 1908. го­ди­не. У по­чет­ку
па­ро­хиј­ски дом. Ме­ђу­тим, она је од­лу­
Пр­вог свет­ског ра­та ау­стриј­ске вла­сти
ком На­род­ног од­бо­ра оп­шти­не на­се­ље­на
су га ин­тер­ни­ра­ле. За на­род­ног по­сла­
та­ко да се у гра­ду ни­је мо­гао ор­га­ни­зо­
ни­ка иза­бран је на из­бо­ри­ма 1931. го­ди­
ва­ти цр­кве­ни жи­вот. На мол­бу Епар­хи­
не. Слу­жбо­вао је као па­рох у Во­до­те­чу,
је гор­њо­кар­ло­вач­ке 1960. го­ди­не ку­ћа је
Лу­ча­ни­ма и Се­њу. Од­мах по про­гла­ше­
из­у­зе­та од по­ку­ша­ја на­ци­о­на­ли­за­ци­је, и
њу Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске, из­бе­гао
на­кон то­га Епар­хи­ја ју је про­да­ла.
је из Се­ња у род­но ме­сто, а пре­ма не­ким
из­во­ри­ма скло­нио се у Бри­ње, где су га
уста­ше ухап­си­ле. Спро­ве­ден је у Го­спић,
ода­кле је све­зан за ко­ла од­ве­ден на гро­
бље „Сењ­ских жр­та­ва“, где је жив спа­
љен у ав­гу­сту 1941. го­ди­не.

Храм Све­тог Лу­ке

Цр­ква се на­ла­зи у Сту­ден­ци­ма.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1774. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су
ду­жи­не 16,00 m и ши­ри­не 7,10 m.
За вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та уну­тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на. Зи­до­ви,
кров и зво­ник са тор­њем оста­ли су у до­бр­ом ста­њу. Са зво­ни­ка су од­не­та три зво­на.
Исе­ље­ник из Чи­ка­га, Ма­ној­ло Пе­трић, ро­дом из Сту­де­на­ца, обра­тио се 1959.
го­ди­не вла­ди­ци гор­њо­кар­ло­вач­ком за бла­го­слов да об­но­ви цр­кву. Ње­го­вим при­ло­
зи­ма цр­ква је об­но­вље­на, а по­кло­нио је и три зво­на. Вла­ди­ка Си­ме­он на дан Све­тог
Лу­ке 1960. го­ди­не осве­штао је об­но­вље­ни храм.

Па­ро­хиј­ски дом за­па­ли­ли су пар­ти­за­ни 2. сеп­тем­бра 1942. го­ди­не. По­ру­шен

је од­лу­ком На­род­ног од­бо­ра 1947. го­ди­не, а ка­мен упо­тре­бљен за из­град­њу за­дру­
жног објек­та.

219
 Фи­ли­јал­на цр­ква
Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у Мла­кви.
Цр­ква је са­зи­да­на 1883, а зво­ник
је до­зи­дан 1894. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­
кве у осно­ви су ду­жи­не 15,60 m и ши­
ри­не 7,10 m. Ико­но­стас је ура­ђен 1883.
го­ди­не.
Цр­ква има два зво­на са­ли­ве­на од
гво­жђа 1924. го­ди­не.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та уну­
тра­шњост цр­кве је де­мо­ли­ра­на. Зи­до­ви,
кров и зво­ник са тор­њем оста­ли су у до­
бром ста­њу.
Па­ро­хи­ју је при­вре­ме­но оп­слу­
жи­вао па­рох ко­сињ­ски је­реј Ми­лан Ди­
клић.
ЦР­НА ВЛАСТ
Цр­кве­на оп­шти­на Цр­на Власт.
Па­ро­хи­ја Цр­на Власт.
Па­ро­хи­ју чи­не Цр­на Власт, Ба­бин По­ток До­њи, Ба­бин По­ток Гор­њи, Се­ли­
ште, Тур­јан­ски и Сје­чи­ви­ца. Укуп­но има 542 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1833. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.
Храм Све­тог Ни­ко­ле
Цр­ква се на­ла­зи у Цр­ној Вла­сти.
Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1776. на­кон што је 1771. го­ди­не одо­бре­на
град­ња. Ико­но­стас је осли­као Јо­сип Кре­чов из Оточ­ца 1888. го­ди­не.
Цр­кву су за­па­ли­ли пар­ти­за­ни у мар­ту 1943. го­ди­не. У пр­вом на­па­ду 7. мар­та
пар­ти­за­ни су ми­но­ба­ца­чи­ма оште­ти­ли цр­кву. Чет­нич­ку је­ди­ни­цу у се­лу на­па­да­ле
су три бри­га­де из са­ста­ва Пр­вог кор­пу­са На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске Хр­ват­ске,
оја­ча­не ба­те­ри­јом то­по­ва и тен­ко­ви­ма. У то­ку 21. мар­та усле­ди­ло је не­ко­ли­ко на­па­
да на чет­ни­ке ко­ји су се скло­ни­ли у цр­кву и шко­лу. Пре­ма не­ким све­до­че­њи­ма би­ли
су упу­ће­ни и ми­не­ри са екс­пло­зи­вом да ми­ни­ра­ју цр­кву. На­кон што су чет­ни­ци од­
би­ли на­па­де у бор­бу су уве­де­ни тен­ко­ви и гра­на­та­ма из тен­ков­ског то­па по­го­ђе­ни
221

