Ekološki intervjui u doba korone - septembar 2021.

godine
GODINA II - BROJ 13 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone

Dejan Lekić, diplomirani građevinski inženjer, magistar

veštačke inteligencije, stručnjak UN u oblasti zaštite životne
sredine

„Šta nas guši ako nas ne truje?“

Možemo li čuti Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji je tipično za post-tranzicione zemlje. Dakle postoji veliki broj nasleđenih problema,
ne samo iz skorije prošlosti već onih koji su posledica sasvim drugačijeg, pri tom zastarelog, koncepta privrede gde
je ekonomski rast i razvoj stavljen daleko ispred zaštite životne sredine i zdravlja građana.

Na žalost ovaj pristup se nije promenio, smatra se da su visoki nivoi zagađenja zapravo nužno zlo i da ćemo se
problemom zaštite životne sredine baviti u budućnosti kada dostignemo određeni nivo ekonomskog razvoja.

Kao posebno zanimljivu pojavu imamo i takozvani „afirmativni“ pristup javnih službenika gde se o činjenicama koje
su sasvim lako proverive govori „marketinškim“ jezikom pa smo tako u poslednjem akcidentu sa požarom na
deponiji u Vinči mogli da čujemo i da nas dim sa deponije „guši, ali ne truje“.

To je paradigma stanja životne sredine, umesto da na pravi način sagledamo stanje, a to možemo samo
odgovarajućim merenjima i ocenama stanja, te da zatim sprovodimo mere prema prioritetima, mi pokušavamo da
građane ubedimo da je sve u redu i to na trivijalan, neprimeren i ponižavajući način. Pa šta nas onda guši ako nas
ne truje?
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Dejan Lekić

Podržite EKONEC

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Da li su one dodatno
usporene i onemogućene?

Naprotiv, zapravo mere izolacije su me vratile jednom od mojih osnovnih interesovanja, programiranju. Tako sam u
vremenu smanjenih mogućnosti za kontakte, sa prijateljima i kolegama učestvovao u osnivanju Nacionalne ekološke
asocijacije, čiji sam rad podržao kroz izradu dva softvera zasnovana na internet tehnologijama dostupnih u formi
Web i mobilne aplikacije, namenjene prikazu podataka o kvalitetu vazduha i zasićenju vazduha alergenim polenom.

Takođe pokušao sam da kroz aktivnosti na društvenim mrežama doprinesem boljem informisanju javnosti o tekućim
problemima u životnoj sredini. U prvom periodu je u fokusu bio kvalitet vazduha, ali uskoro planiram da otvorim i
druge značajne teme, kvalitet voda, kontaminirane lokacije i druge.

Zanimljivo je i da sam u prethodnih godinu i po dana potpuno prestao da gledam televiziju, što preporučujem
svima. Previše konfuznih informacija, subjektivnih, emocijama obojenih nastupa i najgore, potpuno odsustvo
korišćenja proverivih činjenica i naučnih saznanja dovode do daljeg urušavanja sistema vrednosti u svim oblastima i
pogoduju stvaranju osećaja nesigurnosti i straha.

Posebno bih želeo da obratim pažnju na ove po meni najteže posledice epidemije korona virusa.

Osećanja beznađa, nemoći, odbačenosti, straha za svoje porodice i sebe, neizvesnosti, prisutna su kod sve većeg
dela populacije, a dodatno su pojačani nestručnim, paušalnim, skoro pa vašarskim tumačenjima stvarnosti
dostupnim u većini medija.

Pre nego što počnemo da pričamo o stručnim temama, moram da podsetim javnost i naše građane na
događaj koji se dogodio u januaru ove godine i Vašu smenu sa mesta načelnika odeljenja za
izveštavanje, indikatore i informacioni sistem u Agenciji za zaštitu životne sredine i premeštanje na
nižu poziciju u Ministarstvo zaštite životne sredine. Kako ste to doživeli, uzimajući u obzir podatak, da
ste u Agenciji za zaštitu životne sredine radili od njenog osnivanja, punih 17 godina?
Hvala Vam na ovom pitanju. Moja smena čak i nije toliko važna. Moja dosadašnja karijera čiji su detalji javno
dostupni i njen nastavak, odnosno ono što će se događati u budućnosti će dati jasne odgovore na ovo pitanje i
ocenu svrsishodnosti odluka koje su doneli državni službenici na položaju.

Ono što je zapravo potpuno fascinantno je činjenica da su oni koji su se na taj korak odlučili, bili spremni da,
obratite pažnju, ukinu Odeljenje za izveštavanje, indikatore i informacioni sistem samo da bi imali dalji pravni okvir
za moje uklonjanje, slično kao u slučaju kolege Milenka Jovanovića, gde je takođe, došlo do svođenja Odeljenja za
kontrolu kvaliteta vazduha na Odsek, što je nečuveno.

