Univerzitet u 

Novom Sadu
Prirodno­matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Ud ž j za unapređenje
Udruženje đ j zaštite
š i životne
ži sredine
di „Novi Sad“
N i S d“

ANALIZA OTPADNIH VODA, 
IZVEŠTAVANJE I IZRAČUNAVANJE 
EMISIJE
Mr Vesna Pešić
PMF, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine,  
š ž
Laboratorija za hemijska ispitivanja životne sredine “dr Milena Dalmacija”, 
Novi Sad
vesna.pesic@dh.uns.ac.rs
dh

Novi Sad 2­5. septembar, 2014.
Izbor metode
 Analiza
• svrsishodna
svrsishodna koncepcija 
koncepcija
laboratorijske analize podrazumeva:
(i) razvoj metode ‐
razvoj metode izbor i 
izbor i
optimizacija;
(ii) Određivanje
Od đi j ‐ priprema uzoraka 
i k
otpadne vode, eventualna 
separaciju analita i merenje; 
ij li i j
(iii) interpretaciju mernih podataka ‐
pretvaranje signala u informaciju 
za korisnika.
• Nereprezentativan uzorak – najpažljivija 
analiza nije dovoljna
analiza nije dovoljna
• Program uzorkovanja
• Promene u sastavu vode –
tokom uzimanja uzoraka, tokom čuvanja, 
tokom analize... (u dodiru sa vazduhom)
• Merenja na mestu uzorkovanja
Merenja na mestu uzorkovanja
• Transport i čuvanje uzoraka do analize
 Program analize otpadne vode

• Pre uzimanja
Pre uzimanja uzoraka
‐ količina otpadne vode, 
‐ broj posebnih uzoraka, 
b j b ih k
‐ potreba specijalnog uzimanja i 
čuvanja pojedinih uzoraka, 
‐ pravilan izbor metode, 
p ,
‐ povezanost prisustva jedne 
komponente ili osobine vode
komponente ili osobine vode 
sa odsustvom druge. 
 Odabir metoda za analizu
• Količina vode
• Namena i svrha 
ispitivanja,
• Koncentracije 
p
komponenata 
koje se određuju,
• Vrsta rezultata,
Vrsta rezultata,
• Oprema,
• Reagensi,
R i
• smetnje
 Vrste metoda
• propisane zakonom ili propisom, koje su međunarodno priznate
(Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Asocijacija
Zvanične ili službene zvaničnih analitičkih hemičara (AOAC), DIN, SRPS, APHA
(AOAC), DIN, SRPS, APHA‐AWWA‐WPCF,
AWWA WPCF, 
EPA, ASTM)

Referentne ili • razvijene međulaboratorijskim studijama ili nekim validacionim 

postupkom
standardne
• za preliminarno ispitivanje velikog broja uzoraka i koriste se kao
Brze metode ili metode celishodno sredstvo da se odredi, za veliki broj uzoraka, da li će bilo koji
uzorak morati biti podvrgnut dodatnom testiranju pomoću tačnije
provere
p metode

• zvanične ili standardne, ali se mogu modifikovati da budu pogodnije za

Rutinske metode primenu na velikom broju sličnih uzoraka

Automatizovane • koriste automatizovanu opremu, a takođe mogu biti zvanične ili brze

metode
metode
• zvanične ili standardne metode koje su modifikovane radi uprošćavanja ili pri‐
Modifikovane metode lagođavanja različitim tipovima uzoraka u odnosu na originalno predviđene
metode, ili radi uklanjanja neuobičajenih interferirajućih supstanci
 Izbor metoda
• izabrati
izabrati standardizovanu 
standardizovanu
metodu,
• modifikovati postojeću 
p j Vreme analize
Vreme analize
standardizovanu 
metodu,
Cena  Idealna 
Id l
• upotrebiti  analize metoda
nestandardizovanu 
metodu objavljenu u 
d b l Tačnost i 
preciznost
naučnoj literaturi,
• razviti novu metodu za 
iti t d Iskustvo i i
Iskustvo
veština 
određenu svrhu. analitičara
O tlji t
Osetljivost R b t t
Robustnost stabilnost
t bil t