је про­зор и то­рањ. На­ред­ба је спро­ве­де­
на и цр­ква за­па­ље­на. Зи­до­ви су по­сле
оште­ће­ни кра­јем фе­бру­а­ра 1945. го­ди­не
при­ли­ком бор­би во­ђе­них у не­по­сред­ној
бли­зи­ни.
У то­ку 1946. и 1947. го­ди­не зи­
до­ви спа­ље­не цр­кве су по­ру­ше­ни, а од
оста­та­ка ка­ме­на са­гра­ђе­ни су за­дру­жни
дом и шко­ла. На ме­сту где је би­ла цр­ква
оста­ло је пра­зно цр­кви­ште.
На цр­кви­шту се го­ди­на­ма по­сле
ра­та на­ла­зи­ло цр­кве­но зво­но из­ли­ве­но у
Те­ми­шва­ру 1911. го­ди­не. Пре­не­то је у
Вр­хо­ви­не на­кон об­но­ве цр­кве.
Па­ро­хиј­ски дом за­па­ли­ли су пар­
ти­за­ни 20. мар­та 1943. го­ди­не, а ло­кал­
не вла­сти су га об­но­ви­ле на­кон ра­та.
Запаљена црква марта 1943. године
Фи­ли­јал­ни храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­
го­ро­ди­це
Цр­ква се на­ла­зи у Тур­јан­ском.
На зи­ду цр­кве сто­ји укле­са­на
1853. и тај по­да­так се мо­же узе­то као
нај­ве­ро­ват­ни­ја го­ди­на из­град­ње. Ди­
мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 15,50
m и ши­ри­не 7,70 m.
На зво­ни­ку су би­ла две зво­на.
Јед­но је не­ста­ло у то­ку, а дру­го од­не­то
по­сле ра­та.
У Дру­гом свет­ском ра­ту је уну­
тра­шњост цр­кве де­мо­ли­ра­на. Оста­ли су
зи­до­ви са зво­ни­ком, а кров ко­ји је због
оште­ће­ња про­ки­шња­вао. По­сле ра­та
лим са кро­ва је ски­нут, а др­ве­на кон­
струк­ци­ја је вре­ме­ном про­па­ла.
Запаљена црква марта 1943. године
Па­рох је­реј Или­ја Г. Вур­де­ља ро­
ђен је 1900. у Пла­шком. За све­ште­ни­ка
је ру­ко­по­ло­жен 1925., а од 1928. го­ди­не
је па­рох у Цр­ној Вла­сти. Про­те­ран је за
Ср­би­ју 1941. го­ди­не. Ухап­шен је кра­јем
ок­то­бра 1944. на­кон ула­ска пар­ти­за­на у
Бе­о­град и стре­љан сле­де­ћег ме­се­ца.
Храм Све­тог Ђур­ђа
На­ла­зио се у Ба­би­ном По­то­ку.
То је би­ла па­ро­хиј­ска цр­ква за се­
ла Пли­тви­це, Пли­твич­ки Ље­ско­вац, Кон­
ча­рев Крај, Ува­ли­ца, Ши­ја­нов Кла­нац,
Ба­бин По­ток, Ру­до­по­ље, Ду­ги До, Вр­хо­
ви­не, Цр­ну Власт и Тур­јан­ски.
Са­гра­ђе­на је 1721. го­ди­не од хра­
сто­вог и ке­сте­но­вог др­ве­та. Ду­жи­на јој
је би­ла 14 m, ши­ри­на 8m. Цр­кве­ни свод
је био ви­сок 4 m, а ви­си­на са зво­ни­ком
из­но­си­ла 14 m.
Цр­кве­но зво­но на­ба­вље­но је у Ве­
не­ци­ји, а по­сле 1830. го­ди­не пре­не­то је
у ве­ли­ку зи­да­ну цр­кву у Цр­ној Вла­сти.
Цр­ква се на­ла­зи­ла у шу­ми, по­ред
пла­нин­ских из­во­ра. Око ње ј еби­ла по­
диг­ну­та ви­со­ка чвр­ста огра­да ра­ди за­
шти­те од мо­гу­ћих тур­ских упа­да. У пот­
кро­вљу су мо­на­си има­ли свој стан где су
учи­ли и на­род опи­сме­ња­ва­ли. Из­ме­ђу
те­ме­ља цр­кве би­ла је сме­ште­на ко­стур­
ни­ца у ко­јој су са­хра­њи­ва­ни и не­ки за­
слу­жни љу­ди тог кра­ја. Сва­ке го­ди­не 5.
ма­ја на­род се оку­пљао око цр­кве, а на
Ђур­ђев­дан су го­спо­да­ри кућ­них за­дру­га
и сви ви­ђе­ни­ји љу­ди би­ра­ли сво­је вој­во­
де, кне­зо­ве и су­ди­је.
 ШВИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на Шви­ца.

Па­ро­хи­ја Шви­ца.
Па­ро­хи­ју ине Шви­ца, По­но­ри, Го­ри­ћи, Срп­ско По­ље (39 домова) и Бје­ље­ви­не.
Укуп­но има 219 до­мо­ва.

Храм Све­тог Вас­кр­се­ња Го­спод­њег

Цр­ква се на­ла­зи у По­но­ри­ма.

Цр­ква је са­гра­ђе­на 1742, по­том до­гра­ђе­на 1888. го­ди­не ка­да је и зво­ник са­
зи­дан. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 20,00 m и ши­ри­не 9,10 m.
Ико­но­стас је ура­ђен у 19. ве­ку, док је зво­но из­ли­ве­но 1923. го­ди­не у Ита­ли­ји.
То на­пу­кло зво­но за­ме­ње­но је но­вим 2016. го­ди­не.
Рад­ник Хр­ват­ског др­жав­ног му­зе­ја за умјет­ност и обрт др Иван Бах до­шао је
са уста­ша­ма 3. ав­гу­ста 1941. го­ди­не у По­но­ре и од­нео из цр­кве све дра­го­це­но­сти,
древ­не ико­не, цар­ске две­ри, као и кључ цр­кве.
Цр­ква је оста­ла нео­ште­ће­на у ра­ту.
Од 1988. до 1991. го­ди­не те­мељ­но је ре­кон­стру­и­са­на.

Па­ро­хиј­ски дом је по­сле Дру­гог свет­ског ра­та слу­жио као шко­ла све до 1957.
го­ди­не. Об­но­вљен је кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на. За­па­љен је 1991. го­ди­не и по­сле је
на истом ме­сту са­зи­дан но­ви дом.

224 225
 ШКА­РЕ

Па­рох је­реј Исак М. Иван­че­вић Цр­кве­на оп­шти­на Шка­ре.

ро­ђен је 1912. го­ди­не. За све­ште­ни­ка је Па­ро­хи­ја Шка­ре.
ру­ко­по­ло­жен 1936. го­ди­не. По­ста­вљен је Па­ро­хи­ју чи­не Шка­ре, Гла­ва­це и По­дум (102 дома). Укуп­но има 406 до­мо­ва.
за при­вре­ме­ног па­ро­ха у Шви­ци 1938. Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1833. го­ди­не, ка­да су и ма­ти­це за­ве­де­не.
го­ди­не. На пра­зник Цве­ти 1941. уста­
ше су оп­ко­ли­ле па­ро­хиј­ски стан и тра­
жи­ле да ока­чи хр­ват­ски бар­јак на цр­
кву и па­ро­хиј­ски стан и том при­ли­ком
му за­бра­ни­ли бо­го­слу­же­ње. У том пе­ри­о­
ду за­бе­ле­же­но је и да је пу­ца­но на ње­га.
Уста­шки по­ве­ре­ник до­шао је 6. ав­гу­ста
1941. го­ди­не са је­да­на­ест уста­ша и од­
вео па­ро­ха до уста­шког ста­на. Са су­пру­
гом и дво­је ма­ло­лет­не де­це спро­ве­ли су
га на же­ле­знич­ку ста­ни­цу Вр­хо­ви­не и
про­те­ра­ли у Ср­би­ју. По­сле ра­та ни­је се
вра­тио у па­ро­хи­ју.

Храм Све­тог Ни­ко­ле

Цр­ква се на­ла­зи у Шка­ра­ма.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­гра­ђе­на је 1772, а об­на­вља­на 1779. и 1848. го­ди­не. Ди­
мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 30,50 m и ши­ри­не 12,00 m.
На зво­ни­ку је би­ло јед­но зво­но из­ли­ве­но у лив­ни­ци „Кви­рин Ле­биш“ у За­гре­бу
1932. го­ди­не.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су из цр­кве од­не­ле ико­но­стас, ма­тич­
не књи­ге и оста­ле вред­но­сти. Цр­ква је у то­ку ра­та пре­тр­пе­ла знат­на оште­ће­ња од
бом­бар­до­ва­ња и ње­на уну­тра­шњост је за­па­ље­на и де­мо­ли­ра­на.
Цр­ква је ми­ни­ра­на 1948. го­ди­не. Од екс­пло­зи­је је оште­ћен зво­ник. По­том је
сру­шен и укло­њен ол­тар­ски зид. Цр­кве­ни ка­мен ко­ри­шћен је за зи­да­ње за­дру­жног
до­ма.
Кра­јем ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка код исе­ље­ни­ка по­ре­клом из Гац­ке до­ли­не
по­кре­ну­та је ини­ци­ја­ти­ва за об­но­ву цр­кве, а у Ка­на­ди и САД осно­ва­ни су од­бо­ри
за по­моћ. Гра­ђе­вин­ски од­бор у Шка­ра­ма осно­ван је 1971. го­ди­не, ка­да су и по­че­ли

