FILOLOŠKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

KATEDRA ZA HUNGAROLOGIJU

Predmet: Uvod u hungarologiju 1, izborni

Seminarski rad:

MAĐARSKA MITOLOGIJA

Mentor: Student:

Dr Marija Cindori-Šinković, vanredni profesor Nemanja Petković,

2014/0549, grupa za
nederlandistiku

Beograd, novembra 2014.

Sažetak:

U ovom radu predstavljena je mađarska mitologija u cilju bližeg upoznavanja sa istorijom, običajima i
verovanjima starih Mađara, njena održivost i uticaj u savremenoms vetu, kao i sličnosti sa ostalim
narodima.

Ključne reči:

Mađari, Mađarska, mitologija, kult, verovanje, bogovi, stvorenja, duh, duša, svetovi, sveto, istorija,
kultura, tradicija

Contents
Uvod............................................................................................................................................................3
Mađarska mitologija....................................................................................................................................3
Podela na tri sveta:......................................................................................................................................4
Gornji ili viši svet....................................................................................................................................5
Srednji svet..............................................................................................................................................5
Donji svet................................................................................................................................................7
Duhovna kultura..........................................................................................................................................7
Totemizam...................................................................................................................................................8
Šamanizam..................................................................................................................................................8
Ostaci u današnjim običajima......................................................................................................................9
Zaključak...................................................................................................................................................10
Literatura:..................................................................................................................................................11

2
Uvod

Mitovi – priče o bogovima, herojima, i krupnim kosmičkim događajima, pripovedaju se u

svim svetskim kulturama. Oni se bave najdubljim, suštinskim temama: postankom kosmosa i
ljudske rase, prirodom bogova i duhova, onim što se dešava sa nama posle smrti i krajem sveta.
Ove ključne teme mitovi istražuju kroz zamršene zaplete, žive likove, nezaboravne prizore i
pojave, to su samo neki od razloga zašto nas neizmerno opčinjavaju.

Nastali su kao deo pripovedenja uz vatru, prenose se sa kolena na koleno, otkrićem pisma
počinju da se zapisuju i potom prilagođavaju na različite načine. Mnogobrojna dela svetske
književnosti zasnivaju se na mnogo starijim mitovima kao inspiracijom. Mitovi takođe učvršćuju
kulturni identitet naroda i služe kao svojevrsni uzori. Mitovi najviše opčinjavaju time što se
odvijaju na granici stvarnosti i mašte, slave neobičnost i opisuju zastračujuće pojave. Time nam
donose velika uzbuženja i nadahnuća. Kroz istoriju mitovi su bili često prepričavani, time je
dolazilo do različitih varijacija samih mitova, međutim u svim svetskim mitovima održane su
zajedničke ključne stvari.

Mađarska mitologija

Mađarska mitologijama slično svim svetskim mitologijama uključuje i neguje mitove,

legende, bajke o bogovima Mađara i drugim natprirodnim pojavama. Međutim veruje se da su
mnogi delovi izgubljeni, jer su očuvani samo pojedini tekstovi koji se i dalje mogu klasifikovati
kao mit. Najvažniji preostali izvori su u običajima, srednjevekovnim hronikama, delima drugih
nemađarskih autora i u arheologiji. Dela ostaju očuvana i živa u mnogim narodnim pričama,
predanjima i verovanjima, potom pesmama, legendama i tradicijama vezanim za velike praznike.
Mnogobrojni mađarski obredi pri sahranama velikana iz prošlosti takođe mnogo govore o
verovanjima o kojima saznajemo uz pomoć arheologije.

Mađarska mitologija priča nam o periodu od početaka mađarskog naroda do osnivanja

njihovih prvih država i carstava. Ovaj tradicionalno važan skup priča, koji seže hiljadama
godina, sačuvan je od mađarskog naroda uprkos hiljadama godina u kojima su prolazili kroz
konstantne progone od strane drugih naroda koji su i silom nastojali uništiti sve tragove drevne
mađarske kulture i religije .

3
 Važnost mađarske mitologije, dakle ne leži samo u njenoj kulturnoj vrednosti, već i na
tome da je to svojevrsni istorijski zapis mađarskog naroda.