Koristim priliku da podsetim Vaše čitaoce na činjenicu da je u trenutku mog premeštanja iz Agencije u Ministarstvo,
Srbija imala najviši rezultat u procesu saradnje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu, za šta je direktno bilo
odgovorno upravo to, ukinuto, Odeljenje, na rang listi zemalja članica i saradnica, Srbija je zauzimala prvo mesto,
ispred jedne Nemačke, Francuske, ozbiljnih, veoma dobro organizovanih država Evropske unije.

Sticajem okolnosti ja sam obavljao i dužnost Nacionalne fokalne tačke za saradnju sa Evropskom agencijom za
životnu sredinu u periodu od 14 godina i taj visoki plasman je bio vrhunac višegodišnjeg rada. Pretpostavljate,
državni službenici na položaju su procenili da ni to nije dovoljno dobro.

Podsetiću Vas u procesu EU integracija najvažniji dokument kojim se ocenjuje ovaj napredak je takozvani „Izveštaj
o napretku“ koji Evropska komisija objavljuje svake godine. Šta u njemu stoji kao ključna poruka već nekoliko
godina? Parafraziram ključnu poruku „… jačati administrativni i finansijski kapacitet…. posebno Agencije za zaštitu
životne sredine…“. Skoro deset godina za redom. Bojim se da je ukidanje Odeljenja, i to baš onog sa rezultatima
prepoznatim na evropskom nivou, te rekompozicija strukture najvažnije institucije za ocenu stanja životne sredine u
Srbiji u direktnoj suprotnosti sa ovim preporukama, te direktna poruka da je pitanje EU integracija minorno u
odnosu na potrebu da eliminišete državne službenike koji narušavaju „afirmativnu“ atmosferu.

Konačno, javno postavljam pitanje, šta stoji u pregovaračkoj poziciji sa EU za Poglavlje 27 u kontekstu ovih tema i
potrebnih kapaciteta Agencije? Na šta se obavezala ova država i šta trenutno čitaju predstavnici država članica u
pripremi odluke o otvaranju pregovora u okviru ovog poglavlja?

Da li je odgovor na teme ubrzane primene standarda EU, implementacije „Green Deal-a“, kao novog okvira,
cirkularne ekonomije, koncepta nulte emisije gasova staklene bašte, zapošljavanje praktično beskonačnog broja
ljudi sa upitnim kvalifikacijama i radnim iskustvom nedovoljnim za ispunjavanje uslova za poziciju nameštenika u
državnoj upravi?

Apsolutno sam siguran da čak i ovo što sam ponudio kao odgovor na Vaše pitanje predstavlja izazov za buduće
„stručnjake“ koji u ovom trenutku nastaju u Agenciji u smislu čitanja i razumevanja. Sad zamislite da ovo čitaju na
engleskom jeziku.
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Dejan Lekić

Podržite EKONEC

Autor ste aplikacije „xEco Vazduh“ ( „eXtreme ECOlogy”) kojom se mogu videti trenutne nivoi
zagađenosti vazduha očitani na mernim stanicama. Koje su prednosti ove aplikacije i da li ona daje
potpune i dovoljno razumljive podatke o zagađenosti vazduha običnom čoveku?

Aplikacija „xEco Vazduh“ je moj pokušaj da se na korisniku pristupačan način daju realne, jednoznačne,
jednostavne i na svetskoj i evropskoj praksi, te domaćoj zakonskoj regulativi zasnovane ocene stanja kvaliteta
vazduha. U poređenju sa drugim aplikacijama aplikacija „xEco Vazduh“ sem uobičajene kategorizacije kvaliteta u
odnosu na takozvani Indeks kvaliteta vazduha, koji je usklađen sa metodologijom Evropske agecnije za životnu
sredinu, istovremeno daje i ocenu u odnosu na preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije, te granične
vrednosti za pojedine parametre propisane u našem zakonodavstvu.

Šta više, aplikacija u realnom vremenu izračunava i trajanja prekoračenja, pa tako, primera radi, danas možemo
saznati da je u toku 2021. godine broj dana sa prekoračenjima PM10 čestica u Popovcu bio 94, Valjevu 90, Novom
Pazaru 84, i tako dalje.

Podsećam dozvoljeni broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti je 35. Iz zvaničnih izvora ove podatke ćemo
saznati, obratite pažnju, septembra 2022. godine, mada je i to upitno, naime danas, 10. septembra 2021. godine,
još nije publikovan zvanični izveštaj za 2020. godinu. Verovatno je nedovoljno „afirmativan“, izgleda da vazduh ne
samo da guši nego malo i truje.