227

ра­до­ви. Са­ни­ра­ни су зи­до­ви, по­ста­вље­
ни кров и но­ва ку­по­ла на зво­ник. Под
об­но­вље­ним кро­вом на Спа­сов­дан 1975.
слу­же­на је пр­ва ли­тур­ги­ја. Ико­но­стас је
по­ста­вљен 1976, ка­да је да­ро­ва­но и јед­
но зво­но. Об­но­вље­на цр­ква осве­шта­на
је на Ма­лу Го­спо­ји­ну 1976. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом је по­сле ра­та по­
ру­шен, да би ка­мен, по већ уста­ље­ној
прак­си ко­му­ни­стич­ких вла­сти, био упо­
тре­бљен за зи­да­ње за­дру­жног до­ма.
Фи­ли­јал­ни храм Све­те Пет­ке
Цр­ква се на­ла­зи у Гла­ва­ци­ма. Ди­
мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 13,40
m и ши­ри­не 6,40 m.
То је пр­ва ози­да­на срп­ска пра­во­
слав­на цр­ква у Ли­ци.
По­диг­ну­та је на ко­стур­ни­ци Ср­ба
из се­ла Ви­ли­ћа, па­лих у бор­би са Тур­
ци­ма при­ли­ком од­бра­не Оточ­ца кра­јем
16. ве­ка. Пре да­на­шње цр­кве на ко­стур­
ни­ци је по­сто­ја­ла ста­ри­ја цр­ква, за ко­ју
је зво­но по­кло­нио сер­дар Сто­јан Јан­ко­
вић пре­ко свог лич­ког са­бор­ца ви­лић­ког
вој­во­де Ма­ли­ше Ман­ди­ћа. Зво­но је би­ло
са­ли­ве­но у Ита­ли­ји, и у то­ку Пр­вог свет­
ског ра­та ме­шта­ни су га за­ко­па­ли и та­ко
са­чу­ва­ли. По по­је­ди­ном из­во­ри­ма цр­ква
је са­гра­ђе­на 1665. го­ди­не и на др­ве­ни са ико­на­ма у сти­лу де­чан­ских. На дан
зво­ник ста­вље­но зво­но из ма­ле цр­кве Све­те Пет­ке 1960. вла­ди­ка Си­ме­он осве­
брв­на­ре у Ба­би­ном По­то­ку, ко­је су Ср­би штао је об­но­вље­ни храм. Сле­де­ћа об­но­
до­не­ли при­ли­ком до­се­ље­ња у те кра­је­ве. ва за­бе­ле­же­на је 1985, и том при­ли­ком
Ка­сни­је је до­зи­дан зво­ник, а као вре­ме је ста­вљен но­ви алу­ми­ни­јум­ски кров и
ка­да је цр­ква до­би­ла ко­на­чан из­глед на­ фа­са­да. По­сле су­ко­ба у по­след­њем ра­ту,
во­де се 1777. и 1784. го­ди­на. 1995. го­ди­не цр­ква је рас­кри­ве­на и де­
Иван Бах из Хр­ват­ског др­жав­ног ва­сти­ра­на. Пот­пу­но је из­го­ре­ла у по­жа­
му­зе­ја за умјет­ност и обрт 5. ју­ла 1941. ру ко­ји је у но­ћи из­ме­ђу 24. и 25. ав­гу­
го­ди­не од­нео је из цр­кве је­да­на­ест ма­лих ста 2000. за­хва­тио окол­ну шу­му. Храм
и јед­ну ве­ли­ку ико­ну на плат­ну, јед­ну је об­на­вљан од 2005. до 2008. го­ди­не и
ста­рин­ску књи­гу и оста­ле бо­го­слу­жбе­не по­диг­ну­то ста­ро зво­но. У ав­гу­сту 2008.
пред­ме­те. Та­ко је не­ста­ла ста­ра за­вет­на за­у­век је ски­ну­то са зво­ни­ка.
ико­на Све­те Пет­ке ко­ју су ви­лић­ки Ср­би
до­не­ли при до­се­ље­њу у Гац­ку До­ли­ну. У
то­ку ра­та уни­штен је ико­но­стас али је
са­чу­ва­но ста­ро зво­но. Цр­ква је по­пра­
вље­на 1947. го­ди­не и та­да је слу­же­на
пр­ва ли­тур­ги­ја. Те­мељ­но је об­но­вље­на
кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на; по­пра­вљен је
кров и по­ста­вље­на но­ва сто­ла­ри­ја. Но­
ви под цр­кве, ко­ји је за­пра­во сво­је­вр­сна
над­гроб­на пло­ча рат­ни­ка, на­пра­вљен
је од хра­сто­вих коц­ки­ца по узо­ру на
прет­ход­ни. Из­гра­ђен је но­ви ико­но­стас
 Па­рох про­то­је­реј Пе­тар П. Ми­
ле­у­снић ро­ђен је у Бр­ло­гу 1880. го­ди­
не. За све­ште­ни­ка је ру­ко­по­ло­жен 1905.
го­ди­не. Уста­ше су га хап­си­ле пр­ви пут
13. ма­ја, а за­тим 24. ју­ла 1941. го­ди­не.
Оба пу­та спро­ве­ли су га у уста­шки стан
у Оточ­цу, где су га ту­кли до из­не­мо­гло­
сти. Пу­штен је из за­тво­ра уз за­бра­ну
уда­ља­ва­ња, на­кон че­га је по­бе­гао у шу­
му. Пре­ко пред­став­ни­ка уста­шке вла­сти
оп­шти­не Шка­ре 15. ав­гу­ста про­сле­ђе­на
му је пре­по­ру­ка да од­мах на­пу­сти па­
ро­хи­ју или ће би­ти ин­тер­ни­ран у ло­гор
Ца­праг код Си­ска. До­био је про­пу­сни­
цу за Ба­тај­ни­цу и кре­нуо је 17. ав­гу­ста
за Бе­о­град. У из­бе­гли­штву је вр­шио ду­
жност бол­нич­ког све­ште­ни­ка у Вр­шцу и
Бе­о­гра­ду. Не­по­сред­но по за­вр­шет­ку ра­
та вра­ћа се у сво­ју па­ро­хи­ју и оп­слу­жу­је
свих 12 упра­жње­них па­ро­хи­ја у Ото­чач­
ком на­ме­сни­штву, а 15. де­цем­бра 1945.
го­ди­не по­ста­вљен је за ар­хи­је­реј­ског
на­ме­сни­ка ото­чач­ког и по­ве­ре­но му је
ад­ми­ни­стри­ра­ње ар­хи­је­реј­ским на­ме­
сни­штви­ма лич­ким и гра­чач­ким. По­чет­
ком 1948. го­ди­не осу­ђен је на три ме­се­
ца при­сил­ног ра­да од та­да­шњих вла­сти
због то­га, ка­ко је на­ве­де­но у пре­су­ди,
што је чин цр­кве­ног вен­ча­ња оба­вио
пре за­кљу­че­ња гра­ђан­ског бра­ка. На­кон
то­га, у вре­ме вр­ше­ња Бо­го­ја­вљен­ског
осве­ће­ња до­ма­ћин­ста­ва у Да­бру, би­ће
из­ло­жен ка­ме­но­ва­њу ло­кал­них омла­ди­
на­ца. Од по­сле­ди­ца по­вре­да и бо­ле­сти
умро је 31. ок­то­бра 1949. го­ди­не и са­
хра­њен је на гро­бљу у Шка­ра­ма.
АР­ХИ­ЈЕ­РЕЈ­СКО НА­МЕ­СНИ­ШТВО
ПЛА­ШЧАН­СКО
 Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво пла­шчан­ско са се­ди­штем у Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма.
Ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник: про­то­је­реј Вла­ди­мир Ду­јић, па­рох у Срп­ским Мо­ра­ви­ца­ма.
Цр­ка­ва има 13, цр­кве­них оп­шти­на 13, па­ро­хи­ја 16 од ко­јих по­пу­ње­них 13,
не­по­пу­ње­них три. Па­ро­хи­ја­на 32.126.