Granice 
Selektivnost jednostavnost
detekcije

specifičnost Linearnost Brzina

Tačnost Preciznost
Preci nost Niska cena
Niska cena
 Modifikacija metode
– preporučena od strane međunarodne organizacije,
preporučena od strane međunarodne organizacije,
– validovana međulaboratorijskim ispitivanjima,
– Validovana u zahtevanom koncentracijskom području,
Validovana u zahtevanom koncentracijskom području
– metoda koja se često primenjuje,
– jednostavna, ekonomična
jednostavna ekonomična i brza metoda,
i brza metoda
– metoda koja je bila primenljiva na uzorak sličan 
ispitivanom uzorku
ispitivanom uzorku,
– metoda primenljiva za različite uzorke i vrste 
materijala,
– metoda koja omogućuje sledivost svakog rezultata.
Izveštavanje o rezultatima podrazumeva sumiranje i 
predstavljanje rezultata, povezanih informacija i rezultata
usaglašenosti na efikasan način. 
način

Dobra praksa: 
p
• (1) zahtev i nadzor za izveštaj, 
• (2) odgovornost za izradu izveštaja, 
• (3) obim
(3) bi izveštaja, 
i št j
• (4) vrsta izveštaja, 
• (5) dobra praksa izveštavanja, 
• (6) kvalitativna razmatranja.
Sadržaj izveštaja treba da uključuje sve 
neophodne informacije i treba da 
p j
bude jasan i razumljiv za korisnike. 
Dizajner finalnog izveštaja mora da 
ima na umu da čitalac najčešće ne 
razume predstavljene rezultate i 
d t lj lt t i
potrebno mu je više obrazloženja. 

Sva dokumentacija upotrebljena za 
odobravanje i odbranu predstavljenih 
podataka, mora biti sakupljena, dostupna i 
evidentirana, kako bi se mogla pronaći u 
id ti k k bi l ći
svakom momentu, ako za to bude potrebe. 
Sadržaj tih dokumenata mora biti detaljan i 
dovoljno jasan da objasni kako su konačno
dovoljno jasan da objasni kako su konačno 
predstavljene dobijene vrednosti.
 kalibracione  dijagrami o  ciljane granice –
krive kontroli  granica detekcije 
kvaliteta metode (MDL)
hromatogrami, 
dijagrami i druge
dijagrami i druge 
vrednosti očitane 
celokupni dnevnik 
sa instrumenata
za precizne i tačne 
podatke radni listovi

podaci koji sadrže 
recepturu za 
pripremu osnovnog 
rastvora
priprema 
i
kalibracionog 
standarda
sve beležnice, formulari 
sa podacima i dnevnici 
koji pripadaju 
laboratorijskim 
operacijama

laboratorijski izveštaj o 
staranju (vreme 
dnevnik o 
dnevnik o j , p
čuvanja, transportni 
pripremi  oblik uzorka, dnevnik o 
uzorka skladištenju uzoraka i 
njihovom odbacivanju)

terenska beleženja kao što 
j uputstvo za 
uputstvo za
su terenska sveska,  tehničko održavanje  sva izračunavanja 
terenski test podaci i  instrumenata i  vezana za rezultate 
terenske beleške o  kopije ili  uzorka i statistička 
konačan  uputstva za proveru 
staranju njihovog rada izračunavanja za 
izveštaj granice kontrole
 Zahtevi i nadzor za izveštaj

Dokazi ‐ da daju
j Naplata ‐ da bi se 
Zakonodavstvo – da Uti j na životnu
Uticaj ži t Pregovori o emisiji ‐ b b d l podaci
obezbedili d za
podatke koje
bi se uvidelo da li su  sredinu ‐ da se  da dostave podatke raspodelu regulatorne
pokaže da se u  operateri i nadležni naplate i poreza, 
dobijeni rezultati u  o emisijama Javni interes ‐ da
procesu primenjuju organi mogu da naknada za ispuštene
skladu sa zagađujućih materija
potrebne tehnike za koriste kao dokaz o  za pregovore i vode, naknada za informiše
nacionalnim
zakonom, sa
, smanjenje uticaja na usaglašenosti ili trgovinu o 
zagađivanje voda stanovnike i 
neusaglašenosti
l š ti u  (Zakon o vodama). 
o vodama)
zakonskim uslovima životnu
ž sredinu
d dozvoljenim Takođe, da se odredi
zainteresovanu
i
u dozvolama i  (vodno telo), da je  sudskim kvotama emisije naknada za javnost.
relevantnim korišćenje resursa situacijama (npr.  (između instalacija,  prečišćavanje
zakonima.  (vode) efikasno i  krivična tužbe,  industrijskih sektora,  industrijskih otpadnih
doprinosi održivom žalbe). dozvoljenim voda na gradskom
razvoju. j
emisijama u gradsku
g postrojenju
p j j za
kanalizaciju). prečišćavanje otpadnih
voda.
 Zakon o 
vodama