Takođe, ste osmislili i aplikaciju „xEco Polen“, koja omogućava građaninu da u svakom trenutku na
svojoj lokaciji, može saznati kolike su koncentracije ambrozije, lipe, trava ili četinara. Na koga ste misli
kada ste izumeli ovu aplikaciju, kako funkcioniše i na koji način može da se preuzme i instalira u
mobilni telefon?
Aplikacija „xEco Polen“ je zapravo nastavak rada na aplikaciji koju sam razvio još dok sam bio na mestu načelnika
Odeljenja za informacioni sistem u Agenciji. Ideja je da se praćenje koncentracija alergenog polena, gde se rezultati
agregiraju na svakih sedam dana, dakle pokazuju stanje u prošlosti, zapravo približi građanima uvođenjem
svojevrsnog indikatora Indeksa zasićenosti vazduha alergenim polenom koji kroz matematičku formulu obejdinjava
rezultate merenja sa prognozom koja u sebi sadrži informacije o sezonskim, klimatskim i meteorološkim uslovima.

Aplikacija prikazuje ovaj Indeks zasićenja na 25 lokacija u Srbiji za 26 alergenih vrsta i na žalost česta primedba
korisnika je da nema podataka za grad Novi Sad. Izvinjavam im se i ovom prilikom, nemam objašnjenje zašto
Agencija za zaštitu životne sredine nema mernu stanicu u Novom Sad, mada mogu da naslutim.

Tada kao i sada ovu aplikaciju razvijao sam i razvijam pro bono, dakle bez ikakve nadoknade. To je verovatno
šokantno za mnoge, posebno one koji smatraju da treba da budu plaćeni čak i za stvari koje ne znaju kako se tačno
zovu.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Dejan Lekić

Podržite EKONEC

Član ste Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije (NEA), recite nam kako ta organizacija može
da pomogne državnim institucijama i udruženjima?

Nacionalna ekološka asocijacija je osnovana kao nevladina organizacija u oblasti životne sredine i održivog razvoja
sa relativno novim pristupom u ovoj oblasti. Naime, ideja je da se nevladinom sektoru, građanima, pa čak i
državnim institucijama ponudi alternativni izvor ekspertskog znanja, zasnovan na naučnim, lako proverivim
činjenicama.

Imajući u vidu da naš stručni savet okuplja veliki broj profesora univerziteta odnosno vrhunskih stručnjaka u svojim
oblastima delovanja spremni smo da u najkraćem roku damo odgovore na pitanja svih relevantnih činilaca u
društvu. I ne samo odgovore, već i jasno definisane strateške uvide u to gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo u
ovoj oblasti. Na žalost, sem velikog interesovanja kolega iz drugih nevladinih organizacija te značajnog prodora u
medijsku sferu, NEA nije uspela da ostvari komunikaciju sa državnim institucijama, razloge možete pretpostaviti
sami.
„Zelena ekonomija“ se sve više forsira kao novi koncept. Šta vi mislite, može li taj koncept da zaživi u
Srbiji?

Na žalost može da bude samo zloupotrebljen i „odglumljen“ u marketinške svrhe. Daću Vam primer, u Beogradu na
početku Knez Mihajlove ulice se nalazi uređaj koji je nazvan prečišćavač vazduha. Neću ni pokušati da dam
argumente za besmislenost ideje, ali ću zato dati pirkaz shvatanja „zelene ekonomije“ u Srbiji. Pretpostavimo da je
jedan od zagađivača vazduha u Knez Mihajlovoj termoenergetski sektor, termoelektrane dakle proizvode struju,
strujom se napaja „naš“ prečišćavač koji prečišćava zagađujuće čestice iz okolnog vazduha koje je proizvela
termoelektrana. Čini li vam se da smo blizu koncepta Perpetuum mobile?

Pobogu, pa zašto instaliramo klima uređaje? Leti otvorite vrata frižidera, zamrzivača! Odlično hladi a i ekonomski je
isplativo. Građani na nekim mestima vrše separaciju otpada, onda dođe kamion kojim se smeće odnosi i sve tri ili
više grupe ubaci na isto mesto. Eto, to je „zelena ekonomija“ u Srbiji, ali ćete zato pronaći, na nivou šestog razreda
osnovne škole napisane, „afirmativne“ stavove državnih službenika na društvenim mrežama. Službenik, imenica
koja je izvedena iz glagola „služiti“, nepovratan oblik, dakle ne sebe nego građane.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Dejan Lekić

Podržite EKONEC

Poznati ste stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom i radom na mnogobrojnim ekološkim projektima u

zemlji i širom sveta, pa nam kažite, kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne
sredine?