Цр­кве­не оп­шти­не:
1. Вој­ни Тук
2. Вр­бов­ско
3. Го­мир­је
4. Гор­ње Ду­бра­ве
5. Дре­жни­ца
6. Ја­се­нак
7. Лич­ка Ја­се­ни­ца
8. Му­ња­ва
9. Огу­лин
10. Пла­шки
11. По­ни­кве
12. Срп­ске Мо­ра­ви­це
13. Су­шак
 ДРЕ­ЖНИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на Дре­жни­ца.

Па­ро­хи­ја I Дре­жни­ца.
Па­ро­хи­ју чи­не До­ња Дре­жни­ца (344 домова) и Гор­ња Дре­жни­ца (18 домова).
Укуп­но има 352 до­ма.
Па­ро­хи­ја II Дре­жни­ца.
Па­ро­хи­ју чи­не Сред­ња Дре­жни­ца (208 домова), Гор­ња Дре­жни­ца (92 дома) и
До­ња Дре­жни­ца (61 дом). Укуп­но има 361 дом.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1850, а ма­ти­це су за­ве­де­не 1880. го­ди­не.

Храм Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Цр­ква је у Дре­жни­ци.
Па­ро­хиј­ска цр­ква за обе па­ро­хи­је, са­гра­ђе­на је 1842. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­
кве у осно­ви су ду­жи­не 32,50 m и ши­ри­не 12,00 m.
Цр­ква је об­но­вље­на 1938. го­ди­не. Та­да је ми­тро­по­лит за­гре­бач­ки До­си­теј
по­се­тио Дре­жни­цу да би по­гле­дао ра­до­ве. Са до­зво­лом и бла­го­сло­вом епи­ско­па
гор­њо­кар­ло­вач­ког Са­ве, но­ва зво­на осве­штао је 6. мар­та 1939. го­ди­не је­реј Сте­ван
Ђур­чић, па­рох у Огу­ли­ну.
У цр­кви је по­ло­ви­ном ок­то­бра 1941. ита­ли­јан­ска вој­ска др­жа­ла за­то­че­не ме­
шта­не Дре­жни­це. По­чет­ком 1942. го­ди­не пар­ти­за­ни су ми­ни­ра­ли зво­ник, а по­том
су га уз по­моћ за­тег­ну­тих гво­зде­них сај­ли сру­ши­ли до те­ме­ља. На­кон сеп­тем­бар­ске

237
ита­ли­јан­ске офан­зи­ве исте го­ди­не, као
је­ди­на згра­да са са­чу­ва­ним кро­вом је
слу­жи­ла за сме­штај на­ро­да, пар­тиј­ских
и вој­них ор­га­на. Пар­ти­за­ни су у њој из­
ра­ди­ли би­ну и одр­жа­ва­ли пред­ста­ве.
За­па­ље­на је у бор­ба­ма во­ђе­ним у ле­то
1944. го­ди­не из­ме­ђу па­р­ти­за­на и уста­
шко-ле­ги­о­нар­ских је­ди­ни­ца.
Два ве­ли­ка зво­на пар­тиј­ски ак­ти­
ви­сти су по­сле ра­та од­ве­зли не­зна­но ку­
да, а ма­ло зво­но је раз­би­је­но.
По­чет­ком 1990. го­ди­не фор­ми­ран
је од­бор за об­но­ву цр­кве. Исте го­ди­не
са­ни­ра­ни су зи­до­ви и из­гра­ђе­ни те­ме­љи
за зво­ник. Цен­трал­на ку­по­ла по­диг­ну­та
је 2010. го­ди­не, а на­кон то­га је по­кри­ве­
на. Об­но­ва је у то­ку.
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту, а на­кон ра­та од­лу­ком
На­род­ног од­бо­ра адап­ти­ран је и пре­ур­ е­
ђен за уго­сти­тељ­ски обје­кат и пре­но­ћи­
ште. По­том је за­па­љен.
Па­рох пр­ве па­ро­хи­је је­реј Ђу­рађ
Жу­тић ро­ђен је 1911. у Шти­ка­ди код
Гра­ча­ца, а ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­
ка 1933. го­ди­не. Уста­ше су га ухап­си­ле
са дво­ји­цом ме­шта­на 6. ју­на и од­ве­ле у
огу­лин­ски за­твор. У за­тво­ру је остао до
4. ју­ла 1941, ка­да је спро­ве­ден на же­
ле­знич­ку ста­ни­цу и про­те­ран за Ср­би­ју,
где оста­је до кра­ја ра­та. До­шао је у Дре­
жни­цу 23. мар­та 1946. го­ди­не да оби­
ђе не­ка­да­шњу па­ро­хи­ју. Исти дан пред­
став­ни­ци пар­тиј­ске и др­жав­не вла­сти у
ме­сту ухап­си­ли су га и уби­ли.
Је­реј Ђу­рађ Жу­тић уз­гред­но је оп­
слу­жи­вао и дру­гу па­ро­хи­ју дре­жнич­ку.
 ЈА­СЕ­НАК

Цр­кве­на оп­шти­на Ја­се­нак.

Па­ро­хи­ја Ја­се­нак.
Па­ро­хи­ју чи­не Ја­се­нак, Вре­ло, Де­бе­ли Луг и По­но­рац. Укуп­но има 214 до­мо­
ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1883, вен­ча­них 1835, а умр­
лих 1842. го­ди­не.

Храм Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка ца­ра Ла­за­ра

Цр­ква се на­ла­зи у Ја­сен­ку.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1883. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 23,30 m и ши­ри­не 9,20 m.
Сла­ва хра­ма је Ви­дов­дан.
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су за­тво­ри­ле цр­кву. Ита­ли­ја­ни су
у ок­то­бру 1941. го­ди­не гру­пу ухап­ше­них Ср­ба из Дре­жни­це др­жа­ли за­тво­ре­не у
цр­кви. У ја­ну­а­ру сле­де­ће го­ди­не пар­ти­за­ни су раз­о­ру­жа­ли уста­шко-до­мо­бран­ску
по­са­ду у ме­сту и на­кон то­га за­па­ли­ли згра­ду шум­ске упра­ве и жан­дар­ме­риј­ску ста­
ни­цу. Та­да су за­па­ље­не и шко­ла у ко­јој се на­ла­зи­ла школ­ска ка­пе­ла Све­тог Са­ве и
цр­ква. По­сле то­га зи­до­ви цр­кве су стра­да­ли од ита­ли­јан­ске ар­ти­ље­ри­је.
Цр­кву су 1947. го­ди­не ми­ни­ра­ли пар­тиј­ски ак­ти­ви­сти. Екс­пло­зив је по­ста­
вљен на угло­ви­ма и при те­ме­љу. Ка­ко је би­ла гра­ђе­на од кле­са­ног ка­ме­на са чвр­стим