Podela na tri sveta:

Mađarska mitologija zadržava mnoge sličnosti sa mitologijama ostalih evropskih naroda.
Od stotine različitih legendi podeljenih u različite tradicije po čitavom kontinentu koje su većini
dobro poznate. Mnogi mitovi su nastali kao deo usmenog predanja i samo kao takvi se održali,
čak i uz pomoć mnogih drugih izvora, veći deo koji nam je poznat može se smatrati samo
fragmentarnim, ali iz tih izvora možemo saznati sličnosti svih evropskih mitologija.

Kao dobro poznate grčka, rimska ili nordijska mitologija, u mađarskoj se odražava podela
na tri sveta. U njima se slično nalaze i sveta bića, božanstva, po ugledu na ljudski lik, koji su
uglavnom na vrhu, nekom uzvišenom mestu, ili sveta stvorenja koja se razlikuju u zavisnosti od
područja, većinski ptice, psi ili mačke. U srednjem svetu nalaze se čudesna stvorenja sa manjim
moćima, ali podjednako neobični i impresivni. Donji svet rezervisan je za duše mrtvih. Svetove
povezuje drvo života.

U mađarskom mitu ta tri područja su:

 prvi je viši ili gornji svet (Felső világ), dom bogova;

 drugi je srednji svet (Középső világ) ili svet koji nam je poznat;

 treći je podzemlje (Alsó világ).

U središtu sveta stoji visoko drvo:

Svetsko stablo / Drvo Života (Világfa / Életfa). Njegovo lišće je viši svet, a Turul ptica,
sveta mađarska ptica, boravi na vrhu. Srednji Svet se nalazi na njegovom stablu, a podzemlje oko
njegovih korena. U nekim pričama, stablo ima plod zlatne jabuke.

4
Gornji ili viši svet

U višem svetu mađarske mitologije žive bogovi i dobre duše. Bogovi međusobno imaju
isti rang, iako je najvažnija figura od njih Isten (Bog). On kontroliše svet, oblikuje sudbinu ljudi,
promatra Srednji svet s neba, a ponekad daje upozorenje munjom (mennykő). Isten je stvorio svet
uz pomoć Ördög (vrag ili đavo). Ostali bogovi su:

Istenanya (Majka Božja), takođe poznata kao Boldogasszony (doslovno znači sretna / vesela
žena, kasnije poistovećena sa Devicom Marijom), je boginja majčinstva i pomagala je ženama u
porodu. Nakon pokršćavanja njen lik jezamenjen za lik Device Marije.

Hadúr, Bog rata, a bio je i kovač. Nosio je oklop i oružje izrađene od čistog bakra, što je njegov
sveti metal, a veruje se da je iskovao Mač Božiji koji je otkrio Atila, što mu je garantovalo
nepobedivosti i kojim je osigurao svoju vladavinu, te se smatrao bičem božijim koji će kazniti, a
potom i vladati celim svetom. Bilo je uobičajeno da za Hadura Mađari žrtvuju bele pastuve pre
bitke.

Napkirály je mađarski bog sunca. On jaše svoj srebrnokosog konja od istoka prema zapadu svaki
dan, nadgledajući sve ispod njega.

Szélkirályje mađarski bog vetra i kiše, njegov oklop i oružje su izrađene od čistog srebra, metala
koji se smatrao svetim kod starih mađara.

Glavna nebeska tela, Sunce i Mesec, takođe se nalaze u gornjem svetu. Za nebo se
smatralo da je veliki šator koji drvo života pridržava. Nekoliko rupa na njemu su zvezde, Sunce,
Mesec i kosmičkisimboli, poznati su sa mađarskih nadgrobnih spomenika iz razdoblja
mađarskog osvajanja.

Srednji svet

Srednji svet dele ljudi i mnoga mitološka bića, potonji često sa određenim natprirodnim
moćima. Postoje duhovi, sirene, žene koje živi u vodi ljudskog trupa i ribljim repom,
zastračujuće zveri, patuljci, goblini, divovi i vile. Svi oni su podeljeni prema njihovim dobrim i
lošim osobinama.

Csodaszarvas, čarobni jelen, središnji je lik u legendama koje okružuju poreklo Mađara. Prema
mađarskom legendi, dok su se vraćali iz lova, braća Hunor i Magor, koja se smatraju da vode
poreklo od biblijskog lika Jafeta, videla su čudesnog belog jelena. Oni prate životinju, ali je ona
uvek ispred njih, vodeći ih na zapad u Levadiju gde začinju mađarski narod.