Obrazovanje i kućno vaspitanje. Optimizam, motivacija, učešće svih. Pa tek onda kaznena politika. Ko ne voli da vidi
čistu planinsku reku, da udahne duboko čist vazduh? Da li neko misli da se građani Beograda zaista ne bi leti kupali
na Savi da je ona čista? Zamislite na Trgu Republike šumu umesto one ledine koju sada imamo… Šumu sa
potoćićima. Zamislite na Savi od kule Nebojša do Ade Ciganlije kupalište, uređene plaže? Svest se dakle podiže
ličnim primerom, primenom politika koje zaista ljude vraćaju prirodi i zdravom životu. Odgovor nije u betonu i
staklu. Odgovor je u drveću i pticama. U smehu. Najređoj pojavi u poslednje vreme.

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Nataša Đereg, diplomirani inženjer šumarstva za zaštitu od erozije,

direktorka CEKOR-a, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog
konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 27

„Dužnost građana je da vrše pritisak da se zaštita životne

sredine podigne na viši nivo“

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Mogu da kažem da se sve više ljudi bavi životnom sredinom, ide na proteste, shvata njen značaj za zdravlje ljudi,
što mi je drago.

Ne putujem mnogo kao pre, pa mogu samo da kažem šta vidim u svom okruženju i šta pročitam u vestima i na
društvenim mrežama – vidim da se svašta ispušta u reke, da razbacanog smeća ima posvuda, da razdvajanje
otpada na mestu nastanka nije zaživelo, da se rasipnički odnosimo prema energiji i prirodnim resursima, da se
zelenilo u gradovima uništava, a povećava beton, da nema novca za mnoge stvari to jest, možda političke volje.

Sa druge strane pokreću se neke investicije sa nacionalnog nivoa, ali one su veoma netransparentne i bez učešća
javnosti. Kada su u pitanju procene uticaja na životnu sredinu, mislim da se situacija pogoršala i uopšte primena
tog zakona i drugih takozvanih horizontalnih zakona je vrlo degradirala.

Od 2005. pa sve do danas nismo uspeli da nateramo industriju, to jest, privredu da dobiju integrisane dozvole – za
sprečavanje i kontrolu zagađivanja i mislim da nam je to najslabija karika.

Dovodimo investitore, ne pitamo se kakve tehnologije koriste i koliki su eksterni troškovi u koje se ubrajaju troškovi
gubitaka ekosistemskih usluga, smanjivanje resursa, troškovi zdravlja i tako dalje.
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Nataša Đereg

Podržite EKONEC
Da li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeva da odgovori svom zadatku i zaštiti
životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

To je težak zadatak. Novi saziv jeste doneo neke pomake, ali nažalost nasleđeni problemi su toliki da to nije
dovoljno. Još uvek u tom Ministarstvu nema dovoljno administrativnih kapaciteta kako bi se zaštita životne sredine
digla na viši nivo.

S druge strane, mnogo kvalitetnog kadra je otišlo iz tog Ministarstva, a i onako smo bili slabi. Sve to, u sprezi i sa
slabim kapacitetima i ingerencijama Agencije za zaštitu životne sredine se čini nedovoljno, jer se svakodnevno
dešavaju problemi vezani za životnu sredinu, a imamo i nasleđene probleme koji nisu rešeni.

U najavi su projekti koji će se finansirati iz pomoći EU za Zelenu agendu, ali niko ne zna u javnosti ništa o njima –
ko ih je kandidovao, ko ih je poslagao po prioritetima, gde je ta lista i da li će se raditi strateška procena uticaja na
životnu sredinu za takav plan – da li je to Srbija 2025 ili neki drugi plan svejedno.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na aktivnosti Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR?
Jesu li one dodatno usporene i onemogućene?

Epidemija je na svakog uticala, pa i na nas. Menja se način rada, sve je manje uživo događaja, no prilagodili smo se
tome i radimo na projektima jednako, kao i pre samo što postoje nekad zastoji.

Srećom, donatori imaju razumevanja za situaciju, a i mi se trudimo da se prilagodimo i da budemo inovativni.

Koordinatorka ste radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU). Hoćete
li nam reći kako funkcioniše Radna grupa i imate li uopšte nekakav uticaj na donosioce odluka kad je u
pitanju Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene?

Što se tiče Poglavlja, malo se napravilo zatišje, jer će se po novoj metodologiji otvoriti ceo klaster. Radimo
fundraising kako bi osnažili radnu grupu, a takođe, radimo i na reorganizaciji članstva, gde želimo što više
akademskih građana dodatno da uključimo.

Kao radna grupa, mali smo nekoliko razgovora sa premijerkom oko održivog razvoja, zelene agende i zelene
tranzicije, sa Delegacijom EU takođe i nameravamo da aktivnije učestvujemo u IPA programiranju u narednom
periodu.