Zakon o 
zaštiti 
životne 
životne
sredine

Zakon o 
Zakon o
integrisanom 
sprečavanju i 
kontroli 
zagađivanja 
životne sredine
• Informacija
Informacija za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskog 
za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskog
jezika pretvoriti u jezik svakidašnje stručne 
komunikacije.
• brzo i jasno čitanje i interpretacija rezultata
p p j p j
• Zapis sadrži neophodna tumačenja pojedinih faza 
procesa i svi podaci moraju biti nedvosmisleni.
• podaci moraju biti jasni kao i sva propratna 
dokumentacija (o uzorkovanju, merenju, 
obezbeđenju kvaliteta i načinu dokumentovanja) 
b d d t
bude dostupna i potkrepljena referencama.
i tk lj f
Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno 
j p p g j
radi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i 
korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne 
poznaje analitičke tehnike i postupke.
Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno 
j p p g j
radi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i 
korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne 
poznaje analitičke tehnike i postupke.
 transferi i baze podataka ‐ Nije uvek
nužno i poželjno da svi podaci budu
poslati od operatera do nadležnih
organa, ili da se svi potrebni podaci 
d h pošalju, jer
odmah š lj j bi to moglo
bi l stvoriti
ii
probleme u rukovanju i skladištenju za
nadležne organe. Umesto toga, podaci se 
mogu poslati u skladu sa dogovorenim
kriterijumima i rasporedom, ili kao 
odgovor
d na zahteve.
h

arhiviranje ‐ podaci mogu da obrada podataka ‐ Obrada

se sistematski arhiviraju na
bezbedan način, tako
način tako da su 
su
zapisi prošlih performansi
lako dostupni. Obično je više
praktično da operater
održava arhivu umesto
organa
nadležnih organa.
podataka se obično obavlja
Upravljanje podacima u fazama, tako da su 
‐ podrazumeva nedavni podaci dostupni u 
organizovanje obliku detaljnih podataka a 
podataka i njihovo raniji podaci u sažetijem
u
pretvaranje u  obliku
obliku. 
informacije. Dobra 
praksa:

softver i statistika ‐ detalji

o bilo kom softverskom rezultati ispod granice
paketu i statističkim detekcije ‐ pristup za
procenu ovih vrednosti
metodama koje se koriste
se koriste treba da bude objašnjen
za analizu ili rezimiranje prilikom izveštavanja
podataka mogu biti dati u  podataka. 
izveštaju.
 • obim izveštaja ‐ jasan podsetnik o ciljevima analize u izveštaju je 
koristan za ocenu uticaja rezultata;
• program ‐ program prezentacije koristeći različite događaje i medije
Prezentacija po potrebi (npr. javne
(npr javne registre, publikacije, sastanke, internet);
registre publikacije sastanke internet);
rezultata ‐ • trendovi i poređenja ‐ prezentacija može postaviti rezultate u 
kontekstu pokazivanja trendova tokom vremena i poređenja sa
uključuje drugim lokalitetima i standardima;
isporuku • statistička značajnost ‐ izveštaj može da ukaže da li su vanredna
informacija ispuštanja ili promene značajne u poređenju sa mernom
korisnicima u  nesigurnošću u procesnim parametrima;
jasnom i i • strateški rezultati ‐ nacionalni i strateški izveštajij mogu
g dati detalje
j
nivoa usaglašenosti za različite aktivnosti, tehnologije, receptore
upotrebljivom životne sredine (vodnog tela ili vodotoka) i geografske oblasti;
obliku. Dobra  • ne‐tehnički pregledi ‐ izveštaji mogu biti pripremljeni za korišćenje
praksa: javnog ne‐tehničkog jezika koji može lako razumeti ne‐specijalista;
• distribucija ‐ dozvola ili drugi relevantni dokumenti mogu
konstatovati ko je odgovoran za distribuciju izveštaja, ko bi trebalo da
ih primi i kada, kao i broj potrebnih kopija.
Da bi se izveštaji koristili u procesu donošenja odluka treba da budu na
raspolaganju
p g j i treba da budu tačni ((u okviru navedenih mernih
nesigurnosti).  Provajderi podataka i autori izveštaja mogu postići
dobru praksu u dostupnosti i kvalitetu svojih izveštaja uzimajući u obzir
sledeće stavke:
• Ciljeve kvaliteta i provere ‐ ciljevi kvaliteta za tehnički standard i dostupnost izveštaja
treba da budu postavljeni. Provere treba sprovesti da bi se testiralo koliko dobro su 
ispunjeni ciljevi. To može
ciljevi To može da podrazumeva provere od strane internih i eksternih
i eksternih
eksperata, pa čak i sertifikacije u okviru formalnog sistema upravljanja kvalitetom.
• Kompetentnost ‐ izveštaji treba da budu pripremljeni od strane nadležnih i iskusnih
timova kojij mogu
g da održavaju j svojej veštine učešćem u odgovarajućim
g j tehničkim
grupama i inicijativama kvaliteta, npr. u radionicama i sertifikacionim šemama.
• Potpisnik sistema ‐ poželjno je da se imenuje lice odgovorno za autentičnost i kvalitet
informacije u svakom izveštaju koristeći znak “potpisnik sistema”, što može biti ručno ili
elektronski.
l kt ki
• Zadržavanje podataka ‐ operater treba da zadrži osnovne podatke monitoringa i učini
ih dostupnim nadležnom organu na zahtev.
• Falsifikovanje podataka – regulatorne vlasti treba da definišu procedure za
procedure za postupanje
sa bilo kakvim falsifikovanjima prijavljenih rezultata monitoringa. Procedure mogu da
sadrže nenajavljene kontrole i efikasne pravne sankcije.
 Izveštaj
Pored naslova, imena naručioca, datuma i broja pod kojim će se zapis čuvati, 
potrebno je navesti i sledeće podatke:
– identifikaciju uzorka, tj. jasan opis analiziranog materijala, uključujući 
sve informacije o mogućim uticajima na rezultat,
– detalje uzorkovanja, hemijske ili fizičke obrade uzorka, način njegove 
homogenizacije, uzimanje slučajnog uzorka, rukovanje uzorkom nakon 
analize,
– kratak informativan prikaz primenjenih analitičkih metoda i broja 
određivanja,
– opšte napomene o kalibraciji i standardizaciji i o sprovedenoj kontroli,
p p j j p j ,
– rezultate, uz naznaku nesigurnosti uzrokovane mernim procesom, 
nehomogenošću uzorka,
– raspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata, odnos 
raspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata odnos
rezultata i cilja analize kao i preporuke za eventualne dodatne radnje,
– imena i potpise odgovornih osoba.
 Izveštaj
• Po završetku laboratorijskih ispitivanja radi se izveštaj o ispitivanju tako što 
se svi rezultati analiza ispitivanih uzoraka prikazuju tabelarno i/ili grafički.
• Rezultati svakog ispitivanja moraju se prikazati tačno, jasno, 
nedvosmisleno i objektivno, u skladu sa svim posebnim instrukcijama 
datim u metodama ispitivanja. 
• Rezultati moraju obuhvatiti sve podatke koje traži korisnik i koji su 
neophodni za tumačenje rezultata ispitivanja kao i sve podatke koje 
zahteva metoda.
• Treba posvetiti pažnju izgledu izveštaja o ispitivanju u pogledu prikaza 
rezultata kao i njihove lakoće razumevanja od strane korisnika.
• Ukoliko je potrebno izveštaj može da sadrži i podatke o kontroli kvaliteta 
priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštaj sadrži 
osnovu kalibracije i standardizacije. Preciznost i tačnost podataka treba da 
je data u analitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom 
prihvatljivosti.
Naslov kratak ali opisan da identifikuje cilj analitičkog rada
Na čiji zahtev je  identifikacija organizacije ili lica za koga je posao rađen – ime, organizacija, adresa, naručen posao
rađena analiza itd.  
laboratorijski identifikacioni broj (ID broj) za uzorak, kako u laboratorijskoj knjizi ulaza tako i 
Broj izveštaja
odgovarajući broj projekta
Datum datum završetka izveštaja
Ciljj kratka izjava
j o razlogu
g izvođenja
j pposla ((analize))
fizički opis uzorka, mesto uzorkovanja, moguće fotografije mesta uzorkovanja i sve informacije
Identifikacija uzorka
vezane za uzorak koje mogu imati uticaja na podatke – rezultate
procedura uzorkovanja, tip uzorka, konzervisanje uzorka, vreme i datum uzorkovanja, način
Detalji o uzorkovanju
čuvanja mesto čuvanja uzorka i transport
čuvanja, mesto i transport
Numeričke vrednosti i  odgovarajuće jedinice i tačne značajne cifre
jedinice
svaka informacija dobijena na osnovu ranijeg analitičkog rada na istom mestu uzorkovanja (deo
R f
Reference programa monitoringa, raniji
it i iji kompletan
k l t analitički
litički rad
d i reference drugih
i f d ih izveštaja
i št j sa istog
i t mesta
t
uzorkovanja)
interpretacija rezultata, preporuke za dodatne radove ili korekcije. Bilo koja specijalna opažanja
Diskusija
vezana za uzorak ili analitički izveštaj koja služe kao objektivna
Potpis potpis i titule svih lica odgovornih za podatke i izveštaj
Lista raspodele potpuna lista raspodele vezane za izveštaj
izveštaj o kontroli kvaliteta priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštaj
Prilogg sadrži osnovu kalibracijej i standardizacije. Preciznost
j i tačnost p
podataka treba da jje data u 
analitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom prihvatljivosti
Strana 1 od 1
Kraj izveštaja
 Izračunavanje ukupne emisije
j p j