240 241

те­ме­љи­ма, ни­су ус­пе­ли це­лу да је сру­ше
већ са­мо да оште­те зи­до­ве и сру­ше зво­
ник. У до­пи­су Др­жав­не ко­ми­си­је за вер­
ска пи­та­ња, упу­ће­ном Пред­сед­ни­штву
вла­де Фе­де­ра­тив­не На­род­не Ре­пу­бли­ке
Ју­го­сла­ви­је 20. апри­ла 1949, на­во­ди се
да је у Ја­сен­ку 24. сеп­тем­бра 1948. го­
ди­не са­зван ма­сов­ни са­ста­нак на ко­ме
се по­ја­ви­ло око сто­ти­ну ме­шта­на. На
том са­стан­ку пар­тиј­ски ак­ти­ви­сти су
пред­ло­жи­ли да се за по­тре­бе град­ње за­
дру­жног до­ма по­ру­ши оште­ће­на цр­ква,
на­во­де­ћи да су у њој уста­ше и Ита­ли­ја­ Па­рох је­ро­мо­нах Да­ни­ло (Ду­
ни по­чи­ни­ли зло­чи­не и да она ви­ше не шан) Ма­му­ла, са­брат ма­на­сти­ра Го­
пред­ста­вља ни­ка­кву све­ти­њу. По­што су мир­ја, ро­ђен је 1903. го­ди­не у Вре­лу код
се ста­ри­ји ме­шта­ни ус­про­ти­ви­ли, да­љи Ја­сен­ка, а ру­ко­по­ло­жен је 1927. го­ди­не.
по­сту­пак ру­ше­ња је об­у­ста­вље­н. Зво­на На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та од­ла­зи
су на­кон ру­ше­ња зво­ни­ка от­пре­мље­на на Су­шак. У про­ле­ће 1942. го­ди­не вра­ћа
у Огу­лин, да би ка­сни­је би­ла пре­то­пље­ се у Ја­се­нак, али све­стан то­га да би мо­
на ра­ди по­ди­за­ња спо­ме­ни­ка На­род­но- гао би­ти ли­кви­ди­ран од ко­му­ни­ста по­
осло­бо­ди­лач­ком ра­ту у Ја­сен­ку. вла­чи у Го­мир­је. У то­ку ра­та оба­вљао је
У по­сле­рат­ном пе­ри­од исе­ље­ни­ци све­ште­нич­ке ду­жно­сти у чет­нич­ким је­
у Аме­ри­ци, ро­дом из Ја­сен­ка, по­ку­ша­ли ди­ни­ца­ма. Уби­ли су га пар­ти­за­ни у Сло­
су да је об­но­ве. При­ку­пље­на сред­ства, ве­ни­ји ма­ја 1945. го­ди­не.
ме­ђу­тим, ни­су би­ла ­до­вољ­на за об­но­ву
Храм Све­тих ар­хан­ге­ла Ми­ха­ил
­а и
те­шко оште­ће­не цр­кве.
Га­ври­ла
Да­нас (2017) цр­ква је у про­јек­ту
Цр­ква је са­гра­ђе­на 1557. го­ди­не.
об­но­ве. Ре­ста­у­ри­ра­ју се оште­ће­ни зи­до­
На­ла­зи­ла се на гро­бљу у Ја­сен­ку.
ви, што је ве­ом ­ а сло­жен и скуп гра­ђе­
Цр­ква је би­ла фи­ли­јал­на, а се­ла
вин­ски по­ду­хват.
Ја­се­нак и Вре­ло при­па­да­ла су па­ро­хи­ји
у Го­мир­ју. У не­ким из­во­ри­ма на­во­ди се
Па­ро­хиј­ски дом спа­љен је у Дру­
да је би­ла са­гра­ђе­на од др­ве­та и да је из­
гом свет­ском ра­ту, а по­сле је на­род ис­
го­ре­ла је у по­жа­ру.
ко­ри­стио ма­те­ри­јал за из­град­њу спа­ље­
На цр­кви­шту се на­ла­зе оста­ци ка­
них ку­ћа. Оста­ла је са­мо из­го­ре­ла згра­да
ме­ног те­ме­ља не­ка­да­шње цр­кве, чи­је су
ко­ја је нај­пре слу­жи­ла као шта­ла, а по­
ди­мен­зи­је у осно­ви би­ле ду­жи­не 12,30 m
сле по­прав­ки ко­ри­сти­ла ју је за­дру­га као
и ши­ри­не 6,70 m.
ма­га­цин.
Школ­ска ка­пе­ла Све­тог Са­ве
Би­ла је сме­ште­на у јед­ној про­
сто­ри­ји шко­ле у Ја­сен­ку. Са­гра­ђе­на је
1876. го­ди­не.
 ЛИЧ­КА ЈА­СЕ­НИ­ЦА

Цр­кве­на оп­шти­на Лич­ка Ја­се­ни­ца.

Па­ро­хи­ја Лич­ка Ја­се­ни­ца.
Па­ро­хи­ју чи­не Лич­ка Ја­се­ни­ца, Бла­та, Бе­го­вац, Скра­да и Са­бор­ски. Укуп­но
има 410 до­мо­ва.

Храм Све­тог про­ро­ка Или­је

Цр­ква се на­ла­зи у Лич­кој Ја­се­ни­ци.

Па­ро­хиј­ска цр­ква са­гра­ђе­на је 1751. го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 24,00 m и ши­ри­не 8,50 m. Ико­но­стас у цр­кви је ура­дио Фри­дрих Ха­мер Лиц.
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су опљач­ка­ле и оскр­на­ви­ле цр­кву,
а по­сле је ита­ли­јан­ска вој­ска ко­ри­сти­ла za ко­њу­шни­цу. Оште­ће­на је у то­ку бор­би
ја­ну­а­ра ме­се­ца 1943. го­ди­не при­ли­ком на­па­да VI­II ди­ви­зи­је Пр­вог кор­пу­са На­род­
но-осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Хр­ват­ске на чет­нич­ку по­са­ду у Лич­кој Ја­се­ни­ци. У на­па­ду
ко­ји је пред­у­зет 11. ја­ну­а­ра у паљ­би пар­ти­зан­ске ар­ти­ље­ри­је по­го­ђен је зво­ник,
оште­ће­ни то­рањ и кров.
Цр­ква је по­пра­вље­на 1958. го­ди­не, при че­му је ис­ко­ри­шће­на ста­ра кров­на
кон­струк­ци­ја цр­кве у Пла­шком и ма­те­ри­јал ко­ји је остао на­кон об­но­ве те цр­кве.
По­пра­вљен је кров и ста­вље­на бе­тон­ска пло­ча на зво­ник. При­ло­зи­ма исе­ље­ни­ка и
ме­шта­на об­но­вље­на је кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка.

245
 Па­ро­хиј­ски дом за­па­љен је у Дру­
гом свет­ском ра­ту, а по­сле га је по­љо­
при­вред­на за­дру­га адап­ти­ра­ла и ко­ри­
сти­ла.
Па­рох је­реј Ста­ни­слав На­са­дил
ро­ђен је у Че­хо­сло­вач­кој 1907. го­ди­не.
Бо­го­сло­ви­ју је за­вр­шио у Би­то­љу 1928,
а ру­ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1933.
го­ди­не. Ухап­шен је 17. ју­на 1941. го­ди­не
у Пла­шком и са епи­ско­пом Са­вом за­тво­
рен у шта­ли Јо­си­па То­мље­но­ви­ћа. Ода­
тле је од­ве­ден у Го­спић где је и по­гу­бљен.
МУ­ЊА­ВА
Цр­кве­на оп­шти­на Му­ња­ва.
Па­ро­хи­ја Му­ња­ва.
Па­ро­хи­ју чи­не Му­ња­ва, Јо­сип­дол, Ве­љун, Оток, Ста­ри Ве­љун, Ва­јин Врх,
Трој­врх, Це­ров­ник, Ку­нић, Ошта­ри­је и Ца­ре­во по­ље. Укуп­но има 338 до­мо­ва.
Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них и умр­лих за­ве­де­не су 1778, а вен­ча­них
1789. го­ди­не.
Храм Све­тих ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла
Цр­ква се на­ла­зи у Му­ња­ви.
Па­ро­хиј­ска цр­ква.
Из­град­ња цр­кве за­по­че­ла је пре­ма ста­ром за­пи­су про­на­ђе­ном у ку­по­ли 26.
ју­ла 1843. го­ди­не на ме­сту ста­ре др­ве­не цр­кве. Сле­де­ће го­ди­не је из­град­ња за­вр­
ше­на. Те­мељ­на ре­кон­струк­ци­ја цр­кве ура­ђе­на је 1894, а за­тим још јед­на по­прав­ка
1937. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­жи­не 20,50 m и ши­ри­не 9,10 m.
Уме­сто ста­рих зво­на ко­ја су од­не­се­на у Пр­вом свет­ском ра­ту, у лив­ни­ци
„Кви­рин Ле­биш“ 1925. го­ди­не са­ли­ве­на су три но­ва.
По­чет­ком Дру­гог свет­ског ра­та уста­ше су де­мо­ли­ра­ле уну­тра­шњост цр­кве.
Оште­ће­на је у ита­ли­јан­ском бом­бар­до­ва­њу ка­да је са­го­рео кров из­над ол­тар­ског
де­ла, а ико­но­стас го­то­во пот­пу­но уни­штен – оста­ло је са­чу­ва­но тек не­ко­ли­ко ико­на.
247