5
Álmos je bio polu - legendarni lik potomak iz kuće Árpád. Vladao je Mađarima u Levediji.
Njegovo rođenje javilo se kao proročanstvo njegovoj majci u snu, i smatra se da ju je oplodila
čudesna ptica Turul.

Turul je velika sveta mađarska ptica nalik na sokola koju je poslao Isten da predvodi stvaranje i
sudbinu Mađara. Mnogi kraljevi smatraju se precima svete ptice Turul.

Griff, u mađarskom mitologiji sličan ptici Turul. U nekim bajkama, to je okrutna, pohlepni ptica
koja se hrani ljudima, ali to joj je jedini način da se vrati u Srednji svet.

Od čudotvornih stvorenja tu se nalazi i Sárkány, zmaj. Pojavljuje se u većini bajki i ovo stvorenje
u Mađarskoj mitologiji nije slično zmajevima iz kineske mitologije ili zmajevima iz mitologija
drugih evropskih naroda. On je uvek u čovečijem obliku, može jahati konja, i ima obično sedam
glava, ponekad i tri (česti i simbolični brojevi kod Mađara). Zmajevi obično predstavljaju
ljudsko ponašanje i karakter, odnosno kada se junak bori s njim, on se bori da prevlada svoje loše
ponašanje, navike ili karakteristike.

Magijske sposobnosti imali su Garabonciás, osoba koja je naučila magiju, za razliku od šamana,
koji su imali magijske sposobnosti rođenjem. On je u stanju stvarati oluje. Potom Bába, starica,
koja je izvorno bila dobra vila koja je kasnije degradirana i postala zla. Iako je imala magične
sposobnosti, ona nije bila veštica. Mislilo se da živi u fontanama, a ako se deca previše približe,
ona bi ih namamila u svoju jazbinu. Veštica je bila Boszorkány neprijateljski naklonjena, štetna,
starica sa magijskim sposobnostima. Imala je sposobnost da se transformiše, leti i baca
prokletstva. Ljudima je izazivala nagle bolesti. Oni su se najbolje snalazile po noći, ili po
sumraku.

Od duhova Mađari su verovali u lidérc mistriozno stvorenje sa nekoliko mogućih oblika u

kojima se javljalo, i svi oni su bili zlokobni. Bubus (mumus) malo stvorenje koje živi u
pećinama, zadžalo se u narodnim običajima kao stvorenje kojim se zastrašuju deca. Guta i Fene
zastrašujući mađarski demoni koji su povezani sa bolestima. Guta prebija svoje žrtve na smrt,
često povezan sa naglom smrću poput šloga, srčanih udara ili iznenadne paralize.

Vadleány je šumsko stvorenje, koje zavodi pastire i iscrpljuje im snagu. Zatim manók i törpék
goblini i patuljci stvorenja koja su živela u šumama ili pod zemljom. Obično vični zanatskim
poslovima, izrazito domišljati i lukavi. Nasuprot njima su Óriások divovi, džinovska stvorenja
koja su živela na planinama.

Vile ili tündérek omiljena stvorenja mađarske mitologije, mlade lepe devojke koje su pomagale
ljudima i često im ispunjavale želje

6
Donji svet

Donji svet je mesto loših duša, zlih duhova i duša mrtvih ljudi koji su bili okrutni i zli u
životu i dom Ördög- a, tvorca svega lošeg za ljude: na primer, dosadnih životinja kao što su
buve, vaši i muve.

Nakon smrti, ljudska duša napušta telo. Telo je zakopano od strane rođaka na drugoj
obali reke, koja gleda prema istoku. Ako je duša bila dobra, ona ide na drugi svet Túlvilág, gde
dobija večni mir. Ako je duša bila loša, on mora patiti u podzemlju Also Világ / Alvilág, gde žive
Ördög i brojni zli duhovi.

Ördög je demonsko biće iz mađarske mitologije koji uspostavlja mračne i zle aspekte
sveta. Bio identifikovan sa đavolom. Mogao je da menja svoj oblik, često se predstavlja kao
stvorenje slično faunu: crn, s kopitima, rogovima, oštrim šiljitim repom, a nosio je vile i takođe
imao sumporan smrad. On prebiva u podzemlju ili paklu stalno mešajući veliki kotao ispunjen
dušama. Kad dođe na zemlju, on poprima oblik lisice, tamnog plamena ili mađarskog pastira s
tamnim, svetlucavim oči. Njegova navika je da se kladi sa ljudima i vidi da li su podmitljivi.
Njegov dugoročni cilj je da prikupi što više ljudskih duša.