Ostaje još da se intenzivira saardnja sa resornim Ministarstvom i da pokušamo u dijalogu sa njima da menjamo
stvari na bolje.
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Nataša Đereg

Podržite EKONEC

Prošle godine u ovo vreme bili ste serijom uvredljivih tekstova napadnute Vi i Dragana Arsić iz Pokreta
„Odbranimo šume Fruške gore. Sem mreže „Pošumimo Vojvodinu“ i nekoliko ekoloških aktivista,
nezavisnih portala i pokreta, gotovo da niko nije stao u Vašu odbranu od strane bizarnog portala
„Prismotra“ koji je danima iznosio neistine i netačne informacije u javnost. Kako se završio taj slučaj i
kako danas sa godinu dana distance gledate na celu tu situaciju?

Prosto ne osvrćemo se na to. Još jednom hvala svima koji su nas podržali! Zaista je teško kada ste posvećeni radu i
izgrađujete organizaciju 20 i kusur godina, da vas neko na takav način napada i blati. Taj portal je ugašen, sada
znamo i načine borbe protiv takvih slučajeva.

Iako Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR nije učestvovao, odnosno koknurisao za sredstva iz
državnog budžeta, hočete li mi dati komentar na dešavanja oko nedavnog završenog konkursa za
podršku projektima civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji? Kao osoba sa
ogromnim i neizmernim iskustvom i znanjem, šta vidite kao ključni problem tog konkursa, koji je
godinama tema za diskusiju i analizu, s tim što je ove godine dara prevršila svaku meru?

Da, nismo učestvovali, pa srećom ni ne znam detalje, ali ono što sam čula je porazno. Naime, nekih 90 odsto
organizacija kojima su dodeljena sredstva su organizacije koje niko živi ne zna, što je upitno i problematično, kao i
broj bodova koji je dodeljen.
Zaista, želim da dam podršku svim organizacijama koje su učestvovale na konkursu da se svim pravnim sredstvima
izbore protiv svake nepravde koja se činila tim konkursom.

Verujem da su te organizacije već napravile određene korake i trebalo bi njima dati prostora da ovaj konkurs
komentarišu.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Nataša Đereg

Podržite EKONEC

Projekat CEKOR-a „Go for bike!“ pokazao je da mladi Subotice traže da se poboljša biciklistička
infrastruktura u gradu. Šta su još rezultati ankete i zaključci projekta koje ste realizovali u Subotici?

To je bio jedan manji projekat podržan od strane Grada Subotice, a zaključci naših analiza i ankete su sledeći:

1. Imamo ograničenja u prostoru za biciklizam: pre svega, nedovoljna razdvojenost biciklističkog od drugih
vidova saobraćaja.
2. Zatim, imamo prostornu strukturu koja ne podržava paralelno odvijanje biciklističkog saobraćaja –
nedostatak koridora za bicikliste.
3. Imamo nedovoljnu bezbednost i nejasnu orijentaciju što destimuliše biciklizam.
4. Imamo takođe ogroman nedostatak prostora za parkiranje bicikli.
Na kojim projektima i programima Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR trenutno radi?

Radimo i dalje na temama vezanim za energetiku, klimatske promene, energetskim scenarijima, rudarstvu i
njegovom socijalnom i ekološkom uticaju, radimo na ljudskim pravima koja su povezana sa pravima na zdravu
životnu sredinu i pokušavamo da približimo pitanje klimatskih promena i prema crkvama kao novoj ciljnoj grupi.

Radimo i na nekim međunarodnim projektima gde smo partneri – tu nas interesuje bezbednost ekoloških aktivista,
radili smo neke analize i sprema se film. Radimo u okviru Nacionalnog Konventa o EU na Poglavljima 27, 14 i 21,
radimo u međusektorskim radnim grupama – za ERP (Program ekonomskih reformi) i za održivi razvoj.

U proteklo vreme se sve više uključujemo i u pitanja pošumljavanja, članica smo mreže „Pošumimo Vojvodinu“, a u
Subotici želimo da zaštitimo postojeće šume, koje su ustvari zaštitni pojas za naš grad od prekomerne seče i
vandalizma.

Prelazak na „zelenu ekonomiju“ i njen forsiran razvoj se sve više najavljuju. Šta vi mislite da li taj
koncept može da zaživi kod nas?

Ukoliko želimo u korak sa Evropom, a takođe, ukoliko želimo bespovratna sredstva iz EU, to je neminovnost. Bitno
je samo kako ćemo sa preduzećima, hoćemo li im dati neke ekonomske ili druge podsticaje, da li se kod nas isplati
biti „zelen“.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Nataša Đereg

Podržite EKONEC

Šta je neophodno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana podigao nivo svesti o neophodnosti
zaštite životne sredine?