До­дат­но је оште­ће­на кра­јем но­вем­бра
1944. го­ди­не у бор­ба­ма во­ђе­ним у не­по­
сред­ној бли­зи­ни.
По­сле ра­та у оште­ће­ној цр­кви по­
вре­ме­но је слу­же­на ли­тур­ги­ја. Об­на­вља­
на је кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на, ра­дом
и при­ло­зи­ма ме­шта­на, као и уз по­моћ
исе­ље­ни­ка из САД и Ка­на­де. Кров је по­
пра­вљен, уре­ђе­на је уну­тра­шњост и по­
ста­вљен је но­ви ико­но­стас ко­ји је свом
род­ном ме­сту да­ро­вао та­да­шњи епи­скоп
дал­ма­тин­ски Сте­фан Бо­ца. Тај по­клон
при­ло­жио је за по­кој ду­же свог оца Ђу­
ре, ког су по­чет­ком ра­та уби­ле уста­ше.
Ико­но­стас је рад Ла­за­ра Ми­ку­ли­ћа, сли­
ка­ра из Бе­ог­ ра­да. Епи­скоп гор­њо­кар­
ло­вач­ки Си­ме­он осве­штао је об­но­вље­ну
цр­кву 15. ок­то­бра 1961. го­ди­не. Сле­де­
ћа ре­кон­струк­ци­ја ура­ђе­на је 1982. го­
ди­не, и у тој об­но­ви је уче­ство­ва­ла гру­па
при­пад­ни­ка Еван­ге­ли­стич­ке цр­кве из
Не­мач­ке у са­рад­њи са Епар­хи­јом гор­њо­
кар­ло­вач­ком. Ре­кон­струк­ци­ја зво­ни­ка
и ста­вља­ње но­ве ку­по­ле усле­ди­ће 2009.
го­ди­не, да би за­тим би­ла ура­ђе­на но­ва
фа­са­да.
Па­ро­хиј­ски дом на­ла­зи се у Јо­
сип­до­лу. Са­гра­ђен је 1899, а до­дат­но до­
гра­ђен 1913. го­ди­не.
Фи­ли­јал­на цр­ква Све­тог Ни­ко­ле
Цр­ква се на­ла­зи у Ото­ку.
Пре­ма са­чу­ва­ном за­пи­су про­на­
ђе­ном у зво­ни­ку хра­ма у Му­ња­ви те­мељ
је осве­штан и ти­ме за­по­че­та из­град­ња
цр­кве у Ото­ку 25. ју­ла 1843. го­ди­не.
То­ком иду­ће го­ди­не из­град­ња цр­кве је
окон­ча­на.
На зи­ду цр­кве за­пи­са­но је да је
град­ња за­по­че­та 1861, а за­вр­ше­на 1863.
го­ди­не. Ди­мен­зи­је цр­кве у осно­ви су ду­
жи­не 22,80 m и ши­ри­не 9,10 m.
На зво­ни­ку се на­ла­зе два зво­на
из­ли­ве­на у Љу­бља­ни 1923. го­ди­не.
Цр­кву су на по­чет­ку Дру­гог свет­
ског ра­та уста­ше опљач­ка­ле и за­тво­ри­
ле. У то­ку ра­та оште­ћен је зво­ник ко­ји је
об­но­вљен по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­
на. То­рањ ни­је об­на­вљан већ је на зво­
ник са­мо ста­вље­на бе­тон­ска пло­ча. Са­
чу­ван је бо­га­то из­ра­ђен ико­но­стас, Те­
шко оште­ће­на пре­сто­на ико­на Бо­го­ро­
ди­це је ре­ста­у­ри­са­на. Об­но­вље­ну цр­кву
осве­тио је 20. ју­ла 1975. го­ди­не епи­скоп
гор­њо­кар­ло­вач­ки Си­ме­он.
Па­рох је­реј Или­
ја Па­вли­ца, ро­ђен је
1905. у Поду­му код
Пла­шког. Ру­ко­по­ло­жен
је за све­ште­ни­ка 1931.
го­ди­не. За па­ро­ха у
Му­ња­ву до­ла­зи 1938.
го­ди­не. Уста­ше су га
ухап­си­ле по­чет­ком ма­
ја 1941. го­ди­не, али су га не­што ка­сни­је
пу­сти­ли. По­но­во је ухап­шен 12. ју­на ка­
да је од­ве­ден у огу­лин­ски за­твор „Ку­ла“
где је му­чен. Из Огу­ли­на је тран­спор­то­
ван у ло­гор „Да­ни­ца“ крај Ко­прив­ни­це,
по­том у Го­спић, па на Ја­дов­но, где је
по­гу­бљен.
 ОГУ­ЛИН

Цр­кве­на оп­шти­на Огу­лин.

Па­ро­хи­ја Огу­лин.
Па­ро­хи­ју чи­не Огу­лин, Ви­туњ, Окли­нак, Бре­сто­вац, Хре­љин и Му­су­лин­ски
По­ток. Укуп­но има 304 до­ма.
Па­ро­хиј­ско зва­ње осно­ва­но је 1870, а ма­ти­це су за­ве­де­не 1871. го­ди­не.

Храм Све­тог Ђор­ђа

Цр­ква се на­ла­зи у Огу­ли­ну.

Па­ро­хиј­ска цр­ква, са­зи­да­на је 1857, а ико­но­стас је осли­кан 1866. го­ди­не.
Цр­ква има два зво­на, јед­но је са­ли­ве­но 1923, дру­го 1867. го­ди­не.
Ди­мен­зи­је цр­кве су у осно­ви ду­жи­не 22.60 m и ши­ри­не 9.60 m.
У то­ку Дру­гог свет­ског ра­та цр­ква је ко­ри­шће­на као осма­трач­ни­ца и ко­њу­
шни­ца.
Кров на цр­кви и те­шко оште­ће­ни зво­ник по­пра­вље­ни су пе­де­се­тих го­ди­на
20. ве­ка. Зво­ник је ре­кон­стру­и­сан и кров из­ме­њен 1976. го­ди­не. По­том је уну­тра­
шњост цр­кве пот­пу­но ре­но­ви­ра­на и об­но­вљен је ико­но­стас.

Па­ро­хиј­ски дом на­ла­зи се по­ред цр­кве.

251
 ПЛА­ШКИ

Па­рох је­реј Сте­ван Ћ. Ћур­чић Цр­кве­на оп­шти­на Пла­шки.