Duhovna kultura

Na razvoj duhovne kulture kod starih mađara su uticale dve stvari. Prvenstveno ona
duhovna saznanja i iskustva, koji se javljaju u vezi sa izradom oruđa i oružja. Sa druge strane tu
su predstave, praznoverja, religijska verovanja, kojima su pokušavali da objasne razne prirodne
pojave i samog čoveka.

Kada su mađarski narodi počeli sa izradom metalnih predmeta i stekli neka tehnička
znanja bogatili su i svoj duhovni život. Upoznali su određene metode pri njihovoj izradi i neke
nepoznate i neobnjašnjive osobine pojedinih stvari objašnjavali su delovanjem tajnovitih bića.
Dvojaku osobinu živih i mrtvih stvari donosili su u vezi sa delovanjem duhova. Ovo gledište je
dobilo ime animizam.Smatrali su da postoji jedan period pre rođenja, zatim ovozemaljski, i
konačno zagrobni život. Duše još nerođenih ljudi sede u obliku ptica na granama Drveta života.
Odatle odleću u matericu najpoštenijih žena i tamo se pretvaraju u ljude. Događaje na zemlji, ovi
ljudi svatili su kao odraz događaja u svetu duhova. Duhovi na nebu ponašali su se kao i običan
narod. Nebeska kosmička bića nisu se delila na apsolutno dobra i zla, već je svaki bio i malo

7
dobar i malo zao. Pored njihove prirode, njihov tačan izglednije bio apsolutno definisan. O
zagrobnom životu živi su imali maglovite predstave.

Tokom praistorije pa i kasnije, dolazilo je do sklapanja saveza između različitih plemena

i to na osnovu sličnih verovanja. U ovim verovanjima najznačaniji element bio je kult predaka.
Imali su i zajedničkih, ali i suprotnih stavova te je dolazilo do njihovog mešanja ili raspadanja
plemena ako je najsnažnija grupa nastojala da nametne svoja verovanja.

Stvarao se i kult životinja. Kod mađara to su bile ptice, zatim jelen, vuk, medved i konj.
Kult medveda bio je sveopšti kod Ugrofinaca zbog njegove ogromne snage i nepredvidljive
prirode. Kult jelena u religijskom životu Mađara bio je trajan element. Uloga jelena koji je
predvodio Mađare do njihove naseobine kao mit o čudesnom jelenu kod Mađara ima svoje
preteče u najranijim periodima. U mađarskim verovanjima vuk je takođe imao značajnu ulogu,
kao i konj, kod koga se uporedo sa početkom njegovog uzgajanja pojavljuje i njegov kult.

Totemizam

Totemizam predstavlja razvijeniji oblik animizma, gde se pojedine totemističke životinje

prikazuju kao oznake pojedinih rodova ili delova naroda. Ta poštovana totemska životinja, koja
pretstavlja predka naroda, nije ovozemaljsko, nego kosmičko biće. Njegova zemaljska imitacija
zato je uživala toliko poštovanje, jer je ličila na kosmičko-duhovnu životinju, a raspolagala je i
određenim njegovim osobinama. Ova totemska životinja oglašavala se ljudskim glasom, mogla
je da stupi u brak sa zemaljskim ženama, iz kojih su se rađali potomci sa čudesnim moćima.
Značaj porekla stapa se sa religijskim verovanjima, sa pojmom jednog vanzemaljskog višljeg
sveta, odnosno sa nebom. Poreklo kraljevskih porodica vodi u nebo, u božiju sredinu, pa su i
kraljevi polubogovi, bogovi-kraljevi, kada se pojave. Odavde potiče ta pojava, da je poreklo
pojedinih dinastija obaviljeno misterijom.