Ja uvek kažem, da građani znaju dosta, to jest, dovoljno o zaštiti životne sredine i sami bi više uradili, da imaju
podršku države, odnosno sistema – u obliku infrastrukture, na primer, kante raznih boja i sistem razdvojenog
prikupljanja otpada, sistem kažnjavanja onih koji uništavaju životnu sredinu i bolji rad sudova u ovoj oblasti,
adekvatan sistem ekoloških taksi i vraćanje tako prikupljenog novca nazad za poboljšanje životne sredine.

Građani u svojim lokalnim sredinama mogu da izvrše pritisak da se urade poboljšanja i digne zaštita životne sredine
na viši nivo, a u tome im mogu pomoći udruženja građana.

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Kristina Cvejanov, konsultantkinja za komunikacije i

upravljanje otpadom „Green Loop“

„Cirkularna ekonomija je preduslov za smanjenje otpada na

deponijama, ali i za smanjenje eksploatacije prirodnih resursa“

Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Loše stanje u životnoj sredini je višedecenijski problem, jedino šta je tu aktuelno je iznenadno interesovanje
aktivista/građana, političkih stranaka i medija za ovu temu. Kada se sagleda ovo malo dostupnih podataka koji
odražavaju nivo zagađenosti životne sredine, a tiču se kvaliteta vazduha ili količina deponovanog otpada, situacija
deluje tragično, po svojoj ekološkoj ličnoj karti Srbija, kao da je deo istočne Afrike, a ne Evrope.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Kristina Cvejanov

Podržite EKONEC
Hoće li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeti da odgovori svom zadatku i zaštiti
životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Ni jedno Ministarstvo zaštite životne sredine, pa ni ovo ne može samo da zaštiti životnu sredinu u Srbiji. Zaštita
životne sredine je sistemski proces, a uloga Ministarstva jeste da kreira regulatorni okvir za njegovo efikasno
sprovođenje, obezbedi licenciranje odgovornih aktera i procesa (izdavanje dozvola) i uspostavi monitoring i kontrolu
istih.

Životna sredina je multidisciplinarna oblast za koju niti Ministarstvo, niti Srbija ima dovoljno stručnjaka, pa je teško
sa optimizmom odgovoriti na ovo pitanje.

Mnoge važne oblasti ili zakoni koji imaju veze sa zaštitom životne sredine nemaju veze sa Ministarstvom životne
sredine, poput Zakona o komunalnim delatnostima ili rudarskog otpada. Najveći deo nadležnosti je na samim
lokalnim samoupravama, koje jako često i ne razumeju koje su im zakonske obaveze i odgovornosti, a kamoli da
imaju kapacitet da ih primene.

Kad je rad inspekcija u pitanju, postoji i odsustvo volje da se kažnjavaju krivci za štetu učinjenu životnoj sredini.

Dakle, sve ove probleme niko ne može da reši u jednom mandatu, ali za početak treba početi probleme rešavati
sistemski.

Plašim se da malo ljudi na odgovornim funkcijama razume šta to suštinski znači, a još manje da shvataju da bez
vladavine prava nema ni čiste životne sredine. Kao ni bez adekvatnih finansijskih mehanizama.

Dakle, daleko je dan ili godina u kojoj ćemo „zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji”. A koliko daleko, zavisi
bukvalno od svakoga od nas, jer bukvalno svako od nas je i zagađuje.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Da li su one dodatno
usporene i onemogućene?

Što se mene lično tiče meni je korona virus doneo upravo ono što sam i želela – mogućnost rada na daljinu i veću
efikasnost u komunikaciji sa ljudima, pa samim tim i više slobodnog vremena. Sam početak izbijanja epidemije se
poklopio sa promenom radnog statusa, gde sam posle decenije provedene u privredi, konačno obula konsultantske
cipele, što mi je dosta dugo bila želja. A posla za ljude sa iskustvom poput mog ima i više nego dovoljno.

Pokušavam da zadržim tu „ležernost” sa početka epidemije u kojoj je većina nas silom prilika morala da „spusti
loptu”, tako da što se mene tiče ništa loše epidemija nije donela na profesionalnom planu. Situacije u kojoj se život i
smrt tako jasno suočavaju na mene uvek deluju kao otrežnjenje i pomognu mi da razumem šta mi je zaista bitno,
ko mi je zaista bitan i u kom pravcu treba da nastavim.
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Kristina Cvejanov

Podržite EKONEC

Šta biste poručili građanima koji ulažu svoje vreme i energiju, kako bi razvrstali otpad iz domaćinstva i
odneli ga do kontejnera, a onda ugledaju kako dolazi kamion – đubretarac i njihov selektovani otpad
prosipa u jedan depo? Ima li to uopšte svrhe?

Poručila bih im da provere sa komunalnim preduzećem zašto se to dešava i gde odlazi njihov otpad, pa da u odnosu
na to procene da li to ima ili nema svrhu.