ро­ђен је 1905. у По­ду­му код Оточ­ца. Ру­ Па­ро­хи­ја I Пла­шки.
ко­по­ло­жен је за све­ште­ни­ка 1927, а од Па­ро­хи­ју чи­не Пла­шки, Ла­пат и Је­зе­ро. Укуп­но има 484 до­ма.
1933. го­ди­не био је па­рох у Огу­ли­ну. По­ Па­ро­хи­ја II Пла­шки.
чет­ком ма­ја 1941. уста­ше су га ухап­си­ Па­ро­хи­ју са­чи­ња­ва Ја­ња Го­ра и Ла­тин. Укуп­но има 432 до­мо­ва.
ле и за­тво­ри­ле у огу­лин­ски за­твор „Ку­ Па­ро­хи­ја III Пла­шки.
ла“. По­том је спро­ве­ден у Кар­ло­вац, па Па­ро­хи­ју са­чи­ња­ва Ме­ђе­ђак, Ку­нић, По­дум и Трој­врх. Укуп­но има 346 до­мо­
у Вр­гин­мост и Гли­ну, ода­кле је од­ве­ден ва.
у по­ли­циј­ски за­твор у За­гре­бу, а ода­тле Па­ро­хиј­ско зва­ње: ма­ти­це ро­ђе­них за­ве­де­не су 1776, вен­ча­них и умр­лих
де­пор­то­ван за ло­гор „Да­ни­ца“ код Ко­ 1778. го­ди­не.
прив­ни­це. С пр­вим тран­спор­том за­тво­
ре­ни­ка 30. ју­на от­пре­мљен је за Го­спић,
па по­том на Ја­дов­но где је и уби­јен.

Храм Ва­ве­де­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це

Са­бор­на цр­ква.
Цр­ква је би­ла и па­ро­хиј­ска за све три пла­шчан­ске па­ро­хи­је.
Цр­кве је са­гра­ђе­на у вре­ме вла­ди­ке Да­ни­ла Јак­ши­ћа (1751–1771). Те­ме­љи
су освeшта­ни 17. ју­на 1755. го­ди­не, а за­вр­ше­на је и осве­шта­на 23. ав­гу­ста 1763.
го­ди­не. Ви­ше пу­та је об­на­вља­на. Зна­чај­ни­ја об­но­ва ура­ђе­на је по­чет­ком 20. ве­ка,
тач­ни­је 1903. го­ди­не ка­да је до­вр­ше­на об­но­ва ар­хи­тек­ту­ре цр­кве спо­ља и из­гра­
ђе­на но­ва ку­по­ла од ба­кра и крст. У на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на уре­ђе­на је уну­тра­
шњост цр­кве; ико­но­стас је осли­као Иван Ти­шов. Цр­кве­на зво­на од­у­зе­ла је ау­стро­

253

у­гар­ска власт за вој­не по­тре­бе у вре­ме
Пр­вог свет­ског ра­та. Но­ва су из­ли­ве­на
1926. го­ди­не у Љу­бља­ни.
На­кон про­гла­ше­ња Не­за­ви­сне Др­
жа­ве Хр­ват­ске, тим рад­ни­ка Му­зе­ја за
умјет­ност и обрт из За­гре­ба, на че­лу са
Вла­ди­ми­ром Ткал­чи­ћем, од­нео је у За­
греб ар­хив Епар­хи­је и нај­вред­ни­је умет­
нич­ке пред­ме­те из епар­хиј­ског дво­ра и
Са­бор­не цр­кве.
Ита­ли­јан­ска вој­ска ко­ри­сти­ла је
цр­кву за ко­њу­шни­цу и сме­штај рат­ног
ма­те­ри­ја­ла, та­ко да је уну­тра­шњост де­
ва­сти­ра­на. Оште­ће­на је у бом­бар­до­ва­
њу, ка­да су уни­ште­ни део кро­ва из­над
ол­та­ра и де­ли­мич­но ап­си­да.
За­хва­љу­ју­ћи при­ло­зи­ма исе­ље­ни­
ка кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, из­
ме­ње­но је кро­ви­ште, ста­вљен цреп и об­
но­вље­на оште­ће­на ап­си­да. Над­зор над
тим ра­до­ви­ма спро­во­дио је Кон­зер­ва­
тор­ски за­вод из За­гре­ба. У цр­кву је вра­
ћен ико­но­стас ко­ји је 1941. го­ди­не од­
нет у За­греб. По­чет­ком се­дам­де­се­тих го­
ди­на ја­ки ве­тро­ви ди­гли су цреп та­ко да
је цр­ква до­брим де­лом би­ла рас­кри­ве­на.
За­хва­љу­ју­ћи при­ло­зи­ма исе­ље­ни­ка из
САД, по­ре­клом из тог кра­ја, об­но­вље­на
је 1977. го­ди­не ка­да је по­ста­вље­на но­ва
кров­на кон­струк­ци­ја. Иду­ће го­ди­не по­
ста­вљен је но­ви кров од алу­ми­ни­јум­ског
ли­ма. То је био че­твр­та ре­кон­струк­ци­
ја кро­ва од ка­ко је цр­ква би­ла са­гра­ђе­
на. Ра­до­ви су за­вр­ше­ни об­но­вом ку­по­ла
1982. го­ди­не.
Па­ро­хиј­ски дом у то­ку Дру­гог
свет­ског ра­та био је ма­ње оште­ћен и по­
сле је у ње­му ста­но­вао све­ште­ник.
Ар­хи­је­реј­ски на­
ме­сник пла­шчан­ски
био је па­рох у Срп­ским
Мо­ра­ви­ца­ма, про­то­је­
реј Вла­ди­мир П. Ду­
јић. Ро­ђен је 1868. у
Мо­дру­шу код Огу­ли­на.
Ру­ко­по­ло­жен је 1890.
го­ди­не. Ухап­си­ле су га
уста­ше 13. ју­на 1941.
и са гру­пом углед­них Ср­ба из Срп­ских
Мо­ра­ви­ца од­ве­ли у огу­лин­ски за­твор, а
ода­тле у ло­гор „Да­ни­ца“ код Ко­прив­ни­
це. Са јед­ним тран­спор­том за­тво­ре­ни­
ка тран­спор­то­ван је у Го­спић 30. ју­на и
уби­јен на Ве­ле­би­ту.
Па­рох Пр­ве па­ро­хи­је про­то­је­
реј Ми­лан Док­ма­но­вић „Љу­ти“. Ро­ђен је
1887. го­ди­не у Кру­ше­ви­ца­ма код Тре­би­
ња. Ру­ко­по­ло­жен је 1911. и по­ста­вљен
После бомбардовања
за ка­пе­ла­на у Пла­шком. Од 1932. био
је па­рох пла­шчан­ски. Уста­ше су га већ
Обновљена црква
25. апри­ла 1941. го­ди­не ста­ви­ле у кућ­
ни при­твор са оста­лим све­ште­ни­ци­ма
и епи­ско­пом Са­вом. По­том је од­ве­ден у
огу­лин­ски за­твор, ода­кле је от­пре­мљен у
ло­гор „Да­ни­ца“. У го­спић­ки ло­гор спро­
ве­ден је 30. ју­на и та­мо је и уби­јен.
Дру­гу пла­шчан­ску па­ро­хи­ју оп­
слу­жи­ва­ли су је­реј Ја­ша Сте­па­нов и је­
реј Ђу­ро Сто­ја­но­виђ.
Па­рох Треће пла­
шчан­ске па­ро­хи­је је­реј
Ја­ша Сте­па­нов ро­
ђен је у Ту­ри­ји (Бач­ка)
1911. го­ди­не. Ру­ко­по­
ло­жен је у Пла­шком
1935. го­ди­не и по­ста­
вљен за па­ро­ха. На по­
чет­ку Дру­гог свет­ског
ра­та ста­вљен је у кућ­ни
за­твор. Уста­ше су га ухап­си­ле 10. ју­на
1941. и од­ве­ле у огу­лин­ски за­твор, па у
ло­гор „Да­ни­ца“. От­пре­мљен је за Го­спић
и уби­јен на Ве­ле­би­ту.
Про­то­је­реј Ђу­ро Ко­са­но­вић, био
је па­рох у пен­зи­ји. Ро­ђен је 1864. у Пла­
шком. На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­
та скри­вао се у шу­ма­ма, да би се по­сле
вра­тио у Пла­шки. Стре­ља­ли су га ок­то­
бра 1941. го­ди­не Ита­ли­ја­ни, на пу­ту из­
ме­ђу же­ле­знич­ке ста­ни­це Ла­тин и ту­не­
ла у Вој­нов­цу, ка­да се вра­ћао са јед­не
са­хра­не.
Сто­ја­но­вић Ђу­ро, све­ште­ник,
ве­ро­уч
­ и­тељ у гра­ђан­ској шко­ли у Пла­
шком. Ро­ђен је 1919. у Шка­ра­ма код
Оточ­ца. Ухап­шен је 17. ју­ла 1941. го­
ди­не, за­јед­но са епи­ско­пом Са­вом и за­
тво­рен у То­мље­но­ви­ће­ву шта­лу, где је
му­чен, а за­тим је пре­ба­чен у го­спић­ки
за­твор и уби­јен на Ве­ле­би­ту.
257
258 259
260 261
 Јеромонах ДАНИЛО ( Душан) МАМУЛА ,
Сабрат манастира Гомирје. Рођен је 1903. године у Врелу код Јасенка.Рукопложен
је 1927. године и одређен за администратора парохија у Мариндолу и Дубравама. За
привременог пароха у Мариндолу постављен је 1935. године, а пред рат за привременог
пароха у Јасенку . На почетку рата успео је да избегне хапшење и склони се на Сушак,
одакле се почетком 1942. године враћа у Врело. Монах Данило био је прогањан од
комуниста, који су неосновано оптужили и стрељали његовог брата Након тога одлази
у Гомирје и ступа у четничке јединице. У јесен 1943. године прелази у Далмацију, где
је обављао дужност војног свештеника и корпусу. У јулу 1944. године упућен је у Лику
на нову дужност . Међутим ,одлази у Словенију за војног свештеника у Приморском
корпусу.Страдао је прилком повлачења преко Алпа , када је остао да брине о једној
групом словеначких жена и деце.Заробили су га партизани и стрељали у мају 1945.
године.