Sliku ukupne emisije ne čini

ne čini samo emisija koja
izlazi iz kanalizacione cevi ili dozvoljena emisija iz
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, već
voda već
se uzima u obzir i difuzna, trenutna, kao i
vanredna emisija:

UKUPNA EMISIJA

Emisija na izlaznoj cevi Difuzna i trenutna

Vanredna emisija
(normalan rad) emisija (normalan rad)
 Kanalisana emisija
Kanalisana emisija

• emisija iz tačkastih izvora, predstavlja emisiju 
zagađujućih materija u životnu sredinu kroz 
bilo kakvu vrstu cevi. Samo istovremena 
merenja i količine i kvaliteta otpadnih voda i 
odgovarajuća obrada rezultata merenja može 
da pruži pravu sliku zagađenja otpadnih voda, 
odnosno količinu zagađujućih materija koje iz 
otpadne vode dospevaju u recipijent.
 Trenutna emisija
Trenutna emisija
• emisija u životnu sredinu usled postepenog 
u životnu sredinu usled postepenog
smanjenja performansi opreme dizajnirane da zadrži 
zatvorene otpadne vode i zagađujuće materije, što 
obično može biti izazvano razlikom pritisaka koja 
rezultuje curenjem. Primeri trenutne emisije 
uključuju curenja zatvarača, pumpi ili dela opreme i 
klj č j j t č i ili d l i
gubitke iz skladišta tečnih sirovina, poluproizvoda i 
proizvoda Trenutne emisije se mogu desiti pri
proizvoda. Trenutne emisije se mogu desiti pri 
atmosferskim padavinama usled neadekvatnog 
skladištenja čvrstih sirovina, proizvoda i otpadnih 
j p p
materijala na otvorenom prostoru.
 Difuzna emisija
Difuzna emisija
• proizilazi
proizilazi iz direktnog kontakta isparljivih ili lakih 
iz direktnog kontakta isparljivih ili lakih
praškastih supstanci sa okolinom pod normalnim 
radnim uslovima. To može biti rezultat:
‐ inherentnog dizajna opreme (npr. filteri, sušači);
p p p
‐ operativnih uslova (npr. tokom prenosa materijala  j
između kontejnera, curenja kanalizacionih cevi itd.);
‐ tipa operacije (npr. aktivnosti održavanja);
‐ od postepenog oslobađanja u druge medijume (npr. 
voda za hlađenje ili otpadna voda).
 Vanredna emisija
Vanredna emisija
• emisija
emisija nastala kada postoji događaj koji odstupa od 
nastala kada postoji događaj koji odstupa od
redovnih operacija. Primeri: variranje ulaza ili promena 
uslova procesa, pokretanje ili zaustavljanje proizvodnje, 
privremene obustave, aktiviranje by‐pass jedinice 
tretmana zbog neispravnosti instalacije, incidenti, itd. 
V
Vanredna emisija može nastati pod predvidivim i 
d i ij ž t ti d d idi i i
nepredvidivim uslovima. 
• Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim 
Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim
uslovima je moguć kada se koriste kontinualna merenja 
i koncentracija emisije ostaje u merenom opsegu
i koncentracija emisije ostaje u merenom opsegu 
opreme koja se koristi.
 Izračunavanje prosečne koncentracije 
zagađujućih materija i opterećenja 
agađujuć ate ja opte eće ja
otpadnih voda
• izračunavaju
izračunavaju se prosečne koncentracije zagađujućih 
se prosečne koncentracije zagađujućih
materija i opterećenje otpadnih voda
g
godišnja prosečna koncentracija:
j p j
C = Σ (CUzorka ili Cdnevno) / broj uzoraka

dnevno opterećenje = (koncentracija) x (dnevni protok)
godišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) x
godišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) x 
(broj dana ispuštanja)
 Izračunavanje prosečne koncentracije 
zagađujućih materija i opterećenja otpadnih 
agađujuć ate ja opte eće ja otpad
voda