Često se ovo dešava kao problem nesistemskog rešavanja problema upravljanja komunalnim otpadom. Neko je čuo
i video da treba da imamo 2-3 različita kontejnera, za papir ili plastiku, limenke ili staklo, pa je tako i urađena
nabavka i postavka posuda.

Onda je neko drugi prazneći ove posude shvatio da u njima ima i drugog smeća i da njihov sadržaj mora da ide na
sortirnu liniju da bi se ono izvadilo. Onda je neko treći zaključio da je kad već sve mora da sortira dodatno
besmisleno slati odvojene kamione po svaku od tih kanti ponaosob, jer se time prave duže ture, troši više goriva i
emituje više ugljen-dioksida (CO2), pa je odlučio da sav otpad iz namenskih kanti pokupi jednim kamionom i
odnose na sekundarnu separaciju. Onda se neko nije setio da sve to treba da objasni građanima, pa se onda
građani demotivišu, jer misle da to što rade nema svrhu i da sav taj odvojen otpad odlazi na deponiju.

Ovaj primer upravo pokazuje šta znači nemati sistemski pristup. Znam da sam dosadna ponavljajući non stop tu
jednu reč, ali radim to svesno, jer mislim da je važna i da od nje sve počinje.
Komunalne ili bolje rečeno nesanitarne deponije u Požarevcu, Кovinu, Smederevu, Кragujevcu, Staroj
Pazovi gorele su ovog leta. Šta treba da uradimo i preduzmemo da se požari na ovim deponijama ne
dogode iduće godine?

… da ne bacamo staklo na deponije, jer u letnjim mesecima poput lupe izaziva paljenja.

… da obezbedimo odvojeno sakupljanje i pravilan tretman opasnog otpada iz domaćinstva.

… da izgradimo sanitarne deponije na kojima će se izvlačiti metan umesto da gori.

Teško ćemo to sve do iduće godine, tako da požare treba očekivati i sledećeg leta.

Nedavno je u Evropskoj uniji pokrenuta inicijativa za prikupljanjem potpisa za uvođenje sistema

naknade za vraćanje plastičnih boca radi recikliranja. Kod nas opet, sve češće se može čuti kad je u
pitanju ambalažni otpad, da se razmišlja o uvođenju depozitnog sistema. Kakav je Vaš stav o tome?

Depozitni sistem je takođe reč koju promovišem poslednjih godina, tako da mi Vaše pitanje pokazuje da mi izgleda
to polazi za rukom. Još pre 3 godine je Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada, čiji sam bila predsednik,
odnosno recikleri PET-a kao njene članice, uputila Ministarstvu predlog da se uvede depozitni sistem za ambalažu.
Pred samo izbijanje epidemije stavljen je na javnu raspravu nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu,
a ovaj predlog je aktuelizovan i danas.

Ministarstvo je obnovilo process konsultacija sa ključnim akterima kroz radnu grupu za izmenu ovog zakona. U
međuvremenu je industrija napitaka čija se ambalaža može prikupljati depozitnim sistemom angažovala
najcenjeniju evropsku konsultantsku kuću da uradi studiju izvodljivosti, čija se prezentacija očekuje narednih
nedelja.

Depozitni sistem je kompleksan i može se organizovati na različite načine, pa je cilj ove studije da predstavi različite
modele i scenarije i da procenu troškova. S obzirom da godinama sarađujem sa kompanijama koje rade na ovoj
studiji očekujem da vidimo konstruktivan pristup i ambiciju da napravimo najmoderniji sistem u Evropi. Imamo
šansu, godinama se pripremamo za depozitni sistem, sakupili smo dosta iskustava drugih zemalja, građani su sve
glasniji u zahtevu da se obezbedi efikasna reciklaža plastične, staklene, ambalaže od napitaka.

Evropa je propisala od 2025. godine obavezan sadržaj recikliranog granulata … dakle, pravi je trenutak.

Depozitni sistem je ogroman logistički izazov, ali može biti i razvojna šansa za naša sakupljačka preduzeća, i
generisati nove “zelene” poslove pogotovo za ranjive populacije. Pre svega mislim na neformalne sakupljače otpada
koje treba uključiti u sistem i obezbediti im tako alternativu kad ostanu bez dosadašnjih izvora prihoda.

Ne postoji efikasniji način sakupljanja ambalaže od napitaka (PET boce, limenke, staklene boce) od depozitnog
sistema, jer on podrazumeva da kupac pri kupovini proizvoda plati povratnu naknadu, odnosno depozit – iznos koji
mu se vraća kad praznu ambalažu vrati u trgovinu.

Dakle, postoji jasan finansijski motiv da se ambalaža odvoji i vrati u prodavnicu, a odatle otpremi na reciklažu.