262 263
Јереј ЂУРАЂ ЖУТИЋ
Рођен је 1911. године у Штикади код Грачаца.Богословију је завршио на Цетињу.
Рукоположен је за свештеника 1933. године.
За привременог пароха Прве парохје и администратора Друге парохије у Дрежници
постављен је 1935. године.
Усташе су га ухапсиле 19.јуна 1941. године и спровеле у огулински затвор. Једне ноћи
изведен је на стрељање заједно са протом Ђуром Алагићем из Горњих Дубрава и
седморицом људи из Огулина. Није стрељан јер је један усташа рекао да неће пуцати.
Спроведен је на железничку станицу 4. јула и протеран за Србију .Рат је провео са
породицом у Србији, као парох Епархији браничевској.
Почетком 1946. године одлучио је да обиђе познанике и пријатеље у некадашњој
парохији. У Дрежници je боравио одва дана. Последњи пут је виђен 23. марта, после
тога му се губи траг.Безуспешна су били настојања породице да се починиоци његовог
убиства изведу пред лице правде и казне. Тело свештеника никада није пронађено.

264 265
 Јереј ИЛИЈА ( Гедеон ) ВУРДЕЉА

Рођен је 24.октобра 1900. године у Плашком. Завршио је гимназију и богословски

диференцијални испит 1925. године. За ђакона је рукоположен 17.октобра,а за
свештеника 18.октобра 1925. године.Потиче из познате личке свештеничке породице.
За пароха у Горњим Врховинама постављен је 1.октобра 1928. године и ту је дочекао
почетак рата.
Са осталим свештеницима из среза оточачког , у лето 1941. године протеран је у Србију.
Постављен је за болничког свештеника у Лозници, а потом прелази за административног
помоћника при храму Св.Саве у Београду.Ухапшен је након успоставе „народне власти“
у Београду, и стрељан у новембру 1944.године и Јајинцима.

266 267
 Јереј МИЛАН ( Лука) ЦИГАНОВИЋ Јереј МИЛОШ БРЕКА
Рођен је 1908. године у Зрмањи. Рукоположен је за ђакона 25. јуна, а за свештеника 26.
јуна 1930.године и постављен за капелана у Кореници.
Рођен је 06.септембра 1914. године у Прекаји код Дрвара, где му је отац, родом из Срба,
био на служби.Богословију је завршио на Цетињу. Рукоположен је за ђакона 19. јануара, Рат га је затекао као пароха у Зрмањи , а опслуживао је и парохију у Прибудићу.
а за свештеника 20. јануара 1939. године и постављен за привременог пароха на Удбини.
На почетку рата склања се од усташа и врши свештеничку дужност у том делу Лике.
На почетку рата избегао је са Удбине у Срб, одакле се склања у Пађене, где остаје до Ухапсили су га партизани из састава Првог ударног батаљона Личког партизанског
избијања устанка. Вратио се у Срб, али због опасности да страда од комуниста одлази са одреда 14.фебруара 1943. године у селу Купинову код Срба. Враћао се кући из села око
породицом у Книн. Срба, где је на тражње родитења крстио децу. Упућен је у Команду дрварског подручја.
Ту је подвргнут истрази, а након тога стрељан и сахрањен на непознатом месту.
Наредбом команданта Динарске четничке дивизије од 4. јула 1941. године ранг
капетана је за војног свештеника Србске бригаде.. На овој дужности је погинуо приликом
одступања своје јединице за Гацку Долину. У нападу Друге бригаде Осме партизанске
дивизије на четнике у Личкој Јасеници 15. децембра 1944. године тешко је рањен од
минобацачке мине и убрзо преминуо.

268 269
 Јереј НЕДЕЉКО РАДАКОВИЋ
Рођен је 1914. године у Средњој Гори код Удбине. Рукоположен је за ђакона 11. јануара,
а за свештеника 12. јануара 1938. године и постављен за привремеоног пароха у Великој
Попини. Идуће године постављен је за привременог пароха у Осредцима, где га је затекао
рат.
На почетку рата склања се у Далмацију, а након избијања устанка долази у родно село,
где се налазило војно и партијско руководство Комунистичке партије Хрватске за Лику.
Долази у сукоб са комунистима, пре свих са Радом Жигићем и Шимом Баленом. Ухапшен
је у марту 1942. године и спроведен у Крбавицу , где се налазио Штаб Групе НОПО за Лику
и Окружни Комитет КП Хрватске за Лику, а поменута двојица на највишим партијским
дужностима.
У извештају од 30.марта 1942. године Штаба Групе НОПО за Лику Главном Штабу Хрватске
наводи се да је стрељан поп Недјељко и да су према њему применили оштре мере.

270 271
Јереј НИКОЛА КАРДАСИЈЕВИЋ

Рођен је 12. јануара 1880. године у Русији. Духовну академију завршио је у Русији 1901.
године. За ђакона је рукоположен 21. октобра, а за свештеника 27. октобра 1902. године.
Од 1925. године је парох у Брувну, а 1932. године је премештен за пароха у Мазин.
Крајем 1941. године Скојевци су убацили бомбу кроз прозор у парохијски дом. Парох
је лакше рањен, а после лечења у грачачкој болници вратио се кући. Партизани су га
ухапсили у мају 1942. године и одвели у Брувно, где је и стрељан на гробљу Каменуша.

272 273
274