• IIndustrija A
d t ij A • IIndustrija
d t ij B
• 20 mgN/l, 300 m3/dan • 5 mgN/l, 500 m3/dan
• 6 k N/d
6 kgN/dan • 7 5 k N/d
7,5 kgN/dan
• 365 dana • 250 dana
• 2,2 tN/god • 1,9 tN/god
 Izračunavanje prosečne koncentracije 
zagađujućih materija i opterećenja 
agađujuć ate ja opte eće ja
otpadnih voda
• Sezonski
Sezonski rad kompanije:
rad kompanije:
dnevno opterećenje = (reprezentativna dnevna 
koncentracija) x (reprezentativni dnevni
koncentracija)  x (reprezentativni dnevni 
protok)
godišnje opterećenje = zbir dnevnih opterećenja 
diš j ć j bi d ih ć j
(gde je relevantno, zbir nedeljnih opterećenja)
 Izračunavanje prosečne koncentracije 
zagađujućih materija i opterećenja otpadnih 
agađujuć ate ja opte eće ja otpad
voda
• Koncentracija
Koncentracija može biti uprosečena za sva merenja u 
može biti uprosečena za sva merenja u
relevantnoj godini i pomnožena sa godišnjim 
protokom, koji može biti određen kao prosek 
određenog broja dnevnih merenja protoka, ili se 
može utvrditi na drugi način (na osnovu kapaciteta 
pumpe i operativnih sati ili, u skladu sa licencom).
i ti ih ti ili kl d li )
• Kada postoji velika fluktuacija u ispuštanju otpadnih 
voda onda bi se trebao koristiti stvarni godišnji
voda, onda bi se trebao koristiti stvarni godišnji 
protok pomnožen sa prosečnom godišnjom 
koncentracijom.
 Izračunavanje na osnovu masenog bilansa
aču ava je a os ovu ase og b a sa

Ukupna masa u procesu = akumulacija + ukupna 
Ukupna masa u procesu = akumulacija + ukupna
masa koja izlazi iz procesa + merna 
nesigurnost
Ulaz = proizvodi + transfer + akumulacija + 
emisija + merna nesigurnost
emisija + merna nesigurnost

• maseni bilans je primenljiv u praksi samo kada 
se tačno mogu odrediti ulaz, izlaz i merna 
nesigurnost
 Izračunavanje na osnovu masenog bilansa
aču ava je a os ovu ase og b a sa

• Maseni bilans se može koristiti za procenu emisije iz 
p j
postrojenja, pod uslovom da je dovoljno podataka koji se 
odnose na proces i relevantne ulazne i izlazne tokove na 
raspolaganju Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala u
raspolaganju. Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala u 
postrojenje (npr. porudžbine) i izlaza materijala iz postrojenja 
u obliku proizvoda i otpada. Ostatak se smatra “gubitkom”
Ulaz supstance = količina supstance u proizvodu + količina 
supstance u otpadu + količina supstance 
transformisane/konzumirane u procesu + količina supstance
transformisane/konzumirane u procesu + količina supstance 
generisane u procesu + akumulacija supstance + emisija 
supstance
 Izračunavanje na osnovu emisionog faktora
aču ava je a os ovu e s o og a to a

• Emisioni
Emisioni faktori su brojevi koji mogu biti 
faktori su brojevi koji mogu biti
pomnoženi sa stopom aktivnosti ili izlaznim 
podacima sa postrojenja (kao što je količina
podacima sa postrojenja (kao što je količina 
proizvoda, potrošnja vode, itd.) u cilju procene 
emisije iz postrojenja
emisije iz postrojenja.
• Emisiona stopa (masa po vremenu) = Emisioni 
faktor (masa po jedinici protoka)
(masa po jedinici protoka) x Podaci o 
Podaci o
aktivnostima  (protok po vremenu)
20 mgN/l < 12 g/t??
20 mgN/l < 12 g/t??
20 mgN/l > 12 g/t??
20
20 mgN/l = 12 g/t??
/l 2 / ??
 Optimum 
quality

Maximum 
Maximum
security

Minimum 
risk

HV L NA
HVALA N
PAŽNJI