Stopa sakupljanja u zemljama sa depozitnim sistemom je i preko 90 odsto, pa bi tako njegovo uvođenje značilo,
reke i deponije očišćene od PET-a, stakla, limenki… ali, ne treba zaboraviti ni druge vrste otpada, pa je i ovde
preporučivo paralelno sa depozitnim sistemom raditi na unapređenju postojećeg – odnosno razvijati primarnu
selekciju.
 Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Kristina Cvejanov

Podržite EKONEC

Poznato je da u Srbiji dobar deo opasnog otpada završi na divljim i komunalnim deponijama. Postoji li
rešenje da se spreči ova štetna i po životnu sredinu opasna pojava i na koji način možemo utvrditi tačne
količine opasnog otpada?

Rešenje je postrojenje za tretman opasnog otpada po najvišim evropskim standardima, veća kontrola generatora,
sakupljača, prevoznika opasnog otpada i drakonske kazne za ilegalno odlaganje opasnog otpada.

Unapređenjem informacionog sistema Agencije za zaštitu životne sredine i kontrolom izveštavanja može se
unaprediti kvalitet podataka svih tokova, pa i opasnog otpada.

Ekspertkinja ste za upravljanje otpadom i imate ogromno iskustvo u radu, pa nam recite da li bi
uvođenje principa cirkularne ekonomije doprinelo smanjenju količina otpada koji se odlaže na deponije?
Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi?

Princip cirkularne ekonomije nije nikakva novina, on je samo nedavno dobio svoj naziv, a inače je star kao i ljudska
vrsta. Ne treba ga mistifikovati ili posmatrati kao nekakvu novotariju 21. veka. Praistorijski ljudi su sve što su imali,
a to je bilo jako malo, pokušavali da iskoriste umesto da bace. Verovatno je prvi primer cirkularne ekonomije izrada
oružja i oruđa od životinjskih kostiju, odeće od krzna, sapuna od loja.

Planska ekonomija stare Jugoslavije je primenjivala principe cirkularne ekonomije, pa je tako Hemijska industrija u
Prahovu davne 1960. godine izgrađena, kako bi se prerađivala sumporna kiselina koja nastaje u tehonološkom
procesu dobijanja bakra u rudarskom kompleksu u Boru.

Fabrike papira u Srbiji spadaju u najstarije industrije na ovim prostorima i danas recikliraju 200.000 tona starog
papira godišnje, pa je zahvaljujući njima 80 posto kartonske komercijalne ambalaže na tržištu Srbije proizvod
cirkularne ekonomije.
Cirkularna ekonomija je preduslov za smanjenje otpada na deponijama, ali i za smanjenje eksploatacije prirodnih
resursa, energetsku efikasnost i na kraju za održivi razvoj čitavog čovečanstva.

Planeta ne može da izdrži ovakav rast potrošnje i odlaganja otpada u životnu sredinu, rast populacije, ekonomskog
standarda postavljaju jasne izazove, Ili ćemo naći način da primenimo cilj 12 Agende održivog razvoja – održivu
proizvodnju i potrošnju, ili ćemo ugroziti budućnost ne samo čoveka na zemlji, već i mnogih drugih vrsta.

Podržite EKONEC

​
​ Foto: Lična arhiva – Kristina Cvejanov

Podržite EKONEC

Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Građanima treba obezbediti tačne informacije i objasniti uzročno posledične veze između zdravlja i zaštite životne
sredine. Razumevanje šire slike je važno, kao i razumevanje sopstvene odgovornosti u zaštiti životne sredine.

Građani ne razmišljaju da od onog trenutka kad odvrnu ujutru slavinu u kupatilu, pa do kad ugase svetlo na stočiću
pored kreveta oni ili troše resurse ili stvaraju otpad i emisije štetnih gasova. Najvažnije je da razumemo šta sami
možemo da uradimo da smanjimo svoj ekološki otisak, jer je to jedina promena koja zavisi od nas samih i nije
uopšte laka.

Čini mi se da je mnogo više angažmana u sferi kriticizma i Fejsbuk aktivizma, nego ekološkog aktivizma baziranog
na ličnom primeru i angažmanu. Naravno, važan je organizovan otpor građana projektima ili aktivnostima koje
ugrožavaju životnu sredinu, protesti za reke ili čist vazduh, ali ne treba zanemariti ni ovo drugo.

Kada je širenje svesti na temu štetnog uticaja otpada u pitanju najbolji primer aktivizma putem ličnog primera je
grupa „Za manje smeća i više sreće“. Meni se taj lični pristup deljenja iskustava u cilju podizanju svesti nekako čini
najefikasniji, ali zato je potrebno da imate ljude spremne da slušaju i uče na primeru drugih.

Milisav Pajević
 EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone - septembar 2021. godine

GODINA II - BROJ 13 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.
Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.
Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.
Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.
Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.
Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.