Šamanizam

Šamani, vračevi mađarske prareligije, koji su nosili naziv táltos (mudrac) bili su izabrani
ljudi, i samo su posle duge borbe dostigli ova zvanja. Njihovo rađanje bilo je posebno, jer su
dolazili na svet sa zubima, sa šest prstiju ili sa nekim drugim nesvakidašnjim osobenostima. U
stanju ekstaze odabranik za vrača borio se sa duhovima izvan zemaljskog sveta u liku borbenog

8
konja ili bika. Posle prvog ovakvog puta postao je vrač. Njegova pomoćna sredstva za putovanje
na drugi svet bili su bubanj, koji je simbolizovao konja, čarobni štap i ukras na glavi. Šamanovo
putovanje u zemlju dohova praćeno je histeričnim napadima, stanjem ekstaze, koje je izazivalo
monotoni zvuk bubnja. Šaman je bio i lekar, vidovnjak, naučnik svoga vremena, poznavalac
ideja svoje zajednice, njegova vidovidost omogućavala je vezu između ovozemaljskog i
izvanzemaljskog života. Prvi šamani nisu bili samo duhovne vođe svog naroda, nego i njihove
poglavice. Borba vrača u liku bika takođe je posledica turskog uticaja, a i rečivezane za šamanov
ritual potiču iz turskog jezika. Šamani su uvek imali konja, motiv koji se često pojavljuje u
mađarskim narodnim pričama . Konj je uvek bio ružan, kome se svako rugao i samo táltos može
videti stvarne kvalitete skrivene u konju. Smo je šaman mogao jahati tog konja kad se susretnu.
Na taj način su šaman postiže medititaciju.U narodnim pričama konj ima pet ili šest nogu , može
imati zlatnu, srebrnu ili bakarnu kosu. Pre bitke hranio se vrelim žarom, a mogao je da leti iako
bez krila.

Ostaci u današnjim običajima

Mnogobrojni izvori mogu otkriti da su neki motivi narodnih priča , fragmenti ili stihovi
pesama starog verovanja sačuvani u narodnim običajima. Mnogi zapisi govore o šamanizmu i
njegovim uticajima i ostacima u današnjim običajima. Érdy-codex, najveća zbirka mađarskih
legendi.Nju je napisao jedan autor, koji je verovatnobio monah. Mesto njegovog porekla i
njihovi vlasnici su nepoznati,a trenutno se čuva u biblioteci Mađarskog Narodnog muzeja.

U njemu se navode legende devedeset najvažnijih svetaca. Takođe navodi sveci mađarske
istorije. Sam kodeks se temelji na latinskim delima. Ime je dobio po osobi koja je prvi put izdala
ovo važno delo mađarske mitologije, János Érdy.

9
Zaključak

Duhovni život predaka Mađara, bio je na istom nivou kao kod naroda u središtu
kontinenta. Ogroman izvor duhovnih saznaja činili su rad i iskustvo. Svi naši daleki preci iz
borbi sa prirodom izvlačili su pojedine zaključke. Na prvom nivou se nalaze ona iskustva i
znanja, koja se odnose na naselja, gradnju kuća, i izradu alata i drugih upotrebnih predmeta.
Verovatno, da su i one radne procese, koje su pratile intulektualne delatnosti takođe okruživali
vražbinama.Sa druge strane sigurno se nalaze i one njima manje poznate stvari koje su pokušali
objasniti na neki njima logičan način. Ljudi praistorijskog vremena nastojali su da objasne i tajne
prirode života i prolaznosti. Pošto nisu znali da ih objasne, pojavila su se religijska verovanja i
praznoverja. Ta verovanja upravo su se duboko usadila u kulturu gotovo svih civilizacija i čine
njen neizostavni deo. Od prvog dana kada se rađamo i kada upoznajemo svet, sve uz naš tok
života nas prate sva ta magičnost i misterioznost, gde pokušavamo i mi ponekad da ubacimo
neku svoju ideju. Uticaji su takođe vidljivi u najvećim delima svetske književnosti , a ona na
mnoge druge kulturne segmente, u kojima bez pogovora uživamo. Sve do trenutka kada i mi
dolazimo do onog trenutka kad svojim bićem i delima i mi sami postajemo mit.

10
Literatura:
 Philip Wilkinson : Myths and legends. – Dorling Kindersley Limited, London, 2009
 Ligetti Lajos A magyarságőstörténete, Budapest, 1986
 Zoltán Pintér: Mitológiai kislexikon. – Szalay Könyvkiadó és Kereskedőház Kft., 1996.
 http://www.hunmagyar.org/mondak/ Poslednje uređivano Nedelja, 09 Maj, 2010 5:49:06
AM
 Bartha Antal : A magyarnépőstörténete, Budapest 1988, str. 164-